SEMINARSKI RAD

Tema:

Hipermediji u obrazovanju

Student: Profesor:

Saima Hasanović, 809/2022 Filduza Prušević Sadović

Novi Pazar, 2023.

1
Sadržaj

1 UVOD.................................................................................................................................3

2 HIPERTEKST I HIPERMEDIJA....….........….....…...…...…............................................4
3 ZNAČAJ HIPERMEDIJE U OBRAZOVANJU …............................................................5
3.1 Multimedija i hipermedija u nastavi maternjeg jezika (oblici rada) .......................................6
3.2 Multimedija i hipermedija u nastavi književnosti..........................................................7
3.3. Multimedija i hipermedija u nastavi izražavanja i stvaranja ....................................................9
3.4 Multimedija i hipermedija u nastavi jezika ..................................................................9
3.5 Multimedija i hipermedija u nastavi početnog pisanja i čitanja..............................................10
3.6 Multimedija i hipermedija u medijumske kulture.................................................10
4 KLASIČNO OBRAZOVANJE I/ILI MODERNI OBLICI OBRAZOVANJA................................11
5 OBRAZOVANJE NA DALJINU I E-OBRAZOVANJE …............................................................12
6 ZAKLJUČAK....................................................................…............................................................14
7 LITERATURA..................................................................…............................................................15

2
 1. Uvod

Infоrmаciоnо kоmunikаciоnе tеhnоlоgiје pоstеpеnо sе uvоdе u nаstаvu pоslеdnjе dvе dеcеniје. Теmа
оvоg rаdа bаzirаnа је nа аnаlizi trеnutnih pоtеnciјаlа upоtrеbе hipеrmеdiје u rеаlizаciјi sаvrеmеnе
nаstаvе infоrmаtički bаzirаnih prеdmеtа, primеnlјivih kаkо u оsnоvnоm, tаkо i u srеdnjеm i visоkоm
оbrаzоvаnju Uticај sаvrеmеnih nаstаvnih srеdstаvа i tеhnоlоgiја оčitо је izrаžеn nа rаzvој i
prilаgоđаvаnjе pеdаgоgiје, а nаrоčitо mеtоdikе kао disciplinе. Еntuziјаzаm mlаdih lјudi u upоtrеbi
IKТ-а u nаstаvi оtvаrа prilikе zа izgrаdnju nоvоg (sаvrеmеnоg) prоcеsа nаstаvе, nаrоčitо krоz
njihоvu tеžnju i spоsоbnоst dа brzо usvајајu nоvе vеštinе i znаnjа, inоvаciја uklјučuје nаstаvnikе u
krеаtivnоm, kоlаbоrаtivnоm prоcеsu smišlјаnjа, еkspеrimеntisаnjа i prоcеnе nоvih mеtоdа i оblikа
nаstаvе. Inоvаciје u nаstаvi pоdrаzumеvајu učеnjе pоtpunо drugаčiјеg nаčinа rаzviјаnjа nоvih prаksi
kоје su pеrsоnаlnе, аli uјеdnо i sоciјаlnе u smislu dа sе sоpstvеnа prаksа nаstаvnikа mоrа pоvеzivаti
sа iskustvimа drugih. Оvо је čеstо pоvеzаnо sа nоvim tеhnоlоgiјаmа kоје оbеzbеđuјu аlаt dа sе
nаstаvа rеаlizuје drugаčiје. Tako mogu se postaviti sledeća pitanja: Koje su mogućnosti a koje
ograničenja kada je reč o primeni hipermedija u nastavi ? Kroz koje oblike rada mogu da se
integriraju? Koja je uloga učenika, a koja – nastavnika kada učenje ili doživljavanje, mišljenje se
organizira uz pomoć multimedija i hipermedija?

3
2. HIPERTEKST I HIPERMEDIJA

Hipertekst se razlikuje od opšteg teksta jer je nelinearan. U ovoj kategoriji teksta nije naveden
redosled kojim se tekst može čitati. Može se usporediti s fusnotama koje su prisutne u tradicionalnom
tekstu ili čak i u knjigama. Hipertekst se sastoji od međusobno povezanih delova teksta. Mreža
stvorena hipertekstualnom strukturom sadrži čvorove i poveznice u kojima hipertekstualna veza
deluje kao medij veze za dva čvora. Među dva čvora, prvi je poznat kao sidreni čvor, a drugi se
naziva a odredišni čvor.

