Универзитет уметности у Београду

Факултет музичке уметности

Катедра за гудачке инструменте

Предмет: Методика наставе гудачких инструмената

Студент четврте године основних студија виолине: Jeлена Вељковић

Анализа етида, комада и сонатне форме за други

циклус ниже школе

Ментор: проф. Растко Поповић

Јун 2014.
 САДРЖАЈ

IV ниже
Етиде:

1. Кајзер- op. 20, етида бр. 20 (двозвуци).......................................................3

2. Волфарт- op. 45, етида бр. 12 ( припрема за мартеле)................................5
3. А. Комаровскиј oп. 2, бр. 8 – I и II позиција .............................................7
4. А. Јањшинов. бр. 62 Етида – варијација..................................................8

Комад: Н. Бакланова – Сонатина.......................................................................................10

V ниже
Етиде:

1. Волфарт op. 45, етида бр. 37 ( мартеле)..................................................13

2. Кројцер, етида бр. 4 (стакато)..................................................................14
3. Ш. Берио- Школа (легато)........................................................................15
4. Кројцер, етида бр. 16 (трилери)..............................................................17

Комад: Ј. Раф- Каватина......................................................................................18

Већа форма: Данкла варијације на тему Пачини.................................................19

VI ниже
Етиде:

1. Роде етида бр. 2......................................................................................23

2. Донт, етида бр. 8 ( двозвуци)..................................................................25
3. Кројцер, етида бр. 35.............................................................................27
4. Мазас оп. 36 бр. 3 (деташе, легато) ........................................................28

Комад: Пчелица Ф. Шуберт..............................................................................30

2
IV ниже
1. Кајзер- op. 20, етида бр. 20

ДВОЗВУЦИ

3
1. Анализа

Етида је написана у Ге дуру, што значи да је распоред полустепена између

другог и трећег прста на ге и де жици (ха-це, фис-ге) и између првог и другог прста
на а и е жици (ха-це, фис-ге). Такт је двочетвртински, темпо Allegretto.

Иако нам на први поглед изгледа да је етида написана за вежбање двозвука у

њој се налази још доста ствари које ученик треба да савлада. На пример, осим што
ученик свира двозвуке на појединим местима се појављују и акорди, комбинација
пициката и свирања гудалом.

Правилна агоика гудала је јако битна, да не би дошло до забуне у свирању.

Ученик увек треба да зна на ком делу гудала се налази, и на ком делу гудала жели
или може да одсвира задати текст.

Осмине са паузама треба свирати кратко на истом делу гудала, при доњој
половини ако не и на средини, са благим одизањем гудала у паузама. Такође
ученик мора бити свестан да у тим паузама не изгуби импулс и ритам етиде. Паузе
су такође саставни део етиде, или било ког дела.

Углавном цела етида би требало да се свира у доњој половини гудала или на

средини. Темпо је брз тако да ученик има сасвим довољно простора на средини
гудала да контролише потез. За вежбање може се користити деташе али у правом
темпу је то заправо спикато.

У овом случају то је контролисани спикато никако бацани из ваздуха већ

јасно припремљен за сваки двоѕвук или ноту.

4
2. Волфарт- op. 45, етида бр. 12
ПРИПРЕМА ЗА МАРТЕЛЕ ПОТЕЗ/ АКЦЕНТИ

5
2. Анализа

Етида у Ес-дуру, распоред полустепена између трећег и четвртог прста на

де, а и е жици (ге-ас, де-ес, а-бе), између другог и трећег на е жици (ге-ас), први
прст је до пражића на све четири жице (ас, ес, бе, еф).

Троосмински такт, темпо алегро. У овој етиди на свакој првој ноти у такту
се налази акценат. Потез је исти кроз целу етиду, једна одвојена две везане.

