1

Samantha Shannon

Sezona kostiju
S engleskog preveo Saša Stanĉin

2
Sanjarima

3
Osim ovog svijeta i osim ljudske rase, postoji nevidljivi svijet i kraljevstvo
duhova: taj je svijet oko nas, jer oni su posvuda.
Charlotte Brontë

4
5
6
7
 1.
Prokletstvo

Nekako vjerujem kako nas je u poĉetku bilo više. Pretpostavljam da nas nije bilo
mnogo. Ali sigurno više nego sad. Mi smo manjina koju svijet ne prihvaća.
Barem ne izvan svijeta mašte, a ĉak smo i tamo na crnoj listi. Izgledom se ne
razlikujemo. Ponekad ni po ponašanju. Po mnogo ĉemu smo baš poput svih
drugih. Ima nas svugdje, u svakoj ulici. Ţivimo ţivotom koji biste mogli
smatrati normalnim, ako se ne upuštate u kakvo pomno prouĉavanje. A ni svi mi
ne znamo baš što smo. Neki meĊu nama odu u smrt, a da nikada ne doznaju.
Neki meĊu nama znaju sve, ali nas nikada ne uhvate. Kako bilo, postojimo.
Vjerujte mi na rijeĉ.

Od svoje osme godine ţivjela sam u dijelu Londona koji se nekoć nazivao
Islington. Išla sam u privatnu ţensku školu, koju sam završila sa 16 godina i
potom se zaposlila. To je bilo 2056. godine AS 127, ako koristite Scionov
kalendar. Od mladih se u to vrijeme oĉekivalo da zaraĊivati za ţivot idu gdje
god im se nudi posao, a to je obiĉno bilo za kakvim pultom ili šalterom. U
usluţnom sektoru bilo je posla koliko si htio. Moj otac mislio je kako ću ţivjeti
obiĉnim ţivotom, da sam bistra, ali neambiciozna pa ću biti zadovoljna, što god
budem radila.
Otac je, kao i obiĉno, bio posve u krivu.
Od svoje šesnaeste godine radila sam u zloĉinaĉkom podzemlju Sciona
London – mi smo ga nazivali ScionLo. Radila sam meĊu nemilosrdnim
bandama vidovnjaka, od kojih je svaka bila spremna uništiti drugu kako bi
preţivjela. Sve su bile dio zloĉinaĉke Organizacije koja je djelovala na cijelom
podruĉju citadele, a na ĉijem je ĉelu bio gospodar podzemlja.
Kako su nas gurnuli na samu društvenu marginu, mogli smo si pomoći
samo kriminalom. Zbog toga su nas još više mrzili. Mi smo bili dokaz da je ono
što se priĉa istina. U svom tom kaosu imala sam svoj mali prostor. Bila sam
frajla, štićenica mimeokrata. Šef mi je bio ĉovjek imenom Jaxon Hall,
mimeokrat koji je nadzirao zonu I-4. Izravno je za njega radilo šestero ljudi.
Sebe smo zato nazivali Sedam peĉata.
Nisam to mogla reći ocu. Mislio je kako sam konobarica u baru s kisikom,
što je bio slabo plaćen, ali legalan posao. Tu sam laţ lako odrţavala. Ne bi
razumio ako bih mu pokušala objasniti zašto vrijeme provodim s kriminalcima.

8
Nije znao da meĊu njih i pripadam. Više nego uz njega. Na dan kad mi se
zauvijek promijenio ţivot bilo mi je devetnaest godina. Ime mi je već bilo dobro
poznato na ulici. Nakon napornog crnoburzijanskog tjedna, planirala sam vikend
provesti s ocem. Jaxu nije bilo jasno zašto su mi potrebni slobodni dani – za
njega izvan Organizacije nije postojalo ništa, nije bilo nikog – ali on, za razliku
od mene, nije imao obitelj. Barem ne pravu, ţivu familiju. A iako nikada s ocem
nisam bila bliska, ipak mi se ĉinilo da trebam s njim odrţavati neku vezu. Kakva
veĉera s vremena ne vrijeme, po koji telefonski poziv, dar za Dane Republike.
Jedini problem bila su ta njegova neprestana pitanja. Kakav to posao ja ustvari
radim? Tko su mi prijatelji? Gdje ţivim? Nisam mu mogla odgovoriti. Istina je
bila opasna. Mogao me sam poslati u Tower Hill da je znao ĉime se zapravo
bavim. Moţda sam mu trebala reći istinu. Moţda bi ga to ubilo. Kako bilo,
nisam poţalila što sam se pridruţila Organizaciji. Bavila sam se nepoštenim
poslom, ali se isplatilo. A kako je Jax uvijek govorio, bolje biti lopov nego leš.
Tog je dana kišilo. Moj zadnji dan na poslu. Aparati za odrţavanje na
ţivotu pokretali su mi vitalne organe. Doimala sam se mrtvom, a na neki sam
naĉin i bila: duh mi se, djelomiĉno, odvojio od tijela. Radilo se o zloĉinu zbog
kojeg sam mogla završiti na vješalu. Rekla sam kako radim za Organizaciju. Da
vam objasnim. Bila sam neka vrsta hakera, nisam baš ĉitala misli, više sam ih
oĉitavala, u skladu s djelovanjem etera. Mogla sam osjetiti nijanse onirosfera i
odmetnutih duhova. Stvari koje su bile izvan mene. Nešto što prosjeĉni
vidovnjak ne bi osjetio. Jax me koristio kao nadzorno sredstvo. Posao mi je bio
da u njegovoj zoni pratim etersku aktivnost. Ĉesto bi me poslao da nadzirem
druge vidovnjake i vidim kriju li što. Isprva se radilo samo o ljudima u nekoj
prostoriji – ljudima koje mogu vidjeti, ĉuti i dodirnuti – no, ubrzo je shvatio da
mogu i više od toga. Mogla sam osjetiti stvari koje se dogaĊaju drugdje:
vidovnjaka koji hoda ulicom, okupljanje duhova u Gardenu. Sve dok sam bila
prikopĉana na aparat za vitalne funkcije, mogla sam uhvatiti eter kilometar i pol
uokolo Seven Dialsa. Ako mu je bilo potrebno da mu netko otkuca što se radi u
I-4, mogli ste se kladiti da će Jaxon pozvati moju malenkost. Rekao je da imam
potencijala za više, ali mi Nick nije htio dopustiti da probam. Nismo znali kakve
bi to posljedice ostavilo.
Naravno, sva je vidovitost bila zabranjena, ali vidovnjaštvo u svrhu zarade
smatralo se pravim grijehom. Postojao je poseban izraz za njega: mimetički
zločin. Komunikacija sa svijetom duhova iskljuĉivo radi financijskog probitka.
Organizacija je poĉivala upravo na tome, na mimetiĉkom zloĉinu.
Vidovnjaštvo za keš lovu uzelo je maha meĊu onima koji se nisu mogli
pridruţiti kakvoj skupini. Takve smo zvali uliĉnim sviraĉima. Scion ih je
nazivao izdajnicima. Sluţbena smrtna kazna za taj zloĉin bilo je gušenje
dušikom, koji se prodavao pod robnom markom Duševnil. Još se sjećam
naslova: BEZBOLNO KAŢNJAVANJE: SCIONOVO NOVO ĈUDO. Govorili su da je

9
poput sna, kao kad progutate tabletu. I dalje su se odrţavala javna vješanja, te tu
i tamo ljude zbog veleizdaje podvrgavalo muĉenju.
Ja sam veleizdaju ĉinila već time što sam postojala. Ali da se vratimo tom
danu. Jaxon me spojio na aparat za odrţavanje ţivotnih funkcija i poslao da
izvidim što se radi u jednoj od zona. Prikradala sam se umu koji je tamo ţivio, a
ĉesto je posjećivao 4. zonu. Davala sam sve od sebe ne bih li mu oĉitala
sjećanje, ali nešto bi me svaki put zaustavilo. Njegova onirosfera razlikovala se
od svega što sam prije vidjela. Ĉak je i Jax ostao zateĉen. Na temelju
obrambenih slojeva, rekla bih kako joj je vlasnik star tisućama godina, što nije
bilo moguće. Radilo se o neĉem drugom.
Jax je po prirodi sumnjiĉav. Ako bi se novi vidovnjak pojavio u njegovoj
zoni, morao bi mu se javiti u roku od ĉetrdeset i osam sati. Rekao je kako je tu
sigurno posrijedi neka druga banda, ali nitko od ovih u I-4 nije imao dovoljno
iskustva da moţe blokirati moju istragu. Nitko od njih ne bi uopće ni znao da
sam to u stanju izvoditi. A nije se radilo o Didionu Waiteu, koji je bio na ĉelu
druge po veliĉini bande u ovom dijelu grada. U Dials nisu zalazili gladni uliĉni
sviraĉi. Nije se radilo niti o mimeokratima s ovog podruĉja specijaliziranim za
eteriĉne provale. Nešto je drugo bilo posrijedi.
Stotinu umova prošlo je pored mene, svjetlucali su u noći. Ulicama su
prolazili brzo, poput njihovih vlasnika. Nisam ih poznavala. Nisam im mogla
vidjeti lica, nazirala sam im samo rubove.
Sad se više nisam nalazila u Dialsu. Percepcija mi se pomakla prema
sjeveru, ali nisam mogla prepoznati kamo toĉno. Išla sam za poznatim osjećajem
opasnosti. Stranĉev um bio je blizu. Privlaĉio me kroz eter poput kakvog
luĉonoše, jurcao iznad i ispod drugih umova. Kretao se brzo, kao da me osjetio.
Kao da pokušava pobjeći. Nisam smjela slijediti to svjetlo. Nisam znala kamo će
me odvesti, a već sam se ionako suviše udaljila od Seven Dialsa.
Jaxon ti je naložio da ga naĎeš. To mi je osvanulo negdje u primisli. Bit će
srdit. Išla sam dalje, išla mnogo brţe nego bi fiziĉko kretanje dopuštalo. Borila
sam se s ograniĉenjem koje mi je nametala fiziĉka lokacija. Sad sam mogla
nazrijeti taj odmetnuti um. Nije bio srebren, poput ostalih: ne, bio je taman i
hladan, um od leda i kamena. Jurnula sam prema njemu. Bio mi je tako, tako
blizu...
Sad mi više ne moţe pobjeći...
Onda je eter oko mene zadrhtao, a on u hipu nestao. Stranĉev um našao mi
se opet izvan dosega. Netko mi je prodrmao tijelo.
Moja srebrna vrpca – veza izmeĊu tijela i duha – iznimno je osjetljiva. To
mi je omogućavalo da s udaljenosti osjetim onirosfere. Sluţila je i da me vrati u
vlastito tijelo. Kad sam otvorila oĉi, Dani mi je mahala lampicom pred oĉima.
―Zjenice reagiraju‖, rekla je sama sebi. ―To je dobro.‖

10
 Danica. Naš kućni genij, po inteligenciji je bila odmah do Jaxa. Bila je tri
godine starija od mene, tankoćutna i šarmantna poput sjekire. Kad je angaţirana,
Nick ju je ocijenio sociopatom. Jax je rekao kako je naprosto takve naravi. ―Na
noge lagane, sanjarko.‖ Pljusnula me po obrazu. ―Sretno ti bilo opet meĊu
ljudima.‖
Pljuska me zapekla, što je bilo neugodno, ali i dobar znak. Ispruţila sam
ruku da si otkopĉam masku za kisik.
Pred oĉima mi se ocrtao mraĉni odbljesak. Jaxova gajba bila je pravi rudnik
ilegalnih stvari: zabranjenih filmova, glazbe i knjiga, prašnjave police stana bile
su krcate. Imao je zbirku rotohorora, stvari koje biste vikendom donijeli iz
Gardena i hrpu brošura u mekom uvezu. Jedino mjesto na cijelom svijetu gdje
sam mogla ĉitati, gledati i raditi što god ţelim.
―Ne bi me trebala tako buditi‖, rekla sam. Pravila dobro zna. ―Koliko sam
dugo bila tamo?‖
―Gdje?‖
―A što misliš gdje?‖
Dani pucne prstima. ―Ma da, naravno – u eteru. Ţao mi je, nisam mjerila
vrijeme.‖
Što nije bilo za povjerovati. Dani je uvijek pazila na vrijeme.
Pogledala sam na plavi mjeraĉ vremena Nixie na stroju. Dani ga je sama
naĉinila. Nazivala ga je sustav za odrţavanje mrtvih vidovnjaka, ili SOMV.
Pratio je i kontrolirao moje vitalne funkcije dok sam s udaljenosti nastojala
osjetiti eter. Srce mi je stalo kad sam vidjela brojke. ―Pedeset i sedam minuta.‖
Protrljala sam po ĉelu. ―Pustila si me da sat vremena ostanem u eteru?‖
―Moţda.‖
―Cijeli sat?‖
―Naredba je naredba. Jax je rekao kako ţeli da tajnu riješiš do sutona. Jesi
li uspjela?‖
―Pokušala.‖
―Što bi znaĉilo da nisi. Ostaješ bez nagrade.‖ Strusila je svoj espreso. ―Ma i
dalje ne mogu vjerovati da ti je pobjegla Anne Naylor.‖
I sliĉi na nju da mi to spomene. Nekoliko dana prije poslali su me do
draţbovatelja da vratim duh koji je legalno pripadao Jaxu: Anne Naylor, ĉuveni
duh iz Farringdona. Potukla me viša ponuda.
―Nije bilo nikakve šanse da se dokopamo Naylorice‖, rekla sam. ―Didion
ne bi dopustio da taj ĉekić udari, posebno ne nakon onoga što se dogodilo prošli
put.‖
―Kako ti kaţeš. Ionako nemam pojma što bi Jax s poltergeistom.‖ Dani me
pogledala. ―Veli da ti je dao slobodan vikend. Kako ti je to uspjelo?‖
―Psihološki razlozi.‖
11
 ―Što bi to trebalo znaĉiti?‖
―Da me tvoje naprave dovode do ludila.‖
GaĊala me praznom šalicom. ―Slušaj ti, derište, ja vodim brigu o tebi. Moje
naprave ne mogu same upravljati sobom. Mogla bih jednostavno otići na pauzu i
pustiti da ti ovo što ti zoveš mozgom ispari.‖
―To se skoro i dogodilo.‖
―I proplakat će zora. Znaš i sama kako stvari ovdje idu: Jax izdaje naredbe,
mi slušamo, dobijemo šoder. Ako ti to nije po volji, moţeš ići raditi za Hectora.‖
U sridu.
Dani prezirno otpuhne i pruţi mi moje istrošene koţne ĉizme. Obula sam
ih. ―A gdje su svi ostali?‖
―Eliza spava. Imala je sluĉaj.‖
Kad kaţemo slučaj, mislimo da je netko od nas doţivio susret koji je umalo
završio fatalno, što je u Elizinu sluĉaju bila neţeljena opsjednutost. Bacila sam
pogled prema njezinu atelijeru. ―Je li dobro?‖
―Bit će sve u redu kad odspava.‖
―Pretpostavljam da ju je Nick pregledao.‖
―Zvala sam ga. Još je u Chatsu s Jaxom. Rekao je da će te odvesti ocu u pet
i trideset.‖
Chateline’s je bilo jedino mjesto gdje smo mogli jesti vani, elegantni bar s
peĉenjarom u Neal‘s Yardu. S vlasnikom smo se pogodili: ostavljali smo dobre
napojnice, a on budnosnicima nije rekao tko smo. Napojnica je bila veća od
samog raĉuna, ali nam se isplatilo jer smo imali kamo izlaziti.
―Što znaĉi da kasni‖, rekla sam.
―Sigurno se negdje zadrţao.‖
Dani pruţi ruku prema telefonu. ―Ma pusti.‖ Ugurala sam kosu pod kapu.
―Bilo bi mi ţao da ih prekidam u klinĉu.‖
―Moţeš vlakom.‖
―Da znaš i da mogu.‖
―Kako hoćeš.‖
―Bit će sve u redu. Tu liniju nisu tjednima provjeravali.‖ Ustala sam.
―Doruĉak u ponedjeljak?‖
―Moţda. Moţda dugujem nešto prekovremenog.‖ Bacila je pogled na sat.
―Bolje je da poĊeš, skoro će šest.‖
Bila je u pravu. Imala sam manje od deset minuta da stignem do stanice.
Dohvatila sam jaknu i istrĉala prema vratima, na brzinu s ―Bok, Pieter‖
pozdravila duha u kutu. Bljesnuo je u znak odgovora, neizraţajnim sjajem
dosade.

12
 Sjaj nisam mogla vidjeti, ali sam ga osjetila. Pieter je opet bio u depresiji.
Ponekad bi ga shrvalo to što je mrtav.
S duhovima se postupalo na toĉno odreĊeni naĉin, barem je tako bilo u
našem kvartu. Uzmite na primjer Pietera, jednog od naših duhova pomoćnika –
našu muzu, ako se baš ţelite struĉno izraţavati. Eliza bi mu dopustila da je
opsjedne, u intervalima od po tri sata na dan. Naslikala bi remek-djelo i kad bi
bila gotova, ja bih se sjurila do Gardena i prodala ga neopreznim
kolekcionarima. No, Pieter je bio temperamentan. Ponekad mjesecima ne bismo
uspjeli dobiti sliku.
Naša jazbina nije mjesto gdje ĉovjek ima vremena za moralne dileme. To
vam je tako kad neku manjinu natjerate u ilegalu. Kad je svijet okrutan.
Ništa se tu nije moglo, morao si se s tim pomiriti. Pokušati preţivjeti,
zaraditi koju crkavicu. Ogrepsti se za ponešto u sjeni westminsterskog Arhonta.
Moj posao – kao i ţivot – vrtio se oko Seven Dialsa. Prema Scionovu
jedinstvenom sustavu podjele grada, ja sam spadala u I. kohortu, 4. kvart ili I-4.
Prostirala se oko stupa na raskriţju blizu crnoburzijanske trţnice Covent
Gardena. Na tom stupu bilo je šest sunĉevih satova. Svaki kvart imao je
vlastitog mimeokrata ili mimeokraticu. Oni su pak tvorili Neprirodnu skupštinu,
koja je tvrdila da upravlja Organizacijom, samo što su unutar svojeg kvarta
radili što ih je volja. Dials je bio u središnjoj kohorti, gdje je Organizacija bila
najjaĉa. Jax ga je upravo zato i odabrao i zato se nismo otamo micali. Nick je
bio jedini s vlastitom gajbom, nalazila se prema sjeveru, u Maryleboneu. Njegov
smo stan koristili samo u stisci. U tri godine, koliko sam radila za Jaxona, to se
dogodilo samo jedanput, kad je NOB napravio raciju po Dialsu u potrazi za
naznakama da se tu prakticira vidovnjaštvo. Kurir nam je dojavio kakva dva sata
prije racije. Jedan nam je bio dosta da se pokupimo.
Vani je bilo mokro i hladno. Prava oţujska veĉer. Osjećala sam duhove.
Dials je u vrijeme prije Sciona bio ĉetvrt straćara pa se oko stupa i dalje vrtjela
hrpa duhova bijednika i tu ĉekala neku novu svrhu postojanja. Pozvala sam
jednu špulu sebi. Kakva-takva zaštita uvijek dobro doĊe.
Scion je bio najnovije dostignuće amaurotiĉke sigurnosti. Sve što bi bilo
vezano uz ţivot poslije smrti bilo je zabranjeno. Frank Weaver drţao nas je
neprirodnima i poput mnogih velikih inkvizitora prije njega, poticao je ostatak
Londona da nas mrzi. Ako nije bilo nuţno, izlazili smo samo u sate kad je bilo
sigurno. A to je bilo kad NOB nije bio budan, a nadzor je preuzimao Dnevni
odjel budnosti (DOB). Njegovi pripadnici nisu bili vidovnjaci. Nije im bilo
dopušteno iskazivati onakvu brutalnost kakva je krasila njihove noćne pandane.
Barem ne javno.
Nobovci nisu bili takvi. Bili su vidovnjaci u odorama. Morali su sluţiti 30
godina, prije nego ih eutanaziraju. Neki bi rekli, dijaboliĉna pogodba, ali
donosila im je zajamĉenih trideset godina udobnog ţivota. Većina vidovnjaka
nije bila te sreće.
13
 U povijesti Londona bilo je toliko smrti da je bilo teško naći neko mjesto
na kojem ne bi obitavali duhovi. Nama su predstavljali sigurnosnu mreţu. Opet,
mogao si se samo nadati kako su oni koji bi te zapali – dobri. Ako si se sluţio
krhkim duhom, taj bi napadaĉa samo ošamutio, na nekoliko sekundi. Najbolji su
bili duhovi koji su ţivjeli ţivotom punim nasilja. Zato su neki i bili tako jako
traţeni na crnoj burzi. Za Jacka Trbosjeka bili bi platili milijunsku svotu, kad bi
ga netko mogao pronaći. Neki su se i dalje zaklinjali kako je Trbosjek bio
Edvard VII. – posrnuli kraljević, Krvavi Kralj. Scion je tvrdio kako je on ustvari
bio prvi vidovnjak, ali nisam u to nikada vjerovala. Draţe mi je bilo zamišljati
da postojimo oduvijek.
Vani je padao mrak. Suton je bio zlatan, mjesec tek bijeli obris. Pod njim je
stajala citadela. Two Brewers, bar s kisikom preko ulice, bio je prepun
amaurotika. Normalnih ljudi. Vidovnjaci su za njih tvrdili kako su zaraţeni
amaurozom, baš kao što su oni za nas govorili da smo zaraţeni vidovnjaštvom.
Rotići, kako su ih katkad nazivali.
Taj mi se naziv nikada nije sviĊao. Kao da su gnjili. Malĉice licemjerno,
budući da smo s mrtvima razgovarali mi.
Zakopĉala sam jaknu i nabila kapu preko oĉiju. Pogni glavu, otvori ĉetvore
oĉi. Tog sam se pravila drţala, a za Scionova mi se fućkalo.
―Budućnost za filir. Samo filir, gospoĊo! Najbolji prorok u Londonu,
gospoĊo, kunem se. Koji dinar za sirotog uliĉnog sviraĉa?‖
Glas je pripadao mršavom muškarcu, koji se skutrio u tankom sakou. Već
neko vrijeme nisam bila naletjela na uliĉnog sviraĉa. U središnjoj kohorti bili su
rijetki, tu je većina vidovnjaka pripadala Organizaciji. Proĉitala sam mu auru.
Ovaj nije bio nikakav prorok, već obiĉna gatara; priliĉno glupa gatara –
mimeokrati su s visoka gledali na prosjake. Krenula sam ravno prema njemu.
―Koji ti je vrag?‖ Zgrabila sam ga za ovratnik. ―Jesi li sišao s uma?‖
―Molim vas, gospoĊice, gladan sam‖, rekao je, toliko je dehidrirao da je
promukao. Facijalni tikovi ukazivali su na ovisnika o kisiku. ―Neću vam ništa
uvaljati. Nemojte reći Vezaĉu, gospoĊice. Htio sam samo...‖
―Onda se izgubi odavde.‖ Tutnula sam mu nekoliko novĉanica u ruku.
―Svejedno mi je kamo ćeš – samo se makni s ulice. Ubij negdje oko. I ako moraš
sutra na ulicu, prijeĊi u VI. kohortu. Nemoj tu. Jesi me shvatio?‖
―Bog vas blagoslovio, gospoĊice.‖
Skupio je svoju jadnu imovinu, u koju je spadala i staklena kugla. Jeftinija
je od kristalne. Promatrala sam ga dok je bjeţao, u smjeru Sohoa.
Jadnik. Ako taj novac protrati u baru s kisikom, brzo će se opet naći na
ulici. Mnogi su tako radili: spojili se na cjevĉicu i satima udisali zrak s
umjetnom aromom. Bio je to jedini legalni naĉin da se u citadeli drogiraš. Što
god da uĉini, stvarno je bio na dnu. Moţda su ga izbacili iz Organizacije, moţda
ga je odbacila obitelj. Nisam imala namjeru pitati. Nitko nije ništa pitao.

14
 Stanica I-4B obiĉno je bila puna ljudi. Amaurotike nije smetalo da putuju
vlakom, nisu imali aure koje bi ih mogle odati. Većina vidovnjaka izbjegavala je
javni prijevoz, opet, katkad si bio sigurniji u vlaku nego na ulici. NOB je bio
preopterećen, jer su pokrivali cijelu citadelu. Nasumiĉne provjere bile su rijetke.
U svakoj od šest kohorti bilo je šest kvartova. Ako si htio otići iz svojeg
kvarta, naroĉito noću, morao si imati dozvolu za putovanje i malo sreće. Kad bi
pao mrak, operirali su podĉuvari. Oni su bili poseban odsjek unutar Noćnog
odjela budnosti, bili su vidovnjaci koji su vidjeli duhove i imali uobiĉajeni
jamĉeni ţivotni vijek. Drţavu su sluţili da ostanu na ţivotu. Meni nikad nije
palo na pamet raditi u Scionovoj sluţbi. Vidovnjaci mogu biti okrutni jedni
prema drugima – donekle sam shvaćala one koji su se okrenuli protiv svojih –
no i dalje sam osjećala kakvu-takvu naklonost prema njima. Sigurno je kako
nikada ne bih mogla nekoga od njih uhititi. Opet, kad bi me Jax zaboravio
isplatiti nakon dva tjedna napornog rada, došla bih u iskušenje.
Provukla sam dokumente kroz skener dvije minute prije isteka roka. Kad
sam se našla s one strane prepreke, raspustila sam svoju špulu duhova. Duhovi
ne vole kad ih se odvede daleko od mjesta gdje uobiĉajeno obitavaju, pa mi ne
bi pomogli niti ako bih ih prisilila. Glava me strašno boljela. Kakav god da mi je
to lijek Dani ubacila u vene, prestajao je djelovati. Sat vremena u eteru... Jaxon
me uistinu gonio do krajnjih granica. Na peronu se na osvijetljenom zelenom
Nixieju prikazivao vozni red; to je bilo jedno od rijetkih svjetala. Iz zvuĉnika je
dopirao snimljeni glas Scarlett Burnish.
Vlak staje na svim stanicama u I. kohorti, 4. kvartu, na sjevernoj liniji.
Molimo da pripremite kartice za pregled. Pratite sigurnosne zaslone na kojima
možete naći večerašnje vijesti. Hvala i ugodan vam dan.
Dan mi nije bilo nimalo ugodan. Od zore nisam ništa jela. Jax bi mi dao
pauzu za ruĉak samo ako je bio dobre volje, što je bilo ĉesto poput djeteline s
ĉetiri lista.
Na sigurnosnim zaslonima prikazala se nova poruka. TRD: TEHNOLOGIJA
RADIESTETIĈNE DETEKCIJE. Ostali putnici nisu na to obraćali paţnju. Reklama se
vrtjela stalno.
―U citadeli s toliko stanovnika koliko ih ima London, pomisao kako ćete
putovati pored nekog neprirodnog pojedinca nije nešto neuobiĉajeno.‖ Na
ekranu se prikazao igrokaz sjena, sve su prikazivale graĊane. Onda je jedna
pocrvenjela. ―SciSOIZ je upravo u probni rad pustio TRD senzoštit u staniĉnom
kompleksu Paddington te u Arhontu. Do 2061. godine planiramo senzoštit
instalirati na osamdeset posto stanica u središnjoj kohorti, što će nam omogućiti
da smanjimo korištenje neprirodnog redarstva u podzemnoj ţeljeznici. Posjetite
Paddington ili se obratite svojem duţnosniku DOB-a ako ţelite više
informacija.‖
Slijedile su nove reklame, ali ono što sam vidjela nije mi išlo iz glave. TRD
je bio najveća prijetnja vidovnjaĉkoj zajednici u citadeli. Scion je tvrdio da je u
15
stanju auru otkriti s udaljenosti od šest ili sedam metara. Ako ne bude nekih
većih kašnjenja u njihovim planovima, do 2061. ćemo morati zatvoriti butigu.
Ni jedan mimeokrat, kako to već s njima biva, nije smislio nikakvo rješenje
ovog problema. Samo su se svaĊali. I svaĊali. Onda su se svaĊali oko toga zašto
se svaĊaju.
Dok sam hodala ulicom, osjećala sam vibriranje aura nad sobom. Bila sam
prava vilica za ugaĊanje zvuka, zujala sam od njihove energije. Kako nisam
imala ĉime odvratiti misli, prelistavala sam svoju identifikacijsku knjiţicu.
Sadrţavala je moju fotografiju, ime, adresu, otiske prstiju, mjesto roĊenja i
zanimanje. GospoĊica Paige E. Mahoney, naturalizirani stanovnik I-5. RoĊena u
Irskoj 2040. Preselila u London 2048. godine, pod posebnim okolnostima.
Zaposlena u baru s kisikom u I-4, na temelju ĉega je dobila putnu dozvolu.
Plavokosa. Oĉi: zelene. Metar i sedamdeset. Nema istaknutih tjelesnih obiljeţja,
osim tamnih usana, što je vjerojatno posljedica pušenja.
A u ţivotu nisam pripalila.
Vlaţna ruka uhvatila me za podlakticu. To me prenulo. ―Duguješ mi
ispriku.‖
Podigla sam glavu i bijesno pogledala tamnokosog muškarca s okruglim
šeširom ĉinovnika i prljavom bijelom kravatom. Trebala sam ga prepoznati već
po smradu: Hector s Haymarketa, jedan od naših suparnika s nešto slabijim
smislom za osobnu higijenu. Uvijek je bazdio na kanalizaciju. Na ţalost, bio je
na poloţaju gospodara podzemlja, što je najveća šarţa Organizacije. Njegov su
teritorij nazivali Vraţjim jutrom.
―Pobijedili smo. Ĉasno i pošteno.‖ Istrgnula sam ruku.
―Nemaš li moţda nekog drugog posla, Hectore? Recimo da poĉneš tako što
ćeš oprati zube.‖
―Moţda bi bilo bolje da prestaneš igrati prljavo, mala buzdovanko. I nauĉi
već jednom poštovati svojeg gospodara podzemlja.‖
―Ja ne varam.‖
―E pa ja bih rekao da varaš.‖ Govorio je tiho. ―Kako se god prenemaţe i što
god taj vaš mimeokrat izvodi, sve sedmoro ste zloĉeste varalice i prljave
laţovĉine. Ĉujem da si ti najbliţa crnoj burzi, draga moja sanjarko. Ali nestat
ćeš ti meni.‖ Prstom me dodirnuo po obrazu. ―Na kraju svi nestanu.‖
―Nestat ćeš i ti.‖
―Vidjet ćemo. Ubrzo.‖ Ono što je potom izrekao, šapnuo mi je ravno na
uho: ―Ţelim ti jako sretan put kući, dušice moja draga.‖ Nestao je u izlaznom
tunelu.
Morala sam paziti što radim kad je Hector u pitanju. Kao gospodar
podzemlja nije imao neku stvarnu vlast nad drugim mimeokratima – jedina mu
je uloga bila sazivati sastanke – ali imao je jako puno sljedbenika. Uzeo me na
zub otkako je moja ekipa porazila njegove uguzice u tarocchiju, dva dana prije
16
draţbe za Nayloricu. Hectorovi nisu voljeli gubiti. Jaxon baš nije olakšavao
situaciju time što ih je još i zavitlavao. Većina pripadnika moje ekipe uspješno je
izbjegavala da ih Hectorovi oĉitaju, tako što bi im se sklonili s puta, ali Jax i ja
bili smo suviše ponosni za to. Blijedi Sanjar – kako su me nazivali na ulici –
našao je mjesto na njihovoj listi za odstrel. Ako me ikad uspiju stjerati u kut,
gotova sam.
Vlak je stigao s minutom zakašnjenja. Spustila sam se na slobodno sjedalo.
U cijelom je vagonu bio još samo jedan putnik: muškarac koji je ĉitao
Dnevni potomak. Radilo se o vidovnjaku, mediju. To me uĉinilo nervoznom. Jax
je imao neprijatelja, a puno je vidovnjaka znalo da sam njegova frajla.
Znali su i da prodajem slike koje nikako nije mogao naslikati pravi Pieter
Claesz.
Izvukla sam tablet i poĉela ĉitati svoj omiljeni legalni roman. Kako me nije
štitila špula, mogla sam samo pribjeći pokušaju da se prikaţem, koliko je bilo
moguće, kao obiĉna, amaurotiĉna osoba.
Listala sam knjigu i ispod oka promatrala muškarca. Zamijetila sam da je i
on mene snimio, ali nijedno od nas nije progovaralo. Kako me dosad nije
zgrabio za vrat i pretukao na mrtvo ime, pretpostavila sam kako vjerojatno nije
posrijedi ljubitelj umjetnosti kojeg je netko friško prevario.
Osmjelila sam se baciti pogled na njegov primjerak Potomka, jedinih
ozbiljnih novina koje su se i dalje u velikoj nakladi tiskale na papiru. Papir je
nudio laku mogućnost zlouporabe; s tabletom ste mogli skinuti samo medije iz
krajnje ograniĉenog izbora koji su prošli cenzuru. Na novinama su se koĉile
uobiĉajene vijesti. Dvojica mladića obješena su zbog veleizdaje, u 3. kvartu
zatvoren je sumnjiv emporij. Dugaĉak ĉlanak pobijao je ―neprirodni‖ argument
kako je Britanija u politiĉkoj izolaciji. Novinar je Scion nazivao ―zametkom
carstva‖. To priĉaju otkad znam za sebe. Ako je Scion i dalje tek zametak, posve
sam sigurna kako ne ţelim biti tu kad rukne iz maternice. Od njegova nastanaka
prošla su gotovo dva stoljeća. Osnovan je kao odgovor na navodnu prijetnju
carstvu. Zvali su je epidemijom – epidemijom vidovnjaštva. Sluţbena godina
njezina poĉetka bila je 1901., kad su pet jezivih umorstava prišili Edvardu VII.
Tvrdili su kako je Krvavi Kralj otvorio vrata koja se više ne daju zatvoriti, kako
je u svijet pustio pošast vidovnjaštva, dok su njegovi sljedbenici posvuda,
razmnoţavaju se i ubijaju, a hrane se nekakvim izvorom velikog zla. Odgovor
na tu pojavu jest Scion, republika koja je nastala kako bi se pošast uništila.
Tijekom sljedećih pedeset godina postao je stroj za progon vidovnjaka, a svi
glavni politiĉki programi bili su usredotoĉeni na postupanje prema
neprirodnima. Sva umorstva uvijek bi pripisali neprirodnima. Bilo kakvo nasilje,
kraĊa, silovanja, paleţ – sve se to dogaĊalo zbog neprirodnih. S vremenom, u
citadeli se razvila Organizacija vidovnjaka, koja je uspostavila svoje podzemlje i
vidovnjaĉko pribjeţište. Scion nas je nakon toga još ţešće nastojao iskorijeniti.
Kad dovrše uvoĊenje TRD-a, Organizacija će se raspasti, a Scion preuzeti
17
potpuni nadzor. Preostale su nam dvije godine da nešto uĉinimo, ali dok je
Hector gospodar podzemlja, ne vidim baš kako bismo u tome mogli uspjeti.
Njegova vladavina donijela nam je samo korupciju.
Vlak je prošao tri stanice, bez ikakvih incidenata. Upravo sam dovršila
poglavlje kad su se pogasila svjetla, a vlak zaustavio. Shvatila sam što se dogaĊa
djelić sekunde prije drugog putnika. Sjeo je vrlo uspravno.
―Pretraţit će vlak.‖
Pokušala sam nešto reći da potvrdim njegovu bojazan, ali jezik mi je oteţao
poput kamena.
Iskljuĉila sam tablet. U tunelskom zidu otvorila su se vrata. Na zaslonu
Nixieja u vagonu ukazao se natpis SIGURNOSNA UZBUNA. Znala sam što slijedi:
dva podĉuvara obavljaju rutinske kontrole. Par je uvijek imao svog šefa, što je
obiĉno bio medij. To mi je bila prva racija, ali sam znala kako jako malo
vidovnjaka uspije proći pregled.
Srce mi je skliznulo u pete. Pogledala sam starijeg putnika, nastojala mu
procijeniti reakciju. Bio je medij, ali ne naroĉito jak. Nikad nisam mogla toĉno
objasniti kako znam, jednostavno, moja bi se antena nekako okrenula i rekla mi
to.
―Moramo sići s vlaka.‖ Ustao je. ―Što si ti, dušo? Prorok?‖
Nisam progovarala.
―Znam da si vidovnjak.‖ Uhvatio je kvaku na vratima.
―Daj, dušo, nemoj sjediti. Mora postojati nekakav izlaz.‖ Otro je obrvu
rukavom. ―Od svih vraţjih dana kad sam mogao naletjeti na rutinsku kontrolu –
jedini dan...‖
Nisam se micala. Nije se imalo kamo pobjeći. Prozori su blindirani, vrata
zakljuĉana – a nas dvoje nismo imali dovoljno vremena.
Dva snopa baterijskog svjetla obasjala su vagon. Sjedila sam gotovo
nepomiĉno. Podĉuvari. Sigurno su osjetili kako u vagonu ima vidovnjaka, inaĉe
ne bi ugasili rasvjetu. Znala sam da nam mogu vidjeti aure, ali su najprije htjeli
otkriti o kojoj se vrsti vidovnjaka radi.
Sad su bili u vagonu. Prizivaĉ i medij. Vlak je nastavio putovanje, ali se
rasvjeta nije upalila. Prvo su prišli muškarcu.
―Ime?‖
Ispravio se. ―Linwood.‖
―Razlog putovanja?‖
―Bio sam u posjetu kćeri.‖
―Posjet kćeri. Siguran si, mediju, kako ne putuješ na kakvu seansu?‖
Ovi su traţili kavgu. ―Imam potvrdu iz bolnice. Kći mi je jako bolesna‖,
rekao je Linwood. ―Dopušteno mi je da je posjećujem svaki tjedan.‖

18
 ―Nećeš ti nju vise nikad posjetiti, ako samo još jednom otvoriš gubicu.‖
Okrenuo se da se izdere na mene: ―Ti. Gdje ti je iskaznica?‖
Izvadila sam je iz dţepa.
―A dozvola za putovanje?‖
Pruţila sam i nju. Neko ju je vrijeme pregledavao.
―Radiš u 4. kvartu?‖
―Da.‖
―Tko je izdao ovu dozvolu?‖
―Bill Bunbury, moj šef.‖
―To vidim. Ali moram još nešto vidjeti.‖ Uperio mi je bateriju u oĉi. ―Ne
miĉi se.‖
Ostala sam nepomiĉna.
―Ne vidim duhove‖, komentirao je. ―Onda si sigurno proroĉica. A na takvo
što nisam već neko vrijeme naletio.‖
―Proroka sa sisama nisam vidio od ĉetrdesetih‖, rekao je drugi podĉuvar.
―Ovoj će se baš razveseliti.‖
NadreĊeni se osmjehnuo. Imao je po jedan kolobom u svakom oku, što je
bio znak da uvijek moţe vidjeti duhove.
―Mlada damo, na tebi ću se strašno obogatiti‖, rekao mi je. ―Samo da još
jednom provjerim te oĉi.‖
―Nisam proroĉica‖, rekla sam.
―Naravno da nisi. Sad zaĉepi gubicu i podigni kapke.‖
Većina vidovnjaka drţala me za proroĉicu. Nije nas bilo teško zamijeniti
jer su aure bile sliĉne – ustvari, bile su iste boje.
Policajac mi je prstima na silu podigao kapak. Dok mi je špalt-lampom
pregledavao zjenice, traţeći nepostojeće kolobome, drugi putnik pokušao je
pobjeći kroz otvorena vrata. Sve je zadrhtalo kad je duha – svog anĊela ĉuvara –
zavitlao na podĉuvare.
Prateći podĉuvar kriknuo je kad je anĊeo tresnuo u njega i od svih mu
osjetila napravio kajganu.
Prvi podĉuvar bio je prebrz. Prije nego se itko uspio pomaknuti, već je
prizvao špulu poltergeista.
―Ne miĉi se, mediju.‖
Linwood nije obarao pogled. Omalen muškarac ĉetrdesetih godina, mršav i
ţilav, smeĊe kose sa sjedinama iznad sljepooĉica. Nisam mogla vidjeti ‘geistove
– zbog špalt-lampe nisam ustvari vidjela gotovo ništa – ali sam zbog njih bila
preslaba da bih se mogla pomaknuti. Brojila sam do tri. Nikada nisam vidjela da
bi netko kontrolirao jednog poltergeista, kamoli trojicu. Niz vrat mi je kliznuo
hladan znoj.

19
 Dok se anĊeo namještao za novi napad, poltergeisti su poĉeli kruţiti oko
podĉuvara. ―PoĊi s nama bez otpora, mediju‖, rekao je, ―pa ćemo šefove
zamoliti da te ne muĉe.‖
―Samo vi radite svoj posao, gospodo.‖ Linwood pogine ruku. ―Kad su
anĊeli uz mene, nikog se ne bojim.‖
―Svi vam tako kaţu, gospodine Linwood. A kad vide Tower, nekako
zaborave što su govorili.‖
Linwood zavitla anĊela vagonom. Sudar nisam mogla vidjeti, ali mi je
oprţio sva osjetila. Prisilila sam se da ostanem na nogama. Prisutnost triju
poltergeista crpila mi je svu energiju.
Linwood je bio jak na jeziku, ali sam znala kako ih i on osjeća, muĉio se da
uĉvrsti svog anĊela. Dok se prizivaĉ trudio staviti poltergeiste pod nadzor, drugi
je podĉuvar recitirao trenodiju: niz rijeĉi koji je duhove tjerao u konaĉnu smrt i
slao ih u podruĉje izvan dosega vidovnjaka. AnĊeo je zadrhtao. Nisu ga mogli
odagnati ako ne znaju kako se toĉno zove, ali dok god jedan od njih bude
izgovarao ĉarobne rijeĉi, anĊeo će biti preslab da štiti svog domaćina.
Krv mi je šumjela u ušima. Grlo mi se stisnulo, prsti utrnuli.
Ako ostanem postrani, oboje će nas baciti u pritvor. Već sam se vidjela u
Toweru, kako me muĉe, pod vješalama...
Danas neću umrijeti. Dok su se poltergeisti skupljali da nasrnu na
Linwooda, nešto mi se dogodilo s vidom. Pribliţila sam se podĉuvarima. Umovi
su im pulsirali odmah do mojeg, dva bila energetskih prstena. Ĉula sam kako mi
je tijelo tresnulo na tlo.
Namjeravala sam ih samo dezorijentirati, tako da dobijem dovoljno
vremena za bijeg. Mogla sam raĉunati na element iznenaĊenja jer su me bili
ispustili iz vida. Proroci su se za napad morali sluţiti špulom. Ja nisam.
Preplavio me mraĉan strah. Duh mi je izletio iz tijela, ravno u prvog
podĉuvara. Prije nego što sam i sama shvatila što radim, tresnula sam u njegovu
onirosferu. Nisam se tek sudarila s njom – probila sam je, prošla kroz nju.
Izbacila sam mu duh u eter, ispraznila tijelo. Kolega mu nije stignuo ni udahnuti,
već ga je snašlo isto. Duh mi se vratio pod koţu, a u glavi eksplodirao bol. U
ţivotu nisam osjetila ništa tako bolno, kao da mi noţevi probadaju lubanju, kao
da mi se uţarilo moţdano tkivo, toliko da nisam ništa vidjela, nisam se mogla ni
pomaknuti ili misliti. Kao kroz maglu, bila sam svjesna ljepljivog poda vagona
pod glavom.
Što god da sam to upravo uĉinila, nisam imala ni najmanju namjeru skoro
ponoviti.
Vlak se stresao. Sigurno ćemo uskoro stati na sljedećoj stanici. S mukom
sam se pridigla na laktove, mišići su mi zadrhtali od napora.
―Gospodine Linwood?‖

20
 Nije bilo odgovora. Otpuzala sam k njemu, leţao je na tlu. Kad je vlak
prošao pored osvjetljenja usluţne sluţbe, vidjela sam mu izraz lica.
Bio je mrtav. Geisti su mu istjerali duh iz tijela. Na podu je leţala njegova
osobna iskaznica. William Linwood. Star ĉetrdeset i tri godine. Dvoje djece,
jedno je imalo cistiĉnu fibrozu. Oţenjen. Radi u banci. Medij.
Jesu li supruga i djeca znali za njegov tajni ţivot? Ili su bili amaurotici,
nesvjesni njegovih osobina?
Morala sam izgovoriti trenodiju, ili će njegov duh zauvijek ostati u vagonu.
―Williame Linwoodu‖, izgovorila sam, ―odlazi u eter. Sve je riješeno. Svi su
dugovi vraćeni. Ne moraš više obitavati meĊu ţivima.‖
Linwoodov duh kliznuo je negdje blizu. Kad su on i anĊeo nestali, iz etera
se zaĉuo šapat.
Svjetlo se vratilo. Grlo mi se sasvim stisnulo. Na podu vagona leţala su još
dva tijela.
Ustala sam oslanjajući se na rukohvat. Vlaţni dlan muĉio se odrţati stisak.
Korak dalje, prvi podĉuvar leţao je mrtav, na licu mu se još uvijek ogledalo
iznenaĊenje. A ubila sam ga ja. Ubila sam podĉuvara.
Kolega mu nije bio te sreće. Leţao je na leĊima, zurio u strop, dok mu se
niz bradu slijevao sluzav trak sline. Zgrĉio se kad sam mu se pribliţila. Srsi su
mi prošli kraljeţnicom, u jednjaku sam osjećala ţuĉ. Nisam mu dovoljno jako
odgurnula duh. I dalje se zadrţao negdje u mraĉnim kutcima uma, tajnim,
nijemim kutcima u kojima duhovi ne bi smjeli prebivati. Poludio je. Nije, nego
sam mu to ja poremetila um.
Namjestila sam si vilicu. Nisam ga mogla samo ostaviti tu – ĉak ni
podĉuvar ne zasluţuje takvu sudbinu. Stavila sam mu svoje hladne ruke na
ramena i spremila se zadati mu smrtni udarac iz samilosti. Zastenjao je i šapnuo:
―Ubij me.‖
Morala sam to uĉiniti. Toliko sam mu dugovala.
Ali nisam. Jednostavno ga nisam mogla ubiti.
Kad je vlak stigao na stanicu I-5C, priĉekala sam kod vrata. Kad novi
putnici budu otkrili mrtva tijela, bit će prekasno da me uhvate. Već sam se našla
iznad njih na ulici, s kapom spuštenom da prikrijem lice.

21
 2.
Lažljivica

Ušuljala sam se u stan i objesila jaknu. U kompleksu Zlatnog polumjeseca na

duţnosti je bio ĉuvar s punim radnim vremenom, zvao se Vic, no kad sam
karticom otvorila ulazna vrata, bio je na svojoj redovnoj ophodnji. Nije mi vidio
smrtno blijedo lice, ni kako su mi se ruke tresle dok sam vadila karticu.
Otac je bio u dnevnoj sobi, s nogama u papuĉama na otomanu. Gledao je
Scionovo oko, stanicu koja je svoj informativni program emitirala u svim
Scionovim citadelama. Na ekranu je Scarlett Burnish objavila kako je netom
zatvorena linija podzemne ţeljeznice ispod I. kohorte. Svaki put kad bih ĉula taj
glas, zadrhtala bih. Scarlett Burnish bilo je tek dvadeset i pet godina, bila je
najmlaĊa velika naratorica u povijesti, pomoćnica velikog inkvizitora, ţena koja
je svoj glas i duhovitost zavjetovala Scionu. Ljudi su je nazivali Weaverovom
kurvom, moţda iz ljubomore. Imala je ĉistu put i goleme usne, a preferirala je
debeli crni tuš za oĉi. Slagao joj se s kosom, elegantno smotanom u nisku
gibson-punĊu. Njena haljina s visokim ovratnikom uvijek bi me podsjetila na
vješala.
Vijesti iz svijeta: Veliki inkvizitor Francuske Republike Benoît Ménard
posjetit će inkvizitora Weavera tijekom ovogodišnjih Dana Republike. Od toga
nas dijeli još osam mjeseci, a Arhont je već počeo s pripremama za očekivani,
dobrodošao posjet.
―Paige?‖
Skinula sam kapu. ―Bok.‖
―DoĊi i sjedni.‖
―Samo trenutak.‖
Zaputila sam se ravno u kupaonicu. Znojila sam se, ako ne baš kao
majmun, onda sigurno kao pas. Ubila sam. Stvarno sam nekoga ubila. Jax je
uvijek govorio kako sam to u stanju – poĉiniti ubojstvo u kojem nema krvi – ali
mu nikad nisam ţeljela povjerovati.
A sad sam postala ubojica. Da stvar bude gora, ostavila sam i dokaz:
preţivjelog. Nisam saĉuvala niti tablet, leţao je negdje, sav oblijepljen mojim
otiscima prstiju. Neće me zapasti tek Duševnil – to bi bilo suviše milosrdno.
Nema šanse da izbjegnem muĉenje i vješala. Ĉim sam se našla u kupaonici,
izbljuvala sam crijeva u školjku. Ispovraćala sam valjda sve što je bilo u meni,
osim organa, nakon ĉega sam se tako strašno tresla da sam jedva mogla stajati.

22
Zderala sam odjeću sa sebe i glavinjajući stala pod tuš. Vrela voda šibala mi je
po koţi.
Ovaj sam put otišla predaleko, upala sam drugim ljudima u onirosfere.
Nisam ih tek dotaknula.
Jaxon bi time bio oduševljen.
Oĉi su mi se sklopile. Prizor iz vagona neprestano mi se vrtio u glavi.
Nisam ih namjeravala ubiti, htjela sam ih samo odgurnuti – taman toliko da
dobiju migrenu, moţda kakvo krvarenje iz nosa. Tako da im skrenem paţnju.
Ali zbog neĉeg sam se uspaniĉila, vjerojatno od straha da me ne razotkriju.
Straha da ću postati još jedna, anonimna Scionova ţrtva.
Razmišljala sam o Linwoodu. Vidovnjaci se nikada nisu meĊusobno štitili,
ako baš nisu bili Ĉlanovi iste bande, ali njegova me smrt svejedno potresla.
Sklupĉala sam se, privukla koljena grudima i uhvatila se rukama za bolnu glavu.
Da sam barem bila brţa. Sad je dvoje ljudi zbog toga mrtvo – jedan je ĉovjek
poludio, a ne posluţi li me obilato sreća, ja sam sljedeća.
Skutrila sam se u kutu tuša, koljena pripijenih uz tijelo. Opet, jednom ću se
morati prestati skrivati tu. Uvijek te na kraju naĊu.
Morala sam ukljuĉiti mozak. Scion je imao proceduru za rješavanje
ovakvih situacija. Kad isprazne stanicu i pritvore sve potencijalne svjedoke,
pozvat će galipota – struĉnjaka za eterske lijekove i pripremiti plavi aster. Time
će mojim ţrtvama privremeno povratiti sjećanja, koja potom mogu pregledati.
Kad snime njihove vaţne dijelove, ĉovjeka će eutanazirati i tijelo prebaciti u
mrtvaĉnicu u II-6. Onda će mu pretraţivati sjećanja, u potrazi za licem ubojice.
A ta će ih potraga dovesti do mene.
Nisu uvijek hapsili noću. Ponekad bi te uhitili po danu, kad iziĊeš na ulicu.
Bijesnu ti baterijom u lice, ubodu iglom u vrat i više te nema. Tvoj nestanak
nitko neće prijaviti.
Nisam bila u stanju razmišljati o budućnosti. Glavu mi je prostrijelio novi
val bola, koji me vratio u sadašnjost. Mogla sam se vratiti u Dials i neko se
vrijeme pritajiti u našoj jazbini, ali budnosnici su moţda već krenuli u potragu
za mnom. Nije dolazilo u obzir da ih odvedem do Jaxa. Osim toga, sad su već i
stanice zatvorene, pa se nisam imala kako vratiti u 4. kvart. Taksi bi bilo teško
naći, a sustav sigurnosti noću je bio barem deset puta intenzivniji.
Mogla sam se skloniti kod prijatelja, ali svi prijatelji izvan Dialsa bili su
amaurotici – kolegice iz škole s kojima jedva da sam i odrţavala kontakte. Kad
bih im rekla kako me tajna policija progoni jer sam svojim duhom ubila ĉovjeka,
pomislile bi da sam sišla s uma. Uz to bi me gotovo sigurno još i prijavile.
Omotala sam se starim kućnim ogrtaĉem i bosonoga se odvukla do kuhinje,
gdje sam stavila kuhati mlijeko. To sam ĉinila svaki put kad bih bila kod kuće, a
tu rutinu sad ne smijem mijenjati. Otac mi je na polici ostavio omiljenu šalicu,
veliku šalicu za kavu na kojoj je pisalo ŢIVI PUNIM ŢIVOTOM, PIJ KAVU. Nikad

23
nisam bila neki ljubitelj kisika s umjetnom aromom, odnosno Floxyja®, što je
Scion nudio kao pandan alkoholnim pićima. Kava je bila na granici legalnosti.
Još uvijek su ispitivali ima li veze izmeĊu kofeina i vidovitosti. No s druge
strane, ŢIVI PUNIM ŢIVOTOM, UDIŠI KISIK zvuĉalo bi pomalo tautološki.
Nešto mi se u glavi poremetilo otkako sam se onako posluţila vlastitim
duhom. Oĉi sam jedva drţala otvorene. Dok sam toĉila kavu u šalicu, pogledala
sam kroz prozor. Otac mi je imao besprijekoran smisao za unutarnje ureĊenje.
Nije škodilo ni to što imao dovoljno novca za dobre lokacije poput ekskluzivnog
naselja Barbican, s jakim osiguranjem. Stan je bio prostran i nov, pun svjetla.
Hodnici su mirisali na platno i cvjetni potpuri. Svaka soba imala je velike,
pravokutne prozore. Najveći je bio u dnevnoj sobi, golemi prozor do stropa
protezao se preko cijelog zapadnog zida, odmah do kićenih francuskih prozora
kroz koje se izlazilo na balkon. Kao dijete, ĉesto sam znala s tog prozora
promatrati zalazak sunca.
Vani je citadela i dalje brujala. Iznad našeg stambenog kompleksa stajala
su tri stupa naselja Barbican u brutalistiĉnom stilu, gdje su ţivjeli Scionovi
zaposlenici srednjeg ranga. Na vrhu nebodera Lauderdale bio je smješten zaslon
za emitiranje kvarta I-5. Na njemu su nedjeljom naveĉer prikazivali javna
vješanja. Sada je prikazivao tek statiĉni znak Sciona – crveni simbol nalik na
sidro – te jednu rijeĉ ispisanu crnim slovima: SCION, na besprijekornoj bijeloj
pozadini. I taj grozni slogan: NEMA SIGURNIJEG MJESTA.
Prije bi se moglo reći, nema sigurnog mjesta. Za nas svakako. Neko sam
vrijeme pila mlijeko i promatrala simbol, najradije bih ga poslala do vraga. Onda
sam oprala šalicu, natoĉila si ĉašu vode i otišla u svoju sobu. Morala sam nazvati
Jaxona.
Otac me presreo na hodniku.
―Paige, ĉekaj.‖
Stala sam.
Podrijetlom je Irac, plameno crvene kose, a radi u Scionovu odjelu za
znanstvena istraţivanja. U slobodno je vrijeme na svojem tabletu ispisivao
formule i pjevao hvalospjeve kliniĉkoj biokemiji, jednom od dvaju predmeta
koja je diplomirao. Nimalo nismo nalikovali jedno drugom.
―Zdravo‖, rekla sam. ―Ispriĉavam se što sam tako kasno došla. Morala sam
odraditi nešto prekovremenog.‖
―Ne moraš se ispriĉavati.‖ Pozvao me da uĊem u dnevnu sobu. ―Da ti
sloţim nešto za jelo. Izgledaš mi izmuĉeno.‖
―Ma, dobro sam. Samo sam malo umorna.‖
―Znaš što, danas sam ĉitao o neĉem što se dogodilo u sektoru kisika.
Grozan sluĉaj u IV-2. Slabo plaćeni radnici, neĉist kisik, gosti imaju napadaje –
jako, jako neugodno.‖
―Ma glavni barovi su OK, stvarno. Gosti traţe kvalitetu.‖
24
 Postavljao je stol. ―Kako ti je na poslu?‖
―Dobro.‖ Pogledao me. ―Ĉuj, Paige, taj tvoj posao u baru...‖
―Što s njim?‖ upitala sam.
Kći zaposlena u najgorem platnom razredu citadele. Ĉovjeku njegova
poloţaja ništa ne bi moglo biti neugodnije. S kakvom je samo nelagodom slušao
pitanja svojih kolega o djeci, na koja se oĉekivao odgovor o potomku lijeĉniku
ili pravniku. Kako su se samo morali došaptavati kad bi shvatili kako stalno
visim u baru jer tamo radim, a ne zato što sam obijesna studentica. Bila je to laţ
iz milosrĊa. Otac ne bi podnio istinu, da spadam meĊu neprirodne, da sam
kriminalac.
A sad i ubojica. Bilo mi je zlo od same pomisli.
―Znam da nije moje da to govorim, ali mislim kako bi trebala razmisliti da
opet apliciraš na Sveuĉilište. Taj tvoj posao nema nikakvu perspektivu. Slaba
plaća, još gora karijera. Ali na Sveuĉilištu...‖
―Ne.‖ Rekla sam to odrješitije nego što sam namjeravala. ―Volim svoj
posao. Sama sam ga odabrala.‖
Još uvijek se sjećam trenutka kad mi je uĉiteljica predala posljednju
svjedodţbu. ―Ţao mi je što si odluĉila da se nećeš pokušati upisati na fakultet,
Paige‖, rekla mi je, ―ali moţda je tako i najbolje. Previše si izbivala iz škole. To
jednoj mladoj dami koja drţi do sebe ne priliĉi.‖ Predala mi je tanku, u koţu
uvezanu mapu sa školskim grbom. ―Tu su preporuke tvojih profesora za
zaposlenje. Navode kako si nadarena za tjelesno obogaćivanje, francuski i
povijest Sciona.‖
Nije me bilo briga. Oduvijek sam mrzila školu: odore, dogmu. Prekid
školovanja bio je vrhunac mojih formativnih godina.
―Mogao bih srediti štogod‖, rekao je otac. Koliko je samo htio imati
školovanu kćer. ―Mogla bi se ponovno prijaviti.‖
―U Scionu nepotizam ne funkcionira‖, rekla sam mu. ―To bi sam trebao
znati.‖
―Ja nisam imao izbora, Paige.‖ U obrazu mu je zatitrao mišić. ―Takav
luksuz mi nije stajao na raspolaganju.‖
Razgovor koji nisam ţeljela voditi. Radije ne bih razmišljala o tome što
smo ostavili za sobom.
―Još ţiviš s deĉkom?‖ upitao je.
Laţ o deĉku bila je pogreška od samog poĉetka. Otkako sam ga izmislila,
otac je traţio da ga upozna. ―Prekinuli smo‖, rekla sam. ―Nije to bilo to. Ali
nema veze. Suzette ima mjesta u stanu – sjećaš li se nje?‖
―Suzy iz škole?‖
―Tako je.‖

25
 Dok sam izgovarala te rijeĉi, glavu mi je prostrijelio snaţan bol. Nisam
mogla ĉekati da skuha veĉeru, morala sam nazvati Jaxona, ispriĉati mu što se
dogodilo. Odmah.
―Ustvari, malo me boli glava‖, rekla sam. ―Je li problem ako ranije odem u
krevet?‖
Prišao je i uhvatio mi rukom bradu. ―Stalno se ţališ na te glavobolje.
Preumorna si.‖ Prešao mi je palcem preko lica koje su krasili lijepi podoĉnjaci.
―Ima jedan dobar dokumentarac o tome, ako ti se gleda – mogu ti ga pustiti i
donijeti hranu da gledaš s kauĉa.‖
―Moţda.‖ Njeţno sam mu odgurnula ruku. ―Imaš li kakvih lijekova protiv
bolova?‖
Razmislio je pa klimnuo glavom. ―U kupaonici. Isprţit ću nam ulsterski
doruĉak ujutro, je l‘ moţe? Hoću ĉuti što ima novo s tobom, seillean.‖
Zurila sam u njega. Doruĉak mi nije pripremio otkako sam navršila
dvanaestu, a tim nadimkom nije oslovio otkako smo se odselili iz Irske. Što je
bilo prije deset godina. Kao u nekom prošlom ţivotu.
―Paige?‖
―U redu‖, rekla sam. ―Vidimo se ujutro.‖
Odmaknula sam se i pošla u sobu. Otac nije progovarao. Vrata je ostavio
odškrinuta, kao i uvijek kad bih došla kući. Nikad nije bio siguran kako bi se
prema meni ponašao.
U gostinjskoj sobi bilo je toplo, kao i uvijek. Bila je to moja stara soba.
Preselila sam se u Dials ĉim je završila škola, ali otac nikad nije uzeo podstanara
– nije mu trebao. Ja sam sluţbeno još ţivjela tu. Bilo je jednostavnije to ostaviti
tako. Otvorila sam vrata koja su vodila na balkon, koji se protezao od moje sobe
do kuhinje. Više mi nije bilo hladno, nego strahovito vruće – u oĉima sam imala
neki ĉudan osjećaj napregnutosti, kao da sam satima gledala u svjetlo. Sve što
sam mogla vidjeti bilo je lice moje ţrtve – i prazninu, ludilo, u drugoj osobi koju
sam ostavila na ţivotu. Šteta je poĉinjena u nekoliko sekundi. Moj duh nije bio
tek izviĊaĉ – bio je isto tako i oruţje. A upravo je to Jaxon stalno ĉekao.
Našla sam telefon i nazvala njegov broj u jazbini. Jedva da je zazvonilo
prije nego se javio.
―Ma, lijepo, lijepo! Već sam pomislio da si otišla na vikend. Gdje gori,
pĉelice? Jesi li promijenila mišljenje o odmoru? Nije valjda da ti stvarno treba
nekakav godišnji, zar ne? Ma naravno. Uopće si ne mogu priuštiti da na dva
dana ostanem bez svojeg putnika. Daj, nemoj biti srca kamenog, dušo. Sjajno.
Baš mi je drago što se slaţeš. Usput, jesi li uspjela zgrabiti Jane Rochford?
Poslat ću ti još koju tisuću ako ti treba. Nemoj mi samo reći da se onaj fićfirić
Didion uspio doĉepati Anne Naylor i da...‖
―Ubila sam nekog.‖
Tišina.
26
 ―Koga?‖ Jax je ĉudno zvuĉao.
―Podĉuvara. Pokušali su privesti medija.‖
―Pa si ti pobila podĉuvare.‖
―Jednog.‖
Oštro je udahnuo. ―A drugi?‖
―Ubacila sam ga u njegovu hadalnu zonu.‖
―Ĉekaj, to si napravila svojim...?‖ Kad nisam odgovorila, poĉeo se smijati.
Ĉula sam kako pljeska dlanom po radnom stolu. ―Napokon. Na-po-kon. Paige, ti
mala ĉudotvorko, uspjela si! Tebe je glupo trošiti za seanse, stvarno. A taj
ĉovjek – taj podĉuvar – taj je sad stvarno biljka?‖
―Je.‖ Zastala sam. ―Jesam li dobila otkaz?‖
―Otkaz? Tako mi duha vremena, lutkice, naravno da nisi! Već godina
ĉekam da svoj dar konaĉno iskoristiš. Procvala si jer si pravi cvijet ambrozije,
slatko moje ĉudo od djeteta.‖
Zamišljala sam ga kako slavljeniĉki otpuhuje dim cigare. ―Fino, fino, moj
onironaut napokon je ušao u drugu onirosferu. I to nakon samo tri godine. Nego,
reci ti meni – jesi li uspjela spasiti vidovnjaka?‖
―Nisam.‖
―Nisi?‖
―Imali su tri geista.‖
―Ah, ma daj. Medij ne moţe kontrolirati tri poltergeista.‖
―Pa, ovaj je mogao. Mislio je da sam prorok.‖
Usiljeno se nasmijao. ―Amateri.‖
Pogledala sam kroz prozor prema neboderu. Pojavila se nova poruka:
MOLIMO DA UZMETE U OBZIR DA U PODZEMNOJ DOLAZI DO NEPREDVIĐENIH
KAŠNJENJA.
―Zatvorili su podzemnu‖, rekla sam. ―Pokušavaju me pronaći.‖
―Trudi se ne paniĉariti, Paige. To ti ne priliĉi.‖
―Pa, ti se onda potrudi nešto smisliti. Zatvorili su cijelu podzemnu. Moram
se nekako maknuti odavde.‖
―Ma, neka te to ne brine. Ĉak i ako mu pokušaju izvući sjećanje, mozak tog
podĉuvara ti je sad peĉeni krumpir. Jesi li sigurna da si ga bacila sve do hadalne
zone?‖
―Jesam.‖
―Onda će im trebati najmanje dvanaest sati da nešto izvuku. Ĉudi me što je
nesposobnjaković još uopće ţiv.‖
―Na što ciljaš?‖
―Na to da bi trebala ostati gdje si, a ne zaletjeti se ravno meĊu hajkaĉe.
Sigurnija si kod svojeg scionskog tatice, nego što bi bila ovdje.‖
27
 ―Imaju ovu adresu. Ne mogu sjediti tu i ĉekati da me odvedu u pritvor.‖
―Nećeš ti u pritvor, draga moja. Imaj povjerenja u moj špurijus. Ostani
doma, prespavaj ove nevolje, a ja ću ujutro poslati Nicka da te pokupi autom.
Kako ti to zvuĉi?‖
―Ne sviĊa mi se.‖
―Ne mora ti se sviĊati. Samo se ti lijepo odmori, da te san uĉini ljepšom.
Što ti, mislim, nije ĉak ni potrebno‖, dodao je. ―Usput, moţeš mi uĉiniti uslugu?
Skoĉi sutra do Ulice Grub i pokupi one Donneove elegije kod Minty, moţe? Ma
ne mogu vjerovati da se njegov duh vratio, to je skroz...‖
Prekinula sam vezu.
Jax je bio gad. Bio je genij, to se ne moţe poreći – ali je svejedno bio i
dupelizac, škrt, bešćutan gad, kao uostalom svi mimeokrati. Ali kome sam se
drugom mogla obratiti za pomoć? Zbog svojeg dara sama bih bila suviše ranjiva.
Jax je bio manje zlo.
Ta me pomisao natjerala da se osmjehnem. U kakvom samo to svijetu
ţivimo kad Jaxon Hall ispada manje od dva zla. Nisam mogla spavati, morala
sam se spremiti. U jednoj ladici nalazio se mali pištolj, skriven ispod rezervne
odjeće. Do pištolja je bilo i prvo izdanje jednog od Jaxonovih pamfleta, O
vrijednostima neprirodnosti. U njemu je naveo sve glavne vrste vidovnjaka, na
temelju svojeg istraţivanja. Moj primjerak bio je išaran njegovim bilješkama –
novim idejama, telefonskim brojevima vidovnjaka. Kad sam nabila pištolj, ispod
kreveta sam izvukla naprtnjaĉu. U njoj sam drţala svoj komplet za hitne
situacije, već dvije godine ĉekao je dan kad ću morati bjeţati. Ugurala sam
pamflet u prednji dţep. To ne smiju naći u oĉevom stanu.
Leţala sam odjevena na leĊima, glave oslonjene na pištolj.
Negdje iz daljine, iz mraka, dopirala je grmljavina.
Izgleda da sam zaspala. Kad sam se probudila, nešto je bilo ĉudno, eter je
bio suviše otvoren. U zgradi, na stubištu, bili su vidovnjaci.
To nije bila stara gospoĊa Heron koja se sluţila hodalicom i uvijek išla
liftom. Bile su to ĉizme postrojbe za privoĊenje.
Došli su po mene.
Evo ih.
U trenutku sam se našla na nogama, nabacila jaknu preko košulje, drhtavim
rukama obula cipele i navukla rukavice. Za ovo me Nick obuĉavao: kako što
brţe uhvatiti maglu. Ako se potrudim, mogu stići do stanice, ali trk bi me iscrpio
do krajnjih granica. Do 4. kvarta morala bih ići taksijem. Divlji bi taksisti za koji
dinar uzeli gotovo svakog, ĉak i vidovnjaka u bijegu.
Nabacila sam naprtnjaĉu, ugurala pištolj u dţep jakne i otvorila balkonska
vrata. Vjetar ih je treskom zatvorio. Kiša mi je natapala odjeću. Prošla sam
balkonom, popela se na dasku kuhinjskog prozora, uhvatila se za rub krova i

28
snaţno se odbacila na krov. Kad stignu do stana, već ću debelo dati petama
vjetra.
Tres. Odoše vrata – bez kucanja, bez upozorenja. Ĉasak kasnije, noć je
proparao pucanj iz pištolja. Natjerala sam se da ne stajem, trĉala sam, nije bilo
povratka. Amaurotike nikada nisu ubijali bez ikakvog razloga, posebno ne
zaposlenike Sciona. Hitac je najvjerojatnije bio iz jednostavnog pištolja za
uspavljivanje, da ušutkaju oca dok me budu privodili. Za mene će im trebati
nešto puno, puno jaĉe.
U naselju je vladala tišina. Bacila sam pogled preko ruba krova da ocijenim
situaciju. Ni traga ĉuvaru, vjerojatno je opet bio u ophodnji. Nije mi trebalo
dugo da opazim maricu na parkiralištu, kombi sa zatamnjenim staklima i sjajnim
bijelim farovima. Kad bih otišla vidjeti, kladim se da bi otraga na vratima bio
Scionov simbol.
Prekoraĉila sam prazan prostor i popela se na ivicu zida. Bila je opasno
klizava. Cipele i rukavice pomagale su mi da ostanem stabilna, ali ipak ću
morati paziti na svaki korak. Stisnula sam se leĊima uza zid i polako pomicala
prema ljestvama za sluĉaj poţara. Kiša mi je zalijepila kosu na lice. Popela sam
se na balkon od kovanog ţeljeza na sljedećem katu, gdje sam na silu otvorila
prozorĉić. Jurnula sam nenastanjenim stanom, pa stubištem niz tri kata i izletjela
kroz ulaz zgrade. Morala sam stići do ulice, gdje mogu nestati u mraĉnom
prolazu.
Crvena svjetla. Nobovci su se smjestili pred ulazom i tako mi presjekli
odstupnicu. Bacila sam se unazad i tresnula u vrata, ĉime sam aktivirala
sigurnosnu bravu. Drhtavim prstima izvukla sam sjekiru iz ormarića, razbila
prozor u prizemlju i provukla se u malo dvorište, putem si na staklu porezala
ruke. Sad sam se opet našla na kiši i verala se olucima i prozorskim daskama,
jedva odrţavala ravnoteţu dok nisam stigla do krova.
Kad sam ih ugledala, srce mi je palo u pete. Prostor ispred zgrade bio je
prepun ljudi u crvenim košuljama i crnim jaknama. Nekoliko snopova svjetla iz
baterijskih svjetiljki usmjerilo se prema meni, svijetlili su mi u oĉi. Klonula sam
duhom. U Londonu još nikada nisam vidjela takve odore – jesu li to uopće
Scionovi ljudi?
―Stoj i ne miĉi se.‖
Najbliţi je zakoraĉio prema meni. Na rukama je imao rukavice, u ruci
pištolj. Ustuknula sam, osjetila sam ţivu auru. VoĊa tih vojnika bio je izuzetno
snaţan medij. Svjetla su mu obasjala mršavo lice, oštre proreze oĉiju, široka
usta.
―Nemoj bjeţati, Paige‖, doviknuo je sa svoje strane krova. ―Skloni se,
molim te, s kiše.‖
Na brzinu sam promotrila okolinu. Susjedno zdanje bila je oronula
poslovna zgrada. Trebalo je jako daleko skoĉiti, moţda sedam metara, iza nje je

29
bila prometna cesta. Nikad nisam pokušala toliko daleko skoĉiti – ali ako ne
namjeravam izići iz svojeg tijela i napasti medija, moram pokušati.
―Ne brinite se vi za mene‖, rekla sam i opet se dala u bijeg. Iz skupine
vojnike zaĉuo se uzbunjeni povik. Skoĉila sam na donji dio krova. Medij je
pojurio za mnom. Ĉula sam mu korake, tek koju sekundu iza svojih. Prošla sam
obuku za sluĉaj da me netko progoni. Nisam si mogla dopustiti da zastanem, ni
na trenutak. Bila sam vitka i lagana, dovoljno uska da se mogu provlaĉiti izmeĊu
rešetki i ispod ograda, ali takav je bio i moj progonitelj. Kad sam preko ramena
ispalila hitac iz pištolja, sagnuo se, ali se nije zaustavljao. Smijeh mu je raznosio
vjetar, pa nisam mogla procijeniti koliko je daleko.
Vratila sam pištolj u jaknu. Nije imalo smisla dalje pucati, ionako bih
promašila. Zgrĉila sam prste, spremila se uhvatiti se za oluk. Mišići su mi bili
vreli, pluća samo što nisu pukla. Gleţanj me pekao, oĉito sam se ozlijedila, ali
morala sam dalje. Prihvatiti borbu ili pobjeći. Pobjeći ili umrijeti.
Medij je skoĉio preko ruba zida, bio je brz, pokreta glatkih poput vode.
Venama mi je tekao adrenalin. Noge su mi se grĉile, kiša prskala u oĉi.
Skoĉila sam preko elastiĉnih instalacijskih cijevi i ventilacijskih otvora, uzimala
sam zalet u pokušaju da svoje šesto ĉulo okrenem protiv medija. Imao je snaţan
um, nimalo sporiji od tijela. Nisam ga mogla uhvatiti, ĉak ni izvući neku sliku iz
njega. Nisam mogla uĉini išta ĉime bih ga zaustavila.
Dok sam ubrzavala, adrenalin mi je umrtvio vrelinu u gleţnju.
Preda mnom se ukazao ponor od petnaest katova. Preko njega je bio oluk, a
iza protupoţarne ljestve. Kad bih se tim ljestvama uspjela spustiti, nestala bih u
uţurbanim ulicama 5. kvarta. Mogla bih pobjeći. Da, mogla bih. U sebi sam ĉula
Nickov glas kako me bodri: Koljena uz grudi. Pogled čvrsto uprt na doskočište.
Sad ili nikad. Popela sam se na vrhove prstiju i odrazila preko provalije.
Tijelo mi je udarilo u zid od cigli. Od udarca sam posjekla usnu, ali nisam
izgubila svijest. Prstima sam se drţala za oluk. Nogama udarala po zidu. Svom
preostalom snagom pokušala sam se podignuti, oluk mi se usjekao duboko u
prste. Iz jakne mi je ispala kovanica, dolje, u mraĉnu ulicu ispod.
Pobjeda mi je bila kratkog vijeka. Dok sam se izvlaĉila na rub krova,
oderanih dlanova koji su me strašno pekli, kraljeţnicom mi je prostrijelio ţestok
bol. Od šoka bih bila ispustila oluk, ali jednom sam se rukom još drţala za krov.
Okrenula sam glavu da pogledam iza sebe. U kriţa mi se zarila duga, tanka
strelica.
Fluks.
Imali su fluks.
Droga mi je prodrla u vene. U šest sekundi već mi je napadnut cijeli
krvotok. Na um su mi pale dvije stvari, najprije kako će me Jax ubiti, a druga,
kako to više nije vaţno – ionako ću umrijeti. Pustila sam krov.
Ništa.
30
 3.
Pritvorena

Trajalo je cijelu vjeĉnost. Nisam se mogla sjetiti kad je poĉelo ni zamisliti kada
bi moglo završiti.
Sjećala sam se kretanja, grlenog krika, kako su me privezali za neku tvrdu
površinu. Potom igle, kad me posve preplavio bol.
Zbilja je bila iskrivljena. Bila sam blizu svijeće, ali njen je plamiĉak
neprestano rastao, dok nije postao velik poput pakla. Bila sam zarobljena u
pećnici. Znoj mi se cijedio iz svih pora poput voska. Bila sam sama vatra.
Gorjela sam, uţarena. Iskakali su mi mjehuri, opekline – potom sam se
smrzavala, oĉajniĉki traţila toplinu, mislila da ću umrijeti. IzmeĊu tih krajnosti
nije bilo niĉeg. Samo beskrajan, neograniĉen bol.
AUP Fluxion 14 nastao je u suradnji vojnog i zdravstvenog odjela Sciona.
Izazivao je uĉinak fantazmagorije koji su ogorĉeni vidovnjaci nazivali
mozgovnom kugom: radilo se o nizu ţivotnih halucinacija izazvanih
poremećajem ĉovjekove onirosfere. Borila sam se s raznim vizijama, vikala od
bola koji se više nije dalo trpjeti u tišini. Ako bih morala definirati što je to
pakao, opisala bih ga ovim što sam prolazila. Jer to je bilo to. Pakao.
Dok sam pokušavala povratiti, kosa mi je bila ulijepljena suzama, uzalud
sam nastojala izbaciti otrov iz tijela. Ţeljela sam samo da sve to jednom
napokon prestane. San, nesvjestica, smrt, nešto me mora spasiti ove noćne more.
―Evo, uzmi, zlato. Ne ţelimo da nam već sad umreš. Danas smo izgubili
troje.‖ Hladni prsti milovali su mi ĉelo. Izmaknula sam se, otrgnula. Ako mi ne
ţele smrt, zašto mi onda ovo rade?
Mrtvo cvijeće proletjelo mi je pored oĉiju. Soba se vrtjela u spirali, vrtjela i
vrtjela, a ja nisam imala pojma što je gore, a što dolje. Grizla sam jastuk da
prestanem vrištati. Osjetila sam okus krvi što mi je reklo kako sam zagrizla
nešto drugo – usnu, jezik, obraz, tko bi znao?
Fluks niste mogli tek tako izbaciti iz sustava. Koliko god povraćali ili
mokrili, stalno je kruţio tijelom, nošen krvlju, gdje se sam reproducirao, dok u
tijelo ne unesete protuotrov. Pokušala sam preklinjati, ali nisam mogla pustiti ni
glasa.
Bol me preplavljivao u neprestanim valovima, dok nisam postala sigurna
kako umirem.
Zaĉuo se nov glas.
31
 ―Dosta je. Ovu trebamo ţivu. Daj protuotrov ili ću srediti da sam dobiješ
dvostruku dozu koju je dobila ona.‖
Protuotrov! Moţda ću ipak preţivjeti. Pokušala sam nešto vidjeti kroz
naborani veo raznih vizija, ali nisam uspijevala razabrati ništa osim svijeće.
Predugo je to trajalo. Gdje je taj protuotrov? Nije bilo ni vaţno. Ţeljela sam
san, onaj najduţi od svih.
―Pustite me‖, rekla sam. ―Hoću van.‖
―Progovorila je. Donesite vode.‖
Hladan rub ĉaše lupkao me po zubima. Ţudno sam gutala. Podigla sam
pogled ne bih li ugledala lice svojeg spasitelja.
―Molim vas‖, rekla sam.
Gledao me par oĉiju. Pretvorio se u plamen. I onda je ta noćna mora
napokon prestala. Zaspala sam, duboko, duboko.

Kad sam se probudila, leţala sam nepomiĉno.

Osjetila su mi se vratila taman toliko da si uspijem predoĉiti gdje se ustvari
nalazim: leţala sam na trbuhu, na krutom madracu. Grlo mi je bilo spaljeno. Bol
je bio tako jak da me vratio svijesti, toliko da zatraţim vode. Prenula me
spoznaja da sam gola. Okrenula sam se na bok, oslonila na lakat i kuk. U ustima
sam osjetila sasušenu bljuvotinu. Ĉim mi je pošlo za rukom da se nekako
usredotoĉim, posegnula sam u eter. U ovom je zatvoru negdje bilo i drugih
vidovnjaka.
Trebalo je neko vrijeme da mi se oĉi priviknu na tamu. Leţala sam u
samaĉkom krevetu hladnih, vlaţnih plahti. S desne strane bio je prozor s
rešetkama, bez prozorskih stakala. Pod i zidovi bili su od kamena. Sva sam se
najeţila od oštrog propuha. Dah mi se maglio. Omotala sam plahtu oko ramena.
Tko mi je, dovraga, uzeo odjeću?
U kutu su bila vrata, odškrinuta, kroz njih je dopiralo svjetlo. Ustala sam da
provjerim koliko imam snage. Kad sam bila sigurna da neću pasti, krenula sam
prema svjetlu. Iza vrata sam otkrila oskudno opremljenu kupaonicu. Svjetlo je
davala obiĉna svijeća. Tu je bio prastari zahod i hrĊava slavina, visoko na zidu.
Bila je izvan dosega. Kad sam okrenula ventil koji se nalazio do nje, preplavila
me studena voda. Pokušala sam okrenuti ventil na drugu stranu, ali se voda nije
htjela zagrijati više od pola stupnja. Odluĉila sam kako ću ruke i noge pod mlaz
stavljati naizmjeniĉno i tako se ipak nekako posluţiti ovom grubom inaĉicom
tuša. Nije bilo ruĉnika, pa sam se obrisala plahtama i jednu zadrţala na sebi.
Kad sam pokušala otvoriti glavna vrata, otkrila sam da su zakljuĉana. Koţa me
pekla. Nisam imala pojma gdje sam niti zašto sam tu ili što će mi ovi ljudi raditi.
Nitko nije znao što se dogaĊa s pritvorenicima, ni jedan se nikada nije vratio.

32
 Sjela sam na krevet i nekoliko puta duboko udahnula. Još sam bila slaba od
fantazmagorije i nije mi trebalo zrcalo da mi kaţe kako na mrtvaca nalikujem i
više nego inaĉe.
Drhtavica me nije hvatala samo zato što mi je bilo hladno. Bila sam gola i
sama u mraĉnoj sobi, s rešetkama na prozoru i nikakvih naznaka kako da
pobjegnem. To su me sigurno odveli u Tower. Uzeli su mi i naprtnjaĉu, u kojoj
je bio pamflet. Skutrila sam se uz rub kreveta i nastojala, koliko se dalo, saĉuvati
tjelesnu toplinu, dok mi je srce divlje udaralo. U bolnom grlu imala sam debeli
ĉvor.
Hoće li nauditi ocu? On im je bio vrijedan, to je istina – bio je roba – ali
hoće li mu oprostiti što je dao utoĉište vidovnjaku? Pravno, to je bilo
prikrivanje. Ali on im je vaţan. Moraju ga poštedjeti. Izgubila sam pojam o
vremenu, shrvao me lagan, grĉevit san. Vrata su se naposljetku treskom otvorila,
što me u trenutku razbudilo.
―Diţi se.‖
U sobu je upala parafinska svjetiljka, koju je u ruci drţala ţena. Imala je
njegovanu smeĊu koţu i elegantno lice, bila je viša od mene skoro desetak
centimetara. Duge, crne kose s uvojcima, a crna joj je bila i haljina visokog
struka, kojoj su rukavi dopirali do vrhova prstiju u rukavicama. Dob joj se nije
dala odgonetnuti, moglo joj je biti dvadeset i pet, a isto tako i ĉetrdeset godina.
Ĉvrsto sam privinula plahtu uz tijelo i promatrala je. Zamijetila sam tri neobiĉne
stvari. Prvo, oĉi su joj bile ţute. Ne ţutosmeĊe, kakve biste pod odreĊenim
osvjetljenjem nazvali ţutim. Bile su stvarno ţute, gotovo poput kartuzijanskog
likera. I sjale su. Druga je stvar bila njena aura. Bila je vidovnjak, ali od vrste
kakvu dosad nisam upoznala. Nisam mogla toĉno odrediti po ĉemu je neobiĉna,
ali mojim osjetilima nije bila nimalo ugodna.
A treća stvar – od koje sam se sledila – bila je njena onirosfera.
Toĉno onakva kakvu sam osjetila u I-4, kad je nismo uspjeli identificirati.
Stranac. Instinkt mi je govorio da je napadnem, ali već sam znala kako ovakvu
vrstu onirosfere neću moći probiti, posebno u stanju u kakvom sam bila.
―Jesam li u Toweru?‖ Rekla sam to promuklim glasom.
Ţena je odluĉila ignorirati moje pitanje. Pribliţila je svjetiljku mom licu i
prouĉavala mi oĉi. Prepala sam se da to nisu i dalje posljedice mozgovne kuge.
―Popij ovo‖, rekla je.
Pogledala sam dvije tablete na njezinu dlanu.
―Popij.‖
―Neću‖, rekla sam.
Udarila me. Osjetila sam krv u ustima. Ţeljela sam joj uzvratiti udarac,
potući se, ali bila sam tako slaba da sam jedva mogla podignuti ruku. Nekako
sam stavila tablete u usta, što nije bilo lako, jer mi je upravo posjekla usnicu.
―Pokrij se‖, rekla mi je tamniĉarka. ―Ako mi još jednom iskaţeš neposluh,
33
potrudit ću se da nikada ne iziĊeš iz ove sobe. Barem ne prije nego ti s kostiju
otpadne sve tkivo.‖
Bacila mi je sveţanj odjeće.
―Uzmi to.‖
Nisam htjela da me opet udari. Ovaj bi me put oborila. Stisnute vilice,
pokupila sam odjeću.
―Obuci je.‖
Pogledala sam odjeću, dok mi je s usnice kapala krv. Na bijeloj bluzi koju
sam drţala u ruci pojavila se krvava mrlja. Imala je duge rukave i ravnu kragnu.
Tu je bila i crna ešarpa, te hlaĉe, ĉarape i cipele, obiĉno donje rublje i crni pojas
s ušivenim malim bijelom sidrom. Bio je to simbol Sciona. Odjenula sam se
nizom krutih pokreta, s mukom sam pomicala hladne udove. Kad sam bila
gotova, okrenula se prema vratima. ―Slijedi me. Nikom se ne obraćaj.‖
Izvan sobe bilo je nevjerojatno hladno, a izlizani tepih slabo je pomagao
protiv ove studeni. Nekoć je morao biti crven, ali sad je bio sasvim izblijedio i
pun mrlja od bljuvotine. Vodila me labirintom kamenih hodnika, pored malih
prozora s rešetkama i zapaljenih baklji. Djelovale su nekako suviše svijetle,
sirove, nakon londonskog hladnog i plavog uliĉnog osvjetljenja.
Jesam li to u nekom dvorcu? Nisam znala ni za kakav dvorac u krugu od
tisuću kilometara oko Londona – još od Viktorije nismo imali monarha. Moţda
je to neki od starih zatvora kategorije D. Ili sam ipak u Toweru.
Riskirala sam i pogledala van. Bila je noć, vidjela sam samo dvorište
osvijetljeno s nekoliko lanterni. Pitala sam se koliko sam dugo bila pod fluksom.
Je li me ta ţena promatrala dok sam se muĉila?
Je li ona bila podreĊena NOB-u, ili oni njoj?
Moţda je radila za Arhont, ali, opet, oni ne bi uzeli vidovnjaka.
I što god da je još bila, vidovnjak je bila sigurno.
Ţena je stala pred vratima. S unutrašnje strane vrata, van su izbacili
djeĉaka. Mršavo stvorenje štakorskog lica, s ĉupom sivkaste kose i simptomima
trovanja fluksom: staklen pogled, blijed kao krpa, modre usne. Ţena ga odmjeri.
―Ime?‖
―Carl‖, rekao je promuklo.
―Kako molim?‖
―Carl!‖ Vidjelo se da je na teškim mukama.
―Pa, ĉestitam što si uspio preţivjeti Fluxion 14, Carl.‖ Ton kojim je to
izrekla bio je potpuna suprotnost rijeĉima. ―Ovo bi ti moglo biti zadnje što si
spavao, za dulje vrijeme.‖
Carl i ja smo se pogledali. Znala sam da i ja sigurno izgledam grozno poput
njega.

34
 Na svom putu hodnicima pokupili smo još nekoliko zatoĉenih vidovnjaka.
Aure su im bile snaţne i jasno ocrtane, mogla sam pogaĊati kakve su vrste bili.
Prorok. Kiromantica – ĉitaĉica iz dlana – s vilenjaĉkom frizurom elektriĉno
plave boje. Taseograf. Prorok obrijane glave. Vitka brineta tankih usana,
vjerojatno šaptaĉica, ĉinilo se da ima slomljenu ruku. Nitko nije djelovao mlaĊe
od petnaest godina. Svi su bili blijedi i bilo im je zlo od fluksa. Naposljetku nas
se skupilo desetero. Ţena se obratila svojem malom jatu nakaza.
―Zovem se Pleione Sualocin‖, rekla je. ―Bit ću vam vodiĉ tijekom prvog
dana koji ćete provesti u Šeolu I. Veĉeras ćete prisustvovati pozdravnom
govoru. Od vas se oĉekuje da poštujete niz jednostavnih pravila. Refaime nećete
gledati u oĉi. Gledat ćete u pod, kamo pripadate, osim ako vam netko ne kaţe da
gledate nešto drugo.‖
Kiromantica podigne ruku, pogleda i dalje uprtog u stopala. ―Refaime?‖
―Brzo ćete saznati.‖ Pleione zastane. ―Dodatno pravilo: nećete progovarati
ako vam se Refaim ne obrati. Ima li kakvih nejasnoća?‖
―Da, ima.‖ To je progovorio taser. Nije gledao u pod. ―Gdje smo?‖
―To ćete upravo sada doznati.‖
―A što vam daje za pravo da nas ovako pokupite? Nisam ĉak bio ni na ulici.
Nisam prekršio zakon. Dokaţite da imam auru! Vraćam se ravno u grad, a vi ne
moţete...‖
Stao je. Dvije tamne kapljice krvi kliznule su mu iz oĉiju. Prije nego se
srušio, tiho je ciknuo.
Kiromantica vrisne.
Pleione pregleda tasera. Kad je okrenula glavu da nas pogleda, oĉi su joj
bile plave kao plamen zapaljenog plina. Skrenula sam pogled.
―Ima li još pitanja?‖
Kiromantica je samo prekrila usta dlanom.
Sproveli su nas u sobicu. Zidovi i pod bili su vlaţni, unutra je bilo mraĉno
kao u grobnici. Pleione nas je zakljuĉala i otišla.
Nitko se nekoliko trenutaka nije usudio progovoriti. Kiromantica je duboko
disala na rubu plaĉa, gotovo histeriĉna. Ostali su uglavnom bili preslabi da
progovore. Sjela sam u kut, po strani. Ispod rukava, koţa mi se najeţila.
―Jesmo li i dalje u Toweru?‖ upitao je augur. ―Tako mi izgleda.‖
―Daj zaveţi‖, netko se oglasio. ―Zaveţi.‖
Netko se poĉeo moliti duhu vremena, odakle mu samo to. Kao da bi nam to
moglo pomoći. Spustila sam bradu na koljena. Radije bih da ne znam što nam
spremaju. Nisam znala koliko bih izdrţala ako me budu gušili pod vodom. To
mi je otac spominjao, kako te pod vodom puste da dišeš na samo nekoliko
sekundi. Rekao je kako to nije muĉenje. Nego terapija.

35
 Proricatelj je sjeo do mene. Ćelav, širokih ramena. U tom mraku nisam
mogla bog zna što vidjeti, ali sam mu vidjela velike, prodorne, crne oĉi. Pruţio
mi je ruku.
―Julian.‖
Nije mi izgledao preplašen. Samo šutljiv. ―Paige‖, rekla sam. Bolje je ne
spominjati prezimena. Nakašljala sam se. ―Iz koje si kohorte?‖
―IV-6.‖
―I-4.‖
―To je teritorij Bijelog Vezaĉa.‖ Klimnula sam glavom. ―Iz kojeg si
dijela?‖
―Soho‖, rekla sam. Ako mu kaţem da sam iz Dialsa, znat će kako sam
jedna od Jaxonovih intimusa.
―Zavidim ti. Volio bih ţivjeti u centru.‖
―Zašto?‖
―Tamo je Organizacija jaka. U mojem kvartu ne dogaĊa se bog zna što.‖
Govorio je tiho. ―Jesu li te imali nekog konkretnog razloga uhititi?‖
―Ubila sam podĉuvara.‖ Boljelo me grlo. ―A ti?‖
―Sitan nesporazum s budnosnikom. Da skratim priĉu, budnosnika više
nema.‖
―Ali ti si...‖ Većina vidovnjaka je na proricatelje – vrstu gatara – gledala s
visoka. Kao i sve gatare, s duhovima su komunicirali preko predmeta, a
proricatelji su to ĉinili preko svakog predmeta koji odraţava slike. Jax ih je
strastveno mrzio (―prosericatelji, dušo, moţeš ih slobodno zvati
prosericateljima‖).
Kad razmislim, sliĉan je stav imao i prema augurima.
Julian kao da mi je ĉitao misli. ―Misliš kako proricatelji nisu u stanju ubiti.‖
―Nisu pomoću duhova. Ti ne moţeš kontrolirati dovoljno veliku špulu.‖
―Dobro si upućena u vidovnjake.‖ Protrljao je dlanove. ―Imaš pravo.
Ustrijelio sam ga. Svejedno su me uhitili.‖
Nisam mu odgovorila. Sa stropa mi je po kosi kapala ledena voda i
slijevala mi se niz nos. Ostali uhićenici uglavnom su šutjeli. Jedan mladić ljuljao
se naprijed-nazad na petama.
―Imaš neobiĉnu auru.‖ Julian me pogledao. ―Ne mogu razaznati što si.
Rekao bih proroĉica, ali opet...‖
―Ali opet što?‖
―Nisam već dugo ĉuo za ţenskog proroka. A ne bih rekao da si sibila.‖
―Ja sam akutomant.‖
―Što ti to znaĉi, bodeš ljude iglama?‖
―Tako nekako.‖
36
 Izvana se zaĉuo tresak pa grozan krik. Svi su ušutjeli.
―To je berserker.‖ Muški glas, preplašen. ―Neće valjda s nama smjestiti
berserkera, je li?‖
―Berserkeri ne postoje‖, rekla sam.
―Zar nisi ĉitala O vrijednostima?‖
―Jesam. To je samo hipoteza o vrsti.‖
Nije baš izgledao kao da mu je od tih rijeĉi laknulo. Od pomisli na pamflet
sledila sam se. Mogao bi biti bilo gdje, tko zna u ĉijim rukama – prvo izdanje
najutjecajnijeg pamfleta u citadeli, ispisano svjeţim bilješkama i adresama.
Jasno da takvo što ne bih mogla imati kod sebe, a da ne poznajem autora.
―Opet će nas muĉiti.‖ Šaptaĉica je drţala slomljenu ruku u krilu. ―Nešto
hoće od nas. Ne bi nas samo tako pustili.‖
―Pustili odakle?‖ pitala sam.
―Iz Towera, glupaĉo. Gdje smo svi bili zadnje dvije godine.‖
―Dvije?‖ Iz kuta se zaĉuo napola histeriĉan smijeh. ―Reci radije devet.
Devet godina.‖ Opet smijeh, kikot.
Devet godina. Zašto devet? Znali smo da se pritvorenicima daje da izaberu:
uĊi u NOB ili ćeš biti pogubljen. Nije bilo nikakve potrebe ljude dugo
zadrţavati. ―Zašto devet?‖ upitala sam.
Iz kuta nije stigao odgovor. Nakon kakve minute, progovorio je Julian.
―Pita li se još tko kako to da nismo mrvi?‖
―Sve druge su pobili.‖ Novi glas. ―Bio sam tamo mjesecima. Svi drugi
vidovnjaci s mojeg krila omastili su uţe.‖ Stanka. ―Nas su odabrali za nešto
drugo.‖
―SciSOIZ‖, šapnuo je netko. ―Bit ćemo zamorci, zar ne? Doktori nas hoće
secirati.‖
―Ovo nije SciSOIZ‖, rekla sam.
Nastala je duga tišina koju je narušavao samo kiromantiĉin gorki plaĉ.
Ĉinilo se da se ne moţe zaustaviti. Carl se naposljetku obrati šaptaĉici.
―Rekla si da sigurno nešto ţele od nas, psikavice. Što misliš da ţele?‖
―Bilo što. Vid.‖
―Vid nam ne mogu uzeti‖, rekla sam.
―Daj, molim te. Ti ga i nemaš. Što će s vidovnjacima invalidima?‖
Suzdrţala sam se da joj ne slomim i drugu ruku.
―Što je to uĉinila taseru?‖ Kiromantica se tresla. ―Ono s njegovim oĉima –
pa nije se ni pomaknula!‖
―Pa, mislio sam kako će nas ionako sve pobiti‖, rekao je Carl, kao da ne
moţe razumjeti zašto smo se tako zabrinuli. Glas mu nije bio tako promukao.
―Sve bih prihvatio da izbjegnem uţe, vi ne biste?‖
37
 ―Ta opcija je i dalje aktualna‖, rekla sam.
Ušutio je.
Drugi mladić, blijed kao da mu je fluks spalio krv u ţilama, poĉeo je
nekontrolirano disati. Po nosu je imao pjege. Prije ga nisam uopće zamijetila,
kod njega nije bilo ni traga auri. ―Gdje smo to?‖ Jedva je to nekako uspio
izustiti. ―Tko... tko ste svi vi?‖
Julian ga pogleda. ―Ti si amaurotik‖, rekao je. ―Zašto su te pokupili?‖
―Amaurotik?‖
―Vjerojatno greškom.‖ Proroku kao da je bilo dosadno. ―Svejedno će ga
ubiti. Teška smola, mali.‖
Momak je izgledao kao da će se ovaj ĉas onesvijestiti. Skoĉio je na noge i
poĉeo vući za rešetke.
―Ne trebam biti tu. Hoću kući! Ja nisam neprirodan, nisam!‖ Gotovo je
zaplakao. ―Ţao mi je, ţao mi je zbog kugle!‖
Stavila sam mu dlan na usta. ―Prestani.‖ Neki su ga opsovali. ―Hoćeš da i
tebe lupi?‖
Drhtao je. Procijenila sam da mu je kakvih petnaest godina, ali još je bio
dijete. To me navelo da se prisjetim nekog drugog vremena – kad sam bila sama
i uplašena.
―Kako se zoveš?‖ Pokušala sam to reći njeţnim glasom.
―Seb. S-Seb Pearce.‖ Prekriţio je ruke kako bi se uĉinio manjim. ―Jeste
vi... jeste vi svi... neprirodni?‖
―Jesmo i neprirodno ćemo ti ispremiješati unutarnje organe ako ne zaĉepiš
tu prljavu gubicu‖, oglasio se podrugljiv glas. Seb se lecnuo.
―Ma nećemo‖, rekla sam. ―Ja sam Paige. On se zove Julian.‖
Julian samo klimne glavom. Izgleda da je mene dopalo da ĉavrljam s
amaurotikom. ―Odakle si, Seb?‖ rekla sem.
―Iz III. kohorte.‖
―Iz Kruga‖, rekao je. ―Baš fino.‖
Seb je okrenuo glavu. Usne su mu drhturile od hladnoće. Nesumnjivo je
mislio kako ćemo ga rasjeći na komade i kupati se u njegovoj krvi u kakvom
bijesnom, okultnom ritualu. U Krugu sam išla u srednju školu, to je bio
kolokvijalan naziv za III. kohortu. ―Ispriĉaj nam što ti se dogodilo‖, rekla sam.
Pogledavao je ostale. Nisam mu mogla zamjeriti strah koji je pokazivao.
Od trenutka kad je progovorio, glavu su mu punili priĉom kako su vidovnjaci
izvor svega zla na ovom svijetu, a sad se našao skupa s njima u zatvoru. ―Jedan
iz šestog razreda mi je u torbu podmetnuo švercanu robu‖, rekao je. Vjerojatno
kristalnu kuglicu, najĉešći artikl na crnoj burzi. ―Uĉitelj me vidio dok sam mu je
pokušavao vratiti. Mislio je da sam je dobio od nekog od onih prosjaka. Pozvali
su školske budnosnike da me provjere.‖
38
 Pravo dijete Sciona. Ako mu je škola imala vlastite budnjake, morao je biti
iz astronomski bogate obitelji.
―Satima ih je trebalo uvjeravati da su mi smjestili. Onda sam krenuo
kraticom kući.‖ Seb je progutao pljuvaĉku. ―Na uglu su bila dvojica u crvenom.
Pokušao sam proći pored njih, ali su me ĉuli. Imali su maske na licu. Dao sam se
u trk, makar ne znam zašto. Prepao sam se. Onda sam ĉuo pucanj i onda – onda
sam se sigurno onesvijestio. Nakon toga mi je bilo zlo.‖
Pitala sam se kakav uĉinak fluks mora imati na amaurotike. Logiĉno bi bilo
pretpostaviti kako će se pojaviti tjelesni simptomi – povraćanje, ţeĊ, osjećaj
neobjašnjive strave – ali ne i fantazmagorija. ―Grozno‖, rekla sam. ―Sigurna sam
kako se radi o strašnom nesporazumu.‖ Nisam lagala. Nema šanse da bi
amaurotiĉni klinac poput Seba trebao biti tu. Kao da ga je to ohrabrilo. ―Hoće li
me onda pustiti kući?‖
―Neće‖, rekao je Julian.
Naćulila sam uši. Koraci. Vratila se Pleione. Otvorila je vrata, zgrabila
najbliţeg zatvorenika i jednom ga rukom natjerala na noge. ―Za mnom. Ne
zaboravite pravila.‖
Iz zgrade smo izišli kroz niz dvostrukih vrata, kiromanticu je vodila
šaptaĉica. Hladni zrak štipao nam je svaki pedalj gole koţe. Kad smo došli do
vješala, prenula sam se – moţda smo se ipak nalazili u Toweru – ali Pleione je
samo produţila. Nisam imala pojma što je uĉinila taseru, ili kakav je ono bio
krik, ali nisam namjeravala ni pitati.
Pognute glave, otvorenih oĉiju. To će ovdje biti i moje pravilo. Vodila nas
je napuštenim ulicama koje su osvjetljavale plinske svjetiljke, a još su bile
mokre nakon što je cijelu noć padala jaka kiša. Julian je hodao do mene, u
korak. Dok smo išli, zgrade su bivale sve veće – ali nije bilo nebodera.
Ni pribliţno nisu bile te visine. Nije bilo metalnih konstrukcija, elektriĉnog
svjetla. Ove su zgrade bile stare, meni nepoznate, izgraĊene u doba kad je
vladao drugaĉiji arhitektonski ukus. Kameni zidovi, drvena vrata, olovni prozori
s tamno crvenim oknima ili boje ametista. Kad smo zavili iza ugla, doĉekao nas
je prizor koji nikada neću zaboraviti. Ispred nas se prostirala neobiĉno široka
ulica. Nigdje nije bilo ni traga automobilima, vidio se samo dugaĉak niz straćara
koji je pijano vijugao s kraja na kraj. Zidove od šperploĉe pridrţavale su limene
ploĉe. Sa svake strane naselja potleušica nalazile su se veće zgrade. Teških
drvenih vrata i visokih prozora, imale su krenelaciju, poput dvoraca u
Viktorijino doba. Toliko su me podsjećale na Tower da sam morala skrenuti
pogled.
Nekoliko metara od najbliţe potleušice, na pozornici na otvorenom stajala
je skupina vitkih likova. Oko njih su bile razmještene svijeće i osvjetljavale im
maskirana lica. Ispod dasaka pjevala je violina. Bila je to vidovnjaĉka glazba,
kakvu bi mogao izvesti samo šaptaĉ. Likove je u publici promatralo dosta ljudi.
Svaki ĉovjek u publici na sebi je imao crvenu bluzu i crni prsluk.
39
 Kao da su ĉekali baš naš dolazak, likovi su zaplesali. Svi su bili vidovnjaci,
ustvari, uokolo su svi bili vidoviti – i plesaĉi i publika. U ţivotu nisam vidjela
toliko vidovnjaka na jednome mjestu, kako mirno stoje jedni pored drugih. Oko
pozornice se sigurno okupilo kakvih stotinu gledatelja. Nije se radilo o tajnom
sastanku u kakvom podzemnom tunelu. Nije to bila Hectorova brutalna
Organizacija. Ovo je bilo drugaĉije. Kad me Seb pokušao uhvatiti za ruku,
nisam ga odgurnula.
Predstava je trajala nekoliko minuta. U publici je bilo onih koji nisu
obraćali paţnju na pozornicu. Neki su razgovarali jedni s drugima, drugi
dobacivali podrugljive primjedbe. Bila sam sigurna kako sam ĉula da je netko
viknuo ―kukavice‖. Kad je ples završio, djevojka u crnom trikou popela se na
višu pozornicu.
Tamnu kosu vezala je u punĊu, nosila je zlatnu masku s krilcima. Nekoliko
trenutaka stajala je nepomiĉno poput stakla – onda je skoĉila s platforme i
zgrabila dvije duge crvene zavjese koje su visjele s uţadi. Uvijala je noge i ruke
oko zavjesa i popela se kakvih šest, sedam metara i onda zauzela pozu. Dobila je
mlaki pljesak iz publike. Mozak mi je još bio omamljen od lijekova. Je li ovo
kakva vidovnjaĉka sljedba? To i ne bi bilo najneobiĉnije na što sam dosad
naišla. Natjerala sam se da promotrim ulicu.
Jedno je bilo sigurno: nije se radilo o SciLou. Nigdje nije bilo ni traga
Scionu. Velika, stara zdanja, javne predstave, plinske svjetiljke i kamenim
kockama poploĉene ulice – kao da smo vratili vrijeme.
Shvatila sam gdje smo.
Svi su ĉuli za izgubljeni grad Oxford. To je bilo u nastavnom planu i
programu Sciona. Sveuĉilište je uništio niz poţara u jesen 1859. godine. Ostao
je prostor koji je klasificiran kao Sektor ograniĉenog pristupa vrste A. Nikome
nije bilo dopušteno tamo kroĉiti nogom iz straha od nekakvog zagaĊenja koje se
nije moglo odrediti. Scion ga je jednostavno izbrisao sa zemljovida. U
Jaxonovoj arhivi proĉitala sam kako se neustrašivi novinar iz Mladog huncuta
pokušao tamo odvesti 2036. godine i zaprijetio kako će napisati reportaţu koja
će sve razotkriti, no njegov automobil snajperima su natjerali da sleti s ceste i
nitko ga više nikada nije vidio. Ţute novine Mladi huncut nestale su još brţe.
Suviše ĉesto pokušavale su razotkriti tajne Sciona.
Pleione se okrene prema nama. Zbog tame joj se teško razaznavalo lice, ali
oĉi su joj i dalje bile uţarene.
―Nije pristojno zuriti‖, rekla je. ―Ne bi bilo dobro zakasniti na govor.‖
Pa ipak se nismo mogli suzdrţati, a da ne zurimo u ples. Slijedili smo je, ali
nas nije mogla sprijeĉiti da gledamo.
Stupali smo za njom dok nismo stigli do golemih dvorišnih vrata od
kovanog ţeljeza. Otkljuĉala su ih dva muškarca koja su sliĉila na našeg vodiĉa:
iste oĉi, satenska koţa, aure. Pleione klizne pored njih bez pozdrava. Seb je

40
pozelenio. Drţala sam ga za ruku dok smo prolazili dvorištem. Ne bi mi trebalo
biti stalo do amaurotika, ali opet, izgledao mi je odveć ranjiv da ga ostavim
samog. Kiromantica je plakala, samo se prorok, dok si je prstom opipavao šaku,
doimao neustrašivim. Putem su nam se pridruţile druge skupine pridošlica u
bijelom. Većinom se izgledali preplašeno, ali nekolicina je djelovala uzbuĊeno.
Mi smo se u svojoj skupini zbili dok su nas spajali s drugima.
Skupljali su nas na gomilu.
Poĉeli smo ulaziti u dugu i visoku prostoriju. Maslinasto zelene police
penjale su se od poda do stropa, pune prekrasnih starih knjiga. Jedanaest
vitraţnih prozora poredalo se duţ zida. UreĊenje je bilo klasiĉno, s podom od
dijagonalno poloţenog ukrasnog kamena.
Uhićenici su se svrstali u redove. Stajala sam izmeĊu Juliana i Seba, sva su
mi osjetila bila napeta do krajnjih granica. I Julian je bio napet. Pogledom je
prelazio po uhićenicima u bijelom, odmjeravao ih je. Bio je to pravi ĉušpajz:
presjek svih vrsta vidovnjaka, od augura i proricatelja do medija i senzora.
Pleione više nije bila uz nas. Sad je stajala na pijedestalu, s još osmero,
pretpostavila sam, drugih refaimskih stvorova. Šesto ĉulo mi je zadrhtalo.
Kad smo se svi okupili, prostorijom je zavladala smrtna tišina. Ţena je
iskoraĉila i progovorila.

41
 4.
Predavanje o sjeni

―Dobro došli u Šeol I.‖

Govornica je bila visoka oko dva metra. Imala je savršeno simetriĉne crte
lica; dugi, ravni nos, visoke jagodice, upale oĉi. Svjetlo svijeća sjalo joj je u kosi
i bljeskalo se od sjajne, glatke koţe. Bila je odjevena u crno, poput ostalih, ali je
po rukavima i sa strane imala zlatne trake.
―Zovem se Nashira Sargas.‖ Glas je bio hladan i dubok. ―Ja sam nasljedni
suveren rase Refaima.‖
―Je l‘ ovi to zbijaju neku šalu?‖ netko je šaptom rekao.
―Psst‖, psiknuo je drugi.
―Najprije vam se moram ispriĉati za muĉan poĉetak vašeg boravka ovdje,
posebno ako su vas najprije drţali u Toweru. Većina vidovnjaka izgleda misli
kako će ih, kad ih pozovu u naše redove, ustvari pogubiti. Koristimo Fluxion 14
kako bi prijelaz u Šeol I bio siguran i izravan. Nakon što su vam dali sredstvo za
uspavljivanje, smjestili su vas na vlak i prebacili u pritvor, gdje ste bili pod
nadzorom. Odjeća i imovina su vam zaplijenjeni.‖
Dok sam slušala, prouĉavala sam ţenu gledajući u eter. Imala je auru kakvu
nikada prije nisam osjetila, ni pribliţno. Rado bih je bila vidjela. Kao da je od
nekoliko raznih vrsta aura iskovala neobiĉno energetsko polje.
Bilo je tu još nešto. Hladni rub. Većina aura odaje mekan, topao signal, kao
da ste prošli pored grijalice, ali od ove sam se sledila.
―Shvaćam kako ste iznenaĊeni ovim gradom. Vama je moţda poznat pod
imenom Oxford. Vaša je vlada njegovo postojanje zanijekala prije dva stoljeća,
prije nego se itko od vas rodio. Navodno je stavljen u karantenu nakon što ga je
poharao poţar. To je laţ. Zatvoren je kako bismo mi, Refaimi, ovdje mogli
stvoriti svoj dom.
―Stigli smo prije dva stoljeća, godine 1859. Vaš svijet se našao na, kako to
mi kaţemo, ‗pragu etera‘.‖ Prešla nam je pogledom preko lica. ―Većina vas su
vidovnjaci. Razumijete da svuda oko nas postoje duhovi koji imaju vlastitu
svijest jer su suviše tvrdoglavi ili prevelike kukavice da bi otišli u konaĉnu smrt,
u srcu etera. S njima moţemo razgovarati, a oni će vas zauzvrat voditi i štititi.
Ali ta povezanost ima i svoju cijenu. Kad fiziĉki svijet postane prenapuĉen
duhovima koji lebde kroz njega, u eteru nastanu rupe. Kad se te rupe suviše
prošire, eterski prag popusti. Kad je na Zemlji popustio taj prag, izloţila se višoj
42
dimenziji koju se naziva Metasvijetom, u kojoj boravimo mi. Sad smo se spustili
ovamo.‖ Nashira usmjeri pogled prema redu zatvorenika u kojem sam stajala.
―Vi ljudi naĉinili ste brojne pogreške. Svoju plodnu zemlju napuĉili ste
leševima, naprtili joj na leĊa teret lebdećih duhova. Sada pripada Refaimima.‖
Pogledala sam Juliana i u njegovim oĉima ugledala odraz vlastite strave.
Ova je ţena sigurno luda.
Prostoriju je ispunila tišina. Nashira Sargas privukla je svu našu pozornost.
―Moj narod, Refaimi, ĉine iskljuĉivo vidovnjaci. MeĊu nama nema
amaurotika. Otkad je izmeĊu naših dvaju svjetova nastao procijep, Metasvijet
moramo dijeliti s parazitskom rasom koja se naziva Emimi. To su bezumna,
zvjerska stvorenja koja vole jesti ljudsko meso. Da nema nas, spustili bi se s one
strane praga ovamo. Došli bi po vas.‖
Luda. Bila je skroz luda.
―Sve su vas priveli ljudi koji rade za nas. Zovu se crvene jakne.‖ Nashira
pokaţe red muškaraca i ţena koji su svi bili odjeveni u grimizno, na kraju
knjiţnice. ―Otkako smo stigli, pod svoje smo uzeli mnoge vidovite ljude.
Nudimo vam zaštitu, a u zamjenu za to obuĉavamo vas za uništavanje Emima –
kako biste štitili ‗prirodno‘ stanovništvo – kao dio kaţnjeniĉkog odreda. Ovaj je
grad luĉ koja privlaĉi stvorenja i tako ih odvraća od ostatka fiziĉkog svijeta. Kad
probiju njegove zidine, crvene jakne dobiju poziv da ih unište. Kad doĊe do
upada kroz obrambeni zid, oglasi se sirena za uzbunu. Mogućnost da ćete biti
osakaćeni velika je.‖
A isto tako je velika mogućnost, pomislila sam, da se sve ovo dogaĎa samo
u mojoj glavi.
―Tu sudbinu vam nudimo kao alternativu onom što bi vam ponudio Scion:
smrt na vješalama, ili gušenjem. Ili pak, što su neki od vas već iskusili, dugu,
tešku kaznu koju ćete sluţiti u Toweru.‖
U redu iza mene djevojka je zacviljela. Ušutkali su je oni do nje.
―Naravno, ne moramo suraĊivati.‖ Nashira je sad koraĉala ispred prednjeg
reda. ―Kad smo stigli u ovaj svijet, otkrili smo da je ranjiv. Samo je dio vas
vidovit, a tek neki meĊu njima imaju korisne moći. Mogli smo pustiti da vas
šĉepaju Emimi. To nam se ne bi moglo zamjeriti kad se u obzir uzme što ste vi
napravili od svojeg svijeta.‖ Seb mi je stiskom mrvio ruku. Osjećala sam kako
mi blago zvoni u ušima.
To je bilo smiješno. Neslana šala. Ili mozgovna kuga. Da, valjda je
mozgovna kuga. Scion je htio da pomislimo kako smo poludjeli.
A moţda i jesmo.
―Ali bili smo milostivi. Saţalili smo se. Pregovarali smo s vašim vladarima,
poĉevši s ovim otoĉićem. Dali su nam ovaj grad, koji smo nazvali Šeol I, i
svakih deset godina slali su nam odreĊeni broj vidovnjaka. Naš je glavni izvor i
dalje glavni grad London. U tom se gradu sedam desetljeća gradio Scionov
43
sigurnosni sustav. Scion je znatno povećao mogućnost prepoznavanja i lociranja
vidovnjaka, koji se potom mogu rehabilitirati kao ĉlanovi novog društva, podalje
od takozvanih amaurotika. Mi smo se zauzvrat obvezali kako vaš svijet nećemo
uništiti, nego namjeravamo nad njim preuzeti kontrolu.‖
Nisam bila sigurna da razumijem što govori, ali jedno je bilo jasno: ako je
govorila istinu, Scion je bio tek marionetska vlast. PodreĊena drugoj. Koja nas
je prodala.
To me nije iznenadilo.
Djevojka u redu iza nije to više mogla podnijeti. Zatomila je vrisak i
jurnula prema vratima.
Protiv metka nije imala nikakve šanse.
Krikovi su se zaĉuli sa svih strana. Liptala je krv. Seb mi je zario nokte u
ruku. U kaosu koji je nastao, jedan od Refaima iskoraĉi.
―TIŠINA.‖
Buka je utihnula u sekundi.
Djevojci se ispod rasute kose poĉela širiti lokva krvi. Oĉi su joj bile
otvorene. Na licu joj je ostao uţasnut, zgroţen izraz lica. Ubojica je bio jedan od
ljudi u crvenom. Vratio je pištolj u futrolu i mirno stavio ruke iza leĊa. Dvije
njegove kolegice, djevojke, uhvatile su leš ispod ruku i odvukle ga van. ―Vjeĉito
se naĊe ţuta jakna‖, rekla je jedna od njih, tako da je svi mogu ĉuti.
Na mramornom podu ostale su mrlje. Nashira nas je promatrala, nije
pokazivala nikakve emocije.
―Ako još tko ţeli bjeţati, sad vam je vrijeme. Znajte da u grobu ima
dovoljno mjesta.‖
Nitko se nije pomaknuo. Slijedila je tišina, a ja sam se osmjelila pogledati
prema pijedestalima. Dvaput. Jedan od Refaima me promatrao. Sigurno me
motrio već neko vrijeme. Pogled mu je prodirao ravno u mene, kao da je samo
ĉekao da ga pogledam, ne bi li otkrio traĉak neposluha. Imao je koţu boje meda
i ţute oĉi teških kapaka. Bio je najviši od petorice muškaraca, guste smeĊe kose,
odjeven u porubljenu crnu halju. Zraĉio je nekom ĉudnom, mekom aurom, koju
su zasjenile druge aure u prostoriji. Bio je istovremeno nešto najljepše i
najuţasnije što sam ikada vidjela.
Tijelo mi se zgrĉilo. Munjevito sam spustila pogled. Hoće li me ustrijeliti
samo zato što sam gledala?
Nashira je i dalje govorila, koraĉala je ispred naših redova. ―Vidovnjaci su
s vremenom razvili znatne moći. Navikli ste se boriti za opstanak. Već i sama
ĉinjenica što stojite ovdje, nakon što ste tako dugo uspijevali izbjeći da vas
uhvate, svjedoĉi o vašoj kolektivnoj sposobnosti za prilagodbu. Vaše
sposobnosti pokazale su se od neprocjenjive vrijednosti u obuzdavanju Emima.

44
 Upravo smo vas stoga, tijekom prošlog desetljeća, nastojali skupiti što više,
drţali smo vas u Toweru, gdje ste ĉekali prelazak iz Sciona ovamo. Ovakve
desetgodišnje ţetve nazivamo sezonama kostiju. Ovo je XX. Sezona kostiju.
Kada se za to pokaţe potreba, dobit ćete identifikacijske brojeve. Oni koji
su vidoviti dobit će sad svojega gospodara, Refaima, koji će biti za njih
zaduţen.‖
Pokazala je na svoje kolege. ―Gospodari odluĉuju o svemu. Iskušat će vam
sposobnosti i procijeniti vrijednost. Ako bilo tko pokaţe kukaviĉluk, dobit ćete
ţutu bluzu, koja oznaĉava kukavicu. Amaurotike – odnosno, nekolicinu vas koji
nemaju pojma o ĉemu govorim‖, dodala je, ―poslat ćemo na rad u svoje
rezidencije, gdje će nas sluţiti.‖
Ĉinilo se kako Seb uopće ne diše.
―Ako ne poloţite svoj prvi test, ili vas dvaput zapadne ţuta bluza, preuzet
će vas pod svoje nadglednik, koji će vas obuĉiti da postanete izvoĊaĉi. IzvoĊaĉi
nam sluţe za zabavu, kao i zabavu naših zaposlenika.‖
Razmišljala sam kakav je to izbor: cirkuska atrakcija ili novaĉenje. Usne su
mi podrhtavale, a slobodnu ruku stisnula sam u šaku. Na um mi je moglo pasti
mnoštvo razloga zašto bi se hvatali vidovnjaci, ali ovakvo što nije.
Trgovina ljudima. Ne, trgovina vidovnjacima. Scion nas je poslao u
ropstvo.
Sad je već nekolicina plakala, dok su drugi ostali uţasnuti. Nashira to ĉini
se nije primjećivala. Kad su djevojku ubili, nije ni trepnula. Zapravo uopće nije
treptala.
―Refaimi ne zaboravljaju. Oni koji se prilagode ovom sustavu, bit će za to
nagraĊeni. Oni koji se ne prilagode, kaţnjeni. To ne ţeli nitko, ali ako nam
iskaţete nepoštovanje, zbog toga ćete trpjeti. Ovo je odsad vaš ţivot.‖
Seb se onesvijestio. Julian i ja smo ga pridrţavali izmeĊu sebe, ali tijelo mu
je beţivotno visjelo. Devetoro Refaima sišlo je sa svojih pijedestala. Nisam
dizala glavu.
―Ovi Refaimi ponudili su se da budu gospodari‖, izvijestila nas je Nashira.
―Odluĉit će koga od vas ţele.‖
Sedmero je krenulo prostorijom, hodali su izmeĊu redova. Posljednji – onaj
kojeg sam pogledala – ostao je pored Nashire. Nisam se usuĊivala pogledati
Juliana, ali sam mu šaptom rekla: ―Ma ovo ne moţe biti istina.‖
―Pogledaj ih.‖ Rekao je to gotovo ne miĉući usnama. Ĉula sam ga samo
zato što smo bili tako blizu. ―Ovo nisu ljudi. Oni su iz nekog drugog svijeta.‖
―Misliš na taj ‗Metasvijet‘?‖ Umuknula sam dok je prolazio Ref pa potom
nastavila: ―Jedina druga dimenzija je eter. Ništa drugo ne postoji.‖
―Ali eter postoji uz fiziĉki svijet – oko nas, ne onkraj nas. Ovo je nešto
više.‖

45
 Zamalo sam prasnula u luĊaĉki smijeh. ―Scion je poludio.‖
Julian mi nije odgovorio. Na drugom kraju prostorije ţena Refaim uhvatila
je Carla za lakat. ―XX-59-1‖, rekla je, ―uzimam te.‖ Carl je progutao knedlu dok
su ga vodili prema pijedestalu, ali se i dalje hrabro drţao. Nakon što ga je
smjestila, ţena Refaim vratila se i opet kruţila, poput kakvog sjecikese koji
mjerka bogatu metu.
Pitala sam se po kakvom nas kriteriju odabiru. Je li loše po Carla što je tako
brzo izabran?
Prolazile su minute. Redovi su se smanjivali. Šaptaĉica se, sad imenom
XX-59-2, pridruţila Carlu. Prorok je otišao s Pleione, koja naizgled nije
pokazivala zanimanje za ovu proceduru. Muškarac okrutnog lica odvukao je
kiromanticu na svoj pijedestal. Poĉela je plakati, protisnula je nekoliko
uzaludnih ―molim vas‖. Uskoro je odveden i Julian. XX-59-26. Dobacio mi je
pogled, klimnuo glavom i otišao s novim gospodarom na pijedestale. Još
dvanaest brojeva zamijenilo je imena. Došli su do broja 38. Na kraju nas je
ostalo osam: šestero amaurotika, cvrkutalo i ja.
Netko me mora odabrati. Nekoliko Refaima već mi je pomno odmjerilo
tijelo i oĉi, ali me ni jedan nije uzeo. Što će se dogoditi ako me ne odaberu?
Cvrkutala, djeĉaka sa sitno upletenim pletenicama odvela je Pleione. 39.
Jedini preostali vidovnjak bila sam ja.
Refaim pogleda Nashiru, ona nas preostale. Kraljeţnica mi se zategnula
poput uţeta. Onda je onaj koji me promatrao iskoraĉio. Nije progovarao, ali se
pribliţio Nashiri, a glavu je nagnuo prema meni. Pogledala me. Podigla je ruku i
savila svoj dugi prst. Kao i Pleione, nosila je crne rukavice. Svi su ih imali.
Seb je i dalje bio u nesvijesti. Pokušala sam ga pustiti da klizne na pod, ali
se i dalje drţao za mene. Kad je uoĉio taj problem, jedan od muških amaurotika
preuzeo ga je iz mojih ruku.
Dok sam hodala po mramornom podu, svi su pogledi bili uprti u mene.
Stala sam pred njih. Nashira se iz blizine doimala mnogo višom, a muškarac je
od mene bio viši skoro pola metra.
―Ime?‖
―Paige Mahoney.‖
―Odakle si?‖
―Iz I. kohorte.‖
―Ne i podrijetlom.‖
Sigurno su ĉitali moj dosje. ―Iz Irske‖, rekla sam. Prostorijom se pronio
ţamor.
―Belfastski Scion?‖
―Ne, iz slobodnog dijela Irske.‖ Netko je širom otvorio usta.

