УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У

КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

СЕМИНАРСКИ РАД

Општа и национална историја 19. и 20. века

КРИМСКИ РАТ (1853-1856)

Ментор: Студент:

Проф. др Милош Марсенић Милена Ристић (306/22)

Косовска Митровица, 2023.

 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

САДРЖАЈ

УВОД..................................................................................................................................................................... 3

1. КОНТЕКСТ И УЗРОЦИ РАТА ............................................................................................................... 4

1.1. Политичка и територијална ривалност међу великим силама ........................................................ 4

1.2. Национални интереси и амбиције кључних актера.......................................................................... 4

1.3. Верске тензије на Балкану и Блиском истоку ................................................................................... 4

2. ДИПЛОМАТИЈА И ПРЕГОВОРИ ПРЕ РАТА .................................................................................... 6

2.1. Међународни преговори и неуспешни покушаји избегавања сукоба ............................................ 6

2.2. Преговарачки процеси и односи међу великим силама................................................................... 6

3. ИСХОД КРИМСКОГ РАТА .................................................................................................................... 7

3.1. Кључни догађаји током рата и војне стратегије ............................................................................... 7

3.2. Битке и сукоби на Криму и другим фронтовима .............................................................................. 7

3.3. Утицај технолошких иновација на исход рата ................................................................................. 7

4. ХУМАНИТАРНЕ И МЕДИЦИНСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ......................................................................... 9

4.1. Улога Флоренс Најтингејл и реформе медицинске неге ................................................................. 9

4.2. Прва примена модерних медицинских метода на бојишту ........................................................... 10

4.3. Наслеђе медицинског напретка након рата .................................................................................... 10

5. ГЛОБАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ И ПРОМЕНЕ.......................................................................................... 11

5.1. Растући утицај медија и јавног мњења на перцепцију рата .......................................................... 11

5.2. Дипломатске и територијалне промене након потписивања мировних уговора......................... 11

5.3. Утицај на будуће међународне односе и равнотежу моћи ............................................................ 11

6. УЛОГА НАЦИОНАЛНИХ ИДЕНТИТЕТА ........................................................................................ 13

6.1. Интерпретација различитих народа и држава у рату ..................................................................... 13

6.2. Изградња националних наратива и митова везаних за Кримски рат ............................................ 13

6.3. Однос према рату у савременим националним дискурсима ......................................................... 13

ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................................................... 15

ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................................. 16

2
 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

УВОД

У богатом таписерији светске историје, одређени догађаји се истичу као

прекретнице које су дубоко утицале на ток догађаја и обликовале друштва и народе.
Један такав догађај је и Кримски рат (1853-1856), сукоб који је избио на површину у
другој половини 19. века. Овај рат, такође познат као Источни рат, представља
сложену мрежу политичких, војних и културних елемената који су одиграли кључну
улогу у међународним односима и променама у глобалној динамици тог доба. Кримски
рат је дубоко укорењен у оквирима опште и националне историје многих земаља које
су биле укључене, одражавајући њихове тежње за доминацијом, територијалним
проширењем и верским идентитетима.

У овом раду ће се анализирати узроци, ток и последице Кримског рата,

сагледавајући како су глобални фактори деловали у синергији са националним
интересима кључних актера. Такође ће се истражити како су се ови догађаји одразили
на шире промене у друштвима, војној технологији, дипломатији и колективном
памћењу. Кроз ову студију Кримског рата, стремимо ка бољем разумевању како су
прошли догађаји обликовали свет какав данас познајемо, као и како су утемељили
основе за касније међународне динамике и националне идентитете.

3
 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

1. КОНТЕКСТ И УЗРОЦИ РАТА

1.1. Политичка и територијална ривалност међу великим силама

Кримски рат је био резултат дугогодишњих политичких и територијалних

ривалитета међу великим силама тог времена. Главни актери сукоба били су Османско
Царство, Русија, Француска, Велика Британија и Краљевина Сардинија. Основни узрок
овог сукоба била је тежња ових сила за проширењем свог утицаја на области Балкана и
Блиског истока. Русија је желела да подржи права православних хришћана у
Османском Царству, што је изазвало забринутост и противљење других сила које су се
бојале раста руске моћи. (1)

1.2. Национални интереси и амбиције кључних актера

Свака од великих сила је имала своје националне интересе и амбиције које су

допринеле ескалацији сукоба. Француска и Велика Британија су тежиле одржавању
равнотеже моћи у Европи и спречавању превласти Русије. Османско Царство, које је
већ показивало знаке слабости, покушавало је сачувати свој територијални интегритет.
Русија је желела проширење свог утицаја и подршку православним верницима, док је
Краљевина Сардинија тежила јачању своје позиције у међународним односима. (1)