Што се тиче десне руке, ученик мора одредити тачно место на ком свира,
како би штрих правилно био изведен. Отприлике би требало да се свира у горњој
половини гудала. На сваку прву, одвојену, самим тим акцентовану ноту гудало
треба брзо и нагло повући. Преко две везане ноте ученик треба да се врати на исто
место одакле је кренуо да свира како би имао довољно гудала да поново одсвира
прву акцентовану ноту.

Акцентоване ноте могу бити добра припрема за мартеле потез. Могу се

вежбати и са малим паузама између одвојене и две везане ноте. У тим паузама
ученик има довољно времена да наместу руку и оствари добар контакт у кажипрсту
за нагло повлачење гудала. (На почетку су паузе дуже, а онда све мање , на крају
рада их уопште и нема).

Опасност постоји ако нема доброг контакта у кажипрсту, да гудало склизне-

скрене са жице и да због тога дође до шкрипутавог , шуштавог тона. Рука при овом
потезу не сме бити млитава. Опет, не треба ићи из крајности у крајност па
претеривати са агресивношћу или неким кочењем и стезањем зглобова. Ученик
мора стално слушати и обраћати пажњу на квалитет тона који производи и у
сарадњи са професором регулисати проблеме. Када су две везане ноте на
различитим жицама ученик треба благовремено да приближи струне суседној жици
како не би дошло до прекида у тону, и коцкастог звука. У левој руци нема
значајних захтева. Цела етида је у првој позицији.

Нпр. У првом такту први и други прст (ес-бе) можемо држати истовремено,
на тај начин смањујемо сувишне покрете који ће нам сметати у бржем темпу. У
другом такту први прст (ес), док ученик свира ноту Ге (трећи прст) први прст треба
само да склизне на а жицу како би унапред поставили ноту бе. УНАПРЕД
ПОСТАВЉАЊЕ И ПРИПРЕМА ПРСТИЈУ!!!

6
 3. А. Комаровскиј oп. 2, бр. 8 – I и II позиција

ПРОМЕНА ПОЗИЦИЈА

3. Анализа

Етида у Де-дуру, распоред полустепена између трећег и четвртог прста на ге жици (цис-
де), другог и трећег на де и а жици (фиц-где, цис-де) и првог и другог на е жици (фис-ге).

Јако корисна мелодична етида која ће на више начина користити ученику у побољшавању и
техничких и музичких способности.

На првом месту етида је написана за овладавање другом позицијом, упознавање распореда

прстију, руке-шаке и прелазак у њу из прве позиције. Углавном су сви преласци преко празне
жице. У првом такту већ имамо такав прелазак, преко празне жице на други прст (де у другој
позицији). Пошто смо већ претходно одсвирали ноту де у првој позицији ученик треба да запамти
(и визуелно и слушно) ту ноту. При преласку не треба се фокусирати на други прст који ће бити

7
одсвиран већ имати ослонац у првом прсту цис у другој позицији иако он неће бити одсвиран.
Први прст је увек стуб и ученик ће увек знати у којој је позицији и биће добро орјентисан ако га он
води.

Потез је сво време легато. Десна рука треба бити добро организована тјт. треба да има
правилну агогику, расподелу гудала. Прва три такта треба да буду одсвирана целим гудалим по
потезу. У четвртом такту после четири везане ноте следе две везане које треба одсвирати са мање
гудала (не целим) у доњој половини и две одвојене које нас поново враћају на исто место, односно
почетак (жабицу).

Етида је такође добра за развијање вибрата, добру интонацију и музички доживљај. Вибрато
треба бити леп и мекан а за то лева рука треба бити опуштена не укочена, пошто је темпо етиде
умерен. У десној руци је наравно подраѕумеван константан леп тон.

Све динамичке ознаке треба испоштовати али ако ученик има неке своје визије и њих такође
треба узети у обзир и правилно их усмерити. Пре свирања , ученик може отпевати етиду што је
јако корисно за интонацију а и на тај начин развија унутрашњи слух.

4. А. Јањшинов бр.62, етида варијација

8
4. Анализа

Етида написана у Ге дуру, распоред полустепена између првог и другог прста на ге,
де и е жици, и првог и другог на а жици.

