1.

EPIDEMIOLOGIJA MALIGNIH OBOLJENJA

Broj novoobolelih od malignih bolesti u svetu raste iz godine u godinu zbog načina života, izloženosti
faktorima rizika i stresu. Broj umrlih od malignih bolesti u 2000.god.iznosio je 6 miliona,a predviđanja
za 2020.god. su oko 12 miliona.Očekuje se da ukupan broj obolelih 2020.god. bude između 40 i 50
miliona.U razvijenim zemljama kardiovaskularna oboljenja su na prvom,a maligna oboljenja na drugom
mestu kao uzrok smrtnosti. U odnosu na incidencu i mortalitet kod žena na prvom mestu nalazi se
rakdojke,a na drugom rak grlića materice(zahvaljujući ranom okrivanju i pravovremenom lečenju u
razvijenim zemljama pokazuje tendencijuopadanja). U odnosu na incidencu i mortalitet kod muškaraca na
prvom mestu nalazi se rak pluća. Broj obolelih od malignih oboljenja respiratornog trakta se smanjuje u
ekonomski razvijenim zemljama što se objašnjava prestankom pušenja ,ali se broj obolelih povećava u
nerazvijenim zemljama. Zahvaljujući ranom otkrivanju i boljem lečenju zapaža se pad mortaliteta od
kolorektalnog karcinoma, leukemija, limfoma,raka testisa.Broj obolelih od malignog melanoma u Evropi
je u značajnom porastu.

Vodeća lokalizacija malignih bolesti kod nas u ženskoj populaciji je karcinom dojke i čini više od 25%
svih malignih bolesti, na drugom mestu je karcinom grlića materice(oko10%) ,zatim kolorektalni
karcinom (oko 8%),karcinom pluća (7%),karcinom uterusa i ovarijuma (oko 10%)

U muškoj populaciji karcinom pluća čini skoro četvrtinu svih malignih bolesti,na drugom mestu je
kolorektalni karcinom(11%),zatim karcinom prostate(7%),karcinom mokraćne bešike(6%) i karcinom
želuca(5%).

DESKRIPTIVNA EPIDEMIOLOGIJA

Bavi se trendovima malignih oboljenja u vremenu i pokušava da stvori hipotezekoje se odnose na prirodu
bitnih promena karakterističnih za određenu malignu bolest. Deskriptivna epidemiologija opisuje broj
obolelih, broj umrlih,opisuje kako se rizik oboljevanja menjau vremenu i uodnosu na druga obeležja
populacije...

GODIŠNJA INCIDENCA predstavlja broj novoobolelih u jednoj godini.

STOPA INCIDENCE predstavlja broj novoobolelih na 100 000 stanovnika i odražava verovatnoću ili
rizikoboljevanja od raka u populaciji.

PREVALENCA predstavlja broj svih obolelih od raka u određenom periodu u posmatranoj populaciji.

MORTALITET predstavlja broj umrlih u određenom periodu u posmatranoj populaciji.

LETALITET predstavlja broj umrlih od maligne bolesti u odnosu na ukupan broj obolelih u određenom
vremenu.

Evaluacijom epidemioloških podataka dolazi se do značajnih zaključaka, što je od velike važnosti za

planiranje mera prevencije, ocenu uspešnosti sprovedenih preventivnih i terapijskih mera...

STOPA PREŽIVLJAVANJA je proporcija posmatrane grupe bolesnika koja je živa posle određenog
vremenskog perioda.Zavisi od karakteristika osobe, mesta, vremena...
REGISTAR ZA RAK TREBA DA SADRŽI:

-Socijalno-demografske podatke o obolelima

-Medicinske podatke

Cilj je adekvatno praćenje incidence i raširenosti malignog oboljenja u okviru populacije.

Izvori podataka su:

-prijava malignog oboljenja

-bolesničko-statistički list

-kopije citoloških i histoloških nalaza sa dijagnozom maligne bolesti

-podaci o umrlima od maligne bolesti

Radi pouzdanih rezultata neophodno je precizno vođenje registra za rak.

ANALITIČKA EPIDEMIOLOGIJA proverava postavljene hipoteze da bi se ustanovili i egzaktno

odredili faktori rizika. Prospektivne i retrospektivne studije se sprovode radiotkrivanja uzročno
posledične povezanosti nekog od faktora rizika sa određenom vrstom maligne bolesti

KLINIČKA EPIDEMIOLOGIJA na osnovu incidence i mortaliteta oblikuje skrining programe i

procenjuje efekte sprovedenihmera prevencije.

2.BENIGNI TUMORI OSNOVNE KARAKTERISTIKE

NEOPLAZMA-TUMOR-OSNOVNA KARAKTERISTIKA-ABNORMALNI RAST ĆELIJA.Ćelije
tumora se razlikuju od normalnih ćelija po tome što više ne reaguju na normalne mehanizme kontrole
rasta.SVI TUMORI SE DELE NA BENIGNE I MALIGNE

GLAVNE KARAKTERISTIKE BENIGNIH TUMORA:Način rasta je ekspanzivan, tumor je

inkapsuliran ,cirkumskriptan, jasno ograničen. Brzina rasta je spora. Osnovna karakteristika
mikroskopske građe je da je tumor dobro diferentovan, a mitoze su retke. Metastaze su kod benignih
tumora odsutne. Klinički efekti mogu biti mehanički, jer usled rasta tumora dolazi do pritiska na okolne
tkivne strukture ili hormonalni.

(DEFINICIJA / BORST) ” Tumor je lokalno, atipično,autonomno, neprestano i nesvrsishodno bujanje

tkiva”

(DEFINICIJA / RIBBERT) ”Tumor je svako samostalno bujanje ćelija”

Benigni EPITELNI tumor –koji raste napovršini i stvara prstaste formacije zove se
PAPILLOMA,benigni tumori sluznice i creva zovu se POLIPI.

Benigni tumori ŽLEZDANOG TKIVA zovu se ADENOMI

Benigni MEZENHIMSKI tumori se klasifikuju po HISTOGENEZI I naziv se pravi dodavanjem sufiksa-
OMA npr.FIBROMA,HONDROMA...

3.MALIGNI TUMORI OSNOVNE KARAKTERISTIKE

GLAVNE KARAKTERISTIKE MALIGNIH TUMORA: način rasta malignih tumora je
infiltrativan,ekspanzivan, rast je brz, granice tumora su nejasne.Mikroskopsku građu odlikuju razni
stepeni diferencijacije ivarijacije u obliku i veličini malignih ćelija. Mitoze su brojne. Metastaze su često
prisutne.Klinički efekti mogu biti mehanički,hormonalni,sistemski,destruktivni.

MALIGNI TUMORI MOGU DA NASTANU U BILO KOM TKIVU .

MALIGNI TUMORI SU PODELJENI U DVE OSNOVNE GRUPE:KARCINOMI I SARKOMI

KARCINOMI NASTAJU IZ EPITELNIH ĆELIJA BEZ OBZIRA IZ KOJEG KLICINOG LISTA

1.EKTODERM-KARCINOM KOŽE...

2.ENDODERM-KARCINOMI GIT-a...

3.MEZODERM-KARCINOM BUBREŽNIH KANALIĆA...

NA OSNOVU PATOHISTOLOŠKE MIKROSKOPSKE SLIKE DELE SE NA:

ADENOKARCINOME ,PLANOCELULARNE KARCINOME,BAZOCELULARNE KARCINOME...

DELE SE NA DOBRO DIFERENTOVANE I SLABO DIFERENTOVANE KARCINOME…

U KLINIČKOJ PRAKSI KARCINOMI DOBIJAJU NAZIV PREMA ORGANU IZ KOJEG VODE

POREKLO. Npr.Ca venticuli … karcinom želuca , Ca gl.mammae… karcinom dojke, Ca portio
vaginalisuteri…karcinom grlića materice, itd.