1.3. Верске тензије на Балкану и Блиском истоку

Верске тензије су додатно компликовале ситуацију. На Балкану и Блиском истоку,

где су се различите верске и етничке групе мешале на малом простору, постојао је
потенцијал за конфликте. Османско Царство је било вишенационално и
вишеверзионално, а права православних хришћана и других мањинских група била су
често угрожена. Ово је створило основу за међународну умешаност, јер су се велике
силе често позивале на заштиту својих верских и етничких заједница. (2)

4
 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

Кроз ову комбинацију фактора, политичких амбиција, територијалних претензија и

верских тензија, створен је експлозиван коктел који је резултирао избијањем Кримског
рата. Овај сукоб ће имати дубоке и далекосежне последице како на међународне
односе, тако и на саме народе и територије које су били укључени у овај важан период
светске историје. (2)

Слика 1. Кримски рат - Логор коњске артиљерије , фотографију снимио Roger

Fenton током Кримског рата 1855.

Извор: https://hr.gov-civ-guarda.pt/crimean-war

(приступљено: август, 2023).

5
 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

2. ДИПЛОМАТИЈА И ПРЕГОВОРИ ПРЕ РАТА

2.1. Међународни преговори и неуспешни покушаји избегавања

сукоба

Пре него што је Кримски рат започео, постојали су разни међународни преговори и
покушаји избегавања отвореног конфликта. Велике силе су свесно покушавале очувати
мир, али су истовремено биле усмерене на остваривање својих интереса. Један од
покушаја решења био је и Бечки конгрес 1854. године, где су европске силе
покушавале да посредују и спрече избијање рата. Међутим, ови напори нису успели да
реше све несугласице, што је касније довело до ескалације сукоба. (3)

2.2. Преговарачки процеси и односи међу великим силама

Преговори између великих сила су били комплексни и често напети. Односи међу
њима су варирали од савезништава до ривалитета, а дипломатски маневри су често
били вођени како би се осигурала подршка других земаља или осујетила акција
противне стране. Русија се осећала све више изолованом и суочавала се са
противљењем других сила, док су Француска и Велика Британија пружале подршку
Османском Царству како би сузбиле раст руске моћи. (1,3)

Преговори су били компликовани и усложњени због различитих интереса и

амбиција великих сила. Иако су се повремено појављивали изгледи за постизање
споразума, дубоки јазови су спречавали успешан завршетак преговора. Кроз овај
дипломатски процес, јасно је постало да су интереси држава били тешко усклађени и
да су напетости биле неизбежне. С временом, неслагања и неуспех у постизању
решења на дипломатском нивоу постали су све видљивији, а ситуација се додатно
погоршала све до тачке када је конфликт ескалирао у отворени рат. Без обзира на
дипломатске покушаје, Кримски рат ће избити са пуном силом, остављајући трајан
печат на међународне односе и динамику тога доба. (1,3)

6
 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

3. ИСХОД КРИМСКОГ РАТА

3.1. Кључни догађаји током рата и војне стратегије

Ток Кримског рата био је обележен серијом кључних догађаја који су играли
значајну улогу у његовом исходу. Војне стратегије су се развијале и прилагођавале се
током сукоба. Руска војска је предузела офанзиву против Османског Царства на
Кримском полуострву, са намером да освоји важну луку Севастопољ. Међутим,
наишли су на оштар отпор савезничких трупа. (6)

3.2. Битке и сукоби на Криму и другим фронтовима

Најпознатија и најзначајнија битка Кримског рата била је Битка код Севастопоља

(1854-1855), у којој су савезничке трупе (Француска, Велика Британија и Краљевина
Сардинија) стале против руске војске. Ова битка је трајала месецима и била је изузетно
крвава, са великим губицима с обе стране. Такође су се водили сукоби и на другим
фронтовима, укључујући Балкан и Кавказ. (3)

Битка код Балацлаве (1854) и Славна трка (1854) постале су симболичне епизоде
овог рата. Битка код Балацлаве је позната по Чарди лака јуришу британске коњице, а
Славна трка је референца на неспретну комуникацију која је довела до несмотреног
напада савезничке коњице на руске положаје. (2)

3.3. Утицај технолошких иновација на исход рата

Кримски рат је био први већи сукоб који је демонстрирао утицај модерне
технологије на војну динамику. Иновације попут парних бродова, телеграфије и
прецизнијег оружја (попут пушака са минијатурним куглицама) значајно су утицале на
стратегије и исход рата. Парна бродовља су олакшала брже транспортовање војника и
ресурса, док је телеграфија омогућила бржу комуникацију између командних центара и
фронтова. (3)

7
 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

Технолошке иновације су такође придонијеле већим губицима и разарању током

сукоба. Иако су модерна оружја омогућила већу прецизност, то је довело до разорнијих
битака и потребе за модернизацијом медицинске неге. Утицај технологије на исход
рата додатно је потенцирао потребу за прилагођавањем војних стратегија и тактика.
Кроз ове кључне догађаје, битке и техничке иновације, исход Кримског рата је био
резултат комбинације војних вештина, стратегија и технолошког напретка. Овај рат ће
остати забележен као прекретница у војним тактикама и технологијама, постављајући
темеље за даље развој војне доктрине у будућности. (3)

Слика 2. Битка код Балаклаве 1854.

