T11.

POJAM F-JE-skup uredjenih parova u kome ne postoje 2 para cije su prve komponente iste a druge
razlicite.Skup drugih komponenti se naziva skup slika,a prvih skup originala ili domen f-je.Injektivna f-ja
ako ne sadrzi dva para cije su druge komponente iste a prve razlicite.Funkcija skupa I skup-f-ja skupa AyB
svakom elementu iz skupa A pridruzuje element iz B s tim sto mogu postojati elementi iz B kojim nije
pridruzen nijedan element iz skupa A. f:AB,D(f)=A-domen,Im(f)CB-slike.Sirjektivna f-ja-fja sirjektivna
ako Im(f)=B,ako za svako B postoji original A.Bijekcija-Ako je f I injektivna I sirjektivna.Inverzna fja-ako je f
na -1 takodje fja kazemo da je f na-1 inverzna fja funkcije f.Uslov za postojanje inverzne fje-akko f injekti.

2.DOMEN-D(f) je skup prvih komponenti f I naziva se domen f.Ogranicnenost-funkcija je ogranicena sa

gornje(donje) strane ako postoji realan broj M za koje vazi da je VxeD Mzf(x) (M<=f(x) ako je ogranicena I
sa gornje I sa donje strane f je ograniceno.Parnost-neprazan skup X I R je simetrican ako VxeR takodje
–xeX,f:DR je parna ako:1)je simetricna2)VxeD,f(-x)=f(x) a neparna ako je simetricna I VxeD,f(-x)=-f(x).
Periodicnost-f je periodicna ako postoji TeR za koje vazi da je f(x+T)=f(x) VxeR.Najmanji pozitivan T je
osnovni period od f.

3.MONOTNOST-Neka je xC D za f:DR.Na tom delu domena Vx1,x2 iz X gdje je x1<x2 vazi:1)f(x1)<f(x2)

monotono rastuca2)f(x1)<=f(x2)monotono neopadajuca,3)f(x1)>f(x2)monotono opadajuca, 4) f(x1)
>=f(x2)monotono nerastuca.Ekstremne vrednosti-fja f:DR ima:1)lok maks ako postoji epislon>0,
Vxe(x0-eps,x0+eps)presek D vazi f(x0)>=f(x),2)C. lok maks ako postoji epislon>0, Vxe(x0-eps,x0+eps)
presek D\{x0} vazi f(x0)>f(x),3)lok min ako postoji epislon>0, Vxe(x0-eps,x0+eps)presek D vazi f(x0)<=f(x),
4)C lok min ako postoji epislon>0, Vxe(x0-eps,x0+eps)presek D\{x0} vazi f(x0)<f(x).

4.KONVEKSNOST-ako je f(x)<=S(x) tad je f konveksna ili kad vazi F((1-t)x1+tx2<=(1-t)f(x1)+tf(x2),te[0,1].

Konkavna- ako je f(x)>=S(x) tad je f konkavna ili kad vazi F((1-t)x1+tx2>=(1-t)f(x1)+tf(x2),te[0,1].Prevojne
tacke-mesta gde f prelazi iz konveksnosti u konkavnost I obrnuto.

5.DEF METRIKE-metrika ili rastojanje na nepraznom skupu X je svako preslikavanje d:Xna2Rna+U{0} za

koje vazi:1)(M1) d(x,y)>=0,2)(M2) d(x,y)=0x=y,3)(M3) d(x,y)=d(y,x),4)(M4) d(x,y)<=d(x,z)+d(z,y).
Metricki prostor je uredjen par (X,d) nepraznog skupa X I metrike d.Primer metrike-(Rnan,d) je metricki
prostor cija je metrika d:RnanxRnanR definisana sa:d(x,y)=koren suma(xi-yi)na2.Metrika d je euklidska,
a prostor (Rnan,d) euklidski metricki prostor I dimenzije.Def otvorene lopte-u metrickom prostoru (X,d)
odaberemo aeX I reRna+ tad otvorena lopta u tacki a poluprecnika r postoji ako vazi:L(a,r)={xeX,d(a,x)<r}.
Primer otvorene lopte-R: L(a,r)=(a-r,a+r).Def tacke nagomilavanja-za tacku aeX kazemo da je tacka
nagomilavanja skupa AcX ako: Vepsilon>0,L(a,eps)presekA\{a}nije=prazan skup.Primer tacke nagomilav-
za skup A=(1,2]U{3} su tacke nagomil A=[1,2].