Јако интересантна етида која може бити схваћена и као мањи комад. Етида је у
првој позицији. Други ред , трећи такт, иста нота (фис) је шифрована другим прсторедом.
Да не би дошло до глисанда и неспретног постављања прста, (други прст) због претходне
ноте це на а жици , следећу ноту фис свирамо прво трећим па опет другим прстом. Овај
проблем се може решити и постављањем другог прста на обе жице као квинта (у нотама се
обележава изнад ноте са две паралелне, хоризонталне цртице).

Варијација је у шеснаестинама у којима се прво налази излагање шеснаестина. У

трећем реду наилазимо на потез једна одвојена три везане (потез је сличан оном из друге
етиде) стим што је овде прва нота подвучена а не акцентована.

У петом реду наилазимо на промену позиције у десној руци преко две жице.
Ученику морамо објаснити да у свирању не треба да користи целу руку (десну) већ само
зглоб, јер се на тај начин неће замарати и добиће уједначен звук. Такође морамо нагласити
да у свирању празна жица није битна већ мелодија.

9
 Етида садржи доста интерпретативних елемената такође има и одређене техничке
захтеве због којих би сваки ученик требало да је прође јер је јако корисна.

КОМАД: Н. Бакланова Сонатина

10
11
АНАЛИЗА КОМАДА

Комади су јако корисни јер у њима се налазе сви елементи које је ученик савладао
преко етида. Такође ученик може показати колико је напредовао и које проблеме је
савладао изласком на неки јавни час.

Сонатина је написана у Бе дуру, распоред полустепена између трећег и четвртог

прста на а и е жици. Ученик се може припремити са скалом у Бе дуру уколико није свирао
ниједном етиду у Бе дуру, чисто да се упозна са полустепенима.

Прва позиција је присутна скоро целу сонатину. На самом почетку имамо

акцентоване осмине, што значи да ученик треба да их одсвира одлучно, без страха.
Акценти од врха морају бити истог интензитета као и они на жабици. Гудало не треба да
се баца из ваздуха већ да се постави на жицу па тек онда да се свира.

Осим тог одлучног карактера постоји и еспресиво део у ком ученик може да
покаже своју музикалност. У сонатини постоје исти делови са различитим динамикама,
форте пиано, као и декрешенда и крешенда на које ученик мора да реагује.

Клавирска пратња која је присутна знатно чини ствари занимљивијим. Може бити
јако добра подршка и подлога за интонацију. Такође ученик остварује сарадњу у
заједничком музицирању са неким и на тај начин мора поред своји захтева на инструменту
да константно ослушкује и клавир.

12
V ниже

Етиде:
Волфарт оп.45 етида бр. 37 (МАРТЕЛЕ)

Етида у Б-дуру, распоред полустепена између првог и другог прста на Ге жици (а-
бе), трећег и четвртог прста на А и Е (де-ес, а-бе) и први прст је до пражића на свим
жицама осим на Ге жици (ес, бе, еф).

У овој етиди постоје два техничка задатка. Први се односи на десну руку, а то је
мартеле потез, а други је украс или групето који се односи на спретност леве руке.

Што се тиче мартеле потеза он се може свирати и на горњем и на доњем делу

гудала. Добродошло је да ученик вежба на оба начина а не само на горњој половини
гудала јер је лакше. Мартеле треба да буде одсечан и јасан. Карактерише га брзо
повлачење гудала на жици а да се притом не изгуби квалитетан тон. Битно је јако и да се
потез од врха (V) не разликује од оног свираног надоле (П).

13
 Групето је налик украсу, ученик може вежбати у различитим ритмичким
комбинацијама као што је приказано у примерима изнад етиде.

Карактер етиде је risoluto односно одлучан, ученик не треба да се опушта и свира

лирски, мартеле потез може повезати са карактером а групето може свирати нешто
лирскије како би направио контраст.