46
 ―Shvaćam. Ti si, dakle, slobodni duh.‖ Oĉi kao da su joj bile
bioluminiscentne. ―Tvoja nas je aura zaintrigirala. Reci: što si ti?‖
―Šifrant‖, rekla sam.
Njen prodoran pogled sasvim me ohladio.
―Imam za tebe dobru vijest, Paige Mahoney.‖ Nashira uhvati svog pratitelja
za ruku. ―Privukla si paţnju nasljednog konzorta: Arcturusa, upravitelja
Mesarthima. Odluĉio te preuzeti.‖
Refaimi su se pogledali. Nisu progovorili, ali kao da su im se namreškale
aure.
―Rijetko se dogaĊa da se on zainteresira za ljudsko biće‖, rekla je Nashira,
tako tiho kao da mi odaje neku dobro ĉuvanu tajnu. ―Imaš puno, puno sreće.‖
Nisam se tako osjećala. Bilo mi je zlo.
Nasljedni konzort nagnuo se do mene. Morao se dosta spustiti. Nisam
oborila pogled.
―XX-59-40.‖ Glas mu je bio dubok i blag. ―Polaţem pravo na tebe.‖
Taj će mi muškarac, dakle, biti gospodar. Pogledala sam ga ravno u oĉi,
iako to nisam smjela. Ţeljela sam dobro vidjeti lice svojeg neprijatelja.
Sad je uzet i posljednji vidovnjak. Nashira podigne glas i obrati se šestero
amaurotika. ―Vas šestero ćete ovdje priĉekati. Poslat ćemo vam pratnju koja će
vas sprovesti do vojarne. Ostali sa svojim gospodarima idete u njihove
rezidencije. Neka vam je svima sa srećom i ne zaboravite: odluke koje budete
donosili, donosit ćete na vlastitu odgovornost. Mogu se samo nadati kako nećete
pogriješiti.‖
Nakon tih rijeĉi okrenula se i otišla. Pratile su je dvije crvene jakne. Ja sam
ostala stajati uz svojeg novog gospodara, ukoĉena od uţasa. Arcturus je krenuo
prema vratima. Rukom je pokazao da ga slijedim. Kad to nisam uĉinila, stao je i
ĉekao.
Svi su me gledali. U glavi mi se zavrtjelo. Pred oĉima mi je bilo crveno, pa
bijelo. Pošla sam za njim.
Oko tornjeva su se hvatali prvi traĉci zore. Vidovnjaci su izlazili sa svojim
gospodarima, u skupinama po tri ili ĉetiri. Ja sam bila jedina sama s
gospodarom.
Arcturus je stao pored mene. Preblizu. Napela su mi se leĊa.
―Znaj da ovdje spavamo danju.‖
Nisam rekla ništa.
―TakoĊer i da obiĉno ne uzimam stanare.‖
Baš lijep izraz za zatvorenika. ―Ako poloţiš testove, sa mnom ćeš trajno
ţivjeti. Ako ih ne poloţiš, morat ću te izbaciti. A na ovdašnjim ulicama nema
milosti.‖

47
 Ništa nisam kazala. Već sam znala kako na ulici nema milosti. A ovdašnje
ulice teško bi mogle biti gore od londonskih.
―Nisi nijema‖, rekao je. ―Govori.‖
―Nisam znala da smijem govoriti bez izriĉitog dopuštenja.‖
―Dopuštam ti to.‖
―Nemam što reći.‖
Arcturus me ispitivaĉki promotrio. Pogled mu je bio vreo poput pakla.
―Smješteni smo u rezidenciji Magdalena.‖ Okrenuo se od zore koja je rudjela.
―Pretpostavljam kako si dovoljno jaka da moţeš hodati, djevojko?‖
―Mogu‖, rekla sam.
―Dobro.‖
I tako smo hodali. Pješke smo izašli iz zgrade na ulicu, gdje je zlokobna
predstava već bila svršila. Blizu pozornice sam zamijetila akrobatkinju koja je u
torbu spremala svoju opremu za ples na svili. Sreli su nam se pogledi, a ona je
potom pogledala u stranu. Imala je njeţnu auru kartomanta.
I modrice zatvorenika.
Magdalena je bila veliĉanstveno zdanje. Iz nekog drugog doba, drugog
svijeta. Imala je kapelicu, zvonike i visoke staklene prozore osvijetljene jarkim
svjetlom baklji. Dok smo prilazili pa potom ušli na mala vrata, zvono je
zazvonilo pet puta. Mladić u crvenoj bluzi naklonio se dok smo prolazili pored
kloštra.
Ušla sam u tamu za Arcturusom. Poĉeo se uspinjati zavojitim kamenim
stubištem pa stao pred teškim vratima, koja je otkljuĉao malim, mjedenim
kljuĉem. ―UĊi‖, rekao mi je. ―Ovo će ti biti novi dom. Kula Founder.‖
Pogledala sam svoj zatvor.
Iza vrata je bila velika prostorija u obliku pravokutnika. Raskošno
namještena, bijelih zidova, bez ikakvih suvišnih ukrasa. Na zidu se vidio samo
grb, s tri cvijeta s gornje strane i crno-bijelom, kosom šahovnicom. Sa svake
strane prozora visjele su teške crvene zavjese, s prozora se dobro vidjelo
dvorište. Prema veliĉanstvenom kaminu bila su okrenuta dva naslonjaĉa, u kutu
je bio crveni otoman, prepun svilenih jastuka. Do njega je uza zid stajao
samostojeći sat. Gramofon u pisaćem stolu svirao je Tmurnu nedjelju, do
raskošnog kreveta s ĉetiri stupa nalazio se elegantni noćni ormarić. Pod nogama
mi je bio bogato ukrašen sag.
Arcturus zakljuĉa vrata. Gledala sam kako sprema kljuĉ. ―Jako malo znam
o ljudima. Moţda ćeš me morati podsjetiti na svoje potrebe.‖ Kucnuo je prstom
po stolu. ―Ovdje se nalaze lijekovi. Svake veĉeri moraš uzeti po tabletu od svake
vrste.‖
Nisam progovarala, ali sam mu letimiĉno pregledala onirosferu. Drevna,
neobiĉna, vremešna. Poput magiĉne lanterne u eteru.

48
 Onaj stranac iz I-4 posve sigurno je bio jedan od njih.
Osjetila sam kako mi pogledom ĉita ono što se nalazi onkraj lica, prouĉava
mi auru, pokušava otkriti što si je to sad naprtio. Ili moţda, kakvo je to zakopano
blago otkrio. Na tu pomisao ponovno mi je navrla mrţnja.
―Pogledaj me.‖
Bila je to naredba. Podigla sam bradu, pogledala ga u oĉi. Neka sam
prokleta ako mu dopustim vidjeti kakav je strah u meni budio.
―Ne vidiš duhove‖, primijetio je. ―Ovdje će ti to biti nedostatak. Naravno,
ako to nisi u stanju nekako nadoknaditi. Moţda imaš jaĉe šesto ĉulo.‖
Nisam mu odgovorila. Uvijek sam sanjala da ih mogu barem napola vidjeti,
ali svejedno sam ostala slijepa za duhove. Nisam mogla vidjeti sićušna svjetla u
eteru, mogla sam ih samo osjetiti. Jaxon nikada nije pomislio da bi mi to bio
nedostatak.
―Imaš li kakvih pitanja?‖ Pogledom bez ikakve samilosti promotrio mi je
svaki djelić lica.
―Gdje ću spavati?‖
―Dat ću da ti se pripremi soba. Zasad ćeš spavati tu.‖ Pokazao je na
otoman. ―Još nešto?‖
―Ne.‖
―Sutra me neće biti. Moţeš to iskoristiti da razgledaš grad. Svakog dana
moraš se vratiti prije zore. Ako ĉuješ sirenu, istog ĉasa ćeš se vratiti u ovu sobu.
Ako išta ukradeš, dodirneš ili na bilo koji naĉin budeš ĉime petljala, ja ću to
znati.‖
―Da, gospodine.‖
Ovo gospodine mi je izletjelo samo od sebe.
―Popij ovo.‖ Pruţio mi je kapsulu. ―Drugu popij sutra naveĉer, s ostalim
lijekovima.‖
Nisam je popila. Arcturus me nije gledao, već je iz bokala natoĉio vodu.
Pruţio mi je ĉašu i kapsulu. Dotakla sam usnama vodu.
―Što ako ne popijem?‖
Tišina je potrajala.
―To je bila naredba‖, rekao je. ―A ne molba.‖
Srce mi je zalupalo. Trljala sam tabletu meĊu prstima. Sivomaslinaste boje.
Progutala sam je. Imala je gorak okus.
Uzeo je ĉašu.
―Još nešto.‖ Arcturus me slobodnom rukom uhvatio za tjeme i okrenuo
prema sebi. Niz kraljeţnicu su mi prošli hladni trnci. ―Oslovljavat ćeš me samo
mojom ceremonijalnom titulom: upravitelj. Jesi li razumjela?‖
―Jesam.‖

49
 Natjerala sam se da je izgovorim. Pogledao me u oĉi, plamenom mi urezao
poruku ravno u mozak, a potom pustio. ―Kad se vratim, poĉinjemo s obukom.‖
Krenuo je prema vratima. ―Lijepo spavaj.‖
Nisam si mogla pomoći. Tiho sam se, gorko nasmijala. Napola je okrenuo
glavu. Oĉi su mu se ispraznile. Otišao je bez rijeĉi. Zakljuĉao vrata.

50
 5.
Ravnodušna

Crveno sunce zasjalo je kroz prozor. Svjetlo me prenulo iz dubokog sna.

BuĊenje mi je teško palo. Na trenutak sam pomislila da sam opet u svojoj sobi u
I-5, daleko od Jaxa, od posla.
Onda sam se sjetila. Sezone kostiju. Refaimi. Pucanj iz pištolja i mrtvo
tijelo.
Sasvim sigurno nisam bila u I-5.
Jastuci su leţali po podu, razbacala sam ih tijekom noći. Sjela sam da
prouĉim okolinu, protrljala si ukoĉeni vrat. Boljela su me kriţa, u glavi mi je
pulsirao bol. Jedan od mojih ―mamurluka‖, kako ih je nazivao Nick. Arcturusa –
gospodara – nije bilo nigdje.
Gramofon je i dalje ţalobno svirao. Prepoznala sam odmah Saint-Saënsov
Danse Macabre, što me uznemirilo: Jax ga je slušao kad je bio posebno
zlovoljan, obiĉno s ĉašom starog vina u ruci. Uvijek mi je zvuĉao sablasno.
Iskljuĉila sam gramofon, razmaknula zavjese i pogledala u dvorište na istoĉnoj
strani. Kod golemih hrastovih vrata smjestio se straţar, Refaim.
Na krevetu me ĉekala nova odora. Na jastuku sam pronašla poruku,
ispisanu masnim, crnim kurzivom.

Pričekaj zvono.

Prisjetila sam se pozdravnoga govora. Nitko nam nije spominjao zvono.

Zguţvala sam ceduljicu i bacila je u kamin, gdje su spaljivanje ĉekali drugi
otpadci.
Nekoliko sam minuta pregledavala sobu, zavirila u svaki kut.
Na prozorima nije bilo rešetki, ali se nisu dali otvoriti. Po zidovima nije
bilo nikakvih tajnih spojeva ili kliznih vrata. Bila su tu još dvoja vrata, jedna
skrivena iza teškog, crvenog zastora bila su zakljuĉana. Druga su vodila u veliku
kupaonicu. Kako nisam vidjela nikakav prekidaĉ, ponijela sam sa sobom
petrolejku iz sobe. Kada je bila od istog crnog mramora kao i pod u knjiţnici,
okruţena prozirnim zavjesama.
Veći dio zida zauzelo je pozlaćeno zrcalo. Najprije sam se prišla pogledati,
ţeljela sam vidjeti odraţava li mi lice muke koje sam propatila. Ne odraţava.

51
Osim posjeĉene usne, izgledala sam isto kao i prije nego što su me uhvatili.
Sjedila sam u tami i razmišljala.
Refaimi su svoju pogodbu postigli 1859. godine, prije toĉno dvjesto
godina. To je bilo u doba vlade lorda Palmerstona, ako se dobro sjećam iz škole.
Bilo je to davno prije kraja monarhije 1901. godine, kad je vlast preuzela nova
Engleska Republika i objavila rat neprirodnosti. Republika je u zemlji gotovo tri
desetljeća indoktrinirala i vršila propagandu, dok se 1929. nije proglasila
Scionom. Tada je odabran prvi inkvizitor, a London postao Scionova prva
citadela. To me sve nekako navodilo na pomisao kako je dolazak Refaima
zapravo bio povod nastanku Sciona. Sve to sranje o neprirodnosti bilo je samo
da se zadovolje ova stvorenja koja su se pojavila niotkuda.
Duboko sam udahnula. Ma to ne moţe biti sve, nemoguće. Nekako ću već
shvatiti. Najpreĉa stvar bila mi je da pobjegnem odavde. Dok mi to ne uspije,
tragat ću ovdje za odgovorima. Nisam mogla tek tako otići, sad kad sam doznala
što se radi s vidovnjacima. Nisam mogla zaboraviti sve što sam ĉula i vidjela.
Prvo ću pronaći Seba. Zbog svoje amauroze nije znao ništa i bio je uplašen,
ali isto tako i dijete. Nije zasluţio ovakvu sudbinu. Kad ga naĊem, pronaći ću i
Juliana te druge zatoĉenike iz XX. Sezone kostiju.
Htjela sam doznati više o Emimima i dok se moj ĉuvar ne vrati, oni će mi
biti jedini izvor informacija.
Izvana se s kule zaĉulo zvono na koje je odgovorilo drugo, udaljeno i
glasnije. Čekaj zvono. To je sigurno nekakav policijski sat. Petrolejku sam
spustila na rub kade. Dok sam hladnom vodom prskala lice, razmišljala sam što
bih mogla poduzeti. Zasad je moţda najbolje podĉiniti se Refaimima. Ako
dovoljno dugo opstanem, pokušat ću stupiti u vezu s Jaxom. On će doći po
mene. Nikada ne bi ostavio vidovnjaka na cjedilu. Barem ne onog u svojoj
sluţbi. Više sam puta vidjela kako je uliĉne izvoĊaĉe pustio umrijeti. U
prostoriji je padao mrak. Izvukla sam srednju ladicu pisaćeg stola. Unutra su bila
tri sjajna paketa tableta. Nisam ih ţeljela piti, ali sam pretpostavljala kako će ih
prebrojiti da provjeri jesam li ih popila. A mogla bih ih isto tako naprosto baciti.
Izvukla sam po jednu iz svakog pakiranja. Crvenu, bijelu i zelenu. Ni jedno
pakiranje nije imalo nikakvu etiketu.
Grad je bio pun neljudskih bića, stvari koje još nisam razumijevala.
Moţda me ove tablete trebaju od neĉeg zaštititi: toksina, zraĉenja –
zagaĊenja na koje nas je upozoravao Scion.
Moţda sve to i nije bila laţ. Moţda bih ih trebala piti. Ionako ću to
naposljetku morati, kad se vrati.
Ali sad ga nije bilo tu, nije me mogao vidjeti. Bacila sam sve tri tablete u
umivaonik. Nek‘ mu ti lijekovi samom zapnu u grlu.
Kad sam pokušala otvoriti vrata, otkrila sam kako nisu zakljuĉana. Spustila
sam se kamenim stubištem, natrag u kloštar. Rezidencija je bila golema. Na

52
porti prema ulici košĉata djevojka ruţiĉastog nosa i pepeljasto plave kose sa
smeĊim pramenovima zamijenila je mladića u crvenom. Kad sam prišla,
pogledala je iza pulta prema meni.
―Zdravo‖, rekla je. ―Ti si sigurno nova.‖
Jesam.
―Pa, moram ti reći kako si putovanje poĉela na sjajnom mjestu. Dobro
došla u Magdalenu, najbolju rezidenciju u Šeolu I. Ja sam XIX-49-33, noćna
portirka. Kako ti mogu pomoći?‖
―Tako da me pustiš da izaĊem.‖
―Imaš li dozvolu za izlazak?‖
―Ne znam.‖ A bilo mi je i svejedno.
―U redu. Provjerit ću ti to.‖ Osmijeh joj je postao malo nervozan. ―Moţeš li
mi reći svoj broj?‖
―XX-59-40.‖
Djevojka je pogledala u popis stanara. Kad je pronašla stranicu, zapanjeno
me pogledala. ―Ti si ona koju je uzeo upravitelj.‖
Pa, moţe se to i tako reći.
―Nikada prije nije uzeo ljudsko biće za stanara‖, dodala je. ―U Magdaleni
ih je malo takvih. Većinom su to Refovi i njihovi ljudski pomoćnici. Znaj da si
imala puno sreće što si postala baš njegov stanar.‖
―Tako sam ĉula‖, rekla sam. ―Imam nekoliko pitanja o ovom mjestu, ako
nije problem.‖
―Pitaj.‖
―Gdje mogu do hrane?‖
―Upravitelj ti je ostavio poruku.‖ Istresla mi je šaku tupih igala, jeftinih
limenih prstena i napršnjaka na dlan. ―Eto. To su numini. Harlići ih uvijek
trebaju. Vani za njih na štandovima moţeš dobiti hranu – to ti je vrsta
skvoterskog naselja – ali nije baš nešto. Na tvom bih mjestu priĉekala da te tvoj
gospodar nahrani.‖
―A hoće li to uĉiniti?‖
―Moţda.‖
Eto, to smo rašĉistili. ―Gdje se nalazi to naselje?‖ upitala sam. ―Na Broadu.
Skreni u prvu desnu iz Magdalene, pa u prvu lijevo. Vidjet ćeš.‖ Okrenula je
novu stranicu knjige stanara. ―Ne zaboravi kako bez dozvole ne smiješ sjesti na
javnom prostoru, ili ući u neku od rezidencija. Ne odijevaj ništa osim svoje
odore. Ah da, po svaku cijenu se moraš vratiti do zore.‖
―Zašto?‖
―Pa, svi Refovi spavaju danju. Pretpostavljam kako znaš da je duhove lakše
vidjeti kad sunce zaĊe.‖

53
 ―Što olakšava obuku.‖
―Upravo tako.‖
Stvarno mi nije bila simpatiĉna. ―Imaš li ti gospodara?‖
―Imam. Trenutno ga nema tu.‖
―A gdje je?‖
―Ne znam. Ali sigurna sam kako je otišao po nekom vaţnom poslu.‖
―Shvaćam. Hvala.‖
―Nema na ĉemu. Dobra ti noć! I ne zaboravi‖, dodala je, ―ne idi dalje od
mosta.‖
Pa, nekome su stvarno lijepo isprali mozak. Osmjehnula sam joj se i pošla.
Kad sam izišla iz rezidencije, dah mi se već poĉeo magliti, poĉela sam se pitati u
što sam se to uvalila. Upravitelj. Ime su mu izgovarali šaptom, kao molitvu, ili
obećanje. Po ĉemu se taj razlikovao od drugih?
I što je dovraga konzort nasljednog suverena? Obećala sam si kako ću to
kasnije istraţiti. Sad mi je glavna briga jelo. Onda ću pronaći Seba. Barem imam
gdje spavati kad se vratim. On moţda nije bio te sreće.
Spustila se izmaglica. U gradu izgleda nije bilo struje. Slijeva mi se nalazio
kameni most, s obiju strana mosta protezao se niz plinskih svjetiljki. To je
sigurno taj koji ne smijem prijeći. Put iz grada prema ostatku svijeta blokirali su
ĉuvari u crvenom. Kad se nisam pomaknula, svih desetero okrenulo je puške
prema meni. Scionovo oruţje. Vojno. Na nišanu deset pušaka, krenula sam
pronaći to naselje.
Ulica je išla uz Magdalenino dvorište, od kojeg ga je dijelio visok zid.
Prošla sam pored trojih masivnih drvenih vrata, svaka je ĉuvao ĉovjek u crvenoj
bluzi. Na vrhu zida bili su ţeljezni šiljci. Hodala sam pognute glave i drţala se
uputa koje mi je dala 33. Sljedeća ulica bila je podjednako pusta, nije bilo ni
plinskih svjetiljki koje bi mi osvijetlile put. Kad sam izašla iz tame, ruke su mi
bridjele od hladnoće. Našla sam se izgleda u nekakvom centru grada. Dvije
velike zgrade uzdizale su se slijeva. Bliţa je imala ukrašeni zabat, nalik na
Veliki muzej u I. kohorti. Prošla sam pored nje i ušla na Broad. Minisvijeće sjale
su na svakoj stepenici i prozorskoj dasci. Kroz noć su odjekivali zvuci ţivota
ljudi.
Ruševni štandovi i kućice s hranom podignute su po sredini ulice,
osvijetljene prljavim svjetiljkama. Neukrašene, turobne, improvizirane
konstrukcije. Sa svake strane protezali su se redovi rudimentarnih potleušica,
dašĉara i šatora od lima, šperploĉe i plastike – naselje straćara u samom centru
grada.
I ta sirena. Bio je to stari, mehaniĉki model, s jednim, šupljim tuljcem kao
zvuĉnikom. Priliĉno se razlikovao od elektriĉnih grozdova nalik na košnicu
kakvi su se nalazili na punktovima NOB-a, sirena projektiranih da jave
katastrofu nacionalnog razmjera. Nadala sam se kako nikada neću ĉuti zvuk koji
54
će navirati iz njenih rotora. Zadnje što mi treba jest da mi za petama bude kakav
ubilaĉki stroj ljudoţder.
Miris peĉenog mesa privlaĉio me straćarama. Ţeludac mi se stisnuo od
gladi. Nos me odveo u mraĉan, uzak tunel: potleušice su bile povezane nizom
tunela od šperploĉe, pokrpanih komadićima starog ţeljeza i tkanine. Prozora je
bilo malo, izvor svjetla većinom su bile svijeće i petrolejke. Jedina sam bila
odjevena u bijelu bluzu, svi su drugi na sebi imali prljavu odjeću. Usprkos
raznim bojama, zbog ţućkaste puti i beţivotnih, krvavih oĉiju ostavljali su
turoban dojam. Svi su djelovali bolesno. Valjda su ovo bili ti izvoĊaĉi: ljudska
bića koja nisu poloţila ispit pa su osuĊena da ostatak ţivota, a vjerojatno i ono
što je slijedilo, provedu zabavljajući Refaime. Većinom su bili gatare i auguri,
što su najrasprostranjenije vrste vidovnjaka. Poneki bi me pogledao, ali vrlo
brzo prestali bi se zanimati za mene. Kao da ništa nisu ţeljeli predugo
promatrati.
Miris je dolazio iz velike, pravokutne prostorije s rupom izrezanom u krovu
od valovitog metala, tako da para i dim mogu izlaziti. Sjela sam u mraĉni kut jer
nisam htjela privlaĉiti paţnju na sebe. Meso su posluţivali u tankim kriškama, u
sredini je još bilo sirovo. IzvoĊaĉi su dijelili tanjure s mesom i povrćem i iz
srebrnih zdjela grabili vrhnje. Ljudi su se borili za hranu, trpali je u usta,
oblizivali si prste umrljane ljutim umakom. Prije nego što sam stigla upitati,
vidovnjak mi je gurnuo tanjur u ruke. Bio je ţgoljav, odjeća mu se sastojala
gotovo od prnja. Debela stakla na naoĉalama bila su mu sasvim izgrebana.
―Je li Mayfield još u Arhontu?‖
Upitno sam ga pogledala. ―Mayfield?‖
―Tako je, Abel Mayfield.‖ Izgovorio je slog po slog. ―Je li još u Arhontu?
Je li on i dalje veliki inkvizitor?‖
―Ima već dosta otkako je Mayfield umro.‖
―A tko je sad umjesto njega?‖
―Frank Weaver.‖
―A, tako. Da nemaš sluĉajno kod sebe primjerak Potomka?‖
―Sve su mi oduzeli.‖ Osvrnula sam se gdje bih mogla sjesti. ―Jesi li stvarno
mislio kako je Mayfield još uvijek inkvizitor?‖
Nije bilo moguće ne znati tko je na poloţaju. Ako se izuzme Scarlett
Burnish, Weaver je bio duša i tijelo Sciona.
―U redu, nemoj se odmah praviti vaţna. Kako bih to mogao znati? Vijesti
ĉujemo jednom u deset godina.‖ Uhvatio me za ruku i poveo u kut. ―Je li Mladi
huncut ikada poĉeo opet izlaziti?‖
―Nije.‖ Pokušala sam izvući ruku, nije me puštao.
―Je li Sinatra još na crnoj listi?‖
―Je.‖

55
 ―Šteta. A Fleapit? Jesu li ga ikad pronašli?‖
―Cyril, pa tek je došla. Vjerojatno bi htjela nešto pojesti.‖ Netko je
zamijetio moj problem. Cyril se obrušio na djevojku koja je progovorila,
podigao je bradu i prekriţio ruke na grudima. ―Ti si obiĉni zmazani mrgud,
Rymore. Jesi li to danas opet dobila desetku s maĉem?‖
―Jesam, dok sam mislila na tebe.‖
Cyril je bijesno zgrabio tanjur i odjurio. Pokušala sam ga uhvatiti za
košulju, ali bio je brţi od zeca. Djevojka je vrtjela glavom. Imala je neugledno
lice, uokvireno tamnim crnim uvojcima. Crveni ruţ na usnama isticao joj se
poput kakve svjeţe rane na licu.
―Sinoć si bila na pozdravnom govoru, sestrice.‖ Oštro je izgovarala ―r‖.
―Ţeludac ti ne bi podnio.‖
―Rekla sam juĉer ujutro‖, rekla sam. Došlo mi je da se nasmijem što me
ova sićušna djevojka naziva ―sestricom‖.
―Vjeruj mi, to je zbog fluksa. Pomutio ti je mozak.‖ Bacila je pogled po
prostoriji. ―Brzo. PoĊi sa mnom.‖
―Kamo?‖
―Imam gajbu. Moţemo razgovarati.‖
Nije mi se baš pretjerano sviĊala pomisao da slijedim strankinju, ali s
nekim sam morala razgovarati. Pošla sam za njom.
Izgleda da je poznavala sve u gradu. Pozdravljala se s raznim ljudima i
neprestano me drţala na oku da provjeri pratim li je i dalje. Odjeća joj je bila u
boljem stanju nego ona drugih izvoĊaĉa, tanka košulja zvonastih rukava,
prekratke hlaĉe. Sigurno joj je bilo hladno. Povukla je dronjavu zavjesu. ―Brzo‖,
ponovila je. ―Vidjet će nas.‖
Iza zavjese je bilo mraĉno, ali parafinska je peć odagnala sjene. Sjela sam.
Krevet je bio improviziran od hrpe prljavih plahti i jastuka. ―Dovodiš li uvijek
kući lutalice?‖
―Ponekad. Znam kako je to kad tek stigneš.‖ Djevojka je sjela do peći.
―Dobro došla u Obitelj.‖
―Dio sam nekakve obitelji?‖
―Sad jesi, sestro. I nije ti to nikakav kult, ako to misliš. Samo obitelj, ĉija je
svrha zaštita.‖ Petljala je po peći. ―Pretpostavljam kako si bila ĉlanica
Organizacije.‖
―Moţda.‖
―Ja nisam. Ovakve kao ja glavni nisu trebali.‖ Na licu joj se ukazao jedva
primjetan osmijeh. ―Ja sam stigla tijekom prošle Sezone kostiju.‖
―Kad je to bilo?‖
―Prije deset godina. Bilo mi je trinaest.‖ Pruţila mi je ţuljevitu ruku.
Zastala sam trenutak, pa je prihvatila. ―Liss Rymore.‖
56
 ―Paige.‖
―XX-59-40?‖
―Tako je.‖
Liss mi je vidjela izraz lica. ―Oprosti‖, rekla je. ―Navika. A moţda su mi
isprali mozak.‖
Slegnula sam ramenima. ―Koji si ti broj?‖
―XIX-49-l.‖
―Kako to da znaš moj?‖
Ulila je malo metilnog alkohola u peć. ―U ovako malom gradu vijesti se
brzo šire. Iz vanjskog svijeta ne primamo nikakve novosti. Ne ţele da znamo što
se dogaĊa u slobodnom svijetu. Ako se Scion moţe uopće nazvati ‗slobodnim‘.‖
Planuo je plaviĉasti plamen. ―Svi priĉaju o tvojem broju.‖
―Zašto?‖
―Nisi li ĉula? Arcturus Mesarthim još nikada u svoju rezidenciju nije doveo
ljudsko biće. Ustvari, nikada nije pokazao ni najmanje zanimanje za ljude. To su
ovdje vaţne vijesti. Tako to biva, kad ne moţeš doći do ţute štampe.‖
―Znaš li zašto me odabrao?‖
―Mogu samo pretpostaviti da je Nashira bacila oko na tebe. On joj je
konzort – njen zaruĉnik. Sklanjamo mu se s puta. Što i nije teško, jer je vjeĉito u
toj kuli.‖ Stavila je kotlić na peć. ―Da ti dam nešto za jelo prije nego poĉnemo
priĉati. Ispriĉavam se. Prošle su godine otkako smo jeli za stolom, mi harlići.‖
―Harlići?‖
―Tako jakne zovu izvoĊaĉe. Baš nas ne vole.‖
Podgrijala je nekakvu juhu i izlila je u zdjelicu. Ponudila sam joj nekoliko
prstena, ali je odmahnula glavom. ―Kuća ĉasti.‖
Srknula sam juhu. Bila je bistra i bez mirisa, groznog okusa, ali topla. Liss
me promatrala dok nisam strusila cijelu zdjelu.
―Izvoli.‖ Pruţila mi je hrgu ustajalog kruha. ―Kašica i stari kruh. Naviknut
ćeš se. Većina gospodara rado zaboravi da moramo jesti.‖
―Tamo ima mesa.‖ Pokazala sam na središnju prostoriju.
―To je samo zbog proslave XX. Sezone kostiju. Kašicu sam skuhala od
sokova.‖ Natoĉila je i sebi zdjelicu. ―Da nema rotića, gladovali bismo. Ova
krama je sve iz njihovih kuhinja‖, rekla je i pokazala na peć i kotlić. ―Trebali bi
kuhati samo za crvene jakne, ali nam, kad mogu, prokrijumĉare nešto hrane.
Makar, moram reći da nam manje ţele pomagati otkako su jednog uhvatili.‖
―Što se dogodilo?‖
―Rotića su pretukli. Vidovnjak kojeg je hranio dobio je ĉetiri dana
nespavanja. Kad su ga pustili, već je bio na rubu ludila.‖ Nespavanje. Nova vrsta
kaţnjavanja. Umovi vidovnjaka funkcioniraju na dvije razine: ţivot i smrt. To

57
umara. Ĉetiri dana uskraćivanja sna dovede ih do ludila. ―Tko dostavlja hranu u
grad?‖
―Nemam pojma. Moţda stiţe vlakom. Vozi od Londona do Šeola I.
Naravno, nitko ne zna gdje su ulazi u tunel.‖
Primakla je noge peći. ―Koliko bi rekla da je trajala mozgovna kuga?‖
―Zauvijek.‖
―Trajala je pet dana. Guštere puste da se pet dana muĉe u paklu, prije nego
im daju protuotrov.‖
―Zašto?‖
―Zato da što prije nauĉe što smiju, a što ne. Dok ne zavrijediš svoje mjesto,
ovdje nisi više od broja.‖ Liss je uzela zdjelu s juhom. ―Dakle, smjestili su te u
Magdalenu.‖
―Jesu.‖
―Vjerojatno ti je već zlo što to stalno slušaš, ali moţeš raĉunati da si imala
sreće. Magdalena je za ĉovjeka jedna od najsigurnijih rezidencija.‖
―Koliko ih ima?‖
―Ljudi?‖
―Rezidencija.‖
―A, njih. Pa, svaka rezidencija je jedan mali okrug. Ljudima ih je
namijenjeno sedam: Balliol, Corpus, Exeter, Merton, Oriel, Queens i Trinity.
Nashira ţivi u Rezidenciji sizerena, gdje si bila na pozdravnom govoru. Sljedeća
zgrada je House, malo juţnije je Dvorac – Pritvor i ova rupa, Štakornjak. Ulica
se zove Broad. Usporedno s njom je Magdalenin put.‖
―A iza nje?‖
―Napuštena polja. Zovemo ih Niĉijom zemljom. Puna je mina i zamki.‖
―Zar je nitko nikada nije pokušao prijeći?‖
―Pokušao je.‖
Pognula je ramena. Pojela sam zalogaj kašice.
―Kako je bilo u Toweru?‖
Podigla sam glavu. ―Nisu me poslali u Tower.‖
―Jesi li ti pala s Marsa?‖ Kad sam se namrštila, odmahnula je glavom.
―Vidovnjake za svaku Sezonu kostiju skupljaju dulje od deset godina. Neki od
njih provedu cijelo desetljeće u Toweru, prije nego ih rasporede ovamo.‖
―Šališ se.‖ Eto zašto je onaj jadnik tamo proveo devet godina. ―Ma kakvi.
Nije im baš teško drţati nas u pokornosti. Znaju nam sve slabe toĉke. Kako nas
mogu slomiti. Deset godina u Toweru svakog bi slomilo.‖
―A što su oni?‖
―Nemam pojma, znam samo da ljudi nisu.‖ Umoĉila je malo kruha u
kašicu. ―Drţe se kao da su bogovi. Vole da se prema njima tako ponašamo.‖
58
 ―A mi ih štujemo.‖
―Ne samo što ih štujemo. Dugujemo im ţivot. Nikad ne propuštaju
podsjetiti nas kako nas štite od Zunzara i da je ovo ropstvo za naše dobro. Bolje
nam je da budemo robovi, nego pokojni, vele. Ili da nas vani tlaĉi inkvizitor.‖
―Zunzare?‖
―Emimi. Tako ih zovemo.‖
―Zašto?‖
―Oduvijek smo ih tako zvali. Mislim da su to izmislile crvene jakne. Oni
moraju odbijati njihove napade.‖
―Kako ĉesto napadaju?‖
―Ovisi o dobu godine. Zimi puno ĉešće. Pazi kad će se oglasiti sirena. Kad
se oglasi jednim jednoliĉnim tonom, to je poziv crvenim jaknama. Ako se signal
promijeni, skloni se unutra. To znaĉi da dolaze.‖
―Još mi nije jasno što su oni.‖ Otkinula sam komad kruha.
―Jesu li nalik na Refaime?‖
―Ĉula sam svakakve priĉe. Crvene jakne nas vole plašiti.‖ Sjene plamenova
igrale su joj se na licu. ―Vele da Emimi uzimaju razne oblike. Moţeš poginuti
ako im se samo pribliţiš. Kaţu da ti mogu išĉupati duh iz tijela. Neki ih zovu
trulim divovima, što god to znaĉilo. Drugi vele da su hodajući kosturi kojima
treba koţa da se zaštite. Ne znam baš što je od svega toga istina, ali znam da
jedu ljudsko meso. Ovisni su o njemu. Nemoj se iznenaditi ako naiĊeš na koga
bez ruke ili noge.‖
Trebalo mi se zgaditi, ali ostala sam posve neosjetljiva. Jednostavno nije
djelovao stvarno. Liss se nagnula da popravi zavjesu koja nas je krila od ljudi
vani. Pogled mi je privukao snop obojene svile.
―Ti si ona zraĉna balerina‖, rekla sam.
―Jesam li bila dobra?‖
―Jako dobra.‖
―Tako ovdje zaraĊujem šoder. Imam sreće što sam to brzo nauĉila – nekad
sam bila uliĉni izvoĊaĉ kod puĉkog kazališta.‖ Oblizala si je usnice. ―Vidjela
sam te sinoć s Pleione. Puno se priĉa o tvojoj auri.‖
Nisam ništa rekla. O mojoj je auri opasno govoriti, tim više što sam je tek
upoznala.
Liss me motrila. ―Vidiš li duhove?‖
―Ne.‖ To je bila istina.
―Zašto su te uhitili?‖
―Zbog ubojstva. Podĉuvara.‖ Isto istina.
―Kako si ga ubila?‖
―Noţem‖, rekla sam. ―Takva je bila situacija. Na mah.‖ Laţ.

59
 Liss me dosta dugo promatrala. Vidjela je duhove, kao i svaka gatara. Moju
crvenu auru vidjela je kao što mi vidi lice. Da je poznavala teoriju, shvatila bi
koje sam vrste.
―Ne vjerujem.‖ Bubnjala je prstima po podu. ―Nisi nikad prolila toliko
krvi.‖
Bogami, dobro me ĉitala. Za proricatelja.
―Nisi proroĉica‖, ustvrdila je, više zbog sebe nego što bi to rekla meni.
―Vidjela sam proroke. Suviše si mirna za furiju, a sasvim sigurno nisi medij. Što
znaĉi da bi morala biti‖, u oĉima se vidjelo kako joj je sinulo, ―onironaut.‖
Ponovno me pogledala. ―Je li tako?‖
Nisam skretala pogled. Naslonila se na pete.
―Pa, onda mi je jasno.‖
―Što?‖
―Zašto te Arcturus uzeo. Nashira nikad nije uspjela pronaći onironauta, a
strašno ga ţeli imati. Pazit će da si ti na sigurnom. Ako si njegovo ljudsko biće,
nitko te se neće usuditi dirnuti. Ako misli kako postoji i najmanja mogućnost da
si onironaut, odmah će te srediti.‖
―Ma zašto, zaboga?‖
―Neće ti se svidjeti kad ti kaţem.‖
Sumnjam da bi me ovdje išta više moglo iznenaditi.
―Nashira ima dar‖, rekla je Liss. ―Jesi li primijetila kakvu neobiĉnu auru
odaje?‖ Klimnula sam glavom. ―Nema tek jednu moć. Moţe na razne naĉine
pristupati eteru.‖
―To je nemoguće. Svatko ima samo jedan dar.‖
―A ti misliš da znaš što je stvarnost? Zaboravi, draga. U Šeolu I vladaju
posebna pravila. Ako to prihvatiš odmah, sve će ti poslije biti lakše.‖ Privukla je
izguljena koljena na grudi. ―Nashira ima pet anĊela ĉuvara. Nekako joj uspijeva
stalno ih drţati uza se.‖
―Je li vezaĉ?‖
―To ne znamo. Nekoć je morala biti, ali aura joj je oštećena.‖
―Što ju je oštetilo?‖
―AnĊeli.‖ Kad sam se namrštila, uzdahnula je. ―To ti je samo teorija.
Mislimo kako se u stanju sluţiti svakim darom koji su anĊeli imali dok su još
bili ţivi.‖
―Ma to nisu u stanju ĉak ni vezaĉi.‖
―Upravo tako.‖ Pogledala me. ―Dat ću ti savjet, drţi se pokorno. Nemoj
dati naslutiti što si. Ako otkrije da si onironaut, s tobom je svršeno.‖
Lice mi nije odavalo nikakve emocije. U tri godine koje sam provela kao
ĉlanica Organizacije nauĉila sam kako ţivjeti opasno, ali ovo ovdje bilo je nešto

60
drugo. Morat ću nauĉiti kako se ĉuvati novih opasnosti. ―Kako je mogu sprijeĉiti
da me otkrije?‖
―Neće biti lako. Stavljat će te na kušnju, zato da im otkriješ svoj dar. To je
znaĉenje boje bluze. Ruţiĉastu dobiješ nakon što poloţiš prvi ispit, crvenu
nakon drugog.‖
―Ali ti si svoje pala.‖
―Srećom. Sad mi je nadreĊeni nadglednik.‖
―Tko ti je bio gospodar?‖
Liss je pogledala peć. ―Gomeisa Sargas.‖
―Tko je to?‖
―Drugi nasljedni suveren. Uvijek ih je dvoje, muško i ţensko.‖
―Ali Arcturus...‖
―Nashirin zaruĉnik, tako je. Ali on nije ‗nasljedni‘‖, rekla je s primjesom
gaĊenja. ―Jedino ĉlanovi obitelji Sargas imaju pravo na krunu. Nasljedni
suvereni ne mogu biti par – to bi predstavljalo incest. Arcturus je iz druge
obitelji.‖
―On je dakle princ konzort.‖
―Konzort suverena. Ista stvar. Još kašice?‖
―Dosta mi je, hvala.‖ Spustila je zdjelu u vjedro prljave vode. ―Zašto si pala
na ispitima?‖
―Jer sam ostala ljudsko biće.‖ Nakratko se osmjehnula. ―Refovi nisu ljudi.
Koliko god da nalikuju na nas, nisu nam sliĉni. Tu nemaju ništa.‖ Prstom se
dotakla po grudima. ―Ako ţele da radimo s njima, moraju iz nas istjerati dušu.‖
―Kako?‖
Nije mi stigla odgovoriti jer je netko razmaknuo zavjesu. Na ulazu se
ukazao vitak muški Refaim.
―Ti‖, zareţao je na Liss. Prekrila je glavu rukama. ―Ustaj. Obuci se. Lijeno
smeće. I još imaš i gošću? Da nisi moţda kraljica?‖
Liss ustane. Izgledala je potpuno nemoćno, malena i krhka. Lijeva joj se
ruka tresla. ―Ispriĉavam se, Suhaile‖, rekla je. ―40 je ovdje nova. Htjela sam joj
objasniti kakva pravila vladaju u Šeolu I.‖
―40 bi već trebala znati kakva pravila vladaju u Šeolu I.‖
―Molim te da mi oprostiš.‖
Podignuo je ruku u rukavici kao da je namjerava udariti. ―Penji se na
svilu.‖
―Nisam znala da veĉeras nastupam.‖ Ustuknula je u kut dašĉare. ―Jesi li
razgovarao s nadglednikom?‖

61
 Promotrila sam njezina istraţitelja. Bio je visok i zlatan, poput drugih
Refaima, ali nije imao onaj bezizraţajni pogled kojim su se sluţili ostali. Svaka
pora na licu odavala mu je mrţnju.
―Ne moram razgovarati s nadglednikom, marioneto mala. 15 i dalje nije
spreman. Crvene jakne oĉekuju da ga zamijeni njihova omiljena luda.‖ Iskezio
je zube. ―Ako mu se ne ţeliš pridruţiti u Pritvoru, nastupit ćeš za deset minuta.‖
Liss se trznula. Pognula je ramena i skrenula pogled. ―Razumijem‖, rekla
je.
―Dobra ropkinja.‖
Kad je izlazio, otrgnuo je zavjesu s nosaĉa. Pomogla sam Liss da je
podigne. Sva se tresla.
―Tko je to?‖
―Suhail Chertan. Nadglednik je uvijek malo napet pod svom tom farbom –
ako nešto pogriješimo, on odgovara Suhailu.‖ Otrla je oĉi rukavom. ―Petnaestica
je dobila uskraćivanje sna. Jordan. Drugi plesaĉ na svili.‖
Uzela sam joj zavjesu iz ruku. Rukav joj je potamnio od krvi. ―Jesi li se
posjekla?‖
―Ma nije ništa.‖
―Kako ništa?‖ Gdje ima krvi, to ne moţe biti ništa.
―Dobro mi je.‖ Obrisala je lice, pa su joj ispod oĉiju ostale crvene mrlje.
―Samo mi je uzeo malo sjaja.‖
―Samo je... što?‖
―Nahranio se mnome.‖
Bila sam sigurna kako nisam dobro ĉula. ―Nahranio... tobom‖, ponovila
sam.
Liss se osmjehnula. ―Jesu li ti to zaboravili spomenuti, da se Refovi hrane
aurom? To uvijek nekako smetnu s uma.‖
Lice joj je bilo poprskano krvlju. Stisnuo mi se ţeludac. ―To nije moguće.
Aura ne hrani ţivot, već vidovitost‖, rekla sam.
―Ne...‖
―Njima je ţiveţna namirnica.‖
―Ali to bi onda znaĉilo kako nisu samo vidoviti. Onda su inkarnacija samog
etera.‖
―Moţda i jesu.‖ Liss se ogrne izlizanom dekom. ―To je naša uloga, nas
harlića. Mi smo samo strojevi za proizvodnju aure. Hrana za Refove. Ali vi,
jakne – vama se ne hrane. Po tome ste povlašten sloj.‖ Pogledala je peć. ―Ako ne
padnete na ispitu.‖

62
 Neko vrijeme nisam progovarala. Koncept da se Refaimi hrane aurom
naprosto mi se ni u što nije uklapao. Aura je poveznica s eterom, kod svakog je
vidovnjaka razliĉita. Nisam mogla shvatiti kako bi ih to moglo hraniti.
Ali ta informacija mi je istovremeno objasnila Šeol I. Zašto su vidovnjake
uopće uzimali pod svoje. Zašto izvoĊaĉe nisu odmah ubijali, ako se nisu mogli
boriti protiv Emima. Nisu bili tu samo da bi plesali – a i zašto bi im plesali? To
je njima tek blesava razbibriga, toliko da im ne bude dosadno, zbog bezgraniĉne
moći kojom raspolaţu. Nismo im bili samo robovi, već i zaliha hrane. Zato su
pogrešku ljudskog roda plaćali oni, a ne amaurotici.
A kad samo pomislim da sam još prije koji dan bila u Londonu, ţivjela u
Seven Dialsu i nisam imala blagog pojma da ova kolonija uopće postoji.
―Netko ih mora zaustaviti‖, rekla sam. ―Ovo je suludo.‖
―Tu su već dvjesto godina. Kad bi to bilo moguće, ne misliš li kako bi ih
dosad već zaustavili?‖
Okrenula sam se, glava mi je bila puna kao šipak.
―Oprosti.‖ Liss me pogledala. ―Nisam te ţeljela preplašiti, ali tu sam već
deset godina. Vidjela sam ljude koji su se opirali, htjeli vratiti svojem ţivotu i
svi su naposljetku skonĉali. Nakon nekog vremena, jednostavno se više ne
trudiš.‖
―Jesi li gatara?‖ Znala sam da nije, ali sam ţeljela provjeriti hoće li mi
slagati.
―Tarotar.‖ Stari naziv za kartomanta, uliĉni ţargon prošlog desetljeća.
―Ĉim sam po prvi put ĉitala iz karata, znali su.‖
―Što si vidjela?‖
Zakratko mi se ĉinilo kako me nije ĉula. Onda je otišla na drugi kraj
straćare i kleknula pored drvene kutijice. Izvadila je iz nje špil karata za tarot,
povezan crvenom vrpcom i pruţila mi ga. Luda.
―Oduvijek sam znala da mi je sudbina namijenila da budem na dnu‖, rekla
je. ―Bila sam u pravu.‖
―Moţeš li proĉitati moju?‖
―Drugi put. Moraš poći.‖ Uzela je komad smole iz komode. ―DoĊi mi
uskoro opet u posjet, sestro. Zaštititi te ne mogu, ali ovdje sam već deset godina.
Mogu pomoći da smrt ne pronaĊeš sama.‖ Umorno se osmjehnula. ―Dobro došla
u Šeol I.‖
Objasnila mi je kako ću stići do Doma amaurotika, kamo je Sivi Gospodar
odveo Seba – radilo se o Refu koji je nadzirao malu skupinu radnika amaurotika.
Zvao se Graffias Sheratan. Dala mi je malo kruha i mesa, da ih kradom odnesem
Sebu. ―Pazi da te Graffi ne vidi‖, rekla je.
U kakvih ĉetrdeset minuta doznala sam mnogo toga. Najviše me zabrinulo
to što je Nashira bacila oko na mene i nimalo me nije veselila pomisao što ću za

63
vijeke vjekova ostati njen ropski duh. Uvijek sam strahovala od toga da ne odem
ravno u srce etera, tamo gdje sve umire. Uţasavala me pomisao kako bih mogla
postati duh koji nije našao spokoj, neĉije priĉuvno streljivo, koje će vidovnjaci
zloupotrebljavati i njime trgovati. S druge strane, to me nikada nije spreĉavalo
da samo prizivam špule duhova kako bih se zaštitila, ili pak za Jaxa sudjelovala
na draţbi za srditu Anne Naylor, koja je u vrijeme kad su je ubili bila djevojka.
Uz to, Lissino upozorenje nije mi baš sjelo. Nakon nekog vremena,
jednostavno se više ne trudiš. Nije imala pravo.
Dom amaurotika nalazio se izvan glavnog kruga rezidencija. Do njega sam
morala proći više napuštanih ulica. U starom primjerku Mladog huncuta vidjela
sam kartu grada – još jedan suvenir koji je Jax na prevaru uzeo Didionu Waiteu
– pa sam barem otprilike znala gdje se nalazi većina najvaţnijih zgrada. Zaputila
sam se prema sjeveru, glavnom ulicom. Ispred zgrada bilo je rasporeĊeno
nekoliko crvenih jakni, ali mene bi, dok sam prolazila, samo ovlaš pogledali.
Sigurno postoji neka prepreka koja nam prijeĉi bijeg, uz te mine u Niĉijoj
zemlji. Koliko je vidovnjaka poginulo u pokušaju da proĊe onuda?
Trebalo mi je samo nekoliko minuta da pronaĊem zgradu. Bila je skromna i
niĉim se nije isticala, iznad glavnog ulaza imala je malu ţeljeznu lunetu. Što god
da je tu prije stajalo, sad je pisalo: DOM AMAUROTIKA. Ispod toga latinska fraza:
DOMUS STULTORUM. Nije me zanimalo što to znaĉi. Kad sam povirila kroz
rešetke, pogled mi se sreo s pogledom straţara Refaima. Imao je tamnu,
kovrĉavu kosu koja mu je padala do ramena te punu i prkosnu donju usnu. To je
sigurno bio Graffias.
―Nadam se da si se Domu amaurotika pribliţila jer imaš za to neki dobar
razlog‖, rekao je dubokim, prezrivim glasom.
Sva mi je logika nestala iz glave. Zbog blizine ovog stvorenja ohladila sam
se do kostiju.
―Nemam‖, rekla sam, ―ali imam ovo.‖
Pruţila sam mu svoje numine – prstenje, napršnjake, igle. Graffias me
pogledao s toliko mrţnje u oĉima, toliko gaĊenja, da sam ustuknula. Gotovo da
bih radije da me gledao onim njihovim bezizraţajnim pogledom. ―Ne uzimam
mito. Niti su mi za pristup eteru potrebne bezvrijedne ljudske triĉarije.‖
Vratila sam bezvrijedne ljudske triĉarije u dţep.
Priliĉno glupa zamisao. Naravno da njima ovo smeće ne treba. To je
prosjaĉka valuta.
―Ispriĉavam se‖, rekla sam.
―Vrati se u svoju rezidenciju, bijela jakno, nemoj da ti zovem gospodara da
te on dovede u red.‖
Prizvao je špulu duhova. Okrenula sam se i pošla natrag, nisam se ni
osvrtala, sve dok mu se nisam maknula s oĉiju. Baš kad sam se spremila vratiti
do Magdalene, negdje iznad glave zaĉula sam tihi glas.
64
 ―Paige, ĉekaj!‖
Kroz rešetke prozora na drugom katu ispruţila se ruka. Od olakšanja sam
opustila ramena. Bio je to Seb.
―Jesi li dobro?‖
―Nisam.‖ Zvuĉao je kao da se guši u suzama. ―Molim te, Paige – molim te,
izbavi me odavde. Moram se izvući odavde. Ţao mi je... ispriĉavam se što sam
te nazvao neprirodnom, oprosti mi...‖
Pogledala sam iza sebe. Nitko me nije promatrao. Popela sam se zidom sa
strane, iz bluze izvukla paket s hranom i gurnula ga Sebu. ―Nekako ću ti ipak
oprostiti.‖ Kroz rešetke sam mu stisnula ledenu ruku. ―Dat ću sve od sebe da te
izvuĉem, ali trebat će mi vremena.‖
―Ubit će me.‖ Drhtavim je prstima razmotao paketić. ―Smrt će me snaći
prije nego me izvuĉeš.‖
―Što su ti napravili?‖
―Natjerali da ribam podove dok mi ruke nisu prokrvarile, a onda sam po
slomljenom staklu morao traţiti cijele komade koji bi mogli posluţiti njima za
ukrase.‖ Vidjela sam da su mu ruke pune posjekotina. Dubokih, prljavih. ―Sutra
bih trebao poĉeti raditi u rezidencijama.‖
―Što ćeš raditi?‖
―Još ne znam. A i ne ţelim znati. Drţe li me za... za jednog od vas?‖ Glas
mu je bio promukao. ―Što ću im ja?‖
―Ne znam.‖ Desno oko bilo mu je krvavo i nateklo. ―Od ĉega ti je to?‖
―Jedan me udario. A ništa nisam napravio, Paige, ozbiljno. Rekao mi je da
sam ljudsko smeće. Rekao je...‖
Pognuo je glavu, usna mu je zadrhtala. Bio je tu tek jedan dan i već su ga
koristili kao boksaĉku vreću. Kako će preţivjeti cijeli tjedan, ili mjesec? Ili
desetljeće, kao što je uspjelo Liss?
―Pojedi to.‖ Stisnula sam mu dlanove oko paketića s hranom. ―Probaj sutra
doći do Magdalene.‖
―Ti si tamo?‖
―Jesam. Moga gospodara vjerojatno neće biti. Moţeš se okupati, moţda
nešto pojesti. Je l‘ moţe?‖
Klimnuo je glavom. Izgledao mi je deliriĉno, bez sumnje je pretrpio potres
mozga. Trebao bi otići u bolnicu, da ga pregleda pravi lijeĉnik. Ali ovdje nema
lijeĉnika. Niti je koga briga za njega.
To je bilo sve što sam te veĉeri mogla uĉiniti. Njeţno sam mu stisnula
mišicu i pustila prozor. Doĉekala sam se na noge i zaputila prema središtu grada.

65
 6.
Zajednica

Do zore sam se vratila u rezidenciju. Dnevni portir odjeven u crveno dao mi je

rezervni kljuĉ upraviteljeve odaje. ―Ostavi ga na njegovu stolu‖, rekao je.
―Nemoj ni pomišljati da ga zadrţiš.‖
Nisam mu odgovorila. Popela sam se mraĉnim stubištem, tako da
izbjegnem dvojicu ĉuvara. Od sjaja njihovih oĉiju sva bih se sledila, bile se kao
kakvi prirodni reflektori u mraku. A to je još trebala biti ta ―sigurna‖ rezidencija.
Nisam mogla ni zamisliti kako je tek u drugima.
Sa zvonika su se oglasila zvona, pozivala su ljudska bića da se vrate u svoj
zatvor. Kad sam se vratila u odaju, zakljuĉala sam vrata i ostavila kljuĉ na stolu.
Upravitelju ni traga ni glasa. U ladici sam našla kutiju šibica pa sam zapalila
nekoliko svijeća. U jednoj su ladici bila tri para identiĉnih koţnih rukavica i
široki srebrni prsten, s pravim dragim kamenom. Uza zid je stajala staklena
vitrina od tamne palisandrovine. Kad sam je otvorila, kao da me nešto uštipnulo
za šesto ĉulo. Unutra se nalazila zbirka pomagala. Neke sam prepoznala s crne
burze. Neki su bili numini. Većinom su to bile tek drangulije: metalna ploĉica u
obliku srca, nešto krede, ploĉa za duhove – beskorisni dijelovi spiritistiĉke
opreme, nešto što bi, u svojim histeriĉnim predodţbama, amaurotici povezali s
vidovitošću. Drugi, poput kristalne kugle, mogli su posluţiti za gatanje. Nisam
bila proricatelj pa mi ništa od toga ne bi koristilo.
Kao i Graffiasu, ne trebaju mi predmeti da stupim u vezu s eterom. Ono što
mi treba jesu aparati za odrţavanje na ţivotu. Dok ne pronaĊem kakvu opremu
za kisik, morat ću paziti koliko ću ĉesto odvajati duh od tijela. Tako bih
postajala osjetljivija na eter: mogla sam gurnuti vlastiti duh iz njegova prirodnog
poloţaja do najudaljenijih granica svoje onirosfere.
Problem je bio u tome što bih, ako bih to radila predugo, prestajala disati.
Nešto mi je zapelo za oko. Kutijica, pravokutna, na poklopcu je imala
izrezbaren stilizirani cvijet od tvrdog drveta. S osam latica. Okrenula sam kopĉu
i otvorila je. Unutra su bile ĉetiri fiole, s viskoznom tekućinom tako tamno
crvene boje da je izgledala gotovo crna. Zatvorila sam je. Bolje da ne znam.
U oku sam osjetila tupi bol. Nigdje nikakve odjeće za spavanje na vidiku.
Zašto sam je oĉekivala, nemam pojma, bilo mu je svejedno što imam na sebi i
spavam li dobro. Jedino me zanimalo dišem li.

66
 Odbacila sam cipele s nogu i legla na otoman. U sobi je, bez vatre, bilo
hladno kao u špilji, ali se nisam usuĊivala dirati plahte na njegovu krevetu.
Namjestila sam lice na baršunasti valjkasti jastuk.
Fluks me uĉinio slabom i umornom. Dok sam se nalazila negdje na rubu
sna, duh mi je lutao rubom etera. Pored mene su promicale onirosfere, iz kojih
sam uspijevala uhvatiti valove sjećanja. Svima su zajedniĉki bili krv i bol. U
rezidenciji je bilo drugih Refova, ali njihovi su umovi bili uobiĉajeno
neprobojni. Ljudska bića bila su mnogo otvorenija jer im je obranu oslabio strah.
Onirosfere su im odavale grubo, mutno svjetlo – znak da od neĉeg pate.
Naposljetku sam uspjela zaspati.
Probudio me zvuk škripanja parketa. Otvorila sam oĉi i ugledala upravitelja
kako ulazi. Osim dviju svijeća koje još nisu dogorjele, njegove su oĉi bile jedino
svjetlo u sobi. Prišao je mojem kutu odaje. Pretvarala sam se da spavam.
Nepomiĉno sam leţala. Djelovalo mi je kao cijela vjeĉnost prije nego što je
napokon otišao. Koraci nisu bili tako oprezni i po njihovu sam ritmu jasno
razaznala da opasno šepa. Vrata kupaonice zalupila su se za njim.
Što bi moglo ozlijediti stvorenje poput Refaima?
Nije ga bilo nekoliko minuta. Mogla sam si izbrojiti bilo, svaki pojedinaĉni
otkucaj. Kad se u vratima okrenuo kljuĉ, opet sam spustila glavu.
Upravitelj je izašao, potpuno gol. Zatvorila sam oĉi.
Nastavila sam se pretvarati da spavam, dok se pribliţavao velikom krevetu,
gdje je prevrnuo staklenu kuglu koja je pala na pod. Eterom su prostrujali
valovi. Navukao je zastore oko kreveta, pa ga više nisam mogla vidjeti. Tek kad
mu se um smirio, otvorila sam uĉi i uspravila se. Nije bilo nikakvog kretanja.
Bosonoga sam prišla krevetu i razmaknula zastor tek toliko da ga vidim.
Leţao je na boku, ispod plahte, koţa mu se sjala u polumraku. Preko lica mu je
pala ĉvrsta, smeĊa kosa. Dok sam ga promatrala, prigušeno svjetlo proširilo se
posteljinom, dopiralo je od njegove desne ruke. Dotaknula sam mu onirosferu.
Nešto je bilo drugaĉije. Nisam mogla bog zna što proĉitati, ali nešto je bilo
drugaĉije. Svaka onirosfera odaje svojevrsno nevidljivo svjetlo: unutrašnji sjaj
koji osjeti amaurotika ne mogu nazrijeti. A sad mu se gasilo svjetlo ţivota.
Bio je nepomiĉan, poput mrtvaca. Kad sam pogledala po plahtama,
ugledala sam mrlje blago svjetlucave, ţućkasto zelene tekućine. Jedva
primjetnog, metalnog vonja. Šesto ĉulo kao da mi je nešto cupkalo, kao da
udišem eter. Smaknula sam tešku posteljinu.
S unutrašnje strane ruke cijedila mu se rana od ugriza. Mogla sam nazrijeti
jedva vidljive otiske zuba, koţu kao da je pokidao neki opaki bijes. Rana je
krvarila zrncima svjetla. Krv.
Bila je to njegova krv.
Drugim Refaimima morao je reći da ide nekamo. Sigurno su znali da je
radio nešto opasno. Ako umre, ne mogu valjda optuţiti mene. Onda sam se

67
sjetila što mi je u dašĉari rekla Liss. Refovi nisu ljudska bića. Koliko god na nas
nalikovali, nisu poput nas.
Kao da bi njih bilo briga što nema dokaza. Mogu ga podmetnuti. Mogu reći
što god im padne na um. Ako umre tu, u ovom krevetu, mogu bez problema
ustvrditi da sam ga ugušila. Nashiri bi to ponudilo izgovor da me ubije već sada.
A moţda bih to i trebala uĉiniti. Eto mi prilike da ga se riješim. Već sam
ubijala. Mogu ubiti ponovno.
Imala sam tri mogućnosti. Sjediti i pustiti ga da umire, ubiti ga, ili pokušati
spasiti. Radije bih ga pustila umrijeti, ali sam osjećala kako bi za mene bilo bolje
da ga spasim. U Magdaleni sam bila koliko-toliko na sigurnom. Zadnje što sam
u ovoj fazi htjela bilo je da se moram seliti.
Još mi nije nanio nikakvo zlo, ali će to svakako uĉiniti. Ako me ţeli
posjedovati, morat će me podĉiniti, muĉiti, svim sredstvima natjerati na
poslušnost.
Ako ga sad ubijem, mogu se spasiti. Posegnula sam za jastukom. Mogla bih
to uĉiniti, ugušiti ga. Tako je, hajde, ubij ga. Napela sam prste, zgrabila
pamuĉnu tkaninu. Ubij ga!
Ne mogu. Probudio bi se. Probudio bi se i slomio mi vrat. Ĉak i ako to ne
uĉini, ne bih mogla. Straţari bi me objesili zbog ubojstva. Morala sam ga spasiti.
Nešto mi je govorilo da ne diram plahte. Ta tekućina mi nije ulijevala
povjerenje. Sjaj je govorio kako je radioaktivna, a nisam zaboravila sva ona
Scionova upozorenja na kontaminaciju. Otišla sam do ladice i izvukla par
njegovih rukavica. Bile su goleme, skrojene za ruke Refaima. Prsti mi nisu bili
dovoljno gipki. Poderala sam jednu od ĉišćih plahti. Bile su tanke, ĉovjek se ne
bi baš pretjerano ugrijao s njima. Kad sam iz plahti uspjela otrgnuti nekoliko
duljih traka, otišla sam u kupaonicu i natopila ih toplom vodom. Moţda neće
pomoći, ali mu moţe dati nekoliko sati, toliko da se probudi i potraţi pomoć
drugih Refaima. Bude li imao sreće.
Kad sam se vratila u odaju, pokušala sam se smiriti. Upravitelj je izgledao
kao da je mrtav. Hladnoća mi je prodirala kroz rukavice. Koţa mu je bila
sivkasta. Smotala sam plahtu i poĉela mu vidati ranu, isprva oprezno, ali nije se
micao. Neće se probuditi.
Vani se igra sunĉevog svjetla koje je dopiralo kroz prozore poĉela
mijenjati. Iscijedila sam mu vodu na ranu, oĉistila krv i izvukla sitne krhotine iz
ranjenog tkiva. Ĉinilo mi se da sam satima morala raditi prije nego što sam u
svom tom uţasu uspjela postići kakav-takav napredak. Vidjela sam kako mu se
grudi nadimaju i spuštaju, lagano mu se napinjalo grlo. Drugom sam plahtom
naĉinila zavoj, priĉvrstila ga ešarpom svoje bluze i pokrila mu ruku posteljinom.
Hoće li preţivjeti, ovisit će o njemu.
Probudila sam se nekoliko sati kasnije.

68
 Po tišini sam shvatila kako u prostoriji nema nikoga. Krevet je bio
pospremljen. Netko je odnio plahte. Zastor oko kreveta privezan je izvezenim
vrpcama koje su se na mjeseĉini trljale o zidove. Upravitelja nije bilo.
S prozora se cijedila kondenzirana para. Sjela sam uz vatru. Nije valjda da
sam cijeli taj susret samo zamislila? Kad bi mi se i dalje vraćala fluksom
izazvana priviĊenja, to bi još i bilo moguće, meĊutim, popila sam protuotrov.
Krv mi se oĉistila. To onda znaĉi da je upravitelj, tko zna zašto, ponovno otišao.
Na krevetu je leţala nova odora, do nje nova poruka. I ova je bila ispisana
masnim slovima, pisalo je tek: Sutra.
Dakle, nije umro u snu. Poĉetak moje obuke odgoĊen je za još jedan dan.
Rukavica više nije bilo, sigurno ih je odnio sa sobom. Otišla sam u
kupaonicu i pod toplom vodom oprala ruke. Preobukla sam se u novu odoru,
izvukla tablete koje su joj bile u dţepovima i bacila ih u umivaonik. Sutra ću
doznati još toga. Baš me briga za ono što je kazala Liss – ovo ne moţemo
jednostavno prihvatiti zdravo za gotovo. Baš me briga jesu li Refovi tu već dvije
stotine ili dva milijuna godina: neću im dopustiti da mi zloupotrebljavaju
vidovitost. Nisam im vojnik, a ona im nije ruĉak.
Noćni me portir upisao kad sam odlazila iz rezidencije. Zaputila sam se do
Štakornjaka i naruĉila zdjelu kaše. Okus joj je bio grozan, baš kakav bi se po
izgledu mogao i oĉekivati – imala je okus po cementu – ali sam se ipak natjerala
da je pojedem. IzvoĊaĉica mi je šapnula kako je Suhail krenuo u ophodnju: bolje
da ne sjedam da bih jela. Upitala sam je zna li gdje bih mogla pronaći Juliana,
kojeg sam joj opisala što sam podrobnije mogla. Rekla mi je da provjerim u
središnjim rezidencijama, otkrila mi kako se zovu i objasnila kako se do njih
dolazi, a onda se vratila za parafinsku peć.
Stajala sam u mraĉnom kutu. Dok sam jela, promatrala sam ljude koji su se
vukli uokolo. Svi su imali isti ubijeni pogled. Svijetla odjeća gotovo da je
vrijeĊala, poput grafita po nadgrobnim ploĉama.
―Da te spopadne muka, zar ne?‖
Podigla sam glavu. To je rekla šaptaĉica koja se prve noći našla sa mnom u
pritvoru. Na ruci je imala prljav zavoj. Gledala je ravno ispred sebe i sjela pored
mene.
―Tilda.‖
―Paige‖, rekla sam.
―Znam. Ĉula sam da su te smjestili u Magdalenu.‖ U ruci je imala
smotuljak papira. S jednog kraja brzo se izvijao dim, mirisao je na zaĉine i
parfem. Prepoznala sam aromu ljubiĉastog astera. ―Izvoli.‖
―Ne trošim to, hvala.‖
―Daj, samo malo regala. Bolje to nego tinkto.‖

69
 Tinkto – laudanum – bio je to omiljen porok amaurotika koji su bili
spremni riskirati da si promijene mentalno stanje. Nisu svi voljeli Floxy.
Povremeno bi ponekog amaurotika uhitili pod sumnjom u neprirodnost, da
bi NOB potom otkrio kako su se samo trovali tinktom. Na vidovite nije bog zna
kako djelovao, nije bio dovoljno jak da nam utjeĉe na onirosfere. Tilda ga
vjerojatno troši samo zbog rituala.
―Gdje si to nabavila?‖ upitala sam je. Nisam mogla zamisliti da bi Refovi
ljudima dopuštali uzimati eterske droge.
―Tu ima jedan galipot koji prodaje na kile. Veli da je tu još od XVI. Sezone
kostiju.‖
―Već ĉetrdeset godina?‖
―Od svoje dvadeset i prve. Razgovarala sam s njim. Djeluje mi ĉovjek na
svom mjestu.‖ Ponudila mi je smotuljak. ―Sigurna si da nećeš ni dim?‖
―Neka, hvala.‖ Gledala sam je dok je pušila. Tilda je imala flekavu ruku
ovisnika o asteru, ili dvoranina, kako su sami sebe zvali, samo bi oni rekli da se
prodaje na kile. Moţda bi mi onda mogla pomoći. ―Zašto nisi na obuci?‖
―Gospodarica mi je nekamo otišla. Zašto nisi ti?‖
―Isti razlog. Tko ti je gospodarica?‖
―Terebell Sheratan. Rekla bih da je pomalo kuĉka, ali još me nije pokušala
udariti.‖
―Aha.‖ Gledala sam kako puši. ―Znaš li što je u tabletama koje nam daju?‖
Klimnula je glavom. ―Mala bijela je uobiĉajena pilula za spreĉavanje
zaĉeća. Ĉudi me da je nisi prije vidjela.‖
―Spreĉavanje zaĉeća? Ĉemu?‖
―Oĉigledno, da se ne bismo razmnoţavali. Kao i da ne bismo krvarile.
Mislim, je l‘ bi ti ovdje rodila klinca?‖
Imala je pravo. ―A crvena?‖
―Nadomjestak za ţeljezo.‖
―A zelena?‖
―Što?‖
―Treća tableta.‖
―Nema treće.‖
―Kapsula‖, inzistirala sam. ―Maslinasto zelena. Ima gorak okus.‖ Tilda je
odmahnula glavom. ―Ţao mi je, nemam pojma. Ako mi je doneseš, mogu
pogledati.‖
Ţeludac mi se stisnuo. ―Donijet ću‖, rekla sam. Baš se spremala dobro
potegnuti, kad sam je prekinula: ―Ti si otišla s Carlom, zar ne? Na pozdravnom
govoru.‖

70
 ―Ne ţelim imati ništa s tim prebjegom.‖ Upitno sam je pogledala. Ispustila
je ljubiĉasti dim. ―Zar nisi ĉula? Postao je druker. Ona kiromantica, Ivy – ona
plavuša – snimio ju je dok je krijumĉarila hranu od rotića. Otkucao ju je
gospodaru. Trebala si vidjeti kako je prošla.‖
―Slušam.‖
―Pretukli su je. Obrijali joj glavu. Ma, ne ţelim uopće priĉati o tome.‖
Jedva primjetno je odmahnula glavom. ―Ako je to naĉin da ovdje preţiviš,
pošaljite me onda odmah u eter. Uopće se neću opirati.‖
Tišina je postala dulja. Tilda je odbacila smotuljak astera. ―Znaš li u kojoj
je rezidenciji Julian?‖ prekinula sam naposljetku tišinu. ―26.‖
―Onaj ćelavi? U Trinityju, ĉini mi se. Moţeš poviriti kroz straţnju portu,
tamo obuĉavaju nove, na livadama. Samo pazi da te nitko ne vidi.‖ Ostavila sam
je da si pripali novi.
Aster je bio ubojica. Moţda najraširenija biljka za uliĉnu zloupotrebu
droga. Ovisnika je bilo na tone, primjerice, na Jacob‘s Islandu i sliĉnim
mjestima. Imao je bijele, plave, ljubiĉaste i grimizne cvjetove, a svaki od njih
razliĉito je djelovao na onirosferu. Eliza je godinama bila navuĉena na bijeli
aster, ispriĉala mi je sve o tome. Za razliku od plavog, koji je vraćao sjećanja,
bijeli aster imao je uĉinak koji smo nazivali korektor, ili djelomiĉni gubitak
pamćenja. Neko se vrijeme nije mogla sjetiti ni kako se preziva. Poslije se
navukla na grimizni, rekla je da joj to pomaţe u umjetniĉkom stvaranju.
Natjerala me da joj se zakunem kako nikad neću pipnuti nikakvu eteriĉnu drogu
i stvarno nisam vidjela razlog da to obećanje ne odrţim.
Sledila sam se kad sam otkrila da dobivam dodatnu tabletu. Osim, naravno,
ako Tilda nije bila iznimka koja dobiva samo dvije. Morat ću pitati dalje.

Rezidencija Trinity je s uliĉne strane imala straţare. Obišla sam naselje straćara
i procijenila, koliko mi je skromno poznavanje grada dopuštalo, gdje bi se
mogao nalaziti straţnji dio rezidencije. Našla sam se s vanjske strane palisade
koja je okruţivala prostrani teren. Tilda je imala pravo, na travnjaku se nalazila
skupina bijelih jakni, kojom je upravljao ţenski Ref. MeĊu njima je bio i Julian.
Bandaţiranim palicama gurali su duhove po zraku, vjeţbali su pri svjetlu
zelenih plinskih svjetiljki. Prvo mi se uĉinilo da su to numini: predmeti kroz
koje bi eter mogao protjecati, izvor sposobnosti proricatelja, ali nikada prije
nisam vidjela da se duhovi kontroliraju predmetima.
Pustila sam da me dalje vodi šesto ĉulo. Onirosfere ljudskih bića drţale su
se u eteru zajedno, dok je Refica djelovala kao svojevrsni kolovoĊa. Privlaĉila ih
je kao što obješena svjetiljka privlaĉi kukce.
Refica se upravo u tom trenutku odluĉila obrušiti na Juliana. Otela mu je
štap i bacila srditog duha prema njemu. Tresnuo je na leĊa, potpuno ošamućen.
―Na noge, 26.‖
71
 Julian se nije micao.
―Ustani.‖
Nije mogao. Naravno da nije – upravo ga je u lice lupio pobjesnjeli duh.
Nitko od vidovitih nakon toga ne bi mogao samo tako ustati.
Njegova gospodarica snaţno ga je udarila u glavu. Sve bijele jakne su se
zateturale i ustuknule, kao da bi se sad mogla obrušiti na nekoga od njih. Hladno
ih je pogledala i sunula prema rezidenciji, dok joj je crna haljina lepršala za
petama. Ljudi su se pogledali pa krenuli za njom. Nitko nije ostao da bi
pomogao Julianu. Leţao je na travnjaku, skutrio se poput fetusa. Pokušala sam
otvoriti kapiju, ali vrata su bila zatvorena teškim lancem.
―Juliane‖, zazvala sam.
Trznuo se, pa podignuo glavu. Kad me ugledao, s mukom je ustao i prišao
vratima. Lice mu se sjalo od znoja. Svjetla su se iza njegovih leĊa ugasila.
―Zapravo sam joj priliĉno drag‖, rekao je. Iskrivio je usta u nekakav
pokušaj osmijeha.
―Ja sam joj mezimac.‖
―Kakav je to duh bio?‖
―Ma, obiĉan stari duh.‖ Protrljao je krvave oĉi. ―Oprosti, još uvijek imam
priviĊenja.‖
―Što ti se ukazuje?‖
―Konji. Kuće. Vatra.‖
Duh je ostavio dojam svoje smrti. Posve neugodan aspekt borbe s
duhovima.
―Koji je ovo Ref?‖ upitala sam.
―Zove se Aludra Chertan. Ne znam zašto se javila za gospodaricu. Mrzi
nas.‖
―Svi nas oni mrze.‖ Pogledala sam prema travnjaku. Aludra se nije vratila.
―Moţeš li izići?‖
―Ha, mogu pokušati.‖ Uhvatio se rukom za glavu i naĉinio grimasu. ―Je li
se tvoj gospodar već hranio tobom?‖
―Jedva da sam ga vidjela.‖ Nešto mi je govorilo kako je bolje da ne
spominjem što se sinoć dogodilo.
―Aludra se juĉer hranila Felixom. Kad se povratio, nije se prestajao tresti.
Svejedno ga je natjerala da vjeţba.‖
―Je li mu sad dobro?‖
―Ostao je uţasnut. Dva sata nije mogao osjetiti eter.‖
―Nisu normalni što to idu raditi vidovnjaku.‖ Osvrnula sam i pogledala ima
li gdje straţara. ―Nemam im namjeru dopustiti da se mnome hrane.‖

72
 ―Moţda nećeš imati izbora.‖ Skinuo je svjetiljku s kapije. ―O tvom se
gospodaru dosta priĉa. Veliš da si ga jedva vidjela?‖
―Stalno nekamo odlazi.‖
―Zašto?‖
―Nemam pojma.‖
Julian me dugo promatrao. Sad sam mu bila blizu, pa sam mogla vidjeti da
je u stanju vidjeti duhove, vid mu je kao u Liss. Ljudi koji duhove vide napola
vid ukljuĉuju povremeno, ali Julian te traĉke energije mora gledati neprestano.
―Daj da iziĊem‖, rekao je. ―Od juĉer ujutro nisam ništa pojeo. Juĉer
naveĉer. Kad god da je to bilo.‖
―Moţeš li dobiti dozvolu?‖
―Mogu pitati.‖
Sjena mu je nestala u rezidenciji. Palo mi je na um kako se moţda neće
vratiti.
Ĉekala sam ga blizu Štakornjaka. Taman sam odluĉila odustati kad je
bljesnula bijela bluza. Julian se pojavio na malim vratima, drţeći ruku preko
lica. Pozvala sam ga. ―Što se dogodilo?‖
―Neizbjeţna stvar.‖ Zvuĉao je kao da je ostao bez daha. ―Rekla je da mogu
jesti, ali da hrani neću osjetiti miris, ni okus.‖
Maknuo je ruku s lica. Zinula sam od uţasa. Niz bradu mu se cijedila gusta,
tamna krv. Ispod oĉiju su mu nastajale modrice. Nos mu je bio crven i otekao,
pun puknutih kapilara. ―Trebaš staviti leda na to.‖ Povukla sam ga iza zida od
šperploĉe. ―DoĊi. IzvoĊaĉi sigurno imaju nešto što će ti pomoći.‖
―Ma, dobro sam. Mislim da nije slomljen.‖ Dotaknuo je korijen nosa. ―Nas
dvoje moramo porazgovarati.‖
―Razgovarat ćemo uz obrok.‖
Dok sam ga vodila kroz Štakornjak, gledala sam ima li štogod što bi moglo
posluţiti kao oruţje. Ĉak i nešto rudimentarno dalo bi se iskoristiti: kakva oštra
ukosnica, krhotina stakla, kornad metala. Ništa mi nije privuklo paţnju. Ako su
izvoĊaĉi uistinu nenaoruţani, ne znam kako bi se mogli obraniti ako se Emimi
uspiju probiti u grad. Refovi i crvene jakne su im jedina zaštita.
U straćari s hranom natjerala sam ga da pojede zdjelu kaše i malo ustajalog
kruha, pa preostale numine dala proricatelju u zamjenu za ukradeni paketić
acetaminofena. Nije mi htio reći gdje ga je ukrao, niti kako i ĉim je dobio igle,
nestao je u masi. Sigurno je pravi akultomant. Juliana sam dovela u mraĉni kut
prostorije. ―Uzmi to‖, rekla sam mu. ―Pazi da te nitko ne vidi.‖
Ništa nije rekao. Ubacio je dvije kapsule u usta i progutao ih s vodom. U
praznoj dašĉari pronašla sam krpu i nešto vode. Dala sam mu to da si obriše
sasušenu krv.
―Dakle‖, rekao je, pomalo promuklo, ―što smo doznali o Emimima?‖
73
 ―Ja ništa.‖
―Malo sam istraţio kako ovdje stvari funkcioniraju, ako te to zanima.‖
―Naravno da me zanima.‖
―Bijele jakne nekoliko dana prolaze osnovnu obuku. Uglavnom iz borbe s
duhovima – trebaš pokazati kako si u stanju naĉiniti špulu, takve stvari. Onda te
stave pred prvu kušnju. Na tom ispitu moraš dokazati svoj dar.‖
―Dokazati ga?‖
―Dokazati da je koristan. Proricatelji moraju nešto proreći. Mediji prizvati
duha. Shvaćaš već.‖
―Što oni smatraju korisnim?‖
―Moraš napraviti nešto da dokaţeš odanost. Razgovarao sam o tome s
portirom u Trinityju. Nije mi ţelio otkriti previše, ali je rekao kako je svojim
proricanjem doveo nekog u Šeol I. Moraš im pokazati ono što ţele vidjeti, ĉak i
ako ćeš time ugroziti drugo ljudsko biće.‖ Stegnulo mi se grlo. ―A drugi ispit?‖
―Nešto vezano uz Emime. Pretpostavljam da, ako preţiviš, postaneš crvena
jakna.‖
Pogled mi je lutao dašĉarom. MeĊu izvoĊaĉima se vidjelo par ţutih bluza.
―Vidi‖, rekao je Julian, ne diţući glas. ―Ona u kutu. Kakve prste ima.‖
Pratila sam mu pogled. Djevojka je jela kašu iz zdjele i razgovarala s
mladićem koji je djelovao bolesno. Tri prsta bila su joj tek patrljci. Kad sam
opet pogledala okupljene, zamijetila sam i druge ozljede, pokoji bi bio bez ruke,
drugi su imali oţiljke od ugriza, tragove kandţi po rukama i nogama.
―Izgleda da stvarno vole ljudsko meso‖, rekla sam. Liss bogami nije lagala.
―Izgleda.‖Julian mi je ponudio svoju zdjelu. ―Hoćeš li ti ostatak?‖
―Ne, hvala.‖
Neko smo vrijeme samo sjedili i nismo progovarali. Nisam ih gledala, ali
sam neprestano razmišljala o ozljedama koje su ovi ljudi zadobili. Glodali su ih
poput pilećih kostiju, pa sa smećem bacili van. U ovom bijednom, nezaštićenom
naselju straćara neprestano su bili u opasnosti.
Nisam ţeljela da Refaimi doznaju što sam. A prvi ispit ne mogu poloţiti
ako im to ne pokaţem. Ali opet, ţelim li baš proći na tim ispitima? Prošla sam
prstima kroz kosu dok sam razmišljala. Ostaje mi samo da priĉekam što će
upravitelj od mene htjeti kad se vrati. Sudbina mi je bila u njegovim rukama.
Nekoliko minuta promatrala sam izvoĊaĉe i onda spazila poznato lice: bio
je to Carl. Razgovor je utihnuo. Napravili su mu prolaz i gledali u pod. Podigla
sam glavu da vidim što to promatraju: radilo se o njegovoj ruţiĉastoj tunici. Što
pak on radi u Štakornjaku?
―Tilda mi je rekla da je poloţio prvi ispit‖, otkrila sam Julianu. ―Što misliš
da je morao uĉiniti? Je li bilo dosta da uvali Ivy?‖

74
 ―On je proricatelj. Vjerojatno je bilo dosta da u šalici ĉaja otkrije svoju
preminulu tetu‖, odgovorio mi je.
―To bi bio augur. I nisi li ti ustvari proricatelj?‖
―Nisam to nikada tvrdio.‖ Nakratko mi se osmjehnuo. ―Nisi jedina s
varljivom aurom.‖
To mi je dalo misliti. Proricatelje su drţali za najniţu vrstu vidovnjaka, u
svakom sluĉaju bili su najraširenija – ta mu se etiketa mogla uĉiniti uvredljivom.
Ili pak moţda nije bio tako dobar u klasifikaciji vidovnjaka kao što sam, po
Jaxovim tvrdnjama, bila ja.
Jax. Pitala sam se što je s njim. Brine li se što je sa mnom. Ali naravno da
se brinuo – bila sam njegov onironaut, njegova frajla. Kako bi me mogao
pronaći ovdje, nisam imala pojma. Moţda bi Dani ili Nick mogli pronaći neki
naĉin. Svojedobno su radili za Scion. Sigurno postoji baza podataka o
zatvorenicima, koju Arhont krije.
―Pokušavaju ga podmititi.‖ Julian je promatrao dvoje izvoĊaĉa. Nudili su
mu numine i razgovarali s njim. ―Sigurno misle kako sad ima nekog utjecaja kod
Refova.‖
Stvarno se tako ĉinilo. Carl ih je tjerao od sebe, pa su se povukli.
―Juliane‖, upitala sam, ―koliko ti tableta daju?‖
―Jednu.‖
―Kako izgleda?‖
―Okrugla, crvena. Mislim da je ţeljezo.‖ Progutao je kašu. ―Zašto me to
pitaš, koliko ih daju tebi?‖
Naravno. Scion je mušku kontracepciju rješavao injekcijom, ali nije imalo
smisla sterilizirati oba spola. Carl me spasio da ne moram odgovoriti.
―Onda sam pogledao u kamen‖, govorio je jednoj bijeloj jakni, dok ga je
nekoliko harlića promatralo, ―i odluĉio joj udovoljiti. Ispostavilo se kako joj je
baš stalo naći tog Bijelog Vezaĉa i naravno, ĉim sam mu ugledao lice, toĉno sam
znao gdje se nalazi. Izgleda da je mimeokrat u I-4.‖
Oblio me hladan znoj. Govorio je o Jaxonu.
―Paige?‖ rekao je Julian.
―Dobro sam. Odmah se vraćam.‖
Prije nego što sam stigla promisliti, krenula sam ravno prema Carlu. Kad
sam ga uhvatila za bluzu i odvukla u kut, razrogaĉio je oĉi.
―Što si vidio?‖
Rekla sam to piskavim glasom. Carl je zurio u mene kao da imam dvije
glave. ―Što?‖
―Što si joj rekao o Bijelom Vezaĉu, Carl?‖
―Zovem se XX-59-l.‖

75
 ―Baš me briga. Reci što si vidio.‖
―A što se to tebe tiĉe?‖ Gledao je moju bijelu bluzu.
―Reklo bi se da nisi napredovala tako brzo kao što su svi oĉekivali. Da
svojeg posebnog gospodara nisi razoĉarala?‖
Unijela sam mu se u lice, tako da nas je dijelilo moţda pet centimetara. S te
blizine još je više nalikovao na štakora.
―Carl, ja se ne bavim intrigama‖, rekla sam mu tihim glasom. ―I ne volim
one koji mijenjaju strane. Reci mi što si vidio.‖
Najbliţa je svjetiljka zatreperila. Nitko to nije zamijetio – izvoĊaĉi su se
već okrenuli drugim stvarima – osim Carla. U pogledu mu se pojavio traĉak
straha. ―Nisam baš vidio gdje se toĉno nalazi‖, priznao je, ―ali sam vidio sunĉani
sat.‖
―Vidio si dok si gatao?‖
―Jesam.‖
―A zašto je zanima Vezaĉ?‖ Ĉvršće sam mu stisnula bluzu.
―Ne znam. Radio sam što mi je rekla.‖ Odmaknuo se. ―Zašto me to
ispituješ?‖
Krv mi je navrla u uši. ―Tek tako.‖ Pustila sam mu bluzu. ―Ispriĉavam se.
Ţivĉana sam zbog ispita.‖
Carl se smekšao, polaskan. ―Ništa ĉudno. Ma sigurno ćeš uskoro dobiti
sljedeću boju.‖
―A što potom?‖
―Nakon ruţiĉaste? Pa, postat ćeš ĉlan odreda, naravno! Jedva ĉekam da mi
te proklete Zunzare padnu šaka. Bit ću u crvenom dok si rekao keks.‖
Već je sasvim potpao pod njihov utjecaj. Već je bio vojnik, uskoro će od
njega naĉiniti ubojicu. Usiljeno sam se osmjehnula i otišla.
Carlov ponos nije bio neutemeljen. Bio je dobar proricatelj. Posluţio se
Nashirom da si prizove predmet u ţarište, vidi ga na sjajnoj površini numena
kojim se najviše volio sluţiti. Takvim su sposobnostima raspolagali proricatelji,
kao i neki auguri. Bili su u stanju spojiti svoju sposobnost sa ţudnjom nekoga
drugog – kveranta – kako bi im proĉitali budućnost. Kartomanti i kiromanti to su
stalno radili. A što god Jaxon mislio o tome, takav dar ĉovjeku uvijek dobro
doĊe. Eter je bio poput kakvog Scioneta: mreţa onirosfera, a svaka je nudila
informacije pritiskom na odreĊeno dugme. Kverant je bio svojevrsna traţilica,
naĉin na koji se moţe gledati oĉima lebdećih duhova.
Carl je u Nashiri imao savršenog kveranta. Uspio je ne samo vidjeti Jaxa,
već i stvari koje mogu ukazivati na njegovu lokaciju. Jedan od šest sunĉanih
satova na stupu.
Morala sam ga upozoriti. I to vrlo brzo. Nisam znala što ona hoće s njim,
ali nisam imala namjeru dopustiti joj da ga dovede ovamo.
76
 Julian je izišao za mnom. ―Paige?‖ Uhvatio me za rukav. ―Što ti je rekao?‖
―Ništa.‖
―Malo si blijeda.‖
―Dobro sam.‖ Tek kad sam mu u ruci spazila kruh, sjetila sam se Seba.
―Hoćeš li to pojesti?‖
―Neću. Hoćeš ti?‖
―Nije za mene, nego za Seba.‖
―Gdje si ga pronašla?‖
―U Domu amaurotika.‖
―Aha. Dakle, vidovnjake zatvaraju u Londonu, a amaurotike pod kljuĉem
drţe ovdje?‖
―Moţda se to njima ĉini logiĉnim.‖ Stavila sam kruh u dţep. ―Vidimo se
sutra. U suton?‖
―Moţe.‖ Zastao je. ―Ako uspijem izići.‖
Kad sam stigla do Doma amaurotika, zgrada je bila u mraku. Ĉak ni
svjetiljke na ulici nisu gorjele. Nisam ni pomišljala da se upuštam u razgovor s
Graffiasom i nagovaram ga da me pusti ući, uputila sam se ravno straga i
uzverala olukom.
―Seb?‖
U sobi nije gorjelo svjetlo. Osjećala sam iznutra vonj vlaţnog, ustajalog
zraka. Seb mi nije odgovorio.
Uhvatila sam se za rešetke i ĉuĉnula na rub zida. ―Seb‖, psiknula sam.
―Jesi unutra?‖
Nije ga bilo. U sobi nije bilo nikakvih onirosfera. Imaju ih ĉak i amaurotici,
no njihove su bezbojne. Bez nijansi emocija, spiritualne aktivnosti. Seb je
išĉeznuo.
Moţda su ga odveli na rad u rezidenciju. Moţda će se vratiti. A moţda je
ovo bila stupica.
Izvukla sam kruh iz rukava, ugurala ga meĊu rešetke i spustila se po cijevi
oluka. Nisam se osjećala sigurno dok pod nogama nisam osjetila ĉvrsto tlo.
A taj osjećaj nije potrajao. Ĉim sam se zaputila natrag u centar grada, kao
da mi je nešto ukliještilo ruku. Prostrijelio me prodoran pogled dva vrela,
ţestoka oka.

77
 7.
Mamac

Stajao je nepomiĉno. Na sebi je imao crnu košulju visokog ovratnika, sa zlatnim

obrubom. Rukavi su skrivali ruku koju sam mu ranije tijekom dana povila.
Bezizraţajno me gledao. Ovlaţila sam usne i pokušala smisliti kakav
izgovor.
―Dakle‖, rekao je i privukao me, ―vidaš rane i hraniš robove amaurotike.
Baš neobiĉno.‖
Od gaĊenja sam išĉupala ruku iz stiska. Nije me spreĉavao. Da me stjerao u
kut, mogla sam se boriti – ali tad sam ugledala ostale. Ĉetiri Refa, dva muška i
dvije ţene. Sve ĉetvero imalo je ĉeliĉne, neprobojne onirosfere.
Kad sam zauzela obrambeni poloţaj za borbu, nasmijali su se.
―Ne budali, 40.‖
―Ţelimo samo s tobom razgovarati.‖
―Onda razgovarajte‖, odgovorila sam.
Rekla sam to glasom koji uopće nije nalikovao mojem. Upravitelj nije
skidao pogled s mojeg lica. Pri svjetlu obliţnje plinske svjetiljke, oĉi su mu sjale
novom bojom. Nije se nasmijao s ostalima. Bila sam poput progonjene zvijeri,
opkoljena. Ako bih se pokušavala izvući iz situacije u kojoj sam se našla, bilo bi
to ne samo glupo, već i samoubilaĉki.
―Idem‖, rekla sam.
Upravitelj je klimnuo glavom.
―Terebell‖, rekao je, ―idi do nasljednog suverena. Reci joj da smo uhitili
XX-59-40.‖
Uhitili? Pogledala sam ţene. To su sigurno Tilda i Carlova gospodarica,
Terebell Sheratan. Gledala me mirnim pogledom ţutih oĉiju. Kosa joj je bila
tamna i sjajna, uokvirivala joj je lice poput kapuljaĉe. ―Razumijem, konzorte
suverena‖, rekla je.
Krenula je ispred cijele te procesije. Nisam dizala pogled sa svojih cipela.
―DoĊi‖, rekao je upravitelj, ―nasljedni suveren ĉeka.‖
Išli smo prema centru grada. Straţari su se drţali na pristojnoj udaljenosti
od upravitelja, pa su malo zaostali. Stvarno je imao drugaĉije oĉi: bile su
naranĉaste. Uhvatio me kako ga promatram. ―Ako imaš kakvo pitanje‖, rekao je,
―slobodno ga postavi.‖
78
 ―Kamo idemo?‖
―Na tvoj prvi ispit. Još nešto?‖
―Što vas je ugrizlo?‖
Gledao je ravno pred sebe. Onda je rekao: ―Poziv da govoriš je povuĉen.‖
Gotovo sam si pregrizla jezik. Gad. Satima sam mu vidala ranu. Mogla sam
ga ubiti. A i trebala sam.
Upravitelj je dobro poznavao grad. Prošli smo kroz više ulica dok se nismo
našli sa straţnje strane rezidencije, one u kojoj smo bili na pozdravnom govoru.
Na ploĉi ispred nje pisalo je REZIDENCIJA SIZERENA. Dok smo prolazili, straţari
su se poklonili, stisnuli šaku na grudi. Upravitelj im uopće nije odzdravio.
Kapija se za nama zatvorila. Od zveckanja brava napeli su mi se mišići. Šibala
sam pogledom od zida do zida, nastojala upiti sve što vidim, gledala što bih
mogla iskoristiti za penjanje. Po zgradama su neobuzdano rasle debele
penjaĉice, mirisna kozja krv, bršljan i glicinija, ali tek moţda do visine metra.
Iznad njih su se nalazili samo prozori. Hodali smo stazom pješĉane boje koja je
obilazila ovalnim travnjakom, na kojem je stajala usamljena bandera. Svjetlo
svjetiljke probijalo se kroz crvena stakalca.
Staza je vodila do vrata. Upravitelj je stao, nije me ni pogledao.
―Ne spominji rane‖, rekao je, tako tiho da sam ga jedva ĉula, ―ili ćeš
poţaliti što si mi spasila ţivot.‖
Dao je znak svojoj sviti. Dvoje njenih pripadnika prišlo je vratima pa su
stali s obje strane, uz mene je stao muškarac kovrĉave kose i prodornog pogleda.
Nakon što su me tako okruţili, gurnuli su me kroz vrata, u prohladnu
unutrašnjost zgrade.
Našla sam se u uskoj, ukrašenoj prostoriji, sa zidovima od bjelokosti. Po
lijevom zidu rasprsnule su se tople boje svjetla koje je dopiralo kroz zatamnjena
prozorska stakla, koja kao da su se izvana napajala sjajnom mjeseĉinom.
Razabrala sam pet spomen-ploĉa, ali nije bilo vremena da ih proĉitam – vodili
su me prema mjestu koje je osvjetljavalo svjetlo s nadsvoĊenog prolaza.
Upravitelj me poveo uz tri mramorne stepenice, potom je kleknuo na koljeno i
poklonio se. Kad sam opazila kako me straţar netremice promatra, uĉinila sam
to i ja.
―Arcturuse.‖
Ruka u rukavici dotaknula mu je bradu i podigla glavu. Osmjelila sam se
baciti pogled. Pojavila se Nashira. Veĉeras je bila u crnoj haljini, od vrata do
poda, po kojoj je svjetlo svijeće iscrtalo volane. Dotaknula je usnama
upraviteljevo ĉelo, a on joj je stavio dlan na abdomen.
―Vidim da si doveo naše ĉudo od djeteta‖, rekla je Nashira dok me
promatrala. ―Dobra veĉer, XX-40.‖
Odmjerila me od glave do pete, imala sam osjećaj da mi pokušava oĉitati
auru. Zato sam postavila neke zaštitne prepreke, kao preventivnu mjeru.
79
 Upravitelj se nije micao. Nisam mu mogla vidjeti lice.
Iza njih je stajao red Refaima, svi su bili odjeveni u ogrtaĉe s kapuljaĉama.
Aure su im ispunile kapelicu i okruţile moju. Ja sam bila jedino ljudsko biće u
prostoriji. ―Pretpostavljam kako ti je jasno zašto si tu‖, rekla je Nashira.
Nisam progovarala. Znala sam da sam zgriješila time što sam Sebu odnijela
hranu, ali mogli su mi zamjeriti i štošta drugo: povijanje upravitelja, moje
potajno istraţivanje grada ili već to što sam uopće ljudsko biće. Carl je
vjerojatno izvijestio o mojem zanimanju za njegovu viziju. A moţda su već
znali što sam.
―Našli smo je pred Domom amaurotika‖, objavio je straţar.
Bio je slika i prilika Pleione, ĉak je imao i iste oĉi. ―Šuljala se oko nje u
mraku, kao kakav štakor.‖
―Hvala ti, Alsafi.‖ Nashira me pogledala, ali me nije pozvala da ustanem.
―Ĉula sam kako si kradomice dostavljala hranu jednom amaurotiku, radniku.
Postoji li neki razlog zašto si to ĉinila?‖
―Postoji, izgladnjujete ga i tuĉete kao stoku. Potreban mu je lijeĉnik, trebao
bi otići u bolnicu.‖
Glas mi je odzvanjao mraĉnom kapelicom. Refaimi pod kapuljaĉama nisu
progovarali. ―Ţao mi je ako tako misliš‖, rekla je Nashira, ―ali u oĉima Refaima
– a te oĉi sad vladaju tvojom zemljom – ljudi i stoka su na istoj razini.
Ţivotinjama ne pruţamo lijeĉniĉku pomoć.‖
Postala sam svjesna da sam pobijeljela od srdţbe, ali sam zatomila ţelju da
joj odgovorim. Time bih samo izazvala Sebovu smrt.
Nashira se okrenula. Upravitelj je ustao, pa sam ustala i ja.
―Sjetit ćeš se kako je u pozdravnom govoru reĉeno, 40, da ljude koje
dovedemo ovamo tijekom sezona kostiju, stavljamo na kušnju. Crvene jakne
šaljemo da nam dovedu ljudska bića s aurom, ali nismo uvijek u stanju
prepoznati kakve se sve sposobnosti u pojedinoj auri kriju. Priznajem, u
prošlosti smo znali pogriješiti. Pomislili bismo kako tko od novodošlih krije
znatan potencijal, da bi se potom ispostavilo kako se radi tek o kakvom
lutajućem kartomantu, ali ti ćeš nesumnjivo ispasti mnogo zanimljiviji sluĉaj. O
tvojoj smo auri ĉuli prije nego što smo te upoznali.‖ Pozvala me.
―Hajde, pokaţi nam svoj dar.‖
Upravitelj i Alsafi su se odmaknuli od mene. Sad smo suĉelice stajali ja i
Nashira.
Mišići su mi se napeli. Nije valjda da ţeli da se borim s njom? Tu bih borbu
izgubila. Ona i njeni anĊeli raznijeli bi mi onirosferu. Već sam mogla osjetiti
kako kruţe oko nje, spremni braniti onog koji ih je prizvao.

80
 Ali tad sam se sjetila Lissinih rijeĉi: Nashira ţeli onironauta. Morala sam
misliti jako brzo. Moţda ima nešto što bih mogla uĉiniti, na što ne moţe
uzvratiti, moţda imam kakvu prednost pred njom.
Sjetila sam se vlaka. Ako u sviti nema onironauta ili proroka, Nashira nema
utjecaja na eter. Ako nekako nije upila duh neĉitljivog, mogu joj u um ubaciti
svoj duh.
Mogu je ubiti.
Taj se prvotni plan raspao kad se vratio Alsafi. U rukama je nosio krhki lik,
koji je preko glave imao crnu vreću. Zatvorenika su posjeli i stavili mu lisice.
Prsti su mi se ukoĉili. Da to nije jedan od mojih? Da nisu otkrili Dials, pronašli
moju ekipu?
Ali nisam osjećala prisutnost aure. Radilo se o amaurotiku. Na um mi je
pao otac, od ĉega mi je gotovo pozlilo – ali lik je bio premalen, suviše mršav.
―Vjerujem kako se vas dvoje poznajete‖, rekla je Nashira.
Strgnuli su mu vreću s glave. Sledila sam se. Seb. Njega su doveli. Oĉi su
mu bile tako natekle da nisu bile manje od šljiva, kosa mu je preko lica visjela u
krvlju slijepljenim pramenovima, imao je ispucale, krvave usne. Ostatak lica bio
mu je prekriven slojem sasušene krvi. Već sam vidjele ljude koje su pretukli na
mrtvo ime, kad su Hectorove ţrtve ponizno došle u Dials potraţiti pomoć kod
Nicka, ali ništa sliĉno ovome. Nikad nisam vidjela tako mladu ţrtvu. Straţar ga
je udario po licu i ostavio mu novu modricu. Seb je bio gotovo bez svijesti, ali
mu je uspjelo da me pogleda.
―Paige.‖
Od tog slomljenog glasa prokljuĉala mi je krv. Okomila sam se na Nashiru.
―Što ste mu to uĉinili?‖
―Ništa‖, rekla je, ―ti ćeš mu tek uĉiniti.‖
―Što?‖
―Došao je trenutak da zavrijediš svoju sljedeću bluzu, XX-40.‖
―Što to dovraga govorite?‖
Alsafi me tako udario po glavi da me umalo oborio. Uhvatio me za kosu i
unio mi se u lice. ―U prisutnosti nasljednog suverena nećeš izgovarati nikakve
vulgarnosti. Jezik za zube, da ti ne bih zašio usta.‖
―Strpljenja, Alsafi. Pusti je da se rasrdi.‖ Nashira digne ruku. ―Naposljetku,
u vlaku je bila srdita.‖
Zvonilo mi je u ušima. Iz sjećanja su iskoĉila dva lica. Dva tijela na podu
vagona. Jedno mrtvo, drugo poludjelo. Moje ţrtve. Moja ubojstva.
To mi je bila kušnja. Ako ţelim odoru nove boje, moram ubiti. Moram
ubiti Seba.
Nashira je, u tom sluĉaju, pogodila što sam. Pogodila je kako je moj duh u
stanju izići iz svojeg prirodnog mjesta koje se nalazi unutar mojeg tijela. Da
81
mogu ubiti brzo, bez prolijevanja krvi. Ţeljela me vidjeti kako to radim. Htjela
je da joj plešem. Da vidi imam li dar koji bi vrijedilo ukrasti.
―Ne‖, rekla sam.
Nashira je ostala nepomiĉna.
―Ne?‖ Kad nisam progovorila, nastavila je. ―Odbijanje ne dolazi u obzir. Ili
ćeš nas slušati, ili te se moramo riješiti. Veliki inkvizitor će nesumnjivo biti
sretan što moţe kazniti tvoj neposluh.‖
―Onda me ubijte‖, rekla sam. ―Ĉemu gubiti vrijeme?‖
Trinaest sudaca nije progovaralo. Šutjela je i Nashira. Samo me promatrala,
gledala u mene. Pokušavala je shvatiti blefiram li. Alsafi nije oklijevao, uhvatio
me za ruku i povukao prema stolcu. Ritala sam se i otimala. Osjetila sam
mišićavu ruku oko vrata. ―Uĉini to‖, zareţao mi je na uho, ―ili ću ti zdrobiti
grudni koš pa ćeš se ugušiti u vlastitoj krvi.‖
Stresao me takvom snagom da mi je zatreperilo pred oĉima. ―Ubij deĉka.
Odmah.‖
―Ne‖, rekla sam.
―Poslušaj naredbu.‖
―Ne.‖
Alsafi me stisnuo ĉvršće. Zarila sam mu nokte u rukav. Prsti su mi skliznuli
na njegov bok – i u pojasu mu napipali noţ. Noţ za otvaranje omotnica, ali
dostajat će. Ubod je bio dovoljan da me pusti. Zateturala sam prema klupi, s
noţem u ruci.
―Ne prilazite‖, upozorila sam ih.
Nashira se nasmijala. Za njom i suci. Njima sam ipak bila tek podvrsta
izvoĊaĉa. Još jedno nebitno, krhko ljudsko biće, glave pune ludih ideja.
Ali upravitelj se nije smijao. Pogled mu je bio prikovan za moje lice.
Okrenula sam vrh noţa prema njemu.
Nashira mi je prišla. ―Dojmljivo‖, ocijenila je. ―SviĊaš mi se, XX-40. Imaš
duha.‖
Ruka mi se tresla.
Alsafi pogleda posjekotinu na ruci. Kroz koţu mu se cijedila svjetlucava
tekućina. Pogledala sam noţ i vidjela kako je oštrica potpuno umrljana istom
tvari.
Seb je plakao. Ĉvršće sam stisnula noţ, ali prsti su mi bili ljepljivi. Nisam
se mogla noţem za rezanje papira boriti protiv svih tih Refaima. Jedva bih se
znala posluţiti pravim noţem, da ne spominjem koliko bi mi bilo teško precizno
ga baciti. Osim pet anĊela oko Nashire, nije bilo duhova koji bi se mogli svrstati
u špulu. Ţelim li osloboditi Seba, morala bih prići bliţe, a potom otkriti kako da
oboje odavde iziĊemo ţivi.
―Arcturuse, Aludra – razoruţajte je‖, rekla je Nashira. ―Bez duhova.‖
82
 Jedan od sudaca skinuo je kapuljaĉu. ―Bit će mi zadovoljstvo.‖
Odmjerila sam je. To je bila Julianova gospodarica. Djelovala je lukavo,
glatke plave kose i maĉjih oĉiju. Upravitelj je ostao iza nje.
Ocijenila sam im aure.
Aludra je bila divlje stvorenje. Moţda je djelovala civilizirano, ali osjetila
sam kako se jedva suzdrţava da joj ne procuri slina.
Spremala se za borbu, uzbudila ju je Sebova slabost i ţudjela je pojesti mi
auru. Htjela se domoći neke igraĉke i to odmah.
Upravitelj je bio mraĉniji, hladniji, namjere su mu bile prikrivene – ali to
ga je samo ĉinilo opasnijim. Ĉak i kad bih mu mogla proĉitati auru, ne bih bila u
stanju predvidjeti što će uĉiniti.
Iznenada mi je nešto sinulo. Upraviteljeva me krv bila pribliţila eteru.
Moţda bi to moglo opet djelovati. Prinijela sam noţ licu i udahnula. Hladni vonj
raspalio mi je ĉula do krajnjih granica. Eter se omotao oko mene, poput hladne
vode, poklopio me.
Iz zgloba sam bacila noţ Aludri u lice, ciljala sam joj meĊu oĉi. Bila sam
preciznija nego što sam oĉekivala. Puno preciznija.
Aludra zgrabi teški svijećnjak i zavitla ga na mene. ―Hajde, dijete‖, rekla
mi je. ―Da se malo poigramo.‖
Ustuknula sam. Ako mi razbije lubanju na komadiće, neću baš biti od neke
koristi Sebu. Aludra je napala. Misija joj je bila da me obori i nahrani se onim
što preostane. Da si nisam povećala osjetljivost ĉula, vjerojatno bi u tome i
uspjela. Zakotrljala sam se da je izbjegnem, pa je, umjesto da smrvi mene,
svijećnjakom tresnula po glavi kipa. U hipu sam se opet našla na nogama, radila
sam kolutove kroz eter i jurila kapelicom, pored Refova s kapuljaĉama koji su se
nalazili u klupama.
Aludra je ponovno posegnula za svojim oruţjem. Ĉula sam ga kako zviţdi
zrakom kad ga je zavitlala na drugi kraj kapelice. Seb mi je vrisnuo ime kad mu
je preletjelo iznad glave. Jurnula sam prema otvorenim vratima, ali mi je
odstupnica presjeĉena. Straţar ih je zalupio s vanjske stane i tako me zakljuĉao u
kapelici s publikom. Kako mi nije ostalo vremena da usporim, zaletjela sam se
ravno u vrata. Udarac mi je izbio zrak. Izmaklo mi se tlo pod nogama. Glavom
sam lupila u tvrdi mramor. Ĉasak kasnije, u vrata je tresnuo i svijećnjak. Jedva
sam stigla pomaknuti noge prije nego je pao na mjesto gdje su ĉaskom prije
leţale. Tresak je odzvanjao kapelicom poput zvona.
Na zatiljku sam osjećala neki tupi bol, ali nije bilo vremena za predah.
Aludra me sustigla. Prsti u koţnim rukavicama zgrabili su me za vrat, palcima
mi je stiskala grlo. Poĉela sam se gušiti. Oĉi su mi se ispunile krvlju pa nisam
više ništa vidjela. Uzimala mi je auru, moju auru. Oĉi su joj zasjale, plameno
crvene.
―Aludra, prestani.‖
83
 Kao da nije ĉula. Osjetila sam metalni okus u ustima.
Noţ je leţao pored mene. Pruţila sam prste prema njemu, ali mi je Aludra
prikliještila ruku. ―Sad sam ja na redu.‖
Imala sam samo jednu priliku da preţivim. Prislonila mi je noţ na obraz, a
ja sam gurnula svoj duh u eter. U duhovnom obliku mogla sam vidjeti novim
oĉima, gledati stvari s nove razine. Na toj sam razini posjedovala potpuni vid.
Eter se doimao tihom prazninom, ispunjenom zvjezdolikim tijelima, a svako je
imalo svoju onirosferu. Aludra mi je bila fiziĉki blizu, zbog toga ni njeno
―zvjezdoliko tijelo‖ nije bilo daleko. Pokušati prodrijeti joj u um bilo bi
samoubojstvo – bio je jako star, vrlo snaţan – ali ţudnja za mojom aurom
oslabila joj je obrambene mehanizme. Bilo je sad ili nikad. Ušla sam joj u um.
Nije bila spremna, a ja sam djelovala brzo. Stigla sam u njenu ponoćnu
zonu, a da nije znala što se dogodilo. Kad je napokon shvatila, izbacila me poput
metka. U hipu sam se opet našla u svojem tijelu i zurila u strop kapelice. Aludra
je kleĉala i drţala se za glavu.
―Izbacite je, izbacite je‖, vrištala je. ―Hoda mi!‖ S mukom sam ustala i
hvatala dah, kad sam se zaletjela u upravitelja, koji me uhvatio za ramena. Prsti
u rukavicama zarili su mi se u koţu. Nije me ţelio ozlijediti – htio me samo
zadrţati, obuzdati – ali duh mi je bio poput biljke muholovke, reagirao je na
opasnost. Gotovo nesvjesno pokušala sam ponoviti isti napad.
Ovaj put nisam ĉak stigla ni do etera. Nisam se mogla ni pomaknuti.
Upravitelj. On me blokirao, izvlaĉio svu moju energiju, sisao mi auru. Mogla
sam samo preneraţeno promatrati kako me privlaĉi sebi, kao sunce cvijet.
Onda je prestao, kao da je pukao konopac kojim smo bili povezani. Oĉi su
mu bile jarko crvene, poput krvi. Zurila sam u njih. Ustuknuo je i pogledao
Nashiru.
Zavladala je tišina. Onda je Refaim s kapuljaĉom na glavi ustao i
zapljeskao.
Sjedila sam zapanjeno na podu.
Nashira je kleknula do mene i stavila mi ruku na glavu.
―Prekrasno. Mali moj onironaute.‖
Nanjušila sam krv. Znala je. Nashira je ustala i okrenula se prema Sebu,
koji je sve to promatrao uţasnuto, koliko su mu rane dopuštale. Sad je svojim
gotovo zatvorenim okom gledao Nashiru, koja mu je prišla iza leĊa.
―Hvala ti što si nam posluţio. Na tome smo ti zahvalni.‖ Uzela mu je glavu
u dlanove. ―Zbogom.‖
―Ne, molim vas, nemojte – molim vas! Ne ţelim umrijeti. Paige!‖
Trznula mu je glavom u stranu. Razrogaĉio je oĉi, a meĊu usnicama mu se
pojavio mjehur sline.
To je bio trenutak kad ga je ubila.

84
 ―Ne!‖ Rijeĉ mi je provalila iz grla. Um mi to nije ţelio pojmiti. Nisam
mogla skinuti pogled s nje. ―Ti... upravo si...‖
―Prekasno.‖ Nashira mu je pustila glavu. Beţivotno je pala u stranu.
―Mogla si to uĉiniti sama, 40. Bezbolno. Samo da si napravila što sam traţila.‖
Osmijeh me izazvao. Smiješila se. Jurnula sam na nju, krv mi je
prokljuĉala. Upravitelj i Alsafi uhvatili su me za ruke i odvukli. Ritala sam se i
udarala, borila sam se dok mi kosa nije bila mokra od znoja. ―Kuĉko jedna‖,
vrištala sam. ―Ti zla kujo! Nije bio ĉak ni vidovit!‖
―Istina. Nije.‖ Nashira se opet našla iza stolice.
―Ali duhovi amaurotika su najbolje sluge. Ne slaţeš se s tim?‖
Alsafi samo što mi nije išĉašio rame. Grebla sam upravitelja po ruci, onoj
ranjenoj, koju sam mu lijeĉila. Zgrĉio se. Nije me bilo briga. ―Pobit ću vas‖,
rekla sam. Jedva sam dolazila do daha, ali uspjela sam to nekako izgovoriti.
―Pobit ću vas. Kunem vam se, pobit ću vas.‖
―Nema potrebe da se zaklinješ, 40. Prepusti to nama.‖
Alsafi me bacio na tlo. Lubanja mi je pukla kad je udarila u tvrdi mramor.
Bljesnulo mi je pred oĉima. Pokušavala sam se pomaknuti, ali nešto me
prikovalo za pod. Bilo je to koljeno na mojim leĊima. Prsti su mi se vukli
mramorom. Onda me zaslijepio bol u ramenu, najgori bol koji sam osjetila u
ţivotu.
Vruće, previše vruće. Miris peĉenog mesa. Nisam se mogla suzdrţati da ne
vrisnem.
―Zaklinjemo te na besmrtnu pokornost Refaimima.‖ Nashira nije skidala
pogled s mene. ―Zaklinjemo te vatrenim znakom. XX-59-40, zauvijek si vezana
uz upravitelja Mesarthima. Odreći ćeš se pravog imena, do kraja ţivota. Tvoj
ţivot sad pripada nama.‖ Koţa mi je gorjela. Nisam mogla misliti ni na što osim
bola. Ubili su Seba, a sad ubijaju mene. Svjetlo je bljesnulo s igle.

85
 8.
O mojem imenu

U krvi sam imala previše fluksa.

Vrtjela sam se u krug u onirosferi. Od fluksa se bila izvitoperila, pa su se
oblici i boje raspali. Ĉula sam kako mi udara srce, zrak mi je palio grlo, kroz
nos.
Ubijaju me. To sam pomislila dok sam se borila protiv vlastitog uma,
gledala ga kako se urušava, poput cjepanice koja dogorijeva u peći. To je bilo to.
Nashira je znala što sam. Otrovala me i sad umirem. A to neće dugo potrajati, jer
se onirosfera ne moţe odrţati u mrtvom tijelu. Onda se misao rasplinula i
nestala, a ja sam lutala tamnim predjelima svojeg uma.
I onda sam je pronašla. Svoju suncem obasjanu zonu, gdje je ţivjela
ljepota. Sigurnost. Toplina.
Potrĉala sam prema njoj, ali kao da sam trĉala po vlaţnom pijesku. Tamni
oblaci nisu me htjeli pustiti, vukli su me u sjenu, u oblaĉno podruĉje. Borila sam
se protiv fluksa, ritala se i uvijala da ga se oslobodim, kotrljala se poput sjemena
prema sunĉevom svjetlu, prema polju punom cvijeća.
Svatko na ovom svijetu ima onirosferu, prekrasnu fatamorganu unutar uma.
U snovima to osunĉano podruĉje vide ĉak i amaurotici – samo što ga oni ne vide
jasno. Vidovnjaci mogu gledati u vlastiti um, ţivjeti u njemu, dok ne umru od
gladi. Moja osunĉana zona bilo je polje puno crvenih cvjetova, koji su se
povijali i mijenjali, ovisno o mojem raspoloţenju.
Vidjela sam bljeskove svijeta izvan svog tijela, osjećala kako se zemlja
ljulja dok sam iz ţeluca izbacivala svoj jedva zamjetan obrok. Ali u sebi sam
bila mirna, promatrala sam kako fluks rastura sve oko mene. Legla sam na
cvjetove i ĉekala kraj.
Vratili su me u moju sobu u Magdaleni. U blizini je krĉao gramofon.
Svirao je još jednu od Jaxonovih omiljenih stvari s popisa zabranjene glazbe:
Did You Ever See a Dream Walking? Leţala sam na trbuhu na otomanu, gola do
pojasa. Kosa mi se zapetljala u ĉvor. Prinijela sam ruku licu. Koţa. Hladna,
ljepljiva koţa. Bila sam ţiva, trpjela, doduše, bol, ali sam bila ţiva. Nisu me
ubili.
Sve me suviše boljelo da bih mogla nepomiĉno leţati. Pokušala sam se
uspraviti, ali mi je glava bila tako teška da se nisam uspijevala podići više od
nekoliko centimetara. Desna me lopatica uţasno pekla. Tupo pulsiranje u

86
preponama govorilo mi je gdje su mi dali injekciju – ali ovaj su me put ozlijedili
dublje.
Fluks je bila jedina droga koja je bolje djelovala u arteriji nego u venama.
Nateklo bedro me peklo. Grudi su mi se nadimale. Sva sam bila u vatri. Ref koji
je to uĉinio ne samo da je bio strašno nespretan, nego i uţasno okrutan. Nejasno
sam se prisjećala Suhaila kako mi se ceri prije nego što sam se onesvijestila.
Moţda su me pokušali ubiti. Moţda upravo sada umirem. Okrenula sam
glavu u stranu. U kaminu je gorjela vatra.
I još je netko bio u sobi: moj gospodar.
Sjedio je u svojem naslonjaĉu i zurio u vatru. Pogledala sam po sobi, puna
mrţnje prema njemu. Još sam osjećala njegove ruke na sebi, kako me drţi,
spreĉava da spasim Seba. Je li zbog tog besmislenog ubojstva osjećao krivnju?
Je li ga bila briga za bespomoćne robove u Domu amaurotika? Pitala sam se je li
ga uopće bila briga za bilo što. Ĉak i njegovi razgovori s Nashirom doimali su se
mehaniĉkim. Je li išta moglo utjecati na ovo stvorenje?
Sigurno je osjetio moj pogled, jer je ustao. Ostala sam nepomiĉna, bilo me
strah pomaknuti se. Previše me dijelova tijela boljelo. Upravitelj je kleknuo
pored otomana. Kad je podignuo ruku, trgnula sam se. Spustio mi je prste na
vreli obraz. Boja oĉiju opet mu je postala neutralno zlatna.
Grlo me boljelo, grozniĉavo. ―Njegov duh‖, uspjela sam protisnuti.
Govorenje mi je predstavljalo pravo muĉenje. ―Je li otišao?‖
―Nije.‖
Svom snagom sam prikrila bol. Ako nitko nije izgovorio trenodiju, Seb će
morati lebdjeti meĊu svjetovima. I dalje će biti prestrašen, i dalje sam, a najgore
od svega, i dalje će ostati zatoĉenik.
―Zašto me nije ubila?‖ Rijeĉi su mi greble grlo. ―Zašto jednostavno nije
pustila da svemu doĊe kraj?‖
Upravitelj se nije obazirao na moje pitanje. Nakon što mi je pregledao
rame, uzeo je vrĉ s noćnog ormarića. Bio je do vrha pun neke tamne tekućine.
Promatrala sam ga. Prinio mi je vrĉ usnama, a zatiljak mi oslonio sebi na dlan.
Otrgnula sam se. Iz grla mu se zaĉulo tiho reţanje. ―Smanjit će ti oteklinu na
nozi‖, rekao je. ―Pij.‖
Odmaknula sam glavu. Upravitelj mi je skinuo vrĉ s usana. ―Zar ne ţeliš
ozdraviti?‖
Zurila sam u njega dok nije skrenuo pogled.
Sigurno sam samo sluĉajno preţivjela. Nije bilo nikakvog razloga da me ne
ubiju.
―Ţigosana si‖, rekao je. ―Moraš mi dopustiti da ti vidam ranu nekoliko
dana, inaĉe će nastati infekcija.‖

87
 Izvila sam se da si vidim rame, grudi sam pokrila plahtom. ―Ţigosana –
ĉime?‖ Drhtavim prstima prelazila sam preko napete koţe. XX-59-40. Ne, ne!
―O... gadovi, bolesni gadovi... Ubit ću te. Ĉekaj samo... kad zaspiš...‖
Grlo me suviše boljelo. Zastala sam, borila se da doĊem do daha. Upravitelj
mi je prešao pogledom preko lica, kao da pokušava razumjeti nešto na stranom
jeziku.
Nije bio glup. Kog me vraga onda tako gledao? Ţigosali su me kao da sam
kakva ţivotinja. Još i gore. Kao da sam broj.
U tišini se ĉulo samo moje sipljivo disanje. Upravitelj mi je stavio ruku u
rukavici na koljeno. Istrgla sam nogu, od ĉega me bol prostrijelio sve do prstiju.
―Ne diraj me.‖
―Ţig će te prestati boljeti, s vremenom‖, rekao je, ―ali tvoja bedrena arterija
je nešto drugo.‖
Kliznuo je rukom niţe, strgnuo mi plahtu s noge. Kad sam ugledala svoje
golo bedro, pomislila sam kako ću opet povratiti. Strašno je nateklo, prekriveno
modricama koje su se protezale gotovo do koljena. Podruĉje oko prepona bilo je
crno, s krvnim podijevom.
Upravitelj mi je jedva primjetno pritisnuo bedro, jedva toliko da bi reagirao
najosjetljiviji okidaĉ, oĉi su mi se ispunile suzama.
―Ova ozljeda neće sama proći. Rana koju je izazvao fluks moţe se izlijeĉiti
samo drugim, jaĉim protuotrovom.‖
Mislila sam kako ću umrijeti od bola ako me samo malo jaĉe stisne.
―Gorjet ćeš u paklu‖, protisnula sam.
―Pakao ne postoji. Postoji samo eter.‖
Stisnula sam zube, toliko sam se trsila da ne zaplaĉem da sam se poĉela
tresti. Upravitelj mi je maknuo ruku s noge i okrenuo se.
Ne znam koliko sam dugo leţala, slaba, u deliriju. Na um mi je padalo
samo to kako se njemu ovo sigurno silno sviĊa, što smo se vratili u prirodne
uloge. Ovaj put on je imao moć nada mnom, mogao me gledati kako se znojim i
patim. On je bio taj koji ima lijek.
Zora je zarudjela. Sat je otkucavao. Upravitelj je ostao sjediti u svojem
naslonjaĉu i samo odrţavao vatru. Nisam imala pojma što ĉeka. Ako je ĉekao da
se predomislim oko svojeg lijeka, sjedit će tako jako dugo. Moţda su mu samo
rekli da pripazi da se ne ubijem. Ne mogu reći kako ne bih pokušala. Bol je bio
gotovo neizdrţiv. Noga mi se potpuno ukrutila i pomicala se samo u grĉevima.
Otekla koţa bila je napeta i sjala se poput plika koji samo što nije puknuo. Dok
su sati beskrajno sporo prolazili, upravitelj se premještao po odaji: kod prozora,
pa u naslonjaĉ, u kupaonicu, za radni stol, opet natrag u naslonjaĉ.
Kao da me uopće nije bilo. Jednom je otišao van i vratio se s toplim
kruhom, ali sam ga odbila. Ţeljela sam da pomisli kako štrajkam glaĊu. Ţeljela
sam povratiti moć. Da se osjeti malen, kao što sam se osjećala ja.
88
 Bol u bedru nije popuštalo, ĉak se i pojaĉalo. Pritisnula sam pocrnjelu
koţu. Nastavila sam je pritiskati sve jaĉe i jaĉe, dok mi se pred oĉima nisu
ukazale zvijezde. Nadala sam se kako ću se onesvijestiti od bola, tako da se
mogu odmoriti barem na nekoliko sati, ali postigla sam samo to da sam opet
povratila. Upravitelj je gledao dok sam u lavor izbacivala kiselu ţuĉ. Pogled mu
je bio prazan. Ĉekao je da se predam, da poĉnem preklinjati. Pogledala sam u
lavor mutnim oĉima. Poĉela sam povraćati krv, izbacivati cijele gvalje. Glava mi
se valjala po jastucima. Sigurno sam se onesvijestila. Kad sam se probudila,
padao je mrak. Julian se sigurno pita gdje sam, pod pretpostavkom da je uspio
izići iz svoje rezidencije. A vjerojatno nije. Mozak mi se mogao usredotoĉiti na
ove teme jer iz nekog neobjašnjivog razloga nisam više osjećala bol.
A nisam osjećala ni nogu.
Kraljeţnicom su mi prošli hladni trnci jeze. Pokušala sam mrdati noţnim
prstima, okrenuti stopalo, ali ništa se nije dogaĊalo.
Upravitelj je bio pored mene.
―Trebao bih ti napomenuti‖, rekao je, ―da, ako se infekciju ne bude lijeĉilo,
postoji velika mogućnost da ostaneš bez noge. Ili ţivota.‖
Pljunula bih ga, ali sam od povraćanja dehidrirala. Odmahnula sam
glavom. Vid mi je kopnio.
―Ne budali.‖ Uhvatio me za glavu i okrenuo je tako da sam ga morala
pogledati.
―Ne moţeš bez nogu.‖
Time me stjerao u kut. Imao je pravo: nogu ne smijem izgubiti. Trebat će
mi za bijeg. Zato sam sad, kad mi je opet stavio ruku na zatiljak, otvorila usta i
pila iz vrĉa. Imalo je neki truli okus, poput zemlje i metala. Upravitelj je
klimnuo glavom. ―Fino.‖
Uspjela sam ga pogledati puna mrţnje, ali uĉinak pogleda umanjilo je moje
iznenadno olakšanje što osjećam trnce u nozi. Ispila sam svu odvratnu tekućinu i
obrisala usta mirnom rukom.
Upravitelj je opet podigao plahtu. Bedro mi se već poĉelo vraćati u
uobiĉajene gabarite.
―Sad smo kvit‖, šapnula sam. Grlo mi je bilo spaljeno. ―Ništa više od toga.
Ja sam izlijeĉila tebe, ti mene.‖
―Ti mene nisi izlijeĉila.‖
Zastala sam. ―Što?‖
―Nisam bio ozlijeĊen.‖
―Ne sjećaš se?‖
―Ništa od toga nije istina.‖

89
 Ni na trenutak nisam povjerovala da sam cijeli onaj susret umislila. I dalje
je na sebi imao košulju dugih rukava, pa mu nisam mogla pokazati, ali bila je
istina. Moţe nijekati koliko hoće. ―Onda sam se sigurno zabunila‖, rekla sam.
Upravitelj nije skidao pogled s mene. Gledao me sa zanimanjem. Hladnim
zanimanjem, bez emocija.
―Tako je‖, rekao je. ―Stvarno si se zabunila.‖
I to mi je bilo upozorenje.
S kule se zaĉula zvonjava. Upravitelj pogleda kroz prozor. ―Slobodna si.
Nisi dovoljno prizdravila da veĉeras poĉnemo s obukom, ali trebaš si naći
hranu.‖ Pokazao je na urnu na kaminu. ―Tu ima još numena. Uzmi koliko ti
treba.‖
―Nemam što obući.‖
―Zato što te ĉeka nova odora.‖ Pokazao mi je ruţiĉastu bluzu. ―Ĉestitam,
Paige. Dobila si promaknuće.‖
Po prvi mi je put izgovorio ime.