SARKOMI VODE POREKLO OD MEZENHIMNIH ĆELIJA. IZ EMBRIONALNIH MEZENHIMNIH

ĆELIJA MOGU NASTATI 4 VRSTE ZRELIH TKIVA :

1. VEZIVNO TKIVO: fibrozno,hrskavično,koštano

2. ENDOTELIJALNO TKIVO: krvni sudovi,limfni sudovi,meninge...

3.MIŠIĆNO TKIVO: glatko i poprečnoprugasto

4.HEMATOPOETSKO TKIVO :crvena,bela i monocitnomakrofagna loza

KLINIČKI JE VALIDAN NAZIV PREMA VRSTI TKIVA IZ KOJEG POTIČU I PREMA

ANATOMSKOJ LOKALIZACIJI. Npr. Fibrosarcoma mammae, Leiomyosarcoma ventriculi...

( MALIGNA OBOLJENJA HEMATOPOETSKOG SISTEMA SE POSEBNO KLASIFIKUJU)

“TUMOR JE NEKONTROLISANI RAST TKIVA, KOJI PREVAZILAZI POTREBE ORGANIZMA”
(DEFINICIJA / WILLIS)

Maligno oboljenje podrazumeva nekontrolisani rast,širenje u organizmu nenormalnih formi ćelija.Maligni

tumori nastaju kao posledica genskih promena u ćeliji, koja gubi sposobnost adekvatnog odgovora na
signale koji kontrolišu njen rast,deobu,diferencijaciju(karakterističnu građu i funkciju). Nastanak tumora
praćen je epigenetskim promenama npr. promene u metilaciji molekule DNK... Za nastanak tumora
veliki značaj imaju hormonalni i imunološki sistem organizma i drugi faktori u organizmu ili u njegovoj
okolini.

Tumorske ćelije karakteriše dediferencijacija ili anaplazija što znači da dolazi do gubitka karakterističnih
svojstava koje je imala zdrava ćelija od koje potiču. SUŠTINSKA RAZLIKA IZMEĐU NORMALNE I
MALIGNE ĆELIJE JE U ALTERACIJI SPECIFIČNIH GENA. JEDNA MUTACIJA NIJE DOVOLJNA
DA DOVEDE DO NASTANKAMALIGNE ĆELIJE, POTREBNO JE NEKOLIKO
NEZAVISNIHPROMENA U JEDNOJ ĆELIJI...Od jedne aberantne, izmenjene ćelije nastaje klon
inicijalne populacije ćelija sapočetnom mutacijom,a proces evoluira nastankom novih mutacija i dolazi do
nastanka malignog klona…KANCEROGENEZA JE VIŠESTEPENI PROCES.

PREKANCEROZNE LEZIJE

Prekanceroznim lezijama se smatraju hronične patološke promene u tkivima i organima u kojima se

maligni tumori javljaju češće nego u normalnim tkivima.

Primeri prekanceroznih lezija:

-hronične inflamacije

-ulkusi

-regeneracijski i hiperplastični procesi

-hormonske displazije

-metaplazije tkiva

-izvesni tipovi benignih tumora

NASUPROT OPISANIM PROMENAMA,POSTOJE MNOGOBROJNA TKIVA I ORGANI U KOJIMA

SE MALIGNI TUMORI JAVLJAJU U POTPUNO OČUVANOM TKIVU.

CARCINOMA” IN SITU”
Karcinom in situ predstavlja postojanje malignih ćelija unutar epitela,ali bez probijanja bazalne
membrane (BM). Smatra se da otprilike jedna trećina netretiranih karcinoma in situ progredira u invazivni
karcinom,a latentni period može trajati godinama.

MIKROINVAZIVNI KARCINOM

Sa probijanjem bazalne membrane karcinom in situ prelazi u mikroinvazivnu neoplazmu,tj. karcinom koji
vrši stromalnu invaziju,u početku na malom prostoru,a kasnije i šire. Npr.poznato je da karcinom in situ
cerviksa nastaje u žena 10 godina ranije nego invazivni karcinom,što se smatra kao prosečan latentni
period.

4.KLASIFIKACIJA MALIGNIH TUMORA

5.OSNOVNE KARAKTERISTIKE BENIGNE I MALIGNE ĆELIJE

6.INICIJACIJA

7.PROMOCIJA

8,PROGRESIJA

9.INVAZIVNOST

10.METASTAZIRANJE(METASTATSKA KASKADA)