Кројцер етида бр.4 СТАКАТО

14
 Етида написана у Це-дуру, распоред полустепена између другог и трећег прста на
Ге жици (ха-це), првог и другог прста на Де и А жици (е-еф, ха-це) и први прст је до
пражића на Е жици (еф).

У левој руци не постоје неки већи технички захтеви. Цела етида је написана у
скалама и трозвуцима како би се ученик више фокусирао на проблематичан штрих а не на
ноте.

За овај потез је потребно да ученик акцентује прву ноту, четвртину и повуче гудало
до врха, (треба да има јако добар контакт струна на жицу), затим без икаквог померања
гудала или зглоба да одсвира четири једнаке шеснаестине, тако што ће сваку од њих
одвојити кратком паузом (звучи испрекидано, исецкано, ученик благо помера целу руку не
само згллоб или прсте и не одиже гудало од жице).

За вежбу ученик може правити паузе између четвртине и шеснаестина као и између
самих шеснаестина, како би имао времена да правилно намести руку и зглоб. Правилна
расподела гудала је јако битна, на стакато нотама не треба потрошити цело гудало јер
после њих следе акцентоване половине.

На трозвуцима имамо промену ритма, тако да ученик сада треба да ритмизује

стакато у триолама а не у четири шеснаестине. При преласку са жице на жицу јако је
битно да рука остане у истом положају (зглоб) и да се не користи велика количина гудала
при промени. Гудало треба максимално приближити суседној жици толико да у једном
тренутку гудало додирује истовремено обе жице, применом овога се избегава коцкасти
(испрекидани) звук.

Кројцер етида бр. 16, ТРИЛЕРИ

15
16
 Етида у Б дуру, распоред полустепена између првог и другог прста на Ге жици (а-
бе), трећег и четвртог прста на А и Е жици (де-ес, а-бе) и први прст је до пражића на Д-А-
Е жицама (ес, бе, еф).

У овој етиди фокус је више на левој руци за разлику од претходне Кројцерове етиде
(стакато). Етида је јако корисна за правилно постављање трилера. Они су овде написани у
потпуности како би ученик лакше могао да их прочита, иначе се обележавају са малим tr
изнад ноте. За почетак ученик би требало да узме спорији темпо а касније постепено да
убрзава. На овај начин се такође вежба и брзина и спретност прстију. Прсти не треба
превише да се одижу изнад жице јер неће моћи да постигну брзину. Треба да буду изнад
жице спремни да се активно спусте и одигну са ње.

Већина ученика прави грешку из жеље да прсти буду активни и прецизни па

користе сувишне покрете који сметају и отежавају ситуацију или користе се клавирском
техником одизања и спуштања прстију сваког за себе. Треба обратити пажњу на то који
прсти су активни а који су константно на жици.

Ш. Берио- Школа

Етида написана у А дуру, распоред полустепена између трећег и четвртог прста на

Ге и Де жици (цис-де, гис-а), другог и трећег на А и е жици (цис-де, гис-а).

Штрих је у скоро целој етиди легато (последњи ред је деташе), шест навезаних нота
на једно гудало. Пошто је темпо Allegro moderato односно умерено брз ученик треба да

17
одреди да ли ће свирати целим гудалом или при врху у овом случају. Промена позиција у
десној руци треба да буде заобљена и припремљена, гудало близу суседних жица (не
померати лакатјер је брз темпо већ прсте ) Тон треба да буде непрекидно леп и заобљен.
Шестоосмински такт даје етиди помало плесни карактер (валцер).

Етида је написана у првој и трећој позицији, прелази су углавном преко празних

жица. У претпоследњем реду се појављују флажолети- четврти прст је опружен и благо
додирује жицу изнад ноте која је назначена у тексту. Флажолети се обележавају са
празним кружићем изнад ноте која треба да буде одсвирана.