6.DEF GRANICNE VRIJ FJE-neka su nam dati metricki prostori (x,dx) I (Y,dy) neka je a tacka nagomilavanja
za DCX od f:DY.Za AeY kazemo da je granicna vrijednost f u a ako (Veps>0)(Eobrnutodelta>0)f(L(a,delta
)presek(D\{a}))CL(A,EPS) to jeste ako (Veps>0)(Eobrnutodelta>0)Vxe D\{a})(dx(a,x)<delta=dy(A,f(x))<eps)
I pisemo limf(x)=A.DEF U R- kada su X=Y=R,limf(x)=A se zapisuje (Veps>0)(Eobrnutodelta>0)Vxe D\{a})(|x-
a|<delta=>|f(x)-A|<eps.Leva I desna gr vrednost-neka su (X,dx) I (Y,dy) metricki prostor I E neprazan
podskup iz D funkcije f:DY.Ako fe ima granicnu vrijednost AeY u aeX onda kazemo da f ima granicnu
vrijednost A u a skupa E dok xeE I pisemo:limf(x)=A.Specijalno ako je DCR=X I E=(a,besk)presek(E=(-besk,
a)presekD) I ako f ima A u a dok xeE onda kazemo da fja ima desnu(levu) sr. vrednost A: limf(x)= f(a+)=A.
Takodje se nazivaju jednostranim gr vrijednostima. Ako f:DR,DCR u a ima gr vrij A tada:1)Postoji bar
jednostrana gr vrijednost jednaka A 2)ako postoje obe onde su jednake A:limf(x)=limf(x){xu a+,a-)
=limf(x)(xa)=A.Ako f(x) ima obe jednostrane gr vrijednosti onda ce imati pravu gr vrijednost u tacki a
samo ako su jednostrane jednake. Limxa=f(x)=A postoji samo ako limf(x)=limf(x){xu
a+,a-)=A.Prosirenje na +-beskonacno-neka je (X,d) metricki prostor u a tacki nagomilavanja za DCX od
f:DR, tada:f(x)besk,xa akko (VKeR+)(Enaopakodelta e R+)(VxeD\{a})(xeL(a,delta)=>f(x)>K),f(x)-
besk,xa akko (VKeR-)(Enaopakodelta e R+)(VxeD\{a})(xeL(a,delta)=>f(x)<K) pa se pise limf(x)=besk I
limf(x)=-besk.

7. POKAZATI PO DEFINICIJI DA JE GRANIČNA VREDNOST funkcije f(x)=2x+1 u tački a=1 jednaka 3. Pokazati
po definiciji da ne postoji granična vrednost funkcije f(x)=sgn(x) u tački a=0.- (Veps>0) (Eobrnutodelta>0)
Vxe D\{a})(|x-a|<delta=>|f(x)-A|<eps, |x-1|<delta=>|2x+1-3|<eps,2*|x-1|<eps,|x-1|<eps/2,delta=eps/
2.b) limf(x)=? f(x)=sgnx,(Veps>0)(Eobrnutodelta>0)Vxe D\{a})(|x-a|<delta=>|f(x)-A|<eps,za eps=0,1 I
0<x<delta |1-A|<0,1, 0,9<A<1,1;-delta<x<0 |-1-A|<0,1, -1,1<A<-0,9.

8.LOKALNA OGRANICENOST-ako postoji granicna vrijednost funkcije u a tad postoji okolina tacke a na
kojoj je f ogranicena.Limes zbira,proizvoda,kolicnika-neka je (X,dx) metricki prostor I a tacka
nagomilavanja za DCX funkcije f: DR I g:DR:1)lim(xa sve!)(f(x)+-g(x))=limf(x)+-limg(x)=A+-B,2)
lim(f(x)*g(x))= limf(x) * limg(x)=A*B,3)
lim(C*f(x)=C*limf(x)=C*A,4)lim1/g(x)=1/limg(x)=1/B,Bnije=0,g(x)nije=0, 5)limf(x)/g(x)
=limf(x)/limg(x)=A/B,Bnije=0,g(x)nije=0.Cuvanje poretka-ako je f(x)>=g(x) tada je I limf(x)>=limg(x).
Cuvanje znaka-specijalan slucaj cuvanja poretka za f(x)=0.Teorema o 2 zandara-ako su f(x)<=h(x)<=g(x) I
pritom limf(x)=limg(x)=A tada je I limh(x)=A.fali nesto

9.NEPREKIDNOST-neka su (X,dx) I (Y,dy) metricki prostori u f: DY gdje je D<X f je neprekidna u tacki a
domena akko: (Veps>0)(Eobrnutodelta>0)f(L(a,delta)presekD)C_L(f(a),epsilon).Definicija u R:neka je
f:DR u DCR, tada je f neprekidna u tacki a domena akko .(Veps>0)(Eobrnutodelta>0)(Vxe D)(|x-a|
<delta=>|f(x)-f(a)|<eps) to jeste .(Veps>0)(Eobrnutodelta>0)(Vxe D)(a-delta<x<a+delta=>f(a)-eps <f(x)
<f(a)+eps.Veza neprekidnosti u gr vrij-1)za neprekidnost a mora biti iz domena za gr vr ne mora vec da
bude tacka nagomilavanja,2)za neprekidnost imamo f(a) gde za gr vrij imamo proizvoljno A kao sliku,3)
tacka a je izostavljena iz def u delu: (VxeD\{Aa}) kada je u pitanju gr vrij a kod neprekidnosti je ukljucena.
Podsetnik gr virj-(Veps>0)(Eobrnutodelta>0)Vxe D\{a})(|x-a|<delta=>|f(x)-A|<eps.

10.F(X)=C- Veps>0)(Eobrnutodelta>0)(Vxe D)(|x-a|<delta=>|f(x)-f(a)|<eps),|C-C|<eps,0<eps.(Veps>0)=>

eps>0 tacnop,dakle konstanta f(x)=c neprekidna.f(x)=x- Veps>0)(Eobrnutodelta>0)(Vxe D)(|x-a|<delta
=>|f(x)-f(a)|<eps), )(|x-a|<delta=>|x-a|<eps),delta=eps,dakle f(x)=x je neprekidna.

11.OSOBINE NEPREKIDNIH FJA:+,-,*,/-ako su realne funkcije f I g neprekidne u a tad su I f+g,f-g,f*g,f/g

neprekidne u a.Kompozicija-kompozicija neprekidnih fja je takodje neprekidna.Ako je f:AB neprekidna
u a I g:BC neprekidna u a tada je gof neprekidna u a za k=g*f:AC.Ako su date f:BC I g:AB I limg(x)
=beB I ako je f neprekidno u b vazi: limf(g(x))=f(limg(x)=f(b).
12.OSOBINE NEPREKIDNIH FJA NAD ZATVORENIM INTERVALOM-neka f[a,b]R neprekidna na [a,b] tad
vazi:T1) f je ogranicena na [a,b] to jeste postoji MeR+ takva da je M>=|f(x)| za Vxe[a,b],T2)f bar jednom
dostize svoju najvecu I najmanju vrijednost na intervalu [a,b] fja ima f(x1)=minf(x) I f(x2)=maxf(x) za
x1,x2e[a,b] I x1,x2eR,T3)f poprima sve vrijednosti iz intervala [m,M] gdje je m=minf(x),M=maxf(x) dok
xe[a,b],T4)Ako su f(a)*f(b)<0 to jeste f(a) I f(b) razlicitog znaka tad postoji bar 1 nula funkcije na intervalu
(a,b) tj postoji ce(a,b) I vazi f(0)=0.

13.TACKA PREKIDA-ako funkcija nije neprekidna u tacki a kazemo da je tacka a tacka prekida a f
neprekidna u a.Vrste prekida I primeri-prekid prve vrste:otklonjiv I skok f=|sgnx| I f=sgnx,slike,prekid
druge vrste,slika

14.IZVOD GEOM INTERPRETACIJA-tga-limdeltax/deltay=f’(x) slika.Definicija-izvod fje je jednak granicnoj

vrednosti kolicnicka deltax/deltay kada deltax0,f’(x)=lim f(x+dx)-f(x)/dx.Mehanicka interpretacija:v(t)=
limdt0 s(dt+t)-s(t)/dt.

15. ODREDITI PO DEFINICIJI IZVODE FUNKCIJA: F(X)=C, C=CONST , G(X)=X, H(X)=SINX- f’(x)=lim f(x+dx)-
f(x)/dx=lim c-c/dx=0.g(x)=x, g’(x)=lim g(x+dx)-g(x)/dx=limx-x/dx=1.f(x)=sinx- f’(x)=lim f(x+dx)-f(x)/dx=lim
sin(x+dx)-sinx/dx=lim 2sin(dx/2)cos(x+dx/2)/dx=lim sin(dx/2)cos(dx/2)cos(x+dx/2)/dx/2=cosx.

16. ODREDITI PO DEFINICIJI IZVODE FUNKCIJA: F(X)=X^N , G(X)=COSX.- f’(x)=lim f(x+dx)-f(x)/dx=lim

cos(x+dx)-cosx/dx=lim -2sin(dx/2)sin(dx/2+x)/dx=lim-sin(dx/2)cos(x+dx/2)/dx/2=-sinx.f(x)=xnan- f’(x)=lim
(x+dx)nan-xnan/dx=lim (n 0)xnan+(n 1)x nan-1dx…(n n)xna0*dxnan-xnan/dx=limxnan+nxnan-1dx+…
dxnan-xnan/dx=lim(nxnan-1+(n 2)xnandx+..dxnan-1)=nxnan-1

17.NAPISATI JED TANGENTE I NORMALE NA KRIVU-f(x)=xna2 za x=1,t: (y-y1)=k(x-x1),y-1=2*(x-1),y=2x-

2+1,y=2x-1;k=f’(x),f’(x)=2x,k=2*1=2.ny-y1)=1/-k(x-x1),y-1=-1/2(x-1),y=-x/2+3/2

18. AKO FUNKCIJA F IMA IZVOD U TAČKI X, TADA JE F NEPREKIDNA U TAČKI X.-da bi postojala konacna gr
vrijednost neophodno je da brojilac f(a) tezi nuli za limf(a)/dx.Funkcija je neprekidna u a
akko:limf(x)=f(a) , limdf(a)=lim(f(a+dx)-f(a))=0,f(x)=|x| je neprekidna u 0 ali nema izvod jer limf(a+dx)-
f(0)/dx=lim|dx|/dx,lim dx/dx=1,lim-dx/dx=-1(dx tezi ka+-0)

19.IZVOD ZBIRA,*,/-ako su f I g diferencijabilne u x tad su I f+g ,f-g,f*g,f/g diferencijiabilne u x I vazi: (f+-

g)’(x)=f’(x)+-g’(x),(f*g)’(x)=f’(x)*g(x)+f(x)*g’(x),(f/g)’(x)= )=f’(x)*g(x)-f(x)*g’(x)/(g(x))na 2.

20.IZVOD SLOZENE FJE-neka je data slozena fja f(u)=y,u=g(x).g(x) mora imati izvod g’(x) u tacki x I f(u)
mora imati izvod u tacki u tad vazi (f(g(x)))’=f’(u)g’(x)=(fog)’(x).Izvod inverzne fje-neka je f(x) neprekidna
strogo monotona fja na (a,b).Ako f od x ima f na -1 od x inverznu fju I izvod f’ od x u tacki x pripada a,b I
f’(x)nije=0 tada f na -1 od x ima izvod u tacki y=f(x) I vazi: (fna-1(x))=1/f’(x)

21.IZVOD PARAMETARSKI ZADATE FJE-neka je data fja f(x)=y u parametarskom obliku x=x(t) I y=y(t).Ako
neprekidne funkcije fi od t I teta od t imaju izvode u tacki te(a,b) tada funkcija f(x) ima izvod u t.f’(x)=
teta’(t)/fi(t)=y sa tackom (t)/x sa tackom(t),fi(t)nije=0!.Izvodi viseg reda-neka fja ima izvod u svakoj tacki
skupa X C D tada ce se izraz ((f’(x)’))nazivati izvod drugog reda funkcije f(x) u tacki x.y=fna0 od x,y’=f’(x),
y’’=f’’(x),ynan=(fna n-1(x))’.yx’’=yt’’xt’-yt’xt’’/(xt’)na2*1/xt’=…
22.DIFERENCIJAL FJE-fja f(x) je diferencijabilna u tacki x ako se dy moze zapisati u obliku:dy=Ddx+alfadx
dy zavisi od dx,pri cemu alfa0 kada dx0 I D ne zavisi od dx.Deo Ddx se naziva diferencijalom fje I
obelezava se sa deltay.Potreban I dovoljan uslov diferencijabilnosti je postojanje prvog izvoda u tacki
x.dy=f’(x)dx=>f’(x)=dy/dx,-dy/dx=dy/du*du/dx,-dy/dx=1/dx/dy.Geometrijska interpretacija-slika,
dy=f’(x)dx=tgalfa*MQ=PQ/MQ*MQ=PQ,dy je prirastaj ordinate tangente u tacki M koji odgovara
prirastaju argumenta dx.

23.ROLOVA TEOREMA-ako je fja f:[a,b]R neprekidna na [a,b] I ima izvod na (a,b) I f(a)=f(b) tad postoji
bar jedna tacka epsiloon pripada(a,b) takva da je:f’(epsilon)=0.Geometrijska interpretacija-slika, postoji
bar jedno epsilon e(a,b) u kojoj je tangenta na grafiku paralelna sa x osom.Ako je m=M=> f je konstanta
u=>f’(x)=0 Vxe(a,b),slika.

24.LAGRANZOVA TEOREMA-ako je f: [a,b]R neprekidna nad [a,b] I ima izvod na intervalu (a,b) tada
postoji bar jedno epsilon e (a,b) za koje vazi f(b)-f(a)=f’(epsilon)(b-a)=>f’(epsilon)= f(b)-f(a)/b-a.
Lagranzova teorema je specijalan slucaj Kosijeve kad g(x)=x.Geometrijska interpretacija-postoji epsilon e
(a,b) takvo da je tangenta u tacki (epsilon,f(eps)) paralelna secici A(a,f(a)) B(b,f(b)) AB nadvuceno,slika.

25.KOSIJEVA TEOREMA-ako su f,g neprekidne nad [a,b] I imaju izvod y(a,b) tada postoji bar jedno epsilon
e (a,b) da vazi: f’(eps)/g’(eps)=f(b)-f(a)/g(b)-g(a) za g’(x)nije=0 Vxe(a,b).Kada bi g(b)-g(a)=0 bilo moguce
ispunili bi smo uslov Rolove teoreme I dobili bismo g’(x)=0

26.LOPITALOVO PRAVILO-neka su f-je f,g:(a,b)R diferencijabilne nad (a,b) I g’(x) nije=0 Vxe(a,b).Neka
su lim f(x)=lim g(x)=0(x tezi ka a+).Ako postoji lim f’(x)/g’(x)=A =>postojji I lim f(x)/g(x)=A,isto I za b-=B.I
vazi njihova jednakost.Takodje ako f’ (x)/g’(x)+-beskon za xa+(xb-) onda I f(x)/g(x)+-besk

27.TEJLOROVA TEOREMA-Neka je funkcija f(x) zajedno sa svim izvodima do n-1 og reda neprekidna nad
[a,b] I ima n ti izvod y(a,b).Neka postoji ae[a,b].Tada ce Vbe[a,b],b nije=a,postojati bar jedna epsilon
e(a,b),b>a tacka takva da je: f(b)=f(a)+(b-a)/1!*f’(a)+(b-a)na2/2!*f’’(a)+..+(b-a)na n-1/(n-1)!*fna n-1(a)+
Rn,Tn-1(x)=suma(b-a)na i/i!*fnai(a)+Rn,Rn=(b-a)nan/n!*fnan(a)*epsilon,epsilon=(a+teta(x-a)), 0<teta<1.
Maklorenova teorema-Specijalan slucaj Tejlorove teoreme, kada je a=0 je Maklorenova teorema.
Uzimamo b=x.f(x)=f(0)+xna1/1!*f’(0)+..+xna n-1/(n-1)!*fna n-1(0)+Rn(x),Rn(x)=x na n /n!*fnan(0)*eps,
Mn-1(x)=suma x na i/i!*fna i(0).

28.PRIMENA IZVODA U ISPITIVANJU MONOTONOSTI-ako f(x) ima izvod na intervalu I,i akko je monotono
neopadajuce (nerastuce) tad je izvod fje f’(x)>=0 (f’(x)<=0) za xeI. Dokaz: f(x+dx)-f(x)/dx>=0.Sledi f’(x)=lim
f(x+dx)-f(x)/dx>=0.Neka f(x) ima prvi izvod na I,akko je prvi izvod f’(x)>0 =>f(x) je strogo rastuca nad I,
(f’(x)<0=>f(x) je strogo opadajuca nad I).Dokaz:neka je [x1,x2] proizvoljan podinterval od I. f(x)
zadovoljava sve uslove Lagranzove teoreme nad [x1,x2] pa postooji epsilon e (x1,x2) takva: f(x2)-f(x1)=
f’(eps)(x2-x1).Ako je f’(x)>0=>f’(eps)>0 pa je f(x2)>f(x1).Analogno I za f’(x)<0.Primena izvoda u ispitivanju
ekstremne vrijednosti-neka je f(x) definisano u okolini aeR.Kazemo da f(x) ima lokalni minimum (maks)
ako postoji delta>0 takvo da:xe(a-delta,a)U(a,a+delta)=>f(x)>f(a),( xe(a-delta,a)U(a,a+delta)=>f(x)<f(a)).
Ako f(x) ima ekstremnu vrijednost u a I f’(a) tada ce f’(a)=0.Potreban ali ne I dovoljan uslov.Fermaova
teorema:Ako je f(x) definisana u okolini tacke x0 I neka u njoj ima lokalni ekstrem tad je f’(x0)=0 ili f’(x0)
ne postoji.Dovoljan uslov:Ako je fja u tacki a neprekidna I postoji delta>0 takvo da je f’(x)>0(f’(x)<0) za
xe(a-delta,a) I f’(x)<0(f’(x)>0) za xe(a,delta+a) onda fja ima maks(min).Dokaz: Ako bi postojao x1e(a-
delta,a) da je f(x1)>=f(a) sledilo bi da postoji epse(x1,a): 0<=f(a)-f(x1)=f’(eps)(a-x1),f’(eps)<=0-kontradikcij

29.PRIMENA IZVODA ZA KONVEKSNOST,KONKAV I PREVOJE:-Neka fja f(x) bude definisana u okolini a I

neka je u tacki a diferencijabilna.Funkcija ce biti konveksna(konnkavna) ukoliko je y(a-delta,a+delta)
okolini tacke a f(x)>yt(x)(f(x)<yt(x)) pri cemu je yt(x)=f(a)+f’(a)(x-a) jednacina tangente u tacki A(a,f(a)).Za
tacku P kazemo da je prevojna tacka ako vazi da je fja sa (a-delta,a) strane konveksna a sa (a,a+delta)
okoline konkavna ili obrnuto.Ako je f’’(x)>0 f(x) je konveksna,f’’(x)<0 f(x) je kokavna,.Ako je P(a,f(a)
prevojna tacka fje f(x) tada je f’’(a)=-.Obrnuto ne mora da vazi.Ako je fja konveksna (konk) I ima drugi
izvod u intervalu tad je f’’(x)>=0(f’’(x)<=0) nad I.FALI NESTO.

30.ASIMPTOTE-neka je f(x) definisana na intervalu (a,besk)((-besk,a)) aeR.Fja fi(x) je asimptota fje f(x)
akko vazi:lim(f(x)-fi(x)=0)(x+-besk 2 jednacine.).Geometrijski-Postoji beR takva da je razlika funkcija f(x)
I fi(x) proizvoljno mala za x>b(b<x).fi(x) je prava pa je oblika fi(x)=mx+n.Tada fja y=f(x) ima: mnije=0 kosu
asimptotu fi(x)=mx+n,m=0 horizontalnu asimpatotu fi(x)=n.limxbesk[f(x)-(mx+n)]=0.
m=limf(x)/x ,n=lim[f(x) –nx].Fja ima vertikalnu asimptotu u tacki a ako sa bar jedne strane tacke a fja tezi
ka beskonacno odnosno –besk.Za pravu x=a tad kazemo da je vertikalna asimptota.