90
 9.
Promjena

Moram pobjeći odavde. To mi je bila prva pomisao kad sam izišla van na ciĉu
zimu. Šeol se nimalo nije promijenio, sve je bilo isto, kao da Seb nikada nije
hodao ovim ulicama – ali sam drugaĉije izgledala ja. Umjesto u bijeloj, sad sam
bilo u svijetlo ruţiĉastoj tunici. Sidro na mojem novom prsluku bilo je iste,
bolesne ruţiĉaste boje. Bila sam uprljana. Ne mogu izići na novi ispit. Ne mogu.
Ako su na prvoj kušnji ubili dijete, što će mi tek pokušati uĉiniti na sljedećoj?
Koliko će se krvi proliti prije nego postanem crvena jakna? Moram otići odavde.
Mora postojati neki naĉin, ĉak i ako budem morala zaobilaziti mine. Sve je bolje
od ove noćne more. Dok sam traţila put do Štakornjaka i hodala teškom, slabom
desnom nogom, utrobom mi se proširila neka nepoznata hladnoća. Svaki put kad
bi me pogledao kakav izvoĊaĉ, promijenio bi izraz lica. Postalo bi bezizraţajno.
Spustili bi glavu. Moja bluza bila im je upozorenje: netko tko je promijenio
stranu, izdajnik. Kloni me se. Ja sam ubojica.
A ubojica nisam. Seba je ubila Nashira, a ne ja – ali izvoĊaĉi to nisu znali.
Sigurno preziru svakog tko nije u bijelom. Trebala sam noćas ostati u
Magdaleni. Ali onda bih morala vrijeme provoditi s upraviteljem, a njegovo
društvo nisam ni sekunde više mogla podnijeti. Šepala sam klaustofobiĉnim
prolazima, morala sam pronaći Liss. Ona mi moţe pomoći da se izvuĉem iz ove
noćne more. Mora postojati neki naĉin.
―Paige?‖
Zastala sam, noga mi je drhtala. Hodanje me iscrpilo. Liss je gledala s
prozora svoje sobe. Pogled joj je pao na moju ruţiĉastu bluzu pa se potpuno
ukoĉila. ―Liss‖, zaustila sam.
―Prošla si.‖ Lice joj se smrklo.
―Jesam‖, odgovorila sam, ―ali...‖
―Tko je zbog tebe uhićen?‖
―Nitko.‖ Kad sam vidjela da mi ne vjeruje, shvatila sam kako joj moram
ispriĉati. ―Pokušali su me natjerati da ubijem – da ubijem Seba. Amaurotika.‖
Pognula sam glavu. ―A sad je mrtav.‖
Na te se rijeĉi lecnula.
―Aha‖, rekla je samo. ―Vidimo se.‖
―Liss‖, rekla sam. ―Daj me, molim te, saslušaj. Ne misliš...‖

91
 Navukla je zavjesu na vrata i otpilila me. Kliznula sam duţ zida, potpuno
ispijena. Nisam više jedna od njih.
Seb. Izgovarala sam mu ime u sebi, pokušavala dozvati duh odakle su ga
god sakrili, ali iz etera nje dopiralo ništa. Ni glasa. Ĉak ni kad sam mu
izgovorila prezime, ništa; sigurno mi fali nešto do njegova punog imena. Deĉko
koji je toliko ovisio o meni, koji je bio tako siguran kako ću ga spasiti, u smrti
mi je i dalje bio stranac.
Ĉinilo mi se da me ta zavjesa bijesno promatra. Liss sigurno misli kako
sam teško smeće. Sklopila sam oĉi, pokušala ignorirati tupi bol u bedru.
Moţda sam mogla pronaći još koga u ruţiĉastom s kim bih mogla
razmijeniti informacije – ali nije mi bilo do toga. Njima ne mogu vjerovati.
Većinom su uistinu i bili ubojice. Većina ih je nekog stvarno prokazala. Ako
ţelim razgovarati s nekim tko nije promijenio stranu, moram Liss dokazati kako
u mene i dalje moţe imati povjerenja. Ustala sam s takvim naporom da me svu
oblio znoj i zaputila se prema straćari s hranom. Moţda ću tamo naći Juliana.
Samo što ni on vjerojatno neće htjeti sa mnom razgovarati, ali mi moţda barem
pruţi priliku da objasnim.
Zamijetila sam svjetlo. Peć. Skupina izvoĊaĉa pušila je u sićušnoj šupi,
leţali su na boku i hvatali zrak. Opet aster. MeĊu njima je bila Tilda, pod glavu
je metnula jastuk, a bijela bluza bila joj je prljava i izguţvana, poput iskorištene
papirne maramice. Kopala sam po prsluku u potrazi za zelenom kapsulom koju
sam ponijela. Oprezno, da ne opteretim nogu, kleknula sam pored nje.
―Tilda?‖
Otvorila je oĉi. ―Što je?‖
―Donijela sam tabletu.‖
―Ĉekaj malo. Još carujem. Daj mi sekundu, dušo. Moţda i dvije, tri. Ili
pet.‖ Okrenula se na trbuh i tresla od bezglasnog smijeha. ―Onirosfera ti je sva
grimizna. Jesi to stvarno ti?‖
Ĉekala sam da je proĊe djelovanje astera. Tilda se smijala dobru minutu,
bila je sva crvena u licu, do ušiju. Osjetila sam koliko joj je aura postala
neobuzdana, kako se pomicala i trzala pod utjecajem droge. Ostali vidovnjaci
nisu pokazivali znakove da se ţele probuditi. Tilda si je drhtavim rukama
protrljala lice i klimnula mi glavom.
―U redu, sad su me svrgnuli. Gdje ti je ta tableta?‖
Dala sam joj kapsulu, Pregledala ju je iz svih kutova. Prešla je prstom po
površini, da joj vidi teksturu. Slomila je. Pomirisala sadrţaj, okusila ga.
―Gospodarica ti je opet izišla‖, rekla sam.
―Ĉesto je vani.‖ Vratila mi je ostatak tablete. ―Ovo je biljni lijek. Ali ne
znam od ĉega.‖
―Poznaješ li moţda nekoga tko bi znao?‖

92
 ―Tamo je trgovina drangulijama. Tip koji mi je prodao aster bi moţda znao.
Lozinka je specchio.‖
―Idem do njega‖. Ustala sam. ―Prepuštam te asteru.‖
―Hvala. ‘Đenja.‖
Vratila se na jastuk. Pitala sam se što bi uĉinio Suhail kad bi ih ovako
zatekao.
Trebalo mi je neko vrijeme da naĊem trgovinu. U Štakornjaku je bilo
mnoštvo prostorija, većinom su u svakoj bile dvije ili tri osobe. Dane su
provodili natiskani po šupama, skupljeni oko parafinske peći i spavali na
posteljini koja je bazdjela na vlagu i urin. Jeli su što su mogli pronaći. Ako nisu
našli ništa, bili su gladni. Drţali su se zajedno iz dvaju razloga: prvo, jer ionako
nije bilo mjesta da se razdvajaju, a drugo, u gradu je vladala ciĉa zima. Nije bilo
nikakvih lijekova niti higijenskih potrepština, samo ono što bi ukrali. Ovamo si
dolazio umrijeti.
Zalagaonicu je skrivao niz debelih zavjesa. Ako nisi znao gdje traţiti, nisi
je mogao pronaći, ja sam je našla tek kad sam se raspitala kod harlićke.
Oklijevala je s odgovorom, upozorila na ucjenjivanje i visoke cijene, a onda
napokon uputila.
Dućan je pazio deĉko, cvrkutalo koje sam vidjela na pozdravnom govoru.
Sjedio je na jastuku i igrao se kockama. Njegovoj bijeloj tunici ni traga. Sigurno
je pao na ispitu. Koga vraga Refaimima treba cvrkutalo?
―Zdravo‖, rekla sam.
―Bok.‖ Ĉisto, zvonko. Pravi glas jednog cvrkutala.
―Mogu li popriĉati s vlasnikom zalagaonice?‖
―Koja je lozinka?‖
―Specchio.‖
Djeĉak ustane. Desno mu je oko oteklo od prljavštine. Inficirano.
Razmaknuo je zavjese pa sam ušla.
Londonske zalagaonice obiĉno su bile male, nelegalne trgovine u
zloglasnim dijelovima središnje kohorte. U Chapelu ih je bilo puno, u II-6. I ova
im je bila priliĉno sliĉna. Vlasnik zalagaonice smjestio se u svojevrsnom šatoru
koji je naĉinio od zavjesa kakvima se Liss sluţila za svoje nastupe. Prostor je
bio osvijetljen tek jednom parafinskom svjetiljkom i pretvoren u dvoranu
ogledala. Vlasnik je sjedio u istrošenom koţnom naslonjaĉu i zurio u obojeno
staklo. Zrcala su ukazivala na njegovu specijalnost: bio je katoptromant.
Radilo se o sjedokosom muškarcu s prevelikim trbuhom da bude izvoĊaĉ.
Kad sam ušla, stavio je monokl na oko i pogledao moj odraz u ogledalu. Imao je
mutne oĉi gatare koja je u ţivotu previše toga vidjela.
―Ĉini mi se kako te dosad nisam vidio. U ogledalima ili u dućanu.‖
―XX. Sezona‖, rekla sam.

93
 ―Shvaćam. Tko ti je vlasnik?‖
―Arcturus Mesarthim.‖
Već mi je bilo zlo od tog imena: nisam ga ţeljela ni ĉuti ni izgovarati.
―Oho-ho.‖ Potapšao se po trbuhu. ―Ti si dakle ta njegova stanarka.‖
―Kako se zoveš?‖
―XVI-19-16.‖
―Pravim imenom.‖
―Više ga se i ne sjećam, ali izvoĊaĉi me zovu Kramar. Ako više voliš prava
imena.‖
―Volim.‖
Sagnula sam se da pogledam što nudi. Većinom su to bili numini: puknuta
ogledalca, staklene boce vode, zdjelice i šalice, perle, vrećice ţivotinjskih
kostiju, karte ili ukrasno kamenje. Uz to je imao i biljke. Aster, divlju ruţu,
kadulju, majĉinu dušicu, druge trave koje su se palile. Bilo je i predmeta za
svakodnevni ţivot, vrlo vaţnih za opstanak. Pregledavala sam hrpu.
Plahte, jastuci, šibice, pinceta, alkohol za dezinfekciju, aspirin i
oksitetraciklin, limenke Sterna, boĉica fusidinske kiseline, s kapaljkom, zavoji i
sredstva za dezinfekciju. Uzela sam staro kresivo.
―Odakle ti sve ovo?‖
―Skupi se.‖
―Pretpostavljam kako Refovi ne znaju za ovo.‖ Osmjehnuo se, jedva
primjetno. ―Kako onda opstaje ilegalni dućan?‖
―Pa, recimo da si osteomant. Za svoju vrstu vidovitosti trebat će ti kosti.
Ako ti ih oduzmu. Trebat će ti druge.‖ Pokazao je na vrećicu oznaĉenu s OBIĈNI
ŠTAKOR. ―Ja bih ti dao zadatak koji trebaš izvršiti. Moţda da mi nabaviš robu, ili
da odneseš kakvu poruku – što je predmet koji ti treba vredniji, to će zadatak biti
opasniji. Ako ga uspješno izvršiš, dao bih ti kosti. Ako ti treba mala pozajmica,
morala bi mi donijeti nešto numina, koje ti vratim kad ti vratiš predmet koji sam
ti posudio. Jednostavan, ali uĉinkovit sustav.‖ Nije zvuĉalo kao obiĉna
zalagaonica koja bi ljudima posuĊivala novce na raĉun zaloga. ―A koliko
zaraĉunavaš za informaciju?‖
―Ovisi o tome kakva ti treba.‖
Pokazala sam mu preostalu polovicu tablete. ―Što je to?‖ Pogledao ju je.
Ispustio je monokl pa ga podigao. Debeli prsti su mu zadrhtali. ―Za ovo ću ti‖,
rekao je, ―dati što god ţeliš iz dućana. Besplatno.‖
Namrštila sam se. ―Ţeliš je zadrţati?‖
―O, da. Ovo je vrlo vrijedna stvar.‖ Spustio si je pola tablete na dlan.
―Odakle ti to?‖
―Informacije imaju svoju cijenu, gospon Kramar.‖

94
 ―Ako mi doneseš još toga, nikad ti ništa neću naplatiti. Slobodno uzmi što
god ţeliš. Jedan artikl po tableti.‖
―Reci mi što je to ili ništa od pogodbe.‖
―Dva artikla.‖
―Ne.‖
―Informacije su opasne. Nemaju cijenu.‖ Primaknuo je tabletu parafinskoj
svjetiljci. ―Mogu ti reći da se radi o kapsuli biljnog lijeka i da ti neće nanijeti
nikakvu štetu. Je li to dovoljno?‖
Dva artikla za tablete. A ovakvi artikli u Štakornjaku nekom mogu spasiti
ţivot.
―Tri‖, rekla sam, ―i pogodili smo se.‖
―Sjajno. Ti si sposobna poslovna ţena.‖ Sklopio je uvis okrenute dlanove.
―A što si još, osim toga?‖
―Akultomant.‖
To mi je bila uobiĉajena laţ. Svojevrstan ispit sposobnosti. Htjela sam
vidjeti hoće li mi povjerovati kad im to kaţem. Kramar se nasmijao. ―Nisi ti
gatara. Kad bih ja vidio duhove, mislim kako bih te svrstao na suprotnu stranu
spektra. Imaš vrelu auru. Poput ţara.‖ Pokucao je prstima po ogledalu. ―Ove
godine bismo mogli imati još jednu zanimljivu sezonu.‖
Postala sam napeta. ―Zašto?‖
―Ma, nizašto. Tek priĉam sam sa sobom. Najbolji naĉin da nakon ĉetrdeset
godina ĉovjek zadrţi zdrav razum‖. Na usnama mu je zatitrao osmijeh. ―Reci mi
– što misliš o upravitelju?‖
Spustila sam kresivo na stol.
―Mislila sam kako je to oĉigledno‖, rekla sam.
―Nimalo. Ima raznih mišljenja.‖ Kramar prijeĊe palcem preko leće
monokla. ―Mnogi suverenovog konzorta drţe najprivlaĉnijim od svih Refaima.‖
―Moţda tako misle. Meni je odbojan.‖ Nisam skretala pogled. ―Da sad
uzmem svoje artikle.‖
Zavalio se u naslonjaĉ. Odabrala sam limenku Sterna, nekoliko aspirina i
fusidinsku kiselinu. ―Baš mi je drago što smo poslovali‖, rekao je,
―gospoĊice...?‖
―Mahoney. Paige Mahoney.‖ Okrenula sam se na drugu stranu. ―Ako više
volite prava imena.‖
Izišla sam iz njegova šatora. Pogledom mi je palio leĊa. Pitanja su imala
prizvuk ispitivanja, ali bila sam sigurna kako nisam rekla ništa što nisam trebala.
O upravitelju sam rekla toĉno ono što mislim. Nisam imala pojma zašto bi
Kramar ţelio od mene ĉuti nešto drugo.

95
 Na izlasku, dobacila sam kiselinu cvrkutalu. Pogledao me upitno i nagnuo
glavu u stranu.
―To ti je za oko‖, rekla sam.
Trepnuo je. Ja sam nastavila dalje.
Kad sam stigla do straćare koju sam traţila, pokucala sam kratko po
njezinu vanjskom zidu. ―Liss?‖ Odgovora nije bilo. Opet sam pokucala. ―Liss,
Paige je.‖
Zavjesa se razmakne. Liss je nosila malu svjetiljku.
―Ostavi me na miru‖, rekla je. Zvuĉala je naprasito i ogorĉeno. ―Molim te.
Ne razgovaram s ruţiĉastima ili crvenim. Ţao mi je, ali ne razgovaram s njima.
Morat ćeš si naći druge iste boje, u redu?‖
―Nisam ubila Seba.‖ Ponudila sam joj Sterno i aspirin. ―Evo, to sam dobila
od Kramara. Mogu li samo popriĉati s tobom?‖
Podigla je pogled s predmeta koje sam nudila i pogledala me. Ĉelo joj se
nabralo, napućila je usne. ―Pa hajde‖, rekla je, ―uĊi onda.‖ Dok sam joj priĉala o
kušnji, nisam zaplakala. Nisam mogla. Jax nije podnosio suze. (―Ti si
nemilosrdna uliĉna zlica, dušo. Daj se onda tako ponašaj, budi dobra cura.‖) Ĉak
i ovdje, gdje sam mu sigurno izvan dosega, imala sam osjećaj da prati svaki moj
potez. Ipak, kad sam se sjetila Sebova slomljenog vrata, spopala me muka.
Nisam mogla zaboraviti šok koji sam mu vidjela u pogledu, kako mi je vrisnuo
ime. Kad sam završila priĉu, sjedila sam u tišini, a utrnulu nogu sam ispruţila.
Liss mi je dodala ĉašu iz koje se pušilo.
―Popij to. Trebat će ti puno snage ako ţeliš izbjeći Nashiru.‖ Zavalila se.
―Sad zna što si.‖
Popila sam gutljaj. Imalo je okus po metvici.
Oĉi su me pekle, a grlo i dalje boljelo. Ali za Sebom neću zaplakati. Imala
sam osjećaj da bih mu tako iskazala manjak poštovanja, ako bih plakala dok Liss
sjedi pored mene. Lice joj je bilo nateĉeno, po vratu su se vidjeli otisci prstiju, a
rame joj je bilo išĉašeno – pa ipak je pretpostavila moje zdravlje svojem. ―Sad si
dio Obitelji, sestro‖, rekla je i jednom rukom mi stavila topli oblog od mekinja
na ţig. Opeklina na koţi polako se smirivala, ali rekla je kako će mi sigurno
ostati oţiljak. To mu je i bila svrha. Da me svaki dan podsjeti kome pripadam.

Julian je spavao pod ispranom plahtom. Gospodarica mu je otišla na sastanak sa

svojom obitelji, Chertanima. Dala sam mu nešto aspirina, a onda je opet uronio
u san. Nos mu je izgledao nešto bolje. Došao me ovamo potraţiti kad se u zoru
nisam pojavila, a Liss ga je primila. Njih su dvoje zaĉepili rupe u dašĉari koliko
su mogli, ali šupa je i dalje bila poput hladnjaĉe. Liss me svejedno pozvala da
ostanem tu cijelu noć, a to sam baš i namjeravala. Morala sam se maknuti iz
Magdalene.

96
 Liss otvori Sterno starim otvaraĉem za konzerve.
―Hvala ti na ovom. Toplinu iz konzerve nisam vidjela već neko vrijeme.‖
Kresnula je šibicu i zapalila alkoholni ţele. Pojavio se ĉisti, plavi plamen.
―To si dobila od Kramara?‖
―Kupila.‖
―Što si mu dala?‖
―Jednu od svojih tableta.‖
Liss podigne obrvu. ―Što će to njemu?‖
―Jer meni daju tabletu koju ne dobiva nitko drugi. Nemam pojma o ĉemu se
radi.‖
―Ako ti mogu posluţiti da podmitiš Kramara, vrijedi ih zadrţati. Njegovi su
zadaci riskantni. Tjera ljude da ulaze u rezidencije i kradu. Zna se vrlo ĉesto
dogoditi da ih uhvate.‖
Zgrĉilo joj se lice pa se uhvatila za rame. Uzela sam joj Sterno iz ruke i
spustila ga izmeĊu nas. ―To ti je Gomeisa napravio‖, rekla sam.
―Nakon nekog vremena dosade mu karte. Nekad mu se ne svidi ono što
pokazuju.‖ Legla je na leĊa i stavila si jastuk ispod vrata. ―Ma, nema veze. Ne
viĊam ga tako ĉesto. Mislim da uglavnom uopće i nije u gradu.‖
―Jesi li mu ti jedino ljudsko biće?‖
―Aha. Zato me i mrzi. Bila sam u istoj situaciji kao i ti sad, uzeo me Ref
koji nikada prije nije uzeo ĉovjeka. Mislio je da puno obećavam, da bih mogla
biti jedna od najboljih kostonosaca u Šeolu I.‖
―Kostonosaca?‖
―Tako zovemo crvene jakne. Mislio je kako ću zavrijediti tu boju.
Razoĉarala sam ga.‖
―Kako?‖
―Traţio je da jednom harliću proĉitam sudbinu. Mislili su da je izdajnik, da
je pokušao pobjeći. Ja sam znala da je to istina i da ću ga razotkriti. Zato sam
odbila.‖
―Ni ja to nisam htjela. A ona je svejedno shvatila što sam.‖ Protrljala sam si
sljepooĉnice. ―A sad je k tome i Seb mrtav.‖
―Amaurotici ovdje neprestano umiru. Ostavio bi on ovdje kosti što god ti
uĉinila.‖ Opet se uspravila. ―Hajdemo jesti.‖
Nagnula se i otvorila drveni ormarić. Zinula sam kad sam vidjela što sve
ima u njemu: paket granula za kavu, limenke graha, ĉetiri jaja. ―Odakle ti sve
to?‖
―Našla sam.‖
―Gdje?‖

97
 ―Jedan amaurotik je to sakrio blizu svoje rezidencije. Ostaci zaliha koje su
dostavljene za Sezonu kostiju.‖ Liss je izvukla ţeljezni lonac i napunila ga
vodom iz boce. ―Jest ćemo kao kraljice.‖ Gurnula je lonac prema Sternu. ―Kako
se osjećaš, Jules?‖
Izgleda da su ga probudili naši glasovi. Zbacio je plahtu i sjeo, prekriţenih
nogu. ―Bolje.‖ Stisnuo si je prstima nos.
―Hvala za lijekove, Paige.‖
Klimnula sam glavom. ―Kad te ĉeka tvoj ispit?‖
―Nemam pojma. Aludra bi nas trebala pouĉavati sublimiranju, ali većinu
vremena troši na to da nas mlati.‖
―Sublimiranju?‖
―Pretvaranje obiĉnih predmeta u numine. One palice kojima smo se neki
dan sluţili, kad si me došla posjetiti – te su palice bile sublimirane. Svatko ih
moţe koristiti, ne samo proricatelji.‖
―A ĉemu sluţe?‖
―Omogućavaju nekakvu kontrolu nad najbliţim duhovima, ali ne mogu
posluţiti da bi se vidio eter.‖
―Onda nisu baš numini.‖
―Svejedno su opasne‖, rekla je Liss. ―Mogu ih koristiti i rotići. Samo bi
nam još trebalo eteriĉno oruţje u Scionovim rukama.‖ Julian odmahne glavom.
―Scion se nikada ne bi posluţio numinom. Njima je vidovitost odbojna.‖
―Ona kojom raspolaţu Refaimi baš i nije.‖
―Sumnjam da baš previše vole Refove‖, rekla sam. ―Vidoviti su. Jedini
izbor im je da se podvrgnu, kad su im Emimi pred vratima.‖
Voda je zakipjela. Liss natoĉi vode u tri papirne ĉaše i pomiješa je s
kavom. Danima, moţda i tjednima nisam osjetila miris kave. Koliko sam već
ovdje?
―Evo.‖ Jednu šalicu dala je meni, drugu Julianu. ―Gdje te Aludra drţi,
Jules?‖
―U sobi bez svjetla. Mislim da je nekad bila vinski podrum. Spavamo na
podu. Felix je kalustrofobiĉan, a Elli nedostaje obitelj. Po cijele dane plaĉu, pa
ne mogu spavati.‖
―Natjeraj ih da te deloţiraju. Vani je gadno, ali nije tako grozno ako nemaš
gospodara. Nama se hrane samo ako se naĊemo na krivom mjestu u krivo
vrijeme.‖ Liss je popila gutljaj kave iz svoje šalice. ―Neki to nisu u stanju
podnijeti. Imala sam prijateljicu koja je ţivjela tu sa mnom, ali je otišla
preklinjati svojeg gospodara da joj pruţi još jednu priliku. Sad je kostonosac.‖
Pili smo kavu u tišini. Liss je skuhala jaja, jeli smo ih iz ljuske. ―Nešto mi
je na pamet‖, rekao je Julian. ―Mogu li se Refovi vratiti odakle su došli?‖
Liss slegne ramenima. ―A valjda mogu.‖
98
 ―Naprosto, nije mi jasno zašto ostaju ovdje. Hoću reći, nisu tu oduvijek.
Kako su hranili aure prije nego što su otkrili nas?‖
―Moţda to ima neke veze s Zunzarama‖, rekla sam. ―Nashira je nešto
govorila o tome kako su ‗parazitska rasa‘, zar ne?‖
Julian klimne glavom. ―Misliš da su im Zunzare nešto uzele?‖
―Pamet, recimo?‖
Frknuo je. ―Je. Ili su moţda bili baš dragi, dok im Zunzare nisu isisali svu
tu silnu ljubaznost.‖
Liss se nije nasmijala. ―Moglo bi biti zbog eterskog praga‖, rekla sam.
―Nashira je rekla kako su se pojavili kad je probijen.‖
―Sumnjam da ćemo to ikada doznati.‖ Liss je zvuĉala napeto. ―Takvu stvar
baš neće okolo razglašavati.‖
―Zašto ne? Ako su tako moćni, a mi tako slabi, ĉemu tajnovitost?‖
―Znanje je moć‖, rekao je Julian. ―Oni ga imaju. A mi ne.‖
―Nemaš pravo, brale. Znanje je opasno.‖ Liss privuĉe noge pod bradu. Baš
kao što je natuknuo Kramar.
―Kad jednom nešto doznaš, toga se više ne moţeš riješiti. Moraš to nositi sa
sobom. Zauvijek.‖
Julian i ja smo se pogledali. Liss je ovdje već dugo, moţda bismo je
stvarno trebali poslušati. A moţda i ne bismo.
Moţda je njen savjet upravo ono što će nas ubiti.
―Liss‖, rekla sam, ―padne li ti ikada na pamet uzvratiti?‖
―Svaki dan.‖
―Ali to nikada ne uĉiniš.‖
―Zamišljam kako golim rukama kopam Suhailu oĉi.‖
Škrgutala je zubima dok je to izgovarala. ―Zamišljam kako sam izbušila
Nashiru sa stotinu metaka, pogodila je u svaki dio tijela. Zamišljam kako sam
Gomeisu ubola noţem u trbuh, ali znam da bi me prije toga ubili, zato to ne
radim.‖
―Ali ako tako razmišljaš, ostat ćeš ovdje zauvijek‖, rekao joj je njeţno
Julian. ―Nije valjda da to ţeliš?‖
―Naravno da ne ţelim. Hoću doma. Što god da taj dom sad uopće znaĉi.‖
Liss se okrenula u stranu. ―Znam što sigurno mislite o meni. Mislite da sam
beskiĉmenjak.‖
―Liss‖, rekla sam, ―nismo mislili...‖
―Jeste, jeste. I ne krivim vas. Ali da ja vama nešto kaţem, ako vam je baš
toliko stalo do znanja. Ovdje je tijekom XVIII. Sezone kostiju izbila pobuna,
2039. godine. Cijela ljudska populacija Šeola I ustala je protiv Refova.‖ Bolni
pogled uĉinio ju je starijom, desetljećima. ―Svi su izginuli – amaurotici,

99
vidovnjaci, svi. Kako nije ostalo crvenih jakni da se bore protiv njih, upali su
Emimi i sve ih pobili. A Refovi su ih samo pustili da to uĉine.‖
Pogledala sam Juliana. Nije skidao pogled s nje.
―Rekli su da su dobili što su zasluţili jer su bili neposlušni. To je bilo prvo
što su nam rekli kad smo stigli ovamo.‖ Propustila je karte kroz prste. ―Znam ja
da ste oboje borci, ali ne bih voljela da ovdje poginete. Ne tako.‖
Njezine su me rijeĉi ušutkale. Julian se protrlja po tjemenu i pogleda peć.
Nismo se više vraćali na temu pobune. Jeli smo grah, limenke smo polizali
do dna. Liss je u krilu drţala svoj špil karata. Nakon nekoliko sekundi, Julian se
nakašljao.
―Gdje si ţivjela, Liss? Prije ovog.‖
―U Cradlehallu. To je blizu Invernessa.‖
―Kako Scion izgleda gore?‖
―Isto kao i tu. Svi veliki gradovi su povezani u isti sustav, samo što snage
sigurnosti nisu tako brojne kao u Londonu. Njih isto obvezuje inkvizitorovo
zakonodavstvo, kao i u citadeli.‖
―Zašto si došla na jug?‖ upitala sam. ―Valjda je vidovnjacima sigurnije
gore u Highlandsu.‖
―A zašto itko dolazi u SciLo? Radi posla, novca. Moramo jesti, isto kao i
amaurotici.‖ Liss si prebaci plahtu preko ramena. ―Moji roditelji su se suviše
bojali ţivjeti u središtu Invernessa. Tamo vidovnjaci nisu organizirani, nema
ništa sliĉno ovdašnjoj Organizaciji. Tata je mislio kako bismo trebali okušati
sreću u citadeli. Potrošili smo svu ušteĊevinu da se preselimo u London. Obratili
smo se nekim mimeokratima, ali ni jednom nisu trebali proricatelji. Kad više
nismo imali novca, morali smo gatati na ulici da zaradimo za prenoćište.‖
―I tako su te uhvatili.‖
―Tati se zdravlje toliko pogoršalo da više nije mogao izlaziti. Bio je već u
šezdesetima, na ulici bi pokupio svakakvih bacila. Zauzela sam njegovo
uobiĉajeno mjesto. Prišla mi je ţena i traţila da joj proĉitam sudbinu.‖ Prešla je
prstom po vrhovima karata. ―Bilo mi je samo devet godina. Nisam shvatila da je
iz NOB-a.‖
Julian je vrtio glavom. ―Koliko su te dugo drţali u Toweru?‖
―Ĉetiri godine. Nekoliko su me puta ispitivali uz zalijevanje vodom, htjeli
su da im kaţem gdje su mi roditelji. Govorila sam im da ne znam.‖
Od toga se neću bolje osjećati. ―A ti, Juliane?‖ rekla sam.
―Iz Mordena. IV-6.‖
―Nije li to najmanji dio?‖
―Da, zato se Organizaciji ne da s njim gnjaviti. Imao sam svoju malu
grupu, ali nismo se bavili mimetiĉkim zloĉinom. Tek seansama, tu i tamo.‖

100
 Osjetila sam gorku ĉeţnju za izgubljenim. Poţeljela svoju ekipu. Juliana je
uskoro shrvao umor. U Sternu je bilo sve manje goriva. Liss se nije odvajala od
limenke dok se nije ugasila, ja sam se pretvarala da spavam, ali XVIII. Sezona
kostiju nije mi izlazila iz glave. Sigurno je poginulo mnoštvo ljudi. Njihove
obitelji nitko nikada neće o tome izvijestiti. Neće biti nikakvih sudskih procesa,
nikakvih ţalbi. Spopala me muka od tolike nepravde. Nikakvo ĉudo što se Liss
plaši oduprijeti.
U tom se trenutku oglasila sirena.
Julian se trgnuo i probudio. Tulila je i zavijala, rikala sve jaĉe, a onda
vrisnula. Tijelo mi je odmah reagiralo, u nogama sam osjetila trnce, srce mi je
tuklo. Prolazima su odzvanjali koraci. Julian povuĉe krpu koja je glumila vrata.
Troje crvenih jakni je protrĉalo, jedan je imao jaku ruĉnu svjetiljku. Liss otvori
oĉi, ostala je nepomiĉna.
―Nose noţeve‖, rekao je Julian.
Liss se odvukla u kut dašĉare. Uzela je svoj špil karata, obgrlila si rukom
koljena i spustila glavu. ―Morate poći‖, rekla je. ―Odmah.‖
―PoĊi s nama‖, rekla sam. ―Ušuljaj se u neku od rezidencija. Tu nisi na
sigurnom...‖
―Zar ti baš ţeliš batine od Aludre? Ili upravitelja?‖ Srdito nas je gledala.
―Ovo radim već deset godina. Gubite se.‖
Pogledali smo se. Već smo kasnili. Nisam znala što će mi uĉiniti upravitelj,
ali smo oboje bili svjesni koliko je Aludra Chertan sklona nasilju. Ovaj bi ga put
jednostavno mogla odluĉiti ubiti. Izvukli smo se iz dašĉare i dali petama vjetra.

101
 10.
Poruka

Kad sam se vratila u rezidenciju, sirene su i dalje tulile. XIX-49-33 mi je

otvorila tek kad sam po stoti put pokucala i viknula svoj broj. Kad je ustanovila
da sam ljudsko biće, uvukla me kroz vrata i odmah ih za mnom zalupila. Zaklela
mi se kako me drugi put neće pustiti unutra ako sam preglupa da slušam
najosnovnije naredbe. Ostavila sam je da uzrujano, drhtavim rukama navlaĉi
zasune.
Kad sam stigla do kloštra, sirene su utihnule. Ovaj put Emimi nisu uspjeli
upasti u grad. Vezala sam kosu i nastojala usporiti disanje. Nakon nekoliko
sekundi potraţila sam vrata na zavojitom kamenom stubištu. Morala sam to
uĉiniti. Dala sam si još sekundu da se priberem i onda se popela stepenicama do
kule, njegove kule.
Koţa mi se jeţila od pomisli kako ću spavati u istoj prostoriji kao i on,
dijeliti njegov prostor, toplinu, zrak.
Kad sam stigla, kljuĉ je bio u vratima. Okrenula sam ga i tiho stala na
kamenom poploĉen pod.
Nisam bila dovoljno tiha. Kako sam prekoraĉila prag, moj se gospodar
našao na nogama. Prostrijelio me pogledom.
―Gdje si bila?‖
Odluĉila sam se braniti neodreĊenim odgovorima. ―Vani.‖
―Reĉeno ti je da se, ako se oglasi sirena, odmah moraš vratiti ovamo.‖
―Mislila sam da se pod tim misli na Magdalenu, ne na ovu prostoriju,
trebao bi biti odreĊeniji.‖
U glasu sam i sama osjetila drskost. Oĉi su mu se smraĉile, usnice stisnule
u crtu.
―Kad mi se obraćaš, to ćeš ĉiniti uz duţno poštovanje‖, rekao je, ―ili ti
uopće neće biti dopušteno da izlaziš iz ove prostorije.‖
―Nemam ti zbog ĉega iskazivati poštovanje.‖ Nisam skretala pogled. Nije
ni on. Kad se nisam pomaknula niti oborila pogled, prošao je pored mene i
zalupio vratima. Ostala sam posve nepomiĉna.
―Kad ĉuješ tu sirenu‖, rekao je, ―baci sve iz ruku, što god radila i odmah se
vrati u ovu prostoriju. Jesi li me razumjela?‖
Pogledala sam ga. Sagnuo se tako da mu je lice bilo na mojoj visini.

102
 ―Moram li ponoviti?‖
―Bolje nemoj‖, rekla sam.
Bila sam sigurna da će me udariti. Nitko, ali uistinu nitko ne smije se tako
obraćati jednom Refu. Samo se uspravio.
―Sutra poĉinjemo s obukom‖, rekao je. ―Oĉekujem da budeš spremna kad
se oglasi noćno zvono.‖
―Obukom za što?‖
―Za tvoju sljedeću jaknu.‖
―Ne ţelim sljedeću jaknu‖, rekla sam.
―Onda ćeš morati postati izvoĊaĉica. Ostatak ţivota provest ćeš kao objekt
poruge crvenih jakni koje će po tebi pljuvati.‖
Odmjerio me. ―Ţeliš li biti dvorska luda, klaun, harlekin?‖
―Ne.‖
―Onda ti je bolje da me poslušaš.‖
Grlo mi se stisnulo. Koliko god da sam ovog stvora mrzila, ne bi bilo
pametno ne osjećati prema njemu strah. Prisjetila sam se njegova nemilosrdnog
izraza lica u mraĉnoj kapelici, kad je stajao nada mnom i uvlaĉio mi auru. Aure
su vidovnjacima od ţivotne vaţnosti, kao krv i voda. Kad je ne bih imala,
uhvatio bi me duhovni šok pa bih umrla, ili poludjela i lutala svijetom bez
ikakve veze s eterom.
Prišao je zastoru i povukao ga; vidjela sam da su mala vrata iza odškrinuta.
―Amaurotici su ti pripremili gornji kat. Ako ti ne kaţem drugaĉije, tamo ćeš
stalno boraviti.‖ Zastao je. ―Trebala bi takoĊer znati kako je tebi i meni
zabranjen izravan tjelesni kontakt, osim za vrijeme obuke. Ĉak i preko
rukavica.‖
―Dakle, ako doĊeš ovamo ranjen‖, rekla sam, ―trebam te pustiti da umreš?‖
―Tako je.‖
Lažljivac. Nisam uspjela zadrţati jezik za zubima pa su mi izletjele sljedeće
rijeĉi: ―Tu ću naredbu sa zadovoljstvom poslušati.‖
Upravitelj me samo gledao. Gotovo da me to rasrdilo, kako jedva da
primjećuje moje nepoštovanje. Negdje mora biti nešto preko ĉega neće moći
prijeći. Samo je otvorio ladicu i izvadio moje tablete.
―Uzmi.‖
Znala sam kako nema smisla raspravljati. Uzela sam ih.
―Popij ovo.‖ Pruţio mi je ĉašu. ―Idi u svoje odaje. Moraš se dobro odmoriti
za sutra.‖
Stisnula sam desnicu u šaku. Bilo mi je dosta njegovih naredbi. Trebala
sam ga pustiti da iskrvari. Koga sam mu vraga išla povijati ranu? Kakav sam ti
ja to zloĉinac, koji krpa svoje neprijatelje? Jax bi umro od smijeha da me vidio.

103
Dušice, pčelice moja, rekao bi, ti naprosto nemaš žalca u sebi. A moţda bi to
bila i istina. Nemam ga. Zasad.
Pazila sam da izbjegnem bilo kakav dodir s upraviteljem kad sam prolazila
pored njega. Vidjela sam da me promatra, a onda ušla u mraĉni prolaz.
Zakljuĉao je za mnom vrata.
Još jedno zavojito stubište vodilo je do gornjeg kata kule. Pogledala sam
svoj novi dom: velika, nenamještena soba. Podsjetila me na ovdašnji Pritvor,
imala je vlaţan pod i rešetke na prozorima. Na prozorskoj dasci gorjela je
parafinska svjetiljka, bacala je jako malo svjetla i davala još manje topline. Iza
nje se nalazio krevet, od onih s rešetkama i kvrgavim madracem. Posteljina je
bila asketska u usporedbi s raskošnim baršunastim pokrovima upraviteljeva
kreveta s baldahinom; ustvari, cijela je soba ukazivala na manju vrijednost
ljudskog bića – ali sve je bolje nego dijeliti prostor s njim.
Pretraţila sam svaki kutak, svaku udubinu u sobi, kao što sam bila uĉinila i
s onom kat niţe. Naravno, nije bilo nikakve mogućnosti za bijeg, ali sam imala
kupaonicu. U njoj su bili zahodska školjka, umivaonik i nešto higijenskih
potrepština.
Pomislila sam na Juliana i njegov mraĉni podrum pa se sjetila Liss, kako
drhti u svojoj dašĉari. Nije imala postelju. Nije imala ništa. Ovdje nije bilo
ugodno boraviti, ali je bilo puno ĉišće i toplije nego bilo gdje u Štakornjaku. Isto
tako i sigurnije. Od Emima su me štitili kameni zidovi. Sve što je ona imala bile
su dronjave zavjese.
Kako mi nisu dali nikakvu odjeću za spavanje, svukla sam se u donje
rublje. Nije bilo zrcala, ali vidjela sam da sam smršavila. Stres, trovanje fluksom
i loša prehrana već su uzeli svoj danak. Utrnula sam svjetiljku i uvukla se u
krevet.
Prije se nisam osjećala umornom, ali sad sam poĉela tonuti u san.
Razmišljala sam. O prošlosti, ĉudnim danima koji su me doveli ovamo.
Razmišljala sam o svojem prvom susretu s Nickom. On me spojio s Jaxonom.
Nick, ĉovjek koji mi je spasio ţivot. Kad mi je bilo devet godina, ubrzo nakon
što sam se doselila u Englesku, otac i ja smo iz Londona otputovali na jug, ili
kako je on to nazvao, ―otišli na sluţbeni put.‖
Morao nas je upisati na listu ĉekanja kako bismo dobili dozvolu da
izaĊemo iz citadele. Ĉekali smo mjesecima, dok nam napokon nisu dopustili da
odemo u posjet oĉevoj staroj prijateljici Giselle. Ţivjela je na strmom, kockama
poploĉenom brijegu, u ruţiĉastoj kući ĉiji se krov nadvio nad prozore. Okoliš
me podsjetio na Irsku: otvorena, plodna ljepota, divlja, neukroćena priroda, sve
što je Scion uništio. U suton, kad me otac ne bi drţao na oku, popela bih se na
krov i smjestila se uz visoki, zidani dimnjak. Gledala bih brda, redove drveća
pod kapom nebeskom i prisjetila se svojeg roĊaka Finna i ostalih duhova Irske,
pa bih osjetila kako mi djed i baka toliko nedostaju da me to fiziĉki zaboljelo.
Nikada nisam razumjela zašto nisu pošli s nama.
104
 Ali ono što sam ţeljela bilo je izići na otvoreno more. To ĉudesno more, ta
blještava cesta koja se proteţe do slobodnih zemalja. Irska me upravo s druge
strane mora zvala kući – kući na pepeljaste pašnjake, rasjeĉena stabla iz irskih
pjesama o buntovništvu. Otac mi je obećao kako ćemo to jednom ponovno
vidjeti, ali je bio suviše zaokupljen Giselle. Uvijek su razgovarali do duboko u
noć.
Bila sam odveć mlada da shvatim kako je ustvari bilo ţivjeti u tom selu.
Vidovnjaci su u citadeli u opasnosti, ali u seosku idilu pobjeći ne mogu.
Daleko od Arhonta, amaurotici iz malih gradova postajali bi nervozni. U tim
usko povezanim zajednicama, sumnje u neprirodnost naprosto su cvale. Vjeĉito
su jedan drugog motrili, u potrazi za kristalnom kuglom ili kamenom za gatanje,
pripravni nazvati najbliţu ispostavu Sciona – ili pak sami uzeti pravdu u ruke.
Pravi vidovnjak tu ne bi preţivio jedan dan. Ĉak i ako bi mu to pošlo za rukom,
ovdje ne bi mogao naći posao. Trebalo je obraĊivati zemlju, ali za to nije bilo
potrebno puno radne snage. Polja su obraĊivali strojevima. Vidovnjaci su
pristojnu zaradu mogli ostvariti samo u citadeli.

Nisam se voljela previše udaljavati od kuće ako otac nije bio uz mene. Ljudi su
previše priĉali, previše zagledali, a Giselle je razgovarala s njima i gledala ih u
oĉi. Bila je stroga ţena, vitka i grubog lica, na svakom je prstu nosila prsten, a
imala je duge vene nalik na strune koje su joj se napinjale na rukama i po vratu.
Nije mi bila draga. Ali sam jednog dana s krova opazila pravi raj: polje maka,
bazen crvenila pod ţeljeznim nebom.
Svakog dana, kad je otac mislio da se igram na katu, šetala bih tim poljem i
satima ĉitala svoj novi tablet, gledala kako mi makovi svuda uokolo klimaju
glavama. U tom sam polju imala svoj prvi susret sa svijetom duhova. S eterom.
U to vrijeme nisam imala pojma da sam vidovita. Neprirodnost je djetetu od
devet godina još uvijek samo priĉa, nejasno ocrtan bauk. Tek ću kasnije poĉeti
razumijevati gdje ţivim. Znala sam samo ono što mi je kazao Finn: da zloĉesti
ljudi s one strane mora ne vole djevojĉice kao što sam ja. Više nisam bila
sigurna.
Tog sam dana otkrila na što je mislio. Kad sam izišla u polje, osjetila sam
srditu prisutnost neke ţene. Nisam je mogla vidjeti. Osjetila sam je. Osjećala
sam je u makovima, u vjetru. U zemlji i u zraku. Ispruţila sam ruku, u nadi kako
ću nekako uspjeti otkriti o ĉemu se radi.
A onda sam se našla na tlu. U krvi. Bio je to moj prvi susret s
poltergeistom, srditim duhom koji se moţe probiti u tjelesni svijet.
Uskoro se pojavio moj spasitelj. Mladić, visok i jak, plave kose i lica koje
se ĉinilo ljubaznim. Upitao me kako se zovem. Nekako sam promucala svoje
ime. Kad mi je vidio isjeĉenu ruku, omotao me svojim kaputom i odveo u auto.
Na košulji je imao izvezene rijeĉi SCIONOVA ZDRAVSTVENA SLUŢBA.

105
 Moje sitno tijelo preplavio je uţas kad je izvadio iglu. ―Zovem se Nick‖,
rekao je. ―Na sigurnom si, Paige.‖
Igla mi je probila koţu. Zapeklo me, ali nisam zaplakala. Svijet oko mene
se malo-pomalo toliko smraĉio da ništa više nisam vidjela.
U tami sam sanjala. Sanjala sam o makovima koji se bore izrasti iz zemlje.
Prije u snovima ne bih vidjela boje, no sad sam gledala crvene cvjetove i sunce u
suton. Štitili su me, širili svoje latice, prekrivali mi grozniĉavo tijelo. Kad sam
se probudila, vidjela sam da leţim na jastucima, u postelji s bijelim plahtama.
Na ruci sam imala zavoj. Ništa me više nije boljelo.
Muškarac plave kose bio je pored mene. Sjećam se njegova osmijeha, jedva
primjetnog – ali me naveo da se i ja osmjehnem. Izgledao je kao kakav kraljević.
―Zdravo, Paige‖, rekao je.
Pitala sam ga gdje sam.
―U bolnici. Ja sam tvoj lijeĉnik.‖
―Ne izgledate mi dovoljno stari da budete lijeĉnik‖, rekla sam. Niti si
dovoljno strašan.
―Koliko imate godina?‖
―Osamnaest. Još studiram.‖
―Niste mi krivo zašili ruku, je li?‖
Nasmijao se. ―Pa, dao sam sve od sebe. Morat ćeš mi reći kako ti se ĉini.‖
Javio je mojem ocu gdje sam, pa je tata već bio na putu ovamo. Rekla sam
mu da mi je muĉno. Odgovorio je kako je to normalno, ali ako hoću da mi to
proĊe, moram se odmarati. Zasad ne smijem ništa jesti, ali će mi on donijeti
nešto fino za veĉeru. Sjedio je uz mene cijeli dan, ostavio me samo kad je otišao
po sendviĉe i bocu jabuĉnog soka iz bolniĉke kantine. Otac mi je rekao da
nikada ne razgovaram s nepoznatim ljudima, ali me ovog dragog mladića
ljubazna glasa nije bilo strah.
Dr. Nicklas Nygård, prebaĉen iz Scionove citadele Stockholm, te me noći
odrţavao na ţivotu. Bio je uz mene kad sam doţivjela šok zato što sam ostvarila
potpunu vidovitost. Da nije bilo njega, moţda sve to ne bih mogla podnijeti.
Nekoliko dana poslije, otac me odvezao kući. Nicka je poznavao sa
zdravstvenog simpozija. Bio je na obuci u gradu, prije nego što dobije stalno
namještenje u SciSOIZ-u. Nikada mi nije objasnio što je radio u tom polju
makova. Dok me otac ĉekao u autu, Nick je kleknuo pred mene i primio me za
ruke. Sjećam se da sam pomislila kako je samo zgodan i kako ima savršene
obrve, nad draţesnim zelenim oĉima.
―Paige‖, rekao je, vrlo tiho, ―slušaj me. Vrlo je vaţno ovo što ću ti sad reći.
Tvojem sam ocu rekao kako te napao pas.‖
―Ali bila je gospoĊa.‖

106
 ―Da, ali gospoĊa je bila nevidljiva, sötnos. Neki odrasli nisu svjesni
nevidljivih stvari.‖
―Ali vi jeste‖, rekla sam, puna pouzdanja u njegovo znanje.
―Jesam. Ali ne ţelim da mi se drugi odrasli smiju, pa im onda to ne
govorim.‖ Dotaknuo me po obrazu. ―Nikada ne smiješ nikome reći za gospoĊu,
Paige. To će biti naša tajna. Moţe li? Obećavaš?‖
Klimnula sam glavom. Njemu bih ionako sve obećala. Spasio mi je ţivot.
Promatrala sam ga kroz prozor auta dok me otac vozio natrag u citadelu.
Podigao je ruku i mahnuo mi. Gledala sam ga dok nismo skrenuli iza ugla.
I danas imam oţiljke od tog napada. Tvore grozd usred dlana lijeve ruke.
Duh mi je ostavio i druge posjekotine, sve do lakta – ali ove na dlanu su mi
ostale.
Obećanje sam ispunila. Sedam godina nisam ni zucnula. Tajnu sam drţala
duboko u sebi, privijala je na srce poput cvijeta koji cvate samo noću, mislila na
nju samo kad bih ostala sama. Nick je znao istinu. Drţao je kljuĉ. Svih tih
godina pitala sam se kamo li ga vode puti i pita li se on katkad što je bilo s
malom Irkinjom koju je donio s polja puna makova. Nakon sedam dugih godina,
doĉekala sam svoju nagradu: opet me pronašao. Kad bi me barem mogao i sada
naći.

S donjeg kata nisu dopirali nikakvi zvukovi. Sati su prolazili, a ja sam

osluškivala hoću li ĉuti korake ili odjek melodije s gramofona. Sve što sam ĉula
bila je ista, gluha tišina.

Ostale sate dnevne svjetlosti prespavala sam u nekom lakom snu. Gorjela sam
od groznice, posljedice zadnjeg napada fluksa. Svako malo bih se trgnula i
probudila, na oĉi su mi navirale slike prošlosti.
Jesam li ikada na sebi imala išta osim ovih bluza i cipela? Jesam li ikad
ţivjela u svijetu u kojem nije bilo duhova, lutajućih mrtvaca? Bez Emima, bez
Refaima?
Probudilo me kucanje. Jedva sam stigla zgrabiti pokrivaĉ prije nego što je
upravitelj ušao u sobu.
―Nema još mnogo do zvona.‖ Spustio je novu odoru na rub kreveta.
―Odjeni je.‖
Pogledala sam ga u tišini. Sekundu je još promatrao sobu prije nego što je
izašao i zatvorio vrata. Nisam imala izbora. Ustala sam, vezala kosu u punĊu i
oprala se ledenom vodom. Odjenula sam odoru i zakopĉala prsluk do brade.
Noga mi je, ĉinilo se, ozdravila.
Kad sam ušla u njegovu odaju, upravitelj je listao prašnjavi roman.
Frankenstein. Scion takvu fantastiĉnu knjiţevnost nije dopuštao. Ništa što bi

107
sadrţavalo ĉudovišta i duhove. Ništa neprirodno. Prsti su me zasvrbjeli da
zgrabim knjigu i poĉnem je sama listati. Već sam je bila vidjela na polici kod
Jaxona, ali nisam nikada uhvatila vremena da je proĉitam. Upravitelj odloţi
knjigu i ustane.
―Jesi li spremna?‖
―Jesam‖, odgovorila sam.
―Fino.‖ Zastao je, pa upitao: ―Reci mi, Paige – kako izgleda tvoja
onirosfera?‖
Pitanje je bilo tako izravno da me zateklo. MeĊu vidovnjacima bi se drţalo
nepristojnim. ―Polje crvenih cvjetova.‖
―Kakvih cvjetova?‖
―Makova.‖
Nije bilo nikakve reakcije. Uzeo je rukavice, navukao ih i poveo me iz
prostorije. Dnevno se zvono još nije bilo oglasilo, ali nas je portir bez pitanja
pustio van. Arcturusa Mesarthima nitko nije ništa pitao.
Sunĉeva svjetlost. Već je dosta dugo nisam vidjela. Izašli smo u sam suton,
sunce je omekšalo rubove zgrada. Šeol I sjao je u izmaglici koja je polako
nestajala. Pomislila sam kako ćemo obuku izvoditi unutra, ali me upravitelj
vodio prema sjeveru, pored Doma amaurotika, na nepoznato podruĉje.
Sve su zgrade u udaljenijim dijelovima grada bile napuštene. Ruševne,
razbijenih prozora, na nekima su zidovi i krovovi djelovali spaljeno. Moţda su
ovdje jednom uistinu bjesnjeli poţari. Prošli smo ulicu s gusto nabijenim
kućama. Bio je to pravi grad sablasti. Nigdje ţive duše. Duhova je pak bilo
koliko si htio, mogla sam ih osjetiti kako ogorĉeno traţe da im se vrate njihovi
domovi. Neki od njih bili su slabi poltergeisti. Bila sam na oprezu, ali upravitelj
je djelovao kao da ga ništa od toga ne plaši. Nitko mu nije prilazio.
Stigli smo do samog kraja grada. Dah mi se pretvarao u paru. Livada se
protezala koliko mi je sezao pogled. Trava je odavno uvenula, a po zemlji je
svjetlucao mraz. Što je bilo neobiĉno za rano proljeće. Livada je bila ograĊena.
Ograda je bila visoka barem deset metara, a na vrhu je imala bodljikavu ţicu. Iza
ograde vidjelo se drveće po kojem su se uhvatile iglice mekanog inja. Drveće je
raslo uz rub te livade, pa nisam mogla vidjeti što se iza njega krije. Na zahrĊaloj
ploĉi pisalo je PORT MEADOW. SAMO ZA OBUKU. DOPUŠTENA UPORABA UBOJITE
SILE. Kod ulaza je stajala inkarnacija te smrtonosne sile: Ref muškog spola.
Zlatnu kosu ĉvrsto je vezao u rep. Do njega je stajala i mršava, prljava
figura obrijane glave, kiromantica Ivy. Na sebi je imala ţutu bluzu: znak
kukavice. Oko vrata joj je bila poderana pa joj je košĉato rame bilo izloţeno
hladnoći. Vidjela sam joj i ţig. XX-59-24. Upravitelj je krenuo naprijed, ja za
njim. Kad nas je ugledao, Ivyn gospodar brzo se naklonio. ―Vidi ti našu
kraljevsku konkubinu‖, rekao je. ―Što vas dovodi u Port Meadow?‖

108
 Isprva sam pomislila da se obraća meni. Nikad nisam ĉula da bi jedan Ref s
drugim razgovarao s takvim gaĊenjem. Onda sam shvatila kako srdito gleda
mojega gospodara.
―Došao sam obuĉiti svoje ljudsko biće.‖ Upravitelj pogleda prema livadi.
―Otvori vrata, Thubane.‖
―Strpljenja, konkubino. Je li naoruţano?‖
Mislio je na mene. Ljudsko biće. ―Nije‖, rekao je upravitelj. ―Nije
naoruţana.‖
―Broj?‖
―XX-59-40.‖
―Dob?‖
Pogledao me. ―Devetnaest godina‖, rekla sam.
―Vidi li duhove?‖
―Ta pitanja nisu relevantna, Thubane. Ne sviĊa mi se kad sa mnom
postupaju kao s djetetom – posebno ako to ĉini netko tko je sam dijete.‖
Thuban ga samo pogleda. Rekla bih kako je bio u kasnim dvadesetim
godinama, svakako nije bio dijete. Na njihovim se licima nije vidjela ni primjesa
srdţbe, rijeĉi su bile dovoljne.
―Imaš tri sata dok Pleione ne dovede svoje stado.‖ Gurnuo je vrata i otvorio
ih. ―Ako 40 pokuša pobjeći, bit će ustrijeljena na licu mjesta. A ako još jednom
pokaţe onakvo nepoštovanje prema starijima, bit će ti oduzeta, takoĊer odmah
na licu mjesta.‖
―Nasljedni suveren to ne bi dopustio.‖
―Ne mora ni saznati. Takve nezgode nije teško prikriti.‖ Upravitelj se
nadvije nad njega. ―Ne bojim se tvojeg imena Sargas. Ja sam konzort nasljednog
suverena i posluţit ću se ovlastima primjerenim svojem poloţaju. Jesam li bio
dovoljno jasan, Thubane?‖
Thuban podigne glavu i pogleda ga jarko plavim oĉima. ―Jesi‖, rekao je,
šaptom, ―konzorte nasljednog suverena.‖
Upravitelj proĊe pored njega. Nisam imala pojma kako bih shvatila ovaj
dijalog, ali bilo mi je priliĉno zadovoljstvo što je Sargas dobio porciju jezikove
juhe. Dok sam ulazila za upraviteljem, Thuban je poĉeo šamarati Ivy. Glava joj
je poskakivala. Oĉi su joj bile suhe, ali lice joj je bilo nateklo i blijedo, bila je još
mršavija nego prije. Po rukama je imala pruge od krvi i blata. Nisu joj dali da se
opere. Sjetila sam se kako me Seb isto tako gledao, kao da mu se srušio svijet i
više nema nikakve nade. Zbog Seba, zbog Ivy, zbog svih koji će doći nakon
njih, odluĉila sam kako će ovi satovi obuke neĉemu posluţiti.
Port Meadow je bila prostrana livada. Upravitelj je hodao dugim koracima,
pa nisam mogla drţati prikljuĉak, klipsala sam za njim i pokušavala izraĉunati
dimenzije terena. U suton to nije bilo nimalo lako, ali još sam mogla vidjeti

109
ruţnu ogradu sa svake strane, koja je utabanu zemlju dijelila na nekoliko velikih
bojišta. Bile su ograĊene ţicom i omeĊene šiljcima. Stupovi su bili zakrivljeni
prema vrhu, na nekima su stajale teške vješalice, na svakoj svjetiljka. Na
zapadnoj je strani stajala promatraĉnica i mogla sam nazrijeti kako na njoj stoji
ljudsko biće ili Ref.
Prošli smo pored plitke bare. Smrznuta površina joj je bila glatka poput
zrcala, savršena za gatanje. Kad bolje promislim, sve je na ovoj livadi bilo
savršeno za boj s duhovima. Tlo je bilo ĉvrsto, zrak bistar i svjeţ – a bilo je i
duhova. Osjećala sam ih posvuda, okruţivali su me. Pitala sam se kakvom su ih
to ogradom ovdje zatvorili. Da nisu otkrili kako hvatati duhove u zamku?
Nisu. Duhovi se ponekad mogu probiti u fiziĉki svijet, ali ne podlijeţu
njegovim ograniĉenjima. Uhvatiti su ih mogli samo vezaĉi. Njihov red – peti red
– znao je kako pomicati granice izmeĊu fiziĉkog prostora i etera.
―Ograde nisu pod naponom elektriĉne struje‖, upravitelj je vidio kamo
gledam, ―nego pod energijom etera.‖
―Kako je to moguće?‖
―Eteriĉne baterije. Spoj ljudskog i refaimskog znanja, prvi put uveden
2045. Vaši su znanstvenici još od ranih godina dvadesetog stoljeća radili na
hibridnoj tehnologiji. Jednostavno kemijsku energiju baterije zamijenimo
zadrţanim poltergeistom, duhom koji je sposoban za interakciju s fiziĉkim
svijetom. Na taj se naĉin stvara odbojno polje.‖
―Ali poltergeisti mogu pobjeći‖, rekla sam. ―Kako ga moţete uloviti?‖
―Posluţimo se nekim koji je voljan zadrţati se, naravno.‖
Zurila sam u njega. Rijeĉi voljan i poltergeist meĊusobno su suprotne
koliko i rat i mir.
―Na temelju naših savjeta, izumljen je Fluxion 14 i tehnologija
radiestetiĉke detekcije‖, rekao je, ―a ovo potonje je još u eksperimentalnoj fazi.
Prema posljednjim izvješćima, ĉuli smo kako je Scion blizu njezina
usavršavanja.‖
Stisnula sam šaku. Naravno da Refaimima moţemo zahvaliti za TRD. Dani
se uvijek pitala kako je to Scionu uopće moglo poći za rukom.
Nakon nekog vremena upravitelj se zaustavio. Stigli smo do betonske
površine ovalnog oblika, promjera oko tri metra. Blizu se upalila plinska
svjetiljka.
―Da poĉnemo‖, rekao je.
Ĉekala sam.
Bez ikakvog upozorenja, fingirao je udarac u moju glavu. Eskivirala sam.
Kad je zamahnuo drugom šakom, blokirala sam je rukom.
―Opet.‖

110
 Bio je brţi od mene. Pokušavao me natjerati da se brzo branim, od napada
iz svih kutova. Drţala sam otvoren gard i blokirala svaki udarac.
―Viĉna si uliĉnoj tuĉnjavi.‖
―Moţda‖, rekla sam.
―Hajdemo još jednom. Pokušaj me zaustaviti.‖
Ovaj je put fingirao da će me zgrabiti za vrat, stavio mi obje ruke visoko na
dekolte. To mi je jednom pokušao uĉiniti dţeparoš. Izvila sam tijelo u lijevo i
gurnula desnu ruku u istom smjeru, tako da sam njegovim rukama zaprijeĉila
pristup vratu. Osjetila sam da ima snaţne ruke, ali ipak je morao popustiti.
Zamahnula sam laktom prema njegovu obrazu, što je bio potez koji je dţepara
srušio ravno u jarak. Puštao me da pobijedim.
―Izvrsno.‖ Upravitelj je ustuknuo. ―Malo ljudskih bića ovamo stignu
spremni da postanu dio kaţnjeniĉkog odreda. Ti si već nekoliko koraka ispred
većine, ali s Emimom se nećeš moći upuštati u takvu vrstu borbe. Tvoje
najvaţnije oruţje jest sposobnost da utjeĉeš na eter.‖
Opazila sam svjetlucanje neĉeg srebrnog. U ruci je drţao noţ. Mišići su mi
se zgrĉili.
―Koliko sam uspio vidjeti, tvoj se dar aktivira kad se naĊeš u opasnosti.‖
Stavio mi je noţ pred grudi. ―Pokaţi.‖
Srce mi je udaralo u vrh bodeţa. ―Ne znam kako.‖
―Shvaćam.‖
Trznuo je rukom i stavio mi oštricu na vrat. Tijelo mi je zujalo od
adrenalina. Upravitelj mi se sasvim pribliţio.
―Ova je oštrica već ljudima puštala krv‖, rekao je tiho. ―Krv poput one
tvojeg prijatelja Sebastiana.‖
Uzdrhtala sam.
―Sad traţi još.‖ Oštrica mi je kliznula niz vrat. ―Nikad nije osjetila krv
sanjara.‖
―Ne bojim se ja tebe.‖ Glas mi je zadrhtao i time otkrio laţ.
―Ne diraj me.‖
Nije poslušao. Oštrica mi je krenula duţ vrata, prešla preko brade i
dotaknula usne. Podigla sam šaku i odgurnula mu ruku.
Ispustio je noţ, uzeo mi obje ruke svojom jednom i ĉvrsto ih stisnuo na
beton. Bio je nevjerojatno snaţan: nisam se mogla pomaknuti.
―Baš sam se pitao.‖ Posluţio se noţem da mi podigne bradu. ―Ako ti
prereţem grlo, koliko ćeš još dugo ţivjeti?‖
―Ne bi ti to‖, rekla sam kao izazov.
―Ma, bih, bih.‖

111
 Pokušala sam mu uglaviti koljeno u prepone, ali me zgrabio za bedro i
natjerao da spustim nogu. Ta mi je noga još bila slaba, pa mu to nije bilo teško.
Ispadala sam nemoćna. Kad sam izvukla ruku, savio mi ju je iza leĊa. Ne toliko
da bi me boljelo, ali dovoljno da se ne mogu micati.
―Tako ćeš uvijek izgubiti‖, šapnuo mi je na uho. ―Nastoj raditi ono u ĉemu
si jaka.‖
Je li ovo stvorenje uopće imalo neku slabu toĉku? U glavi sam prošla kroz
sve ranjive toĉke ljudskog bića: oĉi, bubrezi, pleksus, nos, prepone – ništa od
toga nisam mogla dosegnuti. Morala bih se pokrenuti i dati u bijeg. Prebacila
sam svu teţinu unatrag, njemu izmeĊu nogu i jednim se pokretom prevrnula pa
opet našla na nogama. Trebao mu je trenutak da ustane, što sam iskoristila i dala
se u bijeg preko livade. Ako me ţeli, neka me uhvati.
Nije se imalo kamo pobjeći. Stizao me. Sjetila sam se svojih treninga s
Nickom pa sam promijenila smjer. Onda sam opet potrĉala, u mrak, udaljavala
se od promatraĉnice. Negdje u ovakvoj ogradi mora postojati nekakva rupa, gdje
bih se mogla provući izmeĊu ţica. Onda bih imala posla s Thubanom. Ali imala
sam duha. Mogla bih uspjeti. Stvarno bih mogla.
Za nekog tko je obdaren tako preciznim vidom, znala sam ispasti
nevjerojatno kratkovidna. Za nekoliko sekundi potpuno sam se izgubila. Kad
sam se udaljila od betonskog polja i svjetiljki, poĉela sam teturati prostranom
livadom. A tu je negdje bio i upravitelj koji me lovio. Potrĉala sam prema
plinskoj svjetiljci. Šesto ĉulo mi je sve jaĉe brujalo, kako sam se pribliţavala
ogradi. Kad sam se našla na dva metra od nje, postalo mi je muĉno, udovi su mi
oteţali, postali mlitavi.
Ali morala sam pokušati. Zgrabila sam smrznutu ţicu.
Ne mogu u potpunosti opisati osjećaj koji mi je proţeo tijelo. Vid mi se
sasvim smraĉio, potom mi se zabijelilo pred oĉima, onda sam vidjela sve
crveno, pa zeleno. Najeţila sam se po cijelom tijelu. Stotine sjećanja bljesnulo
mi je pred oĉima, sjećanje na vrisak u polju makova, kao i novija sjećanja –
‘geistova sjećanja.
Bila sam ţrtva ubojstva. Zaglušujući prasak stresao mi je svaku kost u
tijelu. Ţeludac mi se uţasno napeo. Tresnula sam na tlo i išlo mi je na
povraćanje.
Morala sam tako ostati dobru minutu, potresena slikama krvi na svijetlom
tepihu. Tu su osobu ubili saĉmaricom.
Raznijeta joj je lubanja, pa su se uokolo rasprsnuli mozak i komadići
kostiju. Zvonilo mi je u ušima. Kad sam došla sebi, kao da nisam vladala
tijelom. Vukla sam se po tlu, nastojeći iz glave otjerati krvave vizije. Preko
dlana mi se urezala srebrnasto bijela opekotina. Znak poltergeista.
Nešto mi je projurilo pored uha. Podigla sam glavu i vidjela drugu
straţarnicu, u kojoj je stajao straţar.

112
 Strelica fluksa.
Prema meni je ispaljena druga strelica. S mukom sam se podigla, okrenula
prema istoku i opet se dala u trk – ali ubrzo sam naletjela na novu straţarnicu, pa
sam zbog nove puške morala okrenuti na jug. Tek kad sam vidjela ovalni beton,
shvatila sam da me tjeraju natrag upravitelju.
Sljedeća strelica pogodila me u rame. Odmah sam osjetila bol, bio je
nepodnošljiv. Podigla sam ruku i išĉupala strelicu. Iz rane je potekla krv, a mene
preplavio val muĉnine zbog kojeg sam izgubila orijentaciju. Reagirala sam
dovoljno brzo da sprijeĉim djelovanje droge – trebalo je oko pet sekundi da se iz
strelice ulije u tijelo – ali dobila sam jasnu poruku, vrati se na beton, ili ćemo te
ustrijeliti.
Upravitelj me ĉekao.
―Dobro nam došla.‖
Obrisala sam znoj s ĉela. ―Znaĉi, bjeţati mi nije dopušteno.‖
―Nije. Osim ako ne ţeliš da ti dam ţutu bluzu, kakvu dajemo samo
kukavicama.‖
Jurnula sam na njega, zaslijepljena srdţbom i udarila ga ramenom u
abdomen. Kako je bio golem, nije se dogodilo ništa. Samo me uhvatio za bluzu i
odgurnuo. Tresnula sam na tlo, baš na to rame.
―Ne moţeš se protiv mene boriti golim rukama.‖ Krenuo je rubom ovalnog
betona. ―Niti moţeš pobjeći Emimima. Ti si onironaut, djevojko. Imaš
mogućnost ţivjeti i umrijeti po svojoj volji. Spali mi onirosferu. Dovedi me do
ludila!‖
Dio mene se otkinuo. Duh mi je preletio prostor koji nas je dijelio.
Presjekao je vanjske prstenove njegova uma, poput noţa koji reţe napetu svilu.
Probila sam se kroz najtamniji dio njegove onirosfere, muĉila se preskoĉiti
prepreke nevjerojatne snage, ciljala sam udaljen prostor svjetla koji je
predstavljao njegovu osunĉanu zonu, ali nije bilo ni pribliţno lako kao u vlaku.
Središte njegove onirosfere bilo je jako udaljeno, a izbacivanje mojeg duha već
je zapoĉelo. Poput gumice koja se previše rastegla, odbila sam se natrag u
vlastiti um. Teţina mojeg duha oborila me s nogu. Glavom sam lupila o beton.
Plinske svjetiljke pred oĉima su mi se opet izoštrile. Podigla sam se
oslanjajući se na laktove, u sljepooĉicama mi je pulsirala bol.
Upravitelj je i dalje stajao, nisam ga uspjela oboriti na koljena kao što mi je
pošlo za rukom s Aludrom, ali sam mu uspjela narušiti percepciju. Prešao je
rukom preko lica i stresao glavom.
―Fino‖, rekao je. ―Jako dobro.‖
Ustala sam. Koljena su mi klecala.
―Pokušavaš me razljutiti‖, rekla sam. ―Zašto?‖

113
 ―Reklo bi se da djeluje.‖ Pokazao je na oštricu. ―Idemo opet.‖ Pogledala
sam ga, dok sam pokušavala povratiti dah. ―Opet?‖
―Moţeš ti to bolje. Jedva da si mi dotaknula obranu. Ţelim da ostaviš traga
na njoj.‖
―Ja ne mogu ponovno.‖ Pred oĉima su mi iskoĉile crne toĉkice. ―Ne ide to
samo tako.‖
―Zašto ne?‖
―Zato što prestanem disati dok to radim.‖
―Zar nisi nikad plivala?‖
―Što?‖
―Ljudsko biće u prosjeku moţe zadrţati dah najmanje trideset sekundi, a da
si pritom ne izazove trajne posljedice. To ti je više nego dovoljno vremena da
napadneš drugi um i vratiš se u svoje tijelo.‖ Nikad mi nije palo na pamet to
tako gledati. Nick je uvijek pazio da se koristim aparatom za osnovne ţivotne
funkcije, kad s udaljenosti osjećam eter.
―Pokušaj zamisliti da ti je duh mišić, koji se napinje iz prirodnog poloţaja‖,
rekao je upravitelj. ―Što ga više koristiš, to će biti jaĉi i brţi, a tijelo će ti se
lakše nositi s posljedicama. Bit ćeš u stanju brzo preskakivati iz jedne u drugu
onirosferu – prije nego ti tijelo tresne na tlo.‖
―Ma nemaš ti pojma‖, rekla sam.
―Kao što nemaš ni ti. Pretpostavljam kako je incident u vlaku bio tvoj prvi
ulazak u neku drugu onirosferu.‖ Nije pomaknuo noţ. ―UĊi u moju. Izazivam
te.‖
Ispitivaĉki sam ga promatrala. Pozivao me da mu uĊem u um, ranim mu
zdrav razum.
―Tebi zapravo nije stalo. Samo me obuĉavaš‖, rekla sam. Kruţili smo jedno
oko drugog. ―Nashira ti je rekla da me odabereš. Znam dobro što ona ţeli.‖
―Nije tako. Ja sam te odabrao. Ja sam zahtijevao da te obuĉim. I zadnje što
bih ţelio je‖, zakoraĉio je prema meni, ―da se osramotim zbog tvoje
nesposobnosti.‖ Pogled mu je bio ĉvrst poput kremena. ―Napadni me ponovno. I
ovaj put kako spada.‖
―Ne.‖ Prozrela sam ga. Neka se osramoti. Neka umre od srama kao i moj
otac. ―Nemam se namjeru ubiti samo zato da bi ti od Nashire dobio viši ĉin.‖
―Ţeliš me ozlijediti‖, rekao je, blaţim glasom. ―Mrziš me. Odbojan sam ti.‖
Podigao je noţ. ―Uništi me.‖
Isprva nisam reagirala. Onda sam se sjetila kako sam mu satima ĉistila ranu
i kako mi je zaprijetio. Sjetila se kako je stajao po strani i gledao dok je Seb
umirao. Bacila sam opet duh na njega.
Tijekom našeg boravka na toj livadi jedva da sam mu uspjela izazvati
kakvo sitno napuknuće onirosfere. Ĉak i kad se gotovo do kraja razoruţao,
114
nisam mogla prodrijeti dalje od njegove hadalne zone – um mu je jednostavno
bio suviše jak.
Neprestano me draţio. Govorio mi je da sam slaba, jadna, sramota za
vidovnjake. Da nije nikakvo ĉudo što ljudi zasluţuju samo ropstvo. Zar ja to
ţelim ţivjeti u kavezu, poput ţivotinje? Neće njemu biti teško ispuniti mi ţelju.
U poĉetku su te provokacije funkcionirale, ali kako je vrijeme prolazilo, uvrede
su me sve manje razdraţivale. Na kraju su mi samo išle na ţivce, što nije bilo
dovoljno da si izbacim duh iz tijela.
U toj smo fazi bili kad je iznenada bacio noţ. Naciljao je podalje od mene,
ali sam prizor noţa u letu bio je dovoljan da mi se oslobodi duh. Svaki put kad
bi se to dogodilo, tijelo bi mi palo na tlo. Ako bih se samo okliznula s betonske
ploĉe, već bi prema meni zviţdala strelica s fluksom. Brzo sam nauĉila
predosjetiti zvuk i sagnuti se prije nego me igla pogodi.
Uspjela sam izvesti pet ili šest skokova izvan tijela. Svaki je put bilo kao da
mi netko razdire glavu. Naposljetku nisam više mogla izdrţati. Već sam vidjela
dvostruko, a iznad lijevog oka mi je navrla migrena. Presavila sam se u struku,
ţudno udisala zrak. Ne pokaži slabost. Ne pokaži slabost. Koljena samo što mi
nisu pokleknula.
Upravitelj je kleknuo pred mene i obuhvatio me rukom oko struka.
Pokušala sam ga odgurnuti, ali su mi ruke bile potpuno mlitave.
―Prestani‖, rekao je. ―Prestani se odupirati.‖
Podigao me u naruĉje. Nisam nikada prije pokušavala izvoditi ovakve
rafalne skokove, nisam znala hoće li mi mozak to izdrţati. Bol mi je pulsirao u
oĉnim dupljama. Nisam mogla ni pogledati prema svjetiljci.
―Dobro ti je išlo.‖ Upravitelj je spustio pogled prema meni. ―Ali moţeš ti
puno bolje.‖
Nisam mu mogla odgovoriti.
―Paige?‖
―Dobro sam.‖ Rekla sam to jedva razgovijetno.
Kao da mi je povjerovao na rijeĉ, krenuo je prema ulazu, i dalje me nosio u
naruĉju.
Nakon nekog vremena spustio me na noge. U tišini smo išli prema ulazu,
gdje više nije bilo Thubana. Ivy je sjedila oslonjena na ogradu, s glavom u
rukama, dok su joj se ramena tresla. Kad smo prišli natkrivenom ulazu, ustala je
i povukla zasun. Upravitelj ju je pogledao dok smo prolazili. ―Hvala ti, Ivy.‖
Podignula je glavu. Oĉi su joj bile pune suza. Kad ju je netko posljednji put
oslovio pravim imenom?
Upravitelj je i dalje šutio dok smo hodali napuštenim gradom. Bila sam tek
napola svjesna. Nick bi me, da je tu, natjerao da provedem nekoliko sati u
krevetu i odmorim se, a usput me i prekorio.

115
 Upravitelj se opet oglasio tek kad smo prolazili pored Doma amaurotika:
―Pokušavaš li ĉesto s udaljenosti osjetiti eter?‖
―Što to tebe briga‖, rekla sam.
―U oĉima ti je smrt. Smrt i led.‖ Okrenuo se da me pogleda. ―Što je
neobiĉno, jer se tako uţare kad se rasrdiš.‖
Pogledala sam ga u oĉi. ―I tvoje se oĉi mijenjaju.‖
―Zašto misliš da se to dogaĊa?‖
―Ne znam. Ne znam ništa o tebi.‖
―To je istina.‖ Upravitelj me odmjerio. ―Pokaţi mi ruku.‖
Oklijevala sam pa mu pokazala desni dlan. Opeklina je sad djelovala
gadno, sedefasto. Izvadio je sićušnu fiolu s nekom tekućinom iz dţepa, nagnuo
je prema prstu u rukavici i namazao sadrţaj po mojem oţiljku. Pred oĉima mi se
rastopio, nije mu ostalo ni traga. Izvukla sam ruku.
―Kako si to uspio?‖
―To se zove amarant.‖ Vratio je boĉicu u dţep i pogledao me.
―Reci mi, Paige – bojiš li se etera?‖
―Ne‖, rekla sam. Osjetila sam peckanje po dlanu.
―Kako to?‖
Lagala sam. Plašila sam ga se. Kad bih previše napregnula svoje šesto ĉulo,
riskirala sam smrt, svakako barem ozljedu mozga. Jax mi je odmah rekao kako
ću, budem li radila za njega, svoj ţivotni vijek vjerojatno skratiti za tridesetak
godina, moţda i više. Sve je ovisilo o tome koliko ću imati sreće.
―Zato što je eter savršen‖, rekla sam. ―U njemu nema ratovanja. Nema
smrti, jer je sve ionako već mrtvo. I nema zvuka. Samo tišina. I sigurnost.‖
―U eteru ništa nije na sigurnom. A ĉak ni on nije pošteĊen ratovanja i
smrti.‖
Prouĉavala sam ga iz profila, dok je gledao crno nebo. Dah mu se nije
maglio od hladnoće, poput mojeg. Ali na trenutak – tek najkraći mogući tren –
vidjela sam nešto ljudsko na tom licu. Nešto zamišljeno, gotovo ogorĉeno. Onda
se okrenuo i opet me pogledao, pa je tog izraza nestalo.
Nešto se dogaĊalo ispred Štakornjaka. Skupina crvenih jakni ĉuĉala je na
kockama poploĉenoj ulici dok su ih harlići u tišini promatrali. MeĊusobno su se
prigušeno domunĊavali. Pogledala sam upravitelja da vidim je li ga taj prizor
zabrinuo. Ako i jest, nije to pokazivao. Išao je prema skupini, zbog ĉega je
većina harlića ustuknula i povukla se u svoje straćare.
―Što se dogaĊa?‖
Jedan od pripadnika crvenih jakni podigao je glavu, vidio tko im se obraća
pa odmah oborio pogled. Bluza mu je bila sva blatnjava. ―Bili smo u šumi‖,
rekao je promuklim glasom. ―Izgubili smo se. Emimi su...‖

116
 Upravitelj se nesvjesno uhvatio za mišku.
Crvene su se jakne skupile oko mladića od kakvih šesnaest godina. Više
nije imao desne šake i nije mu samo bluza bila crvena. Stisnula sam usta. Šaka
mu je bila otrgnuta, kao da mu je ruku zahvatio stroj. Upravitelj je prouĉavao
prizor bez traĉka emocija.
―Rekao si da ste se izgubili‖, rekao je. ―Koji je gospodar bio s vama?‖
―Nasljedni suveren.‖
Upravitelj obori pogled. ―Trebao sam znati.‖
Svrdlala sam mu zatiljak pogledom. Nije se micao. Crvena je jakna
nekontrolirano drhtala, lice mu se sjalo od znoja. Ako mu netko ne previje
patrljak ili ga barem pokrije dekom, umrijet će.
―Odvedite ga Orielu.‖ Upravitelj se okrenuo na drugu stranu od skupine
crvenih jakni.
―Terebell će se pobrinuti za njega. Ostali, vratite se u svoje rezidencije.
Amaurotici će vam vidati rane.‖
Pogledala sam te krute crte lica, traţila nešto toplo u njima. Nisam pronašla
ništa. Nije ga bilo briga. Nisam znala zašto i dalje gledam.
Crvene su jakne podigle svog kolegu i glavinjale prema pokrajnjoj uliĉici,
ostavljajući za sobom krvave mrlje. ―Mora u bolnicu.‖
Natjerala sam se da to kaţem. ―Vi nemate pojma kako...‖
―Pobrinut će se za njega.‖
Potom je samo šutio i oštro me gledao. Pretpostavila sam kako to znaĉi da
sam pretjerala. Ali već sam se poĉinjala pitati, gdje je ta granica koju sam sad
prekoraĉila? Upravitelj me nikada nije tukao. Puštao me da spavam. Kad smo
bili nasamo, obraćao mi se pravim imenom. Ĉak mi je dopustio da mu
napadnem um, i k tome još uklonio obrambene mehanizme, što ga je uĉinilo
ranjivim, jer mu je moj duh mogao raznijeti zdrav razum. Nije mi bilo jasno
zašto je odluĉio tako riskirati. Ĉak je i Nick bio oprezan kad su u pitanju moje
sposobnosti. (―Nazovimo to zdravim izrazom poštovanja, sötnos.‖)
Dok smo hodali prema rezidenciji, raspustila sam kosu. Skoro sam opet
iskoĉila iz svog tijela, kad su me nekakve ruke uhvatile za kosu i povukle za
mokre uvojke.
―O, XX-40. Baš mi je drago što te ponovno vidim.‖ U glasu se ĉuo veseo
prizvuk. Bio je priliĉno zvonak za muškarca. ―Moram ti ĉestitati, upravitelju. Još
je ljepša u našoj bluzi.‖
Okrenula sam se prema muškarcu koji mi se našao iza leĊa. Jedva sam se
suzdrţala da ne odskoĉim. Bio je to medij, onaj koji me proganjao po krovovima
u I-5, samo što noćas sa sobom nije imao pušku s fluksom. Na sebi je imao
neobiĉnu odoru u bojama Sciona. Ĉak mu je i lice bilo u skladu s propisanim
bojama: crvene usne, crne obrve, lice naprašeno cinkovim oksidom.

117
 Bio je, vjerojatno, kasnih tridesetih godina, u ruci je drţao teţak, koţni biĉ.
Bila sam sigurna da na njemu razaznajem tragove krvi. To je onda sigurno
nadglednik, ĉovjek koji je zaduţen za discipliniranje harlića. Za njim je išao
prorok iz prve veĉeri. Gledao me uznemirujućim pogledom: jedno mu je oko
bilo tamno i prodorno, drugo bistro i smeĊe. Bluza mu je bila iste boje kao i
moja.
Upravitelj ih pogleda. ―Što ţeliš, nadgledniĉe?‖
―Ispriĉavam se na smetnji. Samo sam htio ponovno vidjeti onironauta, našu
sanjarku. S velikim sam zanimanjem pratio njen napredak.‖
―Eto, sad si je vidio. Nije izvoĊaĉ. Njen napredak nije namijenjen publici.‖
―Svakako. Ali baš je draţestan prizor.‖ Osmjehnuo mi se. ―Dozvoli da ti
osobno zaţelim dobrodošlicu u Šeol I. Ja sam Beltrane, nadglednik. Nadam se
kako ti od moje strelice s fluksom nije ostao oţiljak na leĊima.‖
Reagirala sam. Nisam se mogla suzdrţati. ―Ako si mi ozlijedio oca...
―Nisam ti dao dopuštenje da govoriš, XX-40.‖
Upravitelj me natjerao da oborim pogled. Nadglednik se nasmijao i
pomilovao me po obrazu.
Odmaknula sam glavu. ―Hajde, no. Otac ti je dobro i na sigurnom.‖
Naĉinio je znak na grudima. ―Kunem ti se.‖
Trebalo mi je laknuti, ali zbog njegove drskosti osjećala sam samo srdţbu.
Upravitelj pogleda mlaĊeg od njih dvojice. ―Tko je to?‖
―To je XX-59-12.‖ Nadglednik mu stavi ruku na rame.
―On je Pleione jako odan sluga. Posljednjih nekoliko tjedana izrazito se
istaknuo na obuci.‖
―Shvaćam.‖ Upravitelj ga odmjeri da mu procijeni auru. ―Ti si prorok,
deĉko?‖
―Jesam, upravitelju.‖ 12 se nakloni.
―Nasljednom suverenu je sigurno drago zbog tvojeg napretka. Od XVI.
Sezone nismo imali proroka.‖
―Nadam se kako ću uskoro biti u njenoj sluţbi, upravitelju.‖
U naglasku se dalo zamijetiti da je sa sjevera.
―I bit ćeš, 12. Mislim kako ćeš biti vrlo uspješan u borbi protiv Emima. 12
će uskoro polagati svoj drugi ispit‖, rekao je nadglednik. ―Baš se vraćamo u
Merton kako bismo se pridruţili ostatku njegova odreda. Vodit će ih Pleione i
Alsafi.‖
―Jesu li Sualocini izviješteni o ranjenoj crvenoj jakni?‖ upitao je upravitelj.
―Jesu. Progone baš onog Emima koji ga je ugrizao.‖
Upravitelju bljesne u oĉima.
―Puno sreće u tom pothvatu, 12‖, rekao je.

118
 12 se ponovno naklonio.
―No, prije nego poĊemo, imam još jedan razlog zbog kojega vas moram
smetati‖, dodao je nadglednik. ―Došao sam predati poziv onironautu. Ako
smijem.‖
Upravitelj se okrene prema njemu. Nadglednik je šutnju protumaĉio
dopuštenjem da nastavi.
―Organizirat ćemo posebnu sveĉanost u ĉast ove Sezone kostiju, XX-40.
Dvadesete Sezone kostiju.‖ Pokazao je rukom na Štakornjak. ―S našim
najboljim izvoĊaĉima. Prava gozba za sva ĉula. Saturnalija glazbe i plesa kako
bismo pokazali sve svoje momke i djevojke.‖
―Misliš na Dvjestogodišnjicu‖, reĉe upravitelj.
Tada sam po prvi put ĉula tu rijeĉ.
―Tako je.‖ Nadglednik se osmjehne. ―Sveĉanost na kojoj će se potpisati
Veliki teritorijalni zakon.‖
To nije zvuĉalo ohrabrujuće. Prije nego što sam uspjela još štogod ĉuti,
iznenada me zaslijepila vizija. Kao prorok, Nick je eterom mogao slati
bezglasne slike. Zvao ih je khrēsmoi, na grĉkom. Nisam to nikada znala
izgovoriti pa sam ih jednostavno zvala njegovim ―snimkama‖. 12 je imao isti
takav dar. Ugledala sam sat, obje su kazaljke pokazivale dvanaest, što su
slijedila ĉetiri stupa i stubište. Ĉasak kasnije trepnula sam, a prizori su nestali.
Kad sam otvorila oĉi, vidjela sam da me gleda. Sve se to odvilo u sekundi.
―Znam za zakon‖, rekao je upravitelj. ―PrijeĊi na stvar, nadglednice. 40 je
iscrpljena.‖
Nadglednik se nije dao smesti upraviteljevim tonom. Vjerojatno je već
navikao na prezirno obraćanje. Ljigavo mi se osmjehnuo.
―Ţelim pozvati 40 da bude meĊu našim izvoĊaĉima na Dvjestogodišnjici.
Njena snaga i gipkost vrlo su me se dojmile one noći kad sam je uhvatio. Veliko
mi je zadovoljstvo pozvati je da bude moj glavni izvoĊaĉ, uz XIX-49-l i XIX-
49-8.‖
Taman sam zaustila da odbijem, rijeĉima za koje bih bila oštro kaţnjena,
kad se oglasio upravitelj.
―Kao njen gospodar‖, rekao je, ―to ne dopuštam.‖
Pogledala sam ga.
―Ona nije izvoĊaĉ i ako prije Dvjestogodišnjice ne padne na ispitu, ostat će
u mojem posjedu.‖ Upravitelj je gledao nadglednika ravno u oĉi. ―40 je
onironaut. I to onironaut kojeg si dobio zadatak dovesti u ovu koloniju. Neću
dopustiti da se Scionovim izaslanicima pokazuje kao kakva obiĉna gatara. To je
zadatak vas ljudi. Moj nije.‖
Nadglednik se sad više nije smiješio.

119
 ―U redu.‖ Naklonio se, nije više gledao prema meni. ―DoĊi, 12. Ĉeka te
tvoja kušnja.‖
12 me upitno pogleda ispod oka. Klimnula sam glavom. Okrenuo se i
otišao za nadglednikom natrag u Štakornjak, lakog koraka. Kao da se ne plaši
onog što ga ĉeka.
Upraviteljev uţareni pogled bio je usmjeren meni. ―Poznaješ li tog
proroka?‖
―Ne.‖
―Nije skidao pogled s tebe.‖
―Oprostite, gospodaru‖, rekla sam, ―ali znaĉi li to da mi nije dopušteno
razgovarati s drugim ljudskim bićima?‖
Netremice me promatrao. Pitala sam se prepoznaju li Refovi sarkazam.
―Ne‖, rekao je. ―Dopušteno ti je.‖
I onda je bez ijedne rijeĉi prošao pored mene.

120
 11.
O plakanju

Nisam dobro spavala. Glava me suviše boljela, bol mi je pulsirao u lijevoj

sljepooĉnici. Leţala sam pod plahtom i promatrala svijeću kako dogorijeva.
Upravitelj me nije odmah poslao u sobu. Ponudio mi je nešto hrane i vode,
što sam prihvatila samo zato što sam dehidrirala. Onda je sjedio kraj kamina i
gledao vatru. Trebalo mi je dobrih deset minuta da ga upitam mogu li na
poĉinak, na što mi je dao štur, ali pozitivan odgovor.
Na gornjem je katu bilo hladno. Zidovi kao od papira, a i prokišnjavalo je.
Dršćući sam se zamotala tankim plahtama. Nakon nekog vremena zadrijemala
sam. Upraviteljeve rijeĉi još su mi odzvanjale u ušima – da su mi u pogledu smrt
i let. Prizori koje mi je poslao XX-12 svako malo bi mi bljesnuli pred oĉima, i
dalje su mi bili utisnuti u onirosferu. Već sam prije vidjela nekoliko proroĉkih
prizora. Nick mi je jednom pokazao snimku kako padam s niskog krova, pri
ĉemu sam slomila gleţanj, što se onda tjedan dana poslije i dogodilo. Njegove
vremenske prognoze mi nakon toga nikada više nisu bile upitne. XX-12 pozvao
me da se naĊemo u ponoć. Nije bilo nikakvog razloga da ne odem.
Kad sam se probudila, ura je odbila jedanaest sati. Umila sam se, odjenula i
sišla u upraviteljevu odaju. U njoj je vladala tišina.
Zavjese su ostale razmaknute, pa se prostorija kupala u mjeseĉini. Po prvi
put nakon više dana, na radnom stolu ostavio mi je ceduljicu s porukom.

Doznaj sve što možeš o Emimima.

Oblio me hladan znoj. Ako trebam istraţivati Zunzare, to sigurno znaĉi

kako ću se s njima morati suoĉiti. A znaĉi i da imam vremena otići na sastanak s
12. Tako bih, uostalom, radila što mi je nareĊeno. 12 je upravo bio na drugoj
kušnji. Pitala sam se što je dosad vidio ove noći. Konaĉno ću preko njega doći
do nekakvih informacija o Emimima, pod uvjetom, naravno, da ga noćas nisu
pojeli.
Nešto malo prije ponoći spustila sam se stubištem i zatvorila za sobom
vrata. Vrijeme je da obavim zadaću.
Prošla sam pored noćne portirke. Nije me pozdravila. Kad sam zatraţila još
numina, dobila sam, ali portirka me i dalje gledala s visoka.

121
 Još je bila uvrijeĊena, zbog onog incidenta sa sirenom.
Vani je bilo hladno, kiša je stvarala izmaglicu. Otišla sam do Štakornjaka i
doruĉkovala – tanku kašu iz papirne ĉaše. Za to sam morala ostaviti nešto igala i
prstenova. Nakon što sam se natjerala na nekoliko gutljaja, zaputila sam se do
zgrade koju su harlići nazivali Hawksmoor: u zgradi su se nalazili knjiţnica i
dvorište.
Iza jednog od stupova ĉekao me 12; na sebi je imao ĉistu, crvenu bluzu. Na
obrazu posjekotinu. Kad je zamijetio moju ĉašu, upitno me pogledao.
―Zar to jedeš?‖
Popila sam gutljaj. ―Zašto, što ti jedeš?‖
―Ono što mi gospodar da.‖
―Nismo svi kostonosci. Usput, ĉestitam.‖
Ispruţio je ruku pa smo se rukovali. ―David.‖
―Paige.‖
―Paige.‖ Crno oko gledalo je ravno u mene. Drugo nije bilo tako
fokusirano. ―Ako nemaš nekog pametnijeg posla, htio bih te povesti u šetnju.‖
―Kao da šećeš psa?‖
Nasmijao se ne pomaknuvši usne.
―Ovuda‖, rekao je. ―Ako netko pita, vodim te na ispitivanje, zbog
incidenta.‖
Išli smo zajedno uskom ulicom, prema Rezidenciji sizerena. David je bio
kakvih pet centimetara viši od mene, dugih ruku i snaţnih grudi. Nije gladovao,
za razliku od harlića.
―Ovo je pomalo riskantno, zar ne?‖ rekla sam.
―Što?‖
―Što sa mnom razgovaraš. Sad si crvena jakna.‖
Osmjehnuo se. ―Nisam mislio kako ćeš biti tako laka lovina. Vidim da si
već upala u zamku.‖
―Kako to misliš?‖
―Razdvajanje, 40. Vidiš da nosim crvenu jaknu pa misliš kako ne bih smio
s tobom razgovarati. Je li ti to rekao tvoj gospodar?‖
―Nije. Tako stoje stvari.‖
―Eto ti objašnjenja. To je glavni smisao ovoga: da nam isperu mozak. Da se
poĉnemo osjećati manje vrijednima. Zašto misliš da puštaju ljude da u Toweru
trunu godinama?‖
Kad mu nisam odgovorila, odmahnuo je glavom. ―Ma daj, 40. Davljenje
vodom, izolacija, uskraćivanje hrane. Nakon toga ti se ĉak i ovo ovdje ĉini kao
raj.‖ Bilo je neĉeg u tome što je govorio. ―Trebaš ĉuti nadglednika. Misli kako
bi nam Refovi trebali biti voĊe, naša nova kraljevska obitelj.‖

122
 ―Odakle mu takve ideje?‖
―Jer je indoktriniran.‖
―Koliko je već dugo tu?‖
―Došao je tek s XIX. Sezonom, koliko sam uspio shvatiti, ali odan je poput
psa. Pokušava iz Organizacije odstraniti dobre vidovnjake.‖
―On je dakle dobavljaĉ.‖
―Ali ne baš dobar. Nashira ţeli novog. Nekoga tko moţe osjetiti eter na
višoj razini.‖
Zaustila sam postaviti novo pitanje, ali zaustavila sam se. Kroz sivu
izmaglicu ugledala sam okruglu zgradu s golemom kupolom. NasaĊena na
napušten trg, masivna i nezgrapna, nasuprot Rezidenciji sizerena. Kroz prozore
je dopiralo prigušeno ţućkasto svjetlo. ―Što je to?‖ Pogledala sam prema zgradi.
―Harlići to nazivaju Room. Pokušavao sam otkriti ĉemu sluţi, ali izgleda da
nitko baš ne voli o tome priĉati. Ljudima nije dopušten pristup.‖
Produţio je, a da je nije ni pogledao. Potrĉala sam da ga sustignem. ―Rekao
si da pokušava dovesti vidovnjake iz Organizacije‖, potakla sam ga novim
pitanjem. ―Zašto?‖
―Postavljaš previše pitanja, 40.‖
―Mislila sam da je to smisao našeg spoja.‖
―Moţda. A moţda mi se samo sviĊaš. Stigli smo.‖
Odredište nam je bila drevna crkva. Nekoć je morala djelovati
veliĉanstveno, ali sad se raspadala. Prozori su joj bili bez stakala, od zvonika je
ostao samo kostur, dok su pristup juţnom trijemu prijeĉile daske. Upitno sam ga
pogledala.
―Je li ovo baš pametno?‖
―Već sam prije dolazio. Osim toga‖, sagnuo se ispod daske, ―kako sam ĉuo
od nadglednika, navikla si na nestabilne strukture.‖
Osvrnuo se. ―Brzo. Sivi Gospodar.‖
Uvukla sam se izmeĊu dasaka. U zadnji ĉas: Graffias je prošao pored ulaza,
vodio je troje neuhranjenih amaurotika. Slijedila sam Davida kroz crkvu. U
kapelicu je pao dobar komad stropa. Drvene grede i beton zdrobili su klupe, a
razbijeno staklo leţalo je po podu. Oprezno sam koraĉala kroz taj krš. ―Što se tu
dogodilo?‖
David mi nije odgovorio na pitanje. ―Do vrha su stotinu dvadeset i ĉetiri
stepenice‖, rekao je. ―Penje ti se?‖
Nestao je prije nego što sam stigla odgovoriti. Slijedila sam ga do stubišta.
Na penjanje sam navikla. U I. kohorti sam se popela na stotine zgrada. Većina
stepenica i dalje je bila neoštećena, ĉinilo se kako ćemo zaĉas stići do vrha. Jak
vjetar mi je zahvatio kosu i odnio je s lica. Osjećao se jak miris poţara. David se
naslonio rukama na kamenu balustradu.
123
 ―SviĊa mi se ovdje.‖ Izvukao je smotuljak bijelog papira iz rukava i zapalio
ga šibicom. ―Na uzvisini.‖
Stajali smo na balkonu, ispod ruševnog zvonika. Dijela balustrade više nije
bilo, još jedan znak upozorenja na nestabilnu statiku. Pogledala sam prema
zvijezdama. ―Prošao si drugi ispit‖, rekla sam. ―Ako ţeliš razgovarati, reci mi
što znaš o Emimima.‖
Ispustio je dim zatvorenih oĉiju. Imao je mrlje na prstima.
―Što te toĉno zanima?‖
―Što su.‖
―Nemam pojma.‖
―Morao si barem jednog dosad vidjeti.‖
―Nisam vidio previše. U šumama vlada mrak. Znam da je sliĉio na ĉovjeka
– odnosno, sigurno je imao glavu, ruke i noge, ali se kretao poput ţivotinje. A
smrdio je poput septiĉke jame. Tako je nekako i zvuĉao.‖
―Kako nešto moţe zvuĉati poput septiĉke jame?‖
―Poput roja muha, 40. Zzzz.‖
Zunzara.
―A aura?‖ nastavila sam s ispitivanjem. ―Je li imao auru?‖
―Nisam je zamijetio. Od njega se ĉinilo kao da se eter urušava‖, rekao je.
―Kao da je oko njegove onirosfere crna rupa.‖
Nije zvuĉalo kao nešto s ĉim bih se voljela suoĉiti. Pogledala sam dolje na
grad. ―Jesi li ga ubio?‖
―Pokušao sam.‖ Kad mi je vidio izraz lica, prstom je kucnuo po smotuljku
plavog. ―Hrpu nas su poslali tamo, sve u ruţiĉastim odorama. U dvije skupine. S
nama su došla i dvojica crvenih, 30 i 25. Svakom su dali noţ i rekli nam da
pokušamo naći bilo kakve tragove Zunzare i pratimo ih. 30 nam je odmah rekao
kako smo noţeve dobili samo zato da se osjećamo jaĉi. Tu stvar se najbolje dalo
pratiti pomoću etera.
―Jedan od ruţiĉastih bio je rabdomant, pa smo naĉinili komplete granĉica.
30 nam je dao boĉicu s krvlju nekog tipa kojem su odgrizli šaku – tako smo ga
mogli koristiti kao kverant. Namazali smo granĉice krvlju i rabdomant ih je
bacio. Pokazivale su na zapad. Stalno smo ih opet bacali i mijenjali smjer.
Naravno, i Zunzara se kretala, pa Emima nismo mogli sustići. Onda je 21
predloţio da ga dovedemo k sebi. Zapalili smo vatru i odrţali seansu, zazivali
smo duhove iz šume.‖
―Ima li ih puno?‖
―Ima. Sve su to idioti koji su pokušali pobjeći kroz minsko polje, tvrde
crveni.‖
Umalo sam zadrhtala.

124
 ―Sjedili smo tamo nekoliko minuta. Duhovi su nestali. Ĉuli smo zvukove.
Iz šume su navrle muhe, puzale su mi po rukama. Onda se ta stvar pojavila ni od
kuda – golema, naduta stvar. Dvije sekunde kasnije već je u ustima imala kosu
19. Gotovo joj je oderala i koţu‖, dodao je. ―Poĉela je vrištati, pa se stvar
zbunila. Otkinula joj je nešto kose pa se okomila na 1.‖
―Carla?‖
―Ne znam im imena. Kako bilo, zaskviĉao je poput prasca i pokušao stvar
ubosti noţem. Ništa.‖ Pregledao je goreći kraj svoje cigarete. ―Vatra samo što se
nije ugasila, ali još sam ga vidio. Pokušao sam se protiv njega posluţiti slikom.
Zamislio sam bljesak svjetlosti i pokušao ga Zunzari zabiti u onirosferu, da ga
zaslijepim. Odmah zatim uĉinilo mi se kao da mi netko gazi preko glave, kao da
se u eteru pojavila naftna mrlja. Sve je postalo mraĉno i mrtvo. Svi duhovi iz
okolice pokušavali su pobjeći od te guţve. 20 i 14 su se oboje dali u bijeg. 30 se
prodere za njima da će dobiti ţute odore, ali su se suviše prepali da se vrate.
Onda 10 baci noţ pa pogodi 5. Ovaj padne. Dvije sekunde kasnije Zunzara se
već okomila na njega. Sad se ugasila vatra, nastao je mrkli mrak. 5 poĉne
dozivati u pomoć.
Svi su slijepi. Posluţim se eterom da shvatim gdje se ta stvar uopće nalazi.
5 je postao veĉera. Već je mrtav. Zgrabim stvar za vrat i povuĉem ga s 5. U
rukama mi ostane gomila vlaţne, mrtve koţe. Stvar se sad okomi na mene. U
mraku mu vidim bijele oĉi, kako me netremice promatra. Odmah potom letim
kroz zrak, krvarim kao svinja na kolinju.‖
Spustio je ovratnik bluze i odmotao zavoj. Ispod njega su bile dvije duboke
rane. Koţa oko njih bila je bjelkasta, siv krvni podljev. ―Ovo sliĉi ranama od
poltergeista‖, rekla sam.
―Ne bih znao.‖ Vratio je zavoj na ranu.
―Sad se ne mogu maknuti. Stvar mi se pribliţava, po meni kaplje krv. 10 je
pokušavao pomoći 5, ali sad je ustao. Uza se je imao anĊela ĉuvara, jedinog
duha koji nije zbrisao. Baci ga na Zunzaru. Ja mu istovremeno u onirosferu
pošaljem još jednu sliku. Vrisne. Vrisne od bola. Poĉne puzati u bijeg, ispušta
taj grozan zvuk, vuĉe sa sobom komad 5. Sad 21 zapali granu. Baci je za
Zunzarom. Osjetim vonj spaljenog mesa. Onda sam se onesvijestio. Probudio
sam se u Orielu, u zavojima.‖
―I svima su vam dali crvene bluze.‖
―Ne i 20 i 14. Njima su dali ţute. Uz to su morali donijeti što je ostalo od
5.‖
Nekoliko smo minuta samo šutjeli. Iz glave mi nije izlazio 5, kako ga stvar
proţdire u šumi. Nisam mu znala pravo ime, ali sam se nadala da mu je netko
stigao izreći trenodiju. Kakav uţasan kraj.
Pogledala sam u daljinu. Mogla sam razabrati svijetlu toĉku, odavde se nije
ĉinila više od plamena svijeće.

125
 ―Što je ono?‖
―Lomaĉa.‖
―Zbog ĉega?‖
―Leševi Zunzara. Ili ljudski, ovisno o tome tko je pobijedio.‖ Odbacio je
cigaretu. ―Mislim da se kostima sluţe za nekakvo gatanje augura.‖
Dok je to izgovarao, pred oĉima mi je zalepršao pepeo. Uhvatila sam
pahuljicu prstom. Auguri su eter doticali putem znakova prirodnog svijeta:
tijelom, ţivotinjama, prirodnim elementima. Jaxon ih je drţao za niţi sloj.
―Moţda ih privlaĉi vatra‖, rekla sam. ―Rekli su nam da je ovaj grad nekakav
luĉonoša.‖
―Radi se o eteriĉnom luĉonoši, 40. Mjestu na kojem se nalazi mnoštvo
vidovnjaka, duhova i Refova. Sjeti se kako eter funkcionira.‖
―Kako si ti, dovraga, uspio toliko o tome doznati?‖ Okrenula sam se prema
njemu. ―Ne pripadaš Organizaciji. Tko si onda?‖
―Šifrant. Baš kao ti.‖
Umuknula sam i škrgutala zubima.
―Imaš još pitanja‖, rekao je nakon kratke stanke. ―Jesi li sigurna da ih baš
ţeliš postaviti?‖
―Nemoj.‖
―Nemoj što?‖
―Nemoj mi govoriti što ţelim ili ne ţelim znati. Ţelim odgovore.‖ Rijeĉi su
mi navirale brzo. ―Ţelim znati sve o mjestu na kojem bih trebala proţivjeti
ostatak ţivota. Je li ti to jasno?‖
Nagnuli smo se nad balustradu i gledali u Room. Nastojala sam se suviše
ne oslanjati na kamen jer sam se bojala da bi se pod mojom teţinom mogao
odlomiti.
Onda sam rekla: ―Mogu li ti onda postaviti ta pitanja?‖
―Hej, ovo nije društvena igra, 40. Nisam tu da bih igrao Dvadeset pitanja.
Doveo sam te da vidim jesi li stvarno onironaut.‖
―Glavom i bradom‖, rekla sam.
―Reklo bi se, ne baš sasvim. Ponekad iskoĉiš iz te glave.‖ Odmjerio me.
―Doveli su te iz središnje kohorte. Iz najstroţeg središta Organizacije. Sigurno si
bila neoprezna.‖
―Ne bih rekla neoprezna. Prije bih rekla kako mi je sreća okrenula leĊa.‖
Pogledala sam ga. ―Što se njih tiĉe Organizacija?‖
―Organizacija za sebe zadrţava sve dobre vidovnjake. Skriva sve vezaĉe,
onironaute i proroke – sve pripadnike viših slojeva vidovnjaka, one koje Nashira
ţeli imati u koloniji. Zato ih se tiĉe Organizacija, 40. Zato će potpisati ovaj novi
zakon.‖

126
 ―Što on odreĊuje?‖
―Nashiri teško polazi za rukom nabaviti vidovnjake pristojne kvalitete. Sve
ih štite bande. Dok ne pronaĊu naĉin kako razbiti sve mimeokrate u Londonu,
ostaje im samo da se šire i tako pokušaju doći do boljih vidovnjaka. Zakon
nalaţe da se u roku od dvije godine mora osnovati Šeol II, a podruĉje za ţetvu
vidovnjaka bit će Scion Pariz.‖ Prešao je prstom preko rana na grudima. ―A tko
će ih u tome sprijeĉiti, kad postoje Emimi koji će nas ubijati ako to pokušamo?‖
Preplavio me ĉudan, hladan osjećaj.
Nashira je Organizaciju drţala prijetnjom. To dosad nisam znala. Znala
sam kako su mimeokrati hrpa podmuklih, samoţivih egoista – ili su barem takvi
bili oni u centru. Neprirodna skupština nije se sastajala godinama, mimeokrati su
u svojim podruĉjima mogli raditi što god su htjeli, s obzirom na to da je Hectoru
kockanje i kurvanje oduzimalo suviše vremena da bi stigao još i upravljati. A
opet se daleko, daleko u Šeolu I, nasljedni suveren Refaima plašio te
neobuzdane gomile otpadnika.
―Ti si sad jedan od njenih odanih sljedbenika.‖ Pogledala sam mu crvenu
bluzu. ―Hoćeš li im u tome pomoći?‖
―Nisam im odan, 40. To sam samo na rijeĉima.‖ Pogledao me. ―Jesi li ikad
vidjela da Ref krvari?‖
Nisam znala što bih odgovorila.
―Njihova krv naziva se ektoplazma. Kramarova krajnja opsesija. Refovi su
nešto kao utjelovljenje etera. Krv im je tekući eter. Ako si vidjela ektoplazmu,
vidjela si eter. Ako je popiješ, postaneš eter. Poput njih.‖
―Ne bi li to onda znaĉilo kako se eterom mogu sluţiti i amaurotici? Samo
trebaju dotaknuti malo ektoplazme.‖
―Tako je. Rotićima bi, teoretski, ektoplazma predstavljala svojevrsni
supstitut aure. Naravno, kratkoroĉni. Popratni bi efekt potrajao kakvih petnaest
minuta. MeĊutim, uz malo znanstvenog istraţivanja i ako stvar malo ispeglamo,
kladim se kako bismo u nekoliko sati mogli prodati tabletu za ‗instantnu
vidovitost‘.‖ Bacio je pogled na grad pod nama. ―A to će se jednog dana i
dogoditi, 40. Mi ćemo eksperimentirati na tim gadovima, a ne obrnuto.‖
Refovi su ovog ĉovjeka krajnje neoprezno uvrstili meĊu crvene jakne. On
ih oĉigledno prezire.
―Imaš pravo na još jedno pitanje‖, reĉe David.
―U redu.‖ Razmišljala sam, a onda sam se sjetila Liss. ―Što znaš o XVIII.
Sezoni kostiju?‖
―Baš sam se pitao hoće li te to zanimati.‖ Maknuo je još jednu dašĉicu pa
se ukazao razbijeni prozor. ―DoĊi. Pokazat ću ti.‖ Prošla sam za njim kroz taj
prozor.

127
 U prostoriji je bilo duhova. Rado bih vidjela koliko ih je, pretpostavila sam
kakvih osam ili devet. Zrak je bio pljesniv, s primjesom bolesnog mirisa cvijeća
koje vene. U kutu je netko sloţio oltar. Grubo izrezani ovalni komad metala, oko
kojeg su bili skromni darovi: dogorjele svijeće, slomljeni štapići tamjana,
sasušena granĉica majĉine dušice, ploĉice s imenima. U središtu se nalazio mali
buket ljutića i ljiljana. Miris je potjecao od ljiljana. Bili su svjeţi. David izvuĉe
baterijsku svjetiljku iz dţepa.
―Pogledaj ove ruševne ostatke nade.‖
Pogledala sam bliţe. U metalu su bile urezane rijeĉi.

ZA PALE
28. STUDENOG 2039.

―2039.‖, rekla sam. ―XVIII. Sezona kostiju.‖

Godinu dana prije mojeg roĊenja.
―Dok su trajali Dani Republike, izbila je pobuna.‖ David je i dalje
osvjetljavao oltar. ―Skupina Refova ustala je protiv Sargasa. Većina ljudi bila je
na njihovoj strani. Pokušali su ubiti Nashiru i evakuirati ljude u London.‖
―Koji Refovi?‖
―To nitko ne zna.‖
―Što se dogodilo?‖
―Ĉovjek ih je izdao. XVIII-39-7. U temeljima pobune bila je tek jedna
slaba karika, koja je srušila cijeli pothvat. Nashira je muĉila Refove buntovnike.
Ostavila im oţiljke. Sve su ljude pobili Emimi. Priĉa se da je bilo samo dvoje
preţivjelih, osim Kramara: izdajnik i dijete.‖
―Klinac?‖
―To mi je sve ispriĉao Kramar. Njega su poštedjeli jer je bio previše
kukavan da bi se pobunio. Na koljenima ih je preklinjao da ga poštede. Rekao
mi je da su te godine doveli dijete – djevojĉica je imala moţda ĉetiri ili pet
godina. XVIII-39-0.‖
―Koga bi vraga ovamo dovlaĉili dijete?‖ Ţelucem mi je prošla studen.
―Djeca se ne mogu boriti protiv Zunzara.‖
―Nemam pojma. Mislim da su htjeli vidjeti hoće li mala preţivjeti.‖
―Naravno da neće. Ĉetverogodišnje dijete ne moţe ţivjeti u tom naselju
straćara.‖
―Baš tako.‖
Zgrĉio mi se ţeludac. ―Nije preţivjela.‖
―Kramar se kune kako joj nikada nisu pronašli tijelo. On je morao odnijeti
sva mrtva tijela‖, rekao je David. ―To je bila jedna od stvari koje je morao raditi

128
u zamjenu za ţivot. Veli da djevojĉicu nikada nije pronašao, ali ovdje se to
demantira.‖
Osvijetlio je jedan od darova. Prljavog plišanog medu s oĉima od gumba.
Oko vrata je imao vezanu ceduljicu. Prinijela sam je Davidovu svjetlu.

XVIII-39-0
Proživljen život ne može se izgubiti

Zavladala je tišina koju je prekinulo udaljeno zvono. Vratila sam medu

meĊu cvijeće.
―Tko je sve ovo napravio?‖ Glas mi je bio bolan. ―Tko je naĉinio ovaj
oltar?‖
―Harlići. I oni s oţiljcima. Tajanstveni Refovi koji su ustali protiv
Nashire.‖
―Jesu li još ţivi?‖
―To ne zna nitko. Ali okladio bih se da nisu. Zašto bi ih Nashira pustila da
hodaju gradom, kad zna da su izdajnici?‖
Prsti su mi drhtali. Sakrila sam ih u rukave.
―Dosta sam vidjela‖, rekla sam.
David me otpratio u Magdalenu. Do zore je ostalo još nekoliko sati, ali
nisam se više ţeljela ni s kim sastajati. Barem ne noćas.
Kad se ukazala kula, okrenula sam se prema njemu. ―Ne znam zašto si se
odluĉio sa mnom razgovarati‖, rekla sam, ―ali svejedno ti hvala.‖
―Zbog ĉega?‖
―Što si mi pokazao oltar.‖
―Nema na ĉemu.‖ Lice mu je bilo u mraku. ―Dopustit ću ti još jedno
pitanje. Pod uvjetom da na njega mogu odgovoriti za manje od minute.‖
Razmišljala sam, pitanja je bilo toliko, ali jedno me već nekoliko dana
muĉilo.
―Zašto ih zovu sezonama kostiju?‖
Osmjehnuo se.
―Ne znam znaš li, ali engleska rijeĉ za kost, bone, nekad je znaĉila ‗dobro,‘
ili ‗berićetno‘. Od francuske rijeĉi bonne. Još uvijek se to da ĉuti na ulici. Zato
je njima sezona kostiju i dobra sezona, sezona prosperiteta. Na to gledaju kao na
isplatu zasluţene nagrade, što je vaţan uvjet njihove pogodbe sa Scionom.
Naravno, ljudi to vide drugaĉije. Ljudima su to samo kosti. Glad. Smrt. Zato nas
zovu kostonoscima. Jer pomaţemo ljude odvesti u smrt.‖
Sad mi se već cijelo tijelo ohladilo. Dijelom sam ţeljela ostati tu. Sad sam
znala da ţelim otići.