КОМАД:

Ј. Раф- Каватина

18
 ПРОМЕНА ПОЗИЦИЈЕ; ДВОЗВУЦИ, ЛЕГАТО, МУЗИЧКИ САДРЖАЈ

Комад у коме ученик може да покаже све научено до сада и да се одвоји од нота и
препусти музицирању. Етида написана у четири позиције , ученик се бавио скалама па му
то неће пасти тешко.

Темпо је умерен (нормалан ход), погодан за исвиравање одређених нота и

коришћење широког меканог вибрата из целе шаке. Комад карактерише лирска тема,
лјубавни карактер. Ученика је потребно мотивисати да константно истражује различите
боје за различите музичке фразе. Како би се у потпуности опусти и фокусирао на музику
ученик композицију треба да научи напамет.

У трећем реду од краја појављују се двозвуци које можемо свирати прво разложено
због интонације. У тексту су забележене велике динамичке разлике од пианисисима до
фортисима, ученику је потребно рећи на ком делу гудалу се свира која динамика како би
се лакше снашао у изношењу музичког дела.

Данкла варијације на тему Пачини

19
20
21
 Као што и сам наслов композиције каже, варијације садрже промене карактера,
темпа , различитих техничких захтева на јенду тему.

Први део, тема, је молто кантабиле, распевана, док је прва варијација у нешто
живахнијем темпу. Карактеришу је кратке осмине које се свирају на доњем делу гудала,
увек од жабице.

Друга варијација која следи је у истом темпу али је назначено да се свира con
eleganza, односно ученик не треба да задржава темпо и ноте већ да свира са једном дозом
лакоће. Део са шеснаестинама може вежбати као одвојену етиду у свим могућим
потезима, у различитим темпима , како би на крају одсвирао у правом темпу без проблема.
На крају се налази кода која је цела у шеснаестинама. Оно што је јако важно јесте
да варијације обухватају три позиције, али поврх свега да у овом делу постоје сви потези
које је смо учили па коначно кроз музику можемо да покажемо своје умеће.

Мислим да је ово дело много теже музички за ученике, јер када навежбају ноте и
науче напамет, треба да се препусте музици и да свирају у различитим карактерима.
Наравно битно је и колико су они спретни у промени карактера пошто варијације иду
једна за другом и немају времена да се одморе.

Веома је битно да се варијације вежбају одвојено, али када ученик достигне један
одређен ниво у ком може да свира од почетка до краја, још битније је да ово дело и
просвирава након вежбања. На тај начин ће постићи кондицију и дело неће бити
испрекидано у низ одвојених целина.

22
VI ниже

Роде етида бр. 2

Роде етида бр. 2

ДЕСНА РУКА-ДЕТАШЕ

ЛЕВА РУКА-ОКТАВЕ И ОСТАЛИ ДВОЗВУЦИ

-етида написана у а молу, распоред полустепена између другог и трећег (ге жица и е
жица), први други (де и а жица), трећи и четврти (де жица)

23
-6/8 такт, темпо Allegretto, што значи веома брзо

-цела етида је написана у шеснаестинама, због тога и због константне промене жица у
десној руци, најбоља расподела гудала би била да се све свира од средине ка врху

-пошто је у питању широки , брзи деташе, ученику можемо шредложити на ком ће делу
гудала свирати али он сам мора пронаћи место на гудалу на ком ће се осећати
најпријатније и најслободније. Односно треба пронаћи место на ком се неће превише
кочити нити правити сувишне покрете да би могао да одсвира целу етиду у истом
карактеру а да се притом не замара.

-да не би дошло до сувишних покрета у левој руци ученик треба да прилагоди лакат на две
суседне жице (нпр. први такт: када ученик свира октаве а-ха-це треба да постави лакат за
ге жицу , али да струне буду веома близу де жице како би у брзини могао само да окрзне
де жицу). Притом покрету не учествује цела рука већ се покрет смањује на шаку и прсте.

-касније у етиди наилазимо на комбинацију разних штрихова у оквиру шест шесанестина

(једна одвојена-три везане-две одвојене, само прва и последња одвојене,....), ученик треба
да остане на истом месту гудала на коме ће даље наставити да свира деташе, чак и ако се
превише удаљи због навезаних шеснаестина треба на време, постепено да враћа гудало да
би дошао на исто место

-у левој руци наилазимо на ''скривене'' двозвуке, односно двозвуке свиране разложено

-углавном се ради о октавама, најчешћи проблем је тај да ученик стегне руку око врата
инструмента (због поставке први-четврти прст у исто време) и да онда не може довољно
спретно и брзо да пређе из позиције у позицију

-због тог проблема долази до глисанда и до фалш нота

-ученик треба да постави прсте флах на жицу (за вежбу) и да проба прво без гудала а онда
потом са, да клизи из прве и трећу позицију без икаквих заустављања на успутним
позицијама. То ће му омогућити извесну слободу да брзо и без притиска осети почетно
сазвучје двозвука у овом случају октава и последње, односно знаће где се креће.

-наравно ученик може двозвуке вежбати и засебно као у скалама

-оно што ученику може да помогне у овој етиди је динамика, која је углавном пиано са
честим крешендима и димниуендима, наравно динамика и музички израз никако не треба
да ометају ритам и пулс који мора бити константан и прецизан (ученик може вежбати са
метрономом али никако да у томе претерује и да се превише ослања на то јер он мора да
развије свој унутрашњи пулс)

24
Донт етида бр. 8- ДВОЗВУЦИ

25
 Етида је написана у Це дуру, распоред полустепена између другог и трећег прста на
Ге жици (ха-це), првог и другог прста на Де и А жици (е-еф, ха-це), и први прст је до
пражића на Е жици (еф).

Етида је на нешто вишем нивоу, можда не чак за нижи школу, али може послужити
као јако добра припрема за средњу школу. Иначе ово једна од етида коју ученици а
касније ако то одлуче и студенти вежбају цело своје школовање.

У такту имамо осам шесанаестина на једно гудало, с обзиром да су сви двозвуци (у

овом случају терце) то је мало теже одсвирати на почетку зато ученик може почети да
вежба по четири везане , чак и по две везане.

Темпо је Алегро али не треба се оптерећивати тиме већ вежбати у споријем темпу
заједничко падање прстију на жицу, темпо ће касније доћи сам од себе. Промене позиција
су јако битне јер се врше сада са двозвуцима, ученику то доста помаже јер на тај начин
прави рам шаке и упознаје се са географијом свог грифбрета.

Етида обухвата све четири жице, од прве до четврте позиције. Може се вежбати у
разним потезима и ритмичким комбинацијама (пунктирана, одвојена) како би се прсти
ритмизовали и постали јаснији. У споријем темпу ученик има времена да припреми прсте
за пад, али у бржем темпу прсти треба да су ближе жици, то не значи да су мање активни,
баш напротив на тај начин ће бити бржи и спретнији.

Јако битно је да тон буде јасан , не флах већ у жици како би ученик јасно чуо
интонацију.На крају етиде се налазе два акорда, које ученик треба да одсвира обло , са
пуним струнама. Гудало се дели (ломи) 2-2, прво ге и де жица заједно а затим налепљене а
и е жица.

26
Кројцер етида бр. 35

ДВОЗВУЦИ-ЛЕПОТА ТОНА

МУЗИЧКИ ИЗРАЗ

РИТМИЧКА ПРЕЦИЗНОСТ

-етида написана у Ес дуру, распоред полустепена између трећег и четвртог (де и а жица),
другог и трећег (е жица)

-оно што је у овој етиди битно пре свих техничких проблема је карактер који је овде марш.
Не тужни марш већ свечани марш, видимо већ у првом такту (који је иначе 4/4) две
половине , двозвуци са динамиком форте, овај први такт треба да се одсвира са целим
гудалом односно свака половина на цело гудало, а одмах затим пунктиране ноте које су
навезане. Пунктирани ритам је иначе карактеристичан за маршеве.

27
-на пунктираним нотама ученик најчешће може да изгуби пулс, или да поремети ритам,
(да касни или да жури на шеснаестини ноте), како се то не би дешавало у глави треба да
има откуцај шеснаестине, може подесити метроном тако или му може помоћи професор

-пошто су пунктиране ноте навезане ученик не треба да их свира као обичне легато ноте,
већ шеснаестину треба да одвоји односно као да хоће да застане пред њу али настави да је
одсвира

-један од техничких проблема у овој етиди су двозвуци, као и у претходним етидама, они
се могу вежбати на више начина, у почетку се могу вежбати засебно односно само они
успоријем темпу, а затим постепено повећавати темпо до правог

-није лоше некада вежбати и у бржем темпу од правог како би имали резерву за јавне
наступе јер се обично ученици уплаше и желе да што пре одсвирају па убрзају темпо.
Овако би имали сигурну варијанту и за такве тренутке где трема преовлада.

-пошто важи да је сваком свирачу рука напетија (лева рука) док свира двозвуке, често се
догоди да се та напетост пренесе и на десну руку што не ваља јер се онда добија не
квалитетан тон

-десна рука је овде веома битна за квалитет тона поготово док се свирају двозвуци

Мазас оп. 36 бр. 3

28
 У овој етиди се највише истиче мартеле потез, гудало је сво време на жици у
горњој половини. Етида почиње у форте динамици, гудало са жице креће од средине ка
врху. Мартеле мора имати јасне почетке – као мини акценте.

Јако је битна правилна расподела гудала као и благовремена припрема за промене

штриха, нпр, за деташе ученик треба да постави гудало на жицу пре него што започне
свирање , никако да баца гудало из ваздуха. Паузе које деле осмине које се свирају
мартеле служе припремању за наредни тон док је гудало све време на жици (припремају се
обе руке), прст би требало да дође на место следеће ноте пре него што се гудало поново
покрене.

У етиди су обухваћене прва, друга, трећа , врло мало пета позиција. У овој етиди
имамо и одређене скале које су у легату. Десна рука се ту одмара од напорног мартеле
потеза.

Dolce део треба испевати, исвирати, треба се користити лепим тоном и употребом
квалитетног вибрата. Професор треба да мотивише ученика да сваком делу приступи са
свих страна не само из свирачког угла, већ да и дело које свира може да отпева. На тај
начин ученик развија унутрашњи слух.

29
КОМАД: Пчелица Ф. Шуберт

30
31
 Пчелица је јако ефектан и познат комад у виолинској литератури. Јако је погодан за
јавне наступе где ученик може у потпуности да покаже своју виолинску спретност и
технику.

Пошто је цео комад у пасажима, ученик у вежбачком стадијуму може да покрене

своје прсте у различитим ритмичким комбинацијама као што су сичилијана, тирана,
синкопа, прве две кратке, друге две кратке. Такође у брзом темпу их може свирати
одвојено како би ускладио леву и десну руку.

Пожељно је да ученик што пре научи текст напамет како га не би спутавао. Средњи
део се састоји од разлагања акорада. Ученик их може вежбати као двозвуке , две по две
ноте, или као целе акорде, због интонације.

Осима што цео комад зависи од брзине и спретности прстију, као и брзог
реаговања у промени позиција, на крају наилазимо на разлагање трозвука е мола који на
крају досеже у пету позицију.

Ученик треба унапред да мисли на поставку руке, никако не сме да се деси да сваку
промену позиције нагласи већ да све тече у једној линији. Рука у петој позицији и вишим
позицијама треба да буде мало изнад тела виолине како би олакшали прстима да се
слободно крећу.

Још једна олакшица јесте да када се рука креће ка вишим позицијама ученик
никако не сме да спушта инструмент на доле, односно да се савија, већ да се исправи да
благо подигне инструмент увис. На тај начин рука природно има пад на доле, односно у
овом случају у више позиције.

32