Извор: https://hr.gov-civ-guarda.pt/crimean-war

(приступљено: август, 2023).

8
 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

4. ХУМАНИТАРНЕ И МЕДИЦИНСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ

4.1. Улога Флоренс Најтингејл и реформе медицинске неге

Кримски рат је означио значајан преокрет у приступу медицинској нези током

ратних времена. Флоренс Најтингејл, британска болничарка и пионирка модерне
медицинске неге, постала је кључна фигура у хуманитарним напорима током рата.
Најтингејлова је својим радом унапредила услове у војним болницама и поставила нове
стандарде за негу рањеника. Њена посвећеност хигијени, организацији и правилној
бризи о пацијентима значајно је смањила смртност и побољшала опоравак војника. (4,5)

Слика 3. Илустровани приказ – Флоренс Најтингел, у току Кримског рата пише

писма за рањене војнике

Извор: https://hr.gov-civ-guarda.pt/crimean-war

(приступљено: август, 2023).

9
 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

4.2. Прва примена модерних медицинских метода на бојишту

Кримски рат је био прилика да се примене нове медицинске технике и методе на

бојишту. Најтингејлова је инсистирала на чистоћи и санитарним мерама, што је
допринело смањењу ширења инфекција. Такође је залагала за редовно документовање
медицинских случајева ради бољег разумевања узрока и последица повреда.
Прикупљање података и анализа случајева постали су основа за каснију медицинску
праксу. (4,5)

4.3. Наслеђе медицинског напретка након рата

Напредак у медицинској нези током Кримског рата имао је дуготрајне ефекте на

будућност медицине и војне здравствене неге. Примена хигијенских стандарда,
документација медицинских случајева и развој специјализованих поља, као што је
војна медицина, постали су кључни заштитачки фактори за војнике у будућим
сукобима. Осим тога, нагласак на хуманитарном аспекту рата и нези рањеника отворио
је пут за развој Међународног Црвеног крста и других хуманитарних организација. (4,5)

Овај период је значио прелазак са застарелих и неадекватних метода лечења на

модерније и хуманије приступе, што је изазвало дуготрајан утицај на медицинску
праксу. Захваљујући раду Флоранса Најтингејл и других пионира, војна и цивилна
медицина су се трансформисале, постављајући темеље за данашње стандарде неге и
лечења. (4,5)

10
 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

5. ГЛОБАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ И ПРОМЕНЕ

5.1. Растући утицај медија и јавног мњења на перцепцију рата

Кримски рат је означио почетак раста утицаја медија и јавног мњења на перцепцију
ратова. По први пут, ратови су били детаљно извештавани и илустровани у новинама,
цртежима и фотографијама. Ова врста медијске покривености утицала је на ширење
информација и обликовање мишљења о рату. Сведочанства са бојишта и слике патње
војника и цивила продубила су емпатију јавности и подстакла расправе о оправданости
сукоба. (1,3)

5.2. Дипломатске и територијалне промене након потписивања

мировних уговора

Потписивањем мировних уговора 1856. године, Кримски рат је формално окончан.

Мировни преговори, који су укључивали све кључне актере, резултирали су више
промена. Османско Царство је задржало територијални интегритет, док су Крим и
Молдавија постали аутономне области унутар Османског Царства. Русија је изгубила
нека територијална освајања на Црном мору, док су Црно море и Босфор постали
отворени за све бродове, чиме се умањио руски утицај у тој области. (6)

5.3. Утицај на будуће међународне односе и равнотежу моћи

Кримски рат је значајно утицао на будуће међународне односе и равнотежу моћи.

Након рата, дошло је до све већег захлађења односа између Русије и западних сила,
што ће касније допринети избијању Другог светског рата. Осим тога, рат је показао
важност дипломатије у решавању конфликата и потребу за очувањем мира. Кроз
лекције научене из Кримског рата, међународна заједница је постала свеснија
важности дипломатичких решења у решавању међународних спорова. (6)

11
 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

Кроз ове глобалне последице и промене, Кримски рат је оставио дубок утицај на
међународне односе и обликовао пут будућих догађаја. Његова наслеђа, како у области
медија и перцепције ратова, тако и у дипломатичком приступу решавању сукоба, и
даље су присутна у савременим међународним динамикама, подсећајући нас на
важност учења из историјских искустава. (1,6)

12
 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

6. УЛОГА НАЦИОНАЛНИХ ИДЕНТИТЕТА

6.1. Интерпретација различитих народа и држава у рату

Кримски рат је имао различите импликације за различите народе и државе које су

биле укључене у сукоб. Народи су често интерпретирали своју улогу у рату у складу са
својим националним интересима и историјским искуствима. На пример, Велика
Британија је представљала свој ангажман као хуманитарни напор и подршку
Османлијама, док је Русија своје акције тумачила као заштиту православних хришћана.
Ове различите интерпретације одражавају сложеност националних идентитета и
политичких циљева. (2)

6.2. Изградња националних наратива и митова везаних за Кримски

рат

Кримски рат је постао основа за изградњу националних наратива и митова у

многим земљама. У многим случајевима, рат је послужио као симбол јунаштва,
оданости и патриотизма. Победе су слављене као херојски чини, а губици су постали
симболички подсетник на храброст и оданост. Ови митови су често коришћени за
учвршћивање националних идентитета и подстицање осећаја заједништва међу
грађанима. (2)

6.3. Однос према рату у савременим националним дискурсима

Памћење Кримског рата је оставило дубок утицај на савремене националне

дискурсе. У многим земљама, сећање на рат је еволуирало и прилагођавало се
променама у друштву и политици. Рат је постао саставни део културног наслеђа, а
интерпретације и вредновања рата се често мењању у складу са савременим потребама
и политичким циљевима. У неким случајевима, сећање на рат се користи као средство
за обликовање јавног мњења и промоцију одређених агенди. (2)

13
 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

Кроз ову анализу националних идентитета и сећања на рат, постаје јасно да су

догађаји Кримског рата утицали не само на историјске токове, већ су дубоко утиснули
свој печат на колективно памћење народа и обликовали њихове националне наративе.
Кроз призму националних идентитета, Кримски рат остаје кључни аспект у
разумевању еволуције друштава и међународних односа.

14
 Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

ЗАКЉУЧАК

Кримски рат (1853-1856) остаје дубоко урезан у историјском сећању као сукоб
који је одјекнуо широм Европе и Блиског истока. Овај рат је произашао из комплексне
мреже политичких, територијалних и верских фактора који су повезивали велике силе
и њихове националне интересе. Иако су међународни преговори покушавали избећи
отворени конфликт, напетости су ескалирале и прерасле у крвави рат. Кроз призму
кључних аспеката овог рата, јасно је да су политички ривалитети, територијални
претензије и верске тензије били кључни покретачи. Дипломатски напори су често
затајивали због дубоких разлика у интересима, а војни аспект сукоба довео је до битака
које су трансформисале војне тактике и технологије.

Исход Кримског рата оставио је дубок и разноврстан утицај. Реформе

медицинске неге, предвођене Флоренс Најтингејл, поставиле су нове стандарде за
бригу о рањеницима и инспирисале развој модерне медицинске праксе. Технолошке
иновације су промениле динамику ратовања и поставиле темеље за будуће војне
стратегије. Наслеђе Кримског рата проширило се изван бојишта. Утицај на
међународне односе, развој хуманитарних организација попут Међународног Црвеног
крста и разумевање важности дипломатије постали су део трајне историјске лекције.

Кроз све ове аспекте, Кримски рат служи као подсетник на комплексност
међународних сукоба и потребу за разумевањем контекста и последица. Док кораци ка
миру могу бити тешки, а војне операције деструктивне, историјска искуства попут
Кримског рата нас подсећају на нужност дијалога, хуманости и стратешког
промишљања како бисмо превазишли изазове и градили бољу будућност.

15
Милена Ристић [КРИМСКИ РАТ (1853-1856)]

ЛИТЕРАТУРА

1. Kliman Grabar, G. (2017). Krimski rat (Doctoral dissertation, University of Pula.

Faculty of Philosophy).
2. Kolouch, M. D. (2015). Krimski rat i politička dinamika na jugoistoku Europe izmeĎu
1853. i 1856. godine (Doctoral dissertation, Josip Juraj Strossmayer University of
Osijek. Faculty of Humanities and Social Sciences. Department of History).
3. Peroš, I. (2010). Krimski rat. Rostra: Časopis studenata povijesti Sveučilišta u Zadru,
3(3.), 185-196.
4. Najtingejl, L. F. (1998). LIČNOST I DELO FLORENS NAJTINGEJL–TVORCA
MODERNOG SESTRINSTVA I PIONIRA JAVNOG ZDRAVLJA. REDAKCIJSKI
ODBOR, 263.
5. Plevko, G. (2021). Florence Nightingale (Doctoral dissertation, University of Applied
Health Sciences).
6. Mataija, L. (2022). Ključni dogaĎaji Balkanskih ratova (Doctoral dissertation,
University of Zagreb. Faculty of Croatian Studies. Department of History).

16