129
 ―Kako ti sve ovo znaš?‖ upitala sam. ―Refovi ti sigurno nisu sve to
ispriĉali.‖
―Na ţalost, nema više pitanja. Već sam ionako previše otkrio.‖
―Moţda si lagao.‖
―Nisam.‖
―Mogla bih te prijaviti Refovima.‖ Nisam se dala. ―Mogla bih im reći što
znaš.‖
―Onda bi im morala reći kako to znaš i ti.‖ Po njegovu osmijehu znala sam
da sam izgubila. ―Za informaciju mi moţeš dugovati uslugu. Osim ako mi radije
ne bi odmah platila.‖
―Kako?‖
Odgovor sam dobila kad mi je dotaknuo lice. Spustio mi je ruku na bok.
Zgrĉila sam se.
―Ne tako‖, rekla sam.
―Ma daj.‖ Rukom mi je prelazio po struku, pribliţio mi lice. ―Tabletu
ispljuneš?‖
―Što, hoćeš to za nagradu?‖ Odgurnula sam ga, grubo. ―Idi do vraga,
crvena jakno.‖
Nije skidao pogled s mene.
―Uĉini mi uslugu‖, rekao je. ―Ovo sam pronašao u Mertonu. Vidi moţeš li
ti što od toga razumjeti. Pametnija si nego što sam mislio.‖ Nešto mi je gurnuo
na dlan. Omotnicu. ―Slatki snovi, 40.‖
Otišao je. Ostala sam na trenutak stajati tamo, bilo mi je hladno i sva sam
se skupila, a onda sam se naslonila na zid. Nisam smjela otići tamo s njim.
Nisam baš toliko naivna da idem šetati mraĉnim ulicama s nepoznatim ljudima.
Zašto mi se nije javio instinkt?
U jednoj sam noći previše toga doznala. Liss mi nije spomenula kako su
Refovi – ni više ni manje nego Refovi – bili djelomiĉno odgovorni za ustanak
tijekom XVIII. Sezone kostiju. Moţda to nije ni znala.
Oni s ožiljcima. Trebala bih ih potraţiti, one koji su nam pomogli. Ili bih se
moţda trebala primiriti i ţivjeti svojim novim ţivotom. To je bilo sigurno. Lako.
Nedostajao mi je Nick. Nedostajao Jax. Htjela sam se vratiti u svoj stari
ţivot. Da, bila sam kriminalac, ali sam isto tako bila okruţena prijateljima. Sama
sam odabrala biti s njima. Poloţaj frajle mimeokrata štitio me od ljudi kakav je
David. Na mojem podruĉju nitko se ne bi usudio dotaknuti me. Ali ovo nije bilo
moje podruĉje. Nisam imala nikakvu vlast. Po prvi sam put poţeljela zaštitu
koju su nudili Magdalenini kameni zidovi. Ţeljela sam zaštitu koju je jamĉila
upraviteljeva prisutnost, ĉak i ako mi je bila mrska. Stavila sam papir u dţep i
krenula prema vratima. Kad sam se vratila u kulu Founder, oĉekivala sam kako
ću zateći praznu prostoriju. A zatekla sam krv. Refovu krv.
130
 12.
Groznica

U prostoriji je vladao potpuni nered. Stakla su bila razbijena, instrumenti

polomljeni, zavjesa je bila napola strgnuta s vodilice i vidjele su se mrlje boje
svjetlucavog kartuzijanskog likera po kamenim ploĉicama, koje je upio materijal
tepiha. Prekoraĉila sam razbijeno staklo. Svijeća na radnom stolu bila je
ugašena, kao i parafinske svjetiljke. Hladnoća koja je u sobi vladala prodirala je
u kosti. Eter sam mogla osjetiti posvuda. Zauzela sam obrambeni stav, spremna
da svoj duh bacim na potencijalnog napadaĉa.
Oko kreveta je bio navuĉen zastor. Iza njega se nalazila još jedna
onirosfera. Neki Ref, pomislila sam.
Zakoraĉila sam prema krevetu. Kad mi se baldahin našao nadohvat ruke,
pokušala sam racionalno razmisliti o onom što se spremam uĉiniti. Znala sam
kako se iza baldahina nalazi upravitelj, ali nisam imala pojma u kakvom ću ga
stanju zateći. Mogao bi biti ranjen, usnuo, mrtav. Nisam baš bila sigurna ţelim li
doznati što je od toga istina.
Skupila sam hrabrosti i nastojala se primiriti. Prsti su mi se grĉili, a onda
uhvatili teški materijal baldahina. Povukla sam ga u stranu.
Izvalio se na krevetu, nepokretan poput leša. Popela sam se na krevet i
prodrmala ga. ―Upravitelju?‖
Ništa.
Sjela sam na krevet. Izriĉito mi je zabranio da ga dodirujem i naredio da
mu ne pomaţem ako bude trebalo, ali ovaj su mu put rane izgledale puno gore.
Košulja mu je bila sva natopljena. Pokušala sam ga okrenuti, ali bio je
preteţak, nepomiĉan teret. Provjeravala sam diše li, kad je odjednom ispruţio
ruku i uhvatio me za nadlanicu.
―Ti.‖ Glas mu je bio dubok i promukao. ―Što radiš tu?‖
―Samo sam...‖
―Tko te vidio kad si ulazila?‖
Umrtvila sam se. ―Noćna portirka.‖
―Samo ona?‖
―Da.‖
Upravitelj se naslonio na lakat. Rukom se – i dalje u rukavici – odmah
uhvatio za rame. ―Kad si već ovdje‖, rekao je, ―moţeš baš i ostati i gledati me
131
kako umirem. To će ti se sigurno svidjeti.‖ Sav se tresao. Pokušala sam se sjetiti
kakvog drskog odgovora, ali rijeĉi koje sam izgovorila nisu bile nimalo drske:
―Što ti se dogodilo?‖
Nije mi odgovorio. Polako sam krenula rukom prema njegovoj košulji.
Ĉvršće me stisnuo za nadlanicu. ―Moraš dati ranama da dišu‖, rekla sam.
―Znam ja to dobro.‖
―Onda to i uĉini.‖
―Nemoj mi govoriti što da radim. Moţda sam na samrti, ali mi svejedno ne
moţeš nareĊivati. Ja nareĊujem tebi.‖
―I što mi nareĊuješ?‖
―Da me pustiš umrijeti na miru.‖
Ali naredba nije izreĉena uvjerljivo. Maknula sam mu ruku s ramena, pa se
otkrila grozna rana, izgrizeno tkivo.
Zunzara.
Oĉi su mu bljesnule kao da je u njima došlo do reakcije kakvog nestabilnog
kemijskog spoja. Na sekundu sam mislila kako će me ubiti. Duh mi se napeo,
spreman za napad.
Onda je stisak njegovih prstiju na mojoj ruci popustio. Pogledala sam mu
lice.
―Daj mi vode.‖ Govorio je jedva ĉujno. ―I... i soli. Potraţi u ormariću.‖
Nisam imala izbora nego poslušati. Dok me pratio pogledom, otkljuĉala
sam ormarić i otvorila ga. Izvukla sam soljenku od tvrdog drveta, zlatnu zdjelu i
bokal vode te naramak plahti. Upravitelj je razdrljio vrh košulje. Grudi su mu
bile glatke od znoja.
―U ladici je par rukavica‖, rekao je i glavom pokazao na radni stol. ―Navuci
ih.‖
―Zašto?‖
―Navuci i ne pitaj.‖
Stisnula sam usta, ali uĉinila sam kako je traţio. U ladici je pored rukavica
leţao njegov bodeţ s crnom ruĉkom, u koricama, ĉist. Kad sam ga ugledala,
zastala sam. Okrenula sam se prema njemu i navukla rukavice. Neću ostaviti ĉak
ni otisak prsta. Palcem sam izvukla noţ iz korica.
―Na tvom mjestu to ne bih pokušavao.‖
Njegov me glas presjekao u pokretu.
―Refaima je teško ubiti‖, tiho je rekao. ―Ako mi taj noţ zariješ u srce, ne bi
prestalo kucati.‖
Tišina je postala napeta. ―To ti ne vjerujem‖, rekla sam. ―Mogla bih ti
rasporiti utrobu. Nemaš snage da mi pobjegneš.‖

132
 ―Ako ţeliš riskirati, kako te volja. Ali upitaj se ovo: zašto dopuštamo
crvenim jaknama nositi oruţje? Kad bi nas vaše oruţje moglo ubiti, zašto bismo
bili toliko lakomisleni i naoruţali vlastite zatoĉenike?‖ Pogledom mi je prţio
leĊa. ―Mnogo ih je pokušalo. Više nisu tu.‖
Rukom su mi prošli hladni trnci. Vratila sam noţ u ladicu. ―Ne vidim zašto
bih ti trebala pomoći‖, rekla sam. ―Prošli put nisi baš bio zahvalan.‖
―Zaboravit ću da si me ţeljela ubiti.‖
Samostojeći sat kucao je u ritmu mojeg bila. Naposljetku sam se osvrnula.
Uzvratio mi je pogled, dok mu je u oĉima kopnjelo svjetlo.
Otišla sam polako na drugi kraj sobe i spustila stvari na noćni ormarić.
―Što te tako ranilo?‖ rekla sam.
―Znaš već.‖ Upravitelj je pritisnuo leĊa na uzglavlje kreveta, vilica mu se
sasvim ukoĉila. ―Istraţila si.‖
―Emimi.‖
―Tako je.‖
Od potvrde mi se sledila krv. Poĉela sam raditi u tišini, pomiješala sol i
vodu u zdjelici. Upravitelj me promatrao. Namoĉila sam i ocijedila smotani
komad plahte, nagnula sam se preko njegova desnog ramena.
Kad sam ugledala ranu i osjetila njen vonj, instinktivno sam ustuknula.
―Ovo je nekrotiĉno‖, rekla sam.
Ozljeda je potamnjela i postala trula rana iz koje se cijedilo nešto sivo.
Koţa mu je bila vrela poput ugljena. Pretpostavila sam da ima dvostruko višu
temperaturu nego što bi bilo normalno kod ljudi, bio je tako vreo da sam to
mogla osjetiti i kroz rukavice. Tkivo oko ugriza već je poĉelo odumirati. Trebao
mi je antipiretik. Nisam imala kinina kojim bi Nick obiĉno smanjivao visoku
temperaturu. Bilo ga je lako ukrasti iz barova s kisikom – koristili su ga za
fluorescenciju – ali nisam vjerovala kako bih ga mogla pronaći tu. Slatina i sreća
morat će biti dovoljni.
Iscijedila sam malo vode na ranu. Mišići na ruci su mu se zgrĉili, a tetive
ispruţile.
―Oprosti‖, rekla sam, a onda to i poţalila. Njemu nije bilo teško gledati dok
su me ţigosali, ili kad je ubijen Seb. Ništa njemu nije bilo teško gledati.
―Priĉaj‖, rekao je.
Pogledala sam ga. ―Što?‖
―Trpim bolove. Pomoglo bi da mi odvrati misli.‖
―Kao da tebe zanima bilo što od onog što ja kaţem.‖ To mi je izletjelo prije
nego što sam se uspjela pribrati.
―Zanima me‖, rekao je. Bio je priliĉno smiren, s obzirom na stanje u kojem
se nalazio. ―Zanima me ono što se tiĉe osobe s kojom dijelim stan. Znam da si

133
ubojica‖ – napela sam se – ―ali to sigurno nije sve. Ako si samo to, onda sam
jako slabo odabrao kad sam te uzeo.‖
―Nisam traţila da me uzimaš.‖
―A ipak, uzeo sam.‖
Nastavila sam mu vidati ranu, malo sam prejako stiskala. Zašto bih bila
njeţna prema njemu?
―Rodila sam se u Irskoj‖, rekla sam, ―u gradu Clonmelu. Majka mi je bila
Engleskinja. Pobjegla je pred Scionom.‖
Klimnuo je glavom, jedva zamjetno. Nastavila sam: ―S ocem, djedom i
bakom ţivjela sam u Golden Valeu, u juţnom podruĉju gdje se bave uzgojem
krava muzara. Tamo je bilo prekrasno. Nimalo nalik Scionovim citadelama.‖
Iscijedila sam platno, opet ga natopila. ―Ali onda je Abela Mayfielda obuzela
pohlepa. Ţelio je Dublin. Tad je poĉeo Mollyn bunt. Mayfieldov masakr.‖
―Mayfield‖, rekao je upravitelj i pogledao kroz prozor. ―Da, sjećam ga se.
Neprijatan lik.‖
―Upoznao si ga?‖
―Upoznao sam sve voĊe Sciona nakon 1859.‖
―Ali tebi bi onda bilo najmanje dvjesto godina.‖
―Tako je.‖
Trudila sam se ne prekidati svoj posao.
―Mislila sam da smo na sigurnom‖, nastavila sam, ―ali se naposljetku
nasilje proširilo na jug. Morali smo se seliti.‖
―Što se dogodilo s tvojom majkom?‖ Upravitelj nije skidao pogled s mojih
oĉiju. ―Jeste li je ostavili?‖
―Umrla je. Abrupcija posteljice. Sjela sam. ―Gdje je sljedeći ugriz?‖
Rastvorio je košulju. Rana mu se protezala niz grudni koš, nisam mogla
razabrati je li od zuba ili kandţi, ili neĉeg trećeg. Mišići su mu se zgrĉili kad
sam razderanu koţu dotaknula vodom. ―Nastavi‖, rekao je.
Dakle, nisam baš tako dosadno ljudsko biće. ―Kad mi je bilo osam godina,
preselili smo u London‖, rekla sam.
―Tako ste sami odluĉili?‖
―Nismo. Oca su te godine unovaĉili u SciSOIZ.‖ Šutio je, što sam
protumaĉila kao znak da mu taj akronim nije poznat. ―Scionova specijalna
organizacija za istraţivanje i znanost.‖
―Znam za njih. Zašto su ga unovaĉili?‖
―Jer je forenziĉni patolog. Dosta je radio za irsku policiju. Scion mu je
naloţio da otkrije znanstveno objašnjenje zašto ljudi postaju vidoviti. Kao i
zašto se duhovi nakon smrti zadrţavaju tu.‖ Zvuĉala sam ogorĉeno, ĉak i sama
sebi. ―On misli da je to bolest. Da se to da izlijeĉiti.‖

134
 ―Onda ne moţe osjetiti da si ti vidovita.‖
―On je amaurotik. Kako bi mogao osjetiti?‖
Nije to komentirao. ―Jesi li roĊena s tim darom?‖
―Ne sasvim. Od vrlo malih nogu mogla sam osjetiti aure i duhove. Onda
me dotaknuo poltergeist.‖ Sjela sam da si otrem vjeĊe. ―Koliko ti je ţivota još
preostalo?‖
―Nisam posve siguran. Sol odgaĊa neizbjeţno, ali ne previše dugo.‖ Bio je
sasvim skuliran. ―Kad si stekla sposobnost odvajanja duha?‖
Razgovor me smirivao. Odluĉila sam biti iskrena, ionako već vjerojatno
zna sve o meni. Nashira je znala da sam iz Irske, sigurno imaju razne arhive i
evidencije. Moţda me iskušava, da vidi hoću li mu lagati.
―Nakon što me dotaknuo poltergeist, poĉela sam sanjati isti san – ili sam
barem mislila da sanjam.‖ Iscijedila sam mu malo vode na rame. ―Sanjala sam
cvjetno polje. Što bih po njemu dalje trĉala, to je postajalo mraĉnije. Svake noći
zašla bih u polje malo dalje, dok se jednog dana nisam našla na njegovu kraju, s
kojeg sam skoĉila i poĉela padati.‖ Poĉela sam mu ĉistiti ranu. ―Padala sam u
eter, ispadala iz vlastitog tijela. Probudila sam se u kolima hitne pomoći. Otac
mi je ispriĉao kako sam kao mjeseĉar u snu ušla u dnevnu sobu i onda naprosto
prestala disati. Rekli su kako sam vjerojatno pala u komu.‖
―Ali si je preţivjela.‖
―Jesam. I pritom mi mozak nije bio oštećen. Moţdana hipoksija je opasnost
koja se javlja kod mojeg... mojeg stanja‖, rekla sam. Nije mi bilo drago što mu
govorim o sebi, ali pretpostavila sam kako je bolje ako to zna. Ako me natjera
da predugo ostanem u eteru bez aparata za vitalne funkcije, trajno će mi oštetiti
mozak. ―Imala sam sreće.‖
Upravitelj je promatrao kako mu ĉistim ranu na ramenu. ―To bi znaĉilo da,
zbog sigurnosnih razloga, ne ulaziš suviše ĉesto u eter‖, rekao je, ―ali mi se ĉini
kako ga dobro poznaješ.‖
―To je instinkt.‖ Skrenula sam pogled. ―Tvoju groznicu nećemo moći
izlijeĉiti bez lijekova.‖
Na neki mu naĉin i nisam lagala. Moj dar jest bio instinktivan, ali mu
nisam namjeravala ispriĉati da me obuĉavao mimeokrat koji se brinuo za mene i
spajao na aparat s vitalnim funkcijama.
―Poltergeist‖, rekao je. ―Jesu li ti od njega ostali oţiljci?‖
Skinula sam rukavicu i pokazala mu lijevu ruku. Pogledao je oţiljak.
Pustila sam ga. Bilo je neuobiĉajeno da vidovnjak u razvoju doţivi tako ţestoko
izlaganje eteru.
―Pretpostavljam kako je u meni već postojala nekakva pukotina, nešto što
je pustilo eter unutra‖, rekla sam. ―Poltergeist me samo... rastvorio.‖
―Tako na to gledaš?‖ upitao je. ―Kao na eter koji prodire u tebe?‖

135
 ―Kako ti to vidiš?‖
―Ne obrazlaţem vlastita mišljenja. Ali mnogi vidovnjaci misle da oni
prodiru u eter, a ne obrnuto. Vide to kao uznemiravanje mrtvih.‖ Nije ĉekao
odgovor. ―Već sam to vidio. Djeca pate od iznenadne promjene svoje
vidovitosti. Ako su izloţena eteru prije nego im se aura do kraja razvije, mogu
postati nestabilna.‖
Povukla sam ruku. ―Nisam nestabilna.‖
―Ali tvoj dar jest.‖
To nisam mogla zanijekati. Duhom sam već ubila. Ako to nije bilo
nestabilno, što onda jest?
―U mojim je ranama došlo do vrste nekroze‖, ustvrdio je upravitelj, ―ali
ona djeluje samo na Refaime. Ljudsko se tijelo protiv nje moţe boriti.‖ Ĉekala
sam da vidim što misli reći. ―Nekroza se kod Refaima moţe lijeĉiti ljudskom
krvlju. Ako mu krvotok nije zagaĊen, ĉovjek moţe preţivjeti ugriz.‖ Pokazao je
na moju ruku. ―Kakvih pola litre tvoje krvi spasilo bi mi ţivot.‖
Stisnulo mi se grlo. ―Ţeliš mi piti krv.‖
―Tako je.‖
―Što si ti, vampir?‖
―Nikad ne bih pomislio kako je graĊanin Sciona ĉuo za vampire.‖
Ukoĉila sam se. Do vraga. Samo bi visokopozicionirani pripadnik
zloĉinaĉke Organizacije imao pristup literaturi s vampirima ili drugim
nadnaravnim stvorenjima. U mojem sluĉaju, radilo se o rotohororu, Vampiri
Vauxhalla, koji je napisao anonimni medij iz Ulice Grub. Ispisivao je razne
priĉe kako bi nadoknadio manjak zanimljivog štiva koje je nudio Scion i koristio
se narodnim priĉama iz davnog svijeta. Njegove pripovijetke nosile su naslove
poput Taserova torbica i Na vilama vile. Isti je autor potpisao i nekoliko
solidnih trilera o vidovnjacima, poput Tajni Jacobova otoka. Sad bih radije da ih
nikad nisam ĉitala.
Upravitelj je moju šutnju protumaĉio znakom moje uznemirenosti.
―Nisam vampir, niti išta nalik na stvorenja o kojima si mogla ĉitati‖, rekao
je. ―Ne hranim se mesom ili krvlju. Ne nalazim nikakvo zadovoljstvo što to
traţim. Ali na samrti sam, a tvoja me krv sluĉajno – ovom prilikom, zbog
prirode mojih rana – moţe spasiti.‖
―Ne izgledaš mi niti zvuĉiš kao netko tko je na samrti.‖
―Vjeruj mi. Jesam.‖
Nisam ţeljela znati kako su otkrili da se ova infekcija moţe lijeĉiti
ljudskom krvlju. Nisam ĉak ni znala je li to istina.
―Zašto bih ti vjerovala?‖ upitala sam.
―Zato što sam te spasio da ne moraš nastupiti u nadglednikovoj trupi
harlekina. Ako ti već treba razlog.‖
136
 ―A ako mi trebaju dva?‖
―Dugovat ću ti uslugu.‖
―Bilo koju?‖
―Bilo što osim tvoje slobode.‖
Već sam bila zaustila to izreći. Pretpostavio je što ću traţiti. Trebala sam
znati kako je sloboda prevelik zahtjev – ali to što će mi dugovati uslugu moglo
bi se pokazati neprocjenjivo vrijednim.
Uzela sam krhotinu stakla s poda, dio fiole i prerezala si ţile na ruci. Kad
sam mu ponudila krv, stisnule su mu se oĉi.
―Uzmi‖, rekla sam. ―Prije nego se predomislim.‖
Upravitelj me dugo promatrao, prouĉavao izraz lica. Onda me uzeo za ruku
i prinio je usnama. Jezikom je prešao preko otvorene rane. Osjetila sam lagani
pritisak kad ju je prekrio usnama, dok mi je stisnuo ruku da siše krv. Grlo mu je
pulsiralo dok je pio. Radio je to ravnomjernim ritmom. Nije bilo nikakve
iznenadne ţudnje za krvlju, kontrolirao se. Radio je to kao da obavlja neki
medicinski postupak: precizno, s odmakom, ništa više ili manje od toga.
Kad mi je pustio ruku, sjela sam na krevet. Prebrzo sam se uspravila.
Upravitelj me poloţio na jastuke. ―Polako.‖
Otišao je do kupaonice, već je povratio snagu. Kad se vratio, nosio mi je
ĉašu hladne vode. Gurnuo mi je ruku pod leĊa i podigao me u sjedeći poloţaj,
pridrţavao me laktom. Pila sam. Voda je bila zaslaĊena.
―Zna li Nashira za ovo?‖ upitala sam.
Smrknuo se.
―Moţda će te ispitivati zašto me nije bilo. I o mojim ranama‖, rekao je.
―Znaĉi da ne zna.‖
Nije bilo odgovora. Namjestio mi je nekoliko debelih, baršunastih jastuka
pod leĊa, tako da na njih mogu osloniti glavu. Muĉnina mi je prolazila, ali iz
ruke mi je i dalje kapala krv. Kad je to vidio, upravitelj je iz noćnog ormarića
izvukao smotuljak gaze. Moje gaze. Prepoznala sam gumicu kojom sam je
omotala. Sigurno ju je izvukao iz moje naprtnjaĉe. Sledila sam se kad sam je
zamislila u njegovim rukama. To me podsjetilo na nestalu brošuru. Je li bila kod
njega? Je li je proĉitao?
Uzeo mi je ruku. Njegove goleme ruke u rukavicama bile su njeţne,
posjekotinu je prekrivao sterilnom bijelom gazom. Tako mi je, valjda,
zahvaljivao.
Kad je krv prestala curiti kroz gazu, uĉvrstio je zavoj pribadaĉom i poloţio
mi ruku na grudi. Nisam skidala pogled s njegova lica.
―Ĉini se da smo u pat-poziciji‖, rekao je. ―Imaš dobar nos da me zatekneš u
osjetljivim situacijama. Oĉekivao bih kako će moji trenuci slabosti kod tebe

137
izazivati zadovoljstvo, no dala si mi vlastitu krv. Vidala si mi rane. Kakav motiv
imaš?‖
―Moţda će mi trebati usluga. I ne volim gledati kad nešto umire. Nisam
poput tebe.‖
―Olako sudiš.‖
―Gledao si dok ga je ubijala.‖ Trebalo me biti strah to izgovoriti, ali bilo mi
je svejedno. ―Gledao si. Morao si znati što će uĉiniti.‖ Upravitelj nije reagirao.
Okrenula sam se na drugu stranu. ―Moţda sam obijeljeni grob‖, zaustio je.
―Što?‖
―Licemjer. Priliĉno mi se sviĊa ta formulacija‖, rekao je. ―Moţda misliš da
sam zao, ali drţim rijeĉ. Drţiš li ti svoju?‖
―Na što ciljaš?‖
―Ono što se veĉeras ovdje odigralo ostaje meĊu nama. Ţelim znati hoćeš li
ĉuvati tajnu.‖
―Zašto bih je ĉuvala?‖
―Jer ti ne bi pomoglo ako je otkriješ.‖
―Na taj bih se naĉin riješila tebe.‖
Uĉinilo mi se kako sam mu u oĉima opazila promjenu.
―Da. Tako bi me se uistinu riješila‖, rekao je, ―ali tebi ne bi zbog toga
postalo bolje. Ako te ne izbace na ulicu, moţda će ti dati drugog gospodara, a
nisu svi tako liberalni kao ja. Dosad sam te već trebao prebiti na mrtvo ime zbog
stvari koji si izgovorila prošlih dana. Ali ja za tvoje vrijednosti imam
razumijevanja. Drugi neće imati.‖
Zaustila sam replicirati, ali rijeĉi nisu nadošle. Nisam baš mogla tvrditi
kako me zlostavljao. Nikada nije na mene digao ruku.
―Dakle, ţeliš da ĉuvam tvoju tajnu.‖ Protrljala sam ruku. ―A zauzvrat?‖
―Nastojat ću da uvijek budeš sigurna. Postoji bezbroj naĉina na koje ovdje
moţeš umrijeti, a ti si baš ne pomaţeš previše da ih izbjegneš.‖
―Od neĉega moram umrijeti. Znam što Nashira ţeli sa mnom. Ti me nećeš
moći zaštititi.‖
―Moţda u konaĉnici i neću, ali pretpostavljam kako bi rado preţivjela svoje
ispite.‖
―Ĉemu?‖
―Moţeš joj dokazati snagu. Nisi ţuta jakna. Moţeš se nauĉiti boriti.‖
―Ne ţelim se boriti.‖
―Ma, ţeliš. To ti je u krvi.‖
Sat u kutu je odbio.

138
 Imati Refa za saveznika pogrešno je. Opet, to bi mi znaĉajno poboljšalo
izglede da opstanem. Mogao bi mi pomoći da doĊem do hrane i materijala,
pomoći da preţivim. Moţda i dovoljno dugo da pobjegnem odavde.
―U redu‖, rekla sam. ―Neću nikome reći. Ali mi svejedno duguješ uslugu.‖
Podignula sam ruku uvis. ―Za krv.‖
U trenutku kad sam to izgovorila, naglo su se otvorila vrata. Ţena Ref upala
je unutra: Pleione Sualocin. Pogledala je prvo po prostoriji, pa mene, pa
naposljetku upravitelja. Bez i jedne rijeĉi, dobacila mu je vakumtajner.
Upravitelj ga uhvati jednom rukom. Pogledala sam što je u njemu. Krv. Ljudska
krv. S etiketom u obliku sivog trokutića. I brojem: AXIV. Amaurotik broj 14.
Seb.
Pogledala sam upravitelja. Nagnuo je glavu prema meni, kao da dijelimo
neku tajnu. Preplavilo me svemoćno gaĊenje. Ustala sam, još sam bila slaba od
gubitka krvi i jurnula stepenicama u svoj zatvor.

139
 13.
Njegova slika

Nicka Nygårda upoznala sam kad mi je bilo devet godina. Ponovo sam ga
susrela sa šesnaest. Bilo je to tijekom ljetnog semestra 2056. godine, III-5 razred
Ţenske škole ulazio je u najvaţnije razdoblje ţivota. Mogle smo ostati još dvije
godine u školi, što bi nam bila priprema za fakultet, ili završiti školovanje i
traţiti posao. U nastojanju da utjeĉe na one koje se još nisu odluĉile, direktorica
škole organizirala je niz predavanja motivacijskih govornika: agenata SVD-a,
medijskih zaposlenika – bio je ĉak i jedan politiĉar iz Arhonta, ministar
migracija. Taj dan bio je posvećen motivaciji za studij medicine. Doveli su nas
sve, dvjesto uĉenica, u glavnu predavaonicu, odjevene u naše crne odore, s
crvenim vrpcama i bijelim košuljama. GospoĊica Briskin, nastavnica kemije,
stala je za katedru.
―Dobro jutro, djevojke‖, rekla je. ―Drago mi je što ste tako vesele i što ste
poranile. Mnoge od vas izrazile su zanimanje da se u ţivotu bave znanstvenim
istraţivanjem‖ – ja nisam – ―stoga bi vam ovo trebalo biti jedno od naših
najinspirativnijih predavanja.‖ Mlaki pljesak. ―Naš govornik već je ostvario jako
uzbudljivu karijeru.‖ Nisam u to baš vjerovala. ―Sa Sveuĉilišta Sciona
Stockholm prešao je 2046. na Londonsko sveuĉilište, gdje je diplomirao i danas
radi za SciSOIZ, najveći istraţivaĉki odjel u središnjoj kohorti. Istinska nam je
ĉast danas ga ugostiti.‖ Prvim redovima prošao je val uzbuĊenja. ―Molim vas da
pljeskom poţelimo dobrodošlicu našem govorniku – dr. Nicklasu Nygårdu.‖
Glava mi je eksplodirala. Bio je to on.
Nick.
Ostao je isti. Baš kako sam ga upamtila: visok, mekih crta lica, zgodan. Još
je bio mlad, iako mu se u oĉima već vidjelo da intenzivno ţivi. Na sebi je imao
crno odijelo i crvenu kravatu, poput svih sluţbenika Sciona. Kosu je nekom
pomadom zalizao prema natrag, što je bilo moderno u Stockholmu. Kad se
osmjehnuo, najstarije uĉenice u prvim redovima su se uspravile.
―Dobro jutro, moje dame.‖
―Dobro jutro, dr. Nygård.‖
―Ţelim vam zahvaliti što ste me danas primili.‖ Poravnao je papire istim
rukama koje su mi zašile ranjenu ruku kad mi je bilo devet godina. Gledao je
ravno u mene i smiješio se. Srce mi je treperilo u grudima. ―Nadam se kako će
vam moje predavanje biti zabavno, ali neću se uvrijediti ako zaspite.‖

140
 Smijeh. Većina duţnosnika nije bila tako vickasta. Nisam mogla skinuti
pogled s njega. Sedam godina sam se pitala gdje je, a sad mi je ušetao u školu.
Slika iz sjećanja. Govorio je o svojem istraţivanju uzroka neprirodnosti i
iskustvima studenta u dvije razliĉite citadele Sciona. Zbijao je šale i poticao
publiku na sudjelovanje tako što je podjednako ĉesto postavljao i odgovarao na
pitanja. Ĉak je i direktoricu naveo da se osmjehne. Kad je zvonilo, prva sam
izišla iz predavaonice i uputila se prema hodniku koji je vodio do vrata iza
katedre.
Morala sam ga pronaći. Sedam sam godina pokušavala shvatiti što se to
dogodilo u onom polju maka. Nije tamo bilo nikakvog psa. Samo mi je on
mogao objasniti što mi je to ostavilo oţiljke po ruci. Jedino on je imao
odgovore.
Otišla sam hodnikom koji je ispunio ţamor uĉenica osmog razreda. Našla
sam ga ispred zbornice, gdje se rukovao s direktoricom. Kad me ugledao, oĉi su
mu zasjale.
―Zdravo‖, rekao je.
―Dr. Nygård...‖ jedva sam uspijevala išta reći. ―Vaš govor je bio – veliko
nadahnuće.‖
―Hvala.‖ Opet se osmjehnuo i prostrijelio me pogledom. Znao je. Sjećao se.
―Kako se zovete?‖
Da, znao je. Osjetila sam ţmarce na dlanovima.
―Ovo je Paige Mahoney‖, rekla je direktorica, s naglaskom na prezime.
Moje tako irsko prezime. Odmjerila me i zamijetila razvezanu kravatu i
nezakopĉani sako. ―Trebala bi sad na nastavu, Paige. GospoĊicu Anville su tvoji
nedavni izostanci popriliĉno razoĉarali.‖ Toplina mi se razlila obrazima.
―Siguran sam kako bi gospoĊica Anville dopustila Paige da izostane još
koju minutu.‖ Nick ju je razoruţao osmijehom. ―Volio bih se malo druţiti s
njom.‖
―Vrlo ste ljubazni, dr. Nygård, ali Paige je u posljednje vrijeme nakupila
mnogo izostanaka zbog bolesti. Zato više ne smije izostati niti s jednog sata.‖
Okrenula se njemu i rekla tišim glasom. ―Irkinja. Oni vam ĉesto sami odluĉe
koliko se trebaju truditi oko škole.‖
Vidno polje mi se sasvim suzilo. Osjetila sam velik pritisak u glavi, kao da
će mi se lubanja za koji ĉas rasprsnuti. Direktorici je iz nosa potekao tanki mlaz
krvi.
―Ide vam krv, gospoĊice‖, rekla sam.
―Što?‖ Kad je spustila glavu da pogleda, krv joj je poĉela kapati po košulji.
―Oh, ma za ime – eto što sam sad napravila.‖ Prekrila si je rukom nos.
―Nemoj tek buljiti u mene, Paige. Daj mi maramicu.‖

141
 Glavu mi je proparao bol. Siva mreţa navukla mi se na oĉi i zategnula mi
vid. Nick joj je pruţio paketić papirnatih maramica i netremice me promatrao.
―Moţda bi bilo dobro da sjednete, direktorice.‖ Stavio joj je dlan na leĊa. ―Evo
me za sekundu.‖
Ĉim se oslobodio direktorice, Nick se okrenuo meni.
―Krene li ljudima u tvojoj blizini ĉesto krv iz nosa?‖
Govorio je tiho. Sekundu kasnije, potvrdno sam klimnula glavom.
―Jesu li to primijetili?‖
―Dosad me još nitko nije nazvao neprirodnom.‖ Nastojala sam mu uhvatiti
pogled. ―Znate li zašto se to dogaĊa?‖
Pogleda je iza sebe. ―Moţda i znam‖, rekao je.
―Onda mi recite. Molim vas.‖
―Dr. Nygård?‖ GospoĊica Briskin izvirila je na vrata zbornice. ―Guverneri
bi htjeli s vama razgovarati.‖
―Stiţem.‖ Ĉim je opet nestala u zbornicu, Nick mi je šapnuo na uho:
―Vraćam se za nekoliko dana. Nemoj se prijaviti za fakultet, Paige. Prerano je.
Vjeruj mi.‖
Stisnuo mi je ruku. A onda, kako je brzo došao, jednako je brzo i nestao.
Ostala sam stajati s knjigama u naruĉju, stiskala sam ih na srce koje je divlje
lupalo, obrazi su mi bili vreli, a dlanovi vlaţni. Nije prošao ni jedan dan da
nisam na njega pomislila, a sad se vratio. Pribrala sam se i otišla u svoj razred,
iako još uvijek gotovo ništa nisam vidjela niti sam bila u stanju misliti. Sjećao se
mojeg imena. Znao je da sam ja ona djevojĉica koju je spasio.
Nisam vjerovala da će se vratiti. Sigurno mu nisam toliko vaţna, sad kad je
postao uspješan i bogat. Ali dva dana kasnije ĉekao me pred ulazom u školu.
Tog jutra dogodilo se nešto ĉudno: sanjarila sam o srebrnom autu. Njegova slika
mi se ukazala na satu francuskog, od ĉega me spopala muĉnina. Sad je isti taj
auto stajao vani, s Nickom za volanom. Na nosu je imao sunĉane naoĉale. Otišla
sam poput mjeseĉara do prozora, odvojila se od kolegica. Nagnuo se kroz prozor
auta.
―Paige?‖
―Nisam mislila da ćete se vratiti‖, rekla sam.
―Zbog krvarenja iz nosa.‖
―Da.‖
―Upravo sam se zbog toga vratio.‖ Gurnuo je naoĉale na vrh nosa, pa sam
mu vidjela umorne oĉi. ―Ako ţeliš doznati više, mogu ti ispriĉati, ali ne ovdje.
Hoćeš li sa mnom?‖
Pogledala sam iza sebe. Nitko od uĉenika nije obraćao paţnju na nas. ―U
redu‖, rekla sam.
―Hvala ti.‖
142
 Nick me odvezao iz škole. Dok je vozio prema središnjoj kohorti,
pogledavao me. Nisam progovarala. Kad sam se vidjela u retrovizoru sa strane,
shvatila sam da sam crvena kao paprika. Toliko sam ţeljela s njim razgovarati,
ali nisam uspijevala sloţiti suvislu reĉenicu. Nick je nakon nekoliko minuta
progovorio: ―Jesi li ocu ikad ispriĉala što se dogodilo u polju?‖
―Nisam.‖
―Zašto?‖
―Rekli ste da mu ne smijem ispriĉati.‖
―Fino. Dobar poĉetak.‖ Ĉvršće je zgrabio volan. ―Ispriĉat ću ti dosta toga
što nećeš razumjeti, Paige. Nisi ista kao prije tog dana, a trebaš znati zašto je to
tako.‖
Nisam micala pogled s ceste. Nije mi morao reći. Znala sam da se
razlikujem od drugih i prije tog polja makova, već kao dijete bila sam osjetljiva
kad su ljudi u pitanju. Katkad bih osjetila podrhtavanje kad su prolazili pored
mene, kao da sam prstima dotaknula ţicu pod naponom. Ali stvari su se od tog
dana dosta izmijenile. Sad ne samo da sam mogla osjetiti ljude – mogla sam ih i
ozlijediti.
Mogla sam im izazvati krvarenje, glavobolju i zamutiti vid. Zaspala bih
tijekom školskog sata i probudila se oblivena hladnim znojem. Školska
bolniĉarka primala me ĉešće od bilo koje druge uĉenice.
Nešto je naviralo u meni, guralo me u svijet. U konaĉnici će svijet vidjeti
što je to.
―Mogu ti pomoći da to nauĉiš kontrolirati‖, rekao je. ―Onda ćeš biti
sigurna.‖
Već me jednom tako spasio. ―Mogu li ti i dalje vjerovati?‖ Promatrala sam
mu lice, to lice koje nisam nikada zaboravila. Nick me pogledao.
―Uvijek‖, rekao je.
Otišli smo da zalogajnice u Ulici Silk i pili kavu. To mi je bila prva kava u
ţivotu i u sebi sam mislila kako ima okus po blatu. Neko vrijeme razgovarali
smo o mom ţivotu. Ispriĉala sam mu kako mi je u školi, što radi otac, ali nismo
se zato ovdje sastali, što smo oboje jako dobro znali.
―Paige‖, rekao je, ―već si ĉula za neprirodnost. Ne bih te ţelio preplašiti, ali
pokazuješ simptome.‖
Grlo mi se stisnulo. Ipak je on bio zaposlenik Sciona.
―Ne brini se.‖ Prekrio mi je ruku svojom. Bilo mi je ubrzalo.
―Ne namjeravam te prijaviti. Pomoći ću ti.‖
―Kako?‖
―Ţelio bih da doĊeš popriĉati s mojim prijateljem.‖
―Kojim?‖

143
 ―Ĉovjekom u kojeg imam povjerenja. Koji se jako zanima za tebe.‖
―Je li on...?‖
―Jest. A i ja sam.‖ Stegnuo mi je ruku. ―Nešto ranije si sanjarila. Ukazao ti
se moj auto.‖ Zurila sam zbunjeno u njega. ―Ja imam takav dar, Paige. Mogu
ljudima slati prizore. Mogu ih navesti da ugledaju neke stvari.‖
―Ja...‖ Usta su mi se sasvim osušila. ―Sastat ću se s njim.‖
Kod oĉeve tajnice ostavila sam poruku kako ću kući doći kasno. Nick me
odvezao u mali francuski restoran u Vauxhallu.
Tamo nas je ĉekao visok muškarac pravilnih crta lica, vjerojatno u kasnim
tridesetim godinama. Imao je ţive oĉi, u pogledu mu se vidjela grozniĉava
inteligencija. Put mu je bila bijela poput voštanice, kosa gusta i tamna, a blijede
usne davale su licu prezriv izgled. Na jagodicama bi mu mogao šiljiti olovku.
Imao je zlatnu maramu i crni, ukrašeni prsluk s dţepnim satom.
―Ti si sigurno Paige‖, rekao je dubokim, pomalo šaljivim glasom.
―Jaxon Hall.‖
Pruţio mi je svoju košĉatu ruku. Rukovali smo se.
―Zdravo‖, rekla sam.
Rukovao se ĉvrsto, dlan mu je bio hladan. Sjela sam. Nick je sjeo pored
mene. Kad je došao konobar, Jaxon Hall nije naruĉio hranu, tek ĉašu
bezalkoholnog vina. Skupog. Volio je fine stvari.
―Imam jedan prijedlog za vas, gospoĊice Mahoney.‖ Jaxon Hall bućkao je
svoje vino u ĉaši. ―Dr. Nygård me juĉer posjetio. Izvijestio me kako ste vi u
stanju izazvati stanovite... medicinske abnormalnosti kod drugih ljudi. Je li to
toĉno?‖
Pogledala sam Nicka.
―Hajde slobodno.‖ Osmjehnuo mi se. ―Ne radi za Scion.‖
―Nemojte me samo vrijeĊati.‖ Jaxon je otpio gutljaj pića. ―IzmeĊu mene i
Arhonta veća je udaljenost nego izmeĊu kolijevke i groba. Što ne znaĉi da su ta
dva stanja baš tako udaljena, no, razumijete što hoću reći.‖
Nisam baš bila sigurna da razumijem. Definitivno se nije vladao poput
sluţbenika Sciona.
―Mislite na krvarenje iz nosa‖, rekla sam.
―Da, krvarenje iz nosa. Dojmljivo.‖ Poloţio je dlanove na stol. ―Ima li još
nešto?‖
―Glavobolje. Ponekad migrene.‖
―A kako se ti osjećaš kad se to dogodi?‖
―Umorno, muĉno.‖
―Shvaćam.‖ Pogledom je šarao po mojem licu. Oĉi su mu bile hladne i
analitiĉne, kao da vide dalje od mene. ―Koliko ti je godina?‖

144
 ―Šesnaest‖, rekla sam.
―Gotovo je vrijeme da završiš školovanje. Osim ako te‖, dodao je, ―ne
pošalju na fakultet.‖
―Nije baš vjerojatno.‖
―Sjajno. Ali mladima nije lako naći posao u citadeli.‖
Bubnjao je prstima po stolu. ―Ţelio bih ti ponuditi doţivotno zaposlenje.‖
Namrštila sam se. ―Na kakvom poslu?‖
―Onom koji nosi veliku plaću. Koji će te k tome i zaštititi.‖ Jaxon me
odmjerio. ―Znaš li uopće što znaĉi vidovitost?‖
Vidovitost. Zabranjena rijeĉ. Pogledala sam po restoranu. Nitko nas, reklo
bi se, nije promatrao. Ili slušao. ―Neprirodnost‖, rekla sam.
Jaxon se jedva primjetno osmjehnuo. ―Tako to naziva Arhont. Ali znaš li
što znaĉi sama rijeĉ?‖
―Jasno viĊenje. Svojevrsnu percepciju nevezanu uz osjetila. Znanje
skrivenog.‖
―A gdje je skriveno?‖
Oklijevala sam. ―U podsvijesti?‖
―Ponekad, da. A ponekad‖, puhnuo je i ugasio svijeću koja je stajala posred
stola, ―u eteru.‖
Gledala sam dim koji me privlaĉio. Grudima mi se razlila jeza. ―Što je to
eter?‖
―Beskraj. Iz njega smo potekli, unutar njega ţivimo, a kad umremo,
vraćamo se u njega. Ali ne ţelimo se svi rastati s fiziĉkim svijetom.‖
―Jax‖, reĉe Nick tihim glasom, ―ovaj je razgovor zamišljen kao uvod, a ne
niz predavanja. Ima tek šesnaest godina.‖
―Ţelim znati‖, zatraţila sam da nastavi.
―Paige...‖
―Molim vas.‖ Morala sam znati.
Lice mu se smekšalo. Zavalio se na stolcu i otpio gutljaj vode. ―Kako
ţeliš.‖
Jaxon me upitno promatrao, napućio je usta pa nastavio. ―Eter predstavlja
višu razinu egzistencije‖, rekao je. ―Postoji usporedno s tjelesnom razinom.
Vidovnjaci – ljudi poput nas – u stanju su se sluţiti eterom.‖
Sjedila sam u restoranu s dvojicom neprirodnih. ―Kako?‖ upitala sam.
―A, pa postoji nebrojeno mnogo naĉina. Petnaest se godina trudim
razvrstati ih po kategorijama.‖
―Ali što to znaĉi ‗sluţiti se eterom‘?‖ Osjećala sam grešno uzbuĊenje od
pitanja o vidovitosti.

145
 ―Znaĉi da općiš s duhovima‖, objasnio je Nick. ―S mrtvima. Razne vrste
vidovnjaka to rade na razne naĉine.‖
―Onda je eter neka vrsta zagrobnog ţivota?‖
―Ĉistilište‖, rekao je Jaxon.
―Zagrobni ţivot‖, dodao Nick.
―Oprostimo dr. Nygårdu – nastoji biti obziran.‖ Jaxon otpije gutljaj svog
bezalkoholnog vina. ―Naţalost, smrt nije obzirna. Radije bih te pouĉio o pravoj
prirodi vidovitosti, nego da dobiješ samo iskrivljenu perspektivu stanja koju ti,
naţalost, nudi Scion. Radi se o ĉudu, a ne o iskvarenosti. To, draga moja, moraš
shvatiti, ili će ti utrnuti taj tvoj draţesni plamen.‖
Obojica su ušutjela kad mi je konobar donio salatu. Uzvratila sam pogled
Jaxu.
―Nastavite.‖
Jaxon se osmjehne.
―Eter je ‗izvor‘ o kojem se Scion povremeno odluĉi govoriti‖, rekao je.
―Carstvo nespokojnih mrtvaca. Izvor kojem je Krvavi Kralj navodno pristupio
tijekom seanse, što ga je navelo da poĉini pet grozomornih umorstava i u svijetu
izazove epidemiju vidovitosti. Što su sve, naravno, obiĉne bedastoće. Eter je
jednostavno duhovna razina, a vidovnjaci su oni koji imaju sposobnost
dosegnuti je. Nije bilo nikakve epidemije. Postojimo oduvijek. Neki su od nas
dobri, neki zli. Ako takvo što, zlo, uopće postoji – ali što god da predstavljamo,
bolest sigurno ne.‖
―Scion je, dakle, lagao.‖
―Tako je. Pripravi se na tu pretpostavku.‖ Jaxon pripali cigaru. ―Edvard je
moţda bio Jack Trbosjek, ali sumnjam da je uopće bio vidovit. Bio je za to
suviše nezgrapan.‖
―Nemamo pojma zašto su sve to pripisali vidovitosti‖, rekao je Nick. ―To je
zagonetka koju moţe riješiti samo Arhont.‖
―Kako to funkcionira?‖ Koţa mi je bila vruća, prolazile su me srsi. Moţda
sam i ja neprirodna. Moţda sam jedna od njih.
―Ne odlaze svi duhovi mirno i bez opiranja u srce etera, gdje,
pretpostavljamo, pronalazimo neku vrstu konaĉne smrti‖, rekao je Jaxon.
Vidjelo se da uţiva. ―Ti duhovi se zadrţavaju i lutaju izmeĊu tjelesne i duhovne
razine. U tom stanju ih nazivamo lebdećim. Zadrţavaju osobnost i s većinom se
moţe komunicirati. Uţivaju ograniĉenu slobodu i obiĉno su spremni pomoći
vidovnjacima.‖
―Govorite o stvarnim, mrtvim ljudima‖, rekla sam. ―Moţete vući konce, a
oni će zaplesati kako svirate?‖
―Upravo tako.‖
―Ali zašto bi na to pristajali?‖

146
 ―Jer na taj naĉin ostaju uz svoje najmilije.‖ Frknuo je prezrivo, kao da on
taj koncept ne razumije. ―Ili uz one ljude koje izravno ţele proganjati. Slobodnu
volju ţrtvuju za svojevrsnu besmrtnost.‖
Uzela sam zalogaj salate i ţvakala je. Imala je okus po mokroj vati.
―Naravno, nisu oduvijek bili duhovi.‖ Jaxon me dotaknuo po ruci. ―Imaš
tijelo, koje ĉini tkivo. Moţeš hodati tjelesnom razinom. Ali imaš i vlastitu,
privatnu vezu s eterom. To nazivamo onirosferom. To je krajolik ljudskog uma.‖
―Ĉekajte malo. Stalno govorite u prvom licu mnoţine‖, rekla sam. ―Tko su
ti ljudi, taj mi? Vidovnjaci?‖
―Tako je. To je vrlo ţiva zajednica.‖ Nick mi se toplo osmjehne. ―Ali i vrlo
tajnovita.‖
―Vidovnjake se moţe prepoznati po auri. Tako je Nick prepoznao tebe‖,
rekao je Jaxon. Moje rastuće zanimanje kao da ga je dodatno poticalo.
―Pazi, svatko ima onirosferu. To je iluzija sigurnosti, svojevrsni locus
amoenus. Jasno ti je već.‖ Nisam baš bila u to sigurna. ―Vidovnjaci imaju
onirosfere u boji. Kod ostalih su crno-bijele. Vide ih kad spavaju. Slijedom toga,
amaurotici sanjaju bezbojno. Vidovnjaci, s druge strane...‖
―... sanjaju u boji?‖
―Vidovnjaci, draga moja, ne sanjaju. Barem ne onako kako sanjaju
amaurotici. To dokono zadovoljstvo pripada samo njima. Ali boja vidovnjaĉke
onirosfere probija kroz njegov tjelesni oblik, od ĉega nastaje aura. Ljudi koji
pripadaju istoj vrsti vidovnjaka obiĉno imaju vrlo sliĉne aure. Nauĉit ćeš ih
razvrstavati.‖
―Mogu li ja vidjeti te aure?‖
Pogledali su se. Nick je podigao ruku i s oĉiju skinuo dvije leće s
premazom. Prošli su me srsi.
―Pogledaj me u oĉi, Paige.‖
Nije mi trebao ponavljati. Tih oĉiju sjećam se kao da sam ih vidjela juĉer.
Fine crte sivo-zelene boje sjale su kroz šarenice. Ono što nisam zamijetila bile
su dvije sitne nepravilnosti u obliku kljuĉanice u desnoj zjenici.
―Neki vidovnjaci imaju svojevrsno treće oko.‖ Zavalio se. ―Mogu vidjeti
aure, isto tako i lebdeće duhove. Ti vidiš napola, poput mene – imaš samo jedan
kolobom – a drugi imaju potpun vid, poput Jaxa.‖
Jaxon si podigne kapke da vidim. Imao je nepravilnost na oba oka.
―Ja to nemam‖, rekla sam. ―Ja sam, onda, vidovita, ali nemam treće oko?‖
―Pomanjkanje vida vrlo je rašireno meĊu višim redovima. Tvoj dar ne
zahtijeva da vidiš duhove.‖ Jaxon me zadovoljno pogleda. ―Ti aure i lebdeće
duhove moţeš osjetiti, ali bez vizualne percepcije.‖
―To zapravo i nije neki nedostatak.‖ Nick me potapša po ruci. ―Tvoje šesto
ĉulo bit će mnogo osjetljivije bez pomoći vida.‖
147
 Iako je u restoranu bilo toplo, promrzlo mi je cijelo tijelo. Gledala sam
jednog, pa drugog, njihova razliĉita lica. ―Kakva sam ja vrsta vidovnjaka?‖
―To je ono što ţelimo ustanoviti. S vremenom sam vidovnjake razvrstao u
sedam redova. Vjerujem kako si ti, djevojko, vidovnjak najvišeg reda, po ĉemu
si jedna od najrjeĊih u suvremenom svijetu. Ako se pokaţe da sam u pravu‖,
izvukao je mapu iz skupe koţne torbe, ―nudim ti da potpišeš ugovor o radu.‖
Pogledao me u oĉi. ―Na ovom ĉeku mogu napisati koju god hoćeš cifru,
Paige. Što traţiš da ostaneš kod mene?‖
Srce mi je udaralo u rebra. ―Za poĉetak, nešto da popijem.‖
Jaxon se naslonio.
―Nick‖, rekao je, ―bezalkoholnog vina za mladu damu. Ovakva se ne pušta
iz ruke.‖

148
 14.
Izlazak sunca

Sljedećih nekoliko noći upravitelj i ja nismo razgovarali niti smo vršili obuku.
Svake veĉeri otišla bih ĉim bi se oglasilo zvono, ne bih ga ni pogledala. On bi
me promatrao, ali me nije zaustavljao. Gotovo da sam priţeljkivala da to uĉini,
samo da mogu izbaciti svu srdţbu iz sebe. Jedne noći pokušala sam otići u
posjet Liss. Vani je kišilo, pa sam ţudjela za toplinom njene peći. Ali nisam
mogla do nje. Nakon onoga što se dogodilo s upraviteljem, nakon što sam
ponovno pomogla neprijatelju, ne bih je mogla pogledati u oĉi.
Ubrzo sam otkrila novo pribjeţište, prostor koji sam drţala svojim:
zatvoreni ulazni portal na stepenicama Hawksmoora. Nekoć je sigurno bio
veliĉanstveno zdanje, ali sad je upravo zbog toga djelovao tragiĉno, bio je
hladan i teţak, urušavao se na rubovima i ĉekao doba koje se moţda nikada više
neće vratiti. To je postao moj kutak. Odlazila sam tamo svake noći. Ponekad,
ako nije bilo kostonosaca na duţnosti, iskrala bih se u napuštenu knjiţnicu i u
portal ponijela sveţanj knjiga. Imali su toliko zabranjenih romana da sam se
pitala ne šalje li ih Scion sve upravo ovamo. Jax bi prodao dušu vragu, samo da
moţe na njih staviti šapu. Jedino što tu dušu nije baš imao.
Prošle su ĉetiri noći od puštanja krvi. I dalje mi nije bilo jasno zašto sam
mu pomogla. Kakav je to prljavi potez odigrao?
Bilo mi je zlo od same pomisli da u njemu teĉe moja krv. Nisam mogla
razmišljati o onome što sam uĉinila.
Prozor je bio odškrinut. Ĉula bih ako bi došli po mene, ne bih im dopustila
da mi se prikradu kako im je uspjelo u I-5. Otkrila sam knjigu pod naslovom
Okretaj zavrtnja, skrivenu na policama. Padala je jaka kiša, pa sam odluĉila
ostati unutra, u knjiţnici. Ispruţila sam se ispod stola i ukljuĉila malu svjetiljku,
da vidim ĉitati. Vani je na Broadu bilo mirno. Većina harlića poĉela je s
treningom za proslavu dvjestote godišnjice. Priĉalo se kako će stići i sam veliki
inkvizitor. Naĉin na koji provodimo svoj novi ţivot mora ga se dojmiti, inaĉe
moţda ne odobri nastavak posebnog aranţmana. Opet, nije baš imao nekog
izbora. Svejedno smo morali pokazati da smo korisni, barem kad je u pitanju
zabava.
Da vrijedimo barem malo više od troškova koji bi nastali kad bi nam svima
dali Duševnil.

149
 Izvukla sam omotnicu koju mi je dao David. U njoj je bio odlomak teksta
iz biljeţnice, poderan i poţutio. Više sam ga puta prouĉavala. Izgledao je kao da
je na njega pala svijeća, kutovi su bili stvrdnuti od voska, a u sredini je
progorena velika rupa. U kutu stranice nalazio se sad mutni crteţ, nekoć je to
moralo biti lice, a sad se doimalo izobliĉeno i izblijedjelo. Mogla sam razabrati
tek poneku rijeĉ.

Refaimi su— stvorenja. U— nazivaju— unutar—granica—

sposobni— neograničeno vrijeme, ali— novi oblik, koji— glad,
nekontrolirana i— energija koja okružuje navodni— crveni cvijet—
jedina metoda— priroda— i samo onda mogu—

Opet sam pokušala nekako povezati rijeĉi, pronaći neki obrazac. Dijelove o
gladi i energiji nije bilo teško spojiti, ali nisam imala pojma što bi mogao znaĉiti
crveni cvijet. U omotnici je bilo još nešto. Izblijedjela dagerotipija. U kutu je
naţvrljana 1842. godina. Dugo sam je promatrala, ali nisam uspijevala razaznati
ništa osim bijele mrlje na crnom. Vratila sam omotnicu u bluzu i poĉela grickati
komadić ustajalog kruha. Kad su mi se oĉi zamorile, utrnula sam petrolejku i
sklupĉala se.
Mozak mi je bio pravo klupko neraspetljanih niti. Upravitelj i njegove
ozljede. Pleione koja mu donosi Sebovu krv. David i njegovo zanimanje za moju
dobrobit. I Nashira, s oĉima koje vide sve.
Natjerala sam se da se usredotoĉim na upravitelja. Još sam osjećala ţuĉ u
ustima svaki put kad bih se sjetila Sebove krvi, u posudi s etiketom, spremne za
konzumaciju. Nadala sam se da su mu je izvadili kad je još bio ţiv, a ne iz
mrtvog tijela. I ta Pleione. Donijela mu je krv, morala je znati da će dobiti
nekrozu, ili barem da mu prijeti. Morala je organizirati da dobije ljudsku krv
prije nego bude prekasno. Kad je kasnila, popio je moju krv. Što god da je radio,
ona je za to znala.
Upravitelj je imao tajnu. A imala sam i ja. Ja sam krila svoju vezu s
podzemljem, koje je Nashira nesumnjivo ţeljela iskorijeniti. Mogla sam otrpjeti
njegovu tišinu, ako njemu ne bude smetala moja.
Prešla sam prstom po ruci u zavoju. Rana se i dalje nije htjela zalijeĉiti.
Nije mi bila ništa manje gadna od ţiga. Ako mi ostane oţiljak, nikada neću
zaboraviti stid i strah koji sam tada osjećala. Vrlo nalik strahu koji sam osjetila
kad sam se po prvi put srela sa svijetom duhova. Strah od onog što jesam. Što
mogu postati.
Sigurno sam zadrijemala. Prenuo me oštar bol u obrazu.
―Paige!‖
Liss me drmala. Oĉi su mi bile crvene, s podoĉnjacima.
―Paige, što dovraga radiš ovdje? Već je svanulo. Kostonosci te traţe.‖
150
 Pogledala sam je, omamljena. ―Zašto?‖
―Jer im je tako rekao upravitelj. Trebala si se vratiti u Magdalenu još prije
sat vremena.‖
Bila je u pravu: nebo je bilo okupano zlatnom bojom. Liss me podigla na
noge.
―Imaš sreće što te nisu ovdje pronašli. Ovamo se ne smije dolaziti.‖
―A kako si me ti pronašla?‖
―I sama sam znala doći.‖ Zgrabila me za ramena i pogledala ravno u oĉi.
―Moraš moliti upravitelja da ti oprosti. Budeš li ga molila, moţda te neće
kazniti.‖
Umalo sam prasnula u smijeh. ―Molila?‖
―Drugaĉije ne ide.‖
―Ne namjeravam ga moliti ni za što.‖
―Onda će te istući.‖
―Svejedno neću moliti. Morat će me privesti.‖ Pogledala sam kroz prozor.
―Bi li tebi stvorilo probleme ako bi me pronašli u tvojoj gajbi?‖
―Bolje to nego da te pronaĊu ovdje.‖ Zagrabila me za ruku.
―Hajde. Ubrzo će te traţiti tu.‖
Šutnula sam petrolejku i knjigu ispod police, da sakrijem dokaze. Sjurile
smo se mraĉnim, kamenim stubištem i opet se našle na otvorenom. Mirisalo je
na kišu.
Liss me zadrţala dok ne provjeri da je zrak ĉist. Šmugnule smo dvorištem,
ispod mokrog portala i našle se na Broadu.
Sunce se već popelo iznad zgrada. Liss je razmaknula dva labava panela od
šperploĉe pa smo uskoĉile u Štakornjak. Vodila me putem kojim smo mogle
izbjeći skupine izvoĊaĉa. Prolazi su bili zakrĉeni njihovom recikliranom
kramom, kao da je netko istresao sve što ima u straćarama. Djeĉak je bio
naslonjen na zid, krvario je iz oĉiju. Pratio nas je njihov šapat.
Uskoĉila sam u njenu gajbu. Tu me doĉekao Julian, na koljenu je drţao
zdjelicu kašice. Kad smo upale, podignuo je glavu.
―Dobro jutro.‖
Sjela sam. ―Je l‘ ti drago što me vidiš?‖
―Valjda.‖ Osmjehnuo mi se. ―Ako ništa drugo, podsjetilo me kako mi hitno
treba budilica.‖
―Ne bi li ti morao sad biti unutra?‖
―Baš sam mislio krenuti, ali sad kad si ti ovdje, imao bih osjećaj da se
zabavljate bez mene.‖
―E, pa vas dvoje, stvarno!‖ Liss nas srdito pogleda. ―Policijski sat se ovdje
shvaća jako ozbiljno, Jules. Oboje ćete dobiti lijepu porciju batina.‖

151
 Prošla sam prstima kroz mokru kosu. ―Koliko će im trebati da nas
pronaĊu?‖
―Ne previše. Uskoro će opet provjeriti sobe.‖ Sjela je. ―Zašto ne ţelite
otići?‖
Zgrĉio mi se svaki mišić u tijelu. ―Sve je u redu, Liss‖, rekla sam.
―Preuzimam krivnju na sebe.‖
―Kostonosci su brutalni. Neće vas htjeti slušati. I kaţem ti, upravitelj će te
ubiti ako ti...‖
―Briga me za njega.‖ Liss se uhvati za glavu. Pogledala sam Juliana. Više
nije bio u odori novaka, sad je na sebi imao ruţiĉastu dolamu. ―Što si morao
uĉiniti?‖
―Nashira me pitala što sam‖, rekao je. ―Odgovorio sam da sam kiromant,
ali je bilo jasno da nemam pojma što bi s njenim dlanovima. Dovela je
amaurotika, jednu djevojku i naredila da je veţu za stolac. Sjetio sam se Seba i
pitao smijem li se za gatanje koristiti vodom.‖
―Ti si hidromant?‖
―Nisam, ali ne ţelim da ona zna što sam. To je naprosto bila prva stvar koja
mi je pala na pamet.‖ Protrljao se po glavi. ―Natoĉila je vode u zlatni vrĉ i rekla
mi da traţim osobu imenom Antoinette Carter.‖
Namrštila sam se. Antoinette Carter bila je slavna Irkinja, u ranim
ĉetrdesetim. Sjećala sam je se kao vitke, sredovjeĉne ţene, krhke i zagonetne.
Imala je svoju televizijsku emisiju, Toničine istine, koja je išla svakog ĉetvrtka
uveĉer. Ĉovjeku bi dotaknula ruku pa ustvrdila kako mu moţe proĉitati
budućnost, dok ga je ispipavala svojim dubokim, odmjerenim glasom. Emisija je
skinuta nakon Okupacije 2046., kad je Irsku osvojio Scion, a Carterova otišla u
ilegalu. UreĊivala je zabranjeni pamflet, Bodljikavi Jack, koji je napadao
grozote koje je ĉinio Scion. Iz nama nepoznatog razloga, Jaxon je od
krivotvoritelja dokumenata po imenu Leon – koji je vješto slao poruke izvan
Sciona – zatraţio da s njom stupi u vezu. Nikad nisam doznala kako je to
završilo. Leon je bio dobar falsifikator, ali je trebalo dosta vremena da se
zaobiĊu Scionovi sustavi sigurnosti.
―Ona je bjegunac‖, rekla sam. ―Nekad je ţivjela u Irskoj.‖
―Pa, sad više ne ţivi.‖
―Što si vidio?‖ Nije mi se svidio izraz njegova lica. ―Što si joj rekao?‖
―Ovo ti se neće svidjeti.‖ Kad mi je vidio lice, uzdahnuo je. ―Rekao sam da
sam vidio sunĉane satove. Sjetio sam se da je Carl rekao kako ih je on vidio kad
je proricao, pa sam pomislio da će mi povjerovati ako ponovim njegove rijeĉi.‖
Odvratila sam pogled. Nashira je tragala za Jaxonom. Prije ili kasnije,
shvatit će gdje su ti sunĉevi satovi.
―Ţao mi je. Htio sam se ugristi za oko.‖ Julian si je protrljao ĉelo.

152
 ―Zašto su ti satovi tako vaţni?‖
―To ti ne mogu reći, ţao mi je. Ali što god da se dogodi‖, bacila sam
pogled prema ulazu straćare, ―Nashira ne smije nikada više ĉuti za te sunĉeve
satove. To bi bilo opasno za neke moje prijatelje.‖ Liss se ogrne dekom.
―Paige‖, rekla je, ―mislim da tvoji prijatelji pokušavaju stupiti u vezu s tobom.‖
―Kako to misliš?‖
―Gomeisa me na neko vrijeme odveo u Dvorac.‖ Na licu joj se ukazao
strog izraz. ―Sjedila sam u svojoj ćeliji i prebirala po špilu da mu proĉitam
budućnost, kad me nešto privuklo Obješenom ĉovjeku: kad sam uzela kartu, bila
je izvrnuta. Ugledala sam eter. Lice muškarca. Podsjetilo me na snijeg.‖
Nick. Proricatelji bi uvijek to rekli za Nicka kad bi ga ugledali, da je poput
snijega. ―Što ti je poslao?‖
―Sliku telefona. Mislim da pokušava otkriti gdje si.‖
Telefon. Naravno – ne zna gdje sam. Banda i ne zna da me pokupio Scion,
iako su dosad već morali provaliti što se dogaĊa. Nick hoće da ga nazovem,
javim da sam dobro. Sigurno je danima traţio odgovarajući put kroz eter. Ako
pokuša opet, putem seanse, moţda mi uspije poslati poruku. Nisam mogla
shvatiti zašto je sliku poslao Liss. Moju auru poznaje, bilo bi je puno lakše naći.
Moţda zbog tableta, ili nekakve interferencije koju su izazivali Refovi – ali sad
to ionako više nije bilo nije vaţno.
Pokušao je doći do mene. Neće odustati. Kroz misli mi se probio Julianov
glas: ―Stvarno poznaješ druge skakaĉe, Paige?‖ Kad sam ga pogledala, slegnuo
je ramenima. ―Mislio sam da je sedmi red najrjeĊi.‖
Skakači. Rijeĉ nabijena znaĉenjem. Red vidovnjaka, poput proricatelja ili
augura. U tu sam kategoriju pripadala ja: vidovnjake koji su mogli djelovati na
eter ili u njega ući. Jax je tu veliku klasifikaciju vidovnjaka poĉeo tridesetih
godina, kad je bio pribliţno mojih godina. Poĉelo je s O vrijednostima
neprirodnosti, pamfletom koji se poput šumskog poţara proširio vidovnjaĉkim
podzemljem. U njemu je naveo sedam redova vidovitosti: proricatelje, augure,
medije, senzore, furije, ĉuvare i skakaĉe. Potonji su, napisao je, izrazito
nadmoćni ostalima. Bio je to nov pristup vidovitosti jer je nitko prije nije bio
razvrstao u kategorije, ali ―niţim‖ redovima se to baš nije svidjelo. Time je
izazvao ratove bandi koji su potrajali dvije godine. Jaxov izdavaĉ naposljetku je
povukao pamflet, ali je zla krv ostala.
―Poznajem‖, rekla sam. ―Samo jednog. On je prorok.‖
―Sigurno imaš priliĉno visok poloţaj u Organizaciji.‖
―Priliĉno.‖
Liss mi je zaimaĉom natoĉila zdjelicu kašice. Ako je imala kakav stav o
pamfletu, nije ga spominjala. ―Jules‖, rekla je, ―moţeš li me ostaviti nasamo s
Paige na nekoliko minuta?‖
―Naravno‖, reĉe Julian. ―Pazit ću da ne naiĊu crveni.‖
153
 Izašao je iz dašĉare. Liss pogleda peć. ―Što ne valja?‖ rekla sam. Ĉvršće se
omotala dekom.
―Paige‖, rekla je, ―bojim se za tebe.‖
―Zašto?‖
―Imam neki loš predosjećaj oko obljetnice – znaš već, Dvjestogodišnjice.
Nisam prorok, ali neke stvari mogu vidjeti.‖ Izvukla je špil karata. ―Da ti
proĉitam budućnost? Nekim ljudima jednostavno moram pogledati.‖
Oklijevala sam. Karte sam dosad koristila samo za tarot. ―Ako baš ţeliš.‖
―Hvala.‖ Stavila je špil izmeĊu nas. ―Jesu li ti ikad dosad ĉitali? Neki
proricatelj ili kakav augur?‖
―Nisu.‖ Mnogo su me puta pitali ţelim li da mi proĉitaju budućnost, ali
nikad mi se to nije ĉinilo pametnim. Nick mi je ponekad znao nešto natuknuti,
ali mu nisam dopuštala da bude odreĊeniji.
―U redu onda. Daj mi dlan.‖
Ispruţila sam desnu ruku. Liss je uhvati. Na licu joj se ukazao izraz
potpune koncentracije, a prste je uronila u špil. Izvukla je sedam karata i
poredala ih, neotkrivene, po podu.
―Moja metoda je eliptiĉni raspored. Proĉitam ti auru, onda uzmem sedam
karata koje protumaĉim. Istu kartu neće svaki tarotar protumaĉiti na isti naĉin,
pa se ne trebaš previše ljutiti ako budeš ĉula nešto što ti se ne sviĊa.‖ Pustila mi
je ruku. ―Prva karta uputit će me na tvoju prošlost. Vidjet ću dio tvojih
sjećanja.‖
―Moţeš vidjeti sjećanja?‖
Liss si dopusti osmijeh. Na to je i dalje bila ponosna.
―Ĉitaĉi iz karata se koriste predmetima, ali baš se ne uklapamo niti u jednu
od kategorija. To priznaje ĉak i O vrijednostima. To drţim pozitivnim.‖
Okrenula mi je prvu kartu. ―Petica herc, odnosno vrĉ‖, rekla je. Zatvorila je
oĉi. ―Kad si bila jako mala, nekoga si izgubila. Vidim muškarca kestenjaste
kose. Njegov se vrĉ prevrnuo.‖
―To je moj otac‖, rekla sam.
―Da. Stojiš iza njega, priĉaš s njim. Ne odgovara ti. Gleda sliku.‖ I dalje
zatvorenih oĉiju, Liss okrene sljedeću kartu. Bila je okrenuta naopako. ―To je
sadašnjost‖, rekla je. ―Trefov kralj, odnosno štap, okrenut naopako.‖ Napućila je
usne. ―On te kontrolira. Ĉak i u ovom trenutku ne moţeš pobjeći njegovu
nadzoru.‖
―Upravitelj?‖
―Ne bih rekla. No, moćan je. Previše oĉekuje od tebe. A ti se njega bojiš.‖
Jaxon.

154
 ―Sljedeća je budućnost.‖ Liss okrene kartu. Oštro uzdahne. ―Vrag. Ta karta
predstavlja silu beznaĊa, ograniĉenje, strah – ali tome si sama pridonijela. Vrag
predstavlja sjenu, ali joj ne vidim lice. Kakvu god će moć ta osoba nad tobom
imati, moći ćeš joj se othrvati. Pokušat će te uvjeriti da si zauvijek vezana uz
njih, ali to neće biti tako. To ćeš samo misliti.‖
―Misliš li na partnera?‖ Grudi mi je proţela studen. ―Deĉko? Ili je to sad
upravitelj?‖
―Mogao bi biti. Ne znam.‖ Usiljeno se osmjehnula. ―Ne brini. Sljedeća
karta će ti reći što moraš uĉiniti kad doĊe vrijeme.‖
Pogledala sam ĉetvrtu kartu.
―Ljubavnici?‖
―Tako je.‖ Glas joj je postao bezliĉan. ―Ne vidim bog zna što. Postoji
napetost izmeĊu duha i tijela. Prevelika napetost.‖ Prsti su spuznuli prema
sljedećoj karti. ―Vanjski utjecaji.‖
Nisam bila sigurna kako ću moći još puno izdrţati. Dosad je samo jedna
stvar bila pozitivna, a i to će biti bolno. Ali sasvim sigurno nisam oĉekivala
Ljubavnike.
―Smrt, okrenuta. Smrt je uobiĉajena karta za vidovnjake. Obiĉno se
pojavljuje u prošlom ili sadašnjem stanju. Ali ovdje, preokrenuta – nisam baš
sigurna.‖ Oĉi su joj zatreperila ispod vjeĊa. ―Tu mi se vid muti, tako daleko u
budućnost. Stvari su nejasno ocrtane. Znam da će se svijet oko tebe izmijeniti, a
ti ćeš se svom snagom boriti protiv toga. Smrt će djelovati drugaĉije.
OdgaĊanjem promjene, produljit ćeš vlastitu patnju.
―Šesta karta. Tvoje nade i strahovi.‖ Uzela je kartu i prešla palcem preko
nje. ―Pikova osmica, odnosno Maĉevi.‖
Karta je prikazivala ţenu, sputanu u krugu izvrnutih maĉeva.
Imala je povez preko oĉiju. Liss se koţa sjala od znoja. ―Vidim te.
Uplašena si.‖ Drhtavim glasom. ―Vidim ti lice. Ne moţeš se pomaknuti prema
meni. Zarobljena si, moraš ostati na istom mjestu, ili će ti maĉevi zadati bol.‖
Ovo je sigurno najnegativniji raspored karata koji sam ikada vidjela.
Nisam mogla podnijeti da vidim zadnju.
―I konaĉan ishod.‖ Liss posegne rukom za zadnjom rasporeĊenom kartom.
―Zakljuĉak svih prethodnih.‖
Sklopila sam oĉi. Eter je podrhtavao.
Kartu nikada nisam uspjela vidjeti. Troje ljudi upalo je u dašĉaru, od ĉega
se Liss prenula. Kostonosci su me pronašli.
―Gle, gle! Izgleda da smo ušli u trag našem bjeguncu. I njenoj pomagaĉici.‖
Jedan je zgrabio Liss za ruku tako da je morala ustati. ―Gledamo gošći u karte?‖
―Samo sam...‖

155
 ―Samo si se koristila eterom. U privatne svrhe.‖ Glas je bio ţenski i
prkosan. ―Smiješ gledati samo svojem gospodaru, 1.‖
Ustala sam. ―Mislim da mene traţite.‖
Sve troje okrenulo se prema meni. Djevojka se ĉinila nešto starijom od
mene, duge, ĉupave kose i gustih obrva. Dvojica mladića bila su toliko sliĉna da
su sigurno bila braća.
―Istina. Tebe traţimo.‖ Viši mladić odgurne Liss. ―Hoćeš li se predati bez
otpora, 40?‖
―Ovisi kamo me vodite‖, rekla sam.
―U Magdalenu, poblajhana. Svanula je zora.‖
―Onda idem.‖
―Prepratit ćemo te. Tako nam je nareĊeno.‖ Djevojka me jako zloĉesto
pogledala. ―Prekršila si pravila.‖
―Hoćete li me sprijeĉiti?‖
Liss je odmahnula glavom, ali se nisam na to obazirala. Gledala sam
djevojku netremice u oĉi. Stisnula je zube.
―Postupi, 16.‖
16 je bio niţi od dvojice muškaraca, ali krupnije graĊe. Zgrabio me za
ruku. Munjevito sam okrenula ruku, tako da mu razdvojim palac od prstiju.
Udarila sam ga šakom u grlo, pa je tresnuo u brata.
―Rekla sam da idem.‖
16 se uhvati za grlo. Drugi je zamahnuo na mene. Izbjegla sam udarac,
podigla nogu i udarila ga u nebranjeni trbuh. Cipela mi je uletjela u mekano
salo, od ĉega je ostao bez zraka. Djevojka me iznenadila: zgrabila me za kosu i
povukla. Glavom sam lupila u metalni zid.
16 je prasnuo u smijeh dok se još borio za zrak, a njegov brat me oborio i
drţao na tlu.
―Mislim kako je vrijeme da se nauĉiš poštovanju‖, rekao je. Prekrio mi je
usta rukom i dahtao.
―Tvojem gospodaru neće smetati ako te na brzinu poduĉim. Ionako ga
nikad nema.‖
Slobodnom rukom uhvatio me za grudi. Raĉunao je da sam lak plijen,
bespomoćna djevojka. Nije raĉunao da ima posla s mimeokratovom frajlom.
Tresnula sam ga ĉelom ravno u nos. Opsovao je. Djevojka me uhvatila za ruke.
Ugrizla sam je za zapešće pa je vrisnula. ―Šmizlo prokleta!‖
―Miĉi se s nje, Kathryn!‖ Liss ju je uhvatila za bluzu i odvukla je. ―Koji ti
je vrag? Je li te to Kraz nauĉio tolikoj okrutnosti?‖
―Odrasla sam. Ne ţelim biti poput tebe, ţivjeti u vlastitoj prljavštini.‖
Kathryn je pljune. ―Tako si jadna. Bijedni harlekinski šljam.‖

156
 Moj je napadaĉ stvarno dojmljivo krvario iz nosa, ali još nije odustao.
Njegova mi je krv kapala po licu. Trznuo mi je bluzu i poredao je po šavu.
Gurnula sam ga u grudi, duh mi je bio već blizu eksplozije. Borila sam se da
obuzdam poriv za napad. Napor je bio tako silan da su mi zasuzile oĉi.
Onda se pojavio Julian. Oko mu je bilo krvavo, na obrazu je imao svjeţu
posjekotinu. Morali su ga srediti da mogu upasti unutra. Uhvatio je momka
rukom za vrat. ―Je l‘ se tako vi kostonosci zabavljate?‖ Sad sam ga po prvi put
vidjela srditog. ―Pali vas samo ako se opiru?‖
―Gotov si, 26‖, moj se napadaĉ gušio. ―Ĉekaj da ti gospodar ĉuje za ovo.‖
―Reci joj. Samo se usudi.‖
Spustila sam bluzu, ruke su mi se tresle. Crveni je digao ruke u obrambeni
gard. Julian ga je tresnuo u vilicu jednim jedinim, brutalnim aperkatom. Krv mu
je poprskala bluzu, pa je postala nijansu crvenija. Iz usta mu je ispao komad
odlomljenog zuba. Kathryn je zamahnula. Nadlanicom je zahvatila Liss po
obrazu, pa je kriknula. Taj me krik prenuo. Isti kao Sebov – stvar se ponavljala,
ali ovaj put nije bilo prekasno. Podigla sam se s tla s namjerom da se bacim na
Kathryn, ali me 16 zgrabio oko struka. Bio je medij, ali se nije sluţio duhovima.
Ţudio je za krvlju.
―Suhail‖, zaurlao je.
Guţva je privukla skupinu harlića. MeĊu njima je stajala i bijela jakna.
Prepoznala sam ga: deĉko sa sitno upletenim pletenicama, cvrkutalo. ―Idi po
Suhaila, dţeparu‖, izderala se Kathryn. Drţala je Liss za kosu. ―Po njega,
odmah!‖
Djeĉak se nije micao. Imao je velike, tamne oĉi i dugaĉke trepavice. Ni
jedno mu oko više nije bilo inficirano. Odmahnula sam glavom prema njemu.
―Ne‖, rekao je.
16 se izderao: ―Izdajico!‖
Nekolicina je izvoĊaĉa pobjegla kad ga je ĉula. Dok sam pokušavala
odgurnuti 16, znoj mi se pod bluzom cijedio po koţi. Na rubu vidnog polja
ugledala sam sjaj.
Peć. Zurila sam u plamenove koji su se uspuzali uz daske. Liss se uspjela
osloboditi iz Kathrynina stiska. Nasrnula je na 16. Julian ga odvuĉe u stranu.
Dašĉaru je ispunio tanak sloj dima. Liss je poĉela skupljati karte, prstima je
brzo opet sastavljala špil. Kathryn joj je gurnula glavu prema tlu, pa se nije
mogla micati. Prigušeno je vrisnula.
―Hej, vidi.‖ Kathryn mi je pokazala kartu. ―Mislim da ova ide tebe, XX-
40.‖
Na slici je bio muškarac kako leţi na trbuhu, a probada ga deset maĉeva.
Liss je pokušala uzeti kartu nazad. ―Ne! To nije bilo...‖

157
 ―Zaĉepi gubicu!‖ Kathryn ju je pritisnula na tlo. Ja sam se borila protiv 16,
ali me drţao u kravati. ―Beskorisna gataro, kujo jedna. Misliš da je tebi ţivot
teţak? Da je tako teško plesati im, dok nas vani Zunzare jedu ţive?‖
―Nisi se morala vratiti, Kathy...‖
―Zaĉepi!‖ Kathryn udari njezinom glavom o tlo. Bila je suviše bijesna da bi
mislila na poţar. ―Svake noći sam u šumi i gledam kako ljudima otkidaju ruke,
samo da bi sprijeĉili Emime da ne prodru ovamo i tebi ne pregrizu tvoj
bezvrijedni grkljan. Samo da ti moţeš sjediti na svojoj guzi i igrati se svojim
kartama i mašnicama. Nikada više neću biti kao ti, je li ti to jasno? Refovi su
vidjeli da sam sposobna za vaţnije stvari!‖
Julian je 16 izvukao van. Jurnula sam pokupiti karte, ali me Kathryn
preduhitrila. ―Dobra ideja, 40‖, rekla je, gotovo histeriĉna od srdţbe. ―Dat ćemo
ovom ţutom šljamu lekciju.‖
Bacila je cijeli špil u vatru.
Posljedice su bile trenutaĉne. Liss je ispustila grozan vrisak od kojeg se
svima digla kosa na glavi. Nikada nisam ĉula da ljudsko biće tako krikne. Sva
sam se nakostriješila. Karte su gorjele poput suhog lišća. Pokušala ih je
dohvatiti, ali sam je zgrabila za ruku. ―Prekasno je, Liss!‖ Ali nije me ţeljela
poslušati. Gurnula je ruke u vatru i ponavljala: ―Ne, ne.‖
Kako nije imala previše goriva osim prolivenog parafina, vatra se ubrzo
ugasila. Liss je ostala kleĉati ispred peći, crvenih, sjajnih ruku, zurila je
netremice u spaljene ostatke. Po licu je imala sive mrlje, na usnama grimizne.
Slomljenog srca, ljuljala se na petama i nastojala zatomiti jecaj. Zagrlila
sam je i tupo gledala u vatru. Sitno tijelo joj se treslo. Bez karata, Liss više nije
mogla ostvariti vezu s eterom.
Morat će biti jaka da preţivi šok. Kathryn me uhvati za rame. ―Do ovoga
ne bi došlo da si pošla s nama.‖ Obrisala je krvav nos. ―Diţi se.‖
Pogledala sam je i gurnula najtanji rub duha u njen um. Ustuknula je.
―Ne prilazi‖, rekla sam.
Dim me grizao za oĉi, ali nisam skretala pogled. Kathryn se pokušala
nasmijati, ali joj je poĉela curiti krv iz nosa. ―Ti si nakaza. Što si, nekakva
furija?‖
―Furije ne mogu djelovati na eter.‖
Prestala se smijati.
Izvana je dopro prigušeni vrisak. Suhail se progurao u dašĉaru, odgurnuvši
prestravljene izvoĊaĉe. Gledao je cijeli taj prizor: dim, rusvaj. Kathryn se
spustila na koljeno i pognula glavu.
Stajala sam nepomiĉno. Suhail je ispruţio ruku, uhvatio me za kosu i prinio
lice svojem. ―Ti ćeš‖, rekao je, ―danas umrijeti.‖ Oĉi su mu pocrvenjele.
Po tome sam znala da misli ozbiljno.

158
 15.
Pad zida

Dnevni portir zgranuto je gledao dok je Suhail prolazio i vukao me za ruku. Grlo
mi je bilo upaljeno, obrazi izbrazdani krvlju. Vukao me stubištem i onda poĉeo
lupati na upraviteljeva vrata.
―Arcturuse!‖
Pozornost mi je privukla prigušena zvonjava. Liss je rekla kako će me
upravitelj ubiti jer sam se propustila vratiti do zore. Kako će tek primiti to što
sam se opirala uhićenju?
Vrata su se otvorila. Na njima se ukazao upravitelj, njegova golema silueta
ocrtavala se na pozadini mraĉne prostorije.
Oĉi su mu bile dvije rupice svjetla. Ukopala sam se na mjestu. Ĉinjenica da
mi se uzimalo iz aure kod mene je izazvala svojevrstan napadaj. Nisam mogla
osjetiti eter. Ništa. Ako me sad pokuša ubiti, ne mogu uĉiniti ništa da ga
sprijeĉim.
―Pronašli smo je.‖ Suhail me gurne prema njemu. ―Krila se u Štakornjaku.
Buntovna vještica je pokušala izazvati poţar.‖
Upravitelj pogleda Suhaila, pa mene. Dokazi su bili jasni kao dan:
Suhailove oĉi, tragovi krvi po mojim obrazima.
―Hranio si se njenom aurom‖, rekao je.
―Imam se pravo hraniti ljudima.‖
―Na ovom ljudskom biću nemaš. Uzeo si previše. Nasljedni suveren neće
biti zadovoljan zbog tvojeg manjka samokontrole.‖
Nisam mogla vidjeti Suhailovo lice, ali sigurno se podrugljivo osmjehnuo.
Nastala je tišina, u kojoj sam se oglasila kašljem: suhim, hrapavim.
Sva sam se tresla. Upraviteljev pogled pao je na poderani dio moje bluze.
―Tko je ovo uĉinio?‖
Šutjela sam. Upravitelj se sagnuo do mene. ―Tko je to uĉinio?‖ Od njegova
glasa grudima mi je prošla studen.
―Crvena jakna?‖
Klimnula sam glavom, jedva primjetno. Upravitelj pogleda Suhaila.
―Dozvoljavaš crvenim jaknama pod svojom komandom da se nasilno ponašaju
prema drugim ljudima kako im padne na pamet?‖

159
 ―Nije me briga kakvim se metodama sluţe.‖
―Ne ţelimo da se razmnoţavaju. Nemamo se kad niti imamo ĉime baviti
trudnoćom.‖
―Tablete ih steriliziraju. Osim toga, njihovim bludnim radnjama upravlja
nadglednik.‖
―Postupit ćeš po mojoj naredbi.‖
―Nesumnjivo.‖ Suhail me pogleda odozgo svojim jezivim crvenim oĉima.
―Ali, da se vratimo poslu. Zamoli svog gospodara oprost, 40.‖
―Neću‖, rekla sam.
Udario me po glavi. Zanijela sam se u stranu i lupila u zid. Pred oĉima mi
je zaigrao vatromet. ―Zamoli svog gospodara za oprost, XX-59-40.‖
―Morat ćeš me puno jaĉe udariti.‖
Podigao je ruku da mi ispuni ţelju. Prije nego mi je uspio zadati udarac,
upravitelj ga je blokirao. ―Sam ću to riješiti‖, rekao je. ―Nije tvoje da je
kaţnjavaš. Idi probudi nadglednika i riješite tu guţvu. Ne ţelim da se dnevni sati
poremete ovakvim razvojem dogaĊaja.‖ Gledali su se. Suhail je onda tiho
zareţao, okrenuo se i otišao. Upravitelj je gledao za njim. Potom me uhvatio za
rame i uveo u odaju.
Dom mu je bio isti kao i uvijek: zavjese su bile navuĉene, a u kaminu je
gorjela vatra. Gramofon je veselo svirao Mr. Sandman. Krevet je izgledao tako
toplo. Htjela sam leći, ali ne i pred njim pokazati slabost. Morala sam ostati na
nogama. Upravitelj je zakljuĉao vrata i sjeo u naslonjaĉ. Ĉekala sam, još sam
bila malo omamljena od udarca.
―DoĊi ovamo.‖
Nisam imala izbora. Upravitelj je podigao glavu prema meni; nije mu
mnogo trebalo – i u sjedećem poloţaju bio je gotovo moje visine. Oĉi su mu bile
tamne, ali bistre, poput likera.
―Tebi se baš više ne ţivi, Paige?‖
Nisam mu odgovorila.
―Svejedno mi je što misliš o meni, ali postoje odreĊena pravila koja u ovom
gradu moraš poštovati. Policijski sat jedno je od tih pravila.‖
I dalje nisam progovarala. Neću mu priuštiti zadovoljstvo da me preplaši.
―Crvena jakna‖, rekao je. ―Kako je izgledao?‖
―Plava kosa, dvadesetak godina.‖ Glas mi je bio promukao. ―S njim je bio
djeĉak koji mu je donekle sliĉan – 16. I djevojka, Kathryn.‖
Dok sam to izgovarala, ţeludac mi se zgrĉio. Cinkati nekog Refu djelovalo
mi je kao zloĉin. Onda sam zamislila Lissino ispaćeno lice i postala odluĉnija.

160
 ―Poznajem ih.‖ Upravitelj je gledao vatru. ―Muškarci su braća, obojica su
mediji. XIX-49-16 i 17. Ovamo su stigli kad su bili puno mlaĊi od tebe.‖ Spojio
je dlanove. ―Pobrinut ću se da ti oni nikada više ne mogu nanijeti nikakvo zlo.‖
Trebala sam mu zahvaliti, ali nisam.
―Sjedni‖, rekao je. ―Aura će ti se sama oporaviti.‖
Spustila sam se u naslonjaĉ nasuprot njemu. Poĉela su me boljeti rebra,
boljele su me noge. Upravitelj me promatrao.
―Jesi li ţedna?‖
―Nisam‖, odgovorila sam.
―Gladna?‖
―Ne.‖
―Sigurno si gladna. Od kaše koju kuhaju izvoĊaĉi više je štete nego
koristi.‖
―Nisam gladna.‖
Što nije bila istina. Kašica je bila tek nešto više od vode, a ţeludac mi je
ţudio za neĉim gustim i toplim. ―Šteta.‖ Upravitelj pokaţe na noćni ormarić.
―Dao sam da ti nešto pripreme.‖
Opazila sam ga ĉim sam ušla. Pretpostavila sam da je tanjur za njega, ali
sam se onda sjetila ĉime se hrani. Naravno da taj obrok nije bio namijenjen
njemu.
Nisam se micala, pa se pokrenuo on. Spustio mi je tanjur u krilo, s teškim
srebrnim priborom za jelo. Pogledala sam obrok. Od samog prizora zavrtjelo mi
se u glavi i zaboljelo me grlo. Meko kuhana jaja, oguljena i prerezana tako da se
vidio topli, zlatni ţumanjak.
Staklena posuda sa zrnima jeĉma, posutim izdrobljenim pinjolima i debela
zrna graha koju su se sjala poput kapljica oniksa. Oguljena kruška, natopljena
rakijom. Grozd tustog crvenog groţĊa. Integralni kruh s maslacem.
―Posluţi se.‖
Stisnula sam šake.
―Moraš jesti, Paige.‖
Toliko sam mu ţeljela prkositi, gaĊati ga tim tanjurom, ali u glavi mi se
vrtjelo, a usta su mi bila suha od ţeĊi i ţeljela sam samo poĉeti jesti tu prokletu
hranu. Uzela sam ţlicu i uzela zalogaj jeĉma. Zrna su bila topla, pinjoli prhki i
slatki. Tijelo mi je preplavilo olakšanje, a bol u abdomenu malo popustio.
Upravitelj se vratio u svoj naslonjaĉ. U tišini me promatrao kako jedem.
Osjećala sam njegov pogled na sebi, prodoran i blještav. Kad sam završila,
spustila sam tanjur na pod. Jezik mi je još peckao okus rakije.
―Hvala‖, rekla sam.

161
 Nisam mu baš ţeljela zahvaljivati, ali nešto sam morala reći. Prstima je
bubnjao po naslonu za ruke.
―Ţelim veĉeras nastaviti tvoju obuku‖, rekao je. ―Imaš li što protiv?‖
―Nemam izbora.‖
―A ako bi imala?‖
―Nemam‖, rekla sam, ―što znaĉi da je odgovor bespredmetan.‖
―U nekom hipotetskom scenariju, kad bi imala izbora, ako bi imala
kontrolu nad svojom sudbinom – bi li nastavila obuku sa mnom ili bi se odluĉila
ići ravno na sljedeći ispit?‖
Već sam zaustila grubo mu odgovoriti kad sam se iznenada ugrizla za jezik.
―Ne znam‖, rekla sam.
Upravitelj je razgorio vatru. ―To mora biti prava dilema. Moralna pozicija
ti govori ‗ne‘, ali instinkt samoodrţanja kaţe ‗da‘.‖
―Već se znam boriti. Jaĉa sam nego što se ĉini.‖
―Jesi, istina je. Onaj bijeg pred nadglednikom bio je dokaz koliko si snaţna.
I naravno, tvoj dar je vrijedno oruţje – ĉak ni Refaimi ne oĉekuju da im neki
drugi duh upadne u onirosferu. Element iznenaĊenja je na tvojoj strani.‖
Plamenovi su mu zaplesali u oĉima.
―Ali najprije moraš nauĉiti kako prevladati ograniĉenja. Postoji razlog
zašto ti je tako teško izaći iz tijela. Svaki pokret ti je kontroliran. Mišići su ti
neprestano napeti, spremni na akciju, kao da neprestano osjećaš opasnost. Nije
to lako gledati, gore je nego promatrati lov na srnu. Srna barem moţe pobjeći
svom krdu.‖ Nagnuo se prema meni. ―A gdje je tvoje krdo, Paige Mahoney?‖
Nisam imala pojma što bih mu odgovorila. Shvaćala sam što misli – ali
moje krdo, moj ĉopor, bili su Jax i ostatak bande. A o njima nisam smjela ni
zucnuti. ―Nemam ga‖, rekla sam. ―Vuk samotnjak.‖
Nije se dao tek tako prevariti. ―Tko te nauĉio penjati se po zgradama? Tko
te uĉio kako se puca iz pištolja? Tko ti je pomogao da vidiš dublje u eteru, da
svoj duh nauĉiš pomaknuti sa svojeg mjesta?‖
―Sama sam nauĉila.‖
―Laţeš.‖
Posegnuo je rukom pod naslonjaĉ. Srce mi je zamrlo. Moja naprtnjaĉa za
izvanredne situacije. Jedna od naramenica visjela je još samo o koncu.
―One noći kad si bjeţala nadgledniku, mogla si poginuti. A nisi samo zato
što je, kad si se onesvijestila, ova torba zapela na uţetu za sušenje rublja, što ti je
usporilo pad. Kad sam za to ĉuo, osobno sam se zainteresirao za tebe.‖
Otvorio je torbu. Isturila sam agresivno bradu. Unutra su bile moje, a ne
njegove stvari.
―Kinin‖, nabrajao je, kopajući po naprtnjaĉi.

162
 ―Adrenalin, pomiješan s Dexedrineom i kofeinom. Osnovni pribor za prvu
pomoć. Sredstva za spavanje. Ĉak i vatreno oruţje.‖ Izvadio je pištolj. ―Te noći
bila si zavidno opremljena, Paige. Za nekoga tko je sam.‖
Prošli su me trnci. Pamfletu ni traga. Ili ga je negdje sakrio ili je nekom
drugom pao u ruke.
―Na tvojoj osobnoj iskaznici piše da radiš kao kisiĉarka, konobarica u baru
s kisikom. Nadglednik mi kaţe da je u Scionovim citadelama to slabo plaćen
posao. To me navodi na pomisao da ovu opremu nisi nabavila sama.‖ Zastao je.
―Dakle, tko ju je onda nabavio?‖
―To se tebe ne tiĉe.‖
―Jesi li je ukrala ocu?‖
―Ništa ti neću otkriti. Moj ţivot prije nego što su me doveli ovamo ne
pripada tebi.‖
Upravitelj kao da je razmišljao o toj tvrdnji, a onda me pogledao u oĉi.
―Imaš pravo‖, rekao je, ―ali tvoj sadašnji ţivot, pripada.‖
Zarila sam nokte u naslonjaĉ.
―Ako si otvorena za opći koncept opstanka, sutra nastavljamo s obukom.
Ali trening će imati još jedan vid.‖ Pokazao je glavom prema meni. ―Svake noći
ćeš provesti najmanje jedan sat u tom naslonjaĉu i razgovarati sa mnom.‖
Rijeĉi su mi same izletjele: ―Radije bih umrla.‖
―A, pa to moţeš bez problema. Kako sam ĉuo, ako se popuši previše
grimiznog astera, osoba ostane zarobljena u onirosferi, a tijelo joj se osuši zbog
dehidracije.‖ Glavom je pokazao na pod. ―Ako biraš to, onda daj odmah. Umri.
Nećeš me nikada više morati pogledati. Ne vidim razlog da ti ne prikratim
muke.‖
―Ne bi li to razljutilo nasljednog suverena?‖
―Vjerojatno bi.‖
―Svejedno ti je?‖
―Nashira mi je zaruĉnica, a ne gospodar. Ne moţe utjecati na to kako ja
postupam s ljudima koji su mi povjereni.‖
―A kako planiraš sa mnom postupati?‖
―Kao s uĉenicom. A ne robom.‖
Okrenula sam glavu, stisnute vilice. Nisam mu htjela biti uĉenica. Nisam
ţeljela postati ista kao on, okrenuti se protiv svojih, vjeţbati na njegovoj livadi.
Opet sam poĉinjala osjećati eter. Jedva primjetno bockanje u ĉulima.
―Budeš li sa mnom postupao kao s uĉenicom‖, rekla sam, ―onda hoću s
tobom imati odnos kao s mentorom, a ne gospodarom.‖
―Pošteno. Ali mentore treba poštovati. Od tebe još oĉekujem da svake noći
provedeš u mojem društvu jedan sat i pristojno se ponašaš.‖

163
 ―Zašto?‖
―Postoji mogućnost da ovladaš prelaskom iz etera u fiziĉki svijet i obrnuto
kad ti god padne na pamet‖, rekao je. ―Ali, ako prije toga ne nauĉiš biti mirna,
ĉak i kad si u društvu neprijatelja, to će ti biti jako teško. A u ovom gradu nećeš
dugo preţivjeti.‖
―Što ti ne bi volio da se dogodi.‖
―Ne bih. Mislim kako bi to bio veliki gubitak, uludo potrošen jedinstven
ţivot. Ti se veliki potencijal, ali ti stvarno treba mentor.‖
Rijeĉi su me pogaĊale ravno u utrobu. Imam mentora. Mentor mi je Jaxon
Hall.
―Ţeljela bih razmisliti do sutra‖, rekla sam.
―Svakako.‖ Ustao je, pa sam se prisjetila koliko je stvarno visok. Nisam mu
bila ni do ramena. ―Ne zaboravi da ipak imaš izbora. Ali, ako te kao mentor
mogu savjetovati, preporuĉam da ne zaboraviš onog tko ti je ovo dao.‖ Trzajem
ruke dobacio mi je naprtnjaĉu.
―Bi li njima bilo drago da umreš nizašto, ili bi radije da se boriš?‖

Po krovu kule udarao je grad. Protrljala sam ruke nad parafinskom svjetiljkom,
usne i prsti utrnuli su mi od hladnoće.
Morala sam razmisliti o upraviteljevoj ponudi. Nisam ţeljela s njim
suraĊivati, ali morala sam nauĉiti kako ovdje preţivjeti – barem neko vrijeme,
dok ne otkrijem kako da se vratim u London. Vratim se Nicku, Jaxu. Vratim se
izbjegavanju budnjaka, vratim mimetiĉkom zloĉinu. Vratim izvlaĉenju duhova
od Didiona Waitea na prijevaru, zadirkivanju Hectora i njegovih momaka. To
sam ţeljela. Ako nauĉim više o svojem daru, to bi mi moglo pomoći da se
odavde izvuĉem.
Jaxon je uvijek govorio kako biti onironaut ne znaĉi samo imati osjetljivije
šesto ĉulo. Ja sam mogla ići posvuda, ĉak i ulaziti u druge onirosfere. To sam
dokazala kad sam ubila onu dvojicu podĉuvara. Upravitelj bi me mogao pouĉiti
još mnogoĉemu – ali nisam ga ţeljela za uĉitelja. Bili smo prirodni neprijatelji,
nema nikakvog smisla pretvarati se da nije tako. A opet, toliko je toga uoĉio na
meni, kako se drţim, da sam napeta, uvijek budna. Jax mi je vjeĉito govorio da
se opustim, plutam. Ali to opet nije znaĉilo da mogu imati povjerenja u
muškarca koji me drţao zatvorenu u ovoj hladnoj, mraĉnoj sobi.
Ispraznila sam naprtnjaĉu pri mutnom svjetlu lampe. Većina mojih stvari
još je bila u njoj: šprice, oprema, ĉak i moj pištolj. Naravno, nije bilo metaka, a
šprice su sve bile prazne. Telefon su mi oduzeli. Osim njega, nedostajala je još
samo jedna stvar: O vrijednostima neprirodnosti.
Mišićima su mi prošli hladni trnci. Da je pamflet dao Nashiri, ona bi me
već pozvala na saslušanje.

164
 Refaimi su sigurno već negdje naletjeli na taj pamflet, ali moj primjerak
dosad nisu mogli vidjeti.
Izvalila sam se oprezno na madrac, zbog modrica i pokrila se do brade. U
rame su mi se zarile puknute opruge. U tri minute dobila sam tri udarca u glavu i
bila vrlo umorna. Promatrala sam vanjski svijet kroz rešetke i poţeljela da mi se
kroz njih ukaţe odgovor – ali, naravno, nije ga bilo. Samo neizbjeţni suton.

Kad je sunce zašlo, zazvonilo je noćno zvono. To mi se sad ĉinilo normalnim,

poput budilice. Kad sam završila s odijevanjem, donijela sam tešku odluku. Opet
ću krenuti s njim na obuku, budem li to mogla podnijeti. Morala sam otrpjeti i
sat razgovora, ali to mogu riješiti tako da mu sat vremena priĉam bajke.
Upravitelj me ĉekao na vratima. Odmjerio me od glave do pete.
―Jesi li odluĉila?‖
Drţala sam se distancirano. ―Jesam‖, rekla sam. ―Ići ću s tobom na obuku.
Ako se dogovorimo da mi nisi gospodar.‖
―Mudrija si nego što sam oĉekivao.‖ Pruţio mi je crnu jaknu s ruţiĉastim
vrpcama i crtama na rukavima. ―Odjeni ovo. Trebat će ti za sljedeći ispit.‖
Nabacila sam je preko ramena i zakopĉala. Podstava je bila debela i topla.
Upravitelj ispruţi ruku. Na dlanu je drţao tri tablete. Nisam ih uzela. ―Za
što je zelena?‖
―Nije tvoj problem.‖
―Ţelim znati za što je. Tu dobivam samo ja.‖
―Zato što se ti razlikuješ od drugih.‖ Nije povukao ruku. ―Znam da nisi
uzimala tablete. Neće mi biti nikakav problem da te na silu natjeram da ih
uzmeš.‖
―Baš bih to voljela vidjeti.‖
Upitno me pogledao. Koţa na licu me zapekla. ―Ne bih volio da doĊe do
toga‖, rekao je.
Ovu ću bitku izgubiti. Recimo da mi je tako rekao moj zloĉinaĉki instinkt.
Isto kao i s Didionom i Anne Naylor – bit će još dana na crnoj burzi. Upravitelj
je bio spreman popustiti oko nekih stvari, ali ovo nije bila jedna od njih. Sebi
sam obećala kako ću sutrašnju zelenu tabletu odnijeti Kramaru.
Popila sam ih uz ĉašu vode. Upravitelj me rukom u rukavici uhvatio ispod
brade.
―Postoji razlog za to.‖
Odmaknula sam glavu. Nakratko me pogledao, pa otvorio vrata. Slijedila
sam ga niz zavojito stubište u kloštar.
Nad dvorište su se nadvili groteskni kameni kipovi. Temperatura zraka se
spustila, pa ih je prekrio sloj mraza. Prekriţila sam ruke da zadrţim barem malo

165
topline. Upravitelj me izveo iz svoje rezidencije – ali nismo izašli na ulicu, nego
otišli do drugog kraja Magdalene, gdje smo izišli na kapiju od kovanog ţeljeza i
preko mostića prešli smaragdnu rijeku. S površine vode oštro je sjao mjesec.
Tuĉa je prestala, pa je tlo bilo pokriveno ledenim kuglicama.
Dok smo išli zemljanom stazom, upravitelj si je zasukao rukav. Ona prva
rana mu je krvarila. Već mu se poĉeo formirati oţiljak, ali još nije do kraja
zacijelila.
―Jesu li otrovni?‖ upitala sam. ―Mislim na Zunzare.‖
―Emimi prenose zarazu pod nazivom polunagon, koja, ako se ne lijeĉi,
izaziva ludilo i smrt. Jedu sve vrste mesa, svjeţe i trulo.‖
Pred mojim oĉima rana mu je poĉela zacjeljivati. ―Kako ti to uspijeva?‖
upitala sam, toliko radoznala da sam se zaboravila. ―Zacjeljuje.‖
―Sluţim se tvojom aurom.‖
Zgrĉila sam se. ―Što?‖
―Sigurno već znaš kako se Refaimi hrane aurom. Lakše mi se hraniti kad
onaj ĉijom se aurom hranim toga nije svjestan.‖
―Upravo si se nahranio mnome?‖
―Jesam.‖ Prouĉavao mi je lice. ―Djeluješ srdito.‖
―Ne smiješ je uzimati.‖ ZgaĊeno sam se odmaknula. ―Već si mi uzeo
slobodu. Nemaš pravo na moju auru.‖
―Nisam uzeo toliko da bih ti oštetio dar. Ljudima se hranim u malim
dozama, tako da im se aure stignu oporaviti. Drugi nisu tako uviĊavni. I pazi što
ti kaţem‖, spustio je rukav, ―sumnjam da bi voljela da obolim od polunagona
dok sam u tvojem društvu.‖
Sad sam ja promatrala njegovo lice. Mirno je prihvaćao moj upitni pogled.
―Tvoje oĉi.‖ Pogledala sam ga ravno u oĉi, istovremeno su me oĉaravale i
odbijale. ―Zato se mijenjaju.‖
Nije to zanijekao. Oĉi mu nisu više bile ţute, nego su prigušeno sjale tamno
crvene. Bojom moje aure. ―Ne ţelim te uvrijediti‖, rekao je, ―ali tako mora biti.‖
―Zašto? Jer ti tako kaţeš?‖
Produţio je bez odgovora. Išla sam za njim. Bilo mi je zlo od pomisli da se
moţe hraniti mnome.
Nakon što smo hodali nekoliko minuta, upravitelj se zaustavio. Našli smo
se u tankoj, plaviĉastoj maglici. Podigla sam ovratnik. ―Osjećaš je‖, rekao je
upravitelj. ―Hladnoću. Jesi li se ikad pitala odakle ovdje mraz, u rano proljeće?‖
―U Engleskoj smo. Hladno je.‖
―Ovo nije ta hladnoća. Osjeti je.‖ Uzeo me za ruku i skinuo mi jednu
rukavicu. Prsti su me pekli na oštrom zraku. ―U blizini je hladna toĉka.‖
Uzela sam rukavicu. ―Hladna toĉka?‖

166
 ―Tako je. Kad neki duh provede mnogo vremena na nekom mjestu, nastaje
hladna toĉka, zato je došlo do stvaranja prolaza izmeĊu etera i tjelesnog svijeta.
Jesi li kad zamijetila kako zahladi kad su u blizini duhovi?‖
―Valjda.‖ Od duhova se doista osjećala studen, ali nikada nisam previše o
tome razmišljala.
―Duhovima nije primjereno da borave izmeĊu dva svijeta. Odrţavaju se
tako što crpe toplinsku energiju. Šeol I okruţen je hladnim toĉkama – tu je
razina eterske aktivnosti mnogo viša nego u citadeli. Zato ovamo privlaĉimo
Emime, umjesto amaurotiĉkog stanovništva u Londonu.‖ Upravitelj pokaţe na
zemljani predjel koji se prostirao pred nama. ―Što misliš, kako bi mogla pronaći
epicentar hladne toĉke?‖
―Većina vidovnjaka moţe vidjeti duha‖, rekla sam. ―Imaju treće oko.‖
―Ali ga ti nemaš.‖
―Nemam.‖
―I oni koji ne vide duhove mogu to ostvariti. Jesi li kad ĉula za
rabdomante?‖
―Ĉula sam da su beskorisni‖, rekla sam. Tako mi je rekao Jax i to puno
puta. ―Rabdomanti kaţu da ne postoji prostor iz kojeg se oni ne bi znali vratiti.
Kaţu da, kad se izgube, mogu navesti numine da padnu, a duhovi će im onda
pokazati pravi put. Ali to ne funkcionira.‖
―Moţda je tako, ali nije ‗bekorisno‘. Ni jedna vrsta vidovitosti nije
beskorisna.‖
Zarumenjeli su mi se obrazi. Nisam stvarno mislila kako su rabdomanti
beskorisni, ali to mi je Jax vjeĉito ponavljao. A ne moţeš raditi za Jaxona Halla
ako o takvim stvarima ne dijeliš njegovo mišljenje.
―Što je, onda, korisno?‖ upitala sam. Upravitelj me pogleda. ―Trebao bi me
poduĉavati. Poduĉi me onda.‖
―U redu. Ako ţeliš uĉiti.‖ Upravitelj je krenuo dalje. ―Većina rabdomanata
misle da kad numin padne, pokazuje im put kući, put do zakopanog blaga – što
god već ţele naći. U konaĉnici od toga polude. Jer, numini ne pokazuju gdje je
zlato, već samo gdje je epicentar najbliţe hladne toĉke. Ponekad hodaju
kilometrima, a da ne pronaĊu što traţe. Ali nešto ipak pronaĊu: tajna vrata. Ono
što ne znaju jest kako da ih otvore.‖
Zaustavio se. Ja sam drhtala. Zrak je bio rijedak i hladan. Udisala sam
dublje, jaĉe. ―Ţivi teško podnose hladnu toĉku‖, rekao je.
―Evo.‖ Dodao mi je srebrnu ĉuturu s kapicom. Pogledala sam je.
―To je samo voda, Paige.‖
Pila sam. Bila sam suviše ţedna da bih je odbila. Uzeo je ĉuturicu i spremio
je. Voda mi je razbistrila glavu.

167
 Zemlja kraj koje smo stajali bila je smrznuta, kao da smo usred zime.
Stisnula sam zube da prestanem cvokotati. Duh koji je stvorio ovu hladnu toĉku
plutao je negdje u blizini. Kad nam nije prišao, upravitelj je ĉuĉnuo na rub leda,
izvadio noţ i prislonio ga uz ruku. Zakoraĉila sam prema njemu. ―Što to radiš?‖
―Otvaram vrata.‖
Zarezao si je ruku. Na led su pale tri kapi ektoplazme. Hladna toĉka pukla
je po sredini, a zrak je pobijelio.
Oko mene su se okupile razne forme. Glasovi. Sanjarko, sanjarko. Prekrila
sam uši rukama, ali sam ih i dalje ĉula. Sanjarko, ne idi na drugu stranu. Vrati
se. Onda sam podigla glavu, a opet me obavila tama.
―Paige?‖
―Što se dogodilo?‖ Glava me boljela i malo mi se vrtjelo. ―Otvorio sam
hladnu toĉku.‖
―Svojom krvlju.‖
―Tako je.‖
Već mu se zaustavilo krvarenje. U oĉima mu se vidjelo crvenilo. Moja se
aura još trudila zacijeliti. ―Hladna toĉka se dakle da ‗otvoriti‘?‖ upitala sam.
―Ti to ne moţeš. Ali ja mogu.‖
―Zato što hladne toĉke vode u eter.‖ Zastala sam. ―Moţe li se s pomoću
njih stići u Metasvijet?‖
―Moţe. Tako smo i stigli ovamo. Zamisli da izmeĊu etera i tvojeg svijeta,
svijeta ţivota, postoje dva vela. IzmeĊu tih je velova Metasvijet, meĊustanje
izmeĊu ţivota i smrti. Kad rabdomanti pronaĊu hladnu toĉku, ustvari otkriju
prolaz izmeĊu dvaju velova. Kojim mogu ući u moj dom, svijet Refaima.‖
―Mogu li ljudi ući u njega?‖
―Pokušaj.‖
Pogledala sam ga. Kad je glavom pokazao prema hladnoj toĉki, zakoraĉila
sam na led. Nije se dogodilo ništa.
―Fiziĉka tvar ne moţe opstati iza vela‖, rekao je upravitelj. ―Tvoje tijelo ne
moţe proći kroz portal.‖
―A rabdomanti?‖
―I oni su od krvi i mesa.‖
―Zašto si ga onda sad otvorio?‖
Sunce je nestalo. ―Zato što je sad pravi ĉas‖, rekao je, ―da se suoĉiš s
Metasvijetom. Nećeš ući u njega. Ali ćeš ga vidjeti.‖
Ĉelo mi se orosilo od znoja. Sišla sam s leda. Duhove sam poĉela osjećati
svuda oko nas.
―Noć je vrijeme duhova.‖ Upravitelj pogleda mjesec.

168
 ―Velovi su sada najtanji. Shvati hladne toĉke kao mjesta gdje se njihov
materijal poderao.‖
Promatrala sam hladnu toĉku. Nešto u njoj mi je uznemirilo duh.
―Paige, noćas imaš dva zadatka‖, rekao je kad se okrenuo prema meni.
―Oba će ti biti ispit zdravog razuma. Vjeruješ li mi na rijeĉ kad ti kaţem da ćeš
od njih imati koristi?‖
―Ne baš‖, rekla sam, ―ali prijeĊimo na stvar.‖

169
 16.
Pothvat

Upravitelj mi nije rekao kamo idemo. Poveo me drugom stazicom, do parka u

Magdaleni. Duhove sam osjećala svugdje: u zraku, u vodi – duhove mrtvih koji
su nekoć ovuda prolazili. Nisam ih mogla ĉuti, ali budući da je tu otvorena
hladna toĉka promjera kilometar i pol, mogla sam ih osjetiti jednako kao i da su
ţivi.
Iako mi to baš nije bilo po volji, drţala sam se upravitelja. Ako meĊu
duhovima ima zloduha, osjećala sam kako će ih on moći uĉinkovitije odbiti
nego ja.
Dok smo prolazili parkom, postajalo je sve mraĉnije jer smo se sve više
udaljavali od Magdaleninih svjetala. Upravitelj nije progovarao, hodali smo
mokrom livadom na kojoj je odrţavani travnjak prekrio korov, a nepokošena
trava izrasla do koljena. ―Kamo idemo?‖ upitala sam. Ĉizme i ĉarape već su mi
se natopile vodom.
Upravitelj mi nije odgovorio.
―Rekao si da sam ti uĉenica, a ne rob‖, opet sam se oglasila.
―Ţelim znati kamo idemo.‖
―Do terena.‖
―Zašto?‖
Odgovor je opet izostao.
Noć je postajala hladnija, neprirodno hladna. Ĉinilo mi se da su prošli sati
prije nego što se upravitelj zaustavio i pokazao rukom. ―Tamo.‖
Isprva nisam ništa vidjela. Kad su mi se oĉi prilagodile, na slabom svjetlu
mjeseĉine ukazao mi se ţivotinjski obris. Stvorenje je imalo ĉetiri noge i svileno
krzno. Snjeţnobijelog grla i dugog, uskog lica, tamnih oĉiju i malog crnog nosa.
Pitala sam se tko se od nas dvoje više zaprepastio.
Bila je to srna. Nisam vidjela srnu otkako sam se odselila iz Irske, kad su
me djed i baka vodili u Galtees. Preplavilo me djetinje uzbuĊenje.
―Prekrasna je‖, rekla sam.
Upravitelj je krenuo prema srni. Bila je vezana uz stup. ―Zove se Nuala.‖
―To je irsko ime.‖
―Da, skraćeno od Fionnuala. Znaĉi bijela ramena, ili svijetla ramena.‖

170
 Opet sam je pogledala. S obiju strana vrata imala je velike bijele toĉke.
―Tko joj je dao to ime?‖ U Scionu je bilo riskantno davati irska imena kućnim
ljubimcima ili djeci. Zbog toga bi te mogli sumnjiĉiti da si na strani sudionika
Mollyna bunta.
―Ja.‖
Skinuo joj je jaram. Nuala ga je gurnula njuškom. Ţeljela sam da pobjegne,
ali samo je mirno stajala i gledala upravitelja. Obratio joj se ĉudnim jezikom,
milovao je po bijelom grlu, a ona je izgledala kao da ga stvarno sluša. Bila je
potpuno opĉinjena.
―Ţeliš li je hraniti?‖ Upravitelj izvuĉe crvenu jabuku iz rukava. ―Ove
oboţava.‖
Dobacio mi je jabuku. Nuala je sad pogledala mene, njušila je zrak.
―Paţljivo‖, rekao je upravitelj. ―Vrlo je plaha. Posebno sad, kad je u blizini
otvorena hladna toĉka.‖
Nisam je htjela preplašiti – ali, ako se nije bojala upravitelja, zašto bi se
plašila mene? Ispruţila sam ruku i ponudila joj jabuku. Srna je njušila voće.
Upravitelj joj je nešto rekao, pa je zgrabila jabuku. ―Oprosti joj. Jako je gladna.‖
Potapšao ju je po vratu i dao još jednu jabuku. ―Nemam je priliku ĉesto
obilaziti.‖
―Ali ţivi u Magdaleni.‖
―Ţivi, ali moram biti oprezan. Na gradskom podruĉju ne dopušta se drţati
ţivotinje.‖
―Pa zašto je onda drţiš?‖
―Pravi mi društvo. A i zbog tebe.‖
―Zbog mene‖, ponovila sam.
―Ĉekala je tebe.‖ Sjeo je na ravnu stijenu i pustio Nualu da odluta prema
drveću. ―Ti si onironaut. Što ti to predstavlja?‖
Nije me ovamo doveo da hranimo lane.
―IzmeĊu mene i etera postoji sklad tako da ga mogu osjetiti‖, rekla sam.
―Nastavi.‖
―Mogu s udaljenosti osjetiti druge onirosfere. Kao i bilo kakvu aktivnost u
eteru.‖
―Upravo tako. To ti je uroĊeni dar, ĉija je osnovna crta: povećana
osjetljivost na eter, svijest koju većina drugih vidovnjaka nema. Potjeĉe od tvoje
srebrne vrpce, koja je fleksibilna. S pomoću nje moţeš izmjestiti duh iz središta
onirosfere – time širiš svoju percepciju svijeta. Većina vidovnjaka bi od toga
poludjela. Ali kad smo vjeţbali na livadi, ja sam te poticao da gurneš svoj duh
prema mojoj onirosferi. Da je napadneš.‖ Oĉi su mu sjale u tami. ―Imaš
potencijal ostvariti puno više nego tek osjetiti eter. Moţeš na njega djelovati.
Moţeš djelovati na druge ljude.‖

171
 Nisam odgovorila.
―Moţda si, kad si bila mlaĊa, ljude mogla ozlijediti. Moţda si im mogla
pritisnuti onirosfere. Moţda su zamjećivali stvari: krvarenje iz nosa, iskrivljeni
vid...‖
―Tako je.‖
Već je znao. Nije imalo smisla nijekati.
―Nešto se u onom vlaku izmijenilo‖, nastavio je. ―Ţivot ti je bio u
opasnosti. Bojala si se pritvaranja. I po prvi put u tvom ţivotu, ta moć koju imaš
– izbila je na vidjelo.‖
―Kako si doznao za to?‖
―Dobili smo izvještaj da je ubijen podĉuvar – bez prolijevanja krvi, oruţja,
bez ikakvih tragova po tijelu. Nashira je odmah znala kako je to ĉinio
onironaut.‖
―Mogao je biti poltergeist.‖
―Poltergeisti uvijek ostave trag. Što ti najbolje znaš.‖
Oţiljci na ruci kao da su se ohladili još koji stupanj.
―Nashira te htjela ţivu‖, nastavio je upravitelj. ―NOB obiĉno provodi
nespretna, agresivna uhićenja, kao i mnogi od naših crvenih jakni. Oko pola tih
pokušaja uhićenja završi smrtnim ishodom. To se s tobom nije smjelo dogoditi.
Morala si stići neoštećena. Upravo je zato Nashira poslala nadglednika, svog
specijalnog dobavljaĉa vidovnjaka.‖
―Zašto?‖
―Jer ţeli doznati tvoju tajnu.‖
―Nema nikakve tajne. To sam što sam.‖
―A to ţeli biti i Nashira. Ţudi imati rijetke talente, meĊu njima i tvoj.‖
―Zašto mi ga onda jednostavno ne uzme? Mogla me usmrtiti onda kad je
ubila Seba. Zašto bi to odgaĊala?‖
―Jer ţeli istraţiti potpuni raspon tvojih sposobnosti. Ali neće ĉekati
dovijeka.‖
―Neću ti biti izvoĊaĉ‖, rekla sam. ―Ipak još nisam harlić.‖
―Nisam te ni traţio da mi nešto izvedeš. Zašto bih to ĉinio? Za što si
sposobna vidio sam u kapelici. Ušla si duhom u Aludrin um. Vidio sam to i na
livadi, kad si upala u moj. Ali, reci mi‖, nagnuo se prema meni, crvene su mu
oĉi od vreline sjale u tami, ―jesi li mogla opsjednuti nju ili mene?‖
Nastala je napeta tišina koju je narušio samo sovin krik. Kad sam ga ĉula,
podigla sam glavu. Pogledala sam mjesec, sjedio je na jastuku od oblaka iz
kojeg se pušilo. Ĉaskom sam se našla opet u Jaxovu uredu, kad je po prvi put
naĉeo temu opsjedanja.

172
 ―Draga djevojko‖, rekao je, ―bila si sjajna. Ma, prava zvijezda. Svakako
ćemo te, izvan svake sumnje, zadrţati, da ne kaţem zapeĉatiti tvoje ĉlanstvo –
ali sad ti ţelim dati novi zadatak. Zadatak koji će te staviti na kušnju, ali te isto
tako i ispuniti.‖ Zatraţio je od mene da upadnem svojim umom u njegov, da vidi
mogu li mu preuzeti tijelo. Ta me zamisao potresla. Pokušala sam, teška srca, ali
njegov je um bio suviše sloţen. ―A, neka ga‖, rekao je i ispustio dim cigare.
―Vrijedilo je pokušati, dušice draga. PoĊi sad, malena. Treba smutiti mućke i
igrati igre.‖
Moţda sam to mogla uĉiniti. Da sam to stvarno htjela, moţda sam mogla
preuzeti Jaxovo tijelo i ugasiti mu tu prokletu cigaru, ali upravo me ĉinjenica da
sam za takvo što sposobna plašila. Preuzeti kontrolu nad nekim ozbiljna je
odgovornost, za mene – preozbiljna. Ĉak i ako mi obećaju veću plaću. Šetat ću
umovima po Londonu, ali nikada neću nad njima preuzimati kontrolu. Ni za
ţivu glavu.
―Paige?‖
Trgnula sam se i prenula iz sjećanja. ―Ne‖, rekla sam. ―Nisam mogla
opsjesti Aludru. Ili tebe.‖
―Zašto?‖
―Ne mogu opsjedati ljude. A sasvim sigurno ne Refove.‖
―Bi li voljela da moţeš?‖
―Ne bih. Ne moţeš me na to natjerati.‖
―Nemam te namjeru prisiljavati. Samo ti nudim mogućnost da, kako kaţu,
‗proširiš vidike‘.‖
―Tako što ću izazivati bol.‖
―Ako se opsjedanje dobro izvede, ne bi uopće trebalo biti bolno. Ne
oĉekujem od tebe da opsjedneš ĉovjeka, svakako ne veĉeras.‖
―Što onda ţeliš?‖
Pogledao je prema polju. Slijedila sam njegov pogled. Srna je papcima
dodirivala cvjetove i promatrala ih kako se njišu. ―Nualu‖, rekla sam.
―Tako je.‖
Srna je spustila glavu i pasla travu. Nikada mi ne bi palo na pamet pokušati
opsjesti ţivotinju. Ţivotinjski se umovi znatno razlikuju od ljudskih – manje su
sloţeni i svjesni – ali to bi ih moglo uĉiniti teţom metom. Moţda moj ljudski
duh ĉak ne bi ni stao u ţivotinjsko tijelo. Hoću li razmišljati kao ljudsko biće,
kad dobijem ţivotinjsku onirosferu? Tu su bili i drugi potencijalni problemi:
hoću li na taj naĉin ozlijediti srnu? Hoće li se boriti protiv mojeg ulaska, ili me
odmah pustiti unutra?
―Ne znam‖, rekla sam. ―Prevelika je. Moţda je neću uspjeti kontrolirati.‖
―Onda ću naći nešto manje.‖

173
 ―Što ustvari oĉekuješ od toga?‖ Kad mi nije odgovorio, nastavila sam:
―Priliĉno si nasrtljiv za nekoga tko tvrdi kako meni nudi priliku.‖
―Ţelim da je iskoristiš, to ne poriĉem.‖
―Zašto?‖
―Jer ţelim da preţiviš.‖
Gledala sam ga neko vrijeme u oĉi i pokušavala mu protumaĉiti izraz lica.
Nisam uspjela. Lica Refaima opirala su se procjenama emocija. ―U redu‖, rekla
sam. ―Manju ţivotinju, kukca glodavca, moţda pticu. Nešto s ograniĉenom
sviješću.‖
―Moţe.‖
Taman kad se namjeravao okrenuti, zaustavio se. Pogledao me i izvukao
nešto iz dţepa: privjesak na tankom lanĉiću. ―Stavi ovo‖, rekao je.
―Zašto?‖
Ali više ga nije bilo. Sjela sam na rub male stijene i trudila se suzbiti srhe
od uzbuĊenja. Jax bi zadovoljno klimao glavom, ali nisam sigurna da bi to
uĉinio i Nick.
Pogledala sam privjesak. Bio je otprilike duljine palca, ispleten u obliku
krilca. Kad sam prešla prstom preko njega, u eteru se osjetilo jedva primjetno
podrhtavanje. Sigurno je bio sublimiran.
Stavila sam lanĉić oko vrata.
Nuala se nakon nekog vremena vratila, kad se zasitila trave. Ja sam se
stisnula uz stijenu, obje sam ruke ugurala u dţepove jakne. Sad je već postalo
nevjerojatno hladno, dah mi se maglio u bijelim oblacima pare. ―Zdravo‖, rekla
sam. Nuala mi je onjušila kosu, kao da pokušava otkriti što je to, a onda je savila
noge i spustila se pored mene. Smjestila mi je glavu u krilo i zadovoljno
otpuhnula. Skinula sam rukavice i milovala je po ušima. Krzno joj je mirisalo na
mošus. Mogla sam osjetiti kako joj kuca srce, debelo i jako. U ţivotu se nisam
tako pribliţila nekoj divljoj ţivotinji. Pokušavala sam zamisliti kako je biti ova
mala srna: stajati na ĉetiri noge, ţivjeti u divljini šume.
Ali nisam bila divlja. Više od deset godina ţivjela sam u Scionovoj citadeli.
Sva je divljina iz mene išĉezla. Zato sam se, valjda, i pridruţila Jaxu. Kako bih
pokušala zadrţati ono što je ostalo od mog nekadašnjeg bića. Nakon nekoliko
trenutaka odluĉila sam malo ipak pokušati. Sklopila sam oĉi i pustila duh da
pluta.
Nuala je imala onirosferu u koju se dalo ući, tanku i krhku poput mjehura.
Ljudi s godinama stvore obrambene slojeve, ali ţivotinje nemaju na
raspolaganju sav taj emotivni oklop. Teoretski, mogla bih preuzeti kontrolu nad
njom. Oprezno, koliko sam mogla, dotaknula sam joj onirosferu.
Nuala se oglasila uznemirenim frktanjem. Milovala sam je po ušima i
smirivala je.

174
 ―Ispriĉavam se‖, rekla sam joj. ―Neću više.‖ Trenutak kasnije opet mi je
spustila glavu u krilo, ali sad je drhtala. Nije znala da sam joj taj bol nanijela ja.
Prošla sam joj prstima ispod brade i njeţno je ĉeškala.
Kad se upravitelj vratio, već sam napola zaspala. Prenuo me kad me
dotaknuo po obrazu. Nuala je podigla glavu, no on ju je primirio rijeĉima, pa je
uskoro ponovno zadrijemala.
―DoĊi‖, rekao je. ―Našao sam ti drugo tijelo.‖

Sjeo je na stijenu. Na mjeseĉini je izgledao markantno: snaţne crte lica ocrtavale

su se savršeno, koţa mu je sjala. ―Koje?‖ upitala sam.
―Pogledaj sama.‖
Drţao je nešto meĊu dlanovima, paţljivo, tako da su mu se prsti jedva
doticali. Ugledala sam krhkog kukca: leptira ili moljca. U mraku se nije dobro
vidjelo.
―Pronašao sam ga u umrtvljenom stanju‖, rekao je. ―Još je pomalo
letargiĉan. Pomislio sam da će tako biti lakše.‖
Rijeĉ je, dakle, o leptiru. Trzao mu se u rukama.
―Ţivotinje se boje hladnih toĉaka.‖ Glas mu je bio poput kakve tihe,
potmule grmljavine. ―Mogu osjetiti otvoreni portal prema Metasvijetu.‖
―Zašto si ga otvorio?‖
―Vidjet ćeš.‖ Podigao je glavu da me pogleda u oĉi. ―Ţeliš li ga pokušati
opsjesti?‖
―Da pokušam‖, rekla sam.
Oĉi su mu se uţarile, poput ugljena.
―To vjerojatno već znaš‖, rekla sam, ―ali kad izaĊem iz tijela, ono će pasti
na tlo. Bilo bi jako dobro da me pritom prihvatiš.‖
To sam promrsila kroz zube. Mrzila sam bilo što od njega traţiti, ĉak i sitne
i razumljive stvari.
―Naravno‖, rekao je upravitelj.
Prva sam spustila pogled.
Duboko sam uzdahnula i pomaknula duh. Ĉula su mi se u trenutku zamutila
i ugledala sam svoju onirosferu. Već sam osjećala eter. Kako sam se pribliţavala
polju makova, koje je bilo u mraku, eter sam osjećala sve jaĉe. Bio je tu, ĉekao
me.
Skoĉila sam.
Ugledala sam svoju srebrnu vrpcu kako se raspliće iz onirosfere da mi
ponudi put kojim ću se vratiti. Upraviteljeva onirosfera bila je blizu. Pored nje je
leptirova bila tek toĉkica, zrnce pijeska pored mramorne ploĉe.

175
 Kliznula sam mu u um. Nije se trgnuo niti reagirao bilo kakvim drugim,
iznenadnim ili paniĉnim pokretom. Našla sam se u svijetu snova. Svijetu boje,
okupane zagasito crvenim svjetlom. Leptir je vrijeme provodio hraneći se
cvjetovima i sjećanja su mu se sastojala od njihovih ţivih boja. Sa svih strana
navirali su mirisi ambrozije, lavande, trave i ruţa. Išla sam tom orošenom
onirosferom, prema njezinu najsvjetlijem dijelu.
Pelud je padala s procvjetalog drveća i hvatala mi se za kosu. Nikada se u
ţivotu nisam osjetila tako slobodnom. Nije bilo nikakvog otpora, niti najmanjeg
trzaja kakvog obrambenog mehanizma. Bilo je tako bezbolno, lako i prekrasno,
kao da su me pustili iz teških okova. Osjećala sam se prirodno. Za ovim mi je
ţudio duh, lutati neobiĉnim zemljama. Nisam mogla podnijeti da stalno budem
sputana tijelom. Duh mi je ĉeznuo za lutanjem.
Kad sam stigla do osunĉane zone, opazila sam ga: sasvim lagan, ruţiĉasti
traĉak duha. Napućila sam usne i otpuhnula, odlepršao je u tamniji predio.
Sad je poĉinjala prava kušnja. Ako sam dobro isplanirala – ako je Jax bio u
pravu kad mi je objašnjavao – ako zakoraĉim u osunĉanu zonu, preuzet ću
kontrolu nad svojim novim tijelom.
Ĉim sam se našla u krugu, cijelu onirosferu preplavila je jarka svjetlost:
oplahnula me svojom zlatnom bojom, ispunila mi oĉi, koţu i krv. Zaslijepila me.
Svijet je postao razbijeni dijamant, zvjezdica sjajne boje.
Neko vrijeme nije bilo niĉega. Tijelo mi je nestalo i ništa nisam osjećala. A
onda sam se probudila.
Prvo sam osjetila paniku. Gdje su mi ruke i noge? Zašto ništa ne vidim?
Ĉekaj malo, ma vidim – samo što je – sve je okupano ţivim grimizom, a
zelenilo trave suviše je jarko za moje oĉi. Grĉ mi je potresao krhke udove. Bilo
je to poput mozgovne kuge, samo puno, puno gore. Bila sam zdrobljena,
ugušena, vrištala sam bez glasa i usana. I što mi je ovo priĉvršćeno s obiju
strana? Pokušala sam se pomaknuti i te su stvari zadrhtale, kao da sam na samrti.
Dok si rekao hop, iskoĉila sam iz leptira i vratila se u svoje tijelo. Sva sam
se tresla, borila za zrak. Skliznula sam sa stijene i tresnula na tlo, na sve ĉetiri.
―Paige?‖
Krenulo mi je na povraćanje. Usta mi je ispunio ogavan, kiseli okus, ali
nisam ništa povratila.
―Ni-ni-nikad više to neću raditi‖, rekla sam.
―Što se dogodilo?‖
―Ništa. Bilo je... bilo je tako lako, ali onda...‖, raskopĉala sam jaknu, grudni
koš mi se uzburkano podizao i spuštao. ―Ne mogu ja to.‖
Upravitelj je šutio. Ja sam za to vrijeme otirala znoj s vjeĊa i nastojala ne
poĉeti paniĉno udisati zrak. ―Ali uspjela si‖, rekao je. ―Ĉak i ako je bilo bolno,
uspjela si. Zamahnuo je krilima.‖

176
 ―Mislila sam da umirem kad sam to uĉinila.‖
―Ali si svejedno uspjela.‖
Naslonila sam se na stijenu. ―Koliko je to trajalo?‖
―Moţda pola minute.‖
Bolje nego što sam oĉekivala, ali svejedno priliĉno jadno. Jaxon bi puknuo
od smijeha. ―Ispriĉavam se što sam te razoĉarala‖, rekla sam. ―Moţda nisam na
razini drugih onironauta.‖
Namršteno me pogledao. ―Jesi‖, rekao je. ―Ali sve dok u to sama ne
povjeruješ, nećeš u potpunosti ostvariti svoj potencijal.‖
Otvorio je dlan, a leptir je odletio u mrak. Ostao je ţiv. Nisam ga ubila.
―Ljutiš se‖, rekla sam.
―Ne ljutim.‖
―Zašto onda imaš takav izraz lica?‖
―Kakav izraz?‖ Hladno me pogledao.
―Zaboravi‖, rekla sam.
Pokupio je sveţanj pruća naslonjen na stijenu. Gledala sam ga kako kreše
dva kamena i pali vatricu ispod pruća. Okrenula sam se. Nek‘ se kuha u svom
sosu. Nije moje da vodim kazalište lutaka, s lokalnom faunom u glavnim
ulogama.
―Odmorit ćemo se tu nekoliko sati.‖ Upravitelj me nije ni pogledao. ―Prije
sljedećeg dijela tvojeg ispita, dobro će ti doći ako malo odspavaš.‖
―Znaĉi li to da sam prvu polovicu poloţila?‖
―Naravno da jesi. Opsjela si leptira. Više od tebe nisam ni traţio.‖
Promatrao je vatru. ―Ništa više.‖
Otvorio je naprtnjaĉu i izvadio jednostavnu crnu vreću za spavanje. ―Eto‖,
rekao je. ―Ja moram nešto obaviti. Neko vrijeme ćeš tu biti na sigurnom.‖
―Ideš natrag u grad?‖
―Tako je.‖
Nisam imala izbora nego se podvrgnuti, iako mi se pomisao da ću ovdje
spavati nije sviĊala – u zraku je bilo previše duhova. Sad ih je bilo još više nego
prije i postalo je još hladnije. Izula sam mokre ĉizme, skinula mokre ĉarape i
stavila ih uz vatru da se suše, a potom sam se uvukla u vreću za spavanje. Nije
mi bilo toplo, ĉak ni s jaknom i prslukom, ali bolje išta nego ništa.
Upravitelj je bubnjao prstima po koljenu i zurio u tamu. Oĉi su mu bile dva
ţiva ugljena, vjeĉito budna. Okrenula sam se i pogledala mjesec. Kako je samo
mraĉno izgledao ovaj svijet. Mraĉno i hladno.