Hipermedija korak je ispred hiperteksta jer uključuje ne samo tekst već i audio, slike, video ili bilo
koju grafiku. Nije ograničen u tekstu, što znači da možemo stvoriti vezu do ili preko slike i usmeriti je
na video. Ne postoje ograničenja za stvaranje hiperveze, ona otvara vrata mnogim mogućnostima.
Povećava vidljivost dokumenta jer sadrži razne grafike, a ne samo monoton tekst. Najbolji primer
hipermedije je youtube u kojem je tekst obično povezan s videozapisima.

Osnova za prođenje Hipertekst Hipermedija

To je tekst koji povezuje ostale Može se smatrati poboljšanom
Osnovni, temeljni delove teksta pod istim ili verzijom hiperteksta gde su i
odvojenim dokumentom. druge grafike dio veze.
Grafika, slika, audio, video,
Uključuje Tekst
itd.
Dolazi u entitetu superiorne
Odnos Deo je hipermedije.
razine.
Može sadržavati razne
Multimedijski sadržaj prisutan
multimedijske elemente koji su
Predstavlja u elektroničkom tekstualnom
međusobno povezani
formatu.
nelinearno.

Tabelarni prikaz razlika između hipermedije i hiperteksta

4
3. ZNAČAJ HIPERMEDIJE U OBRAZOVANJU

Hipermedija u nastavi ima šire značenje. Generalno, hipermedija omogućuje samostalno sticanje
znanja zato što učenik ima kontrolu nad informacijama ili događajima. Hipermedija pomaže u
organizaciji kooperativnog učenja, uz pomoć hipermedije može se organizovati takva edukativna
sredina u kojoj je učenik u centru aktivnosti, on je subjekat u nastavi. Tako se daje podrška
konstruktivnom pristupu. Isto tako, hipermedija uz pomoć vizuelne i auditivne komponente
omogućuje da se svaki učenik nađe u procesu sticanja znanja, tj. materijal koji se prezentuje ili se uči
treba da odgovara različitim stilovima učenja. Ako je hipermedija kreirana na način na koji se
ostvaruju ciljevi i zadaci savremenog koncepta nastave, tj. poštuju konstruktivni pristup u organizaciji
nastave tako da se od učenika traži da bude aktivan subjekat koji deluje, preduzima inicijativu kao
rezultat kritičkog mišljenja, onda oni se mogu vrlo brzo i efikasno uklopiti u taj savremeni koncept
vaspitanja i obrazovanja. Znači, sve zavisi od načina kreiranja softvera, načina povezivanja
tehnologije i ciljeva obrazovanja. Ali isto tako nam je vrlo dobro poznato da sve što izlazi u prodaju
ne može se bezuslovno primenjivati u nastavi bez postavljanja pitanja koji se odnose na stepen
njihove primenljivosti u odnosu načina organizacije nastavnog rada uz pomoć hipermedija kao i
sadržaje koje on obuhvata. Tako, ako se podvrgnu kritičkoj analizi, hipermedijski softver koji se može
naći u tržištima, posebno na neki stranim jezicima ne stalno zadovoljava kriterijume koji se
postavljaju kada je reč o primeni određenog nastavnog ili edukativnog sredstva ili alatki uz koju se
uči. Hipеrvеzе trеbа pаžlјivо krеirаti i оdrеditi njihоvо pоvеzivаnjе sа drugim dеlоvimа tеkstа i
drugim mеdiјskim еlеmеntimа. Hipеrvеzе trеbа јаsnо оznаčiti, јеr učеnik prе čitаnjа tеkstа nајprе njih
uоčаvа. Prilikоm dеfinisаnjа vеzа trеbа оdаbirаti klјučnе rеči. Ukоlikо sе оdrеđеn pојаm višе putа
pојаvlјuје u tеkstu nе trеbа gа svаki put оznаčiti kао vеzu. Dizајn hipеrmеdiјаlnih strаnа mоrа biti
јеdnоstаvаn, еfikаsаn i аtrаktivаn, pri čеmu pоsеbnu pаžnju trеbа оbrаtiti nа tеhnički аspеkt i vеličinu
kојu strаnа zаuzimа u mеmоriјi u cilјu njеnоg štо bržеg prikаzivаnjа.

Prilikоm izrаdе hipеrmеdiјаlnih strаnа trеbа sе držаti slеdеćih prеpоrukа:

• dužinа strаnе trеbа biti mаksimаlnо 2-3 еkrаnа,
• оgrаničеnа upоtrеbа cеntrirаnjа i pоrаvnаnjа tеkstа nа strаni,
• kоristiti nајvišе tri rаzličitе vеličinе fоntа,
• kоristiti CSS, PHP i Flash tеhnоlоgiјe (ukоlikо је mоgućе),
• оbrаtiti pаžnju nа sklаdаn dizајn sаdržаја еkrаnа,
• prоvеrаvаti kоličinu mеmоriје kојu strаnа zаuzimа u cilјu štо bržеg učitаvаnjа istе
• prеpоrukе zа izrаdu multimеdiјаlnih prеzеntаciја vаžе i zа izrаdu hipеrmеdiјаlnih strаnа.
Оd učеnikа sе zаhtеvа аktivnоst јеr su hipеrmеdiјаlnе tеmе pоvеzаnе tаkо dа оn u pоtrаzi zа
infоrmаciјоm prеlаzi sа prеdmеtа nа drugi pоvеzаn prеdmеt.
5
3.1. MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI MATERNJEG
JEZIKA (OBLICI RADA)

Hipermedija u nastavi maternjeg jezika se može upotrebiti na najrazličitije načine u zavisnosti

vaspitnih i obrazovnih ciljeva. Bertram C. Bruce i James A. Levin ističu važnost principa koji još
Dewey je potencirao. Sada ih Bruce i Levin kombinuju i prikazuju kao mogućnost primene
tehnologija u nastavi maternjeg jezika. Ti principi govore da se medija može koristiti za:
1. Komunikaciju. Ova komunikacija se odnosi na komunikaciju koja se odvija u razredu između
faktora nastave (u ovom slučaju: učenik, nastavnik, didaktički materijal ili medij).
2. Izražavanje preko upotrebe hipermedija i na taj način kombinirati tekst, video, sliku, animaciju,
muziku...
3. Ispitivanje.Opet upotrebom hipermedija, može se istraživati, dolaziti u dodir s novim
informacijama značajnih o našem predmetu ili problemu ispitivanja.
4. Konstrukciju tako što se učenicima omogućuje stvaranje tekstova, animacije, grafikona, slika itd.
Primena hipermedija ili način izrade isto tako zavise iz organizacije nastave, konkretnije iz oblika
nastavnog rada koji se primenjuje. Tako hipermedijski softver se može izraditi i koristiti uz primenu
frontalnog oblika nastavnog rada kada nastavnik komunicira sa celim razredom istovremeno, tj
učenici komuniciraju s nastavnikom ili jedni s drugima na nivou celog razreda. U ovome slučaju,
prezentacija ili način navigacije vodi sam nastavnik. On uz pomoć svojih učenika se kreće niz
prezentaciju i skicira put koji omogućuje ostvarivanje prethodno postavljenih ciljeva. Nastavnik može
da bira ponuđene opcije umesto svojih učenika (učenik savetuje nastavnika pri tome), ako
prezentacija dozvoljava ili nastavnik sam (umesto da traži savet učenika) ide s jednog na drugo mesto
u okviru prezentacije. Ako se primenjuje grupni rad, onda se prezentacija mora prilagoditi takvom
pristupu, tako što dozvoljava da se organizuje grupni rad i zatim toga (može da se organizuje diskusija
na nivou grupe ili kreacija produkata)tako što predstavnik grupe upiše tačne odgovore ili da izabere
jedna iz više ponuđenih opcija. Ako se radi grupno mora prethodno da se organizuje sam prostor tako
da se odgovara osnovnim zahtevima grupnog rada.
• Tandemski oblik rada zahteva multimedijski ili hipermedijski softver koji motiviše dijalog između
učenika koje rade u paru. Taj dijalog može da bude onda kad se pravi sadržinska analiza teksta, kada
se podstiče kritičko mišljenje, kada se traži odgovor na pitanje koji zahteva prethodno zajedničko
istraživanje ili razmena iskustava, mišljenja itd.
• Individualni oblik rada podrazumeva multimedije ili hipermedije koji učenika podstiču na
individualni rad, samostalno mišljenje, samostalno kretanje kroz prezentaciju, samostalnost u procesu
biranja između ponuđenih opcija itd. Sve ovo ne znači da se oblici rada ne mogu kombinovati. I to ne
samo što može nego i se preporučuje da se primeni multimedija ili hipermedija koja zahteva
kombinovane oblike nastavnog rada. Sve sa ciljem da se motiviše samostalni rad učenika, diskusija na
nivou celog razreda, tako što će se obezbediti visok stepen interakcije između faktora nastave,
kooperativno/kolaborativno učenje kroz korišćenje grupnog/tandemskog oblika nastavnog rada. Kroz
ove aktivnosti učenika postavljamo u poziciju da bude aktivan kroz procese sticanja znanja i
sposobnosti.

6
3.2 MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI KNJIŽEVNOSTI

Nastava književnosti obuhvata niz aktivnosti koji se odnose na doživljavanje i izražavanje

doživljenog u interakciju s nekog književnog teksta. Tako u nastavi maternjeg jezika u osnovnoj školi
reč je o analiziranju nekog romana, pripovetke, lirske ili epske pesme, dramskog teksta itd. Zahtevi
konstruktivnog pristupa nalagažu da takva analiza dobije atribut kritička, tako da učenici budu aktivno
uključeni u procesu kreiranja značenja nekog teksta ili razmatranja različite perspektive događaja. To
znači da softver koji bi se mogao koristiti u nastavi treba da poštuje ove zahteve. Kako možemo
multimediju i hipermediju uključiti u proces analize književnog dela? Idemo korak po korak.
Pokazaćemo samo jedan model integracije takvog softvera.

Metodički pristup književnog teksta uz pomoć multimedija i hipermedija može da izgleda ovako:
1. Motivacija. Na prvom slajdu prezentacije se nalaze slike, animirane objekte ili tekst (ključne reči ili
kraći tekst), muziku, glas/ove itd. Povezuje se razgovor o onome što se čuje, vidi. Učenici se pozivaju
na svoje prethodno iskustvo ili znanje u vezi pojmovima s kojima dolaze u dodir.
2. Doživljavanje. Sledi prezentacija teksta (vizuelno i auditivno). Učenici slušaju i vide tekst. Posle
nekoliko sekundi psihološke pauze: 3.
Izražavanje doživljenog. Nastavnik može da postavlja pitanja povezana sa sadržajem teksta (ako
prezentacija ide uz korišćenje frontalni oblik nastavnog rada) ili pitanja se mogu postaviti uz pomoć
prezentacije, tako da se motiviše dijalog između učenika (ako se primenjuje tandemski oblik rada) ili
da se motiviše proces mišljenja (ako imamo individualni oblik rada). Kao naredna aktivnost mogu se
prezentovati neki grafički organizatori misli, ideje učenika, doživljaja povezanih sa tekstom, tako što
se učenik/učenici podstiču na organizovanje svojih misli i doživljaja tako što ih zapisuju na
prezentaciji ili u sveskama (u zavisnosti od oblika nastavnog rada). Mogu se motivisati na aktivnosti
vezane s stvaralaštvom na temu ili motive vezene za pročitani tekst.
4. Kritička analiza. U ovome delu se mogu organizovati najrazličitije aktivnosti koje daju osnovu za
razvoj kritičkog mišljenja. Mogu se postavljati pitanja ili da se kreira obrazovna situacija u kojoj se od
učenika traži da razmišlja iz neke druge perspektive, da traži druge opcije, da traži odgovor na neka
neodgovorena pitanja, a pri tom da postavlja hipoteze, da traži i ispituje dijalektičke odnose između
pojava, da govori iz usta likova koji se javljaju u književnom tekstu. U fazi doživljavanja imamo
prezentaciju teksta koji može između ostalgo da bude neka priča.
7
Izrada multimedija/hipermedija priča i/ili bajki u ovoj fazi može da bude od strane učitelja ili u faza
izražavanja doživljenog – od strane učenika. Hipermedija priča i/ili bajki predstavlja pripovedanje uz
pomoć pisanog i/ili izgovorenog teksta (ako je snimljen neki pripovedač koji čita tekst), slike,
animacije itd. Ovako učenicima se prezentuje više aspekata jednog teksta i na taj način se odgovara na
zahteve savremene pedagogije za individualizaciju nastave u odnosu na stilove učenja učenika.
Hipermedija bajki se može koristiti u fazi kada se traži od učenika kritički da misle. Bajka ili priča se
pripoveda na način na koji se od učenika traži saradnja u pogledu izbora alternative koja se nudi kao
deo sižea. Tako sa jedne strane imamo originalnu bajku ili priču, primer ,,Uspavanu lepoticu’’ za koju
svi znamo, a s druge strane nudimo više sažetih linija, alternative i na taj način svesno unosimo
promene u sižeu, svesno menjamo funkcije priče. Tako mogu da se ponude alternative koje daju
odgovor na pitanja kao što su ova : Šta ako se princ boji preskočiti trnje koje opkoljuje zamak, pa se
okrene i ide dalje od zamka?
Šta ako se Lepotica nije ubola vretenom?
Šta ako Lepotica nije bila lepotica nego neka grda devojka? Šta ako?
Učenicima dajemo naznake za razmišljanje, da daju pretpostavke za to šta će se zatim desiti,
mogućnost da biraju alternative i zatim mogućnost da provere da li su bili u pravu ili ne. Ovime
dajemo podršku kritičkog mišljenja u nastavi.

3.3 MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI IZRAŽAVANJA I

STVARANJA

Multimedija i hipermedija mogu naći primenu i u podsticanju stvaralačkih potencijala učenika. Kao
što je gore spomenuto, učenici isto tako mogu biti kreatori multimedija. Može se od njih tražiti da
umesto da prepričavaju priču verbalnim putem govorno, to da urade uz pomoć izrade multimedija
priča na 5-6 slajdova. Na taj način oni postaju svesni za postojanje osnovnih funkcija koje se
organizuju u okviru jedne priče. Isto se razvija sposobnost za korišćenje ozbiljnog izraza kada želimo
saopštiti nešto. Preko izrada multimedija učenici se uče da koriste i vizuelni jezik kroz dizajn same
prezentacije, zatim izbora ili traženje odgovarajuće slike ili animacije koja daje informaciju ili na neki
način podržava pisani tekst. Može se izraditi multimedija ili hipermedija koja će preko niz aktivnosti
od učenika tražiti da stvara tekst ili jednostavno da izrazi svoje doživljaje posle pročitanog teksta.
Tako se omogućuju interakcijsko-komunikacijske relacije između učenika i multimedijskog ili
hipermedijskog teksta. Tako opet se naglašava aktivna pozicija učenika u nastavi maternjeg jezika.

8
3.4. MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI JEZIKA

Nastava jezika obuhvata niz sadržaja i aktivnosti koje se odnose na pravilno konstruisanje rečenica,
pravilnu upotreba reči, interpunkcijskih znaka, stiču se znanja o vidovima reči, vidovima rečenice itd.
Znači, imamo neka pravila koja se uče i primeri koji ih potkrepljuju. Tako može se birati deduktivan
ili induktivan način ili metod u nastavi jezika. Kada se radi o učenicima mlađeg uzrasta preporučuje
se induktivni metod, a za ostale može i deduktivni. Ovi principi se moraju poštovati kada se izrađuje
multimedija i hipermedija koja se može koristiti uz ovu nastavu.
Programirano učenje koje pretpostavlja izradu linearne ili razgranate strukture koje konstituišu celu
nastavu uz pomoću programiranog materijala može da nađe svoje mesto ovde. A multimedija i
hipermedija mogu da pomognu tome što i one same na neki način, ako se organizuju tako,
predstavljaju oblik programiranog učenja. Multimedija ima linearnu, a hipermedija – razgranatu
strukturu. Nastavnik može da iskoristi moći Power Point-a za tu svrhu, zato što u nastavi jezika
najviše odgovara organizacija nastave po principu programiranog učenja. Znači, da se nekoliko
primera, zatim sledi pravilo (induktivni pristup) ili prvo se daje pravilo, pa onda primere (deduktivni
pristup), pa onda vežbe ili zadatak koji zahteva primenu tog pravila, što dovodi do toga da se na kraju
omogući učeniku da proveri svoj odgovor na istom ili na neko drugom mestu. Tako se multimedija i
hipermedija mogu koristiti kao pomoć u fazi vežbanja, ali i za proveru znanja.

3.5. MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI POČETNOG

ČITANJA I PISANJA

Nastava početnog čitanja i pisanja uključuje aktivnosti koji se odnose na izučavanje slova,
čitanje, pisanje slova, reči, rečenica...I ovde multimedija i hipermedija nude niz modela koje
se mogu primeniti. Može da se izradi multimedija ili hipermedija priča, rečenice, reči, slova
koji su pridruženi animacijama, slikama, raznim zvucima, muzici, video materijalima...Mogu
se primeniti i vežbe ili igre natprevarujućeg karaktera. Sadržaj takve igre mogu da budu
aktivnosti kao: identifikacija slova u datoj reči (izgovorena ili napisana ili i jedno i drugo),
9
identifikaciju reči u nekoliko rečenica, provera ili vežbe za shvatanje sadržine teksta, vežbe
ili natprevare za brzo čitanje. Mogu da se organizuju i aktivnosti koji od učenika zahtevaju da
piše slova, reči ili rečenice, a ne samo da ih identifikuje u datom tekstu.

3.6. MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI MEDIJUMSKE

KULTURE

Upotreba multimedija i hipermedija sami po sebi pretstavljaju deo medijumske kulture. isto
tako oni mogu da budu način prezentacije nekog filma (dokumentarnog, crtanog, neki kraći
amaterski snimak ili film itd.), teatarske predstave, slike, muzike itd. Znači oni mogu da budu
sredstvo ili način prezentacije medijumske kulture. Osim toga multimedija i hipermedija
mogu se koristiti i kao sredstvo izražavanja doživljenog posle gledanja nekog filma ili
slušanja muzike, na primer. Oni se mogu koristiti i kao sredstvo provera znanja o
medijumsku kulturu. Njihova primena je veoma široka. Sve zavisi od kreativnosti nastavnika,
od njegovu sposobnost organizovanja nastave, sposobnost procene date situacije, sposobnost
kreiranja ili izbor softvera, sposobnost vođenja učenika tokom primene multimedija i
hipermedija.

4. KLASIČNO OBRAZOVANJE I/ILI MODERNI OBLICI

OBRAZOVANJA

Zašto klasične načine prenošenja znanja sve više zamenjuju novi oblici obrazovanja i kako je došlo do
sve veće potrebe za novim obrazovanjem? Među glavnim razlozima za uvođenje informacione
tehnologije u obrazovanje možemo navesti unapređenje dostupnosti obrazovanja i osposobljavanja,
unapređenje kvaliteta obrazovanja, smanjivanje troškova obrazovanja i veća ekonomičnost
obrazovanja. Dodatni razlog je verovatno i to da klasično organizovano obrazovanje kao predavanja i
seminari često je organizovano van matične organizacije, tako da je skuplje i duže traje, jer je
potrebno uračunati i troškove prevoza i smeštaja, pored toga potrebno je i usklađivati vremenske
termine predavanja i seminara sa odgovarajućim vremenom učesnika. Današnje prilike i tehnologije
se brzo menjaju, tako da je potrebno brzo reagovati, zato e-obrazovanje nudi trenutna rešenja. Kod
klasičnog načina obrazovanja značajno je da su faze prenošenja znanja i učenja spojene. Profesor kao
10
centralni akter u obrazovnom procesu prenosi znanje, a učesnici primaju to znanje. Međutim,
obrazovanje na daljinu pokušava povećati studentovu nezavisnost i samostalnost bez pomoći
profesora. Takođe, pomoću ove tabele se vidi osnovna razlika između obrazovanja na daljinu (i
eobrazovanja) i klasičnog načina obrazovanja. Bez obzira na veću heterogenost, fleksibilnost i lakšu
dostupnost obrazovanja na daljinu, sama organizacija obrazovanja na daljinu je mnogo više zahtevnija
od klasičnog načina obrazovanja, jer se zasniva na drugačijem razumevanju uloge obrazovanja
obrazovnih institucija, pedagoga i studenata nego u klasičnom obrazovanju. Nema klasičnih
predavanja, potrebno je učesnicima obezbediti odgovarajuća gradiva za samostalno obrazovanje, kao i
različite načine pomoći kod obrazovanja. Pored svega ovoga potrebno je obezbediti i kontrolisati
kvalitet, jer zbog ovakvog načina izvršavanja pedagoškog procesa samo obrazovanje može da izgubi
kontrolu.

Neke od prednosti klasične nastave nad digitalnom:

• Priprema digitalnih lekcija traje duže nego klasična priprema, jer predavač uvek mora pratiti i
prelaziti na nove alate i aplikacije
• .Informacije se bolje obrađuju ako se čitaju sa papira umjesto sa ekrana.
• Bolje se uči pisanjem iz beleški, nego tipkanjem.
• Kao predavač zavisni ste o internetu koji je obično u školama često spor što utiče na kvalitet
predavanja i korišćenje.
• Nedovoljan broj softvera za kontrolu otvorenih pitanja ograničava mogućnost digitalnog
proveravanja učenika.
• Savremena nastava svakako treba da bude kombinacija pasivnih i aktivnih metoda učenja u
kojima klasična nastava mora ustupiti deo digitalnoj po meri i u skladu sa vremenom.

5. OBRAZOVANJE NA DALJINU I E-OBRAZOVANJE

Obrazovanje na daljinu može da smanji proces učenja čak do 60 procenata u poređenju sa klasičnim
načinom obrazovanja iz razloga što je obrazovanje na daljinu unapred pripremljeno i usmereno ka
određenoj grupi korisnika kojoj nedostaje vremena, Obrazovanje na daljinu je na našem prostoru
relativno nov pojam, tako da ova terminologija tek nastaje. Zbog toga je još uvek postoje razlike u
tumačenju pojmova „obrazovanje na daljinu“ i „e-obrazovanja“ (Bogdanović, 2011). Mnogi autori
mešaju ili izjednačavaju obrazovanje na daljinu sa e-obrazovanjem i time se ignoriše činjenica da je e-
11
obrazovanje jedno od vrsta obrazovanja na daljinu i zato je neophodno ova dva pojma razdvojiti. Kod
obrazovanje na daljinu studenti imaju mogućnost učenja kad god žele i na način koji im odgovara i
zato možemo reći da je veoma fleksibilno (Pain and Heron, 2003). Osim toga studenti mogu da biraju
lokaciju gde će učiti. Jedna od prvih definicija obrazovanja na daljinu glasi: „Učenje na daljinu je
sistematično organizovan oblik samoobrazovanja kod kojeg se student konsultuje sa svojim
mentorom, a materijal za učenje mu je dostupan putem različitih medija.“ (Keegan, 1990)
Obrazovanje na daljinu predstavlja oblik posrednog obrazovanja gde su profesor i student tokom
obrazovnog procesa prostorno i vremenski odvojeni. Na ovaj način studenti mogu da steknu
obrazovanje bez da moraju fizički da budu prisutni u samoj obrazovnoj instituciji. Uloga mentora je
da prati i proverava znanje studenta, a nastavno gradivo mora da bude projektovano tako da omogući
samostalno obrazovanje. Nastavno gradivo je razvrstano po logičkim i vremenski određenim celinama
i obavlja se u određenim uslovima.

E-obrazovanje je obrazovni proces koji daje veću mogućnost interakcije s obzirom da je podržan
internetom. Studenti imaju mogućnosti direktne komunikacije međusobno i sa mentorom, a imaju i
mogućnost ulaska u virtuelni nastavni prostor. E-obrazovanje se održava odvojeno od mesta
predavanja i neophodne su specifične tehnike planiranja obrazovnog gradiva, učenja i komunikacije
uz pomoć informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Izraz „open and distance learning“ ima
krovni značaj za sve obrazovne sisteme koji sistematički odstranjuju različite prepreke u obrazovanju,
koji se odnose na vreme, mesto, starost, pol i tehnologiju. U poslednje vreme je najviše u upotrebi
izraz „e-learning“, kod nas najčešće koristimo izraz e-obrazovanje kao jedan od prevoda „e-learning“.
Međutim, u direktnom prevodu ova terminologija bi bila e-učenje. Ova dva izraza se prepliću, mada
se više koristi izraz eobrazovanje. Na osnovu datih opisa obrazovanja na daljinu i e-obrazovanja može
se zaključiti da je eobrazovanje jedna vrsta «podgrupe» (poseban primer) obrazovanja na daljinu.
Obrazovanje na daljinu je podeljeno na više različitih obrazovanja koja se međusobno razlikuju u
pogledu na razvoj, kao i medij koji koriste za obrazovanje. Zajedničke osobine obrazovanja na daljinu
i e-obrazovanja koje ih bitno razlikuju od klasičnog načina obrazovanja su (Despotović i Radenković,
2005) :

• učesnik je veoma retko ili nikad u neposrednom kontaktu sa mentorom.

• Znanje profesor posreduje posredno, uz pomoć nastavnih gradiva (štampana gradiva, kasete,
računarski programi, preko interneta...)

• Komunikacija između učesnika i profesora, odnosno mentora, vrši se pomoću različitih medija.

• Kod planiranja i izrade nastavnih gradiva najbitniju ulogu ima obrazovna institucija
12
• Učesnici uglavnom sami obrade nastavno gradivo.

• Niži troškovi obrazovanja, jer se uči uglavnom kod kuće, tako da otpadaju neposredni i posredni
troškovi prevoza i stanovanja

6. ZAKLJUČAK

Multimedija i hipermedija predstavljaju moćan način za organizovanje nastava maternjeg jezika uz

poštovanje zahteva konstruktivnog pristupa u pedagogiji. Na ovaj način učenici postaju aktivni, oni su
centar oko koje se organiziraju aktivnosti, učenici su motivisani, podsticani za akciju i reakciju,
obezbeđena je interakcija između faktora nastave. Multimedija i hipermedija se mogu naći kao gotovo
izrađen softver, ali nema izbora ako tražimo softvera na maternjem jeziku. Tako se ističe potreba da
nastavnici sami kreiraju okolinu za učenje za svojih učenika preko integriranja multimedija i
hipermedija u nastavi. U procesu kreiranja aktivno može da učestvuje ili sam da kreira i učenik.
Ciljevi ovakvih aktivnosti su motivisanje učenika, podsticanje na stvaralaštvo, razvoj mašte, kreativne
sposobnosti, kritičkog mišljenja. Nastava maternjeg jezika može se organizovati uz pomoć
multimedija i hipermedija. Pisani tekst, audio komponente, slike, video zapisi, animacije itd. kao
sastavni elementi multimedija i hipermedija aktiviraju učenike u zavisnost od njihovog stila učenja,
tako da svaki učenik može da se nađe u ovoj edukativnoj okolini i da doprinese razvoju uslova za
podizanje nivoa kvaliteta nastave. Različita programska područja koje obuhvata nastava maternjeg
jezika ostavljaju prostor za organizaciju proces učenja uz pomoć multimedija i hipermedija. Tako se
razvijaju sposobnosti za slušanje, govorenje, pisanje i čitanje kod učenika

13
7. LITERATURA

[1] Bјеkić D., Bјеkić М., Pаpić Ž., Prаktikum 1: Priručnik zа prаktičаn rаd u škоli, Теhnički fаkultеt,
2007. ;

[2] Brаnkоvić D., Маndić D., Меtоdikа infоrmаtičkоg оbrаzоvаnjа sа оsnоvаmа infоrmаtikе,
Меdаiаgrаf, 2003.;

[3] Milheim W.:“Learner control options as an effective strategy“. Instructional Delivery Systems,
September/October, 1988;

[4] Johnson, R. & Johnson, D.“Computer assisted cooperative learning“, Educational Technology,
26, (1) 12 18 1986;

[5] Papert, S.“The Children's Machine“. New York: Basic Books, 1993;

[6] Adey, P., Fairbrother, R., Wiliam, D., Johnson, B., and Jones, C. (1999). Learning styles &
strategies: a review of research London. King's College: Centre for the Advancement of Thinking

[7] ADL (2007). Advanced Distributed Learning: official Web site, URL: http://www.adlnet.gov;
SCORM: Sharable Content Object Reference Model, URL http://www.adlnet.gov/scorm

[8] Akhras, F.N., and Self, J. (2000). System Intelligence in Constructivist Learning. International
Journal of Artificial Intelligence in Education, 11, 344‐376

14
15