Simon C. Dik, Teorija funkcionalne gramatike, 2.deo. Složene i izvedene konstrukcije.

Ovaj drugi deo knjige Teorija o funkcionalnoj gramatici izdat je dve godine posle smrti autora, Simona C
Dika, koji je umro u 55.godini. Dikova posmrtna gramatika je izdata uz pomoć njegovog sledbenika i
naslednika,Kees Hengeveld, na univerzitetu Vrije u Amsterdamu. Izdati tekst nastoji da sto bliže prikaže
Dikova vidjenja. To je nastavak prvog dela Teorije o funkcionalnoj gramatici, koji je izdat 1989. Ovaj drugi
deo dopunjuje Dikovo vidjenje modela opisa prirodnog jezika, baveći se funkcionalnom gramatikom
slozenih i izvedenih konstrukcija. Namenjena je za napredno učenje o funkcionalnoj gramatici, onima koji
već znaju puno o osnovnim stvarima o teoriji. FG je gramatika koja je u osnovi usredsredjena na rečenicu ili,
kako Dik kaže, predikaciju. Predikacija se, medjutim, ne moze posmatrati samostalno već u kontekstu.
Generalno, FG nastoji da opiše prirodni jezik kao instrument koji mozemo tačno razumeti jedino kada
funkcioniše u širokom, pragmatičnom okruženju. Ovo se ogleda u tome što je pragmatika posmatrana kao
sveobuhvatni sistem u okviru koga se moraju proučavati semantika i sintaksa. Posebno, i Teorija o FG1 i
TFG2 imaju za zadatak da opišu i objasne lingvističke izraze prirodnih jezika bilo kog tipa na način koji je
tipološki, pragmatično i psihološki adekvatan.
Ovaj pristup se može porediti sa drugim funkcionalno’tipološkim gramatikama kao sto je Givonova, u kojoj
on pokusava da dodje do univerzalno vazece karakterizacije lingvistickih fenomena, prepoznajuci efekat
spoljasnjih faktora koji odredjuju prirodu zajednickih osobina jezika i pribegavajuci genetickim faktorima
samo kada svi drugi pokusaji da se objasne lingvisticke cinjenice ne uspeju. Kao rezultat ovog interesovanja
za tipologiju gramatike su obogacene primerima iz sirokog kruga jezika, iduci od zapadnoevropskih(kao sto
su engleski ili nemacki) do drugih koji su manje uobicajeni kao sto su australijski ili africki jezici.
Uprkos tome sto je