177
 17.
Volja

―Poţuri, Pip. Hajde.‖

RoĊak Finn jaĉe me povukao za ruku: bilo mi je šest godina i nalazili smo
se u guţvi u srcu Dublina, okruţeni ljudima koji su uzvikivali. ―Finn, ne mogu
tako brzo‖, rekla sam, ali se on na to nije obazirao. Bilo je to prvi put da me
bratić nije poslušao.
Tog dana trebali smo otići u kino: bilo je svjeţe jutro u veljaĉi 2046.,
zimsko sunce prosipalo je bijelo zlato po Liffeyju. Zimske praznike provodila
sam kod tete Sandre. Finnu je, kako nije imao predavanja, rekla da me pazi dok
je ona na poslu. Htjela sam pogledati film i ruĉati u Temple Baru, ali Finn je
rekao da trebamo nešto drugo: obići kip Molly Malone. To je vaţno, objasnio je.
Suviše vaţno da to propustimo. Radilo se o jednom iznimnom danu. ―Pip, danas
se piše povijest‖, rekao mi je dok mi je stiskao ruĉicu u rukavici.
Kad mi je to kazao, malo mi se namreškao nos. Povijest, to je škola. Finn
mi je bio drag – bio je visok, duhovit i pametan i kad bi mu ostalo dţeparca,
kupio bi mi slatkiše – ali Molly sam vidjela već sto puta. Znala sam napamet i
cijeli tekst pjesme o njoj. Kad smo se pribliţili kipu, tamo su je svi pjevali.
Gledala sam gore sva ta crvena lica, bila su napola preplašena, napola uzbuĊena.
Finn je isto izvikivao rijeĉi pjesme pa sam i ja zapjevala, iako nisam shvaćala
zašto sad svi pjevamo. Moţda je to bila kakva uliĉna zabava.
Drţala sam Finna za ruku dok je on razgovarao s prijateljima s koledţa
Trinity.
Svi su bili odjeveni u zeleno i mahali velikim transparentima. Već sam
dovoljno nauĉila ĉitati da prepoznam većinu rijeĉi, ali jedna mi je bila
nepoznata: SCION.
Bila je ispisana po svim transparentnima. Prolazili su nada mnom, u zraku,
s pomiješanim irskim i engleskim rijeĉima, DOLJE MAYFIELD! ÉIRE GO BRÁCH!
DUBLIN KAŢE NE! Povukla sam Finna za rukav.
―Finn, što se dogaĊa?‖
―Ništa, Paige, daj se smiri na sekundu – SCION VAN! SCION VAN! SCION VAN
IZ DUBLINA!‖
Sad smo već bili blizu kipa, nošeni gomilom. Molly mi je uvijek bila draga.
Ĉinilo mi se da ima milo lice. Ali danas je bila drugaĉija. Netko joj je navukao
vreću na glavu i oko vrata nabacio omĉu. Navrle su mi suze.
178
 ―Finn, ne sviĊa mi se to.‖
―SCION VAN! SCION VAN! SCION VAN IZ DUBLINA!‖
―Hoću kući.‖
Finnova djevojka namršteno me pogledala. Kay. Uvijek mi je bila draga.
Imala je prekrasnu kosu, tamnocrvenu, presijavala se poput bakra, s kovrĉama
poput opruga, ruke su joj bile bijele i pjegave. Finn joj je dao irski zaruĉniĉki
prsten Claddagh, koji je nosila tako da je srce usmjerila prema tijelu. Bila je
odjevena u crno, a po obrazima si je naslikala zeleno, bijelo i naranĉasto.
―Finn, ovdje bi moglo doći do guţve‖, rekla je. ―Ne bi li bilo bolje da malu
odvedeš kući?‖ Kad joj nije odgovorio, udarila ga je. ―Finn!‖
―Što?‖
―Odvedi Paige kući! Cleary ima improvizirane bombe od cijevi u autu, za
ime boţje...‖
―Nema šanse. Ovo neću propustiti ni za što. Ako nam ti gadovi uĊu, nikada
ih nećemo izbaciti.‖
―Ima šest godina. Ne bi smjela ovo gledati.‖ Kay me uhvati za ruku.
―Ja ću je odvesti kući ako ti nećeš. Mamu bi te bilo sram.‖
―Ne. Baš hoću da vidi.‖
Kleknuo je pred mene i skinuo kapu. Kosa mu je bila rašĉupana. Finn je
sliĉio na mog oca, ali lice mu je bilo toplo i otvoreno, a oĉi plave poput ljetnog
neba. Stavio mi je ruke na ramena.
―Paige Eva‖, rekao je jako ozbiljnim glasom, ―znaš li što se dogaĊa?‖
Odmahnula sam glavom.
―Zloĉesti ljudi stiţu s druge obale mora. Zakljuĉat će nas u gradu i neće
nam dopustiti da više iz njega izlazimo, a od grada će napraviti zatvor, kao što
su već uĉinili kod sebe. Nećemo više smjeti pjevati svoje pjesme ili ići u posjet
ljudima izvan Irske. A ljude kao što si ti, Pip – takve ljude ne vole.‖
Pogledala sam ga u oĉi, znala sam što ţeli reći. Finn je uvijek znao da
štošta vidim. Znala sam gdje ţive svi duhovi Dublina. Jesam li zbog toga bila
zloĉesta? ―Ali zašto Molly ima vreću preko glave?‖ upitala sam.
―Zato što to rade zloĉesti kad ne vole druge ljude. Stave im vreću preko
glave i uţe oko vrata.‖
―Zašto?‖
―Zato da ih ubiju. Ĉak i djevojĉice kao što si ti.‖
Sad sam se poĉela tresti. Boljele su me oĉi. Grlo mi se ispunilo, ali nisam
zaplakala. Bila sam hrabra, hrabra poput Finna.
―Finn‖, rekla je Kay, ―vidim ih!‖
―SCION VAN! SCION VAN!‖

179
 Srce mi je prebrzo lupalo. Finn mi je obrisao suze i stavio svoju kapu na
glavu.
―SCION VAN IZ DUBLINA!‖
―Evo ih, Paige, moramo ih zaustaviti.‖ Uhvatio me za ramena. ―Hoćeš li mi
pomoći da ih zaustavimo?‖
Klimnula sam.
―Finn, o boţe, imaju tenkove!‖
I onda je svijet eksplodirao. Zloĉesti su podigli svoje pušĉane cijevi i
vatrene strijele usmjerili u gomilu.
Probudila sam se uz zvuk pušaka.
Koţa mi je bila glatka i hladna, ali unutra sam sva gorjela. Sjećanje je
gorjelo cijelim tijelom. I dalje sam vidjela Finna, lica zgrĉenog od mrţnje –
Finna, koji me zvao Pip.
Udarila sam nogom vreću za spavanje. Još sam ĉula pucnjeve, trinaest
godina kasnije. Vidjela sam Kay, otvorenih oĉiju, razrogaĉenih u šoku umiranja.
Krv po njenoj košulji. PogoĊena je ravno u srce. Zbog toga se Finn zaletio na
vojnike i ostavio me da ĉuĉim ispod Mollynih kolica. Vrištala sam i vrištala da
se vrati, ali vratio se nije nikad.
Nikada ga više nisam vidjela.
Ne sjećam se previše što je bilo poslije. Znam da me netko doveo kući. Da
sam plakala za Finnom dok me grlo nije zaboljelo.
I znam da otac nikada više nije dopustio teti Sandri da me vidi, sve do
pogreba. Kasnije više nisam plakala. Suze ĉovjeka vratiti ne mogu.

Košuljom sam obrisala znoj s lica. Sigurno sam i dalje u parku Magdalene.
Okrenula sam se na bok, bilo mi je tako hladno da nisam osjećala stopala pa sam
se sklupĉala.
Vatra se sigurno ugasila. Padala je kiša, ali nisam bila mokra. Ispruţila sam
ruku i prstima dotakla nekakvo šatorsko krilo, privremeni zaklon. Prebacila sam
kapuljaĉu jakne preko glave i izvirila van.
―Upravitelju?‖
Nije mu bilo ni traga. Ni njemu ni srni. Ili vatri. Drhtala sam od zime, ali
sad sam se poĉela još jaĉe tresti.
Kamo je nestao? Sigurno nije i dalje u Šeolu I. Nismo izašli izvan Šeola I.
Magdalena i teren oko nje bili su dio sustava rezidencija. Udaljili smo se moţda
kakvih kilometar i pol od hladne toĉke, ako i toliko.
Vjetar je zapuhao jaĉe. Skutrila sam se u zaklonu. Nije bilo nikakvog
razloga da me ostavi tu.

180
 Moţda naprosto nisam baš tako dugo spavala. Navukla sam ĉarape i obula
ĉizme i opet pogledala po vreći za spavanje. S iznenaĊenjem sam otkrila nešto
korisnih stvari: rukavice, injekciju adrenalina i tanku srebrnu bateriju umetnutu
u postavu, pored ţute omotnice. Na omotnici je pisalo moje ime. Prepoznala
sam mu rukopis i otvorila je.

Dobro došla u Ničiju zemlju. Tvoj je ispit jednostavan, vrati se u Šeol

I u što je kraćem vremenu moguće. Nemaš hrane, vode niti kartu.
Moraš se poslužiti svojim posebnim moćima. Slijedi instinkt. I učini mi
uslugu: potrudi se preživjeti noć. Siguran sam da ne bi htjela da te
spašavaju.
Sretno.

Neko sam vrijeme u ruci drţala njegovu poruku, a onda je iskidala na

komadiće.
Pokazat ću ja njemu. I to sad i ovdje. Pokušava me preplašiti, što mu neću
dopustiti. ―Preţivjeti noć.‖ Što bi to trebalo znaĉiti? Ako misli da se ne mogu
nositi s malo vjetra i kiše, drţi me za priliĉnog slabića. Ako sam se mogla
odrţati na prljavim ulicama SciLoa, valjda sam se mogla nositi i s ovom
mraĉnom šumom. Što se pak tiĉe hrane, što će mi? Nije me baš ostavio bogu iza
nogu.
Ili moţda jest?
Kad sam pogledala van, ugledala sam torbu s oznakama ScionIdea,
vladinog vojnog krila: dvije crte pod pravim kutom, poput vješala, s tri kraće
crte preko okomitog znaka. U torbi se nalazila nova poruka.

Pažljivo sa strelicama. Ako puknu, kiselina koju sadrže će ti izazvati

zatajenje srca. Raketom se posluži samo u nuždi. Dozvat će vod
crvenih jakni. Ne idi na jug.

Baterijskom svjetiljkom osvijetlila sam sadrţaj torbe: pištolj s dugom

cijevi, signalni pištolj, stari upaljaĉ Zippo, lovaĉki noţ i tri srebrne strelice. Na
njima su bili otisnuti simboli otrova i korozije, pored rijeĉi fluorovodikova
kiselina.
Pištolj za uspavljivanje i šaka strelica s kiselinom. Zašto mi nije
jednostavno ostavio moj pištolj? Pa, od neĉeg moram poĉeti, ako ne ţelim na
ovoj ĉistini provesti cijelu noć. Smotala sam vreću za spavanje, sabila je u
vrećicu, ali zaklon nisam dirala. Moţe mi posluţiti kao orijentir, da ne idem u
krug.

181
 Nešto je okruţivalo moj logor. Prsten sićušnih bijelih kristala. Kleknula
sam i uronila prste u njih, okusila sam ih vrškom jezika.
Sol.
Logor je podignut unutar kruga soli.
Stajala sam nepomiĉno. MeĊu vidovnjacima se priĉalo kako sol moţe
odbiti duhove – to su nazivali halomanstvom – samo što to nije bilo istina.
Poltergeiste sasvim sigurno nije moglo zaustaviti. Je li me to samo pokušavao
zaplašiti, pa je zato ostavio sol?
S kapuljaĉom preko glave i jaknom zakopĉanom do grla, spakirala sam to
malo stvari što sam imala. Pištolj i strelice sam ubacila u torbu, omotala ih
vrećom za spavanje, a signalni pištolj zataknula za pojas. Noţ mi je završio u
ĉizmi, a injekcija u jakni. Navukla sam rukavice.
Nisam mogla doĉekati da se vratim i stanem pred njega, krvopiju. Mogla
sam ga zamisliti kako gleda na sat i raĉuna koliko će mi minuta trebati da se
vratim.
Sjedi kraj svoje fine, tople vatre.
Pokazat ću mu ja. Neće mene nitko preskoĉiti. Ja sam Blijedi Sanjar, a on
će sad vidjeti zašto me tako zovu. Vidjet će zašto me Jax odabrao: zato što sam,
suprotno svakoj logici, uspjela preţivjeti.
Zatvorila sam oĉi i pokušala otkriti kakvu etersku aktivnost, ali nisam
osjećala ništa. Nije bilo nikakvih onirosfera. Bila sam sama. Kad sam otvorila
oĉi, paţnju mi je privuklo nebo. Sva je sreća što sam se probudila baš u tom
trenutku, zvijezde samo što nisu progutali oblaci, a bez sunca, nisam se imalo po
ĉemu orijentirati. Kako se nije vidio Sirius, potraţila sam Orion. Iz Nickovih
strastvenih predavanja o astronomiji znala sam gdje je Orion, a sjever je
otprilike u suprotnom smjeru. Znala sam i gdje je Orion u odnosu na Šeol I.
Locirala sam tri zvijezde i polako se okrenula prema putu kojim trebam krenuti.
Ukazala mi se šuma, mraĉan guštik. Srce mi je poĉelo lupati. Nikada se nisam
bojala mraka, ali sam se u tami morala oslanjati na šesto ĉulo. Što je vjerojatno i
bio smisao ove vjeţbe. Da me iskuša.
Pogledala sam iza sebe. I s druge strane ĉistine šuma je bila podjednako
mraĉna. Taj bi me put vodio na jug, dalje od kolonije.
Ne idi na jug.
Znala sam što radi. Raĉunao je kako ću ga poslušati, ponašati se kao dobro
ljudsko biće. Zašto da krenem na sjever, kad će me taj put odvesti natrag u
ropstvo – natrag upravitelju, koji me ustvari ovamo i doveo? Nemam se ja što
pred njim dokazivati. Okrenula sam se prema Orionu. Idem na jug. Odlazim iz
ovog pakla.
Vjetar je šibao lišćem i ledio mi vlaţnu koţu. Sad ili nikad. Budem li
ĉekala da razmislim što bi me moglo u toj šumi ĉekati, neće mi ostati hrabrosti
da se pomaknem. Stisnula sam vilicu i zaputila se u šumu.
182
 Bila je mraĉna. Ništa se nije vidjelo. Kiša je omekšala zemlju, pa je bila
vlaţna, gnjecava. Dok sam prolazila izmeĊu hrastova, koraĉala sam bešumno.
Tu i tamo bih potrĉala i rukama pipala put izmeĊu grana. Pri tankom snopu
svjetla iz svoje baterije, mogla sam razabrati vlaţnu izmaglicu koja je omotala
stabla i pala po tlu poput lakog pokrivaĉa, pa si nisam mogla vidjeti ĉizme.
Nije bilo nikakvog prirodnog svjetla. Molila sam boga da mi se baterija ne
isprazni. Na svjetiljci je bio Scionov znak, vjerojatno se radilo o posuĊenoj
opremi NOB-a. To je bilo svojevrsno olakšanje: što Scion naĉini, rijetko se
kvari.
Palo mi je na pamet da se nalazim izvan uobiĉajenih granica Šeola I. Ovo
nisu tek tako nazivali Niĉijom zemljom: stvarno nije pripadala nikom. Moţda je
spadala pod Scion, moţda nije. Nisam imala pojma kamo će me ovaj smjer
odvesti, ali sam znala da se Oxford nalazi sjeverno od Londona. Bila sam na
pravom putu. Jakna i hlaĉe dovoljno su tamni da me sakriju od budnih oĉiju, a
šesto mi je ĉulo bilo osjetljivo kao i uvijek. Mogla sam se provući pored svakog
straţara Refa. Mogla sam se popeti preko ograde, mogla spuznuti ispod. A ako
me tko napadne, mogu se posluţiti svojim darom. Osjetit ću ih unaprijed.
Ali onda sam se sjetila što mi je o ovom prostoru odmah po dolasku rekla
Liss: Napušteno ruralno područje. Zovemo ga Ničijom zemljom. To bi me
moţda i ohrabrilo, da nije bilo onog što je rekla potom, kad sam je upitala je li
itko ikad pokušao pobjeći juţnim smjerom. ―Jest‖, samo je rekla. Samo to.
Otvoreno mi je potvrdila da je taj put opasan. Njime su krenuli drugi vidovnjaci
i otišli u smrt. Moţda su i njih ovako iskušavali. Je li se ispit naprosto sastojao
od kušnje hoću li se oduprijeti ţelji da pobjegnem? Od same pomisli oblio me
znoj. Mine, zamke – ovdje ih je sigurno bilo. Zamislila sam kamere u drveću,
kako prate svaki moj pokret, ĉekaju da stanem na minu.
Zbog te sam pomisli usporila.
Ne, ne. Moram dalje. Odavde se moţe izići. Oĉekivali su da razmišljam
suprotno, samo o svojoj sigurnosti. Gotovo sam okrenula na sjever. Ali me
odluĉnost vukla dalje. Protiv svoje volje, zamišljala sam upravitelja, Davida i
nadglednika uz kamin, kako se kucaju ĉašama i gledaju me dok stajem na minu.
―Pa, gospodo, u zdravlje našeg onironauta‖, rekao bi nadglednik. ―Najvećeg
idiota kojeg smo ikad doveli u Šeol I.‖ I što bi mi napisali na nadgrobnoj ploĉi?
Bi li uklesali PAIGE MAHONEY ili samo XX-59-40? Naravno, pod
pretpostavkom da me dovoljno ostane da se uopće ima što staviti u grob.
Stala sam i naslonila se na drvo. Ovo je bilo ludo. Zašto to zamišljam? Pa
upravitelj ne moţe podnijeti nadglednika. Stisnula sam oĉi i zamislila drugu
skupinu: Jaxona, Nicka i Elizu. Bili su u citadeli, ĉekali me, tragali za mnom.
Ako bih se samo nekako uspjela probiti kroz ovu šumu, mogla bih naći put do
njih.
Ĉasak kasnije otvorila sam oĉi. Pogled mi se zaustavio na onom što je
leţalo na tlu.
183
 Kosti. Ljudske kosti. Kostur u poderanoj bijeloj odori, ispod koljena nije
imao noge. Ustuknula sam, gotovo sam se saplela o vlastite noge. Ispod je nešto
napuklo. Lubanja.
Do leša je stajala torba. Ruka je i dalje stezala ruĉku. Slomila sam suhu
kost i oslobodila je. Po tkivu koje je još bilo na kosti plazile su muhe: goleme,
crne dlakave muhe, nabrekle od trulog mesa.
Kad sam mrtvom vlasniku otela torbu, muhe su se razletjele. Svjetiljkom
sam prešla preko sadrţaja, komad trulog kruha i prazna boca. Koţa mi se orosila
i sledila. Okrenula sam bateriju desno. Koji metar dalje meĊu drvećem je zinuo
krater, do pola ispunjen kišnicom. Po tlu su bile razbacane krhotine mine i
komadići kostiju.
Minsko polje nije bilo izmišljotina.
LeĊima sam se naslonila na hrast. Ne mogu po mraku traţiti put kroz
minsko polje. Odmaknula sam se od stabla i prekoraĉila kostur. S tobom je sve u
redu, Paige. Koljena su mi klecala. Okrenula sam na sjever i traţila put kojim
sam došla. Nisam stigla daleko od ĉistine. Mogu se vratiti. Nakon što sam prešla
nekoliko metara od kostura, spotaknula sam se na korijen i pala. Ukoĉila sam se,
srce mi je poletjelo, ali nije došlo do eksplozije.
Oslonila sam se na laktove i iz jakne izvukla upaljaĉ koji sam kresnula
palcem. Pojavio se plamen. Put do etera. Nisam bila augur – vatra mi nije bila
prijatelj – ali mogla sam je iskoristiti za minijaturnu seansu. ―Trebam vodiĉa‖,
šapnula sam. ―Ako ima koga, priĊi plamenu.‖
Dosta dugo nije se dogaĊalo ništa. Plamen je treperio i cvrĉao. Onda mi se
probudilo šesto ĉulo, iz šume se pojavio mladi duh. Ustala sam. ―Trebam stići
do logora.‖ Pokazala sam upaljaĉem. ―Hoćeš li me voditi?‖
Nisam mogla ĉuti je li odgovorio, ali krenuo je putem kojim sam došla.
Osjetila sam da je to duh poginule bijele jakne i potrĉala. Nije imao razloga
odvesti me na krivi put.
Na vidiku se ukazao krug soli. Kiša je ugasila plamen iz upaljaĉa, ali se
duh nije udaljio. Trebalo mi je nekoliko minuta da se priberem. Teško mi je palo
što moram priznati, ali nisam imala izbora, morala sam na sjever. Provjerila sam
da su mi stvari još tu i opet se zaputila u šumu, s baterijskom svjetiljkom u
jednoj i Zippom u drugoj ruci, dok se duh i dalje drţao blizu.
Nakon kakvih pola sata hoda, s duhom koji mi se zakvaĉio za ramena
poput uţeta, zastala sam provjeriti je li Orion još iza mene. Malo sam
pomaknula smjer kretanja i opet uronila u tamu. Uši i nos još su mi se
oporavljali, a od šestog ĉula jeţila mi se koţa. Noţne prste sam jedva osjećala.
Stala sam i sagnula se u struku, poloţila dlanove na koljena da smirim ţivce.
Udahnula sam i odmah osjetila vonj koji sam prepoznala: vonj smrti.
Snop svjetla iz baterije je podrhtavao. Smrad trulog mesa postao je jaĉi.
Išla sam još kakvu minutu dok mu nisam otkrila uzrok. Još jedno truplo. To je

184
nekoć morala biti lisica. Ĉuperci crvenkaste dlake, tamni od sasušene krvi, oĉne
duplje pune crva. Prekrila sam nos i usta rukavom. Smrad je bio grozan.
Što god da je ubilo lisicu, sad je bilo sa mnom u ovoj šumi. Dalje, Paige.
Dalje. Svjetiljka je zacvrĉala. Taman sam krenula kad je pukla granĉica.
Je li mi se to samo uĉinilo? Nije, naravno da nije. Imam odliĉan sluh.
Mogla sam ĉuti kako mi bilo lupa u ušima. Stisnula sam se uz stablo i trudila se
disati što tiše.
Straţar. Crvena jakna u noćnoj ophodnji. Ali potom sam zaĉula teške
korake, preteške za ĉovjeka. Ugasila sam bateriju i ubacila je dţep. Nema smisla
da je drţim u ruci: ako je ukljuĉim, odat ću svoju lokaciju.
Tišina mi je bubnjala u ušima. Nisam mogla vidjeti prst pred nosom, ali
sam opet ĉula korak, ovaj put bliţe. Potom zvuk zuba kako ţvaĉu truplo. Nešto
je pronašlo lisicu.
Ili se po nju vratilo.
Zaklonila sam dlanom upaljaĉ. Srce mi se ĉudno ponašalo. Nisam bila
sigurna je li toliko ubrzalo da su se otkucaji spojili u kontinuirani zvuk ili je
jednostavno prestalo kucati. Iza mene, duh je zadrhtao.
Minute su prolazile. Ĉekala sam. Jednom ću se morati pokrenuti, ali već
sam znala, znala da je nešto u blizini. Triput je škljocnulo, grleno.
Svaki mišić u tijelu mi se zategnuo. Disala sam na nos, usnice sam ĉvrsto
stisnula. Nisam znala kakav je to bio zvuk, samo da ga nije proizvelo ljudsko
biće. Ĉula sam neke ĉudne zvukove koje su ispuštali Refovi, ali nikada takav
ruţan, instinktivan zvuk.
Iznenadni nalet vjetra ugasio je upaljaĉ. Moj duh vodiĉ je pobjegao. Neko
vrijeme prsti su mi ostali ukoĉeni od strave. Tad sam se sjetila pištolja,
omotanog u torbi. Bilo bi uzaludno pokušavati pogoditi mog progonitelja, ali
mogla bih mu barem odvratiti paţnju. Tako bi dobila na vremenu i mogla se
udaljiti. Razmišljala sam da se popnem na drvo, a onda od toga odustala. Drveće
mi baš nije jaĉa strana. Bolje da se potrudim pronaći novo skrovište. Opet,
popeti se na višu razinu ne zvuĉi glupo. Ako se naĊem na sigurnom, mogu
baterijom osvijetlili stvora i vidjeti o ĉemu se radi. Spremila sam upaljaĉ i
poĉela kopati po torbi.
Kad mi se u ruci našao pištolj, poĉela sam kopati za strelicom. Ĉinilo mi se
da sa svakim pokretom stvaram nepotrebnu buku: svaki izdisaj, svako šuštanje
jakne. Konaĉno sam pod prstima osjetila hladni, glatki cilindar strelice. Znala
sam nabiti obiĉan pištolj, ali oruţje s kojim se dotad nisam srela, u mraku mi je
oduzelo nekoliko minuta, petljala sam po njemu vlaţnim prstima i trudila se sve
to raditi neĉujno. Kad je pištolj bio spreman, podigla sam ruke, naciljala i
opalila.

185
 Kad je strelica pogodila cilj, zacvrĉala je poput vrele masti u tavi. Stvorenje
je jurnulo prema izvoru zvuka. I samo se oglasilo vlastitim zvukom. Poput
zujanja muhe.
Nije se radilo o ţivotinji.
Cijelu me proţela muĉnina. O Emimima sam toliko slušala, ali nikad nisam
zamišljala kako bih se s jednim od njih mogla sresti. Ĉak i nakon svega što sam
ĉula u pozdravnom govoru, ĉak i nakon što je ona crvena jakna ostala bez ruke,
gotovo da sam poĉela vjerovati kako uopće ne postoje. Sve do sad.
Jedva sam se drţala na nogama. Ruke su mi se tresle, usne podrhtavale.
Nisam mogla disati, misliti. Moţe li mi ĉuti bilo? Nanjušiti strah? Slini li već
nad mojim tkivom ili mu se moram još pribliţiti da bi me osjetio?
Stavila sam novu strelicu u pištolj. Zunzara je njušila uokolo mjesta na koje
sam pucala. Sklopila sam oĉi i posegnula za eterom.
Nešto nije bilo u redu. Nešto je ustvari bilo jako pogrešno. Svi lokalni
duhovi su se razbjeţali, kao da su se prepali, ali zašto bi se duhovi plašili nekog
stvorenja iz fiziĉkog svijeta? Nije im prijetila neka nova smrt. Što god da je bilo
posrijedi, nije se imalo od ĉega naĉiniti špulu.
Shvatila sam kako Zunzaru više ne ĉujem. Dlanovi su mi bili glatki od
znoja. Jedva sam uspijevala drţati pištolj. Svakog trenutka mogla sam poginuti.
Postati veĉera. Sve je ovo sigurno neka namještaljka. Nashira nije ţeljela da
zasluţim svoju boju. Htjela je da umrem.
E, pa ne danas, pomislila sam. Ne danas, Nashira.
Istrĉala sam iz svog zaklona iza drveta. Ĉizme su udarale, srce htjelo
iskoĉiti iz grudi. Gdje je? Je li me već ugledalo?
Nešto me udarilo ispod lopatice. Na trenutak sam postala lagana poput
zraka, visjela sam u tami. Onda sam tresnula na zemlju. Ruka mi se izvrnula,
zglavak puknuo. Ugrizla sam se za usnicu pola sekunde prekasno i vrisnula.
Pištolja više nije bilo. Nije bilo nikakvih izgleda da ga sad pronaĊem. Stvar
sam mogla ĉuti – bila mi je blizu, bila je nada mnom. Iz ĉizme sam ozlijeĊenom
rukom izvukla lovaĉki noţ.
Na svoj sam duh potpuno zaboravila. Ubola sam u mekano tkivo. Nešto mi
je procurilo po ruci. Zzzz. Još jednom sam ubola, pa još jednom. Zzzz. Zzzz.
Nešto me udaralo u lice, male, okrugle stvari. Zatreptala sam da ih izbacim iz
oĉiju, iskašljavala sam ih usta. Prsti su me zgrabili za vrat, osjetila sam vreo,
smrdljiv dah na obrazu. Noţem. Opet. Zzzz. Blizu uha škljocnuli su zubi. Ubola
sam noţem prema gore, opet u tkivo, pa povukla oštricu. Sjekla je mišić i
hrskavicu. Onda je stvar nestala, oslobodila sam se. Ruke su mi do zglavaka bile
natopljene sirupastom, smradnom tekućinom. U grlo mi je navrla ţuĉ, palila mi
usta i nos.
Baterija je leţala kakva tri metra od mene. Otpuzala sam do nje, drţeći
slomljenu ruku uz grudi. Već sam prije znala lomiti ruku, sad je u njoj pulsirao
186
snaţan bol. Vukla sam se dalje na jednoj ruci, s noţem meĊu zubima, okupana
znojem. Od smrada mi se dizao ţeludac i slao bolne grĉeve u usta. Zgrabila sam
svjetiljku i usmjerila je iza sebe. MeĊu drvećem sam vidjela mraĉne obrise. Novi
koraci. Još Zunzara. Ne.
Glava mi se raspadala od bola. Vid mi se zamutio. Ne želim umrijeti.
Opsjedanje leptira puno me više oslabilo nego što sam oĉekivala. Trči.
Posegnula sam u jaknu i izvukla špricu. To mi je posljednje utoĉište, a ne
signalni pištolj. Neću ga ispaliti. Ovu igru ne namjeravam izgubiti.
Injekcija ScionAidova adrenalina za vlastitu upotrebu. Puno jaĉi od
razrijeĊenog koktela droga koje mi je Jax davao da ostanem budna. Zabila sam
si iglu kroz nogavicu, ravno u bedro.
Oštar bol. Opsovala sam, ali nisam vadila iglu. Adrenalinska doza ušla mi
je u mišić. Scionov adrenalin tako je pripremljen da ti probudi cijelo tijelo, ne
samo da pomogne da funkcioniraš, nego je dovoljne doze da ti izbriše bol i ojaĉa
te. Budnjaci su stalno bili na njemu. Mišići su mi postali elastiĉni, noge ojaĉale.
Skoĉila sam s tla i dala se u puni trk. Adrenalin mi nije djelovao na šesto ĉulo,
ali sam se od njega lakše usredotoĉila na eter.
Zunzara je imala mraĉnu, šupljikavu onirosferu, crnu rupu u eteru. Ako bih
se pokušala probiti u nju, ne bih baš daleko stigla. Svejedno sam probala, tako
da ne izaĊem iz vlastitog tijela.
Obavio me crni oblak. Moja se onirosfera smraĉila, a rubovi vidnog polja
skupili. Morala sam ga odbiti. Brzi napad trebao bi ga otjerati. Duh mi je poletio
iz tijela i probio rub onirosfere. Stvorenje je ispustilo zastrašujući krik. Koraci su
stali. Istovremeno, zasljepljujući bol vratio me natrag u moju onirosferu.
Dlanovi su mi se našli na tlu. S mukom sam se opet podigla na noge i nastojala
doći do daha.
Na kraju šume bile su ledine. Vidjela sam Magdalenine tornjeve, grad.
Grad.
Adrenalin mi je nadirao venama, jurio mišićima, tjerao me da idem sve
brţe. Dlan mi je visio uz tijelo dok sam trĉala poput grešnika pokajnika prema
svojem zatvoru. Bolje zatvorenik nego mrtvac.
Zunzara je vrisnula. Krik mi je odjeknuo svim tjelesnim stanicama.
Prebacila sam se preko ograde od ĉeliĉnog lanca, doĉekala se na noge i nastavila
trĉati.
Na vrhu Magdalene bila je osmatraĉnica. Tamo sigurno mora biti crvena
jakna naoruţana puškom. Mogu svladati Zunzaru, ubiti je. Znoj mi je natapao
odjeću. Ne još. Nisam još osjećala bol, ali znala sam da mi je pukao mišić.
Prošla sam pored zahrĊale ploĉe na kojoj je pisalo DOPUŠTENA UPORABA UBOJITE
SILE. Fino. Nikada mi u ţivotu nije bila potrebnija. Već sam vidjela
osmatraĉnicu. Otvorila sam usta da pozovem u pomoć i ispalim signalni pištolj,
kad me nešto iznenada imobiliziralo. Mreţa. Pala je po meni: gusta ţiĉana

187
mreţa. Kriknula sam koliko me grlo nosilo: ―Ne, ne, ubij ga!‖ Borila sam se
poput mamca na udici. Zašto su me uhvatili mreţom? Pa nisam ja neprijatelj!
Naravno da jesi, rekao mi je glas u glavi, ali više ga nisam slušala. Morala sam
se iskobeljati iz ove mreţe. Zunzara je pristizala. Razderat će me, kao što je
razderala lisicu.
Ĉulo se paranje. Glas mi je izgovorio ime: ―Paige, smiri se, sve je u redu,
sad si na sigurnom‖, ali mu nisam vjerovala. To je bio glas kojeg sam se bojala.
Borila sam se da se oslobodim mreţe i opet pokušala potrĉati. Tada me nešto
zgrabilo i bacilo unatrag.
―Paige, koncentriraj se! Iskoristi svoj strah, iskoristi ga!‖ Nisam se mogla
usredotoĉiti. Podivljala sam od straha. Srce mi je prebrzo lupalo, nisam mogla
drţati korak s njim. Vid mi je odlazio i dolazio, usta su mi se osušila. Zar sam
još na nogama?
―Paige, zdesna! Napadni ga!‖
Pogledala sam udesno. Nisam mogla vidjeti o ĉemu se radi, ali ljudsko biće
nije bilo. Strah mi je dosegnuo vrhunac. Poletjela sam u eter. U ništavilo. A
onda u nešto.
Zadnje što sam vidjela bilo je moje tijelo kako beţivotno pada na tlo. Ali ne
svojim oĉima. Nego oĉima srne.

188
 18.
Jedno dobro jutro

U ţivotu postoje neke stvari koje se nikada ne zaborave. Duboko su usaĊene,

nalaze se u hadalnoj zoni. Spavala sam kao top, ĉekala da mi mozak blokira
stravu koju sam doţivjela u šumi.
Pravi, duboki san bio mi je spas, mirna stanka izmeĊu buĊenja i hodanja.
Jax i drugi to nikada nisu mogli razumjeti, zašto sam toliko voljela spavati. Kad
sam se ţeljela odmoriti nakon sati provedenih u eteru, Nadine bi se uvijek
nasmijala. ―Luda si, Mahoney‖, rekla bi. ―Satima si knjavala, a sad hoćeš
spavati još? Ma pazi da ne bi. Ne za tvoju plaću.‖
Nadine Arnett, oliĉenje sućuti. Jedini ĉlan ekipe koji mi nije nedostajao.
Kad sam se probudila, bila je noć. Zglavak ruke bio mi je stisnut metalnim
okvirom nalik pauku. Iznad sebe sam ugledala baršunasti baldahin. Bila sam u
upraviteljevom krevetu. Ma zašto sam u njegovu krevetu?
Misli su mi se sporo vukle. Nisam se baš mogla sjetiti što se dogodilo prije.
Osjećala sam se isto kao kad me Jaxon pustio da kušam pravo vino. Pogledala
sam ruku. Okvir je spreĉavao micanje zgloba. Htjela sam ustati – da se maknem
iz ovog kreveta – ali bilo mi je suviše toplo i bila sam suviše troma da se
pomaknem. Sedativ, pomislila sam. A onda je sve bilo u redu. Sve je bilo u redu.
Kad sam ponovno otvorila oĉi, bila sam budnija. Ĉula sam poznati glas.
Upravitelj se vratio i nije bio sam. Otpuzala sam do zastora i razmaknula ga. U
kaminu je plamtjela vatra. Upravitelj mi je stajao okrenut leĊima i govorio
nekim nepoznatim jezikom. Rijeĉi su klizile dubokim tonovima, odzvanjale
poput glazbe u koncertnoj dvorani. Pred njim je stajala Terebell Sheratan. U ruci
je drţala kaleţ. Stalno je pokazivala prema krevetu – prema meni. Upravitelj je
odmahnuo glavom. Slušala sam ih.
Kakav je to jezik?
Obratila sam se najbliţim duhovima: duhovima onih koji su nekoć ovdje
ţivjeli.
Gotovo da su plesali u ritmu razgovora upravitelja i Terebell. Isto se
dogaĊalo kad bi Nadine svirala klavir ili kad bi cvrkutalo na ulici otpjevalo
napjev. Cvrkutala – poligloti, da ih nazovem pravim terminom – mogu govoriti i
razumjeti jezik koji znaju samo duhovi, ali upravitelj i Terebell nisu bili duhovi.
Ni jedno od njih nije imalo auru poliglota.

189
 Skupili su glave, nešto su pregledavali. Kad sam bolje pogledala, smrznula
sam se.
Moj telefon.
Terebell ga je premetala po ruci, prelazila palcem po tipkama.
Baterija se odavno ispraznila.
Ako su moj telefon i naprtnjaĉa u njihovim rukama, onda imaju i pamflet.
Jesu li to pokušavali vidjeti brojeve koje imam u adresaru? Sigurno sumnjaju
kako sam morala poznavati autora pamfleta. Ako pronaĊu Jaxonov broj, mogu
ga locirati u Seven Dialsu – pa bi, odjednom, ona Carlova vizija imala smisla.
Morala sam doći do tog telefona. Terebell ga je spremila u košulju.
Upravitelj joj je nešto rekao. Dotaknuli su se ĉelima prije nego što je izišla iz
sobe i za sobom zakljuĉala masivna vrata. Upravitelj je na trenutak ostao
nepomiĉan i gledao kroz prozor, a onda se okrenuo krevetu. Prema meni.
Razmaknuo je zastor i sjeo na rub.
―Kako se osjećaš?‖ upitao je.
―Jebi se.‖
Oĉi su mu sjale. ―Vidim, bolje si.‖
―Zašto je moj telefon kod Terebell?‖
―Zato da ga ne pronaĊe Nashira. Njene crvene jakne bi iz njega mogle
izvući brojeve tvojih prijatelja u Organizaciji.‖
―Nemam prijatelje u Organizaciji.‖
―Paige, daj mi nemoj lagati.‖
―Ne laţem.‖
―Samo još jedna laţ.‖
―A ti mi uvijek govoriš samo istinu.‖ Nisam skrenula pogled. ―Ostavio se
me s onom stvari. Ostavio samu, u mraku, sa Zunzarom.‖
―Znala si da će doći. Znala si kako ćeš se morati suoĉiti s Emimom. U
svakom sluĉaju, upozorio sam te.‖
―A kako si me to dovraga upozorio?‖
―Hladne toĉke, Paige. Tako putuju.‖
―Pa si jednu pustio da doĊe?‖
―Nisi bila u opasnosti. Znao sam da si uplašena, ali morao sam te navesti da
opsjedneš tu srnu.‖
Gledao me netremice u oĉi. Usta su mi se osušila.
―Sve si ono izveo samo zato da bih ja opsjela Nualu.‖ Prešla sam jezikom
preko usana. ―Sve si to namjestio kad si otvorio hladnu toĉku.‖
Klimnuo je glavom. ―Ti si pustio Zunzaru.‖ Opet je klimnuo. ―I zbog tebe
sam se tako preplašila da sam...‖

190
 ―Tako je.‖ Uopće ga nije bilo stid. ―Pretpostavio sam kako tvoj dar pokreću
snaţne emocije: srdţba, mrţnja, tuga – te strah. Strah je kod tebe pravi okidaĉ.
Natjerao sam te da doĊeš do krajnje granice mentalnog uţasa i tako naveo da
opsjedneš Nualu, tako da pomisliš kako je ona Zunzara koja te progonila kroz
šumu. Ali nikada ti ne bih ugrozio ţivot.‖
―To me moglo ubiti.‖
―Poduzeo sam odreĊene mjere opreza. Ponavljam: niti u jednom trenutku
nisi bila u neposrednoj opasnosti.‖
―Priĉaš gluposti. Ako misliš da je krug soli nekakva mjera opreza, fali ti
daska u glavi.‖ Sad sam već kliznula u uliĉni ţargon, ali bilo mi je svejedno. ―To
ti se sigurno svidjelo – gledati me kako plešem...‖
―Nije, Paige. Pokušavam ti pomoći.‖
―Idi do vraga.‖
―Već sam u nekom pogledu tamo.‖
―Idi do nekog onda koji nije u mojoj blizini.‖
―Ne. Ti i ja smo se pogodili, a ja pogodbe ne kršim.‖ Gledao me u oĉi.
―Oĉekujem da se pojaviš za deset minuta. Duguješ mi sat vremena ugodnog
razgovora.‖
Mogla sam ga pljunuti, ali granica je povuĉena. Izišla sam iz sobe i otišla
na gornji kat.
Nisam mu namjeravala reći ništa više o sebi. Već je ionako znao suviše
osobnih detalja – a ne smije ništa otkriti o mojem odnosu s Jaxom. Nashira se
već dala u potragu za ekipom. Ako otkrije kako sam mu ja jedan od najbliţih
saveznika, vjerojatno bi me natjerala da ga sama uhitim. Jednostavno ću se
pretvarati da osjećam traumu od napada Zunzare, da sam jedva u stanju govoriti.
Opet sam to mogla ĉuti, taj dah koji mu je pilio grlo. Sklopila sam oĉi. Sjećanje
je izblijedjelo. Preko prljave odjeće imala sam tanak ogrtaĉ. Odjeća je smrdjela
na znoj i smrt. Ušla sam u kupaonicu i zderala je sa sebe. Ĉekala me nova
ruţiĉasta odora. Trljala sam koţu sapunom i vrelom vodom. Htjela sam ukloniti
svako prokleto sjećanje na taj miris.
Kad sam pogledala u ogledalo, shvatila sam kako na sebi i dalje imam
privjesak. Strgnula sam ga. Puno je od njega bilo koristi.
Kad sam se vratila u njegovu odaju, sjedio je u svojem omiljenom
naslonjaĉu. Pokazao je na fotelju nasuprot sebi. ―Izvoli.‖
Sjela sam. Naslonjaĉ mi se ĉinio golem. ―Jesi li mi dao sedativ?‖
―Nakon tog opsjedanja imala si svojevrstan napadaj.‖ Gledao me. ―Jesi li
pokušala opsjesti Emima?‖
―Ţeljela sam mu vidjeti onirosferu.‖
―Shvaćam.‖ Posegnuo je rukom za vrĉem. ―Piće?‖

191
 Bila sam u iskušenju pitati ga radi li se o neĉem ilegalnom – moţda, crnom
vinu – ali nisam imala energije da ga izazivam. ―Kavu‖, rekla sam.
Povukao je grimizni konopac. Bio je povezan sa starinskom polugom za
zvono. ―Netko će je ubrzo donijeti‖, rekao je. ―Amaurotik?‖
―Da.‖
―Dakle, s njima postupate kao s poslugom.‖
―Kao s robovima, Paige. Da nazovemo stvari pravim imenima.‖
―Ali njihova krv vam je vrijedna.‖
Popio je gutljaj iz svojeg vrĉa. Sjedila sam prekriţenih ruku i ĉekala da
zapodjene razgovor.
Gramofon je opet svirao. Melodiju sam prepoznala – I Don’t Stand a Ghost
of a Chance with You, verzija koju pjeva Sinatra. Na crnoj listi Sciona našla se
jednostavno zato što je u naslovu imala rijeĉ ghost, bez obzira na to što s
duhovima nije imala skoro nikakve veze. Ah, kako mi je nedostajao Sinatra.
―Dobivaš li sve ploĉe s crne liste?‖ Upitala sam trudeći se iz petnih ţila da
pitanje zvuĉi kao neobavezno ĉavrljanje.
―Ne, dolaze u House. Povremeno odem tamo i uzmem koju za svoj
gramofon.‖
―SviĊa li ti se naša glazba?‖
―Neka da. Uglavnom ona iz dvadesetog stoljeća. Vaši su mi jezici
zanimljivi, ali mi se većina moderne muzike ne sviĊa.‖
―Za to okrivi cenzuru. Da tebe nema, ne bi je ni bilo.‖ Podigao je vrĉ.
―Priznajem.‖
Morala sam ga pitati. ―Što to piješ?‖
―Esenciju cvijeta amaranta, pomiješanu s crnim vinom.‖
―Nisam nikad ĉula za amarant.‖
―Ova vrsta ne raste na Zemlji. Lijeĉi većinu duhovnih ozljeda. Da si uzela
amarant nakon susreta s poltergeistom, moţda ti ne bi ostao tako dubok oţiljak.
Izlijeĉio bi i dio oštećenja koje bi ti pretrpio mozak, ako bi se previše ĉesto
koristila duhom kad nisi prikljuĉena na aparate za vitalne funkcije.‖
Vidi, vidi. Lijek za moj mozak. Da je za ovo naĉuo, Jaxon mi nikada više
ne bi dao da spavam. ―Zašto ga piješ?‖
―Zbog starih rana. Amarant ublaţava bol.‖
Na nekoliko je sekundi zavladala tišina. Sad je bio moj red da progovorim.
―Ovo je tvoje.‖ Podigla sam privjesak u zrak. ―Zadrţi ga.‖
―Ne ţelim.‖
―Traţim da ga zadrţiš. Moţda neće odbiti Emima, ali ti moţe spasiti ţivot
protiv poltergeista.‖

192
 Spustila sam ga na naslon fotelje. Upravitelj ga je pogledao, pa brzo mene
u oĉi.
Netko je pokucao na vrata. Ušao je momak, otprilike mojih godina, moţda
nešto stariji. Nosio je sivu bluzu i imao krvave oĉi.
Usprkos tome, bio je prekrasan, lijep kao slika. Kosa mu je bila zlaćana,
okruţivala njegovo lice snaţne vilice, a usne i obrazi bili su mu ruţiĉasti poput
latica. Oĉi su mu bile od plavog kristala. Uĉinilo mi se kako oko njega mogu
osjetiti drhtav obris aure.
―Michael, molim te kavu‖, rekao mu je upravitelj. ―Piješ li je sa šećerom,
Paige?‖
―Ne, hvala‖, rekla sam. Michael se naklonio i otišao. ―On je, dakle, tvoj
osobni rob, je li tako?‖
―Michael je bio dar nasljednog suverena.‖
―Kako romantiĉno.‖
―Ne baš.‖ Upravitelj je pogledao prema prozoru. ―S Nashirom se ne da
puno uĉiniti kad nešto ţeli. Ili nekog.‖
―Mogu misliti.‖
―Moţeš li?‖
―Znam da ima pet anĊela.‖
―Da, ima. Ali oni su joj i prednost i mana.‖
Otpio je gutljaj. ―Krvni suveren pati od utjecaja tih takozvanih anĊela.‖
―Sigurna sam da je njima zbog toga ţao.‖
―Preziru je.‖
―Ma nemoj mi reći.‖
―Kaţem ti.‖ Oĉito ga je moj prijezir zabavljao. ―Razgovaramo tek dvije
minute, Paige. Nemoj odmah ispucati baš sav sarkazam.‖ Htjela sam ga ubiti.
Ali ispalo je da ne mogu.
Mladić se vratio s loncem kave. Spustio je na stol pladanj na kojem se
nalazila i obilna porcija peĉenih kestena s cimetom.
Od njihova slatkog mirisa potekla mi je slina na usta. Nedaleko mosta
Blackfriars bio je peĉenjar koji je zimskih mjeseci nudio kestene. Ovi su
izgledali još bolje, s napuklim smeĊim ljuskama i baršunastom bijelom
unutrašnjosti. Bilo je i voća: komadića kruške, sjajnih trešanja, mekih kriški
crvene jabuke. Michael mu je dao znak, a upravitelj je klimnuo glavom. ―Hvala
ti, Michael. To je sve.‖
Ponovno se naklonio i otišao. Htjela sam se izderati na njega. Bio je tako
pokoran.
―Kad kaţeš ‗takozvani‘ anĊeli‖, rekla sam nakon što sam se prisilila da se
smirim, ―što toĉno pod tim misliš?‖

193
 Upravitelj nije odgovorio.
―Jedi‖, rekao je. ―Molim te.‖
Uzela sam kesten s tanjura, bio je još topao. Imao je ukus po toplini i zimi.
―Siguran sam kako znaš što je to anĊeo: duša koja se vratila na ovu razinu
kako bi štitila osobu za koju je dala ţivot‖, rekao je.
―Znamo da postoje anĊeli i arkanĊeli, pa pretpostavljam kako je to poznato
i uliĉnim vidovnjacima.‖ Klimnula sam glavom. ―Nashira je u stanju
zapovijedati anĊelima treće razine.‖
―Da?‖
―Moţe uhvatiti odreĊene vrste duhova.‖
―Ona je, dakle, vezaĉ.‖
―Puno više od obiĉnog vezaĉa. Ako ţeli ubiti vidovnjaka, ne samo što mu
moţe zarobiti duh, već se zna i njime posluţiti. Dok god je taj duh vezan uz nju,
njegova joj prisutnost utjeĉe na auru. Takva iskvarenost aure omogućuje joj da
istovremeno raspolaţe s nekoliko darova.‖
Kava mi se prolila u krilo. ―Mora ih sama ubiti?‖
―Da. Zovemo ih ‗palim anĊelima‘.‖ Pogledao me. ―I vjeĉno ostanu vezani
uz svojeg ubojicu.‖
Ustala sam.
―Zao si.‖ Šalica mi se razbila kod nogu. ―Kako moţeš oĉekivati da s tobom
razgovaram, da s tobom postupam kao s ljudskim bićem, kad tvoja zaruĉnica
takvo što radi? Kako je moţeš pogledati u oĉi?‖
―Jesam li ja to rekao da sam i sam prizivao pale anĊele?‖
―Ali si već ubio ĉovjeka.‖
―I ti si.‖
―Ne radi se tu o tome.‖
Upravitelju se izmijenio izraz lica. Nije više bilo ni traga poruge. ―Ne znam
što mogu uĉiniti za ovaj svijet‖, rekao je, ―ali neću dopustiti da se tebi nešto loše
dogodi.‖
―Ne trebam tvoju zaštitu. Slobodno me se moţeš riješiti. Uvali me kome
drugom. Ne ţelim više biti tvoja uĉenica. Hoću drugog gospodara. Ţelim biti s
Thubanom. Pošalji me Thubanu.‖
―Sumnjam da bi ti se svidjelo da završiš s nekim od Sargasa kao s
gospodarom.‖
―Nemoj mi govoriti što bi mi se svidjelo ili ne. Ţelim...‖
―Ţeliš se opet osjećati sigurnom.‖ Ustao je, izmeĊu nas je ostao stolić za
kavu. ―Ţeliš da s tobom postupam kao što Thuban i ostali postupaju sa svojim
ljudima jer ti se ĉini da bi u tom sluĉaju mogla s punim pravom mrziti Refaime.
Ali, zato što ti ja ne ĉinim ništa naţao nego te pokušavam razumjeti, ti bjeţiš.

194
Znam zašto, to mi je jasno. Nije ti jasan moj motiv. Stalno se pitaš zašto ti ţelim
pomoći, i na to si pitanje ne uspijevaš odgovoriti. Ali to ne znaĉi da odgovora
nema, Paige. Znaĉi kako ga tek moraš otkriti.‖
Utonula sam natrag u naslonjaĉ. Vrela kava promoĉila mi je hlaĉe. Kad je
to zamijetio, rekao je: ―Naći ću ti drugu odjeću.‖
Otišao je do ugraĊenog ormara. Oĉi su mi se uţarile od srdţbe. Gotovo sam
ĉula Jaxa kako me kori. Stvarno si blesava. S tim suzicama u očima. Digni
glavu, dušice! Što želiš – sućut? Sažaljenje? To od njega nećeš dobiti. Svijet ti je
klaonica, frajlice moja. Zamahni sad tim prokletim nožem. Da vidim kako si mu
zapaprila.
Upravitelj mi je donio dugu crnu bluzu. ―Nadam se da ti pristaje.‖
Pruţio mi ju je. ―Malo mi se ĉini prevelika, ali će ti bar biti toplo.‖
Klimnula sam glavom. Upravitelj mi okrene leĊa. Navukla sam bluzu
preko glave. Bio je u pravu, dosezala mi je do koljena. ―Gotovo‖, rekla sam.
―Hoćeš li sjesti?‖
―Kao da imam izbora.‖
―Nudim ti izbor.‖
―Ne znam što hoćeš da ti kaţem.‖
―Idealno bi bilo kad bi mi otkrila tko je u prošlosti tako okrutno s tobom
postupao da misliš kako ne moţeš nikom vjerovati.‖ Upravitelj se vratio u svoj
naslonjaĉ. ―Ali znam kako mi to nećeš reći. Jer te svoje prijatelje ţeliš zaštititi.‖
―Nemam pojma o ĉemu govoriš.‖
―Naravno da nemaš.‖
Pukla sam. ―U redu, da, imam prijatelje vidovnjake. Nema li ih svaki drugi
vidovnjak?‖
―Nema. S godinama, londonska je Organizacija ojaĉala. Oni koje
uspijevamo uhvatiti uglavnom joj ne pripadaju – ţive sami, ili na ulici, jer nisu u
stanju kontrolirati svoju moć. Ili su ih obitelji odbacile. Zato ih je toliko
spremno sluţiti nam: vlastita vrsta s njima je loše postupala. Iako ih Refaimi
tretiraju kao graĊane drugog reda, pruţaju im priliku da se koriste eterom. Od
njih slaţemo skupine pa opet postaju dio nekog društvenog ustroja.‖ Pokazao je
na vrata. ―Michael je bio poliglot – mislim kako ih vaši zovu ‗cvrkutala‘.
Roditelji su mu se toliko prepali njegovih lingvistiĉkih sposobnosti da su ga
pokušali podvrgnuti egzorcizmu. Onirosfera mu se srušila. Nakon toga jedva je
mogao govoriti.‖
Ostala sam bez rijeĉi. Ĉula sam već da se onirosfera moţe urušiti; to se
dogodilo deĉku iz ekipe, Zekeu.
Tako te uĉini neĉitljivim. Onirosfera ti opet izraste, s brojnim slojevima
obrambenog oklopa, što prijeĉi svaki duhovni napad.

195
 ―Dvije crvene jakne su ga pokupile prije dvije godine. Ţivio je na ulici u
Southwarku – neĉitljiv, bez novca ili hrane. Smjestili su ga u Tower pod
sumnjom u neprirodnost, ali sam ga prerano doveo ovamo. Iako se s njim
postupa kao s amaurotikom, ipak ima auru. Uĉio sam ga opet govoriti. Nadam se
kako će jednog dana uspjeti naći eter i da će opet moći zapjevati kao nekoć. S
glasovima mrtvih.‖
―Ĉekaj‖, rekla sam. ―Ti si ga uĉio?‖
―Tako je.‖
―Zašto?‖
Tišina je ispunila svaki kutak prostorije. Upravitelj uzme svoj kaleţ.
―Tko si ti?‖ rekla sam. Pogledao me. ―Ti si konzort nasljednog suverena
linije Sargasa. Upravljaš marionetskim reţimom od 1859. godine. Podrţao si
krijumĉarenje vidovnjaka, pustio da se oko toga razvije cijeli sustav. Pomogao si
im širiti laţi i izazivati mrţnju i strah. Zašto pomaţeš ljudima?‖
―To ti ne mogu reći. Baš kao što ti meni ne ţeliš otkriti tko su ti prijatelji, ja
tebi neću reći svoj skriveni motiv.‖
―A ako bih ti otkrila tko su mi prijatelji, bi li mi rekao?‖
―Moţda.‖
―Jesi li ga otkrio Michaelu?‖
―Donekle. Michael mi je jako odan, ali ne mogu imati u njega potpuno
povjerenje jer mu je mentalno stanje krhko.‖
―Imaš li isti stav i prema meni?‖
―Premalo znam o tebi da bih ti mogao vjerovati, Paige. Ali to ne znaĉi da
moje povjerenje ne moţeš zadobiti. Ustvari‖, zavalio se u fotelju, ―prilika za to
ukazat će ti se baš danas.‖
―Kako to misliš?‖
―Vidjet ćeš.‖
―Da pokušam pogoditi. Ubio si proricatelja i ukrao mu sposobnost, pa sad
misliš da moţeš vidjeti moju budućnost.‖
―Nisam kradljivac darova. Ali jako dobro poznajem Nashiru, toliko dobro
da mogu pogoditi njezin sljedeći potez. Znam kad najviše voli napasti.‖
Samostojeći sat odbio je jednom. Upravitelj ga pogleda. ―Eto, jedan sat‖,
rekao je. ―Slobodna si. Moţda bi trebala posjetiti svoju prijateljicu,
kartomanticu.‖
―Liss je u duhovnom šoku‖, rekla sam.
Pogledao me.
―Crvene jakne su joj bacile karte u vatru.‖ Stisnulo mi se grlo. ―Od tad je
nisam vidjela.‖

196
 Zatraži da ti pomogne. Borila sam se sa sobom. Traži da joj nabavi nove
karte. Učinit će to. Pomogao je Michaelu.
―Šteta‖, rekao je. ―Baš je darovit izvoĊaĉ.‖
Istisnula sam iz sebe: ―Moţeš li joj pomoći?‖
―Nemam karata. Mora imati vlastitu vezu s eterom.‖ Pogledao me u oĉi.
―Trebat će joj i amarant.‖
Ostala sam nepomiĉna dok je otvarao kutijicu na stoliću za kavu.
Nalikovala je na staromodnu burmuticu, naĉinjena od sedefa i zlatnih listova. U
središtu poklopca bio je cvijet s osam latica, poput onog na kutiji s ampulama.
Otvorio je poklopac i izvadio boĉicu ulja, obojenu u plavo.
―To je ekstrakt astera‖, rekla sam.
―Odliĉno.‖
―Zašto ti to drţiš?‖
―Koristim male doze zvjezdanog cvijeta da pomognem Michaelu. To mu
pomaţe da se prisjeti svoje onirosfere.‖
―Zvjezdanog cvijeta?‖
―Tako Refaimi nazivaju aster. Doslovni prijevod s našeg jezika glossolalije,
ili glossa.‖
―Je li to jezik kojim govore cvrkutala?‖
―Jest. Drevni jezik etera. Michael ga više ne govori, ali ga razumije. Isto
tako i šaptaĉi.‖
Dakle, cvrkutala mogu prisluškivati Refaime. Zanimljivo. ―Namjeravaš li
mu sad dati aster?‖
―Ne. Ţelim samo organizirati svoju zbirku zaplijenjene droge‖, rekao je.
Nisam imala pojma šali li se. ―Neke od njih, poput vrtne šumarice, mogu
djelovati protiv nas.‖ Izvadio je crveni cvijet.
―Neke otrove treba drţati podalje od ljudskih ruku.‖ Fiksirao me pogledom.
―Ne bismo htjeli da se iskoriste za, primjerice, upad u House. To bi
ugrozilo naše najtajnije zalihe.‖
Crveni cvijet. Sjetila sam se Davidove ceduljice. Jedini način.
Jedini naĉin da se ubije Refaim?
―Ne‖, rekao je. ―To stvarno ne bismo ţeljeli.‖

U Štakornjaku je bilo mirno. Liss nisam vidjela otkako me Suhail priveo u

Magdalenu; nije mi se pruţila ni jedna prilika da je obiĊem i vidim je li
preţivjela gubitak špila. Bila je pri svijesti, ali odsutna. Usne su joj bile blijede,
a pogled joj je lutao, neusredotoĉen. Bila je u duhovnom šoku.
Julian i izvoĊaĉ s naoĉalama kojeg sam upoznala prvog dana – Cyril – uzeli
su si zadatak o njoj se brinuti. Hranili su je, ĉešljali je, lijeĉili joj opekline na

197
rukama i razgovarali. Samo je leţala, ukoĉena, oznojena i nešto mrmljala o
eteru. Sad kad se više s njim nije mogla povezati, osjećala je prirodni poriv da
napusti tijelo i spoji se s eterom. Naš je zadatak bio da taj poriv suzbijemo. Da je
zadrţimo ovdje s nama.
Trampila sam u Kramarovoj zalagaonici dvije tablete za Sterno, nešto
šibica i limenku graha. Na polici nije imao karte, sve ih je došla zaplijeniti
crvena jakna: Kathryn, da bude sigurna kako će Liss zbog toga patiti. Imala je
sreće što ju je upravitelj sprijeĉio da naleti na mene.
Kad sam se vratila u dašĉaru, Julian je podignuo glavu, oĉi su mu bile
crvene od iscrpljenosti. Više nije nosio ruţiĉastu bluzu, na sebi je imao poderanu
košulju i platnene hlaĉe.
―Paige, nije te dugo bilo.‖
―Morala sam otići. Objasnit ću poslije.‖ Kleknula sam pored Liss. ―Jede
li?‖
―Natjerao sam je juĉer da pojede malo kašice, ali sve je odmah povratila.‖
―A opekline?‖
―Teške. Treba nam Silvadene.‖
―Pokušat ćemo je opet navesti da jede.‖ Pomilovala sam je po vlaţnim
kovrĉama, štipnula je za obraz. ―Liss?‖
Oĉi je drţala otvorene, ali nije ništa odgovorila. Zapalila sam Sterno. Cyril
je bubnjao prstima po koljenu. ―Daj, Rymorice‖, uzrujano joj je rekao. ―Ne
moţeš tako dugo biti odsutna sa svoje svile.‖
―Malo suosjećanja ne bi škodilo‖, rekao je Julian.
―Nema vremena za suosjećajnost. Uskoro će je potraţiti Suhail. Trebala bi
nastupiti sa mnom.‖
―Zar je još nisu pronašli?‖
―Nell ju je mijenjala. U kostimu su sliĉne, pod maskom – ista visina, boja
kose. Ali Nell nije tako dobra. Pada.‖ Cyril je zurio u Liss. ―Rymorica nikada ne
padne.‖
Julian je istresao grah u limenku. Našla sam ţlicu i obgrlila Liss.
Odmahnula je glavom.
―Ne.‖
―Ali nešto moraš pojesti, Liss.‖ Julian je uhvati za hladnu ruku, ali mu ništa
nije odgovorila.
Kad se grah zagrijao, Julian joj nagne glavu. Ja sam je hranila, ali jedva je
gutala. Grah joj se cijedio niz bradu. Cyril je zgrabio limenku i ono što je ostalo
ostrugao rukama. Ĉuĉnula sam i promatrala Liss kako opet tone u krevet.
―Ovo ne moţe dalje tako.‖

198
 ―A što moţemo?‖ Julian je stisnuo šaku. ―Ĉak i ako pronaĊemo špil, ništa
nam ne jamĉi da će funkcionirati. To bi bilo kao da joj prišijemo ruku. Tijelo je
moţe odbaciti.‖
―Moramo pokušati.‖ Pogledala sam Cyrila. ―Zar ovdje nema drugih
kartomanata?‖
―Mrtvi su.‖
―Ĉak i ako se vara, ne moţemo uzeti tuĊi špil‖, rekao je jako tiho Julian.
―To bi bilo gore od ubojstva.‖
―Onda ćemo ukrasti Refovima‖, rekla sam. Kriminalitet mi je ionako bio
jaĉa strana. ―Provalit ću u House. Tamo moraju imati zalihe.‖
―Poginut ćeš‖, rekao je Cyril, bez ikakvog prizvuka da mu to ne bi bilo
drago.
―Preţivjela sam Zunzaru. Preţivjet ću i to.‖
Julian me pogledao. ―Vidjela si je?‖
―Ţive u šumi. Upravitelj me ostavio s jednom.‖
―Znaĉi li to da si poloţila ispite?‖ Na licu mu se ukazao sumnjiĉav izraz.
―Sad si crvena jakna?‖
―Ne znam. Mislila sam da jesam, ali‖, povukla sam bluzu, ―ovo mi ne
izgleda crveno.‖
―Utješno.‖ Zastao je. ―Kako je bilo? To sa Zunzarom.‖
―Emim je bio brz. Agresivan. Nisam puno vidjela.‖ Pogledala sam njegovu
novu odjeću. ―Zar nisi ni jednog dosad vidio?‖ Slabašno se osmjehnuo. ―Aludra
me izbacila samo zato što sam zakasnio na policijski sat. Sad sam, bojim se,
obiĉni harlić.‖
Cyril je zadrhtao. ―Ugriz im je smrtonosan‖, šapnuo je. ―Ne bi trebala
ponovno tamo.‖
―Moţda neću imati izbora‖, rekla sam. Cyril se uhvati za glavu.
―Jules, dodaj plahtu.‖
Dodao je. Omotala sam je oko Liss. Nije prestajala drhtati, trljala sam joj
ledene ruke, pokušavala ih zagrijati. Na prstima su joj izbili mjehuri.
―Paige‖, rekao je Julian, ―misliš li to ozbiljno? Da ćeš provaliti u House?‖
―Upravitelj je rekao da tamo drţe zalihe. Tajna skladišta, puna stvari koje
ne bismo smjeli vidjeti. Moţda imaju Silvadene.‖
―Je li to palo na pamet da bi zgrada mogla biti pod straţom? Ili da
upravitelj laţe?‖
―Riskirat ću.‖
Uzdahnuo je. ―Sumnjam kako te mogu zaustaviti. A ako ti uspije ući?‖

199
 ―Ukrast ću koliko god mogu – sve što mi moţe pomoći da se obranim – a
onda odlazim. Ako mi se netko ţeli pridruţiti, dobrodošao je. Inaĉe idem sama.
Što god da se dogodi, nemam namjeru ovdje trunuti do kraja ţivota.‖
―Nemoj to raditi‖, rekao je Cyril. ―Poginut ćeš. Kao i oni koji su poginuli
prije tebe. Pojele su ih Zunzare, a pojest će i tebe.‖
―Daj, Cyril, dosta s tim‖, Julian je to rekao dok je gledao mene. ―Idi u
House, Paige. Ja ću pokušati skupiti nešto ljudi za borbu.‖
―Borbu?‖
―Ma, daj.‖ Plamen mu je zatitrao u oĉima. ―Ne misliš valjda ozbiljno otići
bez borbe?‖
Upitno sam ga pogledala.
―Nećeš otići i pretvarati se da ti se sve ovo nije dogodilo. Scion ovo
provodi već dva stoljeća, Paige. Neće prestati. Što će ih sprijeĉiti da te ne vrate
ravno opet ovamo kad stigneš u SciLo?‖
Imao je pravo. ―Što predlaţeš?‖
―Masovni bijeg iz zatvora. Svi izlaze. Ostavimo ih bez vidovnjaka kojima
bi se mogli hraniti.‖
―Ovdje je više od dvije stotine ljudi. Ne moţemo tek tako išetati van. Osim
toga, u šumi je minsko polje.‖ Privila sam koljena na grudi. ―Poznato ti je što se
dogodilo tijekom XVIII. Sezone kostiju. Ne ţelim na duši nositi sve te ljude.‖
―Nećeš ih nositi na duši. Ljudi ţele pobjeći, Paige – radi se samo o tome što
nemaju dovoljno hrabrosti, barem ne još. Ako moţemo izazvati dovoljno veliku
diverziju, moţemo ih provesti kroz šumu.‖ Stavio mi je dlan preko ruke. ―Ti si
ĉlanica Organizacije. Podrijetlom iz Irske. Ne ĉini li ti se kako je vrijeme da
Refovima pokaţemo da oni nisu ovdje glavni? Da ne mogu naprosto samo
uzimati od nas?‖ Kad mu nisam odgovorila, stisnuo mi je ruku. ―Da mi njima
pokaţemo. Da se i nakon dvije stotine godina još imaju ĉega bojati.‖
Više nisam vidjela njegovo lice. Vidjela sam Finna, na onaj dublinski dan,
kako mi govori da se borim.
―Moţda imaš pravo‖, rekla sam.
―Ne moţda, nego sigurno.‖ Na licu mu se ukazao umorni osmijeh. ―Koliko
nam je ljudi potrebno, po tebi?‖
―Poĉni s onima koji imaju jak razlog mrziti Refaime. Harlići. Crvene jakne.
Amaurotici. Ella i Felix i Ivy. A onda prijeĊi na bijele jakne.‖
―Što da kaţem njima?‖
―Još ništa. Samo im postavi nekoliko pitanja. Ispipaj ih bi li pokušali
pobjeći.‖
Julian pogleda Cyrila.

200
 ―Ne bih.‖ Cyril odmahne glavom. Iza uništenih naoĉala, oĉi su mu bile
bistre i grozniĉave od straha. ―Ne bih. Nema šanse, brale. Pobit će nas. Besmrtni
su.‖
―Nisu besmrtni.‖ Promatrala sam kako se stanjuje plamen Sterna. ―Moţe ih
se ozlijediti. To mi je upravitelj otkrio.‖
―Moţda ti je lagao‖, naglasio je Julian. ―Ipak je on Nashirin zaruĉnik.
Njena desna ruka. Zašto vjerovati bilo ĉemu što kaţe?‖
―Zato što mislim kako se on već prije bunio protiv nje. Mislim da je on
jedan od onih s oţiljcima.‖
―S ĉime?‖
―Skupina Refova podigla je bunu za vrijeme XVIII. Sezone kostiju. Muĉili
su ih. Ostavili im oţiljke.‖
―Odakle ti to?‖
―Ispriĉao mi je kostonosac. XX-12.‖
―A ti vjeruješ kostonoscu?‖
―Ne, ali mi je pokazao oltar koji su podigli za ţrtve.‖
―I sad misliš kako bi upravitelj mogao biti jedan od tih s oţiljcima‖, rekao
je. Klimnula sam glavom. ―Pretpostavljam kako to znaĉi da si mu vidjela
oţiljke?‖
―Nisam. Mislim da ih skriva.‖
―Misliš, Paige. To nije dovoljno.‖
Prije nego što sam mu stigla odgovoriti, netko je uletio u dašĉaru. Smrzla
sam se. Bio je to nadglednik.
―Vidi, vidi.‖ Nacrtane obrve su mu se podigle na ĉelo. ―Izgleda da je meĊu
nama uljez. Tko je bio na svili ako je IX-1 sve to vrijeme provela ovdje?‖
Ustala sam. Ustao je i Julian. ―Ona je u stanju duhovnog šoka‖, rekla sam.
Nadglednika sam fiksirala pogledom. ―U takvom stanju ne moţe izvoditi
predstavu.‖
Nadglednik klekne pored Liss i opipa joj ĉelo. Odmaknula se od njegova
dodira. ―Što li ćemo sad?‖ Prošao joj je prstima kroz kosu. ―Ovo je strašno.
Strašne vijesti. Pa ne mogu ostati bez 1. Svoje posebne 1.‖
Liss je poĉela kriĉati. Zvuk je ispuštala u teškim, drhtavim grĉevima.
―Odlazi‖, kriknula je. ―Odlazi!‖ Julian zgrabi nadglednika za rame i snaţno ga
odgurne.
―Ne diraj je.‖
Stajala sam pored njega. Cyril se ljuljao na petama. Nadglednik je isprva
izgledao iznenaĊen, ĉak zapanjen; onda se poĉeo smijati. Uspravio se i
oduševljeno pljeskao. Jednom rukom u rukavici posegnuo je u jaknu. ―Je li to

201
kakva iskra pobune, djeco? Da to nisam u svoje stado pripustio dvoje gladnih
vukova?‖
Trzajem zgloba izvukao je biĉ. Alat kojim se upravlja stokom.
―Neću vam dopustiti da iskvarite 1. Ili bilo koga iz mojeg legla.‖ Puknuo je
biĉem prema meni. ―Moţda još nisi izvoĊaĉ, 40, ali bit ćeš. Vrati se svojem
gospodaru.‖
―Neću.‖
―Oboje ostajemo ovdje.‖ Julianu se na licu ukaţe neka nova odluĉnost.
―Nećemo ostaviti Liss.‖
Nadglednik zamahne biĉem. Julian zatetura. Iz rane koja mu je nastala na
obrazu potekla mu je krv. ―Sad si jedan od mojih, deĉko, pa ti preporuĉujem da
to ne zaboravljaš.‖ Zauzela sam obrambeni stav. Uputio mi je podrugljiv
osmijeh. ―Nema potrebe da to radiš, 40. Ja ću se pobrinuti za 1.‖
―Ne moţeš me natjerati da odem. Moj gospodar je Arcturus.‖ Nisam
uzmicala. ―Platila bih samo da vidim kako ćeš mu objasniti zašto si me udario.‖
―Nemam te namjeru udarati, onironautu. Samo ću te sprovesti u tor.‖
Biĉ je opet pukao prema meni. Julian je zamahnuo da ga udari, pa je
skrenuo biĉ. Ovo je bilo opet isto kao onda s kostonoscima. Samo što ovaj put
pobjeĊujemo.
Obuzela me neka divlja sila. Zaletjela sam se na nadglednika. Šakom sam
ga udarila u vilicu, pa mu je glava odskoĉila. Julian ga je udario u noge i oborio
ga. Nije više tako ĉvrsto stiskao biĉ. Pokušala sam mu ga oduzeti, ali nije
puštao. Iskezio mi je zube: bio je to napola osmijeh, napola reţanje. Julian ga
uhvati u kravatu. Ja sam mu išĉupala biĉ i podigla ruku da ga udarim – ali mi je
netko oteo biĉ iz ruke. U trbuh me udarila ĉizma pa sam tresnula u zid.
Suhail. Trebala sam znati. Gdje god bi se pojavio nadglednik, nadreĊeni
mu nikad nije bio daleko. Baš kao na ulici: snagator i šef bande. ―Baš sam si
mislio kako ću te ovdje zateći, ţgoljavice.‖ Uhvatio me za kosu. ―Opet izazivaš
nevolje, je li?‖
Pljunula sam ga. Tako me jako udario da sam vidjela sve zvijezde. ―Baš me
briga tko ti je gospodar, ţgoljavice. Ne bojim se konkubine. Jedini razlog zašto
ti sad neću prerezati grlo jest što je po tebe poslao nasljedni suveren.‖
―Kladim se kako bi se ona baš veselila ĉuti da ga zoveš ‗konkubinom‘,
Suhaile‖, protisnula sam. ―Da joj kaţem?‖
―Moţeš joj reći što god ţeliš. Ĉovjekova rijeĉ vrijedi manje od pasje sline.‖
Prebacio me preko ramena. Otimala sam se i vrištala, ali nisam ţeljela
riskirati i posegnuti za duhom. Nadglednik Julianu opali zaušnicu i obori ga na
tlo. Zadnje što sam vidjela bili su Julian i Liss, oboje na milost i nemilost
ĉovjeku s kojim se nisam više mogla boriti.

202
 19.
Cvijet

Rezidencija sizerena doimala se mnogo hladnijom i mraĉnijom nego na dan

pozdravnoga govora. Bila sam sama sa Suhailom, a vjerojatno ću isto tako
kasnije biti nasamo s Nashirom. Nisam uza se imala gospodara niti zaštitu. Noge
su mi poĉeli hvatati sitni grĉevi.
Suhail me nije odveo u dvoranu za pozdravni govor, niti u kapelicu.
Vukao me kroz hodnike i ubacio u prostoriju s visokim stropom i okruglim
prozorima. Osvjetljavali su je ţeljezni luster pun svijeća i masivni kamin.
Svjetlo iz kamina poigravalo se po stropu i bacalo sjene po rebrastoj štukaturi na
svodovima.
U kutu prostorije nalazio se dugi stol za veĉeru, a na njegovu je ĉelu na
tapeciranom crvenom stolcu sjedila Nashira Sargas. Na sebi je imala crnu
haljinu visokog ovratnika, radilo se o geometrijskom, kiparskom modelu.
―Dobra veĉer, 40.‖
Nisam progovarala. Pokazala je rukom.
―Suhaile, moţeš nas ostaviti.‖
―Razumijem, nasljedni suverenu.‖ Suhail me gurne prema njoj. ―Vidimo se
uskoro, ţgoljavice‖, šapnuo mi je na uho.
Izašao je. Ostala sam u toj sumraĉnoj sobi, suoĉena sa ţenom koja me ţeli
ubiti.
―Sjedi‖, rekla je.
Razmišljala sam da odaberem stolac na suprotnom kraju stola – udaljen
dobra ĉetiri metra – ali mi je pokazala na njoj najbliţi, slijeva, nasuprot kaminu.
Obišla sam stol i spustila se na stolac, dok me glava razvaljivala sa svakim
pokretom. Suhail se kod zadnjeg udarca nije nimalo suzdrţavao.
Nashira nije skidala pogled s mene. Oĉi su joj bile zelene, poput apsinta.
Pitala sam se tko će joj danas biti veĉera.
―Krvariš.‖
Do jedaćeg pribora stajala je salveta, u masivnom zlatnom prstenu. Uzela
sam je i obrisala nateklu usnicu, pa sam bjelokosno bijelo platno umrljala krvlju.
Presavila sam je tako da sakrijem mrlje krvi i stavila u krilo.
―Pretpostavljam kako si sigurno preplašena‖, rekla je Nashira.
―Nisam.‖
203
 A trebala sam biti. I bila sam. Ta je ţena nadzirala sve. Njeno se ime
izgovaralo u pozadini, njena zapovijed okonĉavala je ţivote. Pali anĊeli lebdjeli
su u blizini, stalno su joj bili blizu aure.
Tišina je postala napetija. Nisam znala bih li gledala u nju. Krajiĉkom oka
opazila sam predmet od kojeg je bljesnulo svjetlo vatre iz kamina – stakleno
zvono. Stajala je na sredini stola. Ispod stakla nalazio se uvenuli cvijet, latice su
mu bile smeĊe i sasušene, a pridrţavao ga je pomno izraĊen ţiĉani stativ. Mrtvi
cvijet nije odavao što je bio za ţivota. Nije mi bilo jasno zašto bi na sredini stola
u blagovaonici drţala uveli cvijet, opet, radilo se o Nashiri.
Drţala je oko sebe podosta toga mrtvog.
Zamijetila je moje zanimanje.
―Za neke je stvari bolje da su mrtve‖, rekla je. ―Slaţeš li se?‖
Nisam mogla skinuti pogled s cvijeta. Nisam bila sigurna, ali ĉinilo mi se
kako mi je šesto ĉulo zadrhtalo.
―Slaţem‖, rekla sam.
Nashira pogleda uvis. Iznad prozora su stajali redovi gipsanih lica,
najmanje pedeset na svakom uzduţnom zidu. Ono najbliţe sam sad bolje
pogledala, privlaĉilo me. Radilo se o opuštenom, ţenstvenom licu s blagim
osmijehom. Ţena je djelovala smireno, kao da spava.
Ţeludac mi je iznenada spopala muĉnina. Radilo se o L’Inconnue de la
Seine, glasovitoj francuskoj samrtnoj maski. Jax je u svojem salonu imao kopiju.
Rekao je kako je ţena prekrasna, da je bila opsesija boemskog svijeta kasnog
devetnaestog stoljeća. Eliza ga je natjerala da je prekrije, što mu uopće nije bilo
drago. Govorila je da je od nje podilazi jeza.
Polako sam se osvrnula po sobi. Sva su lica – svi ljudi – bila samrtne
maske. Jedva sam se zaustavila da ne povratim. Nashira nije skupljala samo
duhove vidovnjaka, skupljala im je i lica.
Seb. Što ako je gore i Seb? Natjerala sam se da spustim pogled, ali ţeludac
mi se već okrenuo.
―Izgledaš kao da ti nije dobro‖, rekla je Nashira.
―Dobro sam.‖
―To mi je drago ĉuti. Ne bih nikako htjela da ne uspiješ u kljuĉnoj fazi svog
boravka u Šeolu I.‖ Prešla je prstom u rukavici preko noţa iz pribora za jelo, i
dalje nije skidala pogled s mene. ―Za nekoliko minuta pridruţit će nam se moje
crvene jakne, ali ţelim prije toga razgovarati s tobom. Jedan otvoreni razgovor u
ĉetiri oka, da si kaţemo što nam leţi na srcu.‖
Fasciniralo me kako ona misli da ima srce.
―Konzort nasljednog suverena kontinuirano me izvješćivao o tvojem
napretku. Rekao mi je kako je dao sve od sebe da te navede da se posluţiš

204
svojim darom‖, rekla je, ―ali da nisi uspjela u potpunosti opsjesti onirosferu –
ĉak ni onu ţivotinjsku. Je li to istina?‖
Nije, dakle, znala. ―Istina je‖, rekla sam.
―Šteta. Pa ipak, suoĉila si se s Emimom i preţivjela – ĉak si tog stvora
uspjela raniti. Zbog toga Arcturus vjeruje kako trebaš postati crvena jakna.‖
Nisam znala što bih rekla. Iz nekog nepoznatog razloga, upravitelj je nije
izvijestio o leptiru. Ili srni. To je znaĉilo kako ne ţeli da ona zna za što sam
sposobna – ali ţeli da postanem crvena jakna. Kakvu to igru igra?
―Kako si tiha‖, primijetila je Nashira. Oĉi su joj bile ledene. ―Na
pozdravnom govoru nisi bila tako tiha i krotka.‖
―Reĉeno mi je da ne govorim ako se to od mene ne traţi.‖
―Sad se traţi.‖
Najradije bih joj rekla što moţe napraviti s tim traţenjem. Prema
upravitelju sam već bila drska, ne bi mi trebalo dvaput reći da se tako postavim i
prema njoj – ali ruka joj je i dalje leţala na noţu, a u pogledu kojim me fiksirala
nisu se nazirale nikakve ograde. Konaĉno sam, nastojeći zvuĉati prikladno
ponizno, rekla: ―Drago mi je što konzort nasljednog suverena drţi kako sam
dostojna crvene bluze. Dala sam sve od sebe na ispitima.‖
―Nesumnjivo. Ali nemojmo se prepuštati samozadovoljstvu.‖ Zavalila se
na svojem stolcu. ―Imam za tebe nekoliko pitanja. Prije tvoje inauguracijske
sveĉanosti.‖
―Inauguracijske?‖
―Tako je. Ĉestitam ti, 40. Sad si crvena jakna. Moraš se upoznati s novim
kolegama, koji su mi svi odani. Više nego vlastitim gospodarima.‖
Krv mi je navrla u uši. Crvena jakna. Kostonosac. Postala sam ĉlanica
najvišeg reda u Šeolu I, unutrašnjeg kruga Nashire Sargas.
―Ţelim s tobom razgovarati o Arcturusu.‖ Nashira pogleda kamin.
―Stanuješ kod njega.‖
―Imam vlastitu sobu. Na gornjem katu.‖
―Traţi li ponekad od tebe da iziĊeš?‖
―Samo radi obuke.‖
―Ništa drugo? Moţda kakav neobavezni razgovor?‖
―Ne zanimaju ga razgovori sa mnom‖, rekla sam. ―Što bih ja mogla kazati
da bi konzortu nasljednog suverena iole moglo biti vaţno?‖
―Sjajan zakljuĉak.‖
Ugrizla sam se za jezik. Nije imala pojma koliko sam ga samo zanimala,
koliko me toga nauĉio njoj pod nosom.
―Pretpostavljam kako si pregledala njegove odaje. Drţi li išta u kuli
Founder što ti smeta? Išta neobiĉno?‖

205
 ―Ima neke biljne ekstrakte koji mi nisu poznati.‖
―Cvjetne.‖
Kad sam klimnula glavom, uzela je nešto sa stola. Broš, koji se s
vremenom jako zaprljao, bio je istog oblika kao i cvijet na njegovoj burmutici.
―Jesi li u kuli ikada vidjela ovaj simbol?‖
―Nisam.‖
―Djeluješ mi priliĉno sigurna u to.‖
―Sigurna sam. Nisam ga nikada vidjela.‖
Pogledala me ravno u oĉi. Pokušala sam ne obarati pogled. U daljini su se
zatvorila vrata. U sobu je ušla povorka crvenih jakni, u pratnji muškog Refa
kojeg nisam prepoznala. ―Dobro došli, prijatelji.‖ Nashira ih je pozvala.
―Sjednite, molim vas.‖
Ref je stisnuo šaku na grudi i izišao. Prešla sam pogledom po licima ljudi.
Dvadeset kostonosaca, svi su bili uhranjeni i uredni. Valjda dolaze u skupinama.
Veterani iz XIX. Sezone kostiju bili su sprijeda. Tu je bila i Kathryn, kao i 16 i
17.
Na kraju reda nalazio se Carl, odjeven u crvenu bluzu, kose poĉešljane na
razdjeljak. Zurio je u mene zaprepaštenim, prijekornim pogledom. Sigurno
nikada prije nije za stolom suverena vidio ruţiĉastu bluzu.
Svi su zauzeli mjesta. Carl je morao sjesti na jedini preostali slobodni
stolac – meni nasuprot. David je sjeo nekoliko mjesta dalje. Na glavi je imao
svjeţu posjekotinu, zatvorenu nizom Steriplasta. S ĉuĊenjem je pogledao smrtne
maske. ―Drago mi je što ste mi se svi mogli veĉeras pridruţiti. Hvala vam na
stalnom trudu, ovaj tjedan nije zabiljeţen neki vaţniji napad Emima.‖
Nashira ih pogleda jednog po jednog. ―Usprkos tome, ne smijemo
zaboraviti stalnu prijetnju koju ta stvorenja predstavljaju. Njihovoj brutalnosti
nema lijeka, a – zahvaljujući probijenom pragu – nema ni naĉina da se drţe
zatvoreni u Metasvijetu. Vi ste jedino što stoji izmeĊu lovaca i njihova plijena.‖
Klimali su glavama. Svi su vjerovali u to. Dobro, moţda David nije.
Gledao je jednu od maski s blagim osmijehom na licu.
Pogled mi se sreo s onim Kathryninim, koja mi je sjedila nasuprot. Golema
modrica spuštala joj se niz lice. 16 i 17 me nisu ni pogledali. Odliĉno. Da jesu,
moţda se ne bih bila u stanju obuzdati, pa bih ih gaĊala noţem iz pribora za jelo.
Liss je i dalje bila vani, na samrti, zbog njih.
―22‖, Nashira se okrene kostonoscu s desne strane, ―kako je 11? Kako sam
ĉula, još je u Orielu.‖
Mladić se nakašlje. ―Malo mu je bolje, nasljedni suverenu. Nema znakova
infekcije.‖
―Njegova hrabrost nije prošla neprimijećeno.‖
―Bit će mu ĉast to ĉuti, nasljedni suverenu.‖

206
 Da, nasljedni suverenu. Ne, nasljedni suverenu. Refovi su stvarno voljeli
da im se povlaĊuje.
Nashira opet pljesne. Na mala vrata ušlo je ĉetvero amaurotika, svaki je
nosio mali pladanj s kojeg se širio jak miris bilja. MeĊu njima je bio i Michael,
koji me nije pogledao. Brzo su i vrlo vješto servirali stol, oko staklenog zvona.
Jedan nam je u ĉaše natoĉio ohlaĊenog bijelog vina. Osjetila sam knedlu u grlu.
Pladnjevi su bili pretrpani hranom. Prekrasno izrezana piletina, soĉna i mekana,
zlatne, prhke koţice, punjena kaduljom i lukom, gusti umak koji je tako slatko
mirisao, sos od brusnica, na pari kuhano povrće, prţeni krumpiri i debele
kobasice umotane slaninom – bila bi to gozba dostojna inkvizitora. Kad je
Nashira klimnula glavom, kostonosci su navalili. Jeli su brzo, ali bez one divlje
halapljivosti koju izazove gladovanje.
Utroba me zaboljela. Htjela sam jesti. Ali onda sam se sjetila harlića, koji u
svojim straćarama ţive na masti i starom kruhu. Ovdje je bilo tako puno hrane,
tamo tako malo. Nashira je zamijetila moju suzdrţanost.
―Jedi.‖
Bila je to naredba. Stavila sam na tanjur nekoliko kriški piletine i nešto
povrća. Carl je iskapio ĉašu s vinom kao da se radilo o vodi. ―Polako, 1‖, rekla
je jedna od djevojaka. ―Da ti ne bi opet bilo zlo.‖
Ostali su se nasmijali. Carl se iscerio. ―Ma dajte, to se samo jednom
dogodilo. Još sam bio u ruţiĉastom.‖
―Da, skinite mu se s vrata. Zavrijedio je to vino.‖ 22 ga je prijateljski
udario šakom u mišicu. ―Još je gušter. Osim toga, svi smo imali teţak posao kad
smo se prvi put susreli sa Zunzarom.‖
Ţamor odobravanja. ―Ja sam se onesvijestila‖, priznala je ona ista djevojka.
Nesebiĉna solidarnost. ―Kad sam je prvi put vidjela.‖
Carl se osmjehnuo. ―Ali ti odliĉno radiš s duhovima, 6.‖
―Hvala.‖
U tišini sam promatrala to njihovo drugarstvo. Bila mi je muka od njih, ali
nisu se pretvarali. Carlu se nije tek sviĊalo biti crvena jakna, više od toga – on je
ovom ĉudnom, novom svijetu pripadao. Donekle sam mogla suosjećati s njim.
Tako sam se i ja osjećala kad sam poĉela raditi za Jaxona. Moţda si Carl
jednostavno nikad nije mogao naći mjesto unutar Organizacije.
Nashira ih je promatrala. Sigurno joj ova tjedna predstava priĉinjava
zadovoljstvo. Glupi, zavedeni ljudi, koji zbijaju šale o kušnjama koje je pred
njih postavila – a svi pod njenom vlašću, jedu njenu hranu. Kako se samo
morala osjećati moćnom. Kako samo zadovoljna samom sobom.
―Ti si još u ruţiĉastom.‖ Paţnju mi je privukao visoki glas. ―Jesi li se borila
protiv Zunzare?‖
Podigla sam glavu. Svi su me gledali.

207
 ―Sinoć‖, rekla sam.
―Nisam te dosad vidjela.‖ 22 me upitno pogleda ispod svojih gustih obrva.
―U ĉijem si ti odredu?‖
―Nisam dio odreda.‖ Ovo mi je sad postalo zabavno.
―Sigurno jesi‖, rekao je drugi mladić. ―Ti si ruţiĉasta. S kojim si još
ljudima u rezidenciji? Tko ti je gospodar?‖
―Moj gospodar ima samo jedno ljudsko biće.‖ Kratko sam se osmjehnula
22. ―Moţda ste ga dosad vidjeli. On je konzort nasljednog suverena.‖
Tišina koja je nastala trajala je tako dugo da mi se uĉinilo da se radilo o
satima. Popila sam gutljaj vina. Nepoznato alkoholno piće imalo je oštar okus.
―Dobro je što je konzort nasljednog suverena odabrao tako vrijednog
ljudskog stanara kao što je 40‖, rekla je Nashira i kratko se nasmijala. Njezin je
smijeh izazivao nelagodu, poput kakvog zvona koja bi se iznenada oglasilo
pogrešnim tonom.
―Uspjela se sama boriti sa Zunzarom, bez svojeg gospodara.‖
Opet je nastala tišina. Pretpostavila sam kako nitko od njih još nije bio u
šumi bez pratnje Refa, a kamoli se sam pokušao boriti protiv Zunzare.
30 je iskoristio priliku da izgovori upravo ono što sam mislila:
―Ţelite reći kako se on ne bori protiv Emima, nasljedni suverenu?‖
―Konzortu nasljednog suverena zabranjeno je sukobljavati se s njima. Bilo
bi nepriliĉno da, kao moj budući partner, radi ono što je posao crvenih jakni.‖
―Naravno, nasljedni suverenu.‖
Nashira me gledala. Mogla sam je osjetiti. Nastavila sam jesti krumpir.
Upravitelj se ipak borio protiv Emima. Ja sam mu osobno vidala rane.
Borio se protiv njene volje, a ona o tome nije imala pojma, a ako jest, mogla je
samo sumnjati.
Nekoliko minuta tišinu je narušavalo samo zveckanje pribora za jelo.
Jela sam svoje povrće s umakom, a na pameti su mi i dalje bili tajni
upraviteljevi sukobi s Emimima. Nije morao riskirati ţivot, a ipak je odluĉio
boriti se s njima. Za to je morao postojati neki razlog.
Crvene jakne razgovarale su prigušenim glasovima. MeĊusobno su se
raspitivale o rezidencijama, divile se ljepoti starih zadnja.
Ponekad bi omalovaţavali harliće. (―Kukavice, stvarno, ĉak i oni dobri.‖)
Kathryn se igrala svojom hranom, trznula bi se ako bi se spomenuo Štakornjak.
30 je i dalje bio rumen u licu, dok je Carl nepotrebno snaţno ţvakao i tu i tamo
pio svoju drugu ĉašu vina. Tek kad su svi tanjuri ostali prazni, došli su
amaurotici i raspremili stol, pa su nam ostali samo pladnjevi s desertom. Nashira
je priĉekala da se crvene jakne posluţe same, a onda opet progovorila.
―Sad kad ste se, prijatelji, najeli i napojili, da se malo i zabavimo.‖

208
 Carl obriše usta salvetom. Prostoriju je ispunila trupa harlića, meĊu njima
je bio i šaptaĉ. Na Nashirin znak podigao je violinu na rame i zasvirao zgodnu,
laganu melodiju. Ostali su poĉeli izvoditi elegantne akrobatske toĉke.
―PrijeĊimo, onda, na posao‖, rekla je Nashira. IzvoĊaĉe nije ni pogledala.
―Ako je netko od vas dosad razgovarao s nadglednikom, onda znate kako
zaraĊuje plaĉu. On mi je dobavljaĉ za Sezone kostiju. Zadnjih nekoliko
desetljeća pokušavala sam nabaviti vrijedne vidovnjake iz zloĉinaĉke
Organizacije londonskog Sciona. Mnogima od vas ta je Organizacija poznata;
neki ste joj ĉak moţda i pripadali.‖
30 i 18 uzvrpoljili su se na stolcu. Ni jednog se nisam sjećala iz
Organizacije, ali ja sam djelovala samo u I-4 te povremeno u I-1 i I-5. Mogli su
pripadati nekom od trideset i tri druga kvarta. Carl je ostao otvorenih usta.
IzvoĊaĉe nitko nije gledao. Svoj su nastup doveli do savršenstva, no
apsolutno nikoga za to nije bilo briga.
―Šeol I traţi kvalitetu, ne samo kvantitetu.‖ Nashira se nije obazirala na to
što joj je pola publike spustilo glavu. ―Zadnjih nekoliko desetljeća zamjećujem
stalan pad raznolikosti meĊu vidovnjacima koje uspijevamo uhvatiti. Refaimi
poštuju i cijene sve vaše sposobnosti, ali svejedno ovu koloniju moramo
obogatiti mnogim novim talentima. Svi moramo uĉiti jedni od drugih. Ne
moţemo samo dovoditi ĉitaĉe iz karata i nekromante.
―XX-59-40 vrsta je vidovnjaka kakvu danas traţimo. Ona nam je dosad
prvi onironaut. Trebaju nam i sibile i berserkeri, vezaĉi i prizivaĉi, kao i još po
koji prorok – sve vrste vidovnjaka koje našim redovima mogu ponuditi neke
nove spoznaje.‖
Kathryn me pogleda kroz svoje nateĉene oĉi. Sad je, eto, mogla biti sigurna
kako nisam furija.
―Mislim kako svi moţemo puno nauĉiti od 40‖, rekao je David i nazdravio.
―Ja sam na to spreman.‖
―Odliĉan stav, 12. A uistinu i namjeravamo puno nauĉiti od 40‖, rekla je
Nashira i pogledala me. ―Zbog toga ću je sutra poslati na vanjski zadatak.‖
Veterani su se pogledali. Carl je pocrvenio kao rak. ―A poslat ću i XX-59-
1. I tebe, 12‖, nastavila je Nashira. Carlu se odmah na licu ukazalo oduševljenje.
David se osmjehnuo u ĉašu. ―S vama će poći jedan od vaših pretpostavljenih iz
XIX. Sezone kostiju i pratiti kako vam ide. 30, pretpostavljam kako se mogu
osloniti na tebe.‖
30 klimne glavom. ―Bit će mi ĉast, nasljedni suverenu.‖
―Odliĉno.‖
Carl je već bio na rubu stolca. ―O kakvom će se zadatku raditi, nasljedni
suverenu?‖

209
 ―Moramo razriješiti jednu osjetljivu situaciju. Ja i 12 znamo da sam od
većine bijelih jakni traţila da gataju gdje se nalazi skupina imenom Sedam
peĉata. Oni su dio vidovnjaĉke zloĉinaĉke Organizacije.‖
Nisam se usuĊivala podignuti glavu.
―Zna se da imaju nekoliko rijetkih vidovnjaĉkih vrsta, meĊu njima proroka
i vezaĉa. Ustvari, takozvani Bijeli Vezaĉ jedan je od glavnih igraĉa skupine. Na
temelju najnovijega gatanja, zakljuĉili smo kako se prekosutra sastaju u
Londonu. Na mjestu imenom Trg Trafalgar, unutar I. kohorte, a sastanak poĉinje
u jedan sat iza ponoći.‖
Uspjeli su prikupiti nevjerojatnu koliĉinu potankosti. Ali s obzirom na broj
vidovnjaka koji su istovremeno gatali i svu svoju energiju usredotoĉili na jedan
dio etera, to me ne bi smjelo iznenaditi. Uĉinak bi trebao biti sliĉan seansi.
―Zna li itko od vas išta o Sedam peĉata?‖ Nakon što nitko nije odgovorio,
Nashira pogleda mene. ―40. Ti si morala biti dio Organizacije. Da nisi, ne bi se
uspjela tako dugo skrivati u Londonu.‖ Pogled joj nije bio nimalo dvosmislen.
―Ispriĉaj mi sve što znaš.‖
Nakašljala sam se.
―Bande su vrlo tajnovite‖, rekla sam. ―Kruţe razne priĉe, ali...‖
―Priĉe‖, ponovila je.
―Glasine‖, pojasnila sam. ―Govorkanja.‖
―Objasni.‖
―Svi im znamo laţna imena.‖
―A koja su to imena?‖
―Bijeli Vezaĉ, Crvena Vizija, Crni Dijamant, Blijedi Sanjar, Muza
Muĉenica, Okovana Furija i Bezglasno Zvono.‖
―Poznata mi je većina tih imena. Za Blijedog Sanjara nisam znala.‖
Odliĉno.
―To mi govori kako postoji još jedan onironaut. Nije li to zanimljiva
podudarnost?‖ Prstima je bubnjala po stolu. ―Znaš li gdje im je baza?‖
To nisam mogla zanijekati. Vidjela mi je osobnu iskaznicu. ―Znam‖, rekla
sam. ―U I-4. Tamo radim.‖
―Nije li neuobiĉajeno da dva onironauta ţive tako blizu jedan drugom?
Onda bi valjda angaţirali i tebe.‖
―Nisu znali za mene. Drţala sam se po strani‖, rekla sam. ―Sanjar je frajla u
I-4, Vezaĉeva štićenica. Ubila bi me kad bi znala da ima suparnicu. Glavne
bande ne vole konkurenciju.‖
Poigravala se sa mnom, u to sam bila sigurna. Nashira nije bila glupa.
Sigurno je već sve povezala: pamflet, Blijedog Sanjara, Sedam peĉata koji
djeluju u I-4. Dobro je ona znala tko sam.

210
 ―Ako je Blijedi Sanjar uistinu onironaut, onda Bijeli Vezaĉ krije neke od
najtraţenijih vidovnjaka u citadeli‖, rekla je. ―Rijetko imamo priliku dodati tako
vrijedno blago našoj zbirci. Tvoja sposobnost će u ovoj misiji biti od presudne
vaţnosti, 40. Ako itko moţe prepoznati onironauta iz Sedam peĉata, to je drugi
onironaut.‖
―Tako je, nasljedni suverenu‖, rekla sam stisnuta grla, ―ali – zašto se
Sedam peĉata sastaju baš u to vrijeme?‖
―Kao što sam rekla, 40, radi se o osjetljivoj situaciji. Izgleda da šaĉica
vidovnjaka iz Irske pokušava stupiti u vezu s londonskom Organizacijom. Vodi
ih irska odmetnica po imenu Antoinette Carter. Sedam peĉata će se sastati s
njom.‖
Dakle, Jax je iznio stvar na vidjelo. Pitala sam se kako se Antoinette
uspjela uvući u citadelu. Irsko more bilo je praktiĉno nemoguće prijeći.
Vidovnjaci su i prije pokušavali pobjeći iz zemlje, uglavnom u Ameriku, ali to
je malo kome uspjelo. Ocean se ne da preploviti u ĉamcu. Ĉak i da je netko
pobjegao, Scion nam nikad ne bi dopustio da se za to dozna.
―Od najveće je vaţnosti sprijeĉiti osnivanje zloĉinaĉke Organizacije u
Dublinu koja bi djelovala kao inaĉica londonske. Zbog toga ovaj sastanak
moramo sprijeĉiti. Vaš je zadatak uhvatiti Antoinette Carter. Vjerujem kako je i
ona rijetka vrsta vidovnjaka, zato namjeravam otkriti kakve to sposobnosti krije.
Drugi je cilj pohvatati ĉlanove Sedam peĉata. Najvaţnija je meta Bijeli Vezaĉ.‖
Jaxon. Moj mimeokrat.
―Vašu će misiju nadgledati konzort nasljednog suverena i njegova
roĊakinja. Oĉekujem rezultate. Ako se Carterova uspije vratiti u Irsku, drţat ću
vas osobno odgovornim za to.‖ Nashira nas pogleda jednog po jednog: 30,
Davida, Carla i mene. ―Je li to jasno?‖
―Jest, nasljedni suverenu‖, rekli su 30 i Carl. David je samo bućkao vino u
ĉaši. Ja nisam ništa rekla.
―Tvoj će se ţivot uskoro promijeniti, 40. Moći ćeš se, tijekom ove misije,
na zakonit naĉin koristiti svojim darom. Oĉekujem da pokaţeš zahvalnost na
izdašnom vremenu koje je Arcturus posvetio tvojoj obuci.‖
Nashira skrene pogled s vatre i pogleda me u oĉi. ―Imaš znatan potencijal.
Ako ga ne pokušaš ostvariti, potrudit ću se da nikada više ne osvaneš u
povlaštenim odajama Magdalene. Moći ćeš slobodno trunuti vani, s ostalim
ludama.‖
U njezinu pogledu nije bilo emocija, ali se vidjela glad. Nashira Sargas
poĉela je gubiti strpljenje.

211
 20.
Mali svijet

Petog i šestog ĉlana naše skupine pronašli su poĉetkom 2057. godine, u kojoj
sam se i ja pridruţila ekipi.
Stigli su tijekom jednog pakleno vrućeg dana. Jedan od Jaxonovih kurira
dojavio je kako su se u I-4 pojavila dva nova vidovnjaka. Stigli su sa skupinom
turista na godišnju ljetnu konferenciju na Sveuĉilištu, koja bi se uvijek odrţala s
velikim uspjehom. Iz zemalja u kojima Scion nije na vlasti dovodili su stotine
ambicioznih mladih turista, koji su se u svoje zemlje vraćali spremni zagovarati
protuvidovnjaĉku politiku. Takvi su programi u nekim dijelovima Amerike već
nailazili na podršku, iako su mišljenja o Scionu desetljećima bila podijeljena.
Dobronamjerni kurir opazio je dvije aure i kad je ustanovio kako pridošlice nisu
stalni stanovnici I-4, otrĉao je ravno svojem mimeokratu. Nisu imali pojma da
Organizacija uopće postoji. Moţda ĉak nisu još ni znali da su vidoviti.
Kurir je izvijestio kako je jedno od dvoje turista – djevojka – gotovo
sigurno šaptaĉica. Jaxa se to nimalo nije dojmilo.
Šaptaĉi su, rekao mi je, vrsta senzora – mogu osjetiti što se dogaĊa u eteru,
mirise, zvukove i ritmove duhova.
Mogli su im ĉuti glasove i osjetiti vibracije, ĉak s pomoću njih i svirati na
glazbenim instrumentima. ―Zgodan dar‖, rekao je, ―ali ni po ĉemu nešto dosad
neviĊeno.‖
Senzori su bili rjeĊi od medija, ali ne pretjerano. Ĉetvrti razred vidovitosti.
Opet, u citadeli ih nije bilo mnogo, a Jaxon je volio neobiĉne stvari.
Zapravo ga je zainteresirala druga polovica tog para. Kurir je izvijestio o
neuobiĉajenoj auri, negdje izmeĊu naranĉaste i crvene. Auri furije.
Jax je godinama na ulici tragao za furijom, ali ovo je bilo prvi put da je
postojala nada u uspjeh. Nije mogao vjerovati svojoj sreći. Imao je viziju,
projekt. Jaxon Hall nije ţelio tek biti na ĉelu svoje bande – a, ne. Htio je imati
kutiju s draguljima, kremom vidovnjaĉkog društva. Htio je da mu Neprirodna
skupština zavidi više nego i jednom drugom mimeokratu.
―Nagovorit ću ih da ostanu‖, rekao je pokazujući štapom na mene. ―Pazi
ako neću, frajlice moja.‖
―Ali njihov je ţivot u zemljama iz kojih su doputovali, Jax. Imaju obitelji.‖
Nije me baš uvjerio. ―Ne ĉini li ti se kako će im trebati neko vrijeme da o tome
razmisle?‖
212
 ―Nema vremena za razmišljanje, draga moja. Ako otputuju, nikad se više
neće vratiti. Moraju ostati.‖
―Pusti snovi.‖
―Ja ne sanjam. Ali, jesi li za jednu okladu?‖ Pruţio mi je ruku. ―Ako
izgubiš, obavit ćeš dva zadatka besplatno. I ulaštiti mi antikno ogledalo.‖
―A ako dobijem?‖
―Platit ću ti dvostruko za iste zadatke. I nećeš mi morali laštiti antikno
ogledalo.‖
Rukovali smo se.
Jaxon je znao lijepo govoriti. Znala sam što bi moj otac za njega rekao:
―Eto ti ĉovjeka koji je sigurno poljubio onaj kamen za dar govora u Blarneyju.‖
Jaxon je u sebi imao nešto što te tjeralo da mu udovoljiš, samo da mu opet vidiš
taj neobuzdani sjaj u oku. Znao je da će nagovoriti par da ostanu. Nakon što je
otkrio u kojem su hotelu i uliĉnoj gatari platio da im dozna imena, poslao im je
pozivnicu za ―posebno dogaĊanje‖ u pomodnom kafiću u Covent Gardenu.
Osobno sam ih predala recepcionarki u omotnici naslovljenoj na gospoĊicu L.
Arnett i gospodina Ezekiela Sáenza.
Poslali su nam svoje osnovne podatke i adresu na koju im se moţemo
javiti. Bili su polubrat i polusestra. Oboje su ţivjeli u Bostonu, blještavom
glavnom gradu Massachusettsa. Na dan razgovora s njima, Jaxon nas je
izvješćivao o napretku porukama elektroniĉke pošte.

Sjajno. Ovo je baš sjajno.

Sasvim sigurno je šaptačica. Vrlo je elokventna. Uz to je i
fenomenalno prosta. Brat me zainteresirao. Ne mogu mu točno
odrediti auru. To mi ide na živce.

Nick, Eliza i ja ĉekali smo još sat vremena, prije nego što je stigao
zlatnoslov.

Ostaju. A Paige će na onom ogledalu ostaviti dušu.

To mi je bilo zadnji put da se idem kladiti s Jaxonom Hallom.

Prošla su dva dana. Dok je Eliza u našoj jazbini pripremala prostor za
pridošlice, Nick i ja smo otišli po njih u Ulicu Gower.
Planirali smo da jednostavno nestanu sa scene, da izgleda kao da ih je
netko oteo i ubio. Trebali smo ostaviti i odgovarajuće tragove, krvavu odjeću, po
koju vlas. Scionu bi se to svidjelo. Moglo bi im posluţiti da razglase nove
zloĉine neprirodnih – ali najvaţnije je bilo što se u tom sluĉaju ne bi dali u
potragu za nestalim bratom i sestrom.
213
 ―Misliš li da ih je Jax stvarno uspio uvjeriti da ostanu?‖ upitala sam dok
smo hodali.
―Znaš ga dobro. Jax bi ĉovjeka nagovorio da skoĉi s mosta, ako bi mu dao
dovoljno vremena.‖
―Ali sigurno imaju obitelji. A Nadine je studentica.‖
―Moţda im prijeko nije baš dobro išlo, sötnos. U Scionu vidovnjaci barem
znaju što su. Prijeko vjerojatno misle da su naprosto poludjeli.‖ Stavio je
sunĉane naoĉale. ―U tom pogledu, Scion ĉovjeku ide na ruku.‖
Na neki je naĉin bio u pravu. Izvan Sciona nije bilo sluţbene politike
prema vidovnjacima, nisu imali pravni status niti su ih priznavali kao manjinu –
pojavljivali su se samo u beletristici. S druge strane, valjda je to bolje nego da te
sustavno proganjaju i ubijaju, kako su ovdje postupali s nama. Nije mi bilo jasno
zašto bi ostali.
Ĉekali su ispred Sveuĉilišta. Nick muškarcu pruţi ruku.
―Zdravo. Zeke?‖ Stranac klimne glavom. ―Ja sam Nick.‖
―Paige‖, rekla sam.
Zeke je imao oĉi nalik na crni ĉaj, na mršavom, mirnom licu. Morao je
imati dvadeset i koju, vitak za svoju visinu, uskih dlanova i koţe navikle na
sunce.
―Vi ste s Jaxonom Hallom, je li tako?‖ Imao je neki nepoznati naglasak.
Slobodnom rukom otirao je znoj s vjeĊa, pa sam mu na trenutak vidjela okomit
oţiljak.
―Jesmo, ali nam nemojte izgovarati imena. Posvuda ima nobovaca.‖
Nick se osmjehne. ―Vi ste sigurno Nadine.‖
Gledao je šaptaĉicu. Imala je iste oĉi i nervozne crte lica, ali po svemu
drugom su se razlikovali. Kosu je bojila u crveno, a šišala se kao da je pritom
koristila ravnalo. U Scionovim citadelama su se obiĉno drţali mode i ţargona iz
desetljeća u kojem su osnovane, svi su u Londonu nosili neutralne boje, u
viktorijanskom stilu pa su njena ţuta košulja, traperice i visoke pete upravo
vrištale ―turist‖ i ―razliĉit‖. ―Koliko znam, da‖, rekla je.
Nick je ispitivaĉki pogledao Zekea. Ni on mu nije uspijevao odrediti auru.
Kad je to primijetila, Nadine se primaknula bratu.
―Što?‖
―Ništa. Ispriĉavam se‖, rekao je Nick. Bacio je pogled iznad njihovih glava
prema Sveuĉilištu, a onda pogledao jedno pa drugo. ―Morat ćemo biti brzi.
Pretpostavljam kako ste oboje o ovome dobro promislili, jer, nakon što se
udaljite od ove zgrade, više vam nema povratka.‖
Zeke pogleda sestru. Gledala je u pod, prekriţenih ruku. ―Promislili smo‖,
rekao je. ―Donijeli smo odluku.‖
―Onda hajdemo.‖
214
 Na kraju ulice nas se ĉetvero uguralo u divlji taksi. Nadine je kopala po
torbici i onda izvukla slušalice. Bez i jedne rijeĉi, stavila ih je na glavu i sklopila
oĉi. Ĉinilo mi se kao da joj usne drhte.
―U Ulicu Monmouth molim‖, Nick je rekao vozaĉu.
Taksi je polako krenuo. Nama je odgovaralo što divlji taksiji nisu imali
dozvole. Priliĉno su zaraĊivali baš na vidovnjaĉkoj klijenteli.
Stan u Ulici Monmouth u kojem je ţivio Jax: radilo se o stanu na tri etaţe
iznad malog butika. Ĉesto sam znala tamo prenoćiti, ocu bih rekla da sam kod
prijateljice. Što nije ni bila potpuna laţ. Mjesecima sam uĉila kako se snaći u
vidovnjaĉkom društvu: ustroj bandi, imena voĊa, pravila ponašanja i tko je s kim
u zavadi. Sad mi je Jaxon iskušavao dar tako što me pouĉavao kako da postanem
jedna od njih.
Nekoliko tjedana nakon što sam poĉela raditi svoj novi posao, nauĉila sam
kako svjesno pomaknuti duh. Kad mi je to uspjelo, odmah sam prestala disati.
Jax i Eliza su se tada uspaniĉili jer su pomislili da su me ubili. Nick je
vjeĉito bio spreman za medicinske intervencije i oţivio me injekcijom
adrenalina ravno u srce, a iako me nakon toga srce boljelo tjedan dana, bila sam
strašno ponosna na sebe. Nas ĉetvero otišli smo proslaviti u Chateline’s, a Jax je
naruĉio aparat za ţivotne funkcije koji će sljedeći put koristiti.
Bila sam jedna od njih. Razumjeli su moj neobiĉni svijet, koji sam ja sama
tek poĉela otkrivati. U Seven Dialsu smo stvorili vlastiti svijet, svijet zloĉina i
boja. A sad se meĊu nama pojavio stranac. Moţda ĉak i dva stranca, ako se
ispostavi kako je Nadine takoĊer zanimljiva.
Bilo mi je ţao njihovih onirosfera. Nadineina nije bila ništa neobiĉno, no
Zekeova – pa, ta je stvarno bila zanimljiva. Tamna, teška prisutnost u eteru.
―Dakle, Zeke‖, rekao je Nick, ―odakle si?‖
Zeke podigne glavu.
―RoĊen sam u Meksiku‖, odgovorio je, ―ali sad ţivim s Nadine.‖
Nije dalje objašnjavao. Okrenula sam glavu.
―Jeste li već bili u nekoj od Scionovih citadela?‖
―Nismo. Sumnjali smo da bi to baš bilo pametno.‖
―Ali ste ipak došli.‖
―Htjeli smo se samo na neko vrijeme maknuti. Koledţ koji Nadine pohaĊa
nudio je odlazak na konferenciju. Scion me intrigira.‖ Pogledao si je ruke.
―Drago mi je što smo odluĉili doći. Godinama smo se osjećali drugaĉijima, no –
pa, gospodin Hall nam je objasnio.‖
Sad se Nick zainteresirao. ―Kakav je sluţbeni stav prema vidovitosti u
Sjedinjenim Drţavama?‖

215
 ―To nazivaju IOP – izvanosjetilna percepcija. Samo kaţu kako je
zakonodavstvo Sciona kategorizira kao bolest, a CDC je prouĉava. Ne ţele se
vezati nekim odreĊenim stavom. Mislim da to nikada ni neće uĉiniti.‖
Htjela sam ga pitati za obitelji, ali nešto mi je govorilo da je to bolje
ostaviti za poslije. ―Jaxonu je strašno drago što ćete nam se pridruţiti.‖ Nick im
se ljubazno osmjehnuo. ―Nadam će kako će vam se kod nas svidjeti.‖
―Naviknut ćete se‖, rekla sam. ―Meni se nimalo nije sviĊalo kad sam stigla.
Stvari su se poboljšale kad me Jaxon zaposlio. Organizacija će se pobrinuti za
vas.‖
Zeke podigne glavu. ―Ti nisi Engleskinja?‖
―Irkinja.‖
―Nisam znao da je puno Iraca uspjelo preţivjeti Mollyn bunt.‖
―Ja jesam.‖
―Bila je to strašna tragedija. Irska je glazba tako divna‖, dodao je. ―Znaš li
pjesmu pobunjenika?‖
―Onu o Molly?‖
―Ne, drugu. Onu koju su pjevali na kraju pobune, kad su oplakivali mrtve.‖
―Misliš na Rumeno jutro.‖
―Da, tako je.‖ Nakon stanke je rekao: ―Bi li otpjevala dio?‖ Nick i ja smo
se istovremeno nasmijali. Zeke je pocrvenio do ušiju. ―Oprosti – ovo je ispalo
skroz pomaknuto‖, rekao je. ―Ţelio bih je samo ĉuti u pravoj verziji. Ako ti to
nije neki veliki problem. Nekad sam volio slušati Nadine, ali – pa, više ne
svira.‖
Nick me pogledao. Šaptaĉica koja ne svira. Jaxonu se to neće svidjeti,
govorio je pogled. Shvatila sam kako me Zeke i dalje gleda i ĉeka odgovor.
Nisam znala bih li je mogla otpjevati. U Scionu je irska glazba bila
zabranjena, posebno pobunjeniĉke pjesme. Kao dijete sam imala jak irski
naglasak, ali sam ga se riješila kad sam se odselila kako ne bih u Scionu širila
hibernofobiju. Još s osam godina bila sam svjesna ĉudnih pogleda, kad se
ljudima ne bi svidjelo kako sam nešto izgovorila. Znala sam satima pred
ogledalom oponašati voditelje vijesti dok nisam usvojila besprijekorni naglasak
uĉenika engleskih privatnih škola. I dalje sam bila priliĉno neomiljena –
godinama su me zvali ―Molly Mahoney‖ – ali me naposljetku prihvatila mala
skupina djevojaka, vjerojatno stoga što mi je otac bio pokrovitelj školskog plesa.
Moţda sam roĊacima dugovala da ne zaboravim pjesmu. Pogledala sam
kroz prozor i Ĉula vlastiti glas kako recitira.

Ljubavi moja, bilo je to rumenog jutra

Kad je rudjela listopadska zora.
A plamen zaplakao na cvjetnoj livadi.
216
 DoĎi, ti duše doline,
Stojim meĎu jasenovima, gdje lutaš.
Erin bi te povela kući.
Draga, vidjeh plamen na nebu
Kad se gorko listopadsko jutro budilo.
A dim prekrio cvjetnu livadu.
Čuj me, duše juga,
Čekam kod raspuklog stabla,
Sad kad je irsko srce na obali puklo.

Stihova je bilo još, ali sam iznenada umuknula. Sjetila sam se bake kako je
pjevala Finnu na komemoraciji, onoj koju smo potajno odrţali u Valeu. Samo
nas šestero. Nismo imali što sahraniti. Otac je tad objavio kako je unovaĉen i
ostavio djeda i baku da se sami suoĉe sa Scionovom vojnom okupacijom juga
zemlje. Zeke je imao ozbiljan izraz lica.
Kad smo stigli u Ulicu Monmouth, u taksiju je već postalo nepodnošljivo
vruće.
Vozaĉu sam tutnula nekoliko novĉanica u ruku. Jednu mi je vratio. Ĉasak
kasnije Nick me uhvatio za ruku.
―Za lijepu pjesmu‖, rekao je. ―Bog te blagoslovio, draga.‖
―Hvala.‖
Ali novĉanicu sam ipak ostavila na sjedalu. Ne primam novac za sjećanje.
Nick im je ponio kovĉege. Nadine je izašla iz taksija i izvadila slušalice.
Nezadovoljno je pogledala zgradu. Pogled mi je privukla njena torbica,
njujorškog modnog kreatora. Toga će se morati riješiti. Stvari iz Amerike išle su
u Gardenu kao halva.
Oĉekivala sam kako će sa sobom imati kutiju za instrument, ali nije imala
ništa.
Moţda uopće nije ni bila šaptaĉica. Mogla je biti barem tri druge vrste
senzora.
Otkljuĉala sam crvena vrata na kojima je stajala zlatna ploĉica s natpisom
AGENCIJA LENORMAND. Za vanjski svijet, bili smo ugledna umjetniĉka agencija.
Unutra nismo bili baš tako pošteni.
Jax se pojavio na vrhu stubišta, odjeven tako da ostavi dojam: srebrni
prsluk, uškrobljeni bijeli ovratnik, sjajni dţepni sat i zapaljena cigara. U ruci je
drţao malu staklenu šalicu kave. Nikako nisam uspijevala shvatiti kako to cigara
i kava idu zajedno.
―Zeke, Nadine. Drago mi je što vas opet vidim.‖
Zeke se rukovao s njim. ―I nama je drago, gospodine Hall.‖

217
 ―Dobro došli u Seven Dials. Ja sam, kao što vam je poznato, mimeokrat
ovog podruĉja. A vi ste sada ĉlanovi moje elitne ekipe.‖ Jax je Zekea gledao u
oĉi, ali znala sam kako se usredotoĉio na to da mu proĉita auru.
―Pretpostavljam kako ste iz Ulice Gower otišli kradom.‖
―Nitko nas nije vidio.‖ Zeke je postao napet. ―Je li to – duh, tamo?‖
Jax se osvrne. ―Da, to je Pieter Claesz, nizozemski slikar mrtvih priroda,
pravac vanitas ili memento mori. Jedna od naših plodnijih muza. Umro je 1660.
Pieter, doĊi se upoznati s našim novim prijateljima.‖
―Zeke to moţe obaviti, ja sam umorna.‖ Nadine nije gledala Pietera, koji je
ignorirao naredbu. Nije vidjela duhove. ―Hoću vlastitu sobu. Ne trpim cimere‖,
rekla je, fiksirajući Jaxa pogledom. ―Toliko da se zna.‖
Htjela sam vidjeti Jaxovu reakciju. Nije imao baš izraţajno lice, ali nosnice
su mu se proširile. Što nije bio dobar znak.
―Stanovat ćeš kako ti se odredi‖, rekao je.
Nadine se nakostriješila. Kako je osjetio da će doći do sukoba, Nick je
zagrli. ―Naravno da ćeš imati svoju sobu‖, rekao je i umorno me pogledao njoj
iznad glave. Zekea smo morali smjestiti na kauĉ. ―Eliza upravo radi raspored.
Mogu li ti donijeti neko piće?‖
―Naravno da moţeš.‖ Znaĉajno je pogledala Jaxa. ―Vidim da neki
Europljani znaju kako treba postupati s damom.‖
Jaxon je izgledao kao da ga je ošamarila. Nick ju je odveo u ĉajnu kuhinju.
―Ja nisam‖, promrsio je kroz zube, ―Europljanin.‖
Nisam se mogla suzdrţati da se ne osmjehnem. ―Pobrinut ću se da te nitko
ne smeta.‖
―Hvala ti, Paige.‖ Ispravio se. ―DoĊi u moj ured, Zeke. Da
porazgovaramo.‖
Zeke se popeo stubištem, i dalje nije skidao pogled s Pietera, koji je lebdio
pred svojom najnovijom slikom. Prije nego što sam uspjela išta reći, Jaxon me
uzeo za ruku.
―Njegova onirosfera‖, tiho je rekao. ―Kako ti izgleda?‖
―Taman je‖, rekla sam, ―i...‖
―Sjajno. Ne moraš mi ništa više reći.‖
Gotovo je potrĉao stubištem, s cigarom u kutu usana. Ja sam ostala s tri
kovĉega u društvu pokojnog umjetnika, a koliko god mi je Pieter bio drag, nije
baš bio razgovorljiv.
Pogledala sam na sat. Pola dvanaest. Eliza će se vratiti za nekoliko minuta.
Skuhala sam kavu i otišla sjesti u dnevnu sobu, gdje je poĉasno mjesto
zauzimalo platno Johna Williama Waterhousea: ţena tamne kose u širokoj
crvenoj haljini koja gleda u kristalnu kuglu. Jax je trgovcu masno platio tri
Waterhouseove slike s crne liste.
218
 Tu je bio i portret Edvarda VII. sa svim kraljevskim obiljeţjima. Otvorila
sam prozor i sjela ĉitati novi pamflet koji je Jaxon upravo pisao, O spletkama
putujućih mrtvaca. Dosad sam doznala kako postoje ĉetiri vrste duhova: anĊeo
zaštitnik, sablast, muza i psihopomp. Još nisam došla do poltergeista.
Eliza je ušetala u dvanaest sati, kao i obiĉno, bila je vani i druţila se s
duhovima. Pruţila mi je kutiju s rezancima iz Ulice Lisle. ―Hej. Da nisi moţda
Pietera nagovorila da opet naslika Violinu i staklenu kuglu?‖
Eliza Renton bila je Jaxov spiritistiĉki medij, ĉetiri godine starija od mene.
Njeno podruĉje bila je mimetiĉka umjetnost. RoĊena na puškomet od Bow
Bellsa, radila je u podzemnom kazalištu u Cutu do svoje devetnaeste godine, kad
se javila na Jaxonov pamflet i dobila posao. Od tada pa nadalje predstavljala je
Jaxonov glavni izvor zarade. Imala je ĉistu koţu maslinaste boje i zelene oĉi,
zlatnu kosu nosila je u dugim uvojcima. Nikada joj nije manjkalo oboţavatelja –
voljeli su je ĉak i duhovi – ali Jax je imao politiku ―bez vezivanja‖, koje se
drţala.
―Još ne. Mislim da pati od umjetniĉke blokade.‖ Odloţila sam pamflet.
―Jesi li upoznala nove?‖
―Baš sam upoznala Nadine. Jedva da me pozdravila.‖ Eliza se srušila na
sjedalo pored mene. ―Jesmo li baš sigurni da je šaptaĉica?‖ Otvorila sam kutiju s
ljutim rezancima. ―Nisam vidjela nikakvih instrumenata, ali moţda jest. Jesi li
vidjela Zekea?‖
―Povirila sam u ured. Ima nekakvu tamnonaranĉastu auru.‖
―Onda je dakle furija.‖
―Ne izgleda mi kao furija. Ne bih rekla da bi i podviknuo na duha.‖
Krekere od raĉića drţala je na koljenu. ―Pa, ako je Pieter tvrdoglav, onda
sluţbeno imam slobodno u rasporedu. Ţeliš li opet pokušati lebdjeti?‖
―Ne dok Jax ne nabavi aparat za vitalne funkcije.‖
―Svakako. Mislim da bi ventilator trebao stići u utorak. Dotad se nećemo
ubijati.‖ Pruţila mi je crtanku i olovku. ―Htjela sam te pitati – bi li mogla
nacrtati svoju onirosferu?‖
Uzela sam pribor za risanje. ―Nacrtati?‖
―Aha. Ne moraš crtati cvjetove i takve stvari – samo osnovni oblik, kao
tlocrt. Pokušavamo otkriti kako je rasporeĊena ljudska onirosfera, ali nije baš
lako jer nitko od nas nije u stanju maknuti se iz osunĉane zone. Mislimo da
postoje najmanje tri zone, ali potrebno je da svoju sliku podijeliš s nama, tako da
vidimo funkcioniraju li nam teorije u praksi. Moţeš li to?‖
Ispunio me osjećaj da sam korisna. Pokazala sam se ĉlanom skupine koji
daje puni doprinos. ―Naravno‖, rekla sam.
Eliza ukljuĉi televizor. Ja sam poĉela skicirati, nacrtala sam krug s toĉkom
u sredini okruţen Trima prstenima.

219
 Iz televizora je zasvirala špica Scionova oka. Scarlett Burnish ĉitala je
podnevne vijesti. Eliza je ţvakala krekere pa pokazala na ekran. ―Misliš li da je
ustvari starija od Weavera, ali je imalo toliko plastiĉnih operacija da je kod nje
nastanak bora fiziĉki nemoguć?‖
―Previše se smiješi da bi to bilo tako.‖ Nastavila sam crtati. Sad sam
naĉinila nešto što je više sliĉilo na središte mete, s pet dijelova. ―Ustanovili smo
kako je ovo‖, kucnula sam po središtu kruga, ―osunĉana zona.‖
―Tako je. Osunĉana zona je prostor u kojem kod zdravog uma duh mora
ostati duh. Srebrna vrpca je svojevrsna sigurnosna mreţa. Većinu vidovnjaka
spreĉava da iziĊu iz te zone.‖
―Ali ne i mene.‖
―Tako je. To je kod tebe nešto jedinstveno. Recimo da većina nas ima tri
centimetra Špage izmeĊu tijela i duha‖, rekla je i duljinu pokazala prstima. ―A
kod tebe je to kilometar. Moţeš putovati sve do vanjskog prstena svoje
onirosfere, što znaĉi da moţeš osjetiti eter na daleko većoj udaljenosti od nas. A
moţeš osjetiti i onirosfere. Mi osjećamo samo duhove i aure, i to ako nisu jako
daleko. Ja, recimo, Jaxona i ostale sad ne mogu osjetiti.‖
Ja sam mogla. ―Ali postoji granica.‖
―Zato i moramo biti oprezni. Kod tebe još ne znamo gdje je ta granica.
Moţda moţeš izići iz tijela, moţda ne. To tek moramo vidjeti.‖
Klimnula sam glavom. Jaxon mi je više puta izloţio svoju teoriju o
onironautima, ali Eliza je bila puno bolja uĉiteljica. ―Što bi se dogodilo ako
pokušaš izići iz osunĉane zone? Teoretski.‖
―Pa, mislim kako je druga zona prostor gdje se odvijaju ‗noćne more‘
amaurotika. Vrpca ti ponekad dopusti da se udaljiš, ako si ţivĉan ili pod
stresom. Izvan toga, osjećaš jaku silu koja te vuĉe natrag u središte. Ako odeš
dalje od zone sumraka, poĉinješ gubiti razum.‖
Upitno sam je pogledala. ―Stvarno sam neko ĉudovište, onda, zar ne?‖
―Ne, ne, Paige. Niti misliti. Nitko od nas nije ĉudovište. Ti si ĉudo.
Skakaĉ.‖ Uzela mi je crtanku iz ruke. ―Kad bude gotov, dat ću Jaxu da pogleda.
Svidjet će mu se. Spavaš li noćas kod oca? Nisi li planirala svaki petak ići k
njemu?‖
―Moram raditi. Didionu se ĉini da je pronašao Williama Terrissa.‖
―U, jebem ti. Ne moraš objašnjavati.‖ Okrenula se prema meni. ―Ha, znaš
što kaţu za Organizaciju, kad jednom uĊeš, nema više van. Jesi sigurna da ti to
odgovora?‖
―Nikad se nisam bolje osjećala.‖
Eliza mi se osmjehnula. Ĉudno, gotovo ĉeznutljivo.

220
 ―U redu‖, rekla je. ―Bit ću gore. Treba smiriti Pietera.‖ Otišla je iz sobe
praćena zveketom narukvica. Ja sam poĉela crtati sjene u svojem crteţu, svaka
je bila sve tamnija.
Nekoliko sati kasnije još sam uvijek na tome radila, kad se Jax spustio s
drugog kata. Bliţio se suton. Uskoro ću morati van na sastanak s Didionom, ali
sam prije toga ţeljela prebaciti crteţ na raĉunalo. Jax je izgledao gotovo
grozniĉavo.
―Jax?‖
―Neĉitljiv‖, protisnuo je. ―Dušice moja draga, moja draga Paige. Naš je
gospodin Sáenz jedan od neĉitljivih.‖

221
 21.
Spaljeni brod

Nikada neću zaboraviti upraviteljevo lice kad me vidio s crvenom bluzom na

sebi. Po prvi sam mu put u oĉima vidjela strah. Potrajao je tek djelić sekunde.
Ali sam ga vidjela, na ĉasak, traĉak nesigurnosti, slabiji od plamićka svijeće.
Gledao me dok sam odlazila prema svojoj sobi.
―Paige.‖
Stala sam.
―Kako je bilo na inauguracijskoj gozbi?‖
―Pouĉno.‖ Pokazala sam na crveno sidro na prsluku. ―Bio si u pravu.
Postavila mi je nekoliko pitanja o tebi.‖
Kratka, napeta tišina. Zategnuo mu se svaki mišić na licu. ―I ti si na njih
odgovorila.‖ Glas mu je bio hladan, hladniji nego ikada prije. ―Što si joj rekla?
Moram znati.‖
Nije me htio moliti. Upravitelj je bio ponosit. Ĉvrsto je stisnuo vilicu,
usnice su mu bile ravna crta. Pitala sam se kakve ga misli sad opsjedaju. Koga
upozoriti, kamo pobjeći? Koji je sljedeći potez? Koliko ga dugo mogu pustiti da
se muĉi?
―Rekla je nešto što me zaintrigiralo.‖ Sjela sam na otoman. ―Rekla je kako
je konzortu nasljednog suverena zabranjeno boriti se protiv Emima.‖
―I jest. Strogo zabranjeno.‖ Bubnjao je prstima po naslonu za ruke.
―Ispriĉala si joj za rane.‖
―Nisam joj ništa ispriĉala.‖
Izraz lica mu se izmijenio. Ĉasak kasnije, natoĉio je amarant iz vrĉa u ĉašu.
―Onda ti dugujem ţivot‖, rekao je.
―Piješ puno amaranta‖, rekla sam. ―Je li to zbog oţiljaka?‖
Brzo me pogledao. ―Oţiljaka?‖
―Da, oţiljaka.‖
―Imam svoje razloga zašto ga pijem.‖
―A ti su?‖
―Zdravstveni. Već sam ti rekao. Stare rane.‖ Spustio je ĉašu na stol.
―Odluĉila si kako Nashiri nećeš otkriti moj neposluh. Zanima me razlog.‖

222
 ―Izdavati druge nije moj stil.‖ Nije mi promaklo njegovo izbjegavanje
odgovora. Oţiljci i stare rane jedno su isto.
―Shvaćam.‖ Upravitelj pogleda prazan kamin. ―Dakle, uskratila si Nashiri
informaciju, ali si dobila crvenu bluzu.‖
―Na tvoju preporuku.‖
―Istina je, ali nisam znao hoće li se s njom sloţiti. Pretpostavljam kako ima
svoje, skrivene motive.‖
―Dobila sam zadatak vani, na koji odlazim sutra.‖
―U citadelu‖, zakljuĉio je. ―To je iznenaĊenje.‖
―Zašto?‖
―Nakon što je uloţila sav onaj trud da te iz citadele dovede ovamo, izgleda
mi ĉudno što te sad šalje natrag.‖
―Ţeli da namamim jednu od londonski bandi, Sedam peĉata, da se
razotkriju. Misli da imaju onironauta, da ću biti u stanju prepoznati jednog od
svoje vrste.‖ Ĉekala sam, ali nije na to reagirao. Je li sumnjao u mene?
―Krećemo sutra naveĉer, s tri crvene jakne i još jednim Refaimom.‖
―Kojim?‖
―Tvojom roĊakinjom.‖
―Ah, da.‖ Spojio je dlanove na vršcima prstiju. ―Situla Mesarthim je
Nashirin najpouzdaniji najamnik. U njezinu društvu morat ćemo biti jako
oprezni.‖
―Dakle, opet ćeš sa mnom postupati kao s robom.‖
―To je nuţna, iako privremena situacija. Situla nikako nije na mojoj strani.
Zadatak je vjerojatno dobila zato da mene drţi na oku.‖
―Zašto?‖
―Grijesi iz prošlosti.‖ Vidio je kako sam ga pogledala. ―Bolje je da o tome
ne znaš ništa. Sve što trebaš znati jest da ja ne ubijam, ako to nije neizbjeţno.‖
Grijesi iz prošlosti. Stare rane. To moţe znaĉiti samo jedno, a oboje smo
znali što – ali i dalje ne jamĉi da mu mogu vjerovati. Ĉak iako je uistinu bio
jedan od onih s oţiljcima.
―Moram odspavati‖, rekla sam. ―Trebamo se sutra u sumrak sastati u njenoj
rezidenciji.‖
Upravitelj klimne glavom, a da me ne pogleda. Uzela sam ĉizme i otišla u
sobu, ostavila ga da pije svoj lijek.
Veći dio dana sam, umjesto da spavam, u glavi vrtjela sve moguće
scenarije koji bi se mogli dogoditi kad stignemo u London.
Prema brifingu koji je odrţan nakon veĉere, plan je bio da ĉekamo dok
Carterova ne stigne u podnoţje Nelsonova stupa, gdje će se sastati s
predstavnikom Peĉata. Mi ćemo ih potom opkoliti i navaliti na njih svom

223
snagom. Izgleda da je mislila kako ćemo se pojaviti, ubiti Carterovu, ugrabiti
nekoliko zarobljenika i odšetati se natrag u Šeol I prije nego zvono oznaĉi
poĉetak dana.
Znala sam kako to neće moći tako jer sam poznavala Jaxa. On je štitio
svoja ulaganja. Nikada ne bi poslao tek jednog ĉovjeka na sastanak s Antoinette
– pojavila bi se cijela ekipa. Izvidnici bi tokom noći na oku drţali ulicu, a oni
znaju osnove borbe korištenjem duhova. Morali bismo se pobrinuti i za
prolaznike, a s toliko vidovnjaka na ulici, moglo bi doći do priliĉno zahtjevne
bitke. U kojoj bih ja imala odoru jedne, a navijala za drugu stranu.
Vrtjela sam se po krevetu, nespokojna. To mi je prilika za bijeg, barem da
javim drugima. Morala sam nekako doprijeti do Nicka, ako me prije toga baš on
ne ubije. Ili me ne oslijepi svojim vizijama. To mi je bila jedina, stvarno jedina
prilika.
Naposljetku sam odustala od pokušaja da zaspim. Otišla sam u kupaonicu,
poprskala lice vodom i vezala kosu u šinjon. Izrasla je nekoliko centimetara, bila
mi je do ramena. Kiša je udarala u prozore. Odjenula sam istu odoru, crvenu
bluzu izdajnika i spustila se do glavne odaje.
Samostojeći sat pokazivao je već skoro sedam sati. Sjela sam uz kamin.
Kad je udario puni sat, na vratima se pojavio upravitelj, kose i odjeće natopljene
kišom.
―Vrijeme je.‖
Klimnula sam glavom. Pustio me da iziĊem, zakljuĉao vrata pa pošao za
mnom niz kameno stubište.
―Nisam ti nikada zahvalio‖, rekao je dok smo prolazili kloštrom. ―Što si
šutjela.‖
―Rano je još za zahvaljivanje.‖
Na ulicama je vladala tišina. Pod ĉizmama su mi pucketali komadi ledene
tuĉe. Kad smo stigli u rezidenciju, dva su nas Refa otpratila do knjiţnice, gdje
nas je ĉekala Nashira. Ona i upravitelj opet su izveli svoj ritualni pozdrav, on joj
je stavio ruku na trbuh, ona njemu usnama dotaknula ĉelo.
Ovaj sam put imala vremena promatrati ih. Zamijetila sam kako su njegovi
pokreti kruti i nikad je ne gleda u oĉi, dok mu ona prstima prolazi kroz kosu, a
da ga nije ni pogledala. Podsjetilo me na psa i gazdaricu.
―Drago mi je što nam se veĉeras oboje moţete pridruţiti‖, rekla je. Kao da
smo imali nekog izbora. ―40, ovo je Situla Mesarthim.‖
Situla je bila gotovo iste visine kao upravitelj. Vidjelo se da su roĊaci: iste,
sivkasto-smeĊe kose, koţe boje mede, jakih crta lica i duboko usaĊenih oĉiju.
Klimnula mu je glavom, dok je još kleĉao.
―RoĊakinjo‖, upravitelj pogne glavu. Situla pogleda mene. Plavim oĉima.
―XX-59-40, veĉeras ćeš se prema meni odnositi kao prema svojem drugom
gospodaru. Nadam se kako je to jasno.‖
224
 Klimnula sam glavom. Upravitelj je ustao i pogledao zaruĉnicu. ―Gdje su
ostali ljudi?‖
―Spremaju se, naravno.‖ Okrenula mu je leĊa. ―A i ti bi trebao, vjerni moj.‖
Aura mu se smraĉila, kao da mu se u onirosferi sprema oluja.
Okrenuo se i prišao teškim, crvenim zavjesama. Amaurotiĉarka poţuri za
njim, noseći sveţanj odjeće.
―Bit ćeš u paru s 1‖, rekla mi je Nashira. ―Vas dvoje ići ćete s Arcturusom.
Situla će sa sobom povesti 30 i 12.‖
David se pojavio iza zastora, odjeven u hlaĉe, lagani pancir i s ĉizmama na
nogama. Prenula sam se kad sam ga ugledala. Upravo je tako izgledao
nadglednik one noći kad je pucao u mene.
―Veĉer, 40‖, rekao je.
Drţala sam jezik za zubima. David se osmjehnuo i zavrtio glavom, kao da
sam kakvo zabavno derište. Prišao mi je amaurotik. ―Vaša odjeća.‖
―Hvala.‖
Nisam ni pogledala Davida, uzela sam sveţanj i otišla iza zavjese. Tu se
nalazio šator, koji je sluţio kao garderoba. Svukla sam staru i odjenula novu
odoru: prvo crvenu košulju dugih rukava, potom pancir – s crvenim sidrom,
znakom koji se nalazio i na prsluku – i crnom jaknom s crvenom vrpcom oko
jednog rukava. Slijedile su rukavice i hlaĉe, oboje od elastiĉnog, crnog
materijala i na kraju moje ĉvrste koţne ĉizme. U toj opravi mogla sam trĉati,
penjati se i boriti. U jakni je bila injekcija adrenalina i pištolj s fluksom. Za lov
na vidovnjake.
Kad sam se potpuno opremila, vratila sam se do mjesta gdje su stajala
ostala tri ljudska bića. Carl me doĉeka osmijehom.
―Zdravo, 40.‖
―Carl‖, rekla sam.
―Kako ti se sviĊa nova bluza?‖
―Dobro mi stoji, ako si na to mislio.‖
―Ne, mislio sam, kako ti se sviĊa biti crvena jakna?‖
Sad su sve troje zurili u mene. ―Super je‖, rekla sam, s malom zadrškom.
Carl klimne glavom. ―I jest. Moţda su ti s pravom dali tolike povlastice.‖
―A moţda nisu‖, rekla je 30, dok je vadila gustu kosu ispod ovratnika. Bila
je viša od mene, širokih bokova i ramena.
―To ćemo vidjeti kad se naĊemo na ulici.‖
Još sam je jednom promotrila. Po auri bih rekla kako je vjerojatno
proricatelj – ali neke rjeĊe vrste, vjerojatno nekakav kleromant. Što nije baš tako
rijetko. Vjerojatno se laktovima uspjela progurati do najvišeg reda.
―Da‖, odgovorila sam. ―Vidjet ćemo.‖

225
 Otpuhnula je prezrivo.
Upraviteljev povratak imao je šokantan uĉinak na njeno ponašanje.
Naklonila mu se graciozno i promrmljala: ―Konzorte nasljednog suverena.‖ Do
nje se Carl duboko naklonio. Ja sam samo stajala prekriţenih ruku.
Upravitelj je kratko pogledao svoj klub oboţavatelja, ali nije odgovorio ni
na jedan od njihovih pozdrava. Gledao je na drugu stranu prostorije – mene. 30
je ostala poniţena. Jadna 30.
Nova odjeća preobrazila mi je gospodara. Umjesto staromodnih refaimskih
obiljeţja, bio je odjeven poput bogatog stanovnika Sciona, od vrste koju ni jedan
pametni lopov ne bi pokušavao opelješiti.
―U I. kohortu ćemo vas prebaciti dvama vozilima‖, rekla je Nashira. ―Zbog
vas će se zaustaviti sav promet. Oĉekuje se da se vratite prije dnevnog zvona.‖
Ĉetvero ljudi zaklimalo je glavama. Upravitelj prebaci kaput preko ramena
i okrene se prema vratima. ―XX-40, XX-1‖, pozvao je.
Carl se drţao kao da se pojavio Djed Mraz. Potrĉao je za upraviteljem,
usput ubacujući pištolj s fluksom u jaknu. Ja sam krenula za njim, kad me
Nashira uhvatila za ruku. Stajala sam nepomiĉno i nastojala suzbiti poriv da se
odmaknem.
―Znam tko si‖, rekla mi je, gotovo na uho. ―Znam odakle si. Ako ne
dovedeš onironauta, pretpostavit ću kako sam imala pravo, kako si ti uistinu
Blijedi Sanjar. Ta spoznaja imat će posljedice po sve nas.‖ Pogledale me tako da
sam se smrznula, okrenula mi leĊa i otišla prema vratima.
―Sretan put, XX-59-40.‖
Dva vozila sa zatamnjenim prozorima stajala su na mostu. Sve ĉetvero
dobili smo povez preko oĉiju prije nego što su nas zakljuĉali u vozilima. Sjedila
sam u tami s Carlom i osluškivala motor. Oĉito su se bojali da ne otkrijemo put
koji vodi iz kaţnjeniĉke kolonije.
Tim straţara poslan je da nas isprati do granice, ali postupak puštanja ljudi
iz Šeola I bio je sloţen. Grad je bio kaţnjeniĉka kolonija i procedura je bila
jednako komplicirana kao da nas puštaju na uvjetni dopust. U jednoj od
Scionovih postaja pod koţu su nam ugradili ĉipove za praćenje, za sluĉaj da se
odluĉimo na bijeg i provjerili su nam aure i otiske prstiju. Meni su uzeli krv, od
ĉega mi je na podlaktici ostala modrica. Naposljetku smo prešli posljednju
granicu i našli se opet u Scionu London. Vratili smo se u stvarni svijet.
―Moţete skinuti povez‖, rekao je upravitelj.
To sam jedva doĉekala.
O, citadelo moja. Gledala sam stakla, plava svjetla koja su mi blještala u
oĉi. Auto je klizio Bijelim Gradom u II-3, pored gigantskog šoping-kompleksa.
Nisam nikad mislila kako će mi nedostajati prljave ulice nalik crvenkastom
metalu, ali tako je ispalo. Nedostajalo mi je draţbovanje za duhove i igranje
tarocchija, veranje zgradama s Nickom kako bi s njih gledali zalazak sunca.
226
 Htjela sam izići iz auta i baciti se u otrovano srce Londona.
Carl se tijekom cijelog putovanja vrpoljio, tresao je koljenom i prtljao po
pištolju s fluksom, ali je na autocesti zaspao. Rekao mi je kako se 30 nekad
zvala Amelia i da joj je gospodar stanoviti Elnath Sarin. Kako sam i
pretpostavljala, bila je kleromant, s izrazitim darom za bacanje kocke. Trebalo
mi je neko vrijeme da se sjetim toĉnog naziva: astragalomant. Malo sam
zapustila teoriju.
Jax me znao dnevno preslišavati o sedam razreda vidovitosti.
Opet sam promotrila Carla. Trebao bi oprati kosu. Podoĉnjaci su mi rekli
da je podjednako umoran kao i ja – ali nije imao masnica. Vjerojatno je u
meĊuvremenu otkucao još nekog i tako zaradio sigurnost. Kao da je osjetio da
ga promatram, otvorio je oĉi.
―Ne pokušavaj pobjeći.‖
To je rekao šaptom. Kad mu nisam odgovorila, primaknuo se.
―Neće ti to dopustiti. On neće.‖ Pogledao je upravitelja kroz staklenu
pregradu. ―U Šeolu I smo sigurni. Zašto bi odlazila?‖
―Jer tamo ne pripadamo.‖
―To je baš jedino mjesto gdje zapravo pripadamo. Tamo moţemo biti
vidoviti. Ne moramo se skrivati.‖
―Pa nisi idiot, Carl. Znaš da je to zatvor.‖
―A citadela kao nije?‖
―Ne. Nije.‖
Carl opet pogleda pištolj. Ja sam se vratila gledanju kroz prozor.
Jednim sam dijelom shvaćala što je ţelio reći. Naravno da citadela jest
zatvor – Scion nas je u njoj drţao poput ţivotinja u kavezima – ali nismo morali
gledati kako druge ljude premlaćuju, ili puštati ih da umiru na ulici.
Naslonila sam glavu na staklo. To baš i nije istina. Hector je to dopuštao.
Isto tako i Jaxon. Svaki mimeokrat u citadeli ĉinio je isto.
Nisu bili ništa bolji od Refaima. NagraĊivali su samo one koji su im bili
korisni. Ostale bi pustili da crknu.
Ali banda mi je bila poput obitelji. U citadeli se nisam morala pokoravati
nikome. Bila sam frajla iz I-4. Imala svoje ime.
Ubrzo smo stigli u Marylebone. Dok je upravitelj promatrao nepoznati
teritorij citadele, upitala sam se je li dosad već bio u Londonu. Sigurno jest, ako
se sastajao s prijašnjim inkvizitorima. Prošla me jeza od pomisli da su se Refovi
kretali ulicama kad i ja. Bili su u Arhontu. Ĉak u samom I-4.
Vozaĉ je bio šutljiv, snaţan ĉovjek s naoĉalama sa ţicanim okvirom, u
odijelu, s crvenom kravatom i rupĉićem. Na lijevom je uhu nosio diktafon koji
bi se svako malo oglasio kratkim zvuĉnim signalom. Donekle me fasciniralo

227
kako je to sve bilo dobro organizirano. Scion se osigurao do najsitnijeg detalja,
nitko nije mogao doznati za postojanje Šeola I. Bio je to grad pod kljuĉem.
Upravitelj pokaţe vozaĉu da stane na uglu ulice. Klimnuo je glavom i
izašao iz auta. Kad se vratio, nosio je veliku papirnu vrećicu. Upravitelj je doda
meni kroz prozorĉić. ―Probudi ga.‖ Glavom je pokazao na Carla koji je u
meĊuvremenu opet zaspao.
U vrećici su bile dvije tople kartonske kutije iz Brekkaboxa,
najpopularnijeg lanca brze hrane u citadeli. Stresla sam Carla. ―Uspavana
ljepotice.‖
Carl se prenuo i probudio. Otvorila sam svoju kutiju i unutra pronašla
vrećicu s doruĉkom, salvetu i zdjelicu kaše. U retrovizoru sam opazila da me
upravitelj promatra, jedva primjetno mi je klimnuo glavom.
Skrenula sam pogled.
Auto je ušao u Kvart 4. Moj kvart. Ispod kose me zasvrbjelo od znoja. Otac
mi je ţivio samo dvadeset minuta odavde, a pribliţavali smo se Seven Dialsu – i
to puno previše. Gotovo da sam oĉekivala kako će mi Nick nešto poslati, ali u
eteru je vladala mrtva tišina. Nekoliko stotina onirosfera dodirivalo je moju, što
mi je odvlaĉilo paţnju od fiziĉkog svijeta. Kad sam se usredotoĉila na
nekolicinu najbliţih, nisam osjetila ništa neobiĉno, nije bilo novih emotivnih
valova. Ti ljudi nisu imali pojma o Refaimima ili kaţnjeniĉkoj koloniji. Nije ih
bilo briga što se radi s neprirodnima, dokle god im nisu bili pred oĉima.
Naš auto zaustavio se na Strandu, gdje nas je ĉekao budnjak. Oni koje bi za
to unovaĉili u pravilu su izgledali isto: visoki, širokih ramena, u pravilu su bili
mediji. Izbjegavala sam ga pogledati u oĉi dok sam izlazila iz auta, praznu kutiju
s doruĉkom ostavila sam pod sjedalom.
Kako je bio golem i veliĉanstven, upravitelj nije bio nimalo nervozan.
―Dobra veĉer, budnosniĉe.‖
―Veĉer, upravitelju.‖ Budnosnik dotakne ĉelo s tri prsta, jednim posred
ĉela, a drugim dvama iznad oka, pa podigne ruku na pozdrav.
Bio je to sluţbeni znak da je vidovit, da ima treće oko. ―Mogu li potvrditi
da u pritvoru drţite Carla Dempsey-Browna i Paige Mahoney?‖
―PotvrĊujem.‖
―Identifikacijski brojevi?‖
―XX-59-1 i 40.‖
Budnjak je zapisao. Pitala sam se što ga je navelo da se okrene protiv svoje
vrste. Moţda kakav okrutni mimeokrat.
―Vas dvoje ne zaboravite kako ste pritvorenici. Ovdje ste da biste pomogli
Refaimima. Ĉim obavite svoj zadatak, bit ćete poslani ravno u Šeol I. Ako netko
od vas pokuša dojaviti gdje se Šeol I nalazi, bit ćete ustrijeljeni. Ako pokušate
stupiti u dodir s obiĉnim stanovnicima ili bilo kojim pripadnikom Organizacije,

228
bit ćete ustrijeljeni. Ako bilo tko od vas pokuša ozlijediti svoga gospodara, ili
budnosnika, bit ćete ustrijeljeni. Jeste li me razumjeli?‖
Pa, razumjeli smo kako će nas, što god da uĉinimo, ustrijeliti. ―Razumjeli
smo‖, rekla sam.
Ali budnosnik još nije bio gotov. Iz svojeg pojasa s priborom izvukao je
srebrnu cijev i par gumenih rukavica. Ne valjda još jedna igla. ―Prvo ti.‖
Uhvatio me za ruku. ―Otvori usta.‖
―Zašto?‖
―Otvori. Usta.‖
Htjela sam pogledati upravitelja, ali sam po njegovoj šutnji znala kako
nema ništa protiv ove procedure. Prije nego što sam se stigla pokoriti, budnjak
mi je sam otvorio usta. Najradije bih ga ugrizla. Prešao mi je plastiĉnim vrškom
preko usana i premazao ih neĉim hladnim i gorkim.
―Zatvori.‖
Nisam imala izbora pa sam zatvorila usta. Kad sam ih pokušala opet
otvoriti, nisam mogla. Razrogaĉila sam oĉi. Sranje!
―Samo malo koţnog ljepila.‖ Budnjak privuĉe Carla sebi. ―Nestane sam od
sebe nakon dva ili tri sata. Ništa ne prepuštamo sluĉaju, s obzirom na to da se svi
vi iz Organizacije meĊusobno poznajete.‖
―Ali ja nisam...‖ zaustio je Carl.
―Umukni.‖
Carl je sad napokon morao umuknuti.
―XIX-49-30 nema zalijepljena usta. Ona će biti zaduţena za izdavanje
naredbi‖, rekao je budnjak.
―U svim drugim sluĉajevima drţite se ciljeva misije.‖
Gurnula sam jezikom usne, ali nisu se dale pomaknuti. Budnjak je sigurno
uţivao tako se iţivljavati na bivšim pripadnicima Organizacije.
Nakon što nam je zaĉepio usta, budnjak je salutirao upravitelju i vratio se u
bezliĉnu sivu zgradu iz koje se pojavio. Na zidu je stajala ploĉa: SCIONOVA
CITADELA LONDON – ZAPOVJEDNO MJESTO NOB – I. KOHORTA, 4. KVART, s kartom
podruĉja koje je mjesto pokrivalo. Mogla sam razaznati oznaku kod šoping-
centra u Covent Gardenu, lonca pod kojim je bujala crna burza. Kad bih samo
mogla onamo. Moţda ću i moći.
Carl je progutao pljuvaĉku. Iako je godinama viĊao te ploĉe, i dalje su
ulijevale strah. Pogledala sam upravitelja. ―Situla i njeni ljudi prići će trgu sa
zapada‖, rekao je. ―Jeste li spremni?‖
Nije mi bilo jasno kako oĉekuje da mu odgovorimo. Carl je klimnuo
glavom. Upravitelj iz jakne izvadi dvije maske.
―Evo‖, rekao je i dao nam svakom po jednu. ―Ovim ćete prikriti identitet.‖

229
 Nije se radilo o obiĉnim maskama. Imale su bezizraţajne, iste crte lica, s
malim rupama za oĉi i rupicama za zrak ispod nosa. Kad sam svoju stavila na
lice, stopila mi se s koţom. Uţurbani stanovnici Sciona ne bi me ni pogledali, no
ĉlanovi bande me s maskom ne bi prepoznali, a sa zapeĉaćenim ustima nisam
mogla zvati u pomoć. Dobro su to smislili.
Upravitelj me na trenutak pogledao, a onda i sam stavio masku na glavu. Iz
njegovih rupa za oĉi slala je sablasna svjetlost. Po prvi put bilo mi je drago što
se borim za njegovoj strani.
Hodali smo prema Nelsonovu stupu. Kao i sunĉevi satovi u Dialsu,
spomenik i većina drugih stupova mijenjao je crvenu boju u zelenu i obrnuto,
ovisno o sigurnosnoj situaciji. Sada je bio zelen, kakve su bile i fontane. U
ophodnji je bio par budnjaka, koji su se u redovitim intervalima pojavljivali na
Strandu, vjerojatno s naredbom da nam, u sluĉaju potrebe, budu podrška. Dok
smo prolazili, suzdrţano su nas pogledali, ali ni jedan se nije ni pomaknuo. Svi
su bili naoruţani puškama M4. NOB se nije trudio na sva zvona oglašavati
kakvu u gradu ima ulogu, ali svi su znali da su puno više od policije. Noćnom
budnjaku nisi prilazio s prituţbom, kao što bi se osmjelio prići pripadniku DOB-
a. Njima si pristupao samo u krajnjoj nuţdi, a ako si bio vidovnjak, nikada. Ĉak
im ni amaurotici nisu voljeli biti u blizini. Nobovci su, naposljetku, bili
neprirodni.
Carl je neprestano stezao i opuštao šaku u dţepu. Kako ću se izvući iz
ovog, a da nikoga iz svoje bande ne ubijem? Mora postojati nekakav naĉin da im
pokaţem tko sam. Morala sam ih upozoriti, da mi se ne pridruţe u kaţnjeniĉkoj
koloniji. Ne mogu dopustiti da ih se Nashira doĉepa.
Trg Trafalgar bio je osvijetljen, ali taman toliko da ne upadamo u oĉi.
Situla, Amelia i David prilazili su s druge strane. Njih troje nestali su iza jednog
od ĉetiri bronĉana lava koji su ĉuvali Nelsonov stup.
Upravitelj se nagne prema meni.
―Carterova će uskoro stići‖, rekao je ne podiţući glas. ―Moramo ĉekati dok
ne stupi u vezu s nekim iz Peĉata. Ni po koju cijenu ne smijete dopustiti da vas
zarobe.‖ Carl klimne glavom.
―Kad se situacija rašĉisti, NOB će nas otpratiti do vozila. Obustavit ćete
sve aktivnosti ako pripadnici Peĉata prijeĊu granicu I. kohorte.‖
Poĉela sam se znojiti. Seven Dials bio je duboko unutar I. kohorte. Ako se
banda pokuša vratiti u bazu, dobit će cijelim putem pratnju.
Za dvije minute oglasit će se Big Ben. Upravitelj je poslao Carla da sjedi na
stepenicama u podnoţju stupa – s obzirom na to da je bio proricatelj, najmanje
je upadao u oĉi.
Kad se Carl smjestio, upravitelj me odveo pored fontane do jednog od
kipova na pijedestalima. Bilo ih je sedam, za svakog ĉovjeka koji je doprinio
osnivanju i odrţanju Sciona: Palmerston, Salisbury, Asquith, MacDonald,

230
Zettler, Mayfield i Weaver. Sedmi pijedestal uvijek je sliĉio na aktualnog
inkvizitora i nosio njegov slogan.
Upravitelj se zaustavi iza kipa. Prouĉavao mi je maskirano lice.
―Oprosti‖, rekao je. ―Nisam znao da će te ušutkati.‖
Nisam mu pokazala da sam ga ĉula. Morala sam se usredotoĉiti na disanje
na nos.
―Nemoj još gledati. Carterova ĉeka kako je i planirano, u podnoţju stupa.‖
Nisam ţeljela biti dio zadatka. Htjela sam da Antoinette uspije pobjeći.
Htjela sam joj provaliti u onirosferu, tako da je natjeram u bijeg.
A onda sam ih osjetila.
Radilo se o njima, nije tu bilo nikakve sumnje. Pribliţavali su se iz raznih
smjerova. Jax je izgleda mobilizirao cijelu bandu, sve preostale Peĉate. Hoće li
mi odmah prepoznati auru, ili će pretpostaviti da se u blizini pojavio neki drugi
onironaut, što nije bilo naroĉito vjerojatno?
―Osjećam medija‖, rekao je upravitelj. ―I šaptaĉa.‖
Eliza i Nadine. Pogledala sam prema podnoţju Nelsonovog stupa.
I da, tu je bila i Antoinette.
Na sebi je imala mantil i crni šešir širokog oboda. Preko ušiju su joj padali
pramenovi prosijede crvene kose. Vidjela sam joj samo mali dio lica, no bile su
to crte koje su retuširanjem maknuli iz njene televizijske emisije. MeĊu prstima
je drţala srebrni cigaršpic, u kojem je bila smotana cigareta, za koju bi rekla da
je vjerojatno ljubiĉasti aster. Stvarno je imala petlju. Nitko nije u javnosti pušio
eterske droge.
Od same pomisli kako ću se boriti protiv Toni Carter, postala sam uţasno
ţivĉana. U svojoj je emisiji ĉesto znala imati ţestok napad prije nego bi izrekla
proroĉanstvo, zbog ĉega joj je gledanost letjela u nebo. Mogla sam samo
zamisliti kako će se ţestoko boriti.
Nick je odbacio ideju da je prorok jer proroci nisu nikada tako gubili
kontrolu.
Nadine je stigla prva. Na sebi je imala prugasti dvoredni sako, nehajno
zakopĉan jednim gumbom.
Nesumnjivo se ispod njega krio komplet pištolja. Pojavili su se i ostali,
jedno po jedno, iako niĉim nisu odavali da se meĊusobno poznaju. Povezivale su
ih samo aure. Kad sam ugledala Nicka, mislila sam kako ću se raspasti, ili će mi
navrijeti suze ili ću prasnuti u smijeh ili moţda zapjevati. Pomno se prerušio.
A i morao je, zbog svoje briljantne karijere u Scionu. Kosu je prikrio
tamnokosom vlasuljom i šeširom, na oĉima je imao naoĉale zacrnjenih stakala.
Nekoliko koraka dalje Jax je kuckao štapom. Upravitelj je bio uz mene i nije
progovarao. Samo su mu oĉi potamnjele, kad se jedna od njegovih meta

231
pribliţila Antoinette. Elizu su odabrali da ide naprijed. Odmah za njom bila je
Dani, turobnog izraza lica. I ona se bila prerušila.
Da sam meĊu njima, prvi kontakt s Antoinette obavila bih tako da je blago
―gurnem‖, kako bih provjerila da je zrak ĉist, ali Eliza nije imala sliĉnih
sposobnosti. Eter se zafrkavao s njom, a ne obrnuto. Podigla je ĉetiri prsta desne
ruke uvis, tri lijeve, pa prošla kroz kosu kao da provjerava da joj se negdje nije
zaplela.
Antoinette ju je razumjela. Zakoraĉila je prema njoj i pruţila joj ruku.
Rukovale su se.
Situla je prva napala. Tako brzo da to nisam stigla ni zamijetiti, našla se na
Antoinette i poĉela je daviti. Upravitelj je krenuo na Zekea, dok je Carl u istom
trenutku obliţnjeg duha zavitlao prema Elizi. Morao je to biti Nelson,
najmoćniji duh na tom trgu, Eliza se srušila kod lava, uhvatila za grudi i
uzviknula ranjenim glasom: ―Ne mogu zapovijedati vjetru i vremenu niti vladati
sobom u smrti!‖ Amelia se zaletjela sljedeća, ali ju je oborio pobjesnjeli Nick,
koji je prije ostalih opazio da je Eliza u nevolji. David se obrušio na Jaxa; ili
toĉnije, pokušao je – Dani je zamahnula šakom prema njemu pa mu je iz usta
šiknula krv. Nakon manje od deset sekundi, ostala sam jedina koja se nije
ukljuĉila u bitku.
To mi je odgovaralo. Ali Jaxonu nije.
Odmah me spazio, još jednog neprijatelja pod maskom. Dozvao je
šesteroĉlanu špulu i bacio je prema meni. Morala sam se pokrenuti i to
munjevito, duhovi na Trafalgaru bili su krajnje opasni. Ispalila sam na njega
strelicu s fluksom, ali sam mu naciljala visoko iznad glave. Svejedno se sagnuo,
pa se špula razletjela svuda uokolo. Odustani, pomislila sam. Nemoj me tjerati
da te napadnem.
Ali Jaxon nije odustajao. Pobjesnio je. Pokvarila sam mu planove. Zaletio
se na mene mašući štapom. Pokušala sam ga nogom pogoditi u trbuh da ga
odbijem, ali je udarac bio preslab. Zgrabio me za gleţanj i trzajem ruku bacio na
pod. Bol. Pokreni se. Pokreni se.
Presporo. Jax me udario ĉizmom s ĉeliĉnom kapicom u slabine, od ĉega
sam se izvrnula na leĊa. Pritisnuo mi je koljenom grudni koš. Poletjela je šaka –
vidjela sam samo obris – onda me nešto ĉvrsto udarilo u nezaštićeni dio lica.
Bokser. A onda opet u rebra. Nešto je puklo, zaboljelo me. I opet. Podigla sam
ruku da blokiram Ĉetvrti udarac. Oĉi su mu sjale, uţarene od ţudnje za krvlju.
Jax se spremao da me ubije.
Nisam imala izbora. Kako mi je tijelo bilo prikliješteno, posluţila sam se
duhom.
To nije oĉekivao. Nije bio usredotoĉen na moju auru.
Udarac u onirosferu ga je oborio. Štap je tresnuo na tlo. Uspravila sam se
krajnjim naporom. Lice me uţasno boljelo, rebra probadala, a desnim okom

232
nisam više dobro vidjela. Uhvatila sam se za koljena i duboko udahnula na nos.
Nisam imala pojma da moţe biti tako brutalan.
Paţnju mi je privukao vrisak. Kod jedne od fontana Nadine je odustala od
borbe duhovima i prikliještila Ameliju na tlo. Izvukla sam injekciju iz jakne,
otvorila je krvavim prstima i zarila si je u podlakticu. Nakon nekoliko sekundi
bolje gotovo sasvim popustio. Vid mi se nije stabilizirao, ali nije bio tako
poremećen da bi me to onesposobilo. Još sam dobro vidjela lijevim okom.
Na grudima mi je zaplesala crvena toĉkica lasera. Na krovovima su sigurno
snajperisti. Mora postojati neki naĉin da se izvuĉem.
Povratila sam snagu i jurnula oprema fontanama, gdje se Amelia
bespomoćno ritala. Koliko god da sam ţeljela da Nadine pobijedi, nisam mogla
promatrati kako drugo ljudsko biće umire. Uhvatila sam je oko struka i oborila
je, ravno u fontanu. Voda je postala crvena kad je sigurnosno osvjetljenje
promijenilo boju. Nadine je izronila pola sekunde nakon mene. Škrgutala je
zubima, a vratni mišići su joj se napeli. Ustuknula sam.
―Skini masku, kuĉko‖, izderala se na mene.
Naciljala sam je pištoljem za fluks.
Poĉela je kruţiti oko mene. Raskopĉala je sako i izvukla noţ. Ĉelik joj je
uvijek bio miliji od duhova.
Bilo sam osjećala po cijelom tijelu, sve do jagodica prstiju.
Nadine je noţem rijetko promašivala, a moj me pancir me nije mogao
sasvim zaštititi – ako me pogodi iznad grudi, gotova sam. David se odluĉio
pojaviti baš u tom trenutku. Nadine samo što nije bacila noţ kad ju je toĉno
izmeĊu lopatica pogodila strelica s fluksom. Oĉi su joj se ispunile suzama.
Zateturala je, zanjihala se i prevalila preko ruba fontane. David ju je izvukao iz
vode i uhvatio joj glavu rukama. NareĊeno nam je da nikoga ne ubijemo, ali u
ţaru borbe, izgleda da je na to zaboravio. Koliko je vaţna neka tamo šaptaĉica?
Nisam o tome razmišljala: izbacila sam duh. Zeke mi nikada ne bi oprostio
ako pustim da mu ubiju sestru. Vrijeme je da na brzinu skoĉim.
Pretjerala sam. Na sekundu sam se našla u Davidovoj glavi i skinula mu
ruke s Nadine. U sljedećoj sekundi već sam opet bila u svojem tijelu, jurnula
sam i svom snagom se sa strane zaletjela u njega, pa smo oboje tresnuli na
zemlju.
Vid mi se smraĉio. Upravo sam bila posjela Davida. Tek za djelić sekunde,
ali sam mu uspjela pomaknuti ruku.
Konaĉno mi je uspjelo opsjedanje ĉovjeka.
David se uhvatio rukama za glavu. Nisam bila njeţna. S mukom sam ustala
i treptala da odagnam roj zvijezda koji mi se ukazao pred oĉima. Antoinette i
Situla su išĉeznule.

233
 Ostavila sam Nadine do Davida i iskoĉila iz fontane, mokra do kostiju.
Uzverala sam se na lava i osmotrila situaciju.
Obje grupe su se raspršile trgom. Zeke nije bio borac i mudro je strugnuo –
prokleti duhovi mornara – kad je opazio upravitelja kako kreće na njega.
Navukao je vunenu masku preko lica i razmjenjivao udarce s Amelijom.
Upravitelj se okrenuo Nicku, koji je Carla ošamutio svojom špulom. Mislila sam
kako će mi srce stati dok sam ih promatrala. Svoga gospodara i najboljeg
prijatelja. Bacila sam se niĉice, svladao me strah. Moram pomoći Nicku.
Upravitelj bi ga mogao ubiti...
Onda se pojavila Eliza, potpuno raspomamljena. Duhovi su letjeli na mene
iz svih pravaca. Uvijek bi se svrstali na stranu medija. Tri francuska mornara
uletjela su mi u onirosferu. Zateturala sam, zaslijepila su me njihova sjećanja:
golemi valovi, prasak mušketa, poţar koji bjesni na palubi Achillea – vriska,
kaos – a onda me Eliza gurnula pa sam pala. Podigla sam sve svoje mentalne
obrambene zidove, samo da izguram uljeze.
Na trenutak sam bila onesposobljena. Eliza me pokušala prikliještiti
koljenima. ―Ne izlazite, momci!‖
Onirosfera mi je bila poplavljena. Razarale su je topovske kugle. Komadi
drveta u plamenu padali su mi pred oĉima. Eliza podigne ruke da mi strgne
masku.
Ne, ne! Ne smije me vidjeti. NOB bi je ustrijelio. Krajnjim naporom
izbacila sam duhove i uspjela je udariti nogom odozdo, ĉizmom sam je pogodila
u bradu. Kriknula je od bola. Trbuh mi se zgrĉio od krivnje. Okrenula sam se
toĉno u trenutku da se s Jaxovim štapom suoĉim drţeći u ruci pištolj s fluksom.
―Vidi, vidi. Onironaut u odori‖, tiho je rekao. ―Gdje su te samo našli? Gdje
si se skrivala?‖ Nagnuo se do mene, netremice je gledao u prozore za oĉi na
mojoj maski. ―Nema šanse da si ti moja Paige.‖ Štapom mi je odgurnuo ruku.
Napela sam mišiće. ―Pa tko si ti onda?‖
Prije nego što sam išta mogla uĉiniti, Jaxa je odbacila golema špula, kakvu
ni jedno ljudsko biće ne bi bilo u stanju skupiti. Upravitelj. Ustala sam i
posegnula za pištoljem, ali je Jax naslijepo zamahnuo štapom. Instinktivno sam
trgnula glavom ulijevo. Presporo. Opekao me po uhu, bila je to oštra, ĉista
vrelina. Oštrica. Uspjela sam uhvatiti pištolj, ali mi ga je Jax sljedećim udarcem
uspio izbiti iz ruke. Oštrica štapa munjevito mi je prošla rukom, prerezala mi
bluzu i duboko me posjekla. Prigušeni vrisak krenuo mi je iz grla. Ţestok bol
prostrijelio mi je ruku.
―Hajde, naute, posluţi se svojim duhom!‖ Jaxon je usmjerio oštricu prema
meni, uz smijeh. ―Posluţi se bolom. Ostavi rane za sobom.‖
Amelia baci novu špulu prema Jaxu. Spasila sam je, sad je ona spašavala
mene. Nick uzvrati vatru, pa je Amelia brzo strugnula iza lava.

234
 Zeke je nepomiĉno leţao na tlu. Samo da nisi poginuo, pomislila sam.
Samo da te nisu sredili.
Bljesak crvene kose. Vratila se Antoinette. Šešir joj je odletio, što nije bilo
nikakvo ĉudo, bila je u svojevrsnom borbenom transu. Pogled joj bio divlji,
nosnice bjesomuĉno raširene, duh joj se pretvorio u neobuzdani plamen. Rugao
se plavoj uliĉnoj rasvjeti citadele, projektiranoj tako da smiruje grozniĉavi um.
Plotun šake, nogu i duhova poletio je na Situlu, pa se nije mogla posluţiti
noţem. Situla zavitla duha na nju.
Antoinette se vješto izmaknula izvan dometa.
A onda je, bez ikakvog upozorenja, zbrisala. Upravitelj ju je zamijetio dok
se probijala kroz gomilu koja je urlala.
―Zaustavite je‖, viknuo je.
Meni. Jurnula sam za njom. Eto mi prilike za bijeg.
Budnosnik me pustio da proĊem kad je vidio odoru, ali je srušio
amaurotika. Muškarac me uhvatio za bluzu – šaptaĉ – ali trĉala sam suviše brzo
pa me pustio. Um mi se pretvorio u traku ĉiste svjetlosti.
Antoinette se zaputila ravno u westminsterski Arhont. Bilo je potpuno ludo
krenuti u tom smjeru, ali baš me bilo briga za njene razloge: dala mi je
nevjerojatnu priliku. Nasuprot Arhontu nalazila se stanica podzemne ţeljeznice.
Uvijek je bila prepuna podĉuvara, ali je sad tu bilo i mnoštvo putnika. Ako
skinem masku i jaknu, mogu se provući kroz rampe i nestati u gomili. Vanjski
stupovi štitit će me od NOB-a i trebat će mi samo jedna stanica do Green Parka.
Od tamo mogu stići do Dialsa. Ako mi to ne uspije, ići ću Temzom. Plivat ću,
što god, samo da pobjegnem.
Moguće je. Moguće.
Noge su trĉale same. Bol u ruci bio je ţestok, ali nisam mogla stati. Ĉinilo
se da je Antoinette trans povećao brzinu. Ljudsko biće ne moţe tako trĉati ako je
ne vode duhovi. Pokušavala sam im drţati aure na dometu dok sam se probijala
izmeĊu gomile ljudi i automobila.
Taksi je zakoĉio ispred Antoinette. Našla se s jedne strane, Situla s druge,
obje su uletjele u masu pješaka. Ja sam krenula ravno, dotrĉala sam do
automobila, skoĉila mu na krov i kliznula s druge strane. Antoinette se u hipu
probila. Koju sekundu kasnije kroz barijeru od ljudi probila se i Situla, uz
krikove prolaznika. Jedan je ostao mrtav. Nisam mogla stati. Ako zastanem
samo na trenutak, Antoinette i Situla bit će mi izvan dosega. Konaĉno smo, kad
sam već mislila da će mi se raspasti pluća, stigli do kraja Whitehalla.
Sad srno bili u samom središtu citadele, prema karti: I. kohorta, 1. kvart.
Ovo su podruĉje vidovnjaci zaobilazili u širokom luku. Podigla sam glavu
prema westminsterskom Arhontu, prsti su mi krvarili.

235
 Sat je bio jarko crven, a kazaljke i brojke crne na pozadinskom svjetlu. Tu
su plesale lutke Franka Weavera. Da sam se nalazila u situaciji manje opasnoj
po ţivot, rado bih po zidovima ostavila kakve birane grafite.
Potrĉala sam prema Arhontu. Situla je bila malo ispred. Kad je stigla do
mosta, Antoinette se okrenula da se suoĉi s neprijateljem. Koţa kao da joj se
napela preko kostiju, poput tankog premaza boje, blijede usne bile su joj
napućene.
―Opkoljena si, proroku.‖ Situla zakoraĉi prema njoj. ―Predaj se.‖
―Ne zovi me ‗prorokom‘, stvorenje.‖ Antoinette podigne ruku. ―Ostani pa
ćeš otkriti što sam.‖
Zrak se smrznuo.
Situla se nije obazirala na prijetnju, nije se imala ĉega bojati od obiĉnog
ljudskog bića. Krenula je prema Antoinette. Prije nego što je išta stigla pokušati,
nešto ju je podignulo uvis i bacilo unazad, gotovo da je pala s mosta. Ostala sam
zapanjena. Duh. Probijaĉ. Okrenula sam se eteru i pokušala ga identificirati.
Bilo je to nešto poput anĊela ĉuvara, vrlo starog i moćnog.
ArkanĊeo. AnĊeo koji je generacijama ostao uz istu obitelj, ĉak i nakon što
je osoba koju je spasio umrla. Egzorcizam je kod njih bio strašno teţak.
Trenodija ih ne bi uspijevala otjerati predugo.
Situla se uspravila. ―Ne miĉi se.‖ Zakoraĉila je.
―Da vidimo što si.‖
Posegnula je za duhom u prolazu, pa mu dodala još jednog, pa još jednog,
sve dok nije nastala drhtava špula. Antoinette je i dalje ruku drţala ispruţenu, ali
joj se lice zgrĉilo kad ju je Situla poĉela jesti. Oĉi su joj zadobile groznu cinober
boju, gotovo su sasvim pocrvenjele. Na trenutak mi se ĉinilo kako će Antoinette
pasti. Iz lijevog joj je oka kliznula kap krvi. Onda je zamahnula rukom prema
Situli pa je arkanĊeo jurnuo na nju. Špula mu je poletjela u susret. Kad se eter
otvorio, pobjegla sam.
Većina budnjaka vidi duhove. Sudar duhova će im zbog toga odvratiti
paţnju. Neće me opaziti. Ne mogu. A ja sam se morala domoći Dialsa. Trĉala
sam punom brzinom prema stanici I-1A.
Most je pod mojim nogama podrhtavao od energije. Nisam se zaustavljala.
Već sam mogla vidjeti znak stanice na drugoj strani ulice. Odbacila sam jaknu i
pancirku. Sad ću biti brţa i kad se riješim još i proklete maske, neću izgledati
kao crvena jakna, tek kao obiĉna djevojka u crvenoj košulji. Prouĉavala sam
zgrade u potrazi za osloncima. Ako mi ne uspije ući u stanicu, morat ću bjeţati
uvis. Kad bih se samo domogla krovova, bila bih na sigurnom.
Onda sam postala svjesna neĉeg drugog.
Bola.

236
 Nisam se zaustavljala, ali mi je odjednom bilo teţe trĉati. Onda znaĉi da
nisam teţe ozlijeĊena. ArkanĊeo mi se nije pribliţavao, zanimala ga je Situla
koja je predstavljala prijetnju. Sigurno sam samo istegnula mišić.
Onda mi je ispod rebara navrla neka ljepljiva toplina. Kad sam pogledala,
vidjela sam kako mi crvena košulja dobiva drugaĉiju nijansu, a iznad kuka sam
otkrila malu, okruglu rupu.
Nastrijelili su me. Isto kako su pucali u irske studente.
Morala sam trĉati i dalje. Jurnula sam naprijed, prema ulici, gdje su se
vozila i dalje guţvala iz smjera Embankmenta. Hajde, Paige, hajde. Trči. Nick
me moţe pokrpati. Samo moram stići do Dialsa. Stanica mi je već bila na
vidiku. GaĊali su me novim hicem, ali su promašili. Morala sam pobjeći izvan
dometa. Borila sam se sama sa sobom da ne stanem, ali bol je bio sve jaĉi i više
se nisam mogla oslanjati na desnu stranu. Glavinjala sam u trku, a onda poĉela
šepati. Pred stanicom su stajali stupovi. Samo kad bih uspjela stići do njih,
mogla bih zaustaviti krvarenje i nestati.
Trĉala sam iza autobusa koji mi je posluţio kao štit i stigla do prvog stupa
na drugoj strani ulice. Nestala mi je sva snaga. Pokušala sam nastaviti, ali me
prostrijelio jak bol iznad boka. Koljena su mi popustila.
Kako me samo brzo zaskoĉila smrt. Kao da me godinama vrebala. Fiziĉki
svijet izblijedio je u izmaglicu. Svjetla su promicala pored mene.
Zvuci bitke i dalje su bili blizu, ali sad su dolazili iz etera, ne s ulice.
Gotovo je s onironautom.
Nije mi ostalo previše vremena. Mogu me ponovo pogoditi. Odvukla sam
se iza jednog od stupova, kako me ne bi vidjeli s ulaza u stanicu, gdje su putnici
pokušavali ustanoviti odakle dolazi sva ta buka. Sklupĉala sam se uza zid. Iz
male rane nadirala je krv. Prekrila sam je drhtavim rukama. Usne su se borile s
lijepkom koji ih je zaĉepio.
Neću stići do Dialsa. Ĉak i ako mi uspije ući u vlak, uhitit će me kad
izaĊem. Ne bi im promakla krv po rukama. Barem nisam umrla u Šeolu I. To ne
bih podnijela. Ovdje barem Nashira nije mogla do mene.
Onda se netko pojavio uz mene i uhvatio me za ruku. Prvo sam ga
nanjušila. Kamfor.
Nick.
Nije me prepoznao. Nije ni mogao. Podigao mi je bradu, tako da mi se grlo
našlo pod njegovim dţepnim noţićem. ―Prokleta izdajico.‖
Nick. Rana me pekla. Rukav mi je bio natopljen krvlju.
―Da ti vidim lice‖, rekao je Nick. Tiše, sa ţaljenjem.
―Tko li si, sigurno si vidovnjak. Skakaĉ. Moţda ćeš se toga sjetiti, kad
posljednji put ugledaš svjetlo.‖

237
 Zderao mi je masku s lica. Kad me ugledao, kao da se nešto slomilo u
njemu.
―Paige‖, rekao je zgromljeno. ―Paige, o ne – förlåt mig...‖ Rukama mi je
stisnuo grudni koš, u pokušaju da zaustavi krvarenje.
―Oprosti mi, oprosti mi, mislio sam... Jaxon je traţio...‖ Naravno.
Jaxon je htio onironauta. To je Nick pucao u mene, a ne Scion.
―Što su ti to uĉinili?‖ Glas mu je zadrhtao. Srce mi se slomilo što ga vidim
tako zgromljenog. ―Bit ćeš dobro, to ti obećavam, Paige, pogledaj me. Pogledaj
me!‖
Bilo mi je teško išta gledati. Kapci su mi bili tako teški. Dotakla sam mu
košulju prstima. Stavio mi je glavu na grudi. ―U redu je, dušo. Kamo su te
odveli?‖
Odmahnula sam glavom. Nick me milovao po oznojenoj kosi. Bilo je
umirujuće. Htjela sam ostati. Nisam ţeljela da me vrate onamo.
―Paige, da se nisi usudila sklopiti oĉi. Reci mi kamo su te gadovi odveli.‖
Opet sam odmahnula glavom. Nije bilo naĉina da mu kaţem, bez glasa.
―Daj, sötnos. Moraš mi reći gdje je to. Tako da te mogu opet naći, kako
sam te našao prije.
Sjećaš se?‖
Morala sam mu reći. Morao je doznati. Ne mogu umrijeti, a da mu ne
kaţem gdje se to nalazi. Morala sam spasiti ostale, druge vidovnjake u
izgubljenom gradu. Ali sad sam ugledala sjenu, obris ĉovjeka. Ne ĉovjeka.
Refaima.
Prsti su mi bili krvavi. Dotaknula sam zid i napisala prva tri slova. Nick ih
je pogledao.
―Oxford‖, rekao je. ―Odveli su te u Oxford?‖
Pustila sam ruku da padne. Ĉovjek bez lica kretao se kroz mrak. Nick
podigne glavu.
―Ne.‖ Mišići su mu se napeli. ―Vodim te kući‖, rekao je i poĉeo me
podizati. ―Neću im dopustiti da te ponovno odvedu tamo.‖
Izvukao je pištolj iz jakne. Obgrlila sam ga jednom rukom oko vrata. Htjela
sam da pokuša pobjeći, da me spasi od drugog polja makova – ali ako mu to
dopustim, poginut će. Oboje ćemo otići u smrt. Sjena će nam pratiti korake do
Dialsa. Vukla sam ga za košulju i odmahivala glavom, ali me nije razumio.
Sjena nam je preprijeĉila put. Nick je ĉvršće stegnuo pištolj, zglavci na šaci su
mu pobijeljeli, a onda je povukao okidaĉ.
Jednom, dvaput. Vrisnula sam iza zaĉepljenih usta. Nick, bježi! Nije me
mogao ĉuti, nije mogao znati. Pištolj mu je ispao iz ruke, sva krv nestala s lica.
Divovska ruka u rukavici zgrabila ga je za grlo.

238
 Zadnjim atomima snage pokušala sam je otjerati. ―Ona će sa mnom.‖ Bio
je to upravitelj, izgledao je poput demona.
―Bjeţi, proroku.‖
Ţivot mi je istjecao. Ĉula sam Nickovo srce na uhu, osjećala prste ruku
koje su mi se spojile na leĊima. Svjetlo se gasilo. Stigla je smrt.

239
 22.
Trostruka budala

Vrijeme se pretvorilo u niz trenutaka, isprepletenih toĉkama. Ponekad bi se

pojavila svjetla. Ponekad glasovi. Neko mi se vrijeme ĉinilo da se nalazim u
autu, kao da se nešto njiše.
Postala sam svjesna da mi netko reţe košulju. Pokušala sam odgurnuti
nasrtljive ruke, ali mi se tijelo pobunilo. Prepoznala sam tu gustu maglu droge.
Potom sam bila u upraviteljevu krevetu, leţala sam na boku. Kosa mi je bila
mokra. Svaki djelić tijela kao da mi je bio slomljen.
―Paige?‖
Glas kao da je došao odnekud ispod vode. Slabašno sam se oglasila: napola
plaĉem, napola zveckanjem. Grudi su mi gorjele. Ruka isto tako. Nick. Naslijepo
sam ispruţila ruke.
―Michael, brzo.‖ Ruka je uhvatila moju. ―Drţi se, Paige.‖
Sigurno sam se opet onesvijestila. Kad sam se probudila, osjetila sam se
teškom, kao da sam od vune, bez ĉvrstog oblika, nalik na kakav poplun. Veći
dio desne ruke mi je utrnuo. Disanje je bilo bolno, ali sam mogla otvoriti usta.
Grudi su mi se uzburkano podizale.
Oslonila sam se na lakat i povukla tijelo ulijevo, prešla jezikom preko zuba.
Svi su bili na broju.
Upravitelj je sjedio u svojem naslonjaĉu i gledao gramofon. Najradije bih
ga smrvila. Ti glasovi nisu imali pravo biti tako vedri.
Kad je upravitelj vidio da se miĉem, ustao je.
―Paige.‖
U grudima me strašno zaboljelo kad sam ga ugledala. Odgurnula sam se od
ruba kreveta, sjetila se njegovih groznih oĉiju u tami. ―Jesi li ga ubio?‖ Obrisala
sam znoj s gornje usne. ―Jesi li – jesi li ubio proroka?‖
―Nisam. Još je ţiv.‖
Polako me, ne skidajući pogled s mog lica, namjestio u sjedeći poloţaj. Od
tog pokreta napela mi se intravenozna cjevĉica spojena u ruku. ―Ne vidim
dobro.‖ Glas mi je bio promukao, ali barem sam bila u stanju govoriti.
―Imaš periorbitalni hematom.‖
―Što?‖
―Krvni podljev ti je zatvorio oko.‖
240
 Prešla sam prstom po mekoj koţi na vrhu obraza. Jax me stvarno lijepo
sredio. Natekla mi je cijela desna strana lica.
―Dakle‖, rekla sam, ―vratili smo se.‖
―Pokušala si pobjeći.‖
―Naravno da jesam.‖ Nisam uspjela suspregnuti ogorĉen ton. ―Misliš da
ţelim ovdje umrijeti i opsjedati Nashiru do kraja vjeĉnosti?‖ Upravitelj me samo
gledao. U grlu mi je narasla knedla. ―Zašto me nisi pustio da odem kući?‖
Iz oĉiju mu je polako nestajala mutna zelena mrlja. Sigurno se nahranio
Elizom. ―Postoje razlozi za to‖, rekao je.
―Obiĉni izgovori.‖
Dugo nije progovarao. Kad je napokon prekinuo šutnju, nije to uĉinio zato
da mi kaţe zašto me dovukao u ovu kloaku. ―Imaš impresivnu zbirku ozljeda.‖
Namjestio mi je jastuke ispod leĊa. ―Jaxon Hall je mnogo nemilosrdniji nego što
smo pretpostavljali.‖
―Da ĉujem popis.‖
―Masnicu na oku, dva slomljena rebra, posjeĉenu usnu, razderano uho,
modrice, posjekotinu na desnoj ruci, ranu od metka u gornjem dijelu tijela.
Nevjerojatno mi je da si bila u stanju trĉati do mosta već s ozljedama iz prve
faze.‖
―Adrenalin.‖ Prouĉavala sam mu lice. ―Jesu li tebe pogodili?‖
―Okrznuli.‖
―Dakle, samo sam ja posluţila kao boksaĉka vreća.‖
―Susrela si se sa skupinom iznimno moćnih vidovnjaka i preţivjela. Nije
sramota biti jak.‖
Ali bila je. Svladala me Eliza, nastrijelio Nick i na mrtvo ime izmlatio Jax.
To baš nije dokaz snage. Upravitelj mi je prinio ĉašu vode ustima. Nevoljko sam
pila. ―Zna li Nashira da sam pokušala pobjeći?‖
―Još kako.‖
―Što će mi uĉiniti?‖
―Oduzeta ti je crvena bluza.‖ Spustio je ĉašu na noćni ormarić. ―Sad si ţuta
jakna.‖
Boja kukavice. Kiselo sam se nasmijala, ali su me od toga zaboljela rebra.
―Baš me briga kakvu mi ona bluzu misli navući. I dalje me ţeli mrtvu, bila
crvena jakna ili ne.‖ Stresla su mi se ramena. ―Odvedi me do nje. Da svršimo s
tim.‖
―Umorna si i ranjena, Paige. Kad se oporaviš, situacija ti moţda neće
izgledati tako mraĉnom.‖
―A kad će to biti?‖
―Iz kreveta ćeš moći sutra, ako ţeliš.‖

241
 Namrštila sam se, ali sam odmah prestala kad mi je vrisnuo svaki mišić
lica. ―Sutra?‖
―Zamolio sam vozaĉa da ode po scimorfij i lijekove za smirivanje upala u
SciSOIZ prije nego što smo krenuli iz Londona. Potpuno ćeš se oporaviti za
najviše dva dana.‖
Scimorfij. To je bilo skupo kao sam vrag. ―Jesi li u SciSOIZ-u vidio mojeg
oca?‖
―Nisam osobno ulazio u zgradu. Za naše postojanje zna tek šaĉica
politiĉara u Arhontu.‖
Sad se poĉeo baviti intravenoznim cjevĉicama spojenim u ruku. Prstima je,
vjeĉito u tim koţnim rukavicama, provjerio je li ljepljiva traka i dalje na mjestu.
―Zašto nosite te rukavice?‖ U meni je zaiskrila srdţba. ―Zar su ljudi suviše
prljavi da biste ih dodirivali?‖
―Tako je odredila.‖
Obrazi su mi se zarumenjeli ispod modrica. Koliko god da mi je bio
odbojan, shvatila sam kako mi je sigurno satima vidao rane. ―Što je bilo s
ostalima?‖ upitala sam.
―1 i 12 prošli su neozlijeĊeni. Situla je zamrla, ali se oporavila.‖ Zastao je.
―30 je poginula.‖
―Poginula? Kako?‖
―Utopila se. Našli smo je u fontani.‖
Kako mi je vijest polako ulazila u glavu, tako me prošla jeza. Amelia mi
nije bila draga, ali nije zasluţila smrt. Pitala sam se koji je to ĉlan bande uĉinio.
―A što je bilo s Carterovom?‖
―Pobjegla je. Auto ju je odvezao s mosta prije nego što smo je stigli
uhititi.‖
Barem se ona spasila. Kakvu god da je moć imala, nisam ţeljela da je se
domogne Nashira. ―A Peĉati?‖
―Pobjegli su. Nashiru nisam nikada vidio tako bijesnu.‖ Ispunilo me
olakšanje. Bili su dobro. Banda je jako dobro poznavala I-4, svaku rupu i
jazbinu, ne bi im bilo teško nestati, ĉak i ako su Nadine i Zeke bili ranjeni. Svaki
vidovnjak u tom kvartu bio je podreĊen Jaxu.
Oboje bi ih odnijeli njegovi kuriri. Opet sam pogledala upravitelja.
―Ti si me spasio.‖
Prešao mi je pogledom preko lica. ―Tako je.‖
―Ako si samo dotaknuo proroka...‖
―Nisam ga ozlijedio. Pustio sam ga.‖
―Zašto?‖

242
 ―Jer sam znao da ti je prijatelj.‖ Sjeo je na rub kreveta. ―Znam, Paige.
Znam da si ti taj Peĉat koji nedostaje. Samo budala to ne bi shvatila.‖
Gledala sam ga u oĉi. ―Hoćeš li to reći Nashiri?‖
Dugo me gledao. To su mi bile najdulje sekunde u ţivotu. ―Neću‖, rekao je,
―ali ona nije glupa. Odavno već sumnja tko si. Shvatit će sama.‖
Ţeludac mi se stisnuo. Upravitelj je ustao i otišao do kamina. ―Došlo je do
komplikacije.‖ Gledao je u vatru. ―Mi smo se meĊusobno jednom spasili od
smrti. Sad si meĊusobno dugujemo ţivot, što nas vezuje. Takav dug ima svoje
posljedice.‖
―Dugujemo ţivot?‖ Pokušala sam se sjetiti, boreći se morfijem koji je još
djelovao. ―Kad sam to ja tebi spasila ţivot?‖
―Spasila si ga triput. Oĉistila si mi ranu, što mi je omogućilo dovoljno
vremena da one prve noći potraţim pomoć. Dala si mi svoju krv pa nisam obolio
od polunagona. A kad te Nashira pozvala za svoj stol, zaštitila si me. Da si joj
rekla istinu, pogubili bi me. Poĉinio sam brojne tjelesne zloĉine koji se
kaţnjavaju smrću.‖
Nisam znala što znaĉi tjelesni zločin, a nisam ni pitala. ―A ti si sad meni
spasio ţivot.‖
―Spasio sam ti ga više puta.‖
―Kada?‖
―Radije ti to ne bih otkrivao. Ali vjeruj mi: puno više nego triput. To znaĉi
da više nismo tek gospodar i uĉenica, ili gospodar i rob.‖
Poĉela sam vrtjeti glavom. ―Što?‖
Spustio je ruku na kamin i gledao vatru.
―Eter nas je oboje obiljeţio. Prepoznao je da smo skloni jedno drugo štititi i
sad smo vezani tako da se uvijek moramo štititi. Vezani zlatnom vrpcom.‖
Htjela sam se nasmijati njegovu ozbiljnom tonu, ali nešto mi je govorilo
kako se ne šali. Refovi se nikad ne šale. ―Zlatnom vrpcom.‖
―Tako je.‖
―Ima li ona kakve veze sa srebrnom vrpcom?‖
―Naravno. To sam smetnuo s uma. Vjerujem da postoji neka veza – ali
srebrna je vrpca osobna, jedinstvena kod svake osobe. Zlatna je vrpca nešto što
nastane izmeĊu dva duha.‖
―I koji je to onda vrag?‖
―Jedva da i sam to znam.‖ Izlio je tamnu tekućinu iz fiole u ĉašu. ―Koliko
sam shvatio, zlatna je vrpca svojevrsno sedmo ĉulo, koje nastane kad se dva
duha meĊusobno barem triput spase od prve smrti.‖ Prinio je ĉašu ustima i pio.
―Ti i ja ćemo odsad zauvijek znati jedno za drugo. Gdje god da si, u cijelom
svijetu, ja ću te biti u stanju pronaći. Kroz eter.‖ Zastao je. ―Uvijek.‖

243
 Trebalo mi je tek nekoliko sekundi da shvatim što mi govori. ―Ne‖, rekla
sam. ―Ne, to nije... to je nemoguće.‖ Kad je popio novi gutljaj svojeg amaranta,
rekla sam glasnije. ―Dokaţi. Dokaţi da ta ‗zlatna vrpca‘ postoji.‖
―Ako baš ţeliš.‖ Upravitelj spusti ĉašu na kamin. ―Zamislimo, na trenutak,
da smo opet u Londonu. Noć je, nalazimo se na mostu. Ali ovaj put sam ja onaj
koji je ranjen metkom. Pozvat ću te u pomoć.‖
Ĉekala sam. ―To je obiĉna...‖ zaustila sam i umuknula kad sam nešto
osjetila.
Tiho brujanje u kostima, jedva zamjetnu vibraciju.
Od toga mi se najeţila koţa. Dvije rijeĉi pojavile su mi se u glavi: most,
pomoć.
―Most, pomoć‖, ponovila sam jedva ĉujno. ―Ne.‖
To je bilo previše. Okrenula sam se i pogledala vatru. Sad je dobio vlastito
duhovno zvonce kojim me mogao pozivati. Ĉasak kasnije, šok je slijedila
srdţba. Htjela sam mu porazbijati sve boĉice, udariti ga šakom u glavu – sve,
samo ne biti povezana s njim. Ako me moţe pratiti eterom, nikad ga se neću
riješiti.
I za to sam si bila sama kriva. Zato što sam ga spasila.
―Ne znam kako će to još djelovati na nas‖, rekao je upravitelj. ―Moţda ćeš
moći povlaĉiti moju snagu.‖
―Ne ţelim je. Riješi se toga. Prekini je.‖
―Rijeĉima se ne mogu prekinuti veze nastale u eteru.‖
―Znao si kako da me time pozoveš.‖ Glas mi je bio drhtav. ―Onda sigurno
znaš i kako to raskinuti.‖
―Vrpca je enigma, Paige. Nemam blagog pojma kako.‖
―To si namjerno uĉinio.‖ Odmaknula sam se zgaĊeno od njega.
―Spasio si mi ţivot zato da stvoriš tu vezu. Zar ne?‖
―Kako sam to mogao uĉiniti kad nisam imao pojma hoće li tebi ikad pasti
na pamet da zauzvrat meni spasiš ţivot? Prezireš Refaime. Zašto bi nekog od
njih spašavala?‖
Pitanje nije bilo glupo. ―Pa ne moţeš me optuţiti da sam paranoiĉna‖, rekla
sam.
Uhvatila sam se za glavu i utonula jastuke. Opet je prišao i sjeo do mene.
Imao je dovoljno takta da me ne dodiruje. ―Paige‖, rekao je, ―ti se mene ne
bojiš. Vjerujem kako me mrziš, ali me se ne bojiš. A ipak se bojiš vrpce.‖
―Ti si Refaim.‖
―I ti me na temelju toga prosuĊuješ. Na temelju toga što sam Nashirin
zaruĉnik.‖
―Ona je zla i krvoţedna. A svejedno si je odabrao.‖

244
 ―Jesam li?‖
―Onda si barem pristao.‖
―Sargasi si sami biraju partnere. Mi ostali nemamo tu povlasticu.‖ Spustio
je glas, gotovo je reţao. ―Ako baš moraš znati, prezirem je. Odvratan mi je svaki
njen dah.‖
Pogledala sam ga da mu procijenim izraz lica. Smrknuo se, kao da izraţava
ţaljenje. Uhvatio mi je pogled i promijenio izraz. ―Shvaćam‖, rekla sam.
―Ne shvaćaš. Nikada nisi shvaćala.‖
Okrenuo je glavu. Ĉekala sam. Kad se nije opet pomaknuo, oglasila sam se.
―Htjela bih.‖
―Ne znam mogu li ti vjerovati.‖ Oĉi su mu postajale sve tamnije.
―Vjerujem da si osoba od povjerenja. Oĉito si odana ljudima do kojih ti je
najviše stalo. Bila bi šteta dijeliti zlatnu vrpcu s nekim u koga ne mogu imati
povjerenja i tko zauzvrat nema povjerenja u mene.‖
Dakle, htio je imati povjerenja u mene. I traţio je od mene isto to zauzvrat.
Razmjenu. Primirje. Sad ga mogu traţiti bilo što, bilo što pod kapom nebeskom,
a on će to uĉiniti.
―Pusti me da ti uĊem u onirosferu‖, rekla sam.
Svaka mu ĉast, nije se iznenadio. ―Ţeliš vidjeti moju onirosferu.‖
―Ne samo vidjeti. Ţelim kroz nju proći. Kad budem znala što ti je u glavi,
moţda ću moći imati u tebe povjerenja. Ako te mogu vidjeti.‖ A stvarno sam
ţeljela vidjeti unutrašnjost onirosfere jednog Refaima. Jer ako se toliko štiti,
mora biti nešto što vrijedi vidjeti.
―To bi zahtijevalo da ja tebi podjednako vjerujem. Trebao bih imati
povjerenja u tebe da mi nećeš oštetiti razum.‖
―Tako je.‖
Kao da je odluĉio razmisliti. ―U redu‖, zakljuĉio je. ―Stvarno?‖
―Ako se osjećaš dovoljno snaţnom, da.‖ Okrenuo se prema meni. ―Hoće li
ti morfij utjecati na sposobnosti?‖
―Neće.‖ Sjela sam u krevetu. ―Mogla bih te ozlijediti.‖
―Preţivjet ću.‖
―Već sam kao onironaut ubila ljude.‖
―Znam.‖
―Kako onda moţeš znati da neću ubiti tebe?‖
―Ne mogu. Ali moram riskirati.‖
Paţljivo sam se trudila zadrţati bezizraţajan izraz lica. To mi je prilika da
ga slomim, zdrobim mu onirosferu kao muhu na zidu.
A opet, bila sam znatiţeljna, i više od toga. Nikada ustvari nisam vidjela
neku drugu onirosferu – tek u bljeskovima, kratkim pogledima kroz eter.
245
 Ali onaj vrt ţivih boja u leptiru – ţeljela sam opet tako nešto. Htjela sam
uroniti u njega. A sad mi je, eto, upravitelj nudio svoj um.
Bilo bi fascinantno vidjeti onirosferu koja se mogla razvijati tisućama
godina. A nakon iznenadnog priznanja o Nashiri, ţeljela sam doznati više o
njegovoj prošlosti. Htjela sam znati kako Arcturus Mesarthim izgleda iznutra.
―U redu‖, rekao je.
Sjeo je pored mene. Svojom je aurom doticao moju, što mi je iritiralo šesto
ĉulo.
Pogledala sam mu oĉi. Ţute. Bila sam mu tako blizu da sam mogla vidjeti
kako nema kolobome. Ma nemoguće je da ne moţe vidjeti duhove. ―Koliko
dugo moţeš ostati?‖ upitao me.
Pitanje me zateklo. ―Ne dugo‖, rekla sam. ―Osim ako pri ruci nemaš
automatski BVM ureĊaj.‖ Upitno me pogledao. ―To je nešto poput maske za
kisik. Omogućava mi disanje umjetnim plućima kad mi tijelo prestane
funkcionirati.‖
―Shvaćam. A ako se sluţiš tim ureĊajem, moţeš dulje vremena ostati
odvojena od tijela?‖
―Teoretski bih mogla. Nisam to nikad pokušala s onirosferom. Samo u
eteru.‖
―Zašto te tjeraju na to?‖
I meni i njemu bilo je jasno tko me to tjera. Instinkt mi je govorio da mu ne
odgovorim, ali znao je da sam radila za Jaxona Halla. ―Zato što tako stvari
funkcioniraju unutar Organizacije‖, rekla sam. ―Mimeokrati oĉekuju naknadu za
zaštitu koju pruţaju.‖
Aura mu se mijenjala. ―Shvaćam.‖ Micao je preda mnom obrambene
zidove, otvarao vrata. ―Spreman sam.‖
Podmetnula sam jastuke pod leĊa da uspravnije sjednem. Onda sam
sklopila oĉi, duboko udahnula i ušla u svoju onirosferu.
Polje makova bila je mutna, impresionistiĉka slika. Sve se rastapalo, mekih
crta pod utjecajem morfija koji mi je još kolao u krvi. Probijala sam se kroz
cvjetove i išla prema eteru. Kad sam stigla do krajnje granice, gurnula sam kroz
nju ruke, dok mi je privid tijela blijedio pred oĉima. U svojoj onirosferi sam sebi
nalikuješ ako te vlastiti um tako doţivljava. Istog trenutka kad sam izašla, prešla
sam u svoj duhovni oblik. Fluidan, amorfan. Bezliĉni sjaj. Upraviteljevu
onirosferu već sam vidjela izvana, ali svejedno me od nje hvatala jeza.
Nalikovala je na crni mramor, jedva se dala nazrijeti u tihom mraku etera. Kad
sam se pribliţila, površina joj se namreškala. Micao je sve slojeve zaštitnog
oklopa koje je stoljećima skupljao. Kliznula sam pored zidova, u njegovu
hadalnu zonu. Tu sam već bila kad smo izvodili obuku, ali samo u oštrim
bljeskovima. Sad sam mogla dalje. Prolazila sam kroz sve predjele koji su bili
sve manje mraĉni, prema središtu njegova uma.
246
 Pepeo mi je lebdio pored lica. Kako sam ulazila u nepoznato podruĉje,
zamišljena koţa mi se najeţila. U njegovu umu vladala je potpuna tišina. Obiĉno
su vanjski prstenovi puni priviĊenja, halucinacija koje prikazuju strahove ili
ţaljenja neke osobe, ali ovdje nije bilo niĉeg. Potpuni mir.
Upravitelj me ĉekao u svojoj osunĉanoj zoni, ako je tako mogu nazvati –
više je nalikovala na monolit. Bio je sav u oţiljcima, a koţa mu je bila sasvim
blijeda. Takvim je vidio sebe. Pitala sam se kako ja izgledam. Sad sam mu bila u
onirosferi, igrala po njegovim pravilima. Vidjela sam da su mi ruke iste kao i
inaĉe, doduše, imale su neki blagi sjaj. Moj novi snoviti oblik. Ali vidi li on
moje pravo lice? Mogla sam izgledati bilo kako: pokorna, luda, naivna,
okrutna... nisam imala pojma što o meni misli, niti ću to ikada otkriti. U
onirosferi nema ogledala. Nikada neću vidjeti Paige koju je on stvorio.
Izašla sam na goli pješĉani prostor. Ne znam što sam zapravo oĉekivala, ali
ovo sigurno nisam.
Upravitelj iskosi glavu. ―Dobro došla u moju onirosferu. Ispriĉavam se što
je bezbojna‖, rekao je dok je koraĉao uokolo. ―Ne primam ĉesto goste.‖
―Nema niĉega.‖ Dah mi se maglio od hladnoće. ―Posve je prazno.‖
Nisam nimalo pretjerivala.
―Naše su onirosfere mjesto gdje se osjećamo najsigurnijima‖, rekao je
upravitelj. ―Moţda se najsigurnije osjećam kad ne razmišljam ni o ĉemu.‖
―Ali nema niĉega niti u tamnim podruĉjima.‖
Nije mi odgovorio. Ušla sam malo dublje u maglu.
―Nema se što vidjeti. To mi govori da u tebi nema niĉega. Nema misli,
savjesti. Nema straha.‖ Okrenula sam se prema njemu. ―Imaju li svi Refaimi
prazne onirosfere?‖
―Nisam onironaut, Paige. Mogu samo nagaĊati kako izgledaju onirosfere
drugih.‖
―Pa što si ti onda?‖
―Mogu navesti ljude da sanjaju svoja sjećanja. Mogu ih ispreplitati, stvarati
privid. Eter vidim kroz onirosfere i kroz snovito bilje.‖
―Oniromant.‖ Nisam mogla skinuti pogled s njega. ―Ti si preprodavaĉ
snova.‖
Jax je uvijek tvrdio kako moraju postojati, ti oniromanti. Uvrstio ih je u
klasifikaciju prije nekoliko godina, dugo nakon što je napisao O vrijednostima,
ali teoriju nije mogao dokazati jer nikada nije otkrio ni jednog: vrstu vidovnjaka
koja moţe proći kroz onirosferu, odabrati sjećanja i od njih isplesti ono što
amaurotici nazivaju snovima. ―Naveo si me da sanjam.‖ Duboko sam udahnula.
―Otkako sam stigla ovamo, prolazim kroz sjećanja. Kako sam postala onironaut,
kako me Jaxon pronašao. To si sve ti potaknuo. Ti si me naveo da to sanjam.
Tako si doznao, zar ne?‖

247
 Pogledao me u oĉi.
―Tome sluţi treća tableta‖, rekao je. ―Sadrţi biljni sastojak koji se zove
ţalfija, koji te naveo da sanjaš sjećanja. Biljka koja mi pomaţe da dotaknem
eter. Moj numen, koji kola tvojom krvlju. Nakon nekoliko tableta mogao sam po
ţelji pristupati tvojim sjećanjima.‖
―Drogirao si me‖, jedva sam to uspjela izgovoriti, ―da mi uĊeš u um.‖
―Tako je. Baš kao što si ti za Jaxona Halla u onirosfere gledala drugima.‖
―To nije isto. Ja ne sjedim kraj kamina i gledam sjećanja kao da... kao da
gledam film.‖ Polako sam se odmaknula.
―To su moja sjećanja. Privatna. Ĉak si gledao i... mora da si sve vidio! Ĉak
i ono što osjećam prema... prema...‖
―Nicku. Voljela si ga.‖
―Umukni. Umukni u piĉku materinu.‖
I umuknuo je.
Moj snoviti oblik se raspadao. Prije nego što sam sama mogla izići,
izbaĉena sam iz onirosfere poput lista koji je odnio jak vjetar.
Kad sam se probudila u vlastitom tijelu, odgurnula sam ga dlanovima.
―Miĉi se od mene.‖
Glava mi se raspadala. Nisam ga mogla ni pogledati, a kamoli biti u
njegovoj blizini. Kad sam pokušala ustati, infuzija mi je povukla ruku.
―Oprosti‖, rekao je.
Vrela srdţba oprţila mi je obraze. Dala sam mu prst povjerenja, a on je
uzeo ne ruku, nego sve što imam. Uzeo mi je sedam godina sjećanja. Uzeo
Finna. Uzeo mi Nicka.
Ostao je još nekoliko trenutaka. Moţda je oĉekivao da još nešto kaţem.
Ţeljela sam urlati na njega dok si ne poderem glasnice, ali nisam mogla.
Htjela sam samo da ode. Kad se nisam pomaknula, povukao je teški zastor
oko kreveta i zatvorio me u mojem malom kavezu tame.

248
 23.
Antikvitet

Satima nisam mogla zaspati. Ĉula sam ga kako piše za radnim stolom, od mene
ga je skrivao samo baldahin.
Nos i oĉi su me pekli, grlo mi se stisnulo poput šake. Već godinama nisam
poţeljela da sve oko mene jednostavno nestane. Htjela sam da se sve vrati u
normalu, kako je bilo kad sam bila mala. Prije nego što me rastvorio eter.
Pogledala sam gore prema baldahinu. Koliko god da sam to ponekad
ţeljela, ―normalno‖ jednostavno ne postoji. Nikada ga nije bilo. ―Normalno‖ i
―prirodno‖ najveće su laţi koje smo ikada smislili. Mi ljudi, svojim sitnim
umovima. A moţda mi se ne bi ni svidjelo biti normalan.
Poĉelo mi se spavati tek kad je ukljuĉio gramofon. Nisam mu dugo bila u
onirosferi, ali sam to ĉinila bez aparata za ţivotne funkcije. Zadrijemala sam.
Glasovi su se stopili.
Morala sam neko vrijeme spavati. Kad sam se probudila, infuzije više nije
bilo. Umjesto nje imala sam mali gips.

Oglasilo se dnevno zvono. Šeol I je danju spavao, ali ĉini se kako ja neću. Nije
mi preostalo ništa drugo nego da ustanem i suoĉim se s njim.
Mrzila sam ga do bola. Htjela sam razbiti ogledalo, osjetiti kako mi se
staklo lomi pod šakom. Nisam smjela piti one tablete.
Moţda je to stvarno bilo isto što sam i sama radila. Uhodila sam ljude,
istina – ali nisam im zavirivala u prošlost. Vidjela sam samo ono kako su sami
zamišljali stvari, ne kakve su bile. Vidjela sam bljeskove ljudi: rubove i kutove,
slabašan sjaj udaljene onirosfere. Dok je on radio nešto drugo. Sad je znao sve o
meni, svaki djelić koji sam nastojala sakriti. Oduvijek je znao kako sam jedna od
Sedam peĉata. Od prvog dana.
Ali to nije otkrio Nashiri. Kao što joj nije rekao za leptira i srnu, tako je
zatajio i moj pravi identitet. Mogla je pogoditi da sam dio Organizacije, ali to
nije doznala od njega.
Razmaknula sam baldahin. Kulu je obasjavalo zlatno sunce i odbijalo se od
instrumenata i knjiga. Blizu prozora je Michael – amaurotik – na stoliću servirao
doruĉak.
Podigao je glavu i osmjehnuo se.

249
 ―Zdravo, Michael.‖
Klimnuo je glavom.
―Gdje je upravitelj?‖
Pokazao je na vrata.
―Maca ti popapala jezik?‖
Slegnuo je ramenima. Sjela sam. Gurnuo je hrpu palaĉinki prema meni.
―Nisam gladna‖, rekla sam. ―Neću njegov doruĉak koji mi daje jer se osjeća
krivim.‖
Michael uzdahne, gurne mi vilicu u ruke i nabode palaĉinku. ―U redu, ali
ako sve povratim, ti si kriv.‖
Michael naĉini grimasu. Posula sam palaĉinku smeĊim šećerom, samo da
mu udovoljim.
Budno me promatrao dok sam poslovala po sobi, namještala krevet i
baldahin. Palaĉinka mi je probudila ţestoku glad. Na kraju sam pojela cijeli
snop, kao i dva kroasana s marmeladom od jagoda, zdjelu pahuljica, ĉetiri kriške
vrućeg tosta s maslacem, tanjur kajgane, crvenu jabuku s prhkom bijelom
jezgrom, popila tri šalice kave i ledeno hladnu kriglu soka od naranĉe. Tek kad
više nisam mogla pojesti ni zalogaja, Michael mi pruţi ţutu omotnicu.
―Imaj povjerenja u njega.‖
To je bilo prvi put da sam mu ĉula glas. Govorio je tiho, gotovo šaptom.
―A ti imaš?‖
Klimnuo je glavom, raspremio stol i otišao. Vrata je, iako je bio dan,
ostavio nezakljuĉana. Poderala sam voštani peĉat na omotnici i izvadila
presavijeni list debelog papira. Imao je vitiĉaste, zlatne rubove. Pisalo je:

Paige, ispričavam se što sam te uznemirio. Ali čak i ako su ti moji

postupci odbojni, znaj kako sam te samo nastojao razumjeti. Ne možeš
me okriviti za vlastito odbijanje da budeš shvaćena.

E, baš ti je isprika. Svejedno, nastavila sam ĉitati:

Još uvijek je dan. OtiĎi do Housea. Tamo ćeš pronaći stvari koje ti ja
ne mogu dati.
Budi brza. Ako te zaustave, čuvarima reci kako si došla po svježu
pošiljku astera za mene.
Ne žuri sa zaključcima, mala sanjarko.

Zguţvala sam pismo i bacila ga u vatru. Već i time što ga je napisao,

razbacivao se svojim novootkrivenim povjerenjem u mene. Mogla sam ga lako

250
odnijeti ravno Nashiri. Prepoznala bi mu rukopis, u to sam bila sigurna. Ali
nisam joj ni na koji naĉin ţeljela pomoći. Mrzila sam upravitelja što me drţi
ovdje, ali sam morala upasti u House.
Otišla sam na gornji kat i odjenula svoju novu odoru: ţutu bluzu sa ţutim
sidrom i prsluk. Bila je jarko ţuta, vidjela se na kilometar. Kukavica 40.
Propalitet 40. Na neki naĉin to mi se svidjelo. Pokazivalo je da nisam poslušala
neku Nashirinu naredbu. Nikada nisam ni ţeljela biti crvena.
Vratila sam se u njegovu odaju – polako, jer sam putem razmišljala. Još
nisam bila sigurna ţelim li organizirati masovni bijeg iz zatvora, ali sam htjela
otići odavde. Za put kući morat ću se opskrbiti. Hranom, vodom, oruţjem. Nije
li ono baš on rekao kako ih crveni cvijet moţe ozlijediti?
Burmutica je stajala na stolu, otvorenog poklopca. U njoj su bili uzorci više
vrsta biljaka: lovorove granĉice, lišće sikamore i hrasta, imeline bobice, plavi i
bijeli aster i paketić suhog lišća s etiketom SALVIA DIVINORUM. Njegov numen.
Zaĉepljena boĉica puna mekog, plavo crnog praha gurnuta je u kut burmutice.
Na oznaci je pisalo ANEMONE CORONARIA. Izvukla sam ĉep pa se osjetio oštar
vonj. Pelud crvenog cvijeta. Ta slatka zrnašca mogla bi mi donijeti sigurnost.
Zatvorila sam je i ubacila u prsluk.
Tijekom dana vani sigurno stoji straţa, ali mogu se pored nje provući.
Znam kako. A kako me god Nashira Sargas razvrstala, ţuta jakna nisam. Ja sam
Blijedi Sanjar. I vrijeme je da joj to pokaţem.
Straţaru sam uvalila priĉu kako idem po aster za svojega gospodara, pa ako
se on s tim ne slaţe, neka se slobodno obrati njemu. Novom dnevnom portiru ta
zamisao nije bila naroĉito privlaĉna: kad je u registru proĉitao o kome se radi,
gotovo me sam izbacio na ulicu. Naprtnjaĉu na leĊima nije ni spomenuo.
Arcturusa Mesarthima nitko nije ţelio razljutiti.
Bilo mi je neobiĉno vidjeti grad za dana. Pretpostavljala sam kako će Broad
biti pust – nije bilo uobiĉajenih zvukova i mirisa – ali prije nego što stignem do
Housea, moram sam nešto obaviti. Išla sam prolazima Štakornjaka. Kroz svaku
pukotinu i spoj cijedila se voda, posljedica oluje koja je nedavno prestala.
Pronašla sam straćaru koju sam traţila i pomaknula poderanu zavjesu. Julian je
spavao, obgrlio je Liss kako bi je ugrijao. Aura mu je dogorijevala, poput svijeće
ĉiji je ţiţak pri kraju. Ĉuĉnula sam pored njih i ispraznila naprtnjaĉu, Julianu
sam pod slobodnu ruku gurnula paket hrane za doruĉak i oboje ih pokrila ĉistim,
bijelim dekama. U komodi sam ostavila kutiju šibica.
Kad sam vidjela bijedu u kojoj ţive, znala sam da ne griješim. Njima treba
više nego što ja mogu nabaviti u kuli Founder.
Treba im ono ĉega ima u Houseu.
Duhovni šok polagan je proces. Moraš se boriti da se oporaviš, svakim
djelićem svojeg tijela. Preţivjeli bi ga samo najjaĉi. Osim nekoliko kratkih
trenutaka lucidnosti, Liss svijest nije povratila otkako su joj karte uništene. Ako

251
se ubrzo ne oporavi, ostat će bez aure i podleći amaurozi. Jedina joj je nada da
opet doĊe do špila karata, a ĉak ni u tom sluĉaju ništa ne jamĉi da će se s njima
moći povezati. Pretraţivat ću House dok joj nešto ne pronaĊem.
Na ulici nije bilo vidljivih straţara, ali sam znala kako sigurno imaju ljude
koji paze tko se pribliţava.
Da budem sigurna, popela sam se po jednoj od zgrada i otkrila put preko
krovova i za kretanje gradom posluţila se rubovima zidova i pilastrima. Koliko
se dalo, pazila sam kamo stajem, ali kretala sam se sporo: desnu ruku nisam
mogla savijati, kao da sam kakva lutka, a veći dio tijela bio mi je pun bolnih
modrica.
House se vidio iz velike daljine, dva velika tornja dizala su se kroz
izmaglicu. Kad sam se pribliţila, uskoĉila sam u pokrajnju ulicu, sljedeća zgrada
bila je predaleko za skok. S druge strane zida nalazila se rezidencija u koju su
smjeli ulaziti samo Refaimi.
Dugo sam je promatrala. Upravitelj se suviše duboko uvalio da bi me sad
mogao izdati. Iz nekog mi je razloga pomagao, radi Liss sam tu pomoć morala
prihvatiti. Osim toga, ako zapadnem u nevolju, uvijek mu mogu poslati poruku
zlatnom vrpcom. Samo kad bih još znala kako. Popela sam se na zid, prebacila
nogu preko vrha i skoĉila u visoku travu s druge strane.
Kao i mnoge druge rezidencije, i ovo zdanje podignuto je oko niza atrija.
Dok sam prolazila prvim, u glavi sam radila popis što mi sve treba da proĊem
kroz Niĉiju zemlju. Najvaţnije je bilo oruţje, s obzirom na ono što u šumi vreba,
ali od dodatne koristi će mi biti i medicinska oprema. Ako u minskom polju
krivo stanem, trebat će mi podveza za ranu. I antiseptiĉko sredstvo. Sama
pomisao je grozna, ali ne smijem bjeţati ni od takve mogućnosti. Dobro bi
došao i adrenalin, ne samo kao brzi izvor energije i za ublaţavanje bola, već mi
moţe posluţiti i za oţivljavanje, budem li morala izići iz svog tijela. Još peluda
anemone bi mi takoĊer dobro došlo, kao i sve druge stvari koje uspijem naći:
fluks, aster, sol – moţda ĉak i ektoplazma.
Prošla sam pored nekoliko zgrada, ali ni jedna mi se nije ĉinila prikladnom
za pretragu. Previše prostorija. Tek kad sam se udaljila od središnjeg dvorišta,
kod samog ruba rezidencije, paţnju mi je privukla bolja meta: zgrada s velikim
prozorima i mnoštvom uporišta za noge. Prošla sam ispod arkada, pa je
promotrila s druge strane. Preko proĉelja rastao je bujni crveni bršljan. Obišla
sam zgradu u potrazi za otvorenim prozorom. Nije bilo ni jednog, što znaĉi da
ću morati provaliti. Ĉekaj – eto jednog – mali prozor na prvom katu bio je
odškrinut. Izvukla sam se na niski zid i s njega dohvatila oluk. Prozor je bio
ĉvrsto zaglavljen, ali sam ga jednom rukom uspjela otvoriti. Provukla sam se u
sićušnu prostoriju, vjerojatno ormar s metlama, prepun prašine. Odškrinula sam
vrata.
Našla sam se u kamenom hodniku. Praznom. Ovaj izlet do Housea dosad je
išao kao po loju. Dok sam prouĉavala vrata u potrazi za znakom koji bi mi rekao
252
što se iza njih krije, iznenada sam se napela. Šesto ĉulo mi je zadrhtalo: dvije
aure. Iza vrata, meni odmah zdesna. Ukoĉila sam se.
―... ne znam ništa! Molim vas...‖
Zaĉuo se prigušen zvuk. Pritisnula sam uho na vrata. ―Nasljedni suveren ne
ţeli slušati tvoje molbe.‖ Muški glas. ―Znamo da si ih vidjela zajedno.‖
―Vidjela sam ih jednom, jednom, na livadi! Samo su vjeţbali, nisam ništa
drugo vidjela, kunem se!‖ Glas je bio piskav od uţasa. Prepoznala sam ga: Ivy,
kiromantica. Gotovo da se gušila rijeĉima. ―Molim vas, nemojte više, nemojte,
ne mogu to podnijeti...‖ Grozan krik.
―Kad nam kaţeš istinu, bol će prestati.‖ Ivy je plakala. ―Hajde, 24. Pa
moraš nešto znati. Neku informaciju. Je li je dodirnuo?‖
―On je... odnio ju je s livade. Bila je umorna. Ali imao je rukavice...‖
―Sigurna si?‖
Poĉela je brţe disati. ―Ja... ne sjećam se. Ţao mi je. Molim vas... nemojte
više...‖ Koraci. ―Ne, ne!‖
Od njenih nemoćnih krikova stisnuo mi se ţeludac. Htjela sam njezinu
muĉitelju izbiti duh iz tijela, ali rizik da me pritom uhvate bio je prevelik. Ako
ne pronaĊem materijal koji mi treba, nikoga neću moći spasiti. Stisnula sam
vilicu i nastavila slušati, tresla sam se od bijesa. Što li joj radi?
Ivy nije prestajala vrištati. Kad je prestala, ĉinilo mi se da ću povratiti.
―Nemojte više, molim vas.‖ Ivy se gušila u plaĉu. ―To je istina!‖ Njen
muĉitelj nije progovarao. ―Ali... on je hrani. Znam da je hrani, a ona... uvijek
izgleda ĉisto. I... ljudi priĉaju da moţe opsjesti vidovnjaka, a on to sigurno...
sigurno to krije od nasljednog suverena. Inaĉe bi dosad već bila mrtva.‖
Zavladala je napeta tišina. Slijedio je mukli udarac, pa koraci, a onda su se
vrata zatvorila.
Dugo vremena nisam se mogla ni pomaknuti. Potom sam otvorila teška
vrata. Unutra je bio samo jedan drveni stolac. Bio je umrljan krvlju, a krvi je
bilo i po podu.
Koţa mi je postala glatka i hladna. Prešla sam rukavom preko gornje usne.
Neko sam vrijeme ĉuĉala uza zid, drţeći glavu rukama. Ivy je govorila o
meni.
Ne mogu sad razmišljati o tome. Muĉitelj je moţda još u zgradi. Polako
sam ustala i okrenula se prema najbliţoj prostoriji. Kljuĉ je bio u vratima.
Povirila sam unutra. Uza zidove bilo je naslagano oruţje: maĉevi, lovaĉki
noţevi, samostrijel, praćka s ĉeliĉnim streljivom. To je onda sigurno oruţarnica
gdje drţe oruţje koje dijele crvenim jaknama. Uzela sam noţ. Na koricama se
bljeskalo sidro. Naĉinjeno u Scionu. Weaver je ovamo slao oruţje, a on i njegovi
ministri sjedili su u Arhontu, daleko od ovog eterskog svjetionika.

253
 Julian je imao pravo. Ne mogu samo otići. Htjela sam da se Frank Weaver
poĉne bojati. Htjela sam da spozna strah koji bi osjetio svaki vidovnjak kojeg je
on poslao ovamo, u zatvor.
Zatvorila sam vrata i zakljuĉala ih. Kad sam podigla glavu, našla sam se
pred velikom, poţutjelom kartom. KAŢNJENIĈKA KOLONIJA ŠEOL I, pisalo je na
njoj.
SLUŢBENO PODRUĈJE SIZERENA. Promotrila sam je. Šeol I je izgraĊen
uokolo velikih rezidencija u središtu i protezao se preko livada prema drveću,
gdje je završavao. Tu su bili svi već poznati toponimi i orijentiri: Magdalena,
Dom amaurotika, Rezidencija sizerena, Hawksmoor i Port Meadow. Skinula
sam je sa zida i poĉela je prouĉavati. Slova koja su otisnuta do nje bila su
djelomiĉno izbrisana, ali sam ih uspjela razaznati.
Vlak.
Ĉvršće sam uhvatila kartu. Vlak. To mi uopće nije bilo palo na um. Sve su
nas ovamo doveli vlakom – zašto onda vlakom ne bismo i otišli?
Mozak mi je radio sto na sat. Kako se, zaboga, nisam toga sjetila? Uopće
ne moram prelaziti Niĉiju zemlju. Ne moram kilometrima ići pješke, ili
izbjegavati Emime, da bih stigla do citadele. Moram samo pronaći vlak. Mogu
sa sobom povesti ljude – Liss, Juliana, sve. Prosjeĉni vlak u Scionu mogao je
primiti gotovo ĉetiri stotine putnika, više ako stoje. Iz grada mogu odvesti sve
zatvorenike, do zadnjeg i još će mi ostati slobodnih mjesta.
Svejedno će nam trebati naoruţanje. Ĉak i ako se svi preko dana iskrademo
do livade, u malim skupinama, Refaimi će nas progoniti. Uz to, ulaz je moţda
pod straţom. Uzela sam noţ u koricama i ubacila ga u naprtnjaĉu. Potom sam
pronašla nekoliko pištolja. Mali pištolj, sliĉnog modela onom koji sam imala,
dobro će posluţiti: malen, lako ga je sakriti, a znam njime rukovati. Maknula
sam neke neĉitke dokumente od papira s vrha metalne kutije.
Nick je u citadeli uzaludno pokušao ustrijeliti upravitelja. Meci mogu
djelovati protiv lojalnih crvenih jakni, ali ako ţelimo svladati Refove, trebat će
nam nešto više od vatrenog oruţja. Upravo sam krenula dohvatiti kutiju s
mecima kad sam zaĉula zvuk koraka.
Istog ĉasa sam se uvukla iza polica. U zadnji tren: kljuĉ je ispao iz brave, a
unutra su ušla dva Refa.
To sam trebala i oĉekivati. Izlaz mi je blokiran. Ako otpuţem do prozora,
morat ću se pokazati, a moje je lice svima bilo poznato. Povirila sam iza polica.
Thuban.
Nešto je rekao na glossu. Nagnula sam se bliţe svojoj špijunki, u pokušaju
da vidim tko je s njim. U tom trenutku mi se pred oĉima našla Terebell Sheratan.
Ni ona ni ja nismo se pomaknule. Srce nisam osjećala. Ĉekala sam da
pozove Thubana, ili da mi zarije noţ u trbuh. Prsti su mi krenuli prema prahu

254
koji sam skrila u prsluk, ali sam odustala. Ĉak i ako je eliminiram, Thuban će mi
rasporiti utrobu.
Ali Terebell me iznenadila. Umjesto da pokaţe kako me vidjela, skrenula je
pogled prema pištoljima. ―Oruţje amaurotika je uistinu zanimljivo‖, rekla je.
―Nije ĉudo što se tako ĉesto meĊusobno uništavaju.‖
―Zar sad govorimo njihovim jezikom?‖
―Gomeisa nam je kazao da engleski nauĉimo govoriti teĉno. Ne vidim u
ĉemu je problem, ako budemo povremeno vjeţbali.‖
Thuban skine samostrijel sa zida. ―Ako si hoćeš prljati jezik njime, neka ti
bude. Moţemo time odati poĉast danima kad si ti vladala nada mnom. Kako je
to samo davno bilo.‖
Prešao je prstima u rukavicama po blanjalici. ―Sanjarka je trebala ubiti
Jaxona Halla kad joj se ukazala prilika. To bi mu bilo bolje od smrti koja ga
ĉeka sad.‖
Grlo mi se stisnulo. ―Sumnjam kako će ga ubiti‖, rekla je Terebell.
―Osim toga, Nashiru više zanima Carter.‖
―Morat će se potruditi da obuzda Situlu.‖
―Nesumnjivo.‖ Prešla je prstima preko oštrice. ―Podsjeti me, što je bilo u
ovoj prostoriji prije oruţja?‖
―Koliko se samo bogohulno zanimaš za pali svijet, mislio sam da toĉno
znaš gdje se koji dio zaliha opreme drţao.‖
―Mislim kako je ‗bogohulno‘ moţda malo suviše melodramatiĉan termin.‖
―A ja ne mislim.‖ Uzeo je šaku zvijezda za bacanje. ―Pitaš što je ovdje bilo
prije? Medicinska oprema. Biljni ekstrakti. Ţalfija, aster. Drugo smrdljivo lišće.‖
―Zašto su ih premjestili?‖
―Zar si u zadnjih nekoliko minuta sve zaboravila, nevjernice? Glupa si kao
i konkubina.‖
Terebell se moralo odati priznanje: ili je bila posve neosjetljiva na to kako
joj se obraća, ili je jako dobro skrivala emocije. Ako ih je uopće imala.
―Oprosti mi na znatiţelji‖, rekla je.
―Moja porodica ne oprašta. Oţiljci na leĊima svakodnevno bi te na to
trebali podsjetiti.‖ Oĉi su mu bile pune Ivyne aure.
―Zato i ţelim znati. Pokušavaš ukrasti amarant – je li tako, Sheratanko?‖
Ožiljci.
Terebellino lice bilo je bezizraţajno. ―Kamo su premještene zalihe?‖
―Ne sviĊa mi se što se za to zanimaš. Sumnjivo mi je to. Da to ti i
konkubina opet ne kujete kakvu urotu?‖
―To je bilo prije skoro dvadeset godina, Thubane. Što je, po ljudskim
mjerilima, puno vremena, zar ne?‖

255
 ―Baš me briga za ljudska mjerila.‖
―Jedno je kriviti me za stvari koje sam ĉinila u prošlosti. Ali sumnjam kako
bi se nasljednom suverenu svidio tvoj stav prema njezinu konzortu. Ili neukusan
naziv koji mu prišivaš.‖
Glas joj je sad bio oštriji. Thuban skine noţ sa zida i zamahne prema njoj.
Zaustavio se koji centimetar od njezina vrata. Nije ni trepnula. ―Pisni još jednu
rijeĉ‖, rekao je šaptom, ―pa ću ga pozvati. A ovaj put se neće toliko
suzdrţavati.‖ Terebell je na trenutak ušutjela. Uĉinilo mi se kako sam joj na licu
uspjela prepoznati trag neke emocije: bol, strah. Oĉito spominju nekog od
Sargasa. Moţda Gomeisu.
―Da. Vjerujem kako se sjećam gdje su nam zalihe.‖ Rekla je to tihim
glasom. ―Kako bih mogla zaboraviti kulu Tom?‖
Thuban se oglasi reskim smijehom. Upila sam tu informaciju, kao što krv
upija fluks. ―Nitko je ne moţe zaboraviti.‖ Rijeĉi joj je izgovorio šaptom, na
uho. ―Niti zvuk njezina zvona. Odjekuje li ti u sjećanjima, Sheratanko? Sjećaš li
se kako si kriĉala traţeći milost?‖
Ruke i noge poĉele su me boljeti, ali se nisam usuĊivala pomaknuti.
Thuban mi je nenamjerno pomogao. Kula Tom je sigurno ona iznad ulaza, ona
sa zvonikom.
―Nisam kriĉala da mi se udijeli milost‖, rekla je Terebell, ―već sam traţila
pravdu.‖
Grubo je zareţao iz grla. ―Budalo.‖ Dignuo je ruku da je udari – i onda se
ukoĉio. Omirisao je zrak.
―Osjećam auru.‖ Nastavio je njušiti. ―Pretraţi prostoriju, Sheratanko. Vonja
na ĉovjeka.‖
―Ja ništa ne osjećam.‖ Terebell se nije pomakla s mjesta. ―Kad smo ušli,
prostorija je bila zakljuĉana.‖
―Nije to jedini naĉin na koji se moţe ući.‖
―Sad ti zvuĉiš paranoiĉno.‖
Ali Thuban se nije dao uvjeriti. Hodao je prema mojem skrovištu, širom
raširenih nosnica, malo je iskezio zube. Sinula mi je pomisao od koje mi je
pozlilo: radi se o njuškalu, koji moţe nanjušiti duhovnu aktivnost. Ako me
nanjuši, bolje da me nema.
Prsti su mu krenuli prema policama iza kojih sam se krila. U daljini nešto je
eksplodiralo u drugoj prostoriji.
Thuban se u trenutku sjurio hodnikom. Terebell je krenula za njim, ali se na
vratima okrenula.
―Bjeţi‖, rekla mi je. ―Idi u kulu.‖
Potom je nestala.

256
 Nisam imala namjeru ispitivati što me to spasilo, navukla sam naprtnjaĉu i
odbacila se na prozorsku dasku. Gotovo sam pala s bršljana koji mi je izgrebao
ruke i dlanove.
Krv mi je jurnula venama. Svaka sjena nalikovala mi je na Thubana. Dok
sam kroz kloštre trĉala prema glavnom atriju, pokušala sam stvoriti kakve
logiĉne zakljuĉke. Terebell mi je pomogla. Prikrila me. Ĉak se ĉinilo kao da je
netko radi mene izazvao diverziju. Znala je da dolazim, znala što traţim i
engleski je progovorila tek nakon što me vidjela. Bila je jedna od njih. Onih s
oţiljcima. Moram otkriti više o njenoj prošlosti, da shvatim što se dogaĊa – ali
prije toga trebam provaliti u kulu Tom, pokupiti robu i vratiti se upravitelju.
Eksplozija je privukla skupinu kostonosaca koja je odjurila od ulaza, na
suprotnu stranu od zvonika. Zaustavila sam se u mraĉnom nadsvoĊenom
prolazu.
U pravi trenutak – sjurili su se u kloštre, toĉno tamo kamo sam se ja
spremala istrĉati.
―28, 14, osigurajte zgradu Meadow‖, jedan je uzviknuo. ―6, ideš sa mnom.
Ostali, pokrijte atrije. Idite po Kraza i Mirzam.‖
Nisam imala previše vremena. Ustala sam i punom brzinom potrĉala prema
glavnom ĉetverokutu.
House je bio ogromno zdanje, povezano nizom nadsvoĊenih prolaza i onih
bez krova. Štakor u labirintu. Nisam se usuĊivala stati. Zategnula sam ĉvršće
naramenice svoje naprtnjaĉe. Mora postojati neki naĉin da uĊem u kulu Tom.
Jesam li ono bila vidjela neka vrata kod glavnog ulaza? Morala sam biti brza:
imena Kraz i Mirzam upućivala su na Refove, a zadnje što mi treba jest da mi se
u zdanju za petama pojavi ĉetvero Refova, od toga troje neprijateljski
nastrojenih prema meni. Nisam vjerovala da upravitelj ima puno prijatelja kao
što je Terebell.
Zaustavila sam se na rubu atrija. Bio je vrlo prostran, s ukrasnim jezercem
u središtu. Posred njega stajao je kip. Nisam imala izbora, morala sam se
pokazati. Umjesto prikradanja, morat ću se posluţiti brzinom.
Krenula sam punim trkom preko travnjaka. Štipalo me u rebrima. Kad sam
stigla do jezerca, nastavila sam trk kroz plitku vodu i ĉuĉnula iza fontane.
Spustila sam se koliko sam mogla, tako da mi je voda dopirala do struka. Kad
sam podigla glavu, sasvim me presjeklo. Ugledala sam Nashiru. Isklesanu u
kamenu.
U atriju nije bilo nikoga. Mogla sam osjetiti auru, ali bila je predaleko da bi
predstavljala prijetnju. Iskoĉila sam iz fontane i potrĉala prema zvoniku. Odmah
sam opazila usku arkadu. Sigurno vodi do zvona. Jurnula sam stubištem i molila
boga da se ne pojavi neki Ref – prolaz je bio tako uzak da ne bih imala nikakve
šanse.
Kad sam stigla na vrh, zinula sam od onog što sam ugledala.

257
 Bila je to prava špilja s blagom. Sa stotina polica svjetlucale su staklenke
okupane sunĉevim svjetlom. To me podsjetilo na kuhane slatkiše: jarke boje
koje se staklasto bljeskaju poput zvijezda. Tu je bilo tekućina ţivih boja,
obojenih praškova, egzotiĉnog bilja uronjenog u tekućinu – sve mi je djelovalo
prekrasno i nepoznato. Prostorija je bila ispunjena raznim mirisima; neki su bili
jaki, neki su vonjali neugodno, neki bili slatki miomirisi. Pretraţivala sam police
u potrazi za lijekovima i medicinskim priborom. Na većini boĉica stajao je
simbol Sciona, napisan na engleskom, no na nekima je bilo ĉudnih hijeroglifa.
Tu je bilo i numena, vjerojatno zaplijenjenih.
Ugledala sam kristalnu kuglu, razne vrste pribora za gatanje – i jedan špil
karata. Karte su za Liss. Na brzinu sam ih pregledala, procjenjujući ilustracije.
Bio je to špil Thotha, Crowleyjevih karti za okultni tarot – drugaĉijeg dizajna od
onog kojeg je prije imala – ali se svejedno mogao koristiti za kartomantiju.
Ubacila sam špil u vreću. Potom sam uzela Silvadene, parafin i antiseptiĉko
sredstvo. Bila su tu još jedna vrata, vjerojatno su vodila do zvona, ali njih nisam
otvarala. Ovo će biti moja posljednja krijumĉarena roba: vreća je već bila tako
teška da sam je jedva podigla. Prebacila sam naramenice preko ramena i
okrenula se prema stubištu – kad mi se pogled sreo s Refom.
Kao da su mi prestale sve vitalne funkcije. Dva ţuta oka pušila su se prema
meni ispod kapuljaĉe.
―Vidi, vidi‖, rekao je. ―Izdajnik u kuli.‖
Krenuo je na mene. U hipu sam ispustila torbu i popela se na najbliţu
policu.
―Ti si sigurno onironaut. Ja sam Kraz Sargas, iz nasljedne loze suverena
Refaima.‖ Ironiĉno mi se naklonio. U njegovim crtama lica prepoznavala sam
Nashiru, imao je gustu kosu nalik na mjed i teške kapke na oĉima. ―Je li te
Arcturus poslao?‖
Nisam progovarala.
―Dakle, svoj dar nasljednom suverenu pušta da sam luta uokolo. To joj se
neće svidjeti.‖ Ispruţio je ruku u rukavici. ―SiĊi, onironautu. Otpratit ću te
natrag u Magdalenu.‖
―Pa ćemo se pretvarati kako se ovo nikad nije dogodilo?‖ Nisam se micala.
―Odvest ćeš me ravno Nashiri.‖
Izgubio je strpljenje. ―Nemoj da te zdrobim, ţuta jakno.‖
―Nashira ne ţeli da izgubim ţivot.‖
―Ja nisam Nashira.‖
Sad sam se uvalila. Ako me ne ubije, odvući će me ravno u Rezidenciju
sizerena. Pogled mi se zaustavio na staklenci bijelog astera. Mogu mu izbrisati
sjećanje.

258
 Sreća me ipak nije pratila. Jednim potezom ruke, Kraz je srušio cijelu
policu. Boce i fiole porazbijale su se po podu. Otkotrljala sam se da me ne
zdrobi, pa sam si posjekla obraz na krhotini stakla. Iz grla mi se oteo krik. U
napuklim rebrima prostrijelio me oštar bol.
Presporo sam se uspravila. Ozljede su me usporile.
Ovdje nije bilo duhova: niĉeg ĉime bih ga mogla odbiti. Kraz me podigao
za pojas i tresnuo o zid. Skoro sam se onesvijestila. Ĉinilo mi se da će mi se
rebra otkinuti od grudnog koša. Rukom me uhvatio za kosu, povukao mi glavu
unatrag i udahnuo – duboko, kao da ne ţeli udahnuti tek zrak. Kad su mi se oĉi
ispunile krvlju, shvatila sam što se dogaĊa. Ritala sam se, grebla i otimala,
pokušala se domoći etera. Već mi je izmicao izvan dometa.
Kraz je bio gladan. Spremao se ugasiti moj sjaj. Desnu mi je ruku
prikliještio, no lijeva je ostala slobodna. U naletu adrenalina, uĉinila sam ono što
me otac uvijek uĉio: ubola sam prstom u oko. Ĉim mi je pustio kosu, iz dţepa
sam izvukla fiolu. S crvenim cvijetom.
Rukom me šĉepao za grlo, iskezio je zube. Ako mu pokušam napasti um,
tijelo će mi ostati ranjeno, bez mogućnosti oporavka. Nisam imala izbora.
Razbila sam mu fiolu na licu.
Smrad je bio straviĉan. Truleţ. Slatki truleţ u plamenu. Kraz se oglasio
neljudskim krikom. Cvjetni prah upao mu je ravno u oĉi. Zacrnile su se, iz njih
je kapalo, lice mu je odvratno posivjelo. ―Ne‖, rekao je. ―Ne, ti... nećeš...‖
Ostalo je rekao na glossu. Zavrtjelo mi se pred oĉima. Je li to alergijska
reakcija? U grlo mi je šiknula ţuĉ. Kopala sam po naprtnjaĉi, izvukla pištolj i
naciljala mu u glavu. Kraz padne na koljena.
Ubij ga.
Dlanovi su mi bili vlaţni. Ĉak i nakon onog što sam u vlaku uĉinila
podĉuvaru, nakon zloĉina zbog kojeg sam se uopće ovdje i našla, nisam imala
pojma jesam li to u stanju ponoviti. Oduzeti nekome ţivot. Kraz je odmaknuo
ruke od lica i znala sam da mu nema spasa. Nisam ni trepnula.
Povukla sam okidaĉ.

259
 24.
San

Trĉala sam preko krovova, pored stare crkve i niz dugu ulicu prema Magdaleni.
Kad sam stigla do rezidencije, ruka se pojavila na prozoru, dograbila me i
ubacila u zgradu.
Upravitelj. Ĉekao me. Bez i jedne rijeĉi, uvukao me kroz vrata. Krenuli
smo prema istoĉnom dvorištu. Kroz prazne prolaze. Kroz kloštre, pa stubištem
gore. Nisam se usuĊivala progovoriti. Ĉim smo se našli u kuli, legla sam na pod
ispred kamina. Crni cvjetni prah s prstiju ostao je na sagu. Nalikovao je na ĉaĊu.
Upravitelj je bez zaustavljanja zakljuĉao vrata, ukljuĉio gramofon i
navukao zavjese s obje strane odaje. Neko je vrijeme virio van izmeĊu zavjesa
na istoĉnom prozoru, promatrao ulicu. Pustila sam da mi naprtnjaĉa padne na
pod. Naramenice su mi se urezale u ramena.
―Ubila sam ga.‖
Pogledao me. ―Koga?‖
―Kraza. Ustrijelila sam ga.‖ Sva sam se tresla. ―Ubila sam Sargasa... sad će
ona ubiti mene. Ma, ti ćeš me ubiti...‖
―Neću.‖
―Zašto, dovraga, ne bi?‖
―Smrt nekog Sargasa meni nije gubitak.‖ Opet je pogledao prozor.
―Sigurna si da je mrtav?‖
―Naravno da je mrtav. Pucala sam mu u glavu.‖
―Nas meci ne mogu ubiti. Morala si se posluţiti cvjetnim prahom.‖
―Jesam.‖ Pokušala sam smiriti disanje. ―Posluţila sam se.‖ Dugo nije
progovarao. Sjedila sam u dokaznom materijalu, mislila kako će mi eksplodirati
pluća. ―Ako je Sargas poginuo od ljudske ruke‖, naposljetku je rekao, ―zadnje
što Nashira ţeli jest da se to proĉuje po gradu. Naša besmrtnost ne smije doći u
pitanje.‖
―Znaĉi da ustvari niste besmrtni?‖
―Nismo neuništivi.‖ Ĉuĉnuo je pred mene i pogledao me u oĉi. ―Je li te tko
vidio?‖
―Nije. Ĉekaj, jest... Terebell.‖
―Terebell će ĉuvati tajnu. Ako te vidjela samo ona, nemamo se ĉega
bojati.‖
260
 ―Tamo je bio i Thuban. Došlo je do eksplozije.‖ Podigla sam glavu i
pogledala ga. ―Znaš li što o tome?‖
―Osjetio sam da si u opasnosti. Imao sam nekog u Houseu za svaki sluĉaj.
To su izazvali da im skrenu paţnju. Sve što će doći do Nashire jest kako je netko
ostavio svijeću preblizu mjesta gdje curi plin.‖
Ta informacija nije me pretjerano utješila. To su sad već tri ţivota koja sam
oduzela, ne raĉunajući one koje nisam uspjela spasiti.
―Krvariš.‖
Pogledala sam prema zrcalu u kupaonici, koje se vidjelo kroz otvorena
vrata. Preko obraza sam imala dugu, plitku posjekotinu. Taman dovoljno
duboku da prokrvari.
―Da‖, rekao je. ―Ozlijedio te.‖
―To je samo od nekog stakla.‖ Dotaknula sam posjekotinu. ―Moţeš li
otkriti što se dogodilo?‖
Klimnuo je glavom, nije skidao pogled s mojeg obraza. U oĉima mu se
vidjelo nešto što me iznenadilo: tama, napetost. Razmišljao je o neĉem drugom.
Nije me htio pogledati u oĉi, rana ga je posve opĉinila.
―Ostat će ti oţiljak ako ti to ne izlijeĉimo.‖ Prsti u rukavici su me uhvatili
za vilicu.
―Donijet ću nešto da je oĉistimo.‖
―I doznat ćeš što je bilo s Krazom.‖
―Hoću.‖
Pogledi su nam se nakratko sreli. Pogled mi je bio upitan, zaustila sam
postaviti pitanje.
Naposljetku nisam.
―Vratit ću se što prije.‖ Ustao je. ―Preporuĉam ti da se opereš. Tamo imaš
odjeću.‖
Pokazao je na ormar. Pogledala sam svoju odoru. Prsluk mi je bio pun
peludi: krunskog dokaza mojeg zloĉina.
―U redu‖, rekla sam.
―I oĉisti ranu.‖
Nestao je prije nego što sam mu stigla odgovoriti.
Ustala sam i prišla zrcalu. Posjekotina je djelovala kao plameni šok na
koţi. Je li mu teško palo što me vidi ovakvu, ĉak i nakon onoga što mi je uĉinio
Jax? Je li vidio moje lice pa se sjetio vlastitih oţiljaka – onih koje ima na
leĊima, oţiljaka koje skriva?
Kosa mi je vonjala po neĉem neugodnom, slatkastom. Pelud. Zakljuĉala
sam vrata kupaonice, zbacila sa sebe odjeću i pustila vodu za vruću kupku. Noge
su mi drhtale. Dok sam se penjala, oderala sam koţu s koljena. Utonula sam u

261
toplu vodu i poĉela prati kosu. Zaboljele su me stare modrice pod koţom, na
njima sam već dobila nove. Trebalo je nekoliko minuta da mi se kruti mišići
natope toplinom, onda sam uzela novi komad sapuna i poĉela sa sebe skidati
znoj, krv i cvjetni prah.
Moje izmuĉeno, ozlijeĊeno tijelo nakon tretmana nije izgledalo ništa bolje.
Tek kad je voda otekla, malo sam se smirila.
Da mu spomenem vlak? Moţda me pokuša sprijeĉiti. Vratio me ovamo u
trenutku kad me mogao pustiti. S druge stane, morala sam znati je li vlak pod
straţom i gdje se toĉno do njega silazi. Ne sjećam se da sam išta sliĉno vidjela
na obuci – nije bilo nikakvih vrata niti poklopca. Sigurno je skriven.
Kad sam se vratila u odaju, u ormaru me ĉekala ĉista ţuta odora. Pelud je
netko pomeo s tepiha. Spustila sam se na otoman. Sredila sam Kraza Sargasa, iz
nasljedne linije suverena Refaima, jednim hicem posred ĉela. Do tog sam
trenutka mislila kako su suviše jaki i ne mogu se usmrtiti. To je sigurno bilo
zbog peludi – metak ga je samo dokrajĉio. Kad sam odlazila iz kule, već sam
vidjela njegov leš kako trune. Tkivo mu se poĉelo raspadati od nekoliko zrna
cvjetnog praha.
Prenula sam se kad su se otvorila vrata. Vratio se upravitelj. Po licu su mu
se uhvatile sve sjene u prostoriji.
Sjeo je pored mene. Uzeo je gazu, umoĉio je u staklenku s crvenkastom
tekućinom i brisao mi krv s obraza. Pogledala sam ga bez rijeĉi, ĉekala da objavi
što je doznao. ―Kraz je mrtav‖, rekao je ne pokazujući nikakve emocije. Obraz
mi se trgnuo. ―Bio je prvi nasljednik suverena. Ako otkriju što se dogodilo,
javno bi te muĉili. Znaju da su nestale zalihe materijala, ali te nitko nije vidio.
Dnevni portir poslan je na pranje mozga.‖
―Sumnja li tko na mene?‖
―Privatno, moţda, ali ne raspolaţu dokazima. Srećom ga nisi ubila svojim
duhom, inaĉe bi bilo oĉito tko je to uĉinio.‖
Zadrhtala sam jaĉe. Sliĉi na mene, ubijem nekog tko je toliko vaţan, a da i
ne znam o kome se radi. Ako Nashira nešto nasluti, završit ću i ja meĊu onim
samrtnim maskama. Pogledala sam ga. ―Što mu je prah uĉinio? Krazove oĉi...
lice...‖
―Nismo ono što se ĉini da jesmo, Paige.‖ Gledao me u oĉi. ―Koliko je
vremena prošlo od trenutka kad si primijenila prah i pucnja?‖ Pucnja. Ne
ubojstva. Rekao je pucnja, kao da sam se tamo našla sluĉajno. ―Moţda kakvih
deset sekundi.‖
―A što si vidjela u tih deset sekundi?‖
Pokušala sam se sjetiti. Prostorija je bila puna plinova, a ja sam se udarila u
glavu. ―Kao da... kao da mu je lice... istrunulo. A oĉi su mu bile bijele. Bez
imalo boje. Kao mrtve oĉi.‖
―Eto.‖
262
 Nisam znala što time misli. Mrtve oĉi.
Vatra je pucketala i zagrijavala prostoriju. Postalo je vruće. Upravitelj mi
podigne bradu da na svjetlu vidi posjekotinu. ―Nashira će je vidjeti‖, rekla sam.
―Shvatit će.‖
―Tome ima lijeka.‖
―Kako?‖
Nije odgovorio. Kao da mu je razgovor svaki put kad bih upitala kako ili
zašto naglo postao dosadan. Otišao je do svog radnog stola i iz njega izvadio
metalni cilindar, koji bi ĉovjeku stao u dţep. Crvenim slovima sa strane je bilo
otisnuto SCIONAID. Otvorio je tri ljepljiva Steriplasta. Nisam se micala dok ih je
stavljao.
―Boli li?‖
―Ne.‖
Maknuo mi je ruku s lica. Dotaknula sam flaster. ―U Houseu sam vidjela
kartu‖, rekla sam. ―Znam da je na Port Meadowu vlak. Treba mi informacija
gdje je ulaz u tunel.‖
―A za što ti treba ta informacija?‖
―Jer ţelim otići. Prije nego me Nashira ubije.‖
―Shvaćam.‖ Upravitelj se vrati u naslonjaĉ. ―I pretpostavljaš kako ću te ja
pustiti.‖
―Da, pretpostavljam.‖ Digla sam uvis njegovu burmuticu. ―Ili ti moţeš sa
sigurnošću pretpostaviti kako će ovo stići do Nashire.‖ Svjetlo se odbilo od
simbola. Bubnjao je prstima po fotelji. Nije se pokušavao pogaĊati, samo me
gledao, s nekim blagim sjajem u oĉima.
―Ne moţeš otići vlakom‖, rekao je.
―Mogu i te kako.‖
―Nisi me razumjela. Vlak moţe pokrenuti samo westminsterski Arhont.
Programiran je tako da dolazi i odlazi na odreĊene dane, u odreĊeno vrijeme. To
vrijeme ne se moţe mijenjati.‖
―Mora dovesti hranu.‖
―Vlak se koristi samo za prijevoz ljudi. Hranu donose dostavljaĉi.‖
―Što bi znaĉilo da se neće vraćati do‖, sklopila sam oĉi, ―sljedeće Sezone
kostiju.‖ 2069. godine. Moj se san o lakom bijegu rasplinuo. Ipak ću morati
prelaziti minsko polje.
―Savjetovao bih ti da nikako ne pokušavaš pješke‖, rekao je, kao da mi ĉita
misli.
―Za Emime je šuma lovište. Ĉak i s tvojim sposobnostima, ne bi dugo
preţivjela. Posebno protiv cijelog ĉopora.‖

263
 ―Ne mogu ĉekati.‖ Tako sam ĉvrsto zgrabila naslon fotelje da su mi zglavci
na prstima pobijelili. ―Moram otići. Znaš da će me ubiti.‖
―Naravno da će te ubiti. Sad kad ti je dar koji imaš sazrio, ţudi za njim.
Neće proći dugo prije nego se odluĉi napasti.‖
Tijelo mi se napelo. ―Sazrio?‖
―U citadeli si opsjela 12. Vidio sam te. Ĉekala je da svoje mogućnosti
razviješ do kraja.‖
―Jesi li joj dojavio?‖
―Već će to otkriti sama, ja joj neću reći. Sve što ovdje kaţemo ostaje meĊu
nama.‖
―Zašto?‖
―Temelj meĊusobnog povjerenja.‖
―Prolazio si mi sjećanjima. Zašto bih onda imala povjerenja u tebe?‖
―Zar ti nisam pokazao svoju onirosferu?‖
―Jesi‖, rekla sam. ―Svoju hladnu, praznu onirosferu. Ti si obiĉna prazna
ljuska, zar ne?‖
Iznenada je ustao, otišao do police s knjigama i s nje skinuo golem, drevni
svezak. Mišići su mi se napeli u zategnute strune. Prije nego što sam stigla išta
reći, iz knjige je izvukao tanku knjiţicu i bacio je na stol. Nisam mogla skinuti
pogled s nje. O vrijednostima neprirodnosti. Bio je to moj primjerak, ispunjen
dokazima protiv Organizacije.
Cijelo je vrijeme bio kod njega.
―Moţda u mojoj onirosferi nema mojeg ranijeg ţivota, ali barem na ljude
ne gledam u klasama, kao autor ovog pamfleta. U njemu nema oniromanata.
Nema Refaima. Ja ne gledam tako na stvari.‖ Pogledao me ravno u oĉi. ―Ţivim s
tobom sad već nekoliko mjeseci. Znam tvoju povijest, koliko god da sam je
doznao protiv tvoje volje. Nisam ti imao namjeru narušavati privatnost, ali sam
ţelio vidjeti kakva si. Ţelio sam te poznavati. Nisam s tobom htio postupati kao
s obiĉnim ljudskim bićem – niţim, nedostojnim mene.‖
To nisam oĉekivala. ―A zašto ne?‖ upitala sam i gledala ga. ―Zašto ti je
stalo?‖
―To je moja stvar.‖
Uzela sam O vrijednostima i privinula knjiţicu na grudi, kao dijete igraĉku.
Imala sam osjećaj kao da sam Jaxonu spasila ţivot. Upravitelj me promatrao.
―Stvarno ti je stalo do tvojeg mimeokrata‖, rekao je. ―Ţeliš se vratiti tom
ţivotu. Organizaciji.‖
―Jaxon je kompleksnija osoba, nije tek autor tog pamfleta.‖
―Mogu misliti.‖

264
 Sjeo je do mene na otoman. Neko vrijeme nismo progovarali. Ĉovjek i
Refaim, razliĉiti kao noć i dan – zatoĉeni u vlastitoj staklenci, poput uvelog
cvijeta. Uzeo je burmuticu i izvadio malu ampulu amaranta. ―Osjećaš se sama.‖
Ispraznio ju je u kaleţ. ―Osjećam to, tvoju samoću.‖
―I jesam sama.‖
―Nedostaje ti Nick.‖
―On mi je najbolji prijatelj. Naravno da mi nedostaje.‖
―Bio je i više od toga. Tvoja su sjećanja puna potankosti o njemu – puna
boja, ţivota, do najsitnijeg detalja. Oboţavala si ga.‖
―Bila sam mlada.‖ Rekla sam to isprekidanim glasom. Izgleda da je ĉvrsto
odluĉio kopati po mojem najosjetljivijem mjestu.
―Još si uvijek mlada.‖ Nije imao namjeru promijeniti temu. ―Nisam ti vidio
sva sjećanja. Nešto nedostaje.‖
―Nema se smisla fiksirati na prošlost.‖
―Ne slaţem se.‖
―Svatko ima ruţna sjećanja. Zašto te zanimaju baš moja?‖
―Sjećanje je moja ţila kucavica. Put do etera, baš kao onirosfera tebi.‖
Dotaknuo mi je ĉelo prstom u rukavici. ―Traţila si da me upoznaš kroz moju
onirosferu. Zauzvrat, ja pitam za tvoja sjećanja.‖ Od njegova dodira prošla me
jeza. Odmaknula sam se. Upravitelj me neko vrijeme promatrao i analizirao
reakciju, a onda je ustao i povukao vrpcu zvona.
―Što to radiš?‖ upitala sam.
―Moraš jesti.‖
Ukljuĉio je gramofon i pogledao na ulicu.
Michael se pojavio dok si rekao keks. Slušao je naredbe koje mu je izdavao
upravitelj. Deset minuta poslije vratio se s pladnjem, koji mi je spustio u krilo.
Taman toliko da se malo oporavim: šalica ĉaja s puno mlijeka, lonĉić šećera,
juha od rajĉica i topli kruh. ―Hvala‖, rekla sam.
Kratko se osmjehnuo i onda pokazao cijeli niz sloţenih znakova
upravitelju, koji je klimao glavom. Naklonio se i otišao. Upravitelj me pogledao,
htio je vidjeti hoću li jesti bez prisile. Popila sam gutljaj ĉaja. Sjećala sam se
kako mi je baka davala ĉaja kad sam bila jako mala, kad god bih bila bolesna –
ĉvrsto je vjerovala u njegov ljekoviti uĉinak. Pojela sam nekoliko zalogaja
kruha. Ĉita li me sad, analizira li moje emocije? Moţe li osjetiti kako me to
sjećanje umiruje? Pokušala sam se usredotoĉiti na njega, posluţiti se zlatnom
vrpcom, ali nije bilo niĉeg.
Kad sam završila s obrokom, uzeo je pladanj, odloţio ga na stolić pa opet
sjeo kraj mene. Nakašljala sam se.
―Što je rekao Michael?‖

265
 ―Da je Nashira pozvala ostale Sargase u svoju rezidenciju. Sjajno
prisluškuje‖, dodao je, s primjesom veselja. ―Donosi mi puno informacija iz
njenih odaja. Kako vjeruju da pati od amauroze, ne primjećuju ga.‖
Dakle, Michael je pristajao prikradati se gdje treba. To ću zapamtiti. ―Rekla
im je za Kraza.‖ Dotakla sam prstima ĉelo. ―Nisam ga namjeravala ubiti. Samo
sam...‖
―On bi ubio tebe. Kraz je gajio strašnu mrţnju prema ljudima. Planirao je,
kad doĊe dan na koji ćemo se otkriti, namamiti ljudsku djecu u gradove pod
našom kontrolom. Volio je njihove fine, male kosti. Za kleromantstvo.‖
Smuĉilo mi se sve do najudaljenijeg kutka ţeluca. Za kleromantstvo su bili
potrebni predmeti koje bi duhovi rasporedili u slike ili gurnuli u nekom
odreĊenom smjeru. Koristile su se sve vrste predmeta za gatanje: igle, kockice,
kljuĉevi. Kosti je voljela skupina koja se nazivala osteomantima. Iz poštovanja
prema mrtvima, sluţili su se jako starim kosturima. Ako je Kraz krao djeĉje
kosti da bi se bavio kleromantstvom, onda mi je drago što sam ga ubila.
―Zahvalan sam ti što je mrtav‖, rekao je upravitelj. ―Bio je uţasna pošast u
ovom svijetu.‖
Nisam odgovorila.
―Osjećaš se krivom‖, ustvrdio je.
―Ne, nego me strah.‖
―Ĉega?‖
―Mojih sposobnosti. Stalno...‖ odmahnula sam glavom, bila sam iscrpljena.
―Stalno ubijam. Ne ţelim biti oruţje.‖
―Tvoj dar nije stabilan, ali te drţi na ţivotu. Funkcionira kao štit.‖
―Nije to štit. Više je poput pištolja. A ja ţivim na okidaĉu.‖ Spustila sam
pogled prema uzorku na sagu. ―Ljudima nanosim ozljede. Eto, to je moj dar.‖
―Ne namjerno. Nisi oduvijek znala što si u stanju uĉiniti.‖
Tuţno sam se nasmijala. ―Znala sam ja dobro što sam u stanju. Jedino što
nisam znala kako. Znala sam zbog koga krvare. Od koga ih boli glava. Kad god
bi mi se izrugivali – kad god bi spomenuli Mollyn bunt – osjetili bi bol. Sve zato
što sam bih ih ja mentalno gurnula. To mi se, na neki naĉin, sviĊalo‖, rekla sam.
―Još kad mi je bilo deset godina. SviĊalo mi se što im mogu uzvratiti. To je bila
moja mala tajna.‖ Promatrao me. ―Nisam poput senzora ili medija. Ne sluţim se
duhovima samo da mi prave društvo ili u samoobrani. Ja sam jedna od njih.
Razumiješ li? Mogu umrijeti kad ţelim, postati duh kad hoću. Zbog toga me se
ljudi boje. Zbog toga se ja bojim njih.‖
―Razlikuješ se od njih, to je toĉno. Ali to ne znaĉi da se moraš plašiti.‖
―Znaĉi. Moj duh je opasan.‖

266
 ―Ti se ne plašiš opasnosti, Paige. Mislim da uţivaš u njoj. Pristala si raditi
za Jaxona Halla, iako si znala kako će ti to znatno skratiti ţivotni vijek. Znala si
da postoji rizik da te otkriju.‖
―Trebao mi je novac.‖
―Otac ti radi za Scion. Nije ti trebao novac. Sumnjam da si ikad išta od tog
novca potrošila. Opasnost te pribliţava eteru‖, rekao je. ―Zato koristiš svaku
priliku da se u njoj naĊeš.‖
―Ne radi se o tome. Nisam ovisnik o adrenalinu. Ţeljela sam biti s drugim
vidovnjacima.‖ U glasu mi se opet osjetila srdţba. ―Nisam ţeljela ţivjeti kao
Scionova školarka kojoj su isprali mozak. Htjela sam pripadati. Htjela biti
vaţna. Moţeš li to shvatiti?‖
―Nisu to bili jedini razlozi. Mislila si posebno na jednu osobu.‖
―Nemoj.‖ Usne su mi zadrhtale.
―Mislila si na Nicka.‖ Gledao me ravno u oĉi. ―Voljela si ga. Za njim bi
otišla bilo kamo.‖
―Ne ţelim o tome razgovarati.‖
―Zašto?‖
―Jer je to moje. To je privatno. Imaju li oniromanti predodţbu o tome što je
to privatnost?‖
―To si suviše dugo tajila.‖ Nije me doticao, ali njegov je pogled bio gotovo
podjednako intiman. ―Dok si budna, ne mogu ti uzeti sjećanje. Ali ĉim zaspiš,
proĉitat ću slike u tvojem umu i ti ćeš ih sanjati, kao što si ih prije sanjala. To je
dar kojim raspolaţu oniromanti. Mogu stvoriti zajedniĉki san.‖
―Kladim se da ti nikada nije dosadno.‖ U glasu mi se osjetio prijezir. ―Kad
moţeš gledati prljavo rublje drugih.‖
Nije se obazirao na podbadanje.
―Naravno, moţeš nauĉiti kako da mi ne dopustiš pristup, ali za to bi morala
poznavati moj duh gotovo kao svoj. A duh star poput mojeg nije lako upoznati.‖
Napravio je stanku. ―Ili si moţeš prištedjeti gnjavaţu pa mi dopustiti da
pogledam u tebe.‖
―Ĉemu bi to posluţilo?‖
―To sjećanje je prepreka. Osjetio sam ga u tebi, gurnuto je duboko u tvoju
onirosferu.‖ I dalje ni ĉaska nije skidao pogled s mene. ―Ako to nadvladaš,
oslobodit ćeš ga se. Duh će ti ga se osloboditi.‖
Duboko sam udahnula. Ta me ponuda nije dovodila u iskušenje.
―Da. Mogu ti u tome pomoći.‖ Uzeo je šaku prhkog smeĊeg lišća iz
burmutice. ―Ovo je bilo u tabletama. Ako pripremim infuziju, hoćeš li je uzeti?‖
Slegnula sam ramenima. ―Jedna doza više ili manje.‖
Upravitelj me nekoliko sekundi promatrao.

267
 ―U redu‖, rekao je.
Izišao je iz sobe. Pretpostavila sam kako se spustio dolje u kuhinju, gdje je
radio Michael.
Spustila sam glavu na jastuke. Kroz grudi mi je prošlo polagano, hladno
podrhtavanje i ispunilo mi prostor izmeĊu rebara. Upravitelja sam mrzila
ţestoko, zbog onoga što jest i jer se ĉinilo da me razumije. Hranila sam se tom
mrţnjom. Sad ću mu otkriti svoje najintimnije sjećanje. Ĉinilo mi se kako znam
o ĉemu se radi, ali nisam mogla biti sigurna. Morala sam je sanjati.
Kad se vratio, u meni je navrla prkosna izvjesnost. Uzela sam mu staklenu
ĉašu iz ruke. Bila je do vrha puna bistre tekućine boje okera, nalik na razrijeĊeni
med. Na površini su plivala tri lista. ―Ima gorak okus‖, upozorio me, ―ali će mi
pomoći da jasnije vidim sjećanja.‖
―Što si dosad vidio?‖
―Djeliće. Razdoblja tišine. Ovisno o tome kako si se u svakom pojedinom
trenutku osjećala, koliko je osjećaj bio jak. Koliko te neki dio sjećanja muĉi.‖
Pogledala sam ĉaj. ―Mislim kako mi onda ovo neće biti potrebno.‖
―Olakšat će ti.‖
Vjerojatno je imao pravo. Od same pomisli kako ću se suoĉiti s takvim
sjećanjem tresle su mi se ruke. Osjećala sam se kao da će opet predati svoj ţivot
drugome i prinijela ĉašu usnama.
―Ĉekaj.‖
Zastala sam.
―Paige, to mi sjećanje ne moraš pokazati. Za tvoje dobro nadam se da
hoćeš. Ali moţeš odbiti. Poštovat ću tvoju privatnost.‖
―Ne mogu biti tako okrutna‖, rekla sam. ―Nema ništa gore od priĉe koja
nema svršetak.‖ Prije nego je stigao odgovoriti, popila sam ĉaj.
Lagao mi je, nije bio tek gorak. Bila je to najodvratnija stvar koju sam u
ţivotu okusila, kao da su mi usta puna metalne blanjevine. Odmah sam
zakljuĉila kako bih radije pila peroksid, nego ikada više okusila ĉaj od ţalfije.
Zagrcnula sam se. Upravitelj mi je uzeo lice u ruke. ―Zadrţi ga, Paige.
Progutaj!‖
Pokušala sam. Nešto se vratilo u ĉašu, ali većinu sam uspjela progutati.
―Što sad?‖ upitala sam kroz kašalj.
―Ĉekaj.‖
Nisam morala dugo ĉekati. Zgrbila sam se i drhtala kad su me preplavili
valovi muĉnine. Okus je bio tako moćan da mi se ĉinilo kako će mi do kraja
ţivota ostati u ustima.
A onda su se ugasila svjetla. Pala sam na jastuke i utonula.

268
 25.
Rastapanje

Stajali smo u krugu, kao da izvodimo seansu. Šestero od Sedam peĉata.

Nadine je bila spremna nekoga ubiti. Namjera joj se ogledala u svakom
djeliću lica. U sredini kruga nalazio se Zeke Sáenz, baršunastim vrpcama vezan
za stolac, dok mu je sestra pridrţavala glavu. Satima smo mu napadali um, ali
koliko god se opirao i stenjao, Jax nije popuštao. Ako se njegov dar moţe
nauĉiti, banda će steći nešto vrlo vrijedno: sposobnost oduprijeti se svakom
vanjskom utjecaju, duhova ili drugih vidovnjaka. Zato je sjedio u svojem
naslonjaĉu i pušio cigaru, u oĉekivanju da ga netko od nas slomi.
Jax je Zekea dugo prouĉavao. Na nas ostale posve je zaboravio, ostavio nas
je da se sami bavimo svojim zloĉinaĉkim aktivnostima. No, ĉak ni nakon vrlo
temeljite istrage, nije predvidio kako će neĉitljivi trpjeti tako strašne bolove dok
ga budemo napadali. Onirosfera mu je bila otporna i nepronicljiva, duhovima
neprobojna. Slali smo na njega špulu za špulom, bez ikakvog uspjeha. Odbijale
su se od njegova uma po prostoriji, kao voda od mramora. Poput njegova novog
imena – Crni Dijamant.
―Dajte, dajte, bijedna hrpo nesposobnjakovića‖, otresao se na nas Jax.
Lupio je šakom po radnom stolu. ―Hoću da triput jaĉe zaurla!‖
Cijeli dan je puštao Danse Macabre i pio vino, što nikada nije dobar znak.
Eliza, već bila ruţiĉasta u licu od napora da nadzire toliki broj duhova, oštro ga
je pogledala.
―Da se nisi probudio s krive stane kauĉa, Jaxone?‖
―Opet.‖
―Boli ga‖, rekla je Nadine, obrazi su joj porumenjeli od srdţbe. ―Pogledaj
ga! Ne moţe izdrţati!‖
―Mene boli, Nadine. U agoniji sam od vaše tvrdoglave svojeglavosti.‖
Rekao je to opasno tiho. ―Dajte, djeco, nemojte da ustajem. O-pet.‖ Nakratko
nitko nije progovarao. Nadine je bratu stezala ramena, kosa joj je pala preko
lica. Sad je bila kraća, tamnosmeĊa. Tako je manje privlaĉila paţnju, ali njoj se
frizura nimalo nije sviĊala. Nimalo joj nije sviĊala ni citadela. A najmanje od
svega smo joj se sviĊali mi.
Kad se nitko nije pomaknuo, Eliza se obratila jednom od duhova
pomoćnika – JD-u, muzi iz sedamnaestog stoljeća. Kad joj je iz onirosfere
skoĉio u eter, svjetla su zatreperila.
269
 ―Probat ću s JD-em.‖ Namrštila se. ―Ako ne bude išlo sa starim duhom,
onda ništa neće djelovati.‖
―Moţda, poltergeist?‖ rekao je sasvim ozbiljno Jax.
―Nećemo ga ‗geistom!‖
Jax je pušio i dalje. ―Šteta.‖
Na drugom kraju prostorije Nick je spustio rolete. Zgrozilo ga je to što smo
radili, ali nas nije mogao sprijeĉiti.
Zeke nije mogao podnijeti napetost. Grozniĉavim pogledom fiksirao je
duha. ―Što rade, Dee?‖
―Ne znam.‖ Nadine svoj hladni pogled nije skidala s Jaxona. ―Treba mu
odmor. Ako pustiš tog duha na njega, ja ću...‖
―Ti ćeš što?‖ Dim se iz Jaxonovih usta vijugavo dizao uvis. ―Odsvirat ćeš
mi neku srditu melodiju? Molim, samo naprijed. Uvijek volim ĉuti muziku
ravno iz duše.‖
Napućila je usnice, ali se nije dala upecati. Znala je kakva kazna slijedi za
neposluh prema Jaxonu. Nije imala kamo otići niti kamo odvesti brata.
Zeke je drhtao uz nju. Kao da je mlaĊi, a ne dvije godine stariji. Eliza
pogleda Nadine pa Jaxona. Naredbu nije izrekla glasno, no muza je jurnula.
Nisam je vidjela, ali sam to osjetila – a sudeći po kriku, osjetio je i Zeke. Glava
mu je poletjela unatrag, vratni mišići se istegnuli. Nadine ga je obgrlila i ĉvrsto
stisnula usne. ―Ţao mi je.‖ Spustila mu je bradu na glavu. ―Tako mi te ţao,
Zeke.‖
Star i odluĉan, JD je po prirodi bio tvrdoglav duh. Reĉeno mu je kako Zeke
namjerava nauditi Elizi i to je ĉvrsto odluĉio sprijeĉiti. Zekeu se lice sjalo od
znoja i suza. Gotovo se gušio.
―Molim vas‖, rekao je. ―Nemojte više...‖
―Jaxone, prestani‖, otresla sam se na njega. ―Zar ne vidiš da ne moţe više
izdrţati?‖
Obrve su mu poskoĉile uvis. ―Da ti to ne dovodiš u pitanje moje odluke,
Paige?‖
Naglo mi je ponestalo hrabrosti. ―Ne.‖
―U našoj Organizaciji, od ĉlana se oĉekuje da zaraĊuje za ţivot. Ja sam tvoj
mimeokrat. Tvoj zaštitnik. Tvoj poslodavac. Ĉovjek koji spreĉava da gladuješ,
kao oni jadni uliĉni sviraĉi!‖ Bacio je snop novĉanica u zrak, pa su se lica
Franka Weavera zakovitlala po sagu. Gledao nas je sa svake novĉanice. ―Ezekiel
više neće moći izdrţati kad ja tako odluĉim – kad mu odluĉim ostatak dana dati
slobodno. Zar misliš da bi Hector prestao? Da bi Jimmy ili ĉasna majka tek tako,
prestali?‖
―Ne radimo za njih.‖ Eliza je djelovala uzdrmano. Pokazala je duhu. ―Vrati
se, JD. Sigurna sam.‖

270
 Duh odskoĉi. Zeke spusti glavu u drhtave ruke.
―U redu je‖, uspio je izreći. ―Dobro sam. Samo mi... samo mi treba malo
vremena.‖
―Nisi dobro.‖ Nadine se okrene Jaxonu koji je pripaljivao novu cigaru.
―Vrebao si nas. Znao si za operaciju i navodio nas na pomisao kako ga ti moţeš
izlijeĉiti. Rekao si kako ti moţeš postići da ozdravi. Obećao si da ćeš ga
izlijeĉiti!‖
―Rekao sam kako ću pokušati.‖ Jaxon se nije dao smesti. ―Da ću
eksperimentirati.‖
―Ti si laţljivac. Isti si kao...‖
―Ako ti je ovdje tako grozno, onda idi, drago dijete. Vrata su ti uvijek
otvorena.‖ Nastavio je dubljim glasom. ―Vrata koja vode u hladne, mraĉne
ulice.‖ Otpuhnuo je sivi oblak prema njoj. ―Pitam se koliko će dugo NOB-u
trebati... da te nanjuši?‖
Nadine se tresla od srdţbe. ―Idem u Chat’s.‖ Zagrabila je svoju ĉipkastu
jaknu. ―Ne zovem nikoga da mi se pridruţi.‖
Zgrabila je slušalice i torbicu i izjurila van zalupivši vratima. ―Dee‖,
zaustio je Zeke, ali ona se nije zaustavila. Ĉula sam kako je, dok je silazila
stubištem, nešto lupila nogom. Pieter je izletio kroz zid, sav bijesan što ga netko
dira, i otišao se duriti u kut. ―Mislim da je vrijeme da se poĊe kući, šefe‖, rekla
je s uvjerenjem Eliza. ―Već satima ovo radimo.‖
―Ĉekaj.‖ Jax je dugim prstom pokazao na mene. ―Još nismo pokušali
svojim tajnim oruţjem.‖ Kad sam se namrštila, nagnuo je glavu u stranu. ―Ma,
daj Paige. Nemoj mi se praviti nevješta. Provali mu u onirosferu, meni za
ljubav.‖
―O tome smo već razgovarali.‖ Poĉinjala me boljeti glava. ―Ne radim
provale.‖
―A, ti to ne radiš. Shvaćam. Nisam znao da si ugovorila opis poslova i
radnih zadataka! Hej! Ĉekaj, sad sam se sjetio – nisi.‖ Ugasio je cigaretu na
pepeljari. ―Mi smo vidovnjaci. Neprirodni. Zar si mislila kako ćemo biti kao
tatica, pa sjediti u svojim malim uredima u Barbicanu od devet do pet i pijuckati
ĉaj iz plastiĉnih ĉašica?‖
Odjednom mu se na licu ukazao zgaĊen izraz, kao da ne moţe podnijeti to
kako amaurotici ţive. ―Nekima od nas nije dobra plastika, Paige. Neki od nas
ţele srebro, saten, ulice i duhove.‖
Nisam ga mogla prestati gledati. Popio je velik gutljaj vina, netremice
gledajući prema prozoru. Eliza je vrtjela glavom. ―E, ovo sad postaje blesavo.
Moţda bismo jednostavno morali...‖
―Tko ti daje plaću?‖
Uzdahnula je. ―Ti, Jaxone.‖

271
 ―Toĉno. Ja dajem plaću, a ti slušaš što ti naredim. Budi sad i dalje super
ljubazna, pa mi skoĉi gore po Danicu. Hoću da i ona vidi ĉaroliju.‖
Eliza izaĊe, napućenih usnica. Zeke mi je dobacio pogled iscrpljenog oĉaja.
Natjerala sam se da opet progovorim. ―Jax, stvarno to sad nisam u stanju.
Mislim da nam svima treba malo odmora.‖
―Uzmi sutra par sati slobodno, dušice.‖ Zvuĉao je odsutno. ―Ne mogu
provaljivati u onirosfere. Toga si dobro svjestan.‖
―Meni za ljubav. Pokušaj.‖ Jaxon si natoĉi još vina. ―Ovo ĉekam godinama.
Onironaut protiv neĉitkoga. Najveća moguća borba u eteru. Nikada nisam
mogao ni zamisliti opasniji i smioniji nasumiĉni dogaĊaj.‖
―I dalje govoriš engleski?‖
―Ne‖, reĉe Nick. Sve se glave okrenu prema njemu. ―Govori poput luĊaka.‖
Nakon što se nekoliko sekundi nitko nije oglasio, Jaxon podigne ĉašu.
―Sjajna dijagnoza, doktore. U vaše zdravlje.‖
Pio je. Nick je okrenuo glavu.
Upravo se u tim napetim trenucima Eliza vratila s ĉistom injekcijom
adrenalina. S njom je bila Danica Panić, zadnji ĉlan našeg septeta. Odrasla je u
Scionovoj citadeli Beograd, ali su je premjestili u London kad je dobila posao
inţenjera. Nick ju je pronašao, nakon što joj je auru otkrio na koktelu, domjenku
za nove kadrove. Bila je jako ponosna na ĉinjenicu da joj nitko od nas nije bio u
stanju izgovoriti ime. Ili prezime. Bila je ĉvrsta kao kamen, s kovrĉavom
crvenkastom kosom koju je nosila u punĊi i ruke pune oţiljaka i opeklina. Jedina
slabost bili su joj prsluci.
―Danice, draga moja.‖ Jaxon ju je pozvao. ―DoĊi ovo pogledati, moţe?‖
―Što gledam?‖ upitala je.
―Moje oruţje.‖
Dani i ja smo se pogledale. Bila je tek tjedan dana s nama, ali već je znala
kakav je.
―Izgleda mi kao da odrţavate seansu‖, primijetila je.
―Danas ne.‖ Mahnuo je rukom. ―Poĉni.‖
Morala sam se ugristi za jezik da mu ne bih rekla gdje si to moţe zabiti.
Uvijek bi bio divan prema novima. Dani je imala svijetlu, hiperaktivnu auru
koju nije uspijevao identificirati – ali je, kao i obiĉno, bio uvjeren kako će ispasti
nešto vrlo vrijedno.
Sjela sam. Nick mi je dezinficirao ruku i dao injekciju.
―Hajde‖, rekao je Jax. ―Proĉitaj neĉitljivog.‖
Pustila sam da mi krv upije mješavinu droga, a onda sklopila oĉi i pokušala
osjetiti eter. Zeke se pripremio. Nisam mogla ući u njega – mogla sam mu samo
lagano dodirivati onirosferu, osjetiti joj fine nijanse površine – ali um mu je bio
tako osjetljiv da bi ga i gurkanje moglo ozlijediti. Morala sam biti oprezna.
272
 Duh mi se pomaknuo. Oĉitala sam svih pet njegovih onirosfera koje su se
svjetlucale i podrhtavale poput zvonĉića na vjetru. Zeke se razlikovao od drugih.
Vibrirao je nekim tuţnijim tonom, u molu. Pokušala sam ga vidjeti: kakvo
sjećanje, nešto ĉega se plašio – ali nije bilo niĉeg. Obiĉno nakratko vidim kakvu
naznaku slike, poput starog, oštećenog filma, ali kod njega sam vidjela samo
crno.
Sjećanja su mu bila zatvorena.
Kad me ruka uhvatila za rame, trgnula sam se iz etera. Zeke je sav drhtao,
rukama je prekrio uši. ―Dosta, prekini.‖ Nick mi se našao za leĊima, poĉeo me
dizati. ―Dosta je. Neće ovo raditi. Jaxone, ne zanima me koliko me plaćaš –
plaćaš me u dijamantima iskopanim krvlju.‖ Otvorio je prozor. ―Hajde, Paige.
Sad ćeš se odmoriti.‖
Bila sam mrtva umorna, ali Nicku nisam ništa mogla odbiti. Jaxon me
strijeljao pogledom. Do sutra će se smiriti, kad popije svoje vino. Skoĉila sam na
prozor pa s njega na oluk, pred oĉima mi je bilo mutno.
Ĉim se našao na krovu, Nick se dao u trk. Danas je trĉao brzo i nije
posustajao. Srećom mi je u venama još bilo adrenalina, inaĉe ne bih uspjela
odrţati korak.
To smo ĉesto znali ĉiniti. Izvodili dérive po gradu. London bi, teoretski,
trebao predstavljati sve što mrzim: golem, siv i ozbiljan, grad u kojem moţda
svaki deseti dan ne pada kiša. Huĉao je, pulsirao i otkucavao poput ljudskog
srca. Ali nakon dvije godine provedene na obuci s Nickom, koji me uĉio kako
naći put preko krovova, citadela mi je postala utoĉište. Mogla sam letjeti kroz
prometnu guţvu, nobovcima iznad glave. Mogla sam juriti poput krvi kroz
krvotok ulica i uliĉica. Bila sam puna ţivota, prštala sam od vitalnosti. Tu sam
gore barem bila slobodna.
Nick se spustio na ploĉnik. Trĉali smo prometnom ulicom do ugla Trga
Leicester. Nick se bez zaustavljanja poĉeo verati najbliţom zgradom, koja je
stajala odmah do kockarnice Hippodrome. Bilo je puno hvatišta, prozorskih
daski, rubova i sliĉnog, ali nisam vjerovala da bih mogla drţati korak. Bila sam
toliko umorna da se ni adrenalin više nije mogao probiti.
―Što radiš, Nick?‖
―Moram si razbistriti misli.‖ Zvuĉao je premoreno.
―U kockarnici?‖
―Iznad nje.‖ Pruţio mi je ruku. ―Hajde, sötnos. Izgledaš kao da samo što
nisi zaspala.‖
―Pa, kako bih ti rekla, nisam znala kako ću danas i duh i tijelo iscrpiti na
mrtvo ime.‖ Pustila sam ga da me povuĉe do prvog prozora, zbog ĉega me
djevojka s cigaretom u ruci iznenaĊeno pogledala. ―Kako ćemo se daleko
popeti?‖
―Na vrh ove zgrade. Ako si u stanju‖, dodao je.
273
 ―A što ako ne mogu?‖
―U redu. Penji se.‖ Povukao mi je ruke tako da sam ga obgrlila oko vrata.
―I što je zlatno pravilo?‖
―Ne gledaj dolje.‖
―Tako je‖, rekao je, oponašajući Jaxa. Nasmijala sam se.
Do vrha smo stigli bez ikakvih neugodnosti ili ozljeda. Nick se verao po
zgradama otkako je prohodao: znao je pronaći uporište gdje bi se ĉinilo da
nikakvog oslonca nema niti ga moţe biti. Uskoro smo se opet vratili na krovove,
daleko iznad ulica. Doskoĉila sam na umjetnu travu. Slijeva je bila mala fontana
– bez vode – a zdesna gredica smeţuranog cvijeća. ―Gdje smo to?‖
―U krovnom vrtu. Pronašao sam ga prije nekoliko tjedana. Nisam
primijetio da ga itko koristi, pa sam pomislio kako bi mi to moglo postati novo
skrovište.‖ Nick se naslonio na ogradu.
―Oprosti što sam te tako odnio, sötnos. Dials mi koji put izazove
klaustrofobiju.‖
Nismo razgovarali o onom što se maloprije dogodilo. Jaxonova taktika ga
je iznervirala. Dobacio mi je prutić od pahuljica. Promatrali smo ruţiĉasto
obzorje u smiraj dana, gotovo kao da smo kakva obalna straţa.
―Paige‖, rekao je, ―jesi li ikad bila zaljubljena?‖
Ruka mi je zadrhtala. Odjednom mi je postalo teško progutati zalogaj:
stisnulo mi se grlo.
―Mislim da jesam.‖ Tijelom su mi s obiju stana prošli hladni srsi. Naslonila
sam se leĊima na ogradu. ―Hoću reći – moţda. Zašto pitaš?‖
―Jer bih te htio zamoliti da mi opišeš kako je to. Da pokušam shvatiti jesam
li ja zaljubljen.‖
Klimnula sam glavom, pokušavala sam ostaviti dojam mirnoće. Zapravo mi
se u tijelu polagano dogaĊalo nešto uznemirujuće: pred oĉima su mi bile sićušne
crne toĉkice, glava mi je bila laka kao pero, dlanovi su mi se oznojili, a srce
divlje lupalo. ―Opiši mi‖, rekla sam.
Nije skidao pogled sa zalaska sunca. ―Kad se u nekog zaljubiš‖, rekao je,
―osjećaš li potrebu da tu osobu zaštitiš?‖
Ovo je bilo ĉudno, zbog barem dvaju razloga. Prvi je bio što sam ja bila
zaljubljena u njega. To mi je već dugo bilo jasno, iako ništa nisam poduzimala.
Drugi, Nicku je bilo dvadeset i sedam godina, a meni osamnaest. Sad kao da
smo zamijenili svoje uloge. ―Da.‖
Oborila sam pogled. ―Odnosno, mislim da je tako. Ja jesam... osjećam se
zaštitniĉki prema njemu.‖
―A ţeliš li ikad jednostavno... tu osobu dotaknuti?‖
―Stalno‖, priznala sam, pomalo stidljivo. ―Ili – prije bih rekla... ţelim da on
dodiruje mene. Ĉak i da me samo...‖
274
 ―... zagrli.‖
Klimnula sam glavom, ne gledajući ga.
―Meni se ĉini da tu osobu razumijem, i ţelim da bude sretna. Ali ne znam
kako da je usrećim. Ustvari, znam kako ću je uĉiniti nesretnom već i time što je
volim.‖
Obrva mu se nabrala, poput lista papira u knjizi. ―Ne znam trebam li
riskirati i to joj otkriti, zato što znam koliko će je to uĉiniti nesretnom. Ili mi se
barem tako ĉini. Je li to vaţno, Paige? Biti sretan?‖
―Kako moţeš misliti da nije?‖
―Zato što ne znam je li iskrenost bolja od sreće. Trebamo li ţrtvovati
iskrenost da bismo bili sretni?‖
―Ponekad. Ali bolje je biti iskren, ĉini mi se. Inaĉe laţeš samog sebe.‖
Birala sam rijeĉi, nastojala ga usmjeriti da mi kaţe, pokušavala sam ne obazirati
se na buku koja mi je razvaljivala glavu. ―Zato što moraš u nju imati
povjerenja.‖
―Da.‖
Oĉi su mi uzavrele. Pokušavala sam usporiti disanje, ali mi je u glavi
polako svitala uţasna spoznaja. Ne misli na mene.
Naravno, nikada nije ni rekao ništa što bi me navelo da pomislim da osjeća
što i ja. Niti rijeĉi. Ali što onda sa svim onim laganim dodirima, svim satima
ukazane paţnje – koliko smo samo puta zajedno trĉali? Što s posljednje dvije
godine mojeg ţivota, kad sam gotovo svaki dan i svaku noć provodila u njegovu
društvu? Nick je gledao u nebo.
―Hej, vidi‖, rekao je.
―Što?‖
Pokazao je na zvijezdu. ―Arktur. Nikad je nisam tako vidio tako sjajnu.‖
Zvijezda je imala neku naranĉastu primjesu, bila je golema i uistinu sjajna.
Osjetila sam se tako malenom, da bih najradije nestala. ―Dakle‖, trudila sam se
to izreći normalnim glasom, ―o kome se radi? U koga misliš da si zaljubljen?‖
Nick se uhvatio za glavu.
―U Zekea.‖
Isprva nisam bila sigurna da sam dobro ĉula. ―Zeke.‖ Okrenula sam glavu i
pogledala ga. ―Zekea Sáenza?‖
Nick klimne glavom. ―Misliš li kako je to beznadno?‖ tiho me upitao. ―Bi li
me on mogao voljeti?‖
Lice mi je poĉelo drvenjeti.
―Nisi mi nikad dao naslutiti‖, poĉela sam. Grudi su mi se gušile. ―Nisam
znala da...‖

275
 ―Nisi ni mogla znati.‖ Prešao je dlanom preko lica. ―Ne mogu si pomoći,
Paige. Znam da mogu naći nekog drugog, ali ne mogu ni poĉeti traţiti. Ne znam
odakle bih krenuo. Mislim kako je on najljepša osoba na svijetu. Isprva sam
mislio kako to samo zamišljam, ali sad, kad je s nama već godinu dana‖, sklopio
je oĉi, ―ne mogu to zanijekati. Stalo mi je do njega, jako.‖
Ne do mene. Sjedila sam u tišini, osjećala sam se kao da mi netko u arterije
ubacuje kakvo sredstvo za lokalnu anesteziju. Nije volio mene.
―Mislim kako mu mogu pomoći.‖ U glasu mu se osjećala istinska strast.
―Mogu mu pomoći da se suoĉi sa svojom prošlošću. Da se sjeti dogaĊaja. Nekoć
je bio šaptaĉ – mogao bih mu pomoći da opet ĉuje glasove.‖
Da sam ih barem ja ĉula. Da barem mogu ĉuti duhove, pa da slušam njih, a
ne ovo. Morala sam se sasvim usredotoĉiti da ne zaplaĉem. Što god da se
veĉeras dogodi, neću, ne mogu zaplakati. Ni po koju cijenu ne smijem plakati.
Nick ima pravo voljeti nekog drugog, zašto ne bi imao? Nisam mu nikada ni
rijeĉi rekla o svojim osjećajima. Moralo bi mi biti drago zbog njega. Ali neki
maleni, tajni dio mene uvijek se nadao da bi on te osjećaje mogao dijeliti – da
samo ĉeka pravi trenutak da mi to otkrije. Ovakav trenutak.
―Što si izvukla iz njegove onirosfere?‖ Nick me gledao i ĉekao odgovor.
―Je li se imalo što vidjeti?‖
―Samo tama.‖
―Moţda bih mogao ja pokušati. Moţda da mu pošaljem sliku‖. Slabašno se
osmjehnuo. ―Ili da jednostavno s njim razgovaram, poput normalne osobe.‖
―Saslušao bi te‖, rekla sam. ―Ako mu kaţeš. Kako znaš da on ne osjeća isto
što i ti?‖
―Mislim da trenutno ima dovoljno problema. Osim toga, znaš kakva su
pravila. Nema vezivanja. Kad bi znao, Jaxonu bi krenula para na uši.‖
―Jebeš Jaxona. Nije pošteno da tako nešto moraš nositi u sebi.‖
―Mogao sam godinu dana, sötnos. Moći ću i dulje.‖
Grlo mi se stisnulo. Naravno, imao je pravo. Jaxon nam nije dopuštao
ulaziti u stalne veze. Nije ih volio. Ĉak i da Nick voli mene, ne bismo mogli biti
zajedno. Ali sad, kad je istina izišla na vidjelo – kad se moj san raspao na
komadiće – jedva sam disala. Ovaj muškarac nije bio moj. Nikada nije bio moj.
I ma koliko ga voljela, nikada neće ni biti.
―Zašto mi to nikada nisi rekao?‖ uhvatila sam se za ogradu. ―Hoću reći,
znam da me se to ne tiĉe, ali...‖
―Nisam htio da se brineš za mene. Imaš i svojih problema. Znao sam kako
će se Jax za tebe zainteresirati, ali stvarno te vukao od nemila do nedraga. I dalje
s tobom postupa kao s krasnom novom igraĉkom. Zbog toga mi je ţao što sam te
uopće uvlaĉio u ovo.‖

276
 ―Ma, ne. Nemoj tako.‖ Okrenula sam se prema njemu i stisnula mu ruku,
preĉvrsto. ―Ti si me spasio, Nick. Prije ili kasnije, poludjela bih. Morala sam
znati, inaĉe bih se uvijek osjećala kao otpadnik. Zbog tebe sam se osjećala kao
da neĉemu pripadam, zapravo, kao da ima dosta toga ĉemu pripadam. Za to ti
nikada neću biti u stanju uzvratiti.‖
Na licu mu se ukazao šok. ―Izgledaš kao da ćeš zaplakati.‖
―Neću.‖ Pustila sam mu ruku. ―Slušaj, moram ići. Imam jedan sastanak.‖
Nisam imala.
―Paige, ĉekaj. Nemoj ići.‖ Uhvatio me za ruku, povukao. ―Uzrujao sam te,
zar ne? O ĉemu se radi?‖
―Nisam uzrujana.‖
―Jesi. Molim te, priĉekaj samo trenutak.‖
―Stvarno bih morala krenuti, Nick.‖
―Nikad dosad nisi trebala nikamo ići kad si mi bila potrebna.‖
―Oprosti.‖ Ĉvršće sam se ogrnula jaknom. ―Ako ţeliš moj savjet, trebao bi
se vratiti u bazu i otkriti Zekeu što osjećaš. Ako je u njemu ostao makar traĉak
zdravog razuma, uzvratit će ti.‖ Pogledala sam ga s tuţnim osmjehom na licu.
―Ja sigurno bih, na njegovu mjestu.‖
I tad sam vidjela. Prvo zbunjenost, pa nevjericu i na kraju zaprepaštenje.
Shvatio je.
―Paige‖, zaustio je.
―Kasno je.‖ Prebacila sam se preko ograde, ruke su mi drhtale.
―Vidimo se u ponedjeljak, moţe?‖
―Ne. Paige, ĉekaj. Ĉekaj.‖
―Nick. Molim te.‖
Usta je zatvorio, ali su mu oĉi i dalje bile širom otvorene. Spustila sam se
niz zgradu i ostavila ga da stoji na mjeseĉini. Tek kad sam stigla do ulice,
pojavile su se prve i posljednje suze. Sklopila sam oĉi i udahnula noćni zrak.
Ne sjećam se baš kako sam zapravo stigla u I-5. Moţda sam išla
podzemnom, moţda pješke. Otac mi je još bio na poslu. Nije me oĉekivao.
Stajala sam u praznom stanu i gledala tavanski prozor. Po prvi put otkako sam
bila dijete, poţeljela sam imati majku, sestru, barem prijatelja – prijatelja koji
nije u Peĉatima. No, nisam imala ništa od toga. Nisam imala pojma što bih
uĉinila, kako se osjećala. Što bi na mojem mjestu napravila amaurotiĉarka?
Najvjerojatnije, provela tjedan dana u krevetu. Ali ja nisam bila
amaurotiĉarka i nisam ustvari prekinula vezu. Samo sam prekinula san. Djetinji
san.
Sjetila sam se svojih dana u školi, kad sam bila jedini vidovnjak meĊu
amauroticima. Suzette, jedna od rijetkih prijateljica koje sam imala, u zadnjem

277
je razredu prekinula s deĉkom. Pokušala sam se sjetiti što je tada radila. Koliko
se sjećam, nije provela tjedan dana u krevetu. Što je napravila? Ĉekaj. Sjetila
sam se. Poslala mi je SMS i zamolila da s njom odem u disko. Hoću plesati dok
ne zaboravim brige, rekla je. Našla sam neki izgovor, kao i uvijek.
Ovo će biti noć posvećena meni. Sad ću ja plesati dok ne zaboravim brige.
Zaboravit ću da se to uopće dogodilo. Riješit ću se ove boli.
Skinula sam odjeću, istuširala se pa osušila i izravnala kosu. Našminkala
sam se, stavila sam ruţ, maskaru, naglasila oĉi crnom olovkom. Stavila malo
parfema na mjesta gdje mi se osjeća bilo. Uštipnula sam se za obraze da postanu
ruţiĉasti. Kad sam bila gotova, odjenula sam crnu ĉipkastu haljinu i cipele s
visokom petom i otvorenim prstima i izišla iz stana.
Kad sam prolazila, ĉuvar me ĉudno pogledao. Uzela sam taksi. U East
Endu bila je rupa u koju je zalazila Nadine, gdje su radnim danom posluţivali
jeftina bezalkoholna vina (i ponekad, prava, ilegalna alkoholna pića). Nalazila se
u opasnom dijelu II-6, zloglasnom podruĉju poznatom kao jedno od rijetkih
dijelova grada gdje su vidovnjaci mogli izlaziti: ĉak ni budnjaci nisu voljeli
onamo zalaziti.
Ulaz je ĉuvao golemi izbacivaĉ, u odijelu i sa šeširom na glavi. Mahnuo mi
je da uĊem.
Unutra je bilo vruće i mraĉno. Prostor je bio malen, guţva velika, sve puno
oznojenih tijela. Duţ jednog od zidova protezao se šank, gdje su posluţivali
kisik i bezalkoholno vino, na suprotnim stranama. Desno od šanka nalazio se
plesni podij. Gosti su većinom bili amaurotici, hipsteri u hlaĉama od tvida, s
malim kapicama i kravatama ţivih boja. Nisam imala pojma što tu radim dok
sam gledala amaurotike kako uokolo poskakuju na taktove zaglušujuće glazbe,
ali to sam htjela: biti spontana, zaboraviti stvarni svijet oko sebe.
Provela sam devet godina u oboţavanju Nicka. Sad ću s tim sasvim
prekinuti. Neću si dopustiti da taj kraj uopće osjetim.
Otišla sam do dijela šanka s kisikom i smjestila se na barsku stolicu.
Barmen me odmjerio, ali mi se nije obratio. Bio je vidovnjak, gatara – teško da
bi bio razgovorljiv. Ali nije prošlo mnogo vremena prije nego me zamijetio
netko drugi.
Na drugom kraju šanka stajala je skupina mladića, vjerojatno studenata sa
Sveuĉilišta Sciona London. Naravno, sve amaurotici.
Malo je vidovnjaka uspijevalo stići do fakulteta. Baš sam se spremala
naruĉiti ĉašicu Floxyja, kad mi je prišao jedan od njih. Imao je devetnaest ili
dvadeset godina, obrijan, malo ga je opeklo sunce. Sigurno je bio u nekoj drugoj
citadeli, gdje je proveo svoju godinu u inozemstvu. Moţda u Scionu Ateni. Na
tamnokosoj glavi nosio je kapu.
―Hej‖, rekao je glasno da nadjaĉa glazbu. ―Jesi tu sama?‖

278
 Klimnula sam glavom. Sjeo je pored mene. ―Reuben‖, predstavio se.
―Mogu te ĉastiti pićem?‖
―Bezalkoholno vino‖, rekla sam. ―Ako nije problem.‖
―Nimalo.‖ Pokazao je barmenu, koji je ga je oĉigledno poznavao. ―Krvavo
vino, Greshame.‖
Barmen je upitno podigao obrve, ali nije progovarao dok mi je toĉio krvavo
vino. To je bio najskuplji supstitut alkohola, koji se radio od višanja, crnoga
groţĊa i šljiva.
Reuben mi se nagnuo do uha. ―Pa‖, rekao je, ―što te zanima?‖
―Ništa posebno.‖
―Nemaš deĉka?‖
―Moţda.‖ Ne.
―Ja sam upravo prekinuo s curom. I mislio sam si, kad si ušla – pa,
pomislio sam nešto što vjerojatno ne bih smio pomisliti kad lijepa djevojka ulazi
u bar. Ali onda sam pomislio, tako lijepa djevojka sigurno ima deĉka. Jesam li u
pravu?‖
―Ne‖, rekla sam. ―Sama sam.‖
Gresham gurne vino šankom prema meni. ―Dva‖, rekao je. Reuben mu
pruţi dva zlatnika. ―Pretpostavljam da si punoljetna, mlada damo?‖
Pokazala sam mu da jesam pa je nastavio brisati ĉaše. Svejedno nije skidao
pogled s mene dok sam ispijala piće. Pitala sam se u ĉemu je problem: moja
dob, izgled, aura? Vjerojatno sve troje.
Prenula sam se i vratila u stvarni svijet kad se Reuben primaknuo. Dah mu
je mirisao na jabuke. ―Jesi li na Sveuĉilištu?‖ upitao Je.
―Nisam.‖
―Što radiš?‖
―U baru s kisikom.‖
Klimnuo je glavom i pio.
Nisam bila sigurna kako se to radi. Kako se daje znak. Daje li se znak?
Pogledala sam ga ravno u oĉi, prešla mu vrhom cipele uz nogu. Izgleda da je
djelovalo. Pogledao je prijatelje koji su se vratili ispijanju ĉašica.
―Da odemo nekamo?‖ Glas mu je bio dubok, hrapav. Bilo je sad ili nikad.
Klimnula sam glavom.
Reuben me uhvatio za ruku i poveo kroz guţvu. Gresham me promatrao.
Vjerojatno je mislio – koja fufica.
Shvatila sam kako me Reuben ne vodi prema mraĉnom kutu, kako sam
zamišljala. Vodio me prema zahodu. Barem sam tako mislila dok me nije poveo
kroz još jedna vrata, van, na parkiralište za zaposlene. Bio je to sićušan
pravokutnik u koji je moglo stati tek šest vozila. U redu, htio je da budemo sami.

279
To je dobro. Je li to dobro? Barem je znaĉilo da se samo ne pravi vaţan pred
prijateljima.
Prije nego što sam uspjela udahnuti, gurnuo me u prljavi zid od cigli.
Osjetila sam vonj znoja i cigareta. Zapanjeno sam gledala kako si otkopĉava
remen. ―Ĉekaj‖, rekla sam. ―Nisam mislila...‖
―Ma daj. Samo ćemo se malo zabaviti. Osim toga‖, spustio je pojas, ―ne
varamo nikoga.‖
Poljubio me. Imao je ĉvrste usne. U usta mi je ugurao vlaţan jezik, osjetila
sam okus umjetne arome. Nikad me prije nitko nije poljubio. Nisam bila sigurna
da mi se baš sviĊa.
Imao je pravo. Samo malo zabave. Naravno. Što je tu opasno? To rade
normalni ljudi, zar ne? Piju, neoprezno rade gluposti, vode ljubav. Upravo mi to
treba. Jax nam je to dopuštao – samo bez ulaska u vezu. Nisam imala namjeru
ulaziti u vezu.
Bez obaveza. Tako je radila Eliza.
Glava mi je govorila da se zaustavim. Zašto to radim? Kako sam se našla
tu, u mraku, s nekom nepoznatom osobom? Ništa time neću dokazati. Neće me
od toga prestati boljeti. Bit će samo još gore. Ali sad se Reuben spustio na
koljena, dignuo mi je haljinu do struka. Utisnulo mi je poljubac u goli trbuh.
―Tako si zgodna.‖
Nisam se takvom osjećala.
―Nisi mi rekla kako se zoveš.‖ Prešao mi je prstima po rubu donjeg rublja.
Zadrhtala sam.
―Eva‖, odgovorila sam.
Pomisao na spolni odnos s njim bila mi je odvratna. Nisam ga poznavala.
Nisam ga ţeljela. Ali, mislila sam, to je sigurno zato što još uvijek volim Nicka,
pa se moram natjerati da ga prestanem voljeti. Zgrabila sam Reubena za kosu i
pritisnula usne na njegove. Zastenjao je i podigao mi noge oko svog struka.
Proţelo me blago drhtanje. Nisam to dosad zapravo nikad radila.
Ne treba li biti nešto posebno, prvi put? Ali nisam se sad mogla zaustaviti.
Morala sam to obaviti.
Uliĉna je svjetiljka treperila i zasljepljivala me. Reuben se oslonio rukama
na zid. Nisam imala pojma što da oĉekujem. Bilo je uzbudljivo.
Onda sam osjetila bol. Eksplozivan bol koji me zaprepastio. Kao da me
netko okrutno dohvatio aperkatom u trbuh.
Reuben nije imao pojma što se dogodilo. Ĉekala sam da proĊe, ali nije
prolazilo. Primijetio je da sam napeta.
―Jesi dobro?‖
―Jesam‖, šapnula sam.

280
 ―Je li ti ovo prvi put?‖
―Nije, naravno.‖
Sagnuo je glavu do mojeg vrata i ljubio me od ramena do uha. Prije nego
što se uopće pokušao pomaknuti, bol se vratio, ovaj put još gori, podmukao,
ţestok bol.
Rueben se odmaknuo. ―Jest‖, rekao je.
―Nema veze.‖
―Gle, mislim da ja ne bih...‖
―U redu.‖ Odgurnula sam ga. ―Daj me pusti onda... pusti me na miru. Ne
ţelim te. Nikoga ne ţelim.‖
Odgurnula sam se od zida i teturala natrag u bar, usput spuštajući haljinu.
Jedva sam stigla u zahod prije nego što sam povratila. Bol me prostrijelio kroz
bedra i trbuh. Skutrila sam se oko školjke, kašljala i plakala. Nikada se u ţivotu
nisam osjećala tako glupom.
Sjetila sam se Nicka. Sjetila svih onih godina koje sam provela misleći na
njega, dok sam se pitala hoće li mi se ikada vratiti. Mislila sam na njega,
zamislila mu osmijeh, kako se brinuo za mene, i shvatila da ovo nema nikakvog
smisla: ţeljela sam samo njega. Zarila sam glavu meĊu dlanove i zaplakala.

281
 26.
Promjena

Jaĉina tog sjećanja na dugo me vremena ostavila bez svijesti. Ponovno sam
proţivjela svaku potankost te veĉeri, do najsitnijeg drhtaja. Probudila sam se u
mrklome mraku, nisam imala pojma koji je dan niti koliko je sati. It’s a Sin to
Tell a Lie tiho je dopiralo s gramofona.
Toliko sam mu sjećanja mogla pokazati. Proţivjela sam Mollyn bunt,
oĉevo ţalovanje, godine okrutnosti koje su prema meni pokazivale školarke u
Scionu – a pokazala sam mu veĉer u kojoj me odbio mladić kojeg sam voljela.
Ĉinilo se tako malim, beznaĉajnim, ali to je bilo moje jedino normalno, ljudsko
sjećanje. Jedini put kad sam se predala nepoznatoj osobi. Jedan jedini put kad mi
je netko slomio srce.
U srca nisam vjerovala. Vjerovala sam u onirosfere i duhove.
To je bilo vaţno. Na tome se moglo zaraditi. Ali tog dana srce me boljelo.
Prvi put u ţivotu morala sam priznati da ga imam, da je krhko. Da se moţe
raniti. To me ponizilo.
Sad sam starija. Moţda sam se promijenila. Moţda sam odrasla, ojaĉala.
Nisam više bila ta djevojka na pragu zrelosti, koja se oĉajniĉki ţeljela uz nešto
vezati, naći neki oslonac. Te djevojke odavno već nije bilo. Sad sam bila oruţje,
lutka na koncu kojom su drugi upravljali. Nisam mogla zakljuĉiti što je od toga
bilo gore.
Vatreni jezik još je zavodio ţar u kaminu. Osvijetlio je lik do prozora.
―Sretan povratak.‖
Nisam odgovorila. Upravitelj pogleda iza sebe.
―Hajde‖, rekla sam. ―Sigurno imaš nešto reći.‖
―Nemam, Paige.‖
Neko vrijeme nismo progovarali.
―Misliš da je bilo glupo. Imaš pravo.‖ Pogledala sam si dlanove. ―Samo
sam... htjela sam...‖
―Biti viĊena.‖ Pogledao je vatru. ―Ĉini mi se da sam shvatio zašto te to
sjećanje tako duboko pogaĊa. Nalazi se u srcu onoga ĉega se najviše bojiš: da si
potpuno nevaţna bez onog ĉime si obdarena. Ako nisi onironaut. Taj dio sebe
drţiš stvarno vrijednim – od njega ţiviš. Ostalo si izgubila u Irskoj. Sad ovisiš o
Jaxonu Hallu koji s tobom postupa kao sa svojom vrijednom robom. Njemu si

282
tek prolazna pojava usaĊena duhu: dar od neprocjenjive vrijednosti u ljudskoj
ambalaţi. Ali Nick Nygård je drţao da si nešto više od toga.‖
Sad sam ga pogledala.
―Ta veĉer ti je otvorila oĉi. Kad si shvatila kako Nick voli nekog drugog,
suoĉila si se s onim ĉega se najviše bojiš: da nikada nećeš dobiti priznanje kao
ljudsko biće – kao cjelina. Samo kao nešto krajnje neobiĉno. Jedini ti je izbor
bio da se prikaţeš u drugom svjetlu. Da naĊeš prvu osobu koja će ţeljeti baš
tebe, tko neće znati ništa o tome da si onironaut. Nije ti ostalo ništa drugo.‖
―Nemoj ni pomišljati da me poĉneš saţalijevati‖, rekla sam.
―Ne saţalijevam te. Ali znam kako ti je. Kad te ţele samo zbog onoga što
predstavljaš.‖
―To mi se neće nikada više dogoditi.‖
―Opet, samoćom nisi ostvarila sigurnost. Je li tako?‖
Okrenula sam glavu. Mrzila sam što je pogodio. Mrzila što sam mu
dopustila da me analizira. Upravitelj priĊe i sjedne na krevet do mene.
―Um amaurotika je poput vode. Bezokusan, siv, proziran. Dovoljno da
omogući ţivot, ali ništa više. Um vidovnjaka je poput ulja, u svakom pogledu
bogatiji. A ulje i vodu ne moţeš pomiješati.‖
―Hoćeš reći da, upravo zato što je bio amaurotik...‖
―Tako je.‖
Hajde, barem mi je s tijelom sve u redu. Nikad nisam skupila hrabrosti i
otišla lijeĉniku da me pregleda zbog onog što se te veĉeri dogodilo. Lijeĉnici u
Scionu u takvim stvarima nisu imali milosti i suosjećanja.
Nešto mi je sinulo. ―Ako je um vidovnjaka poput ulja‖, birala sam rijeĉi,
―kakav je onda vaš um?‖
Na trenutak nisam bila sigurna da će mi odgovoriti. Naposljetku je jakim,
baršunastim baritonom izrekao samo dvije rijeĉi.
―Poput vatre.‖
Od tih rijeĉi koţom su mi prošli srsi. Pomislila sam što se dogaĊa kad se
spoje ulje i vatra: eksplozija.
Ne. Ne mogu tako gledati na njega. Nije ĉovjek. Nebitno je razumije li me
ili ne. I dalje mi je gospodar. I dalje Refaim. I dalje je sve što je bio i na poĉetku.
Upravitelj se okrene prema meni. ―Paige‖, rekao je, ―bilo je još jedno
sjećanje. Prije nego si se onesvijestila.‖
―Kakvo sjećanje?‖
―Krv. Puno krvi.‖
Odmahnula sam glavom, bila sam suviše umorna da sad o tome
razmišljam. ―Vjerojatno kad mi se pojavila vidovitost. Poltergeist je imao puno
krvi u svojim sjećanjima.‖

283
 ―Ne. To sam sjećanje već vidio. U ovom je bilo puno više krvi. Svuda oko
tebe, gušila si se u krvi.‖
―Nemam pojma o ĉemu govoriš.‖ I nisam imala. Stvarno. Upravitelj me
neko vrijeme promatrao.
―Odspavaj još malo‖, rekao je naposljetku. ―Kad se sutra probudiš, poĉni
misliti na korisnije stvari.‖
―Kao što, na primjer?‖
―Kako pobjeći odavde. Kad doĊe vrijeme, moraš biti spremna.‖
―Onda ćeš mi ipak pomoći.‖ Kad mi nije odgovorio, izgubila sam
strpljenje. ―Pokazala sam ti sve svoje – ţivot, sjećanja. I dalje nemam pojma koji
su tvoji motivi. Što ti ţeliš?‖
―Dok smo oboje pod Nashirinom vlašću, bolje je da znaš što manje. Na taj
naĉin, bude li te opet ispitivala, moţeš mirno reći da ne znaš ništa o tome.‖
―O ĉemu?‖
―Stvarno si uporna.‖
―Zašto misliš da sam još ţiva?‖
―Jer si se naviknula nositi s opasnošću.‖ Spojio je dlanove. ―Ne mogu
govoriti o svojim motivima, ali, ako ţeliš, mogu ti nešto reći o crvenom cvijetu.‖
Ponuda me iznenadila. ―Hajde onda.‖
―Je li ti poznata priĉa o Adonisu?‖
―U Scionovim školama ne pouĉavaju klasiĉne predmete.‖
―Naravno. Ispriĉavam se.‖
―Ĉekaj.‖ Sjetila sam se Jaxovih ukradenih knjiga. Volio je mitologiju.
Nazivao ju je draţesno nelegalnom. ―Je li on bio bog?‖
―Afroditin ljubavnik. Bio je mladolik, krasan, smrtni lovac. Afrodita se
tako zanijela njegovom ljepotom da je radije bila u njegovom, nego u društvu
drugih bogova. Legenda kaţe da je njen ljubavnik, bog rata Ares, postao tako
ljubomoran na ovaj par da se pretvorio u vepra i ubio Adonisa. Umro je Afroditi
na rukama, a njegova je krv uprljala zemlju. Dok je u zagrljaju drţala tijelo
voljenog ĉovjeka, Afrodita mu je krv posula nektarom. Iz Adonisove krvi
iznikla je šumarica: kratkotrajni, vjeĉni cvijet, crven poput krvi – dok je
Adonisov duh poslan da, kao i svi duhovi, ţivotari u podzemlju. Zeus je ĉuo
Afroditu kako plaĉe za svojom ljubavi i saţalio se na nju, pa je dopustio da
Adonis provodi pola godine ţiv, pola mrtav.‖ Upravitelj me pogleda. ―Razmisli
o ovom, Paige. Ĉudovišta moţda ne postoje, ali u djelićima vaše mitologije ipak
ima nešto istine.‖
―Nemoj mi samo reći kako ste vi bogovi. Mislim da ne bih podnijela
pomisao da je Nashira nešto sveto.‖
―Mi smo mnogo toga, ali ‗sveti‘ nismo.‖ Zastao je.

284
 ―Previše sam ti otkrio. Moraš se odmarati.‖
―Nisam umorna.‖
―Svejedno, moraš spavati. Nešto ću ti pokazati sutra naveĉer.‖ Naslonila
sam se na jastuke. Nisam se osjećala umornom.
―To ne znaĉi kako u tebe imam povjerenja‖, rekla sam. ―Samo da se
trudim.‖
―Onda je to sve što od tebe mogu traţiti.‖ Potapšao je plahte. ―Lijepo
spavaj, sanjarko mala.‖
Nisam se više mogla boriti sa snom. Okrenula sam se i sklopila oĉi, još sam
razmišljala o crvenim cvjetovima i bogovima.

Probudilo me kucanje. Vani je nebo bilo ruţiĉasto, zakrvavljeno.

Upravitelj je stajao uz vatru i drţao ruku na kaminu. Munjevito je pogledao
prema vratima.
―Paige‖, rekao je, ―sakrij se. Brzo.‖
Ustala sam iz kreveta i uputila se ravno prema vratima iza teških zavjesa.
Ostavila sam ih odškrinuta, stala iza crvenog baršuna i prisluškivala. Mogla sam
vidjeti kamin.
Vrata odaje otkljuĉala su se i otvorila. Na svjetlu koje je dopiralo iz kamina
ukazala se Nashira. Sigurno ima kljuĉ njegove kule. Upravitelj je kleknuo, ali
nije izveo cijeli ritual. Prešla je rukom preko kreveta.
―Gdje je?‖
―Spava‖, rekao je upravitelj.
―U svojoj sobi?‖
―Da.‖
―Laţeš. Spava ovdje. Plahte vonjaju po njoj.‖ Golim prstima ga je uhvatila
ispod brade. ―Stvarno ţeliš tako?‖
―Ne razumijem na što ciljaš. Mislim samo na tebe.‖
―Moţda je tako.‖ Stisnula je prste. ―Lanci još vise. Nemoj ni pomišljati
kako ću imalo oklijevati da te vratim u House. Nemoj ni pomišljati kako će se
ponoviti XVIII. Sezona. Ako se ponovi, nikome neću poštedjeti ţivot. Ĉak ni
tebi. Ovaj put ne. Razumiješ li me?‖ Kad joj nije odgovorio, ošamarila ga je, i to
snaţno. Trgnula sam se. ―Odgovori.‖
―Imao sam dvadeset godina da razmišljam o svojoj lakomislenosti. Imala si
pravo. Ljudima se ne moţe vjerovati.‖
Nekoliko trenutaka nisu progovarali. ―To mi je drago ĉuti.‖ Rekla je to
blaţim tonom. ―Bit će sve u redu. Uskoro ćemo biti sami u ovoj kuli. Onda
moţeš ispuniti svoj zavjet.‖
Luda je. Kako moţe samo tako prijeći sa šamara na ovakvo udvaranje?

285
 ―Ţeliš li ti to reći‖, rekao je upravitelj, ―kako je 40 isteklo vrijeme?‖
Ostala sam nepomiĉna i slušala.
―Spremna je. Znam da je u citadeli opsjela 12. Rekla mi je tvoja roĊakinja.‖
Prošla mu je prstom ispod brade. ―Dobro si joj njegovao dar.‖
―Za tebe, vladarko moja.‖ Pogledao ju je. ―Hoćeš li je uzeti daleko od oĉiju
javnosti? Ili ćeš svoju veliku moć pokazati cijelom Scionu?‖
―Obje opcije dolaze u obzir. Konaĉno ću steći sposobnost. Konaĉno moći
prodirati, opsjesti. A sve zahvaljujući tebi, moj voljeni Arcturuse.‖ Stavila je
ampulu na kamin i nastavila hladnim glasom. ―Ovo ti je posljednja doza
amaranta do Dvjestogodišnjice. Vjerujem kako će ti trebati vremena da razmisliš
o svojim oţiljcima. Da se sjetiš zašto ti je bolje gledati u budućnost. A ne u
prošlost.‖
―Što god da od mene zatraţiš, tome ću se podvrgnuti.‖
―Nećeš se morati dugo podvrgavati. Uskoro ćemo moći uţivati u
blaţenstvu.‖
Okrenula se prema vratima. ―Pobrini se za nju, Arcturuse.‖
Vrata su se zatvorila.
Upravitelj ustane. Na trenutak nisam bila sigurna što smjera. Onda je
zamahnuo i šakom razbio staklenu urnu na kaminu.
Otišla sam u krevet i osluškivala tišinu.
Nije mi bio neprijatelj. Barem ne onakav za kakvog sam ga drţala. Rekla je
kako će ga opet poslati u House. To mi je bio dokaz da je sudjelovao u XVIII.
Sezoni kostiju. Dokaz njegove izdaje. Na to je mislio Thuban kad je prijetio
Terebell. Pokušali su nam pomoći i za to su bili kaţnjeni. Odabrali su pogrešnu
stranu. Gubitniĉku.
Satima sam se vrtjela po krevetu. Nisam mogla prestati misliti na njihov
razgovor. Kako ga je udarila. Kako natjerala da padne na koljena. I kako se
ubrzo, vrlo skoro, namjerava riješiti mene. Zbacila sam plahte i otvorenih oĉiju
leţala u mraku. Dugo mi je trebalo da to shvatim, ali sad mi je bilo jasno.
Upravitelj je na mojoj strani.
Razmišljala sam o oţiljcima koje Terebell ima na leĊima, na koje ju je
Thuban Sargas podsjetio svojom okrutnom primjedbom. Oţiljke su joj ostavili
on i njegova obitelj. Ona i upravitelj bili su ti Refovi s oţiljcima. U Houseu se
nakon tog dana, tijekom Dana Republike 2039. godine dogodilo nešto strašno.
Terebell nisam poznavala, ali spasila mi je ţivot, bila sam joj duţnik.
I bila duţnik upravitelju jer se brinuo za mene.
Ako nešto ne mogu podnijeti, to je da nekome dugujem. Ali kad mi se
sljedeći put obrati, slušat ću. Saslušat ću ga. Ustala sam. Ne, ne kad mi se
sljedeći put obrati – sada. Moram razgovarati s njim. Jedina mi je šansa da mu

286
vjerujem. Ovdje neću doĉekati smrt. Morala sam doznati, jednom za svagda, što
to Arcturus Mesarthim ţeli. Morala sam znati namjerava li mi pomoći.
Ustala sam i spustila se u njegovu odaju. Prazna. Vani je iz crnih oblaka
lila kiša. Veliki sat odbio je ĉetiri sata ujutro. Uzela sam cedulju s pisaćeg stola.

Otišao sam do kapelice. Vraćam se prije zore.

Dovraga i spavanje. Bilo mi je dosta igara i nadmudrivanja s njim. Obula

sam ĉizme i izašla iz kule.
Vani je zavijao vjetar. U kloštru je bila ĉuvarica. Ĉekala sam dok nije
prošla, pa onda potrĉala. Prikrili su me grmljavina i tama, pa sam se iskrala
neprimijećena. Ali kišu je nadglasao drugi zvuk: glazba. Pratila sam je u drugi
prolaz, gdje sam ugledala velika, odškrinuta vrata. Iza njih se nalazila kapelica
koju je od ostatka zgrade odvajala pomno izraĊena kamena pregrada. U daljini
su treperile svijeće. Netko je bio tu i svirao orgulje. Zvuk mi je odzvanjao
ušima, prolazio grudima.
U pregradi su bila otvorena vratašca. Ušla sam i popela se stepenicama. Na
vrhu su bile orgulje. Za njima je sjedio upravitelj, meni okrenut leĊima.
Glazba je odzvanjala kroz redove cijevi, sve do stropa: zvuk koji se dizao
kapelicom i iznad nje. Zvuk ispunjen strašnom tugom. Nitko ne moţe ovako
svirati ako ne svira osjećajno.
Glazba je utihnula. Okrenuo je glavu. Ništa nije rekao, pa sam sjela na
klupu pored njega. Sjedili smo u mraku, jedino je svjetlo dopiralo iz njegovih
oĉiju, i od svijeće.
―Trebala bi spavati.‖
―Dosta sam spavala.‖ Dotakla sam tipke prstima. ―Nisam znala da Refaimi
znaju svirati.‖
―S godinama smo ovladali umijećem oponašanja.‖
―Nije ovo bilo oponašanje. Svirao si iz duše.‖
Dugo nismo progovarali.
―Došla si me pitati o svojoj slobodi‖, rekao je. ―To je ono što ţeliš.‖
―Tako je.‖
―Naravno da jest. Ne moraš mi vjerovati, ali to ţelim najviše na svijetu.
Ovo mjesto me zarazilo strašnom ţeljom da putujem. Ţudim za tvojom vatrom,
prizorima koje si vidjela. A opet, i dalje sam tu, dvije stotine godina nakon što
sam stigao. I dalje sam zatvorenik, iako nosim krinku kralja.‖
Ako ništa drugo, s njegovom ţeljom da se makne odavde mogla sam se
poistovjetiti. ―Već su me jednom izdali. Uoĉi Dana Republike, kad je za XVIII.
Sezone kostiju trebao poĉeti ustanak, jedan od ljudi odluĉio nas je sve izdati. U
zamjenu za slobodu, izdajnik je ţrtvovao sve druge u gradu.‖ Pogledao me. ―Sad
287
ti je jasno zašto se Nashira ne boji mogućeg novog ustanka. Vjeruje kako ste svi
vi suviše sebiĉni da biste se udruţili.‖
Bilo mi je jasno. Nakon što je toliko planirao da bi ljudima dao slobodu, da
bi oni potom ugrizli ruku koja ih je ţeljela osloboditi – nije ĉudo da mi nije
vjerovao. Nije ĉudo da se drţao na distanci.
―Ali ti, Paige – ti si joj prijetnja. Zna da si jedna od Sedam peĉata, da si ti
Blijedi Sanjar. U stanju si duh Organizacije prenijeti u ovaj grad. A ona se tog
duha plaši.‖
―Nema se ĉega plašiti. Organizacija se sastoji od sitnih kriminalaca i
podmetaĉa.‖
―To ovisi o onima koji je vode. Ima potencijal postati nešto mnogo više od
toga.‖
―Organizacija postoji zbog Sciona. Scion zbog Refaima‖, rekla sam. ―Sami
ste si stvorili neprijatelja.‖
―Ta mi ironija nije promakla. A nije ni Nashiri.‖ Okrenuo se prema meni.
―U XVIII. Sezoni došlo je do pobune zato što su zatvorenici bili navikli biti
organizirani. Bili su solidarni i jaki. Tu snagu moramo ponovno postići. A ovaj
put ne smijemo doţivjeti poraz.‖ Pogledao je kroz prozor. ―Ja ne smijem
doţivjeti poraz.‖
Nisam progovarala. Razmišljala sam bih li ga uhvatila za ruku, koja se
nalazila nekoliko centimetara od moje, na klavijaturi.
Naposljetku ipak nisam riskirala.
―Ţelim otići‖, rekla sam. ―To je sve što ţelim. Vratiti se u citadelu i sa
sobom povesti koliko god ljudi mogu.‖
―Onda nam se ciljevi razlikuju. Ako si ţelimo meĊusobno pomagati, tu
razliku moramo pomiriti.‖
―A što ti ţeliš?‖
―Napasti Sargase. Pokazati im što znaĉi strah.‖
Pomislila sam na Juliana. Na Finna. I na Liss, kako tone u amaurozu.
―I kako to namjeravaš uĉiniti?‖
―Imam ideju.‖ Spustio je pogled prema meni. ―Rado bih ti nešto pokazao,
ako ţeliš.‖
Mislila sam mu odgovoriti, ali nisam. Dok me gledao, njegove bi oĉi boje
kartuzijanskog likera postale toplije. Bila sam mu dovoljno blizu da osjetim
kako je vreo. ―Ţelim imati povjerenja u tebe‖, rekao je.
―Moţeš imati.‖
―Onda ćeš poći sa mnom.‖
―Kamo?‖

288
 ―U posjet Michaelu.‖ Ustao je. ―Sjeverno od Great Quada nalazi se
nekorištena zgrada. Straţari nas ne smiju vidjeti.‖
Uspio me zainteresirati. Klimnula sam glavom. Krenula sam za njim iz
kapelice. Pogledao je kroz svodove ne bi li opazio straţare. Nisu se pojavili.
Pozvao je rukom. Obliţnji duh krenuo je prema njemu pa jurnuo kroz
prolaz i putem pogasio svjetiljke. Kad se smraĉilo, uzeo me za ruku. Morala sam
gotovo trĉati da bi drţala korak. Poveo me kroz nadsvoĊeni prolaz van na stazu
od šljunka. Nekorištena zgrada bila je podjednako impresivna kao i ostale. Pri
mutnom svjetlu praskozorja razabrala sam niz lukova, pravokutne prozore s
rešetkama i zabatom u koji je urezan prsten. Upravitelj me poveo ispod lukova,
uzeo kljuĉ iz rukava i otvorio natrula vrata. ―Što je to tu?‖ upitala sam.
―Sigurna kuća.‖
Ušao je. Slijedila sam ga i zatvorila za sobom vrata. Upravitelj je povukao
zasun.
U sigurnoj kući vladao je mrkli mrak. Oĉima je osvijetlio zidove. ―Ovo je
nekoć bio vinski podrum‖, rekao je dok smo hodali.
―Trebale su mi godine da ga oĉistim. Kao Refaim najvišeg poloţaja u
rezidenciji mogao sam zabraniti ulaz u koju sam god zgradu htio. U ovu sigurnu
kuću pristup ima mala skupina pojedinaca. MeĊu njima je i Michael.‖
―Tko još?‖
―Znaš dobro tko još.‖
Oni s ožiljcima. Zadrhtala sam. Ovo im je bila sigurna kuća, njihovo
sastajalište. Otvorio je vrata u zidu. Iza njih se ukazao otvor kroz koji je trebalo
puzati. ―ProĊi.‖
―Što se nalazi unutra?‖
―Netko tko ti moţe pomoći.‖
―Mislila sam kako ćeš mi ti pomoći.‖
―Ljudi u gradu nikad ne bi imali dovoljno povjerenja u Refaima da im bude
organizator. Mislili bi kako se radi o varci, kako si ti uvijek mislila. Zato to
moraš postati ti.‖
―Ti si nas prije već vodio.‖
Upravitelj skrene pogled.
―Hajde‖, rekao je. ―Michael te ĉeka.‖
Natmurio se. Pitala sam se koliko je tada godina truda upropašteno.
―Ovaj put moţe biti drugaĉije‖, rekla sam.
Nije mi odgovorio. Oĉi su mu bile mutne, a koţa se blago sjala. Manjak
amaranta već je uzimao danak.
Kako nisam imala nekog izbora, poĉela sam puzati hladnim i mraĉnim
tunelom.

289
 Upravitelj je za nama zatvorio vrata. ―Dalje.‖
Išla sam. Kad sam stigla do kraja, tanki prsti uhvatili su me za ruku.
Podigla sam glavu i ugledala Michaelovo lice osvijetljeno svijećom. Iz tunela je
potom izišao upravitelj.
―Pokaţi joj, Michael. To je tvojih ruku djelo.‖
Michael je opet klimnuo glavom i pokazao mi da doĊem. Slijedila sam ga u
tami. Ukljuĉio je prekidaĉ pa se upalilo svjetlo, ukazala se velika podzemna
prostorija. Na trenutak sam promatrala svjetlo i pokušavala odgonetnuti zašto mi
se ĉini tako ĉudnim. Onda mi je sinulo.
―Struja.‖ Nisam mogla skinuti pogled s elektriĉnog svjetla. ―Ovdje nema
struje. Kako si uspio...?‖ Michael se smiješio.
―Sluţbeno, struja se moţe uvesti samo u jednoj od rezidencija: u Balliolu.
Tamo se crvene jakne dogovaraju s westminsterskim Arhontom za vrijeme
Sezona kostiju‖, rekao je upravitelj.
―U toj zgradi postoje moderne elektriĉne instalacije. Srećom, postoje i u
Magdaleni.‖
Michael me odveo u kut, gdje je prekrivaĉ od baršuna bio prebaĉen preko
nekog širokog, pravokutnog predmeta. Kad ga je skinuo, zinula sam. Njegov
ponos i dika bilo je raĉunalo. Grozno zastarjelo, vjerojatno oko 2030. godine –
ali ipak raĉunalo. Veza s vanjskim svijetom.
―Ukrao ga je iz Balliola‖, rekao je upravitelj. Na usnama mu se ukazao
traĉak osmijeha. ―Uspio je ponovno uvesti struju u zgradi i povezati se sa
Scionovim satelitom.‖
―Zvuĉi mi kao da dobro navudren, Michael.‖ Sjela sam za raĉunalo.
Michael si je dopustio stidljiv osmijeh. ―Ĉemu ti sluţi?‖
―Ne riskiramo ĉesto s ukljuĉivanjem struje, ali koristimo ga da bi nadzirali
kako napreduje XX. Sezona kostiju.‖
―Mogu li pogledati?‖
Michael mi se nagnuo preko ramena. Ušao je u datoteku oznaĉenu s
MAHONEY, PAIGE EVA, 07-03-59. Videosnimka iz helikoptera.
Kamera se pribliţila mojem licu. Jurila sam preko krovova i u trku skoĉila
s ruba zgrade. Ĉinilo se nemoguće da ću preskoĉiti razmak – uhvatila sam se
kako zadrţavam dah – ali djevojka na ekranu je uspjela. Pilot je uzviknuo:
―Pogodi je fluksom!‖ Pala sam petnaest metara i pogodila uţe koje mi se
uhvatilo izmeĊu tijela i naprtnjaĉe. Visjela sam, bez svijesti, poput mrtvaca.
Snimatelj NOB-a se smijao, ostao je bez daha. ―Weaverovih mi zulufa‖, rekao
je. ―Sreću kakvu ima ova kuĉka nisam u ţivotu vidio.‖
I to je bilo to.
―Draţesno‖, rekla sam.
Michael me potapšao po ramenu.

290
 ―Ostali smo razoĉarani kad im nisi uspjela pobjeći‖, rekao je upravitelj, ―ali
nam je isto tako i laknulo što si preţivjela.‖
Upitno sam ga pogledala. ―Jesi li pozvao prijatelje da uţivaju u programu?‖
―Moglo bi se reći.‖
Ustao je i koraĉao po podrumu. ―Što ţeliš od mene?‖ upitala sam.
―Dajem ti mogućnost da pozoveš pomoć.‖ Kad sam ga pogledala, objasnio
je: ―Pozovi Sedam peĉata.‖
―Ne. Nashira bi ih pohvatala‖, rekla sam. ―Ţeli Jaxona. Nemam ga nikakvu
namjeru dovlaĉiti u njenu blizinu.‖
Michael se rastuţio. ―Barem im daj do znanja gdje si‖, rekao je upravitelj.
―Za sluĉaj da sve poĊe krivo.‖
―Što da poĊe krivo?‖
―Tvoj bijeg iz zatvora.‖
―Moj bijeg.‖
―Tako je.‖ Upravitelj se okrene prema meni. ―Pitala si me za vlak. Jedne
veĉeri tijekom Dvjestogodišnjice dovest će iz citadele veliku skupinu Scionovih
izaslanika. Isti vlak vratit će ih natrag u London.‖
Poĉela sam shvaćati što mi govori. ―Moţemo ići kući‖, rekla sam. To nije
bilo lako pojmiti. ―Kada?‖
―Uoĉi 1. rujna.‖ Upravitelj je sjeo na jednu od baĉvi.
―Ako ne ţeliš stupiti u vezu sa Sedam peĉata, ovu prostoriju moţeš koristiti
za planiranje. Moraš planirati bolje nego ja. Sjeti se onoga što si nauĉila u
Organizaciji.‖ Pogledao me ravno u oĉi. ―Ja sam prošli put pogriješio. Planirali
smo krenuti na Sargase tijekom dana, kad veći dio grada spava. Zahvaljujući
izdajniku, doĉekali su nas spremni – ali ĉak i da nije bilo izdaje, preko etera bi
nam osjetili kretanje. Moramo napasti tamo gdje se već dogaĊa dosta toga, kad
to Sargasima bude odvlaĉilo paţnju. Kad im sposobnost za protuudar umanji
potreba da odrţe privid kako stvari drţe pod nadzorom. Ima li boljeg trenutka od
Dvjestogodišnjice?‖
Klimala sam glavom. ―Usput moţemo preplašiti i po kojeg duţnosnika
Sciona.‖
―Upravo tako.‖ I dalje me gledao u oĉi. ―Ovo je sad tvoja sigurna kuća. U
raĉunalu su precizne karte Šeola I, njima se posluţi da isplaniraš put kojim ćeš
izići iz centra grada. Ako na vrijeme stigneš do livade, moţeš vlakom otputovati
u London.‖
―U koliko sati kreće?‖
―To još ne znam. Ne mogu se previše raspitivati, ali Michael prisluškuje.
Doznat ćemo to.‖
Pogledala sam ga. ―Rekao si kako nemamo iste ciljeve. Ti ţeliš nešto
drugo.‖
291
 ―Scion vjeruje kako smo suviše moćni da bi nas mogao uništiti. Da
nemamo slabih toĉaka. Ja im ţelim pokazati da nemaju pravo.‖
―Kako?‖
―Već odavno sumnjam kako će te Nashira na Dvjestogodišnjici pokušati
ubiti. Da prisvoji tvoje sposobnosti. Postoji jednostavan naĉin da bude
poniţena.‖ Prstima mi podigne bradu. ―Sprijeĉi je u tome.‖
Promatrala sam mu lice. Oĉi su mu bile mutne i blage. ―Ako mi to uspije‖,
rekla je, ―ţelim iskoristiti uslugu koja mi se duguje.‖
―Slušam.‖
―Liss. Ne mogu doprijeti do nje. Imam karte, ali ih moţda neće prihvatiti.
Treba mi...‖ Grĉ mi je stegnuo grlo. Sljedeće rijeĉi morala sam se natjerati
izgovoriti: ―Treba mi tvoja pomoć.‖
―Prijateljica ti je već dugo u duhovnom šoku. Da bi se oporavila, morat će
uzimati amarant.‖
―Znam.‖
―Svjesna si da mi je Nashira obustavila terapiju.‖
Nisam skidala pogled s njega. ―Još imaš zadnju dozu.‖ Upravitelj sjedne
pored mene. Znala sam dobro što traţim. Ovisio je o amarantu.
―Pitam se, Paige.‖ Bubnjao je prstima po koljenu. ―Svoje prijatelje ne ţeliš
dovoditi ovamo. Ali ako ti ponudim slobodu, sada – bi li je uzela, ako bi to
znaĉilo kako ćeš ostaviti Liss?‖
―Je li to ponuda?‖
―Moţda.‖
Znala sam zašto me to pita. Iskušavao me, da vidi jesam li toliko sebiĉna da
ostavim tako ranjivu osobu.
―Ja puno riskiram‖, rekao je. ―Ako neki od ljudi to dojavi Sargasima, oštro
će me kazniti jer sam pomagao ljudima. Ali, ako ţeliš još malo ostati – riskirati
radi mene i za svoju vrstu – spreman sam isto uĉiniti za nju. To je pogodba koju
ti nudim.‖
Nisam odmah odbacila prvi prijedlog. U groznom trenutku razmišljala sam
trebam li je napustiti i uzeti svoju slobodu. Vratiti se u London i ostaviti ovaj
grad za sobom i nikada više ne pomisliti na njega. Preplavio me stid, vreo i brz.
Sklopila sam oĉi.
―Ne‖, rekla sam. ―Ţelim pomoći Liss.‖
Mogla sam osjetiti njegov prodorni pogled.
―Onda ću joj pomoći‖, rekao je.

292
Mala skupina harlića skupila se u potleušici. Na hladnoći ih se petero stisnulo
skupa, pognuli su glave i stisnuli šake. MeĊu njima su bili Cyril i Julian. Kroz
platno koje su ugurali u rupe meĊu daskama lagano je prokišnjavalo.
Liss je predugo bila u duhovnom šoku da bi se mogla oporaviti. Mogli su
samo u tišini bdjeti kraj njene postelje. Ako preţivi, ţivjet će kao amaurotiĉna
ljuska onoga što je prije bila. Ako umre, jedan od njih izgovorit će trenodiju.
Prognat će je izvan dohvata onih koji je drţe u zatoĉeništvu. U svakom će
sluĉaju izgubiti svojeg najdraţeg izvoĊaĉa – Liss Rymore, djevojku koja nikada
nije pala.
Kad je stigao upravitelj, kojeg smo pratili Michael i ja, odmaknuli su se.
Zaĉuo se preplašen šapat. Cyril su stisnuo u kut, razrogaĉenih oĉiju. Ostali su
samo gledali. Zašto je ovamo došao konzort nasljednog suverena, Nashirina
desna ruka? Zašto je došao smetati bdijenje?
Samo se Julian nije pomaknuo.
―Paige?‖
Stavila sam prst na usta.
Liss je leţala na pokrivaĉima, pod prljavim plahtama. U kosu su joj zapleli
komadiće svile, za sreću, kao zalog nade. Julian je uhvati za ruku, nije skidao
pogled s uljeza.
Upravitelj klekne pored nje. Stisnuo je vilicu, ali nije spominjao bol koji
trpi.
―Paige‖, rekao je, ―amarant.‖
Dodala sam mu fiolu. Posljednju. Njegovu zadnju dozu.
―Karte‖, rekao je upravitelj. Sad se sav usredotoĉio na ono što radi. Dala
sam mu špil. ―I noţ.‖
Michael mi doda noţ crnog drška. Izvukla sam ga iz korica i predala
upravitelju. Novi šapat. Julian je drţao njenu glavu u krilu i netremice me
promatrao. ―Vjeruj mi‖, tiho sam rekla.
Progutao je pljuvaĉku.
Upravitelj je odĉepio amarant. Istresao si je nekoliko kapi na prste u
rukavicama pa ih prenio Liss na usne i nadusnicu.
Julian joj je ĉvrsto stezao ruku, iako mu njeni hladni prsti nisu uzvraćali
stisak. Upravitelj joj stavi malo amaranta na obje sljepooĉnice, pa zaĉepi boĉicu
i preda je meni. Uhvatio je noţ za sjeĉivo i pruţio ga Julianu.
―Ubodi je u prste.‖
―Što?‖
―Treba mi njena krv.‖
Julian me pogleda. Klimnula sam glavom. Uhvatio je drţak mirnom rukom.
―Oprosti, Liss‖, rekao je.

293
 Utisnuo je vrh noţa redom u svaku jagodicu prsta. Pojavile su se sitne
kapljice krvi. Upravitelj klimne glavom.
―Paige, Michael – raširite karte.‖
Zajedno smo to uĉinili. Novi špil rasporedili smo u polukrug.
Upravitelj uhvati Liss za ruku pa prijeĊe njenim prstima po kartama, tako
da je po slikama razmazao krv.
Upravitelj obriše noţ krpom. Potom je skinuo rukavicu s lijeve ruke i
stisnuo sjeĉivo šakom. Zaĉuo se uzdah zaprepaštenja. Refovi nisu nikada skidali
rukavice. Jesu li uopće imali šake? Jesu. Ruka mu je bila velika, po nadlanicama
je imao oţiljke. Novi se uzdah ĉuo kad si je oštricom prešao preko koţe i
posjekao dlan.
Iz rane je potekla krv, pa nisam dobro vidjela. Ispruţio je ruku i pustio da
na svaku kartu padne nekoliko kapi ektoplazme. Kao što je Afrodita svojim
nektarom poprskala Adonisovu krv. Mogla sam osjetiti kako se duhovi skupljaju
u prostoriji: privlaĉile su ih karte, Liss, upravitelj.
Naĉinili su trokut, prolaz u eteru. On je otvarao vrata.
Upravitelj navuĉe rukavicu, pokupi karte i skupi ih u hrpu. Stavio ih je Liss
na goli dekolte, tako da su joj dodirivale koţu i prekrio ih dlanovima.
―Iz krvi Adonisove‖, rekao je, ―pojavi se ţivot.‖
Liss otvori oĉi.

294
 27.
Godišnjica

Prvi rujna 2059. Dvije stotine godina otkako je oluja ĉudnih svjetala prešla
preko neba. Dvije stotina godina otkako je lord Palmerston sklopio pogodbu s
Refaimima. Dvije stotine godina otkako je poĉela inkvizicija protiv
vidovnjaštva. I najvaţnije, dvije stotine godina otkako je osnovan Šeol I i poĉela
velika tradicija sezona kostiju.
Preda mnom je stajala djevojka i promatrala me iz pozlaćenog zrcala. Imala
je upale obraze i stisnutu vilicu. I dalje me svaki put iznenadila ĉinjenica što je
to grubo, hladno lice moje.
Tijelo mi je bilo odjeveno u bijelu haljinu, s rukavima do lakata i ravnom
kragnom. Elastiĉni materijal ocrtavao mi je figuru, ili ono što je od nje ostalo.
Iako mi je upravitelj davao hrane koliko je god mogao, nije je bilo uvijek, a time
je riskirao da netko poĉne u njega sumnjati. Kad je nije bilo, ţivjela sam na
kašici i suhom kruhu koji su imali harlići.
Nashira me više nije zvala na gozbe.
Izravnala sam haljinu. Dobila sam poseban oprost da ne moram odjenuti
ţuto kako bih mogla prisustvovati sveĉanosti. Nashira je to objasnila gestom
dobre volje. Ja sam ipak znala što se krije iza toga. Spremala sam se. Pod
ovratnik sam gurnula privjesak koji mi je dao upravitelj. Tjednima ga nitko nije
taknuo, ali veĉeras bi se mogao pokazati korisnim. U jednoj od gleţnjaĉa sakrila
sam mali noţ. U toj sam obući jedva hodala, ali Refaimi su ţeljeli da djelujemo
snaţno, a ne poraţeno ili slabo. Od nas se oĉekivalo da se veĉeras drţimo
ponosno.
U odaji, koju je osvjetljavala samo svijeća, vladala je tišina. Upravitelj je, s
ostalim Refaimima, otišao pozdraviti izaslanike. Na gramofonu mi je ostavio
ceduljicu s porukom. Sjedila sam za njegovim radnim stolom i prstima prelazila
preko tinte.

Vrijeme je odreĎeno. NaĎi me u Guildhallu.

Bacila sam je na ţar u kaminu. U toj sam tami navila gramofon i stavila
iglu na ploĉu. Slušat ću taj gramofon po posljednji put. Što god da se veĉeras
dogodi, nikada se više neću vratiti u kulu Founder.

295
 Njeţni glasovi ispunili su prostoriju. Pogledala sam naziv ploĉe. I’ll Be
Home. Da, tako je, vratit ću se kući. Ako sve bude išlo prema planu, bit ću kod
kuće do jutra. Dosta mi je bilo gledanja harlića kako ţive u siromaštvu, i više ih
nisam mogla zvati ―harlićima‖. Nisam više mogla gledati Liss kako jede mast i
ustajali kruh jer nema ništa drugo. Dosta mi je bilo crvenih jakni i Emima. Dosta
toga što me zovu 40. Bilo mi je dosta cijelog ovog prokletog grada i svih koji u
njemu ţive. Nisam mogla izdrţati ni dana više.
Na sagu je zašuštao papir. Kleknula sam kod vrata i uzela ceduljicu koju je
netko ispod njih gurnuo.
Upraviteljeve poruke dale su mi ideju. Potaknula sam Juliana da organizira
skupinu kurira, poput onih koje Jax ima u citadeli i ljude u rezidencijama
redovito izvještavala ceduljicama koje su raznosili amaurotici.

Orfej je sve obavio. Sve spremno.

Srećko

Dopustila sam si osmijeh. Felix. Natjerala sam ga da se sluţi pseudonimom

kad dostavlja.
Orfej je bio Michael.
Kramara nije bilo teško nagovoriti da nam svoje znanje stavi na
raspolaganje. Nakon što smo zaprijetili kako ćemo njegovo malo skladište droge
otkriti Nashiri (―O ne, molim te, smiluj se jadnom starcu!‖), Julian i ja smo ga
natjerali da crvenim jaknama pripremi iznenaĊenje. Nešto zbog ĉega će, kad
krenemo na Refaime, sporo reagirati. Malo je otezao, ali onda ipak pripravio
stvar. (―Nema šanse da vam to uspije, sasjeći će vas isto kao i onu ekipu prije!‖)
Ljubiĉasti aster u prahu pomiješan s tabletama za spavanje.
Savršeno.
Ĉim je obavio posao, posluţila sam se šakom njegova vlastitog bijelog
astera da mu izbrišem sjećanje. Ne volim kukavice.
Preparat smo prokrijumĉarili Michaelu. Nije mu bilo teško usuti ga u vino
crvenim jaknama kad su ih poĉastili na gozbi uoĉi Dvjestogodišnjice. ProĊe li
sve kako treba, ni jedan se neće moći obraniti.
Pogledala sam kroz prozor. Izaslanici su stigli u osam, u najboljoj odjeći, u
pratnji naoruţanih budnosnika. Scionovi ljudi stigli su nazoĉiti potpisivanju
novog ugovora, Velikog zakona o teritoriju. Njime se Refaimima dozvoljavalo
do osnuju grad pod svojim nadzorom u Parizu, što će biti prvi takav grad izvan
Engleske. Šeol II.
Scion više neće biti tek zametak carstva. Sad će niknuti. Poĉeti ţivot.
A to je bio tek poĉetak. Ako Refaimi zatvore sve vidovnjake u kaţnjeniĉke
kolonije, ostatak ljudskog roda više im se neće moći oduprijeti. Eter nam je

296
jedino oruţje protiv njih. Ako se nitko ne moţe njime posluţiti, postajemo
nepokretne mete. Svi.
Ali veĉeras me za to nije bilo briga. Na pameti mi je bio samo povratak u
Seven Dials. U korumpiranu Organizaciju. Svojoj bandi. Nicku. U tom trenutku,
ništa drugo me pod kapom nebeskom nije zanimalo.
Gramofon je dalje svirao. Sjela sam za pisaći stol i kroz prozor gledala
mjesec. Nije bio pun, samo polumjesec.
Liss, Julian i ja posljednjih smo nekoliko tjedana sijali sjeme nesloge u
gradu i sluţili se sigurnom kućom kao bazom. U njoj nas Suhail i nadglednik
nisu mogli ĉuti. Liss se sasvim oporavila od svoje traume pa je, oboruţana
probuĊenom ţeljom da preţivi, aktivno agitirala meĊu harlićima. I dalje je bila
ţivĉana, no jedne je noći pukla. ―Ne mogu više ovako ţivjeti‖, rekla je. ―A vas
ne mogu sprijeĉiti da se pobunite. Nek‘ bude onda pobuna.‖
Tako smo i postupili.
Većina jakni i izvoĊaĉa pristala nam je pomoći. Oni koji su vidjeli kako je
upravitelj izlijeĉio Liss, imali su više samopouzdanja. Bili su sigurni kako će
pobuna dobiti podršku barem nekih Refova. Tjednima smo na gomilu stavljali
materijal kojim smo raspolagali i skrivali ga na za to odreĊene nadzorne toĉke.
Nekoliko je harlića pokralo Kramara nakon što smo mu izbrisali sjećanje i
pokupilo mu šibice i limenke Sterna. Dvojac hrabrih bijelih jakni pokušao je ĉak
upasti u House, ali je nakon što su Kraza našli mrtvog, tamo pojaĉano
osiguranje. Nitko nije mogao ni blizu. Zbog toga smo se morali okrenuti
skupljanju onog što već imamo. Nismo imali previše pištolja, ali oni nam ionako
za ubijanje nisu bili potrebni.
Samo smo Julian, Liss i ja znali gdje se nalazi vlak. Nikome to nismo rekli.
To bi bilo suviše riskantno. Sve što su znali drugi bilo je kako naĉin za bijeg
postoji. Ispalit će se signalna raketa koja će oznaĉiti mjesto na koje treba doći.
Spustila sam noge s kreveta. Kroz vrata kupaonice mogla sam vidjeti
zrcalo. Izgledala sam poput porculanske lutke, ali moglo je ispasti i gore. Mogla
sam izgledati poput Ivy. Kad sam je zadnji put vidjela, išla je za Thubanom u
društvu još jednog ljudskog bića, tako prljava i mršava da sam je jedva
prepoznala. Ali nije plakala. Samo je hodala. U tišini. Iznenadilo me što je
uopće ţiva, nakon onog što se dogodilo u Houseu.
Upravitelj nije dopustio da i ja postanem takva. Kako se bliţio rujan, bio je
sve šutljiviji. Pretpostavljam da se poĉeo plašiti kako će pobuna propasti kao i
prošla. Ponekad je to bilo i više od straha. Shvatila sam da je ustvari srdit. Zbog
toga što će me izgubiti. Izgubiti bitku protiv Nashire.
Izbacila sam tu pomisao iz glave. Upravitelj mi je samo ţelio zaštititi dar,
kao i svi ostali.
Nije imalo smisla dalje odugovlaĉiti. Morala sam se suoĉiti s Guildhallom.
Ustala sam i opet navila gramofon. Na neki naĉin tješilo me da će muzika i dalje

297
svirati – što god da se vani dogodi, praznu odaju neko vrijeme ispunjavat će
pjesma. Zatvorila sam za sobom vrata kule.
Noćnoj portirki upravo je poĉela smjena. Kosu je isplela u sjajni šinjon i na
usnama imala ruţiĉasti ruţ. ―XX-40‖, rekla je, ―u Guildhallu te oĉekuju za deset
minuta.‖
―Da, hvala, znam.‖ Kao da mi to nadglednik nije već sto puta ponovio.
―Reĉeno mi je da te podsjetim na upute koje si za veĉeras dobila. Nije ti
dopušteno razgovarati s ambasadorima ili pokroviteljima iz Sciona, ako nisi u
pratnji Refaima. Predstava poĉinje u jedanaest sati. Ti nastupaš na pozornici
nakon kazališnog komada.‖
―Na pozornici?‖
―O, hm...‖ Opet je pogledala u knjigu. ―Ništa. Ispriĉavam se. To je poruka
za nekog drugog.‖
Pokušala sam vidjeti, ali ju je zaklonila. ―Stvarno?‖
―Dobra veĉer.‖
Podigla sam glavu. David. Na sebi je imao odijelo i crvenu kravatu i bio
svjeţe obrijan.
Ţeludac mi se stisnuo. David mi nije djelovao drogirano. Ma, Michael je to
sigurno obavio, sigurno.
―Poslali su me da te dovedem u Guildhall.‖ Pruţio mi je ruku. ―Nasljedni
suveren ţeli da sad doĊeš.‖
―Ne treba mi pratnja.‖
―Oni misle da ti treba.‖
Rekao je to vrlo razgovijetno. Taj nije ni pipnuo Kramarovu mješavinu.
Prošla sam pored njega i ignorirala ponuĊenu ruku. Nije dobro poĉelo.
Niz svjetiljki je upaljen tako da osvjetljava put kroz grad. Guildhall se
nalazio blizu Housea, a ime je dobio prema sjedištu NOB-a u Londonu. Na
Dvjestogodišnjicu su pozvali vidovnjake koji su dosegnuli razinu crvenih i
ruţiĉastih bluza ili barem izrazito daroviti harlići. Nashira je razglasila kako se
radi o nagradi za dobro vladanje. Imat će pravo jesti i plesati uz druge ljude.
Zauzvrat, moraju jasno pokazati kako ne samo što vole biti u društvu svojih
gospodara, već i da su zahvalni na svojoj ―rehabilitaciji‖. Da im se sviĊa što su
skriveni od društva u prljavoj kaţnjeniĉkoj koloniji. Da im se sviĊa što im
Emimi otkidaju ruke i noge.
Većina se i neće morati pretvarati. Carl je tu zadovoljan. Sve crvene jakne
isto. Našli su si mjesto u ovoj koloniji, što ja nikada ne bih mogla. Ja ću odavde
pobjeći.
―Dobar trik‖, rekao je David. ―Ono s vinom.‖
Nisam ga se usudila niti pogledati.

298
 ―Tvoj momak je malo previše stavio. Regal znam nanjušiti. Ali ne brini se
– na većinu je djelovao. Ne pada mi na pamet kvariti iznenaĊenje.‖
Dvoje harlića sjurilo se niz ulicu. Oboje su djelovali kao da su bez daha.
Nosili su bale tkanine i kliznuli u ulicu izmeĊu stare crkve i Rezidencije
sizerena. To je bio put kojim bi išli da spale Room. Sigurno su tamo ostavili
šibice. Šibice i parafin.
Julian je predloţio da u zgradama u centru grada podmetnemo poţar.
Ispostavilo se da je vraški dobar taktiĉar. Harlići će tako skrenuti pozornost, pa
će nam osloboditi druge ulice, kojima moţemo krenuti prema sjeveru, prema
livadi. To će uĉiniti u sitnim satima, kad izaslanici već budu umorni.
―Neće krenuti kući puno kasnije od dva sata‖, rekao je. ―Ako to izvedemo u
ponoć, imat ćemo dovoljno vremena da pokrenemo stvar. Kontrolirat ćemo
situaciju. Bolje uraniti, nego zakasniti.‖
Zasad nisam imala što prigovoriti. Sve je išlo prema planu – samo što je
ova pametna crvena jakna pored mene u stanju poslati sve k vragu.
―Kome si to otkrio?‖ upitala sam David.
―Da ti dam malo misliti‖, rekao je, ne obazirući se na pitanje. ―Misliš li da
se Scionu sviĊa što ga Refaimi drţe u šaci?‖
―Naravno da ne.‖
―Ali Nashiri vjeruješ kad tvrdi kako ih ona nadzire. Zar ne misliš da bi se u
cijeloj povijesti Sciona sigurno našlo ljudi kojima bi palo na pamet suprotstaviti
im se?‖
―Na što ciljaš?‖
―Odgovori prvo na ovo što sam te pitao.‖
―Ne bi se našlo. Suviše se boje Emima.‖
―Moţda imaš pravo. Ili moţda Arhont nije do kraja izgubio razum.‖
―Što bi to trebalo znaĉiti?‖ Kad mi nije odgovorio, stala sam i preprijeĉila
mu put. ―Kakve veze ima Arhont s bilo ĉim?‖
―Priliĉne veze.‖ Progurao se pored mene. ―Samo ti nastavi sa svojim
bijegom, uliĉna princezo. Ne zamaraj si glavicu.‖
Prije nego sam mu stigla odgovoriti, nestao mi je s vida, prošao kroz
viktorijansko predvorje i nestao u gomili. Trnci su mi prolazili kraljeţnicom.
Nimalo mi nije trebalo da se tu mota samovoljna crvena jakna, naroĉito ne
zagonetna osoba poput Davida. Moţe on tvrditi kako mrzi Refaime, ali ne ĉini
mi se kako sam mu ja puno draţa. Mogao bi izvijestiti Nashiru o vinu. Ona bi
odmah nanjušila da se tu nešto muti. Da se jako puno muti.
U Guildhallu je gorjelo na tisuće svijeća. Ĉim sam prešla preko praga,
Michael i jedna bijela jakna uţurbano su me poveli stubištem i ostavili Davida
da potraţi društvo drugih kostonosaca.

299
 Michael je od Refova dobio zadatak paziti da nitko ne izgleda ozlijeĊeno ili
se doima neurednim – što je bio savršen izgovor da se ljudi okupe po posljednji
put.
Kad smo stigli do galerije, okrenula sam se prema njima.
―Spremni?‖
―Kao zapete puške‖, rekla je bijela jakna. Bio je to Charles, kristalomant
kojem je gospodarica bila Terebell. Pokazao je glavom prema dvorani, gdje su
se Refaimi druţili s izaslanicima. ―Kostonosci polako ispadaju iz stroja. Kad to
primijete i Refovi, bit će prekasno.‖
―Odliĉno.‖ Duboko sam udahnula da se smirim. ―Fino si to obavio,
Michael.‖
Na sebi je imao jednostavno sivo odijelo. Osmjehnuo se. ―Donio si mi
torbu?‖
Pokazao je prstom. Moja naprtnjaĉa, do vrha nabijena lijekovima, stajala je
ispod klupa na galeriji. Sad je nisam mogla uzeti, ali harlići su znali gdje je,
zatreba li. To je bila samo jedna od mnogih zaliha materijala.
―Paige‖, upitao je Charles, ―u koliko će se sati ispaliti signalna raketa?‖
―Još uvijek ĉekam da mi to jave. Ĉim otkrijemo put, ispalit ću je.‖
Charles klimne glavom. Opet sam pogledala dolje u dvoranu.
Toliko će ljudi uskoro riskirati ţivot. Liss, koja se toliko bojala. Julian, koji
mi je tako strašno puno pomogao. Harlići. Bijele jakne.
I upravitelj. Sad mi je bilo jasno što mu znaĉi da mi moţe vjerovati. Ako ga
izdam, kao onaj ĉovjek prije mene, ovaj put mu neće tek ostaviti oţiljke – uništit
će ga. Ovo mu je posljednja prilika. Ali morali smo djelovati odmah, dok je
meĊu Refaimima još bilo traĉka suosjećanja. Ako izginu oni s oţiljcima, s njima
će nestati i nade.
Vrata galerije su se s treskom otvorila. U dovratku se ukazao Suhail.
Zgrabio je Charlesa za bluzu i odvukao ga do stepenica. ―Nasljedni suveren
ne voli ĉekati, ţgoljavice‖, rekao mi je. ―Tebi je zabranjeno na galeriju. Kupi se
dolje.‖
Kako se pojavio, tako je brzo i nestao. Michael pogleda prema vratima.
―Vrijeme je‖, rekla sam. Stisnula mu ruku. ―Sretno. Ne zaboravi, pritaji se i pazi
kad će se pojaviti raketa.‖
Michael klimne glavom.
―Ţivi‖, rekao je samo.
Prizemljem Guildhalla nastojala sam proći nezamijećena.
Uspjelo mi je.
Sustav Sciona koristio se u devet europskih zemalja, ukljuĉujući Englesku.
No, ostale zemlje nisu imalo kamo slati svoje vidovnjake. Izaslanici su stigli iz

300
svih devet drţava. Ĉak je i Dublin, najmlaĊi i najproblematiĉniji Scionov grad
poslao predstavnika: Cathala Bella, oĉeva starog prijatelja. Bio je to ţivĉan,
neodluĉan ĉovjek koji se teško nosio sa svojom ulogom. Kad sam ga ugledala,
osjetila sam uzbuĊenje – moţda bi nam on mogao pomoći – ali onda sam se
sjetila: zadnji me put vidio kad mi je bilo pet ili šest godina. Sad me ne bi
prepoznao, a ovdje nisam imala ime. Uz to je bio je i slabić. Njegova stranka
prokockala je Dublin.
Guildhall je izgledao spektakularno. Lusteri su s ukrašenog stropa sa
štukaturama visjeli nad golemom dvoranom. U tami su svjetlucale svijeće i
odjekivao Chopin. Izaslanicima se iskazivala maksimalna paţnja. Mogli su se
daviti u svakovrsnim Ċakonijama ili ĉavrljati dok su ispijali bezalkoholno vino.
Njihova amauroza bila je privilegij, pravo. Hranu su im posluţivali robovi
amaurotici, meĊu njima i Michael, koji su se morali pretvarati da dragovoljno
sudjeluju u programu rehabilitacije. Ostali su vjerojatno bili suviše neuhranjeni
da bi se smjeli pojaviti.
Visoko iznad nekih plesaĉa nalazila se Liss, koja je visjela na svojoj svili i
zauzimala poze balerine u letu. Smrtonosan pad prijeĉila je samo njena vještina.
Traţila sam pogledom Weavera. Nigdje ga nije bilo. Moţda kasni. Drugim
bi se zemljama moglo oprostiti što nisu poslale inkvizitora, ali ne i Engleskoj.
Prepoznala sam nekoliko drugih duţnosnika Sciona, poput zapovjednika
budnosti, Bernarda Hocka. Bio je to golem muškarac ćelave glave i izrazito
mišićava vrata, koji je jako dobro znao nanjušiti vidovnjake – zapravo, uvijek
sam i sumnjala kako se radi o njuškalu. I sad je imao raširene nosnice. Obećala
sam si kako ću ga, ukaţe li mi se prilika, ubiti.
Amaurotik mi je ponudio ĉašu bijelog bezalkoholnog vina. Odbila sam.
Upravo sam bila ugledala Cathala Bella.
U ruci je drţao ĉašu i neprestano si popravljao kravatu. Pokušavao je
razgovarati s Radmilom Areţinom, srpskim zamjenikom ministra za migracije.
U sebi sam se osmjehnula. Upravo je Areţina lakomisleno odobrio da Dani doĊe
u London. Krenula sam prema njima.
―Gospodine Bell?‖
Lecnuo se i prolio vino. ―Da?‖
Pogledala sam Areţinu. ―Ispriĉavam se što vas prekidam, ministre, ali
mogu li na trenutak razgovarati s gospodinom Bellom?‖ Areţina me odmjeri.
Nabrao je gornju usnu. ―Oprostite, gospodine Bell‖, rekao je. ―Moram se vratiti
svojoj delegaciji.‖
Sklonio se u sigurnost svojih izaslanika. Ostala sam suĉelice Bellu koji je
brisao crvene mrlje sa sakoa. ―Što ţeliš, neprirodna?‖ Zamuckivao je.
―Prekinula si me u vrlo vaţnom razgovoru.‖
―Pa, sad moţete poĉeti drugi.‖ Uzela sam mu ĉašu i poĉela iz nje piti.
―Sjećate li se invazije, gospodine Bell?‖

301
 Ostao je kao gromom ošinut. ―Ako misliš na onu iz 2046., sjećam. Kako se
ne bih sjećao.‖ Prsti su mu podrhtavali. Ĉlanci su mu bili ruţiĉasti, oteĉeni od
artritisa. ―Zašto me to pitaš? Tko si ti?‖
―Toga je dana uhićen moj roĊak. Htjela bih znati je li još ţiv.‖
―Ti si Irkinja?‖
―Jesam.‖
Gledao me. ―Kako se zoveš?‖
―Nije vaţno kako se ja zovem. Vaţno je kako se zove roĊak. Finn
McCarthy. Studirao je na koledţu Trinity. Poznajete li ga?‖
―Poznajem.‖ Odgovorio je bez zadrške. ―McCarthy je bio u Carrickfergusu
s ostalim studentskim voĊama. OsuĊen je na smrt vješanjem.‖
―I je li presuda izvršena?‖
―Ja... ne znam pojedinosti, ali...‖
U meni je navrlo nešto mraĉno i agresivno. Nagnula sam mu se na uho i
šapnula: ―Ako mi je roĊak pogubljen, gospodine Bell, vas ću drţati osobno
odgovornim za to. Vaša je vlada izgubila Irsku. Vi ste digli ruke na predaju.‖
―Ja nisam‖, protisnuo je Bell. Prokrvario je iz nosa.
―Nemoj me ozlijediti...‖
―Niste vi, gospodine Bell. Ali takvi kao vi.‖
―Neprirodna‖, promrsio je. ―Odlazi od mene.‖ Nestala sam u guţvi i
ostavila ga da se trudi zaustaviti krvarenje.
Osjetila sam da se tresem. Zgrabila sam još jednu ĉašu bezalkoholnog vina
i iskapila je na eks. Uvijek sam mislila kako Finna sigurno više nema, ali opet, i
dalje sam ga se sjećala i nisam sasvim ţeljela odbaciti mogućnost da je moţda
ipak ţiv. Moţda je i bio, ali to od Cathala Bella neću doznati.
Ugledala sam Nashiru kako stoji ispod male pozornice. Do nje je bio
upravitelj i razgovarao s grĉkim izaslanikom. Nakon noćnog zvona dobio je
svoju prvu dozu amaranta nakon nekoliko mjeseci, posve se izmijenio od samo
nekoliko kapi. Odjenuo je crno i zlatno, na vratu je imao ukras od crvenog
cirkona, a oĉi su mu sjale poput svjetiljki. Prepoznala sam ljude koji su bili
najbliţi Nashiri: njene elitne pretorijance. Jedan od njih me zamijetio –
Amelijina zamjenica – a po micanju njenih usana mogla sam zakljuĉiti kako je o
tome izvijestila gospodaricu.
Nashira pogleda preko glava pripadnika svoje osobne straţe. Tiho se
nasmijala. Kad je to ĉuo upravitelj, okrenuo se. Oĉi su mu munjevito uzavrele.
Nashira mi da znak da priĊem. Dala sam praznu ĉašu amaurotiku i otišla do
nje.
―Dame, gospodo‖, rekla je skupini koja se okupila oko nje, ―dozvolite da
vam predstavim XX-59-40. Ona je jedna od naših najdarovitijih vidovnjaka.‖

302
 Ţamor meĊu izaslanicima: bila sam im zanimljiva i odbojna.
―Gospodin Aloys Mynatt, veliki narator Francuske. Birgitta Tjäder,
direktorica budnosti u Scionovoj citadeli Stockholm.‖
Mynatt je bio malen ĉovjek, ukoĉenog drţanja, neizraţajnih crta. Klimnuo
je glavom. Tjäderova je samo zurila u mene. Ţena u srednjim tridesetim
godinama, guste plave kose i oĉiju nalik na maslinovo ulje. Nick ju je uvijek
nazivao Svraka – u Stockholmu je zavela zloglasnu strahovladu. Vidjelo se kako
ne moţe podnijeti moju blizinu: blijede su joj se usne zategnule pa se iskezila,
kao da me se sprema ugristi. Ni ja baš nisam bila oduševljena što stoji do mene.
―Ne ţelim je blizu‖, rekla je Tjäderova i potvrdila mi pretpostavku.
―Ali nije li bolje da su tu, s nama, nego na vašim ulicama?‖ upitala je
Nashira. ―Birgitta, ovdje ne mogu nikoga ozlijediti. Ne dopuštamo im da
stvaraju ikakvu štetu. Kad osnujemo Šeol III, više do kraja ţivota ne morate
vidjeti ni jednog vidovnjaka.‖
Treća kaţnjeniĉka kolonija? Da nemaju već planove i za Stockholm?
Nisam ţeljela ni zamisliti nešto poput Šeola III, kojem bi Svraka dobavljala
vidovnjake.
Tjäderova nije skidala pogled s mene. Nije imala auru, ali mrţnju sam joj
ĉitala na svakom djeliću lica.
―Jedva ĉekam‖, rekla je.
Klavirist je prestao svirati, što je izazvalo pljesak. Plesni parovi su se
razdvojili. Nashira pogleda prema velikoj uri.
―Sat se bliţi.‖
Rekla je to tihim glasom. ―Ispriĉavam se‖, rekla je Tjäderova. Okrenula se i
ţustrim korakom otišla k ŠveĊanima, pa se otvorio prostor izmeĊu upravitelja i
mene. Nisam ga se usuĊivala pogledati u oĉi.
―Moram se obratiti izaslanicima.‖ Nashira pogleda prema pozornici.
―Arcturuse, ostani s 40. Kad doĊe vrijeme, bit će mi potrebna.‖
Dakle, uistinu me planirala javno ubiti. Gledala sam nekamo izmeĊu njih.
Upravitelj pogne glavu. ―Svakako, moj suverenu.‖ Grubo me povukao za ruku.
―DoĊi, 40.‖
Prije nego me uspio odvesti, Nashira je munjevito okrenula glavu.
Zgrabila me za ruku i privukla.
―Jesi li se ozlijedila, 40?‖
Steriplast sam davno skinula s lica, ali mi je od razbijenog stakla ostao
tanak oţiljak. ―Ja sam je udario.‖ Upravitelj me i dalje ĉvrsto drţao za ruku.
―Bila je neposlušna. Zato sam je kaznio.‖
Stajala sam poput krpene lutke, oboje su me sa svake strane drţali za ruku.
Gledali su se meni iznad glave. ―Fino‖, rekla je Nashira. ―Nakon puno godina

303
poĉeo si uĉiti što znaĉi biti moj konzort.‖ Okrenula mu je leĊa i otišla meĊu
okupljene, dok su joj se izaslanici micali s puta.
Glazbenik je, tko god da je to bio, poĉeo izvoditi dobro odabrane akorde, u
pratnji nevidljivog vokala. Bila sam sigurna kako sam mu prepoznala glas, ali ga
nisam mogla smjestiti. Upravitelj me odveo do kraja dvorane, u dugi prostor
ispod galerije, gdje se sagnuo da me pogleda. ―Je li sve spremno?‖
Klimnula sam glavom.
Glazbenik je uistinu imao divan glas, svojevrstan šuštavi falset. Opet mi se
uĉinio poznatim, ali nekako neodreĊeno. ―Moje društvo i ja sinoć smo izveli
seansu‖, rekao je jedva ĉujno upravitelj. ―Bit će duhova koji će se moći pozvati.
Ljudskih, ţrtava XVIII. Sezone kostiju. Radije će stati na tvoju stranu, nego uz
Refaime.‖
―A NOB? Jesu li ovdje?‖
―Nije im dozvoljeno ulaziti u Guildhall ako nisu pozvani. Smješteni su kod
mosta.‖
―Koliko ih je?‖
―Trideset.‖
Opet sam klimnula glavom. Izaslanici su svi imali najmanje jednog
tjelesnog ĉuvara, ali ti su bili dobovci. Nisu ţeljeli da ih štite neprirodni. Srećom
po nas, dobovci se nisu bili u stanju boriti duhovima.
Upravitelj pogleda strop, gdje se Liss penjala po svili. ―Ĉini se kao da se
oporavila.‖
―Jest.‖
―Onda smo kvit. Sve je riješeno.‖
―Svi su dugovi podmireni‖, rekla sam. Trenodija. Zbog nje sam pomislila
na ono što tek treba uslijediti. Što ako me Nashira uspije ubiti?
―Sve će ići prema planu, Paige. Moraš se nadati.‖ Pogledao je prema bini.
―U nadi je spas, i to moţda za sve.‖
Sad sam i ja pogledala. Na prekrivenom pijedestalu stajao je beţivotni
cvijet pod staklenim zvonom. ―Nadi u što?‖
―U promjenu.‖
Glazba je stigla svome kraju pa je s rubova plesnog podija odjeknuo
pljesak. Ţeljela sam pogledati, otkriti tko to svira, ali nisam mogla vidjeti iznad
glava izaslanika.
Na pozornicu se popela crvena jakna. 22. Zanosio je u stranu dok je hodao,
što je govorilo koliko je popio Kramarove mješavine. ―Dame i gospodo‖, rekao
je, ―veliki... veliki sizeren, Nashira Sargas, nasljedni suveren rase... rase
Refaima.‖
Sišao je teturajući. Ugrizla sam se za usnu da se ne osmjehnem. Barem
jedna crvena jakna manje, s ovom se nećemo morati boriti.
304
 Nashira je izašla na pozornicu, praćena neprekidnim pljeskom svoje
publike. Pogledala nas je. Upravitelj joj uzvrati pogled.
―Dame i gospodo‖, rekla je i dalje motreći nas, ―dobro došli u Scionov
glavni grad Šeol I. Dopustite da vam zahvalim što ste se odazvali pozivu da
uveliĉate našu današnju sveĉanost. Prošle su dvije stotine godina otkako smo
stigli u Britaniju. Mnogo je toga uĉinjeno od te 1859. Kao što moţete vidjeti,
uloţili smo maksimalan trud da prvi grad pod našim nadzorom bude mjesto
ljepote, poštovanja i, prije svega, suosjećanja. Naš sustav rehabilitacije mladim
vidovnjacima dopušta ulazak u grad u kojem mogu uţivati u ţivotu najveće
moguće kvalitete.‖ Poput ţivotinja u menaţeriji. ―Kao što je poznato, ţrtve
vidovitosti nisu krive što ih je ona zadesila. Ona, poput bolesti, vreba nevine.
Zbog nje obole od neprirodnosti.
―Šeol I danas slavi dvije stotine godina rada na dobrobit svojih stanovnika.
Kao što vidite, pothvat se pokazao uspješnim, kao prvo u nizu sjemena koje
ţelimo zasaditi. Kao naknadu za vaše razumijevanje, ne samo što smo omogućili
humani naĉin uklanjanja vidovitih iz normalnog društva, već smo sprijeĉili i
stotine Emima da ne napadaju citadelu. Mi smo luĉ koja ih privlaĉi – poput
leptira.‖ Oĉi su joj bile vlastita luĉ u slabo osvijetljenoj dvorani. ―Ali broj
Emima iz dana u dan raste. Ova kolonija više neće biti dovoljna zaštita. Emimi
su opaţeni u Francuskoj, Irskoj i, odnedavno, u Švedskoj.‖
Irskoj. Eto zašto je došao Cathal Bell. Zato je djelovao tako nervozno, tako
preplašeno.
―Od najvećeg je znaĉaja da osnujemo Šeol II, da upalimo novi plamen‖,
rekla je Nashira. ―Naša metoda iskušana je i dokazana. Uz vašu pomoć i pomoć
vaših gradova, nadamo se kako će cvijet našeg savezništva napokon procvasti.‖
Pljesak. Upravitelju se zategnula vilica. Izraz lica bio mu je grozan. Srdit.
Brutalan. Ubojit. Nikada ga nisam takvog vidjela.
―Ostalo je još nekoliko minuta do kazališne predstave, za koju je tekst
napisao naš ljudski nadglednik. U meĊuvremenu, dopustite da vam predstavim
svojeg partnera, drugog nasljednog suverena, koji vam se ţeli kratko obratiti.
Dame i gospodo – Gomeisa Sargas.‖
Ispruţila je ruku. Prije nego što sam uspjela shvatiti da se tamo nalazi još
netko, prihvatila ju je veća ruka.
Zastao mi je dah.
Bio je odjeven u crne halje, s ovratnikom koji mu je dosezao do vrhova
ušiju. Visok i mršav, zlatne kose, upalog lica.
Usne su mu bile obješene, kao da ih vuĉe teţina velikih dragulja oko vrata.
Djelovao je stariji od ostalih Refaima. Bilo je neĉeg neobiĉnog u njegovu
drţanju i u veliĉini onirosfere. Tu onirosferu osjećala sam poput zida na koji
sam prislonila glavu. Bio je nešto najstarije i najstrašnije što sam ikada osjetila u
eteru.

305
 ―Dobra veĉer.‖
Gomeisa nas je gledao bezizraţajnim izrazom lica karakteristiĉnim za
Refaime: izrazom neutralnog promatraĉa. Aura mu je bila kao da je netko rukom
zaklonio sunce. Nije ni ĉudo da ga se Liss tako bojala. Omotala se svojim
vrpcama, bila je tiha i nepomiĉna. Nakon nekoliko sekundi spustila se na
galeriju.
―Ljudima koji su stanovnici Šeola I ispriĉavam se na svojim dugim
razdobljima odsutnosti. Ja sam glavni izaslanik Refaima pri westminsterskom
Arhontu. Kao takav, veći dio vremena povodim u glavnom gradu u društvu
inkvizitora, raspravljamo o tome kako najbolje povećati uĉinkovitost ove
kaţnjeniĉke kolonije.
―Kao što je rekla Nashira, danas slavimo jedan novi poĉetak. Sviće novo
doba: doba savršene suradnje izmeĊu ljudi i Refaima, dviju vrsta koje su
predugo jedna drugoj bile strane. Slavimo kraj starog svijeta, u kojem su vladali
neznanje i tama. Priseţemo kako ćemo svoju mudrost podijeliti s vama, kao što
ste vi s nama podijelili svoj svijet. Priseţemo kako ćemo vas štititi, onako kako
ste vi zaštitili nas. I prijatelji, obećavam vam: nećemo dopustiti skretanje s puta
koji je zacrtan našim sporazumom. Ĉistoća ovdje vlada ĉvrstom rukom. I
cvjetovi prijestupa zauvijek će ostati uvenuli.‖ Pogledala sam na uvenuli cvijet
pod staklenim zvonom. On ga je pogledao kao da gleda puţa golaća.
―A sada‖, rekao je, ―dosta o sluţbenoj liniji. Neka poĉne zabava.‖

306
 28.
Zabrana

Na pozornicu je izašao nadglednik, odjeven tako da zadivi publiku. Imao je

dugi, crveni ogrtaĉ zakopĉan do grla, koji mu je prekrivao cijelo tijelo. Naklonio
se.
―Pozdrav, dame i gospodo, ţelim vam srdaĉnu dobrodošlicu u Šeol I! Ja
sam Beltrame, nadglednik. Skrbim za ljudsku populaciju grada. Dopustite da
posebno srdaĉnu dobrodošlicu zaţelim onima meĊu vama koji su došli s
dijelova kontinenta gdje još niste sasvim preuzeli naš sustav. Ne bojte se; nakon
predstave dobit ćete priliku preinaĉiti svoje gradove u citadele Sciona, kao što su
to već uĉinili mnogi drugi. Naš program vladama omogućuje da vidovnjake
iskorijene i izoliraju dok su još mladi, ĉime se izbjegava potreba za skupom,
masovnom egzekucijom.‖
Pokušala sam ga ne slušati. Nisu sve zemlje koristile Duševnil za
pogubljivanje vidovnjaka. Mnoge su se sluţile smrtonosnim injekcijama, ili
streljaĉkim strojevima, ili su radile još gore stvari.
―Već planiramo Šeol II, koji ćemo osnovati u suradnji sa Scionovim
citadelama Pariza i Marseillea, koje će postati prve francuske satelitske
citadele.‖ Pljesak. Mynatt se osmjehne.
―Veĉeras se nadamo odrediti potencijalne lokacije za još najmanje dva
kontrolirana grada na europskom kontinentu. Ali, prije toga vam ţelimo odigrati
jednu malu predstavu kako bismo vam pokazali da se mnogi naši vidovnjaci
svojim sposobnostima koriste u pozitivne svrhe. Predstava će nas podsjetiti na
mraĉne dane prije dolaska Refaima, kad je Krvavi Kralj još bio na vlasti. Kralj
koji je svoju kuću podigao na krvi.‖
Ura je odbila. IzvoĊaĉi su izišli u vrsti, bilo ih je dvadeset. Izvest će
biografsku priĉu o Edvardu VII., od trenutka kad je kupio stol za seanse do pet
ubojstava noţem u njegovim odajama i bijega iz Engleske s ostatkom obitelji.
Poĉetak takozvane epidemije i opravdanja za postojanje Sciona. Gore je, u
pozadini, stajala Liss. S jedne joj se strane nalazila Nell – djevojka koja ju je
mijenjala dok je bila u duhovnom šoku – i gatara za koju sam mislila da se zove
Lotte. Sve tri bile su odjevene kao ţrtve Krvavog Kralja.
Na sredini pozornice, nadglednik je odbacio ogrtaĉ i otkrio kako je odjeven
u kraljevska obiljeţja. Iz publike se ĉulo buĉno negodovanje. Glumio je Edvarda

307
u doba kad je bio prijestolonasljednik kraljice Viktorije, odjeven u krzno i posut
draguljima.
Prvi prizor se izgleda odvijao u njegovoj spavaćoj odaji, gdje je dreĉava
kaliopa izvodila Daisy Bell. Glumac, harlić koji se nalazio najbliţe publici,
predstavio se kao Frederick Ponsonby, prvi barun Sysonby – Edvardov osobni
tajnik. Komad je napisan tako da prizore gledamo njegovim oĉima. ―Vaša
Visosti‖, rekao je nadgledniku, ―hoćemo li se prošetati vani?‖
―Imaš li kratki sako, Ponsonby?‖
―Samo frak, Vaša Visosti.‖
―Mislio sam kako svatko zna‖, gromko je izgovarao nadglednik, prezirnim,
aristokratskim engleskim naglaskom, ―kako se kratki sako uvijek nosi na
privatnom razgledavanju ujutro, uz svileni šešir. A ove su hlaĉe stvarno
najruţnije hlaĉe koje sam u ţivotu imao nesreću vidjeti!‖
Povici neodobravanja. Psikanje. Ovo raskalašeno ĉudovište usuĊuje se
smatrati Viktorijinim nasljednikom. Ponsonby okrene leĊa publici. ―Nakon
dugotrajne pojave raznih oboljenja – primjerice, mojeg fraka i loših hlaĉa‖ –
smijeh – ―kraljević se zasiti ove otmjene odjeće. Istog tog poslijepodneva
zamolio me da ga pratim na izlet. O, prijatelji moji dragi! Ljudska vrsta nije
nikada upoznala patnju kakvu je osjećala kraljica dok je svojeg sina morala
gledati kako skreće na zao put.‖ Okrenula sam glavu da vidim upraviteljevu
reakciju, ali više nije bio tu.
Dijalog izmeĊu Edvarda i Ponsonbyja potrajao je neko vrijeme. Svaki
prizor imao je svrhu Edvarda prikazati kao okrutnog, pohotnog idiota koji je
iznevjerio svoju majku. Uhvatila sam se kako fascinirano gledam predstavu.
Njegovu ulogu u smrti princa Alberta preuveliĉali su do besmislenosti, ĉak
su izmislili i dvoboj. Kraljica Viktorija pojavila se kao udovica s malom krunom
od dijamanata i velom. ―Ne mogu, niti ću ikada moći, pogledati ga, a da pritom
ne zadrhtim‖, priznala je publici. ―Neprirodan mi je, kao kakvo nahoĉe.‖ Povici
odobravanja. Ona je pak bila utjelovljenje dobrote, posljednji neiskvareni
monarh prije nego se pojavila kuga. Dok je glumica oĉaravala izaslanike, ja sam
budno na oku drţala sat. Prošlo je gotovo trideset minuta, a još uvijek nisam
doznala u koliko sati polazi vlak.
Slijedio je vrhunac komada. Seansa. Na binu su donijeli crvene svjetiljke.
Kad sam opet pogledala prema pozornici, morala sam suspregnuti smijeh.
Nadglednik se stvarno uţivio u ulogu. ―Prirodna moć nije dovoljna‖, rekao je,
gotovo je ostao bez daha od apsolutne zloće svojeg lika. Iznijeli su stol za
seansu, a on je rukama iznad njega u zraku ocrtavao kruţnice. ―Kaţu,
viktorijansko doba? Ali kakvo će biti Edvardovo doba? Kakav se kralj moţe
pokazati ako ga više ne obuzdavaju okovi smrtnosti?‖ Nagnuo se nad stol i
tresao ga rukama. ―Da, ustanite. Ustanite iz prikrajka. Ustanite i doĊite kroz
portal, duhovi mrtvih! DoĊite meni i mojim sljedbenicima. Razmnoţavajte se u
krvi Engleske!‖
308
 Dok je govorio, glumci odjeveni u crno odnijeli su s bine crvene svjetiljke.
Oni su predstavljali neprirodne duhove. Raspršili su se dvoranom, zamahivali na
ljude i tjerali ih na vrištanje. Predstavljali su kugu neprirodnosti.
Glazba i smijeh glumaca bili su preglasni. Vrtjelo mi se u glavi.
Nadglednik je urlao svoje ĉarobne rijeĉi. U mraku i svoj toj zbrci, upravitelj me
uhvati za ruku. ―Brzo.‖ Kao da mi je netko na uho udario akord na gitari. ―PoĊi
sa mnom.‖
Odveo me u propadalište: malen i mraĉan prostor ispod pozornice, pun
naslaganih sanduka. Jedino osvjetljenje dolazilo je od svjetla koje se probijalo
kroz daske. Crveno, poput svjetiljki. Na jednoj strani do poda je visio teški
baršunasti zastor i skrivao nas od dvorane nad nama. U tom zamraĉenom
prostoru nije bilo lako razmišljati o onom što bi me uskoro moglo doĉekati gore.
Tu je bilo manje buĉno. Glumci su plesali iznad nas, ali su daske
prigušivale zvuk. Upravitelj se okrene prema meni.
―Ti si u zadnjem prizoru komada. Zadnji ĉin.‖ Oĉi su mu bile vrele. ―Ĉuo
sam je dok je razgovarala s Gomeisom.‖
Prošli su me trnci. ―Znali smo što me ĉeka.‖
―Jesmo.‖
Od samog poĉetka sam znala kako će me Nashira ubiti, ali ta je zamisao
postala stvarnija sad kad ju je izrekao. Dio mene nadao se kako bi mogla
priĉekati – još koji dan, pa mi tako pruţiti priliku da pobjegnem vlakom s
ostalima – ali Nashira je bila okrutno stvorenje. Naravno da je to htjela obaviti
javno, pred oĉima Sciona. Neće riskirati da me drţi na ţivotu.
Svjetlo njegovih oĉiju produljilo je sjene. Bile su nekako drugaĉije, u njima
je bilo nešto sirovo, nestabilno.
Noge i abdomen proţeo mi je hladan drhtaj. Spuznula sam na sanduk. ―Ne
mogu se boriti protiv nje‖, rekla sam, ―njeni anĊeli...‖
―Ne, Paige. Razmisli. Ĉekala je mjesecima, strpljivo, dok ti ne opsjedneš
drugo tijelo. Dok nisi pokazala da to moţeš, postojala je opasnost kako to neće
uspjeti izvući iz tebe. Poslala te meĊu ţute jakne kako bi bila sigurna da ti ţivot
nikada više neće biti u opasnosti od Emima. Stavila te pod zaštitu vlastitog
konzorta. Zašto bi išla tako daleko da te zaštiti i saĉuva, ako nije vjerovala da
raspolaţeš sposobnostima koje ne samo što ţeli, već od njih i strahuje?‖
―Ti si me nauĉio kako da sve to radim. Na svim onim satima obuke na
livadi. S leptirom i srnom. Kad sam vjeţbala svoj duh. Ti si me odveo u smrt.‖
―Ona mi je dala zadatak da te pripremim. Zato mi je dopustila da te
dovedem u Magdalenu‖, rekao je, ―ali nemam joj namjeru dopustiti da te uzme.
Posvetio sam se razvoju tvojeg dara – ali radi tebe, Paige. Ne za nju.‖
Nisam mu odgovorila. Nije se imalo što reći.

309
 Upravitelj odere komad zastora. Paţljivo mi je poĉeo skidati šminku.
Pustila sam ga. Usne su mi bile posve oduzete, koţa ledeno hladna.
U sljedećih nekoliko minuta mogla bih biti mrtva i lebdjeti oko Nashire u
stanju bezumne poslušnosti. Kad je završio, upravitelj mi makne kosu s lica.
Pustila sam ga. Nisam se mogla usredotoĉiti.
―Da se nisi usudila‖, rekao je. ―Da se nisi usudila dopustiti joj da vidi. Ti si
puno više od toga. Puno više od onog što ti ţeli uĉiniti.‖
―Nije me strah.‖
Prešao mi je pogledom preko lica. ―Treba te biti strah‖, rekao je. ―Ali ga
nemoj pokazivati. Nipošto.‖
―Pokazat ću joj što god ţelim. Nemaš mi pravo nareĊivati.‖ Izvukla sam
glavu iz njegovih ruku. ―Trebao si me pustiti da odem. Pustiti Nicka da me
odvede u Dials. To je sve što si trebao uĉiniti. Sad bih već bila kod kuće.‖
Nagnuo se tako da su nam lica na istoj visini. ―Vratio sam te‖, rekao je, ―jer
nisam imao snage bez tebe se boriti protiv nje. Ali iz istog ću razloga uĉiniti sve
da se sigurno vratiš u citadelu.‖ Zavladala je tišina. Gledala sam ga u oĉi.
―Moraš vezati kosu.‖ Glas mu je bio drugaĉiji, tiši. Gurnuo mi je ukrasni
ĉešalj u ruku.
Bio je hladan. Prsti su mi se tresli. ―Mislim da neću moći.‖ Polako sam i
duboko udahnula. ―Moţeš li ti?‖
Ništa nije rekao. Ali je zato uzeo ĉešalj. Kao da dodiruje najfiniju tkaninu,
maknuo mi je kosu u stranu, a onda je skupio u ĉvor. Ne šinjon, kakav sam
obiĉno vezivala: kompliciranu upletenu punĊu koja mi se spajala na zatiljku.
Ţuljevitim prstima prešao mi je preko vlasišta i namjestio ĉešalj. Kraljeţnicom
su mi prošli jedva primjetni srsi. Upravitelj mi pusti kosu, nije se rasplela.
Dodir mu je bio ĉudan. Topliji. Tek kad sam mu vidjela ruke, shvatila sam.
Nisu bile u rukavicama.
Dotaknula sam rukama kosu i prešla prstima po pletenicama. Tako velike
ruke ne bi smjele biti u stanju izvesti nešto tako pipavo. ―Vlak kreće toĉno u
jedan sat‖, rekao mi je na uho. ―Ulaz je ispod vjeţbališta. Toĉno tamo gdje smo
stajali.‖
Tako sam dugo ĉekala te rijeĉi.
―Ako me ubije, moraš to javiti drugima.‖ Osjetila sam kako mi se grlo
steţe. ―Moraš ih povesti.‖
Prstima mi je dotaknuo mišicu. ―Neću ih morati voditi.‖ Tijelo mi je
zadrhtalo – ali ne kako bih oĉekivala. Kad sam se okrenula da ga pogledam,
zataknuo mi je nestašni uvojak iza uha.
Drugu mi je ruku poloţio na abdomen i pritisnuo mi leĊa na svoje grudi.
Njegova je toplina bila umirujuća.

310
 I mogla sam mu osjetiti glad. Ne za aurom, nego za mnom. Dotaknuo mi je
glavom obraz. Prstima prešao preko kljuĉne kosti. Onirosfera mu je bila blizu, a
naše su se aure ispreplele. Šesto ĉulo postalo mi je osjetljivije i analiziralo ga.
―Koţa ti je hladna‖, rekao je grleno. ―Nisam nikad...‖ Zastao je. Gurnula sam
prste meĊu njegove. Oĉi sam drţala otvorene.
Usne su mu krenule prema mojoj bradi. Povukla sam mu ruku na struk.
Nisam se mogla pomaknuti, njegov je dodir bio neumoljivo privlaĉan. Nisam ga
mogla odbiti. Ţeljela sam to, prije konaĉnog kraja. Ţeljela da me dodiruje, da
me vidi – ovdje u ovoj mraĉnoj prostoriji, u crvenoj tišini. Podigla sam glavu, a
njegove su usne prekrile moje.
Uvijek sam znala da raj ne postoji. Jax mi je to puno puta ponovio. Ĉak je i
upravitelj to rekao. Postoji samo bijelo svjetlo, posljednje svjetlo: konaĉni
poĉinak na rubu svijesti, mjesto gdje svemu dolazi kraj. Iza toga, tko zna. Ali, da
raj postoji, ovako bih se u njemu osjećala. Dodirivala bih eter golim rukama.
Nisam oĉekivala takvo što, ni od njega ni od bilo koga. Zgrabila sam mu leĊa i
privila ga uza se. Uhvatio mi je zatiljak dlanom. Osjećala sam svaki ţulj njegova
dlana. Dah mu je bio vreo. Poljubac polagan. Nemoj stati, nemoj stati.
U glavi su mi bile samo te rijeĉi: nemoj stati. Prešao mi je rukama preko
bokova, preko leĊa i uhvatio me u zagrljaj. Uhvatila sam ga za vrat. Osjećala
sam vrelinu koja je iz njega izbijala. Njegov ritam. Svoj ritam.
Koţa mi je gorjela. Nisam mogla stati. U cijelom ţivotu nisam osjećala
ništa sliĉno – to nadiranje u grudima, potrebu za dodirom. Njegov su usne
rastvorile moje. Oĉi su mi se otvorile. Stani. Stani, Paige. Poĉela sam odmicati
glavu. Pobjegla mi je rijeĉ: moţda sam rekla ―ne‖, moţda ―da‖. Moţda mu
izrekla ime. Uhvatio mi je lice dlanovima, prešao prstima preko usana. Palcima
mi je prelazio preko obraza. Ĉela su nam se dotaknula. Onirosfera mi je gorjela.
Zapalio je makove. Nemoj stati, nemoj stati.
Tek trenutak kasnije, pogledala sam ga, a on mene. Trenutak. Izbor. Moj
izbor. Njegov izbor. Onda me ponovno poljubio, ovaj put grubo. Dopustila sam
mu. Obgrlio me i podigao u zrak. A ja sam to ţeljela. Jesam. Previše. Tako jako.
Ruke su mi bile u njegovoj kosi, stezale mu vrat. Nemoj stati. Usne su mu bile
na mojim ustima, oĉima, ramenima, vratu. Nemoj stati. Prešao mi je dlanovima
preko bedara. Ĉvrsto, smjelo milovanje, sigurno u sebe. BuĊenje.
Raskopĉala sam mu košulju. Prsti su mi kliznuli preko njegovih grudi.
Poljubila sam mu nabrekli vrat, a on je zgrabio šaku moje kose. Nemoj stati.
Nikada mu nisam dodirnula koţu. Bila je vrela i glatka, poţeljela sam ga cijelog.
Ruke su mi kliznule pod njegovu košulju i pronašle mu leĊa.
Oţiljci pod prstima. Dugi, posljedice okrutnih udaraca. Uvijek sam znala
da su tamo. Oţiljci izdajnika. Napeo se pod mojim dodirom.
―Paige‖, rekao je njeţno, ali nije stao. Ispustio je dubok, grlen zvuk i vratio
usne na moje.

311
 Neću ga izdati. XVIII. Sezona kostiju odlazi u povijest, koja se neće
ponoviti.
Dvije stotine godina bilo je i više nego dovoljno. Moje šesto ĉulo prenulo
me iz omaglice. Odmaknula sam se od upravitelja. Nije mi pustio struk, ĉvrsto
me drţao uza se. Pojavila se Nashira, krila se u tami. Srce mi je bolno, muklo
udarilo.
Bježi, rekao je moj omamljeni mozak, ali nisam mogla bjeţati. Sve je
vidjela. Sad je vidjela sve. Moju koţu, sjajnu od znoja: moje nabrekle usne,
rašĉupanu kosu. Njegove ruke i dalje na mojim bokovima. Njegovu raskopĉanu
košulju. Moje prste još na njegovoj zabranjenoj koţi.
Nisam ih mogla pomaknuti. Nisam mogla maknuti pogled. Upravitelj me
povuĉe iza sebe. ―Ja sam je prisilio‖, rekao je promuklim, grubim glasom.
Nashira je šutjela.
Iskoraĉila je na mutno svjetlo koje je dopiralo kroz zastor.
U rukama je nešto drţala – stakleno zvono. Pogledala sam u nju, u ušima
mi je zvonilo. Unutra se nalazio cvijet. U punom cvatu, neobiĉan i prekrasan, s
osam latica vlaţnih od peludi. Cvijet koji je prije bio mrtav. ―Za ovo‖, rekla je,
―nema milosti.‖
Upravitelj je na trenutak pogledao cvijet sjajnim oĉima. Onda je podignuo
glavu i pogledao je u oĉi.
Nashira ispusti stakleno zvono. Staklo se razleti po podu, što me prenulo iz
ukoĉenosti.
Upravo sam uništila sve.
―Arcturuse Mesarthimu, ti si konzort nasljednog suverena. Ti si upravitelj
Mesarthima. Ali ovakvo što jednostavno se ne smije dogoditi ponovno.‖ Nashira
zakoraĉi prema nama. ―Izdaja se moţe sprijeĉiti samo na jedan naĉin, a to je da
se izdajnici primjerno kazne. Visjet ćeš u komadima s gradskih zidina.‖
Upravitelj se nije pomaknuo. ―Bolje i to nego da sluţim tvojem
zadovoljstvu.‖
―Vjeĉito tako smion. Ili lakomislen.‖ Dotaknula mu je lice. ―Pobrinut ću se
da se unište i svi tvoji stari drugovi.‖
―Ne.‖ Izišla sam mu iza leĊa. ―Ne moţeš...‖
Nisam se stigla ni pomaknuti. Udarac koji mi je zadala oborio me s nogu.
Kut sanduka okrznuo me po glavi i posjekao me iznad oka. Posegnula sam
odmah za krhotinama stakla. Ĉula sam upravitelja kako mi izgovara ime, glasom
punim srdţbe – ali onda su se pojavili Thuban i Situla, njene vjerne sluge, koji
ga neće pustiti. Thuban uhvati svoj noţ za drţak i tresne upravitelja u glavu.
Nije pao. Ovaj put neće pasti na koljena pred Sargasima.
―Tvojim ću se grijesima pozabaviti kasnije, Arcturuse. Oduzimam ti
poloţaj konzorta nasljednog suverena.‖ Nashira se odmakne od njega.

312
 ―Thubane, Situla – odvedite ga na galeriju.‖
―Da, suverenu‖, rekao je Thuban. Uhvatio je upravitelja za grlo. ―Vrijeme
je da platiš za ono što si uĉinio, izdajnice svoje vrste.‖
Situla mu je zarila prste u rame. Posramljena zbog roĊaka izdajnika. Nije
progovarala.
Ne, ne. Ne moţe tako završiti, ne opet kao XVIII. Sezona. Više nije bio
konzort nasljednog suverena. Upropašten je. Utrnula sam i zadnju luĉ.
Pokušavala sam mu uhvatiti pogled, oĉajniĉki traţila neku nadu, nešto što bi se
dalo spasiti – ali oĉi su mu bile mirne i mraĉne, sve što sam mogla osjetiti bila je
šutnja. Thuban i Situla su ga odvukli.
Nashira je prošla preko razbijenog stakla. Nisam se micala, ostala sam na
podu, meĊu krhotinama. Oĉi mi je ispunila ogorĉena vrelina. Kakva sam bila
budala. Pa što mi je bilo u glavi? Što sam to radila?
―Stigao je tvoj ĉas, onironaute.‖
―Konaĉno.‖ Krv mi je curila iz rane na glavi. ―Dugo si ĉekala.‖
―Trebala bi se veseliti. Koliko sam shvatila, onironauti ţude za eterom.
Veĉeras se moţeš stopiti s njim.‖
―Nikada nećeš zavladati ovim svijetom.‖ Sad sam podigla glavu, tijelo mi
se treslo – od srdţbe, a ne straha. ―Moţeš me ubiti. Moţeš uzeti mene. Ali nas
nećeš. Sedam peĉata te ĉekaju. Ĉeka te Jaxon Hall. Ĉeka te cijela Organizacija.‖
Podigla sam bradu i pogledala je ravno u oĉi. ―Sretno ti bilo.‖
Nashira me uhvati za kosu i podigne na noge. Pribliţila mi je lice. ―Mogla
si postići više‖, rekla je. ―Mogla si toliko toga postati. A ispada kako ćeš uskoro
postati ništa. Sve što si bila, bit će moje.‖ Uhvatila me rukom u ĉeliĉni zagrljaj
Refaima. ―Alsafi, odnesi ovu vreću kostiju na pozornicu. Vrijeme je da preda
duh.‖
Alsafi me poveo stepenicama, išla sam bez razmišljanja. Prebacili su mi
vreću preko glave. Usne su me pekle, obrazi gorjeli. Nisam mogla disati, glava
mi je bila mutna.
Nema više upravitelja. Izgubila sam ga, pustila sam da uhvate mog jedinog
saveznika meĊu Refovima. Nashira ga neće tek ubiti, sad kad se tako srozao da
golim rukama dodiruje ljudsko biće. To je bilo više od izdaje. Time što me
ljubio, grlio, konzort nasljednog suverena ponizio je cijelu svoju obitelj. Više
nije bio dostojan kandidat. Više nije bio ništa.
Alsafi me ĉvrsto drţao za ruku. Ĉekala me smrt. Za manje od deset minuta
stopit ću se s eterom, kao i svi drugi duhovi. Moja će srebrna vrpca puknuti.
Nikada se više neću moći vratiti u vlastito tijelo koje sam nastanjivala
devetnaest godina. Ubuduće ću morati sluţiti Nashiru.
Skinuli su mi vreću s glave. Nalazila sam se na kraju pozornice i
promatrala svršetak predstave. Stajala sam izmeĊu dva Refa, Alsafi i Terebell.

313
 Terebell se nagne do moje glave. ―Gdje je Arcturus?‖
―Odveli su ga na galeriju. Thuban i Situla.‖
―Mi ćemo se obraĉunati s njima.‖ Alsafi mi pusti ruku. ―Moraš zavlaĉiti
nasljednog suverena, onironaute.‖
Znala sam kako je Terebell jedna od upraviteljevih suradnica, ali nisam
znala za Alsafija. Nije baš djelovao kao simpatizer, a opet, nije ni upravitelj.
Nadglednik je pobjegao s bine, kostima natopljenim umjetnom krvlju, za
sobom je ostavio noţ. Guildhallom je odjekivalo njegovo zapomaganje.
Izaslanici su navijali dok ga je skupina glumaca odjevenih u Scionove odore
istjerala na ulicu. Pljesak je bio zaglušujući. I dalje je trajao dok se Nashira
stepenicama opet penjala na binu.
―Hvala vam, dame i gospodo, vrlo ste ljubazni. Drago mi je što vam se
svidjela naša predstava.‖ Nije baš izgledala kao da joj je drago. ―Bit će mi
zadovoljstvo na kraju ove veĉeri pokazati vam kako ovdje u Šeolu I djeluje naš
pravosudni sustav. Jedan od naših vidovnjaka pokazao je neposluh takve razine
koji se mora kazniti lišavanjem ţivota. Kao i Krvavi Kralj, mora biti prognan
tamo gdje ne moţe doći u dodir s amaurotiĉnom populacijom i gdje više ne
moţe djelovati pogubno.
XX-59-40 ovo nije prva izdaja. Potjeĉe iz mljekarskog kraja Tipperary, na
krajnjem jugu Irske – zemlje koja se dugo povezivala buntovništvom.‖ Cathal
Bell se s nelagodom premještao s noge na nogu. Nekoliko izaslanika govorilo je
ispod glasa. ―Nakon što je stigla u Englesku, odmah je upala u londonsku
zloĉinaĉku Organizaciju. Jedne veĉeri na sedmog oţujka ubila je dvoje svoje
vidovnjaĉke subraće, podĉuvare u Scionovoj sluţbi. Izvela je to hladnokrvno i
okrutno. Ni jedna od njenih ţrtava nije u smrt otišla brzo. Iste veĉeri dovedena je
u Šeol I.‖
Nashira je koraĉala pozornicom. ―Nadali smo se kako ćemo je moći
educirati, nauĉiti je da kontrolira moći kojima je obdarena. Boli nas kad gubimo
mlade vidovnjake. A boli nas i priznanje kako je naš trud da se 40 popravi bio
uzaludan. Na naše suosjećanje odgovorila je neposlušnošću i brutalnošću. Nije
joj ostala druga mogućnost osim da iziĊe pred sud inkvizitora.‖
Pogledala sam iza nje. Na pozornici nije bilo stratišta, nije bilo ni
bolesniĉkih kolica niti bloka. Ali je zato tu bio maĉ.
Krv mi se smrznuta u venama. Nije to bio obiĉan maĉ. Imao je zlatnu
oštricu i crnu dršku. Bio je to Inkvizitorov gnjev, maĉ kojim su se sjekle glave
politiĉkim izdajnicima. Koristio se samo kad bi se vidovnjaĉke uhode otkrile u
samom westminsterskom Arhontu. Ja sam kći istaknutog Scionovog
znanstvenika. Izdajnik u redovima prirodnih.
Alsafi i Terebell nestali su iza pozornice. Ostala sam sama, suoĉena s
Nashirom. Okrenula je glavu.
―Istupi, 40.‖

314
 Nisam oklijevala.
Kad sam izašla iza zastora, nastao je tajac. ―Izdajico‖, doviknuo mi je
Cathal Bell, što je bilo popraćeno s nekoliko uzvika negodovanja iz redova
izaslanika. I dalje ih nisam gledala. Bell si je stvarno lijepo uzeo za pravo mene
nazvati izdajnikom.
Hodala sam visoko podignute glave i nastojala se usredotoĉiti samo na
Nashiru. Nisam gledala izaslanike. Nisam gledala ni prema galeriji, kamo su
odveli upravitelja. Stala sam moţda metar od nje. Nashira me polako obilazila.
Kad mi se nije nalazila u vidnom polju, gledala sam ravno ispred sebe.
―Moţda se pitate kako ovdje dijelimo pravdu. Moţda omĉom, ili vatrom
davnih dana. Ovdje je inkvizitorov maĉ, koji su nam donijeli iz citadele.‖
Pokazala je na Gnjev. ―Ali prije nego njime zamahnem, ţelim vam pokazati
nešto drugo: veliki dar kojim raspolaţu Refaimi.‖
Nastao je ţamor.
―Edvard VII. bio je znatiţeljan ĉovjek. I predobro znamo kako je petljao
stvarima kojima se ne treba petljati. Pokušavao je kontrolirati moć koja
nadmašuje ljudsko znanje. Moć koju mi Refaimi dobro poznajemo.‖
Birgitta Tjäder zurila je namrštenog ĉela u pozornicu. Nekoliko izaslanika
pogledalo je svoje tjelesne ĉuvare iz DOB-a, jedan od njih bio je i Bell.
―Zamislite najmoćniju vrstu energije koja postoji na Zemlji.‖ Nashira
ispruţi ruku prema obliţnjoj svjetiljci. ―Elektriĉna struja. Ona je pogonsko
gorivo vašeg ţivotnog stila. Osvjetljava vam gradove i stanove. Omogućava
vam komunikaciju. Eter, izvor – ţivotna sila Refaima – uvelike je nalik na
elektriĉnu struju. Osvijetlit će tamu, neznanje zamijeniti znanjem.‖ Svjetiljka je
odjednom zasjala. ―Ali kad se pogrešno koristi, moţe uništiti. Moţe ubiti.‖
Svjetiljka se ugasi.
―Ja imam dar koji se tijekom prošlih dvaju stoljeća pokazao vrlo korisnim.
Neki vidoviti ljudi pokazuju posebno nasumiĉne moći. Mogu kanalizirati eter –
carstvo mrtvih – na naĉin koji moţe dovesti do ludila ili nasilja. Takvu
sposobnost imao je Krvavi Kralj, a dovela je do njegova tragiĉna ubilaĉkog
pohoda. Ja sam u stanju ukloniti takve opasne mutacije dara.‖ Pokazala je na
mene.
―Vidovitost se, poput energije, ne moţe uništiti – samo prenijeti. Kad 40
umre, njen će se dar kasnije razviti kod drugog vidovnjaka. Ali, ako ga zadrţim
u sebi, osigurat ću da ga nitko više ne moţe koristiti.‖
―Ovo sve su puste izmišljotine, zar ne, Nashira?‖
Izrekla sam to prije nego što sam i pomislila. Okrenula se i pogledala me.
Oĉi su joj bile usijane.
―Više nećeš progovarati.‖
Rekla je to blagim glasom.

315
 Riskirala sam kratak pogled prema galeriji. Prazna. Ispod mene, Michael je
gurnuo ruku u jaknu. Kod njega je bio jedan od pištolja.
S druge strane Guildhalla otvorila su se vrata. Terebell, Alsafi i upravitelj.
Pogledi su nam se sreli nad glavama izaslanika. Zlatna je vrpca podrhtavala.
Vidjela sam sliku noţa koji leţi na podu, noţa koji je ostavio nadglednik. Leţao
je kakvih pola metra od Nashire.
Kad se opet okrenula publici, duh mi je poletio prostorom koji nas je
dijelio. Svom snagom koju sam mogla skupiti, provalila sam joj u hadalnu zonu.
Napad nije oĉekivala. Zamislila sam se u golemom snovitom obliku, kao kakva
diva koji je dovoljno velik da sruši svaku prepreku.
Eter je podrhtavao. Po Guildhallu su se razletjeli duhovi, jurili su na
Nashiru sa svih strana. Pridruţili su mi se na rubu njene onirosfere i probili njen
drevni oklop. Petero ju je anĊela pokušavalo obraniti, ali sad se dvadeset, pa
pedeset, pa dvjesto duhova obrušilo na nju i zidovi su stali popuštati. Nisam
namjeravala izgubiti ni sekunde. Prodirala sam kroz tamu i bacila se u samo srce
njene onirosfere.
Gledala sam njenim oĉima. Prostorija se pretvorila u mutni kovitlac boja i
tame, svjetla i vatre, spektar stvari koje nikada u ţivotu nisam vidjela. Vide li
tako Refovi svijet? Aura je bilo posvuda. Stekla sam vid – ali sad sam opet
postala slijepa, a njene su oĉi odbile gledati. Nisu ţeljele da vidim kroz njih.
Nisu bile moje. Natjerala sam ih da se otvore, pogledala svoj dlan. Prevelik, u
rukavici. Vid mi se zgrĉio. Borila se protiv mene. Požuri, Paige.
Noţ. Tamo je noţ. Požuri. Posegnula sam za noţem. Već i pokušaj da
pokrenem ruku bio je strahovito naporan, kao da diţem utege. Ubij je. Uši su mi
zvonile od krikova i neobiĉnih novih zvukova, glasova, tisuća glasova. Ubij je.
Moji novi prsti sklopili su se oko drška. Noţ. Tu je. Povukla sam ruku i jednim
udarcem zarila si oštricu u grudi. Izaslanici su stali vikati. Vid mi se ponovno
suzio poput tunela. Sve je treperilo. Svojom novom rukom okrenula sam noţ i
kidala što god da tvori Nashirino tijelo. Nisam osjećala bol. Bila je neosjetljiva
na ubode amaurotiĉnog noţa. Ubola sam je ponovno, ovaj put u lijevu stranu,
gdje bi ĉovjeku bilo srce. I dalje nije bilo bola. Ali kad sam treći put podigla
ruku, izbaĉena sam joj iz tijela.
Duhovi su se raspršili po dvorani i utrnuli sve svijeće. Guildhallom je
zavladao kaos. Kad sam povratila vid, nisam razabirala ništa. U ušima su mi
odjekivali krikovi.
Svijeće su opet oţivjele. Nashira je leţala na daskama pozornice. Nije se
micala. Noţ joj je i dalje bio zariven u grudi, do balĉaka. ―Nasljedni suverenu‖,
viknuo je neki Ref. Izaslanici su utihnuli. Dok sam se vukla binom do Nashire,
ruke su mi se tresle. Pogledala sam to lice, ugasle oĉi. Duhovi iz XVIII. Sezone
kostiju i dalje su lebdjeli oko nje, kao da ĉekaju da im se pridruţi u eteru.

316
 Onda joj je oĉi ispunilo mutno, prigušeno svjetlo. Polako je okrenula glavu.
Osjetila sam da nekontrolirano drhtim, dok se podizala na noge. ―Vrlo vješto‖,
rekla je. ―Jako pametno i vrlo vješto.‖
Nastavila sam se kretati, prstima sam grebla po daskama. Gledala sam je
kako izvlaĉi noţ iz grudi. Iz publike su se ĉuli uzdasi zaprepaštenja. ―Da vidimo
još toga.‖ Kapljice svjetla padale su poput suza. ―Nemam ništa protiv.‖
Trgnula je rukom, a noţ se našao u zraku. Na trenutak je stajao, kao da visi
na nekoj nevidljivoj niti – a onda poletio prema meni. Okrznuo me po obrazu i
ostavio tanku posjekotinu. Svijeće su zatreperile.
Jedan od njenih anĊela bio je poltergeist. Nisu ĉesto bili u stanju podizati
fiziĉke tvari, ali takve sam stvari već vidjela. Jaxon je to nazivao aportiranje.
Duhovi koji pomiĉu predmete. Oblio me hladan znoj. Ne smijem se plašiti. Već
sam jednom bila naletjela na poltergeista. Sad kad mi je duh zreo, mogu se
braniti.
―Ako baš ţeliš‖, rekla sam.
Ovaj je put nisam mogla zaskoĉiti. Ispred svoje onirosfere je podigla sve
moguće obrambene zidove. Kao da su mi se u lice zalupila golema vrata,
odbaĉena sam ravno u svoje tijelo. Srce mi se uznemirilo. Pritisak na glavi, kao
da me stišće kaciga, pojaĉao se. Ĉula sam poznati glas, ali se izgubio u dugom,
pištavom tonu koji mi je zvonio u ušima.
Pokreni se. Morala sam se pokrenuti. Jer ona se zaustaviti neće. Nikada mi
neće prestati progoniti duh. Podigla sam se na lakat i pokušavala pronaći noţ.
Pred oĉima mi se ukazao njen obris, pribliţavala mi se.
―Izgledaš mi umorno, Paige. Prepusti se. Eter te zove.‖
―Izgleda da onda imam jedan propušten poziv‖, nekako sam uspjela reći.
Za ono što je uslijedilo, nisam bila spremna. Svih pet njenih anĊela spojilo
se i poletjelo na mene.
Kroz moju obranu probili su se poput kakvog crnog vala. S vanjske strane
moje onirosfere glava mi je tresnula u pod. Unutra, duhovi su neumoljivo krĉili
put i razbacivali crvene latice. Pred oĉima su mi letjeli prizori. Svaka misao,
svako sjećanje bilo je oštećeno. Krv, vatra, krv. Polje uvenulog cvijeća. Kao da
mi je grudi stiskala golema ruka, pa se nisam mogla pomaknuti s mjesta. U
sanduku, u lijesu. Nisam se mogla pomaknuti, disati, misliti. Petero duhova
sjeklo je kroz mene poput sablje, grabili mi komadiće uma, komadiće duše.
Okrenula sam se na bok i trzala poput zgaţenog kukca.
Mali mišići ruku i nogu poĉeli su mi se grĉiti. Otvorila sam oĉi. Svjetlo ih
je spaljivalo. Mogla sam vidjeti samo Nashiru, ispruţila je ruku, a oštrica noţa
sjala se na svjetlu svijeća. Onda je nestala. Zadnjim atomom snage odagnala sam
vlagu iz oĉiju i podigla glavu s poda. Michael joj je skoĉio na leĊa i tako joj
odvratio paţnju s mene. U ruci je drţao noţ. Pokušao ju je ubosti u vrat, ali je

317
promašio za nekoliko centimetara. Trzajem ruke Nashira ga baci s pozornice.
Pao je na harlića pa su obojica tresnula o tlo.
Za koji trenutak opet će se okrenuti meni. Ovaj će me put dokrajĉiti. Njeno
mi se lice ukazalo iznad glave, a oĉi pocrvenjele.
Crte lice su joj se smekšale, vidjela sam je samo u izmaglici. Izvlaĉila mi je
svu snagu, tako da se ne mogu opet posluţiti duhom. Kidala je moju vezu s
eterom. Bila sam mrtva. Kleknula je pored mene i stavila mi glavu pod lakat.
―Hvala ti, Paige Mahoney.‖ Vrh noţa bio mi je pod grlom. ―Tvoj dar neću
uludo potrošiti.‖
To je bilo to. Nisam imala niti posljednju misao. Uspjela sam je tek,
zadnjim atomom snage, pogledati u oĉi.
A onda se pojavio upravitelj. Odvlaĉio ju je s mene, koristio se
nevjerojatnim špulama, kovitlao ih u štitove, poput gutaĉa vatre. Da vidim
duhove, pomislila sam neodreĊeno, to bi vjerojatno bio veliĉanstven prizor. Uz
njega su bili Terebell i Alsafi, kao i drugi, da to nije Pleione? Obrisi su im se
stapali. Onirosfera mi je u vidnom polju izazivala ĉudne fatamorgane. Onda me
netko uzeo u zagrljaj, podigao me i nosio s pozornice.
Svijet mi se ukazivao u bljeskovima. U onirosferi mi je bjesnjela oluja:
sjećanja su curila kroz pukotine nalik munjama, snaţan vjetar derao je cvjetove.
Um mi je poharan.
Bila sam tek napola svjesna vanjskog svijeta. Tu je bio upravitelj.
Prepoznala sam mu onirosferu, bila je to poznata prisutnost uz moju vlastitu.
Nosio me na galeriju, odnosio od onog što se dogodilo u nekoliko minuta koliko
sam bila bez svijesti. Dok mu spuštao na tlo, mogla sam osjetiti krv koja mi se
sušila na licu. Jedva sam se sjećala gdje sam.
―Paige, ne daj se, bori se. Moraš se oduprijeti.‖
Milovao me rukom po kosi. Gledala sam mu lice i pokušala natjerati obrise
da se izoštre.
Pojavio se još jedan par oĉiju. Pomislila sam da je to opet Terebell. Na
neko sam vrijeme izgubila svijest i probudila se uz šuplje huĉanje u ušima. Zvuk
mi je pritiskao sljepooĉnice. Kad me bol natjerao da se vratim u fiziĉki svijet,
odozgo me gledao upravitelj. Bili smo na galeriji, iznad ţamora u dvorani.
―Paige‖, rekao je. ―Ĉuješ li me?‖
Zvuĉalo mi je kao pitanje. Klimnula sam glavom.
―Nashira.‖ Nisam mogla govoriti glasnije od šapta.
―Ţiva je. Ali i ti si.‖
Još je ţiva. Nashira je još tu. Osjetila sam blagu paniku, ali tijelo mi je bilo
preslabo da odgovori. Još nismo bili gotovi.

318
 Odozgo je odjeknuo hitac iz pištolja. Sve je bilo tamno, osim njegovih
oĉiju. ―Bio je...‖ upravitelj se nagne bliţe mojim ustima kako bi me mogao ĉuti.
―Bio je poltergeist. Ima... poltergeista.‖
―Tako je. Ali nisi bila nespremna.‖ Prešao mi je prstom preko vrata.
―Nisam li ti rekao kako bi ti to moglo spasiti ţivot?‖
Svjetlo iz njegovih oĉiju odbilo se od privjeska, predmeta naĉinjenog tako
da odbija poltergeiste. Koji mi je on dao. Koji sam pokušala odbiti, i moţda ga
sada ne bih ni nosila. Upravitelj me podigne na grudi, jednom rukom pridrţavao
mi je glavu. ―Pomoć dolazi‖, rekao je jako tiho. ―Stigli su ti u pomoć, Paige.
Došli su ti Peĉati.‖
Doţivjela sam još jedan trenutak sljepila, u kojem se buka pojaĉala.
Onirosfera mi se s mukom oporavljala. Bila je teško oštećena, još danima se
neće poĉeti obnavljati. A moţda nikada i ne poĉne. Kako bilo, nisam se mogla
micati, no vrijeme je istjecalo – morala sam stići do livade i pronaći izlaz. Išla
sam kući. Morala sam poći kući.
Kad sam opet otvorila oĉi, opeklo ih je bjesomuĉno svjetlo. Nije to bila
svijeća. Pokušala sam ga blokirati, grudni koš mi se nadimao. ―Paige.‖
Netko me uzao za ruku. Nije bio upravitelj. Netko drugi.
―Paige, dušo.‖
Glas mi je bio poznat.
Ne moţe on biti tu. To je sigurno priviĊenje, slika iz moje oštećene
onirosfere. Ali kad me uzeo za ruku, znala sam da je stvaran. Glava mi je i dalje
leţala upravitelju u krilu. ―Nick‖, uspjela sam protisnuti. Bio je u svojem crnom
odijelu, s crvenom kravatom.
―Tako je, sötnos, ja sam.‖
Pogledala sam prste. Postajali su sivi. Ispod noktiju je sve bilo
tamnoruţiĉasto, plavkasto.
―Paige‖, rekao je Nick tiho, zapovjednim tonom, ―ne sklapaj oĉi. Ostani s
nama, dušo. Hajde.‖
―Ti, moraš ići.‖ Šapnula sam promuklim glasom.
―Idem. A ideš i ti.‖
―Hajde, Vizijo. Ne moţemo gubiti vrijeme.‖ Neki drugi glas. ―Lijeĉit ćemo
svoju malu izgubljenu sanjarku kad stignemo u citadelu.‖
Jaxon.
Ne, ne. Zašto su došli? Vidjet će ih Nashira. ―Tada će već biti prekasno.‖
Isto oštro svjetlo zabljesnulo mi je oĉi. ―Zjenice ne reagiraju. Cerebralna
hipoksija. Ako to ne uĉinimo, umrijet će.‖ Ruka mi je maknula kosu s oznojenog
lica. ―Gdje je, dovraga, Danica?‖
Nisam mogla shvatiti zašto upravitelj ne progovara. Bio je tu, osjećala sam
ga.
319
 Još jednom sam ostala bez svijesti. Kad mi se vratio vid, nešto mi je bilo
priĉvršćeno preko usta i nosa. Prepoznala sam taj plastiĉni miris: PVS2,
prijenosni roĊak sustava za vitalne funkcije kojim se sluţila Dani.
U blizini je bilo još onirosfera, skupile su se oko mene. Nick me drţao na
rukama, maska mi je bila na ustima. Upijala sam kisik, vjeĊe su mi teţile tonu.
Nikada se u ţivotu nisam osjetila tako ispijenom, potrošenom do krajnjih
granica.
―Ne djeluje. Onirosfera joj je oštećena.‖
―Onaj vlak neće ĉekati na nas, Vizijo.‖ Jaxon je to izrekao zapovjednim
tonom. ―Ponesi je. Idemo.‖
Te rijeĉi nekako su mi uspjele spuznuti u glavu. Onda je prvi put nakon
više minuta progovorio upravitelj: ―Ja joj mogu pomoći.‖
―Ne prilazi joj‖, rekao je Nick.
―Nemamo vremena za gubljenje. NOB je vjerojatno već krenuo s mosta.
Odmah će spaziti vašu auru, doktore Nygård. Izgubit ćete ugled koji imate kod
Sciona.‖ Upravitelj ih pogleda.―Paige će umrijeti ako se ništa ne poduzme.
Oštećena onirosfera moţe se izlijeĉiti, ali samo ako budemo djelovali brzo. Ţeliš
li izgubiti svog onironauta, Bijeli Vezaĉu?‖
―Odakle mi znate ime?‖ Jaxon se okrenuo poput novĉića. U mraku ga
nisam mogla vidjeti, ali sam osjetila iznenadnu promjenu u njegovoj onirosferi,
podigao je obrambene zidove.
―Imamo mi svoje metode.‖
Njihove rijeĉi bile su kao niz obrazaca, koje je bilo nemoguće dešifrirati.
Ništa nisam razumjela. Nick se sagnuo, osjetila sam mu topao dah na obrazu.
―Paige‖, rekao mi je na uho, ―ovaj muškarac tvrdi da te moţe izlijeĉiti. Mogu li
mu vjerovati?‖
Vjerovati. Tu sam rijeĉ prepoznala. Suncem okupan cvijet na rubu
percepcije, koji me poziva u neki drugi svijet, drugaĉiji ţivot, prije polja
makova.
―Da.‖
Ĉim sam to izgovorila, upravitelj mi priĊe. Preko ramena sam mu vidjela
Pleione. ―Paige, moraš razmaknuti sve mentalne obrambene mehanizme koje
moţeš‖, rekao je. ―Jesi li to u stanju?‖
Kao da mi je uopće ostao ikakav traĉak obrane.
Upravitelj uzme ampulu koju je na dlanu u rukavici drţala Pleione. Gotovo
praznu boĉicu amaranta. Jedna od onih s ožiljcima. Sigurno su stvarali zalihe,
nastojali saĉuvati svaku kap. Stavio mi je malo pod nos, malo više na usne.
Vrelina mi je ulazila pod koţu. Kao da me doziva eter i moli da otvorim um.
Unutra je navrla toplina i stala šivati poderane dijelove moje onirosfere.
Upravitelj me palcem pomilovao po obrazu.

320
 ―Paige?‖
Trepnula sam.
―Jesi li dobro?‖
―Jesam‖, rekla sam. ―Ĉini mi se.‖
Pridigla sam se, sjela pa pokušala ustati. Nick mi je pomogao da stanem na
noge. Nisam osjećala bol. Trljala sam oĉi i treptala, pokušavala se prilagoditi
tami.
―Kako ste dovraga uspjeli doći ovamo?‖ upitala sam ga dok sam ga grabila
za ruku. Nisam mogla skinuti pogled s njega. Bio je stvaran, bio je tu.
―Došli smo s ekipom iz Sciona. Objasnit ću ti kasnije.‖ Zagrlio me i ĉvrsto
privio na grudi. ―Hajde. Odlazimo odavde.‖
Jaxon je stajao nekoliko koraka dalje i objema rukama stezao štap. Stajao je
izmeĊu Danice i Zekea. Bili su odjeveni kao pripadnici Sciona. Na drugom kraju
galerije Nadine je iz pištolja pucala po izaslanicima. Dvoje Refaima me
promatralo.
―Upravitelju, koliko...‖, duboko sam udahnula, ―koliko nam je vremena
ostalo?‖
―Pedeset minuta. Morate krenuti.‖
Manje od sat vremena. Što prije stignemo do vlaka, prije ću moći ispaliti
raketu kao signal drugim vidovnjacima.
―Vjerujem kako i dalje znaš kome trebaš biti odana, Paige‖, rekao je Jaxon.
Odmjerio me. ―Gotovo da sam posumnjao u tebe, frajlo moja, s onom
predstavom koju si izvela u Londonu.‖
―Jaxone, ljudi ovdje ginu, vidovnjaci umiru. Moţemo li za trenutak
zanemariti taj dogaĊaj i usredotoĉiti se na to da se maknemo odavde?‖
Nije mi imao priliku odgovoriti. Skupina Refova prodrla je na galeriju,
mašući velikim špulama. Upravitelj i Pleione zaklone nas tijelima.
―Idite‖, reĉe upravitelj.
Bila sam rastrgnuta. Otići ili ostati. Jaxon je već išao niz stubište, a za njim
i ostali. ―Paige, doĊi‖, poţurivao me Nick.
Pleione blokira špulu. Upravitelj se okrene prema meni.
―Bjeţi. Idi do Port Meadowa‖, rekao je. ―Naći ćemo se tamo.‖
Nisam imala izbora, nisam ga mogla natjerati da poĊe sa mnom – mogla
sam jedino postupiti kako je traţio i nadati se da nisam pogriješila. Nick me
uhvati za ruku pa smo jurnuli niz stepenice u predvorje Guildhalla. Nije bilo
vremena za zaustavljanje.
Harlići i Refovi izašli su na ulice. Uspaniĉeni izaslanici i njihovi ĉuvari iz
NOB-a trĉali su predvorjem. Nick ih je slijedio. Ja sam se zaustavila kad je

321
zadrhtao eter. Okrenula sam se prema dvorani. Nešto nije bilo kako treba, u to
sam bila sigurna.
Prije nego što sam stigla razmisliti, već sam kamenim stubištem jurila
natrag. Jaxon je viknuo za mnom: ―I ti to ideš... kamo toĉno?‖
―Daj se samo probij do vlaka, Jaxone.‖
Nisam ĉula odgovor. Nick se vratio po mene, htio me uhvatiti za ruku.
―Kamo ćeš?‖
―Idi s Jaxonom.‖
―Moramo otići. Ako NOB ugleda moju auru...‖
Umuknuo je kad smo stigli u ispraţnjenu dvoranu. Tama je ispunila svaki
djelić prostorije. Većina se svijeća ugasila, ali tri crvene svjetiljke i dalje su
gorjele tamo gdje su pale. Zastor na kojem je Liss plesala leţao je na podu, u
dvjema odvojenim hrpama. Krenula sam prema njima, osjetila sam slabo
svjetlucanje onirosfere. Potrĉala sam mramornim podom i pala na koljena.
―Liss.‖ Uhvatila sam je za ruku. ―Liss, hajde.‖
Što ju je vratilo svili? Kosa joj je bila slijepljena od krvi. Ma ne moţe biti
mrtva, nakon što sam joj spasila ţivot. Ne nakon svega što smo zajedno
pripremile. Ne smije umrijeti. Seb je našao smrt: zašto za njim mora i Liss?
Liss otvori oĉi, tek je malo podigla vjeĊe. Još je bila odjevena kao kraljeva
ţrtva. Kad me ugledala, jedva primjetno se osmjehnula.
―Zdravo.‖ Sipljivo je disala. ―Oprosti što sam... zakasnila.‖
―A, ne. Da se nisi usudila umrijeti, Liss. Hajde.‖ Stisnula sam joj ruku.
―Molim te. Već smo jednom mislili kako smo te izgubili. Nemoj da opet
ostanemo bez tebe.‖
―Drago mi je što je nekom stalo.‖ Zasuzile su mi oĉi: hladne, drhtave suze
koje nisu padale. Iz usta joj je curila krv. Nisam mogla razabrati što je bila
kazališna, a što njena krv.
―I-di‖, rekla je slabim glasom. ―Napravi što ja nisam mogla... jednostavno
nisam mogla. Samo sam htjela... opet vidjeti svoj dom.‖
Glava joj je pala u stranu. Stisak prstiju u mojoj ruci je popustio, a duh joj
je kliznuo u eter.
Neko sam vrijeme samo sjedila i promatrala njeno mrtvo tijelo. Nick pogne
glavu pa joj prekrije lice zastorom. Liss više nema. Natjerala sam se da to
izgovorim u sebi. Liss više nema, baš kao što nema ni Seba. Nisi ih spasila. Više
ih nema.
―Trebala bi izreći trenodiju‖, promrmljao je Nick. ―Ja joj ne znam ime,
sötnos.‖
Imao je pravo. Liss ne bi htjela da ostane tu, u svojem zatvoru.

322
 ―Liss Rymore‖, nadala sam se da joj je to puno ime, ―idi u eter. Sve je
riješeno. Svi su dugovi vraćeni. Sad više ne moraš prebivati meĊu ţivima.‖
Duh joj je nestao.
Nisam mogla gledati njeno mrtvo tijelo. Nije to bila Liss – samo tijelo,
ljuska, sjena svijeta koji je za sobom ostavila.
Pod njenom hladnom rukom leţao je signalni pištolj. Zadatak joj je bio da
ispali raketu. Njeţno sam ga oslobodila njenih prstiju. ―Ne bi htjela da
odustaneš.‖ Nick je to rekao dok sam provjeravala je li pištolj nabijen. ―Ne bi
ţeljela da umreš za nju.‖
―Bogami, mislim da bi.‖
Glas mi je bio poznat. Gomeisu Sargasa nisam mogla vidjeti, ali glas mu je
odjekivao prostorijom. ―Jesi li je ti ubio, Gomeisa?‖ Ustala sam.
―Je li ti sad dovoljno dobra, kad je mrtva?‖
Tišina ga je proklinjala.
Iza mene se zaĉuo tihi glas. ―Ne bi se smio skrivati u mraku, Gomeisa.‖
Pogledala sam tko je to rekao. Upravitelj je ušao u dvoranu, pogled je
uperio na galeriju. ―Ako te baš nije strah Paige‖, dodao je. ―Vani grad gori.
Tvoja fasada moći već se raspala.‖
Smijeh. Napela sam se.
―Ne bojim se Sciona. Oni su nam svoj svijet dali na srebrnom pladnju,
Arcturuse. A mi ćemo sada s njega veĉerati.‖
―Idi dovraga‖, rekla sam.
―A ne bojim se ni tebe, 40. Zašto bismo se bojali smrti, kad smo mi već
smrt? Osim toga, da me izbace iz ovog trulog svijeta – tvog malog svijeta cvijeta
i tkiva – pa, gotovo bi mi uĉinila uslugu. Samo kad u njemu ne bi bilo još toliko
posla.‖ Koraci. ―Smrt ne moţeš ubiti. Kakva bi to vatra mogla oprţiti sunce?
Tko moţe utopiti ocean?‖
―Sigurna sam da bi se ponešto dalo srediti‖, rekla sam.
Glas mi je bio miran, ali ja sam se tresla. Od straha ili bijesa, nisam više
znala. Iza upravitelja se pojavio još jedan muški Ref. Uz njega je bila Terebell.
―Predlaţem vam da oboje zamislite nešto. Naroĉito ti, Arcturuse. S
obzirom na sve što moţeš izgubiti.‖
Upravitelj nije progovarao. Pokušavala sam locirati mjesto s kojeg je
dolazio glas. Negdje iznad mene. S galerije.
―Zamislite leptira. Njegova šarena krila ţivih boja. Prekrasan je. Voljen. A
onda pogledajte moljca. Istog je oblika – ali koje li razlike! Moljac je blijed, slab
i ruţan. Jadno stvorenje koje samo sebe uništava. Ne vlada sobom, jer kad vidi
vatru, ţudi za toplinom. A kad doĊe do plamena, izgori.‖ Glas mu je odjekivao
svuda uokolo. U ušima, u glavi. ―Tako mi vidimo tvoj svijet, Paige Mahoney.
Kao kutiju moljaca koji samo ĉekaju da izgore.‖
323
 Onirosfera mu je bila tako blizu. Pripravila sam duh. Bilo mi je svejedno
kakve ću mu ozljede nanijeti. Ubio je Liss; ja ću sad ubiti njega.
Upravitelj me uhvati za podlakticu. ―Nemoj‖, rekao je. ―Mi ćemo se
pobrinuti za njega.‖
―Radije bih sama.‖
―Ne moţeš je osvetiti, onironaute.‖ Pleione nije skidala pogled s
neprijatelja. ―Idi na livadu. Ostalo je malo vremena.‖
―Tako je, na livadu, 40. Putuj našim vlakom u našu citadelu.‖ Gomeisa se
pojavi iza stupova. Oĉi su mu bile svjeţe od aure – bilo je to posljednje što će
ikada uzeti od Liss Rymore. ―Zar je ovdje bilo tako grozno, 40? Dali smo ti
svoje utoĉište, svoje znanje – novi dom. Ovdje nisi bila pripadnik neprirodnih:
bila si niţeg poloţaja, istina, ali si dobila svoje mjesto. Dok si Scionu simptom
zaraze. Svrbeţ na njegovoj tankoj koţi.‖ Ispruţio je ruku u rukavici. ―Nemaš
tamo svog doma, onironaute. Ostani s nama. Da vidiš što se krije ispod
površine.‖
Mišići samo što mi nisu poĉeli pucati. Gledao je ravno u mene – u oĉi, u
moju onirosferu, u moje najmraĉnije predjele. Znao je kako ono što govori ima
smisla. Dobro je vladao svojom naopakom logikom; već se dva stoljeća na nju
oslanjao kako bi slabe dovodio u iskušenje. Prije nego što sam mu stigla
odgovoriti, upravitelj me povukao i oborio s nogu. Preko ramena mu je
zazviţdala zakrivljena oštrica i prošla iznad glave. U mraku je nisam ni vidjela.
Kad sam pala na tlo, jurnuo je na Gomeisu. Terebell i muškarac su ga pratili,
oboje su usput skupljali špule i ispuštali grozne zvukove. Nick mi je pomogao
da ustanem, ali mu ruke nisam osjećala. Osjećala sam samo eter u kojem su
plesali Refaimi.
Zrak oko mene stanjio se poput srebrne gaze. Ĉetvero Refova nisam mogla
vidjeti, ali sam im osjećala pokrete. Svako stezanje mišića, svaki okret i korak u
eteru izazivali su valove. Plesali su na rubu ţivota. Bio je to ples divova, danse
macabre.
Duhovi iz Sezone kostiju još su lebdjeli u dvorani.
Terebellina špula proletjela je kroz stupove: trideset duhova, koji su se svi
dizali i ispreplitali, spajali se za udarac u njegovu onirosferu. Ni jedan vidovnjak
ne bi mogao preţivjeti da ga toliko duhova napadne odjednom. Ĉekala sam da
mu svi istovremeno zadaju udarac.
Gomeisin smijeh penjao se sve do stropa. Jednim zamahom ruke razbio je
cijelu špulu. Duhovi su se raspršili dvoranom, poput krhotina razbijenog zrcala.
Terebellino mlohavo tijelo odbaĉeno je u stup. Hladnim zrakom prasnuo je zvuk
udarca kostiju u mramor.
Kad se na njega zaletio drugi Ref, Gomeisa je samo oštro podigao dlan.
Tim pokretom bacio je napadaĉa na pozornicu. Daske su se pod njegovom
teţinom razletjele u komadiće pa je pao u propadalište.

324
 Ustuknula sam, okliznula se na krvi, da Gomeisa nije neka vrsta
poltergeista? Mogao se sluţiti aportiranjem – pomicati stvari, a da ih ne
dodiruje. Kad sam to shvatila, srce mi je divlje zalupalo u grudima. Mogao me
tresnuti o strop kad poţeli.
Ostao je samo upravitelj. Okrenuo se prema neprijatelju, koji je u
polumraku izgledao uţasavajuće. ―No, Arcturuse, hajde‖, rekao mu je Gomeisa i
raširio ruke. ―Plati otkupninu.‖
Tad je pozornica eksplodirala.

325
 29.
Njegov rastanak od nje

Nalet vrelog zraka odbacio me unatrag i zaglušio. Pala sam i snaţno udarila
desni bok, zbog ĉega sam slomila kuk. Osjetila sam kako me Nick hvata za
podlakticu i vuĉe da se podignem na noge, iz dvorane odvlaĉi u predvorje.
Plamenovi su nas sustigli kad smo stigli do vrata. Bacila sam se na tlo i prekrila
glavu rukama. Iz Guildhalla je sunuo plamen, prozori su se razletjeli. Drţala
sam se poda i kretala koliko sam brzo mogla. U ruci sam i dalje stezala signalni
pištolj.
Nitko od harlića nije raspolagao materijalom kojim bi mogao izazvati takvu
eksploziju. Oĉito mi Julian nije rekao baš sve. Gdje je pronašao minu, kad ju je
stigao podmetnuti? Je li je uzeo iz Niĉije zemlje? I od kakve je to mine mogao
buknuti plamen koji je uĉas protutnjao zgradom?
Usred oblaka dima Nick me uhvati za lakat i podigne na noge. Iz kose mi je
ispadalo staklo. Uhvatio me jak kašalj, oĉi su me pekle.
―Ĉekaj.‖ Istrgnula sam se Nicku iz ruku. ―Upravitelj...‖
Ne moţe biti mrtav. Nick je nešto vikao, ali je zvuĉalo kao da dolazi iz
velike daljine. Pokušala sam se posluţiti zlatnom vrpcom. Da vidim, osjetim,
ĉujem. Ništa.
Vani su zavijale sirene, u susjednoj ulici razbuktao se velik poţar. Iz
Rooma su izlazili crni oblaci dima. Jedna – ne, nego dvije rezidencije bile su u
plamenu. Jedna je bila Balliol, jedina rezidencija koja je imala struju.
Izaslanicima sad neće biti lako u citadelu dojaviti što se dogaĊa. Hvala ti,
Juliane, pomislila sam.
Hvala ti, ma gdje bio.
Nick me podigao i ponio. ―Moramo krenuti‖, rekao je promuklo. Gledao je
nepoznat grad, lice mu se napelo od napora. ―Paige, ne snalazim se tu – kako
ćemo stići do vlaka?‖
―Idi samo prema sjeveru.‖ Pokušala sam se izvući iz stiska, ali me suviše
ĉvrsto drţao. ―Pa mogu trĉati, dovraga!‖
―Upravo si preţivjela eksploziju i poltergeista!‖ otrese se Nick. Lice mu je
bilo crveno od srdţbe. ―Nisam prevalio toliki put da te sad pustim da pogineš,
Paige. Daj, jednom u ţivotu, pusti nekoga da te nosi.‖
U Šeolu I vladalo je ratno stanje. Kako je Guildhall uništen, pobunjenici su
se raštrkali ulicama i svim sredstvima borili protiv Refaima. Scionovi izaslanici
326
bjeţali su na sve strane za svojim tjelesnim ĉuvarima koji su pucali na
vidovnjake. Julianova jedinica bila je zaduţena za podmetanje poţara i zadatak
je ispunila ubojitim zanosom – već su bili zapalili veći dio Štakornjaka. Htjela
sam ostati, boriti se, ali morala sam ispaliti signalnu raketu. Više ću ljudi spasiti
na taj naĉin.
Nick je pošao najsigurnijim putem, izbjegavao je mjesta gdje su se vodile
borbe i kretao se uskom uliĉicom. Krajiĉkom oka opazila sam još jedan okršaj.
Harlići su se borili uz amaurotike i jakne, zbijeni u gomile kako bi mogli
napadati jednog po jednog Refa – ĉak se i Cyril prikljuĉio borbi. Do ušiju mi je
dopro prodoran vrisak. Pogledala sam Nicku preko ramena. Nell. Dva su je Refa
uhvatila za ruke. ―Ne ideš ti nikamo, 9. Treba nam hrane.‖ Jedan od njih ju je
uhvatio za kosu i privukao joj glavu.
―Ne! Miĉite ruke s mene! Nikada se više nećeš hraniti mnome, parazitu!‖
Vrisci su naglo utihnuli kad joj je gospodar dlanom prekrio usta. ―Nick‖,
viknula sam.
Po ţustrini povika shvatio je kako se radi o hitnoj situaciji i olabavio stisak.
Odmah sam pojurila ravno prema Nell. Nisam imala nikakvog oruţja – ali jesam
svoje posebne moći. Moj dar više mi nije bio prokletstvo. Veĉeras će spasiti, a
ne odnijeti ţivot.
Bacila sam svoj duh na većeg Refa. Gurnuo mu je onirosferu pa sam mu se
mogla probiti u hadalnu zonu i odmah odskoĉiti natrag u svoje tijelo. Stigla sam
na vrijeme da ispruţim ruke, pa nisam lupila bradom o tlo. Nell nije imala pojma
što se upravo odigralo. Oslobodila je ruke koje su joj drţali Refovi pa onog
zdesna ubola noţem i teško ranila u bok. Istovremeno je odnekud izvukla duha i
bacila mu ga u lice. Oglasio se groznim reţanjem. Drugi se i dalje oporavljao od
mojeg napada. Nell je brzo pokupila zalihe materijala koje su joj ispale i dala
petama vjetra.
Dva ozlijeĊena Refa i dalje su predstavljala prijetnju. Onaj kojeg sam
napala okrenuo se prema meni, a pogled naranĉastih oĉiju mu se odjednom
usredotoĉio. Izvukao je noţ iz korica na ruci. ―Vrati se u eter, onironaute.‖
Noţ mi je poletio prema licu. Presporo sam se izmaknula: zahvatio me po
ruci. Nick je ispalio hitac. Metak je Refa pogodio u grudi, ali od toga nikakve
koristi. Poslala sam mu svoj duh u onirosferu. Drugi ga je napad oslabio. Uzela
sam noţ koji je bacio i zarila mu ga u vrat. Pogriješila sam što sam zaboravila na
drugog. Kad je lupio u mene, izbio mi je sav zrak iz pluća i prikovao me na tlo.
Ogromna šaka udarila je centimetar od moje glave.
Nick odbaci pištolj. Kad je Ref podigao ruku da pokuša ponovno, Nick je
zgrabio tri obliţnja duha i bacio ih rafalno na njega. U eteru sam osjetila valove
kad je Refu u onirosferu poslao ţivu sliku i zaslijepio ga. Ref me u sekundi
pustio, napadnut duhovima i vizijom, a ja sam skoĉila na noge i šmugnula nazad
Nicku.

327
 Nismo daleko odmakli kad me nešto ubolo u šesto ĉulo. Glava mi se
munjevito okrenula prema prijetnji.
―Nick!‖
Već mu je bilo jasno. Jednim potezom zbacio je ruksak i uhvatio novu
špulu. Meta je bila dobro poznata: Aludra Chertan.
―Sanjarko.‖ Nije ni pogledala Nicka. ―Vjerujem kako sam ti ostala duţna
za onu predstavu u kapelici.‖
―Ne pribliţavaj se‖, upozori je Nick.
―Ali izgledaš mi tako osvjeţavajuće.‖
Oĉi su joj promijenile boju.
Nickovo se lice izobliĉilo. Umjesto suza navrla mu je krv, a vene na vratu
su mu nabrekle. ―Osvjeţenje gotovo na razini sanjarke‖, nastavila je Aludra dok
nam se pribliţavala. ―Moţda te ĉak odluĉim zadrţati, proroĉe.‖
Nick se presavio u struku i uhvatio za koljena, trudio se ostati uspravan.
―Ubila sam ti prijestolonasljednika‖, rekla sam. ―Nemoj ni pomišljati da ću
poštedjeti tebe. Gubi se u svoj ogavni pakao iz kojeg si ispuzala.‖
―Kraz je bio arogantan stvor. Ja nisam. Ja znam tko od mojih neprijatelja
zasluţuje moje dragocjeno vrijeme.‖
―A ja sam oĉito jedna od njih.‖
―I te kako.‖
Ostala sam nepomiĉna. Nešto je bilo iza nje: sjena. Masivna, trapava sjena.
Bila je suviše pohlepna da bi je vidjela. Tu divovsku truleţ.
Prepoznala sam mrlju u eteru. ―I koliko vremena vrijedim?‖
―Minutu.‖ Podigla je ruku. ―Što je više nego dovoljno za umiranje.‖
Onda joj se izmijenio izraz lica. Zaprepaštenje. Osjetila ga je, ali se
presporo okrenula. Stvar ju je ĉvrsto zgrabila prije nego se uspjela pomaknuti.
Bijele oĉi. Mrtve oĉi. Mogla sam vidjeti samo djeliće – kad se pojavilo, plinske
svjetiljke ugasile su se – ali bilo je više nego dovoljno da mi se ureţe u
pamćenje, duboko u njegovo tikvo, ogrebe njeţni materijal moje onirosfere.
Aludra nije imala šanse. Vrisak je ugušen prije nego se i ĉuo.
―Imaš pravo‖, rekla sam. ―Sasvim dovoljno.‖
Nick se ukoĉio. Oĉi su mu ostale razrogaĉene, usne stisnute. Uhvatila sam
ga za ruku i potrĉala.
Jurili smo kao da nam ţivot ovisi o tome. Emimi su prodrli u grad. Baš kao
za XVIII. Sezone kostiju. ―Koliko još?‖ doviknula sam Nicku.
―Ne puno.‖ Uhvatio me za ruku i povukao da potrĉim brţe. ―Što je zaboga
bilo ono? Što je to Scion napravio ovom gradu?‖
―Štošta.‖

328
 Krenuli smo pokrajnjom ulicom, jednom od nekolicine koje su vodila u
prazni dio grada. Sa suprotne se strane prema nama dašćući sjurio lik. Oboje
smo istovremeno reagirali: Nick ga je sapleo, pa je poletio ploĉnikom, a ja sam
mu rukom pritisnula grkljan.
―Jesi li to nekamo pošao, Carl?‖
―Makni se!‖ Carl se kupao u znoju. ―Dolaze. Pustili su ih u grad.‖
―Tko?‖
―Zunzare! Zunzare!‖ Gurao me od sebe, gotovo je briznuo u plaĉ. ―Morala
si sve upropastiti, je li? Ići mijenjati sve! A ja nemam ništa osim ovog grada – e
pa nećeš mi ga oduzeti...‖
―Ma imaš cijeli svijet pred sobom. Zar ga se ne sjećaš?‖
―Cijeli svijet? Ja sam nakaza! Svi smo mi nakaze, 40! Nakaze koje priĉaju
s mrtvima. Zato su nam potrebni oni‖, rekao je i prstom pokazao prema centru
grada. ―Kako to ne razumiješ? Samo smo ovdje sigurni. Uskoro će nas poĉeti
ubijati... zaskoĉit će nas...‖
―Tko?‖
―Amaurotici. Kad shvate. Kad shvate što ţele Refaimi. Ja više odavde ne
izlazim. Prepuštam ti taj tvoj dragocjeni svijet. Uţivaj slobodno u njemu!‖
Pustila sam mu grlo. Uspravio se i uhvatio maglu. Nick je gledao za njim.
―Kad se vratimo kući, reklo bi se kako ćeš nam imati štošta ispriĉati.‖
Carl je zamaknuo iza ugla ulice.
Bili smo moţda kilometar od livade, ali nisam bila sigurna kako se do tamo
nećemo morati probijati borbom. Negdje se još nalazila Nashira, a moguće je i
kako svi kostonosci nisu popili Kramarov napitak. Drţali smo se ruba ulice i
oprezno kretali gradom duhova.
U daljini je odjeknula eksplozija. Nick se nije zaustavljao. Prozori na
zgradama su se zatresli. Nisam mogla razbistriti glavu. Da to ljudi ne
pokušavaju pobjeći kroz minsko polje? Sigurno ih je uhvatila panika, pitaju se
gdje je signalna raketa i bjeţe ulicama. Moram ih pozvati da krenu prema
sigurnom mjestu. Odjurili smo niz ulicu pa skrenuli na stazu prema Port
Meadowu. Već sam mogla vidjeti ogradu, znak. Nekoliko vidovnjaka i
amaurotika okupilo se s vanjske strane. Sigurno su se sami dosjetili da se ovuda
moţe pobjeći iz grada. I upravitelj je bio tu. Bio je prljav, prekriven pepelom, ali
ţiv. Uhvatio me u zagrljaj. ―Gdje si, dovraga?‖ Jedva sam protisnula odgovor.
―Oprosti. Problemi putem.‖ Skrenuo je pogled prema gradu.
―Onu zapaljivu bombu nisi ti podmetnula pod pozornicu?‖
―Nisam.‖ Uhvatila sam se za koljena, da povratim dah. ―Osim ako...‖
―Što?‖
―12. Prorok, crvena jakna. Rekao mi je nešto o alternativnom planu.‖

329
 ―Da se mi usredotoĉimo na to kako ćemo odavde.‖ Nick pogleda
upravitelja, pa mene. ―Gdje je ulaz u tunel? Kad smo mi stigli, bio je dan.‖
Livada je sad bila u mrklom mraku, bilo je suviše mraĉno da bi se mogli
orijentirati.
―Nije daleko‖, rekao je upravitelj.
―Aha.‖ Nick pogleda na svoj stari Nixie sat. Drhtavom rukom obriše znoj s
usne. ―Je li se Vezaĉ izvukao?‖
―Moţeš ga slobodno zvati pravim imenom, Nick.‖ Osjećala sam kako mi se
znoj cijedi niz leĊa. ―On sve zna.‖
―Gospodin Hall i troje vaših drugova već su na livadi, ĉekaju vas‖, rekao je
upravitelj. Nije skidao pogled s grada. ―Paige, preporuĉam ti da se posluţiš
jednom signalnom raketom. Još nije kasno.‖
Nick je otišao do drvene porte, gdje je Jaxon izgledao prouĉavao etersku
ogradu. Ja sam stala pored upravitelja.
―Ţao mi je za Liss‖, rekao je.
―I meni.‖
―Potrudit ću se da Gomeisa njenu smrt ne zaboravi.‖
―Niste ga ubili?‖
―Omela nas je eksplozija. Gomeisa je bio puno jaĉi od nas jer se netom
nahranio, ali smo ga uspjeli oslabiti. Poţar u Guildhallu ga je moţda ĉak i
dokrajĉio.‖
Još je imao rukavice na rukama, nije ih ni sada skinuo. Nešto me probolo
iznutra: vjerojatno me to zaboljelo. Zar sam mislila kako će se tako lako
promijeniti?
Upravitelj nije skidao pogled s mene. Zlatna je vrpca zatreperila, jedva
primjetno. Nisam znala što mi pokušava poruĉiti, ali odjednom sam postala
usredotoĉenija, odluĉnija. Uzela sam signalni pištolj. Upravitelj se odmaknuo.
Naciljala sam u toĉku iznad livade, zapela otponac i okrenula glavu.
Raketa je zasjala nad livadom i u raspadanju slala signal na sve strane.
Stajala sam pored upravitelja i promatrala je kako izgara i dimi se. U njegovim
oĉima treperilo je crveno svjetlo i odraz rakete pred našim nogama. Pogledala
sam iza rakete, prema zvijezdama. Ovo bi mogao biti posljednji put da ih tako
gledam, iz neosvijetljena grada, bez smoga. Iz svijeta kakvim ga je uredila
Nashira. Velikog, mraĉnog, grada zatvora.
Upravitelj mi stavi ruku na leĊa. ―Moramo poći.‖
Pratila sam ga do natkrivenog ulaza. Kad je otvorio vrata, vidovnjaci i
amaurotici – svih osmero – krenuli su livadom. Kad smo se našli s druge strane,
širom je otvorio vrata i izvukao još jednu fiolu. Bio je prava apoteka.
Sadrţaj je bio bijel, u kristalima. Sol. Istresao ga je u tankoj crti preko
ulaza. Baš sam zaustila upitati ga što je s Emimima, kad me Jax zgrabio za ruke

330
i tresnuo o stup. Osjetila sam snagu eterske ograde, bila je tako blizu da mi je
pucketala kosa.
―Idiote.‖ Jax me zgrabi za odjeću. ―Upravo si im pokazala gdje smo, ti
nesretno dijete.‖
―Pokazala sam svima gdje smo. Nemam namjeru sve te ljude ostaviti da
ovdje naĊu smrt, Jaxone‖, rekla sam. ―To su vidovnjaci.‖ Facijalni mišić mu se
poĉeo trzati. Lice mu se izobliĉilo od srdţbe. Bio je to onaj Jaxon kojeg sam se
bojala – vlasnik mojeg ţivota.
―Pristao sam doći ovamo kako bih spasio svojeg onironauta‖, rekao je
kroza zube. ―A ne da spašavam nekakve augure i proricateljsku sitneţ.‖
―To nije moj problem.‖
―Itekako je to tvoj problem. Ako još jednom ugroziš naš pothvat – pothvat
kojem je cilj spasiti tebe, ako smijem dodati, nezahvalno malo derište – potrudit
ću se da do kraja ţivota prosjaĉiš na ulici u krpama. Poslat ću te na Jacob‘s
Island, pa moţeš gatati na ulici s haruspeksima i antropomantima i svakovrsnim
drugim šljamom koji voda donese. Pa ćeš vidjeti kako ćeš meĊu njima proći.‖
Hladnu ruku drţao mi je na grlu. ―Ti su ljudi potrošna roba. Mi nismo. Moţda si
sebi prisvojila malo nezavisnosti, dragana moja, ali ćeš sad raditi što ti se kaţe.
Stvari se vraćaju na staro.‖
Njegove rijeĉi ljuštile su mi cijele slojeve onirosfere. Opet sam bila ona
nekadašnja šesnaestogodišnjakinja koja se plašila svijeta, svega što u sebi nosi.
Potom sam oko sebe razvila obrambene zidove i postala netko drugi.
―Neću‖, rekla sam. ―Dajem otkaz.‖
Izraz lica mu se izmijenio.
―U Sedam peĉata otkazi se ne daju‖, rekao je.
―A ja sam to upravo uĉinila.‖
―Tvoj je ţivot moje vlasništvo. Sklopili smo pogodbu. Potpisala si ugovor.‖
―Boli me dupe što će reći drugi mimeokrati. Ako sam tvoje vlasništvo,
Jaxone, onda je moj radni odnos ustvari ropstvo.‖ Odgurnula sam ga. ―A toga mi
je dosta za cijeli ţivot.‖
Rijeĉi sam izgovorila, ali kao da nisu došle iz moje glave. Otupjela sam.
―Ako te ja ne mogu imati, nitko neće.‖ Ĉvršće me stisnuo prstima.
―Onironauta nemam namjeru nikome prepustiti.‖
Nije se šalio. Nakon onog što se dogodilo na Trgu Trafalgar, shvatila sam
koliko je krvoţedan. Vidjelo mu se to po auri. Istupim li iz njegove sluţbe, ubit
će me.
Nick nas opazi. ―Jaxone, što to dovraga radiš?‖
―Dajem otkaz‖, rekla sam. I ponovila: ―Otkaz.‖ Morala sam ĉuti samu sebe
kako to izgovaram.
―Kad se vratimo u London, ja ne idem u I-4.‖
331
 Pogledao je Jaxona. ―O tome ćemo poslije razgovarati‖, rekao je.
―Sad nemamo vremena. Još petnaest minuta.‖
Kad me na to podsjetio, kao da me nešto probolo u utrobi. ―Moramo sve
ukrcati u vlak. Odmah.‖
Vratila se Nadine. ―Gdje je ulaz?‖ Znojila se. ―Na ovu livadu smo izišli iz
prolaza. Gdje je prolaz?‖
―Naći ćemo ga.‖ Pogledala sam iza nje. Tu je bio samo Zeke. ―Gdje je
Dani?‖
―Ne odgovara na svoj prijamnik. Moţe biti bilo gdje.‖
―Radi za Scion‖, rekao je Nick. ―Moţe se izvući tako da im kaţe da je
jedan od izaslanika. Iako to baš nije idealna situacija.‖
―Je li došla Eliza?‖
―Nije, ostavili smo je u Dialsu. Treba nam jedan od Peĉata u citadeli.‖
Jaxon je ustao i otresao prašinu. ―Da se zasad ne ponašamo neprijateljski.
Razlike u stavovima raspravit ćemo kad se vratimo.‖
Pozvao je rukom. ―Dijamante, Zvono – štitite nas, ako vam nije teško.
Moramo stići na vlak.‖
―A što je s Dani?‖ Zeke je djelovao nervozno.
―Spasit će se ona sama, mladiću dragi. Ta bi se djevojka bila u stanju
provući kroz minsko polje.‖
Jaxon proĊe pored mene i putem zapali novu cigaru. Kako u ovakvom
trenutku moţe pušiti? Bila sam uvjerena da samo glumi nonšalantnost. Ne ţeli
me izgubiti. Nisam baš bila sigurna da ja ţelim izgubiti njega. Zašto sam sve
ono izgovorila? Jaxon nije prorok, ali su mu rijeĉi zvuĉale proroĉanski. Ne
mogu završiti kao uliĉna gatara – ili još gore, gatara prostitutka – u
vidovnjaĉkom slamu poput Jacob‘s Islanda. Postoje mjesta gdje je ţivot puno
gori, nego što je u sigurnoj zoni I-4 raditi za Jaxona.
Htjela sam se ispriĉati. Morala sam se ispriĉati. Ja sam frajla; on moj
mimeokrat. Ipak, ponos mi nije dopuštao ispriku.
Ispalila sam još jednu raketu. Posljednju. Bila je to zadnja šansa za
posljednje preţivjele. Onda sam potrĉala za Jaxonom. Upravitelj me slijedio.
Raketa nam je osvijetlila put. Još nekoliko ljudi stiglo je do natkrivenog
ulaza. Krenuli su za nama livadom – neki su bili u parovima, neki sami.
Većinom su bili vidovnjaci. Kad je stigao Michael, uhvatio me za ruku.
Na licu je imao veliku posjekotinu, od obrve do vilice, ali je mogao hodati.
Spustio mi je naprtnjaĉu u ruke.
―Hvala, Michael... nisi trebao...‖ Odmahnuo je glavom, uske grudi su mu se
nadimale. Prebacila sam naprtnjaĉu preko ramena. ―Dolazi li još tko?‖
Brzo je pokazao tri znaka. ―Izaslanici‖, preveo je upravitelj.

332
 ―Dolaze sa svojim tjelesnim ĉuvarima. Za koliko vremena?‖ Michael digne
dva prsta. ―Dvije minute. Kad stignu ovamo, moramo pred njima već imati
znatnu prednost.‖
Prava noćna mora. Pogledala sam iza sebe. ―Zar nas ne mogu pustiti da
odemo?‖
―Sigurno im je nareĊeno da zadrţe apsolutno sve svjedoke onoga što se
ovdje odigralo. Moţda nas oĉekuje bitka.‖
―Onda ćemo im je priuštiti.‖
Bol mi prostrijeli bok. Na putu nam se isprijeĉio ranjeni ĉovjek, leţao je na
travi. Grudi su mu se dizale i spuštale, disao je s naporom.
Imala sam pola minute da mu pomognem da se podigne, inaĉe ga moramo
ostaviti. ―Nastavi dalje‖, rekla sam upravitelju. ―Javi im da dolazim. Moţeš li
otvoriti tunel?‖
―Ne bez tebe.‖ Pogledao je ĉovjeka. Nisam znala što time misli. ―Poţuri,
Paige.‖
Otišao je dalje s Michaelom. Kleknula sam pored ĉovjeka. Leţao je na
leĊima, sklopio je oĉi i prekriţio ruke na grudima.
Izgledao bi poput spomenika da nije bio u odori Sciona – crvena kravata,
crno odijelo, sve natopljeno krvlju. Kad sam mu opipala bilo, otvorio je jedno
oko. Gorljivo mi je stisnuo ruku prstima punim prstenja.
―Ti si ta djevojka.‖
Nisam se micala. ―Tko ste vi?‖
―Novĉanik. Pogledaj.‖
Oklijevala sam pa mu onda izvukla koţni novĉanik iz sakoa. U njemu je
bila identifikacijska kartica. Bio je iz Arhonta. ―Radite za Weavera‖, tiho sam
rekla. ―Bolesni gade. Vi ste krivi za sve ovo. Je li te poslao da vidiš kako ću
umrijeti? Da na oku drţiš pakao u koji nas je bacio?‖
Nije bio neka eksponirana osoba, ime mi nije bilo poznato. ―Sve će... sve
će uništiti.‖ Na usnama mu je zasjala krv.
―Tko?‖
―Ti stvo... stvorovi.‖ S mukom je udahnuo zrak, u grlu mu je zakrkljalo.
―NaĊi... naĊi Rackhama. NaĊi ga.‖
Nakon tih je rijeĉi umro. Drţala sam njegov novĉanik u rukama. Od
iznenadne hladnoće zadrhtala sam.
―Paige?‖
Nick se vratio po mene. ―Scionov ĉovjek.‖ Zavrtjela sam glavom,
iscrpljena. ―Ništa više ne razumijem.‖
―Ni ja. Mislim da nas je netko uvalio, sötnos. Samo što još ne znamo u
što.‖ Stisnuo mi je ruku. ―Hajde.‖

333
 Pustila sam ga da me povuĉe na noge. Kad sam se uspravila, u daljini se
zaĉuo hitac. LeĊa su mi se napela. Izaslanici. Sigurno su stigli do natkrivenog
ulaza. Iz etera je istovremeno dopro ĉudan signal. Ĉetiri lika ţutih oĉiju išla su
prema nama. ―Refovi‖, rekla sam. Noge su mi se već same pokrenule. ―Bjeţi,
Nick, bježi!‖
Nije raspravljao. Ĉizme su nam lupale po hladnoj zemlji, ali Refovi su nam
bili za petama, brţi od nas. Izvukla sam noţ iz naprtnjaĉe i okrenula se, s
namjerom da ga nekome zarijem u oko, ali mi je Terebell Sheratan zaustavila
ruku. ―Terebell‖, rekla sam dok su mi se grudi nadimale. ―Što ţeliš?‖
Pogledala me u oĉi. S njom su bili Pleione, Alsafi i mlaĊa ţena koju nisam
poznavala. A iza njih poderane i krvave košulje, Dani. Kad sam je ugledala, pao
mi je kamen sa srca.
―Doveli smo tvoju prijateljicu‖, rekla je Terebell. U oĉima nije imala
previše svjetla.
―Neće dugo poţivjeti ostane li tu.‖
Dani se nije obazirala na nas, prošla je šepajući pored mene, prema rasutoj
skupini naprijed. Izgledala je kao da je na samrti. ―Što traţiš zauzvrat?‖ oprezno
sam upitala. ―Ne ţelite na vlak.‖
―Da ţelimo, ne bi nas mogla sprijeĉiti. Svi smo spašavali ljudske ţivote.
Doveli smo ti prijateljicu i zadrţali nobovce. Duguješ nam.‖ Alsafi me i dalje
netremice gledao u oĉi. ―Srećom po tebe, onironaute, nismo krenuli u citadelu.
Došli smo po Arcturusa.‖
―Doći će kad bude spreman.‖ Upravitelj mi je još bio potreban. ―Onda mu
prenesi poruku. Ĉim krenete, neka doĊe do nas na ĉistinu. Ĉekat ćemo ga.‖
Kako su brzo stigli, tako su i otišli, prema ogradi. Nestali su u mraku, poput
praha, u bijegu pred neizbjeţnom odmazdom Sargasa. Okrenula sam se i pošla
prema peronu s kojeg će krenuti vlak, gdje su sjale dvije svjetiljke od mutnog
stakla.
Doći ovamo bio je lakši dio. Sad sve ove ljude moram uvesti u tunel i
ukrcati u vlak.
Svi su se okupili na rubu betonske ploĉe – ali su odabrali pogrešnu. Ova je
bila pravokutna. Nick je Dani pregledavao lice. Iznad oka je imala duboku
posjekotinu, ali samo je odmahnula. S druge strane pravokutnika Jaxon je
hladno promatrao grad. Ni traga Julianu. Progutao ga je poţar, kao nekoć Finna.
Nadala sam se da se to barem odigralo brzo.
―Moramo krenuti‖, rekla sam. ―Nikoga više ne ĉekamo.‖
―Ionako nema ni smisla.‖ Amaurotiĉni mladić ĉupao je kosu. ―Dolaze
nobovci.‖
―Mi smo stigli prvi.‖

334
 Nekoliko pari oĉiju je zasjalo. Izvukla sam baterijsku svjetiljku iz
naprtnjaĉe i ukljuĉila je. ―Za mnom‖, rekla sam. ―Punom brzinom. Ako je
moguće, nosite ranjene. Moramo stići do sljedeće oznake – ovalnog oblika.
Nemamo puno vremena.‖
―Ti si s Refovima‖, rekao je neki ogorĉeni glas. ―Ne idem ja nikamo s
pijavicom.‖
Okrenula sam se prema ĉovjeku koji je to rekao i pokazala na grad. ―Radije
bi se vratio tamo?‖
Šutio je. Progurala sam se pored njega ne obazirući se na peckanje u kuku i
dala se u novi, bolni trk.
Kad smo prošli bazen za kristalomante, nije se bilo teško sjetiti gdje je
pravo mjesto. Upravitelj je stajao tamo gdje smo mjesecima prije vjeţbali.
―Ovdje je ulaz‖, rekao je, kad sam se pribliţila i pokazao na betonsku platformu
ovalnog oblika. ―Nashiri se priliĉno sviĊalo drţati vlak ispod terena za obuku.‖
―Misliš li da je mrtva?‖
―Bilo bi pretjerano da se tome nadamo.‖
Odagnala sam tu pomisao, ne mogu sad razmišljati o Nashiri. ―Ĉekaju te‖,
rekla sam. ―Na ĉistini.‖
―Ne namjeravam još poći s njima.‖
Te su mi rijeĉi bile olakšanje. Pogledala sam betonsku ovalnu plohu.
―Nema straţara‖, rekla sam. ―Pa nisu ga samo ostavili otvorenog.‖
―Tako lakomisleni nisu.‖ Upravitelj odgurne sloj mahovine, ispod kojeg se
ukaţe srebrni lokot. Uska traka bijelog svjetla protezala mu se po sredini, kao da
se unutra aktivirala ţarulja. ―U lokotu je eteterska baterija. U njoj je poltergeist.
Namjeravali su s izaslanicima poslati ĉuvara Refaima sa zadatkom da ga on
otkljuĉa, prije nego što se na pruzi ukljuĉi elektriĉna struja – ali ako ga ti moţeš
nagovoriti da ode, energije će nestati, a lokot se otvoriti.‖
Oţiljci na ruci su me zapekli.
―Ne moţe te ozlijediti u snovitom obliku, Paige.‖ Znao je. ―Ti imaš
najbolje izglede u susretu s njim.‖
―Jaxon je vezaĉ.‖
―To neće riješiti problem. Poltergeista se mora nagovoriti – ili nagnati – da
ode iz predmeta, a ne ga vezati uz njega. Sve dok se ne oslobodi fiziĉkih
ograniĉenja, tvoj ga prijatelj ne moţe vezati.‖
―Pa što bih onda, po tebi, ja trebala napraviti?‖
―Ti moţeš putovati eterom. Moţeš komunicirati s poltergeistom, a da ne
diraš lokot, za razliku od nas.‖
―Nema tu nikakvih ‗nas‘, Refe.‖ To je rekao augur, nešto stariji od mene.
―Odmakni se od te brave.‖

335
 Upravitelj mu nije proturjeĉio, ali s augura nije skidao pogled. Ovaj je u
rukama drţao tešku cijev, improvizirano oruţje iz grada. ―Što to radiš?‖ upitala
sam ga.
―Ma nema tu nikakve eterske baterije.‖ Škrgutao je zubima. ―Ja ću to
riješiti. Ništa me neće sprijeĉiti da odem odavde.‖
Zamahnuo je cijevi. Tresnula je u lokot. Eterom je odjeknuo udarac. Augur
je kriknuo, odbaĉen desetak metara. ―Ne, molim te, nemoj. Ne ţelim umrijeti.
Molim te! Ja... samo ne ţelim biti rob! Ne!‖ Napeo je leĊa, zadrhtao i ostao
nepomiĉan.
Te su mi rijeĉi bile poznate.
―Predomislila sam se‖, rekla sam. Upravitelj me opet pogledao. ―Mogu
riješiti ovog poltergeista.‖
Klimnuo je glavom. Moţda je shvatio.
―Evo ih!‖
Podignula sam glavu.
Na mjeseĉini sam ugledala kako nobovci jure livadom. Bili su naoruţani
štitovima i palicama, u pratnji skupine izaslanika. MeĊu njima su bili Birgitta
Tjäder i Cathal Bell. Tjäderova nas je prva opazila i bijesno kriknula. Nick joj je
naciljao pištoljem u glavu. Amaurotike nema smisla napadati špulama.
Okrenula sam se prema zatvorenicima. Po prvi put otkako smo stigli
ovamo, trebalo ih je ohrabriti. Trebali su ĉuti glas koji im govori da to mogu. Da
nešto vrijede. A glas koji će im to reći bit će moj.
―Vidite li one budnjake?‖ pokazala sam na njih i podigla glas. ―Ti budnjaci
pokušat će nas sprijeĉiti da pobjegnemo odavde. Pobit će nas jer nas ni danas ne
ţele u svojem gradu. Posebno ne ţele da drugima kaţemo što smo ovdje vidjeli.
Ţele da izginemo – ovdje i sada.‖ Glas mi je bio promukao, ali sam morala
nastaviti.
―Otvorit ću ova ulazna vrata i na vrijeme ćemo krenuti iz grada. Obećavam
vam: do zore smo u Londonu. A tamo neće biti nikakvog dnevnog zvona koje bi
nas poslalo u ćelije!‖ Zaĉuo se ţamor slaganja, srdţbe. Michael je zapljeskao.
―Ali ono što od vas traţim jest da ovu livadu branite. Traţim od vas da uĉinite
još samo to, prije nego zauvijek pobjegnemo odavde. Dajte mi dvije minute, a ja
ću vam zauzvrat dati slobodu.‖
Ništa nisu rekli. Nije bilo ratnih pokliĉa. Ali su jednoglasno uzeli svoje
improvizirano oruţje, pozvali sve duhove koje su mogli i na juriš krenuli prema
nobovcima. Nadine i Zeke krenuli su za njima, ravno u vatru. Duhovi s livade
stali su na njihovu stranu i na nobovce poletjeli dvostruko ţešće od tanadi. Jaxon
se nije micao, motrio me.
―Odliĉan govor‖, rekao je, ―za amatera.‖
To je bio kompliment. Pohvala koju je mimeokrat uputio svojoj frajli.

336
 Ali znala sam da se iza toga ne krije divljenje.
Imala sam dvije minute. To sam im obećala.
―Dani‖, rekla sam, ―treba mi maska.‖
Gurnula je ruku u dţep kaputa. VjeĊe joj je prekrio znoj. ―Evo.‖ Dobacila
mi je masku. ―Kisika nema previše. Iskoristi ga dobro.‖ Legla sam na travu što
sam bliţe mogla lokotu. Nick pogleda upravitelja. ―Ne znam tko ste, ali nadam
se da znate što radite. Ona nije nikakva igraĉka.‖
―Ne mogu vas pustite da ove ljude povedete Niĉijom zemljom.‖ Upravitelj
pogleda prema šumi. ―Ako nemate alternativni plan, doktore Nygård, drugog
naĉina nema.‖
Stavila sam si PVS2 na nos i usta. Maska se zatvorila i zasvijetlila, što je
bio znak da daje kisik. ―Nemaš puno vremena‖, rekla je Dani. ―Prodrmat ću te
kad se budeš morala vratiti.‖
Klimnula sam glavom.
―Upravitelju‖, rekla sam, ―koje je Sebovo krsno ime?‖
―Albert.‖
Sklopila sam oĉi.
―Štopam dvije minute‖, rekao je Nick i bilo je to zadnje što sam ĉula,
barem u fiziĉkom prostoru.
U eteru sam ugledala sićušni prijamnik. Upio me, kao bilo koju drugu
onirosferu, kao što bi jedna kapljica upila drugu.
A onda sam se suoĉila s izgubljenim djeĉakom.
Nisam se kretala prema njemu. Samo sam stajala. Ali bio je tu: Sebastian
Albert Pearce, djeĉak kojeg nisam uspjela spasiti. Udarao je u zidove, tresao
ţeljezne rešetke prostorije. S druge strane rešetki nalazila se beskrajna tama
etera. Lice mu je bilo krvavo, izobliĉeno od srdţbe, a kosa crna od pepela.
Kad sam prošli put naletjela na poltergeista, bila sam u tjelesnom obliku,
ali Seb bi mi i dalje mogao ozlijediti duh. Morala bih ga sprijeĉiti u tome.
―Seb‖, rekla sam koliko sam mogla blagim glasom.
Nije mu dugo trebalo da zamijeti prodor. Okomio se na mene, napao.
Uhvatila sam ga za ruke.
―Seb, to sam ja!‖
―Nisi me spasila.‖ Reţao je, sav bijesan. ―Nisi me spasila i sad sam mrtav.
Mrtav sam, Paige! I ne mogu‖, udario je zid, ―van iz‖, opet, ―ove sobe!‖
Njegova uska forma tresla mi se u rukama. Rebra i kosti su mu se isticali,
baš kao i prije. Potisnula sam strah i uhvatila mu prljavo lice dlanovima.
Ustuknula sam od prizora njegova slomljenog vrata.
Ovo sam morala obaviti. Morala sam suzbiti gnjev duha u koji se pretvorio,
inaĉe će zauvijek ostati u ovom stanju. A to nije bio Seb. To su bili tek njegovo

337
ogorĉenje, bol i mrţnja. ―Seb, ĉuj me. Uţasno mi je ţao. Ne zasluţuješ ti ovo.‖
Oĉi su mu bile crne. ―Mogu ti pomoći. Ţeliš li opet vidjeti majku?‖
―Majka me mrzi.‖
―Ne. Ĉuj me, Seb. Nisam te oslobodila i za to... zbog toga mi je ţao.‖
Glas samo što mi nije puknuo. ―Ali sad moţemo jedno drugo osloboditi.
Ako izaĊeš iz ove prostorije, ja mogu izići iz ovog grada.‖
―Nitko ne moţe van. Rekla je da ‗nitko ne moţe van‘.‖ Uhvatio me za
ruku, i glava mu se tako brzo tresla da sam je vidjela kao mutni obris. ―Ĉak ni ti.
Ĉak ni ja.‖
―Mogu te natjerati da odeš.‖
―Ne ţelim otići. Zašto bih? Ubila me. Trebao sam ţivjeti dulje!‖
―Imaš pravo. Morao si dulje poţivjeti. Ali ţeliš li stvarno ostatak vjeĉnosti
provesti u ovom kavezu?‖
Seb opet zadrhti.
―Vjeĉnosti?‖
―Da, vjeĉnosti. Mislim da to ne bi volio.‖
Vrat mu više nije bio slomljen.
―Paige‖, šapnuo je, ―moram li otići zauvijek? Ne mogu se vratiti?‖
Sad sam se ja tresla. Zašto ga nisam mogla spasiti? Zašto je nisam mogla
sprijeĉiti?
―Zasad.‖ Polako, oprezno, stavila sam mu ruke na ramena. ―Ne mogu te
poslati sve do posljednjeg svjetla. Ma znaš, onog bijelog svjetla za koje ljudi
kaţu da ga vide na kraju. Ali te mogu poslati daleko, u vanjsku tamu, gdje te
nitko više neće moći zarobiti. A onda, ako to stvarno budeš ţelio, onda se sam
moţeš vratiti.‖
―Ako budem ţelio.‖
―Tako je.‖
Neko smo vrijeme samo stajali tako, drţala sam ga u zagrljaju. Nije imao
bilo, ali sam znala da je sigurno preplašen. Moja srebrna vrpca zadrhti.
―Nemoj je progoniti‖, rekao je Seb i uhvatio moj sneni oblik. ―Nashiru. Sve
što ţele jest da te iscijede do kraja. A postoji i tajna.‖
―Kakva tajna?‖
―Ne mogu ti reći. Ţao mi je.‖ Uzeo me za ruke. ―Za mene je prekasno, ali
za tebe nije. Još uvijek moţeš sve to zaustaviti. Pomoći ću ti. Svi ćemo ti
pomoći.‖
Seb me obgrli oko vrata. Osjećala sam ga stvarnim, kao da je bio pravi
djeĉak, od krvi i mesa. Takvim sam ga upamtila. Šaptom sam izrekla trenodiju:
―Sebastiane Alberte Pearceu, odlazi u eter. Sve je riješeno. Svi su dugovi
vraćeni. Više ne moraš prebivati meĊu ţivima.‖ Sklopila sam oĉi. ―Do viĊenja.‖

338
 Osmjehnuo se.
A onda ga više nije bilo.
Dţep etera koji se nalazio unutar numena poĉeo se urušavati. Srebrna se
vrpca zategnula, ovog puta ţešće. Uzela sam zalet i skoĉila, onirosfera me
vratila u sjedište.
―Paige. Paige.‖
Oĉi su me zaboljele od iznenadnog svjetla. ―Dobro je‖, rekao je Nick.
―Odlazimo. Nadine, skupi ljude.‖
―Upravitelj‖, promrmljala sam.
Ruka u rukavici stisnula je moju, pa sam znala da je tu. Otvorila sam oĉi.
Ĉula sam pucnjavu. I kako mu kuca srce.
Upravitelj podigne pristupna vrata: bila su teška, prekrivena betonom, krila
su usko stubište. Prazni lokot zveketom je pao. Upravitelj me prebacio preko
ramena, a ja sam ga obgrlila oko vrata. Ljudi su pokuljali niz stubište, i dalje su
pucali na NOB. Tjäderova je uhvatila pištolj poginulog budnjaka. Metak je
pogodio Cyrila u vrat i ubio ga. Na trenutak sam ugledala grad – odbljesak
svjetla na nebu, luĉ u tami – prije nego je upravitelj krenuo za preţivjelima.
Njegovo toplo, stasito tijelo bilo je jedino na što sam se mogla usredotoĉiti.
Osjeti su mi se vraćali u bolnim trzajima.
U tunelu je bilo hladno. Osjećao se miris suhe prostorije s ustajalim
zrakom, koja se rijetko koristi. Povici koji su dopirali odozgo stopili su se u
besmislenu kakofoniju, poput laveţa. Stisnula sam prste, drţala se upraviteljeva
ramena. Trebao mi je adrenalin, amarant, nešto.
Tunel nije bio velik, jedva veliĉine tunela podzemne ţeljeznice, ali je peron
bio dug i dovoljno širok da na njega stane najmanje sto ljudi. Na drugom su
kraju stajala nosila, naslagana jedna na druga. Osjetila sam vonj sredstva za
dezinfekciju. Tim su nosilima sigurno prebacivali vidovnjake pod fluksom
odavde do Pritvora, ili barem do ulice. Ali bila sam sigurna da nešto u tami
ĉujem: bilo je to ţivo zujanje struje.
Upravitelj baterijom osvijetli vlak. Trenutak kasnije upalila su se svjetla.
Stisnula sam oĉi.
Struja.
Bio je to lagani vlak podzemne, nije bio projektiran da prevozi velik broj
putnika.
Na kraju vlaka pisalo je velikim slovima SCIONOV SUSTAV AUTOMATSKOG
PRIJEVOZA. Vagoni su bili bijeli i na vratima imali znak Sciona. Dok sam ih
promatrala, vrata su se otvorila i unutra upalila svjetla. Dobro došli, dragi
putnici, rekla je Scarlett Burnish. Vlak polazi za tri minute. Odredište: Scionova
citadela London.

339
 Uz uzdahe olakšanja, preţivjeli su nahrupili u vagone i svoje improvizirano
oruţje ostavili na peronu. Upravitelj se nije ni pomaknuo.
―Shvatit će.‖ Zvuĉala sam umorno. ―Shvatit će kako u vlaku nisu oni koji
bi trebali biti. Ĉekat će nas.‖
―A ti ćeš se onda s njima suoĉiti. Kao što se uvijek s neĉim suoĉiš.‖
Spustio me, ali me nije puštao. Obgrlio me oko struka. Pogledala sam ga u
oĉi. ―Hvala‖, rekla sam.
―Ne moraš mi zahvaljivati na slobodi. Imaš na nju pravo.‖
―Kao i ti.‖
―Donijela si mi slobodu, Paige. Trebalo mi je dvadeset godina da povratim
snagu i pokušam povratiti slobodu. Na tome mogu zahvaliti jedino tebi.‖
Odgovor mi je zapeo u grlu. Još nekoliko ljudi ušlo je u vlak, meĊu njima
su bili Nell i Charles. ―Trebali bismo poći‖, rekla sam.
Upravitelj nije odgovorio. Nisam bila sigurna što se to dogodilo tijekom
posljednjih šest mjeseci – je li išta od toga bilo stvarno – ali srce mi je bilo
ispunjeno, koţa topla i nije me bilo strah. Ne više.
Ne njega.
Iz daljine je dopro zvuk nalik grmljavini. Još jedna mina. Još jedna
nepotrebna, besmislena smrt.
Zeke, Nadine i Jax glavinjajući su ušli u tunel, pridrţavali su napola
svjesnu Dani. ―Paige, dolaziš li?‖ upitao je Zeke.
―Idite vi. Stići ću vas.‖
Otišli su u vagon pri kraju vlaka. Jaxon me pogleda kroz vrata.
―Razgovarat ćemo, sanjarko moja‖, rekao je. ―Kad se vratimo, obavit ćemo
razgovor.‖
Pritisnuo je tipku s unutrašnje strane i vrata su se zatvorila. Amaurotik i
proricatelj ušli su teturajući u susjedni vagon, jedan je imao krvavu košulju. Vlak
polazi za jednu minutu. Molimo da se udobno smjestite. Upravitelj me ĉvršće
zagrli.
―Kako je neobiĉno‖, rekao je, ―što je to tako teško.‖
Promotrila sam mu lice. Iz oĉiju mu nije sjalo.
―Ne ideš s nama‖, rekla sam. ―Zar ne?‖
―Ne.‖
Polako sam toga postajala svjesna, kao kad suton pada na zvijezdu.
Shvatila sam kako nikada nisam ni oĉekivala da će poći s nama – samo sam se
tome nadala, i to posljednjih sati. Kad je već postalo prekasno. A sad je odlazio.
Ili ostajao. Od tog trenutka, ostajem sama. A u toj samoći, i slobodna. Spustio je
nos do mojeg. Polako me proţela slatka bol i nisam znala što da radim.

340
 Upravitelj nije skidao pogled s mojeg lica, ali ja sam oborila pogled.
Gledala sam naše ruke, njegove veće ruke na mojim, zaštićene rukavicama koje
su krile grubu koţu – i svoje blijede ruke, s plavim venama. Nokte, još umrljane
ljubiĉastom bojom.
―DoĊi s nama‖, rekla sam. Grlo me boljelo, usne su mi bile vrele. ―DoĊi...
doĊi sa mnom. U London.‖
Ranije me poljubio. Ţelio me. Moţda me i dalje ţeli.
Ali bilo je nemoguće da se izmeĊu nas nešto dogodi. A iz njegovih sam
oĉiju proĉitala da to što me ţeli nije dovoljno.
―Ne mogu u citadelu.‖ Prešao mi je palcem preko usana.
―Ali ti moţeš. Moţeš se vratiti svom ţivotu, Paige. To je sve što ti ţelim.‖
―Ali nije sve što ţelim ja.‖
―Što ţeliš?‖
―Ne znam. Samo znam kako ţelim da budeš sa mnom.‖
Te rijeĉi nisam nikada prije izgovorila. A sad kad sam već mogla osjetiti
slobodu, htjela sam je podijeliti s njim.
Ali ne bi mogao promijeniti ţivot zbog mene. A ja nisam mogla ţrtvovati
svoj, samo da bih bila s njim.
―Sad moram istjerati Nashiru iz njezina skrovišta.‖ Stavio je ĉelo na moje.
―Ako je uspijem otjerati odavde, moţda će otići i ostali. Moţda će odustati.‖
Otvorio je oĉi i urezao mi svoje rijeĉi u glavu. ―Ako se nikada ne vratim... ako
se više nikada ne budemo vidjeli... to će znaĉiti kako je sve u redu. Da sam je
dokrajĉio. Ako se vratim, znaĉit će da nisam uspio. Ta opasnost još uvijek nije
minula. A u tom ću te sluĉaju pronaći.‖
Gledala sam ga u oĉi. To ću obećanje upamtiti.
―Imaš li sad povjerenja u mene?‖ upitao je.
―Trebam li imati?‖
―To ti ne mogu reći. Takvo je povjerenje, Paige. Kad ne znaš trebaš li ga
uopće imati.‖
―Onda ga imam.‖
Kao da dolazi iz velike udaljenosti, ĉula sam lupu. Šake po metalu,
prigušeni povici. U tunel je utrĉao Nick, s preostalim preţivjelima, nahrupili su
u vlak trenutak prije nego što su se vrata zatvorila. ―Paige, ulazi‖, doviknuo mi
je.
Odbrojavanje je završilo. Vrijeme je isteklo. Upravitelj se odmaknuo od
mene, oĉi su mu bile vrele i pune griţnje savjesti.
―Trĉi‖, rekao je. ―Trĉi, sanjarko mala.‖
Vlak je već bio krenuo. Nick je skoĉio preko šipke na kraj vlaka i ispruţio
ruku.

341
 ―PAIGE!‖
Došla sam sebi. Srce mi je skoĉilo i sva su me osjetila udarila poput
ţeljeznog zida. Okrenula sam se i potrĉala peronom. Vlak je ubrzao, gotovo je
već bio prebrz. Uhvatila sam Nickovu ispruţenu ruku, prebacila se preko šipke i
našla se u vlaku, upala sam, spasila se. Pruga se iskrila, a metalni okvir mi se
tresao pod nogama.
Nisam sklopila oĉi. Upravitelj je nestao u tami, poput svijeće koju je utrnuo
vjetar.
Nikada ga više neću vidjeti.
Ali dok mi je tunel promicao pred oĉima, u jedno sam bila sigurna: ipak
sam mu vjerovala.
A sad mogu vjerovati samo sebi.

342
 Glosarij

Amaurotik: osoba koja nije vidovita.

Amauroza: stanje u kojem osoba nije vidovita.
Bijela jakna: prvi stupanj koji se dodijeli svim ljudskim bićima po dolasku u
Šeol I. Od bijele se jakne oĉekuje da pokaţe odreĊeni stupanj vještine u
nekoj vrsti vidovnjaštva. Ako poloţi taj ispit, postaje ruţiĉasta jakna, ako
padne, mora otići u Štakornjak.
Budnjak: budnosnik.
Carovati: uzimati ljubiĉasti aster.
Crvena jakna: najviši poloţaj ljudskog bića u Šeolu I. Odgovornost crvenih jakni
jest braniti grad od Emima. Za tu sluţbu nagraĊeni su povlasticama. Zovu
ih i kostonoscima.
Cvrkutalo: poliglot.
Divlji taksi: ilegalni taksi, kakvima se uglavnom sluţe vidovnjaci.
Duh vremena, ili (njemaĉki) Zeitgeist: većina vidovnjaka terminom se sluţi u
metaforiĉkom smislu, no neki štuju duh vremena ili Zeitgeist kao
boţanstvo.
Ektoplazma: krv Refaima. Boje ţutog kartuzijanskog likera. Svjetlucava i
pomalo ţelatinasta. Moţe posluţiti za otvaranje hladnih toĉaka.
Emim: tvrdi se kako su neprijatelji Refaima. Nashira Sargas ih opisuje kao
zvjerske mesojede, koji vole ljudsko meso. Njihovo postojanje obavijenom
je velom tajne.
Eter: duhovni svijet, kojem mogu pristupati vidovnjaci. Naziva se i izvor.
Floxy: aromatizirani kisik koji se udiše na cjevĉicu. Scionova alternativa
alkoholnim pićima. Posluţuje se u većini ugostiteljskih objekata,
ukljuĉujući i barove s kisikom.
Fluks: Fluxion 14, psihotiĉna droga koja vidovnjacima izaziva bol i
dezorijentiranost.
Frajla: mlada vidovnjakinja povezana s mimeokratom, obiĉno se drţi kako mu je
ljubavnica i nasljednica.
Gajba: mjesto stanovanja.
Galipot: struĉnjak za eterske droge i njihov uĉinak na onirosferu.
343
Gospodar podzemlja: predsjednik Neprirodne skupštine i kum vidovnjaĉke
zloĉinaĉke Organizacije. Obiĉno je smješten u Vraţjem jutru, u I. kohorti,
1. kvartu.
Harlić: izvoĊaĉ.
Hladna toĉka: rupa koja nastane izmeĊu etera i fiziĉkog svijeta. Pojavljuje se u
obliku trajne ledene plohe. Uz pomoć ektoplazme, rupom se moţe stići u
Metasvijet. Tjelesna tvar, poput krvi ili tkiva, ne moţe proći kroz hladnu
toĉku.
IzvoĊaĉ: ljudski stanovnik Šeola I koji je pao na nekom od ispita. Potpada po
nadglednikovo zapovjedništvo.
Kisiĉar/kisiĉarka: zaposlenik ili zaposlenica bara s kisikom.
Kosti: mrtvi.
Kostonosac: pogrdan naziv za crvenu jaknu.
Kverant: svaka osoba koja ţeli upoznati eter. Kveranti mogu postavljati pitanja
ili nuditi neke svoje dijelove (primjerice, krv, dlan) iz kojih se moţe ĉitati
sudbina. Proricatelji i auguri kverantom se mogu posluţiti kako bi se
usredotoĉili na neki dio etera, pa im je lakše proricati.
Lebdeći duhovi: duhovi koji lebde eterom i još nisu prognani u vanjsku tamu ili
posljednje svjetlo. Vidovnjaci ih mogu nadzirati.
Marica: vozilo kojim se prevoze uhićenici.
Mimeokrat: voĊa bande u vidovnjaĉkoj Organizaciji, obiĉno ima skupinu od pet
do deset blisko povezanih sljedbenika, ali istovremeno zapovijeda svim
vidovnjacima u jednom kvartu unutar kohorte. Ĉlan Neprirodne skupštine.
Mimetiĉki zloĉin: svaki ĉin koji ukljuĉuje komunikaciju sa svijetom duhova,
posebno ako se to ĉini radi financijskog probitka. Scionovo zakonodavstvo
klasificira ga kao veleizdaju.
Mozgovna kuga: uliĉni termin za fantazmagoriju, bolesnu groznicu koju izaziva
djelovanje Fluxiona 14.
Numeni: predmeti kojima se proricatelji ili auguri sluţe za stupanje u vezu s
eterom, primjerice, zrcala, karte, kosti.
Obitelj: sva ljudska bića koja prebivaju u Šeolu I, izuzev kostonosaca i ostalih
izdajnika.
Onirosfera: unutrašnjost uma, koja ĉuva sjećanja. Ĉine je pet zona ili prstenova
zdravog razuma: osunĉana zona, sumraĉna zona, ponoćna zona, niţa
ponoćna zona i hadalna zona. Vidovnjaci mogu svjesno ući u vlastitu
onirosferu, dok amaurotici mogu nakratko vidjeti tek njene dijelove, dok
sanjaju.

344
Organizacija: zloĉinaĉka organizacija vidovnjaka ĉija je baza Scionova citadela
London. Aktivna od ranih šezdesetih godina 20. stoljeća. Organizacijom
upravljaju gospodar podzemlja i Neprirodna skupština. Ĉlanovi se bave
mimetiĉkim kriminalom radi financijskog probitka.
Posljednje svjetlo: središte etera, mjesto s kojeg se duhovi više ne vraćaju. Šuška
se kako se iza posljednjeg svjetla nalazi konaĉni zagrobni ţivot.
Probijaĉ: duh koji moţe utjecati na fiziĉki svijet. Toj vrsti duhova pripadaju
poltergeisti i arkanĊeli.
Psikavac: posprdan naziv za šaptaĉa ili poliglota.
Puĉko kazalište: zabava najniţe vrste, obiĉno se naziv odnosi na ilegalne
predstave.
Refaimi: biološki besmrtni, humanoidni stanovnici Metasvijeta koji se hrane
aurama vidovitih ljudi.
Regal: ljubiĉasti aster.
Rotić: amaurotik.
Rotohoror: jeftina, ilegalna knjiţevnost koja se stvara u Ulici Grub, središtu
vidovnjaĉke knjiţevne scene. Radi se o serijalima strave i uţasa.
Vidovnjacima se prodaju kao nadomjestak za fantastiĉnu knjiţevnost koju
je Scion zabranio. Radi se o naslovima poput Vampiri Vauxhalla, Na
vilama vile ili Taserova torbica.
Ruţiĉasta jakna: drugi stupanj inicijacije u Šeolu I. Ruţiĉasta jakna mora se
dokazati u borbi protiv Emima da bi postala crvena jakna. Ako padne na
tom ispitu, ruţiĉasta se jakna vraća u status bijele jakne.
Srebrna vrpca: stalna veza izmeĊu tijela i duha. Omogućava nekoj osobi da
godinama boravi u jednom tjelesnom obliku. Kod svakog je pojedinca
jedinstvena. Posebno je vaţna onironautima koji se vrpcom sluţe da bi
privremeno izišli iz vlastitog tijela. Srebrna se vrpca s godinama troši, a
kad se jednom prekine, ne moţe se opet spojiti.
Sublimiranje: proces u kojem se neki obiĉan predmet preoblikuje u numen.
Svrgnuti: osobe kod kojih je prestalo djelovanje grimiznog astera.
Šoder: novac, sredstvo izdrţavanja.
Špula: skupina duhova.
Štakornjak: naselje potleušica u kojem moraju ţivjeti izvoĊaĉi.
Tarotar: zastarjeli termin za kartomanta. U razgovornom se jeziku još razumije,
ali se u citadeli rijetko koristi.
Taser: skraćeno za taseografa.

345
Tinkto: laudanum. Ilegalni narkotik. Uliĉni izraz potjeĉe od naziva robne marke,
tinktura opijuma.
Trenodija: niz rijeĉi kojima se duh moţe prognati u vanjsku tamu.
Uliĉni sviraĉi: vidovnjaci koji proriĉu za gotovinu. Nije im dopušteno biti
ĉlanovima vidovnjaĉke kriminalne Organizacije.
Vanjska tama: udaljeni dio etera koji vidovnjaci ne mogu dosegnuti.
Zlatna vrpca: veza izmeĊu dva duha. O njoj se zna vrlo malo.
Zunzare: Emimi.
Ţuta jakna: najniţi stupanj u Šeolu I. Dodjeljuje se ljudima ako na ispitu pokaţu
strah. Moţe se koristiti kao sinonim za kukavicu.

346
 Zahvala

Veliku zahvalnost dugujem obitelji Godwin, ponajviše Davidu, jer su me tako

dobro primili u svijetu izdavaštva. Velika hvala Kirsty McLachlan, Caitlin
Ingham i Anni Watkins za posao koji su obavile na filmskim pravima i pravima
za strane jezike. Teško da bih mogla poţeljeti bolju agenciju od ove koju sam
pronašla u DGA.
Hvala Bloomsburyjevu timu: dok vas nisam upoznala, nisam imala pojma
koliko strasti i timskog rada stoji iza svake knjige. Ţeljela bih izraziti i
zahvalnost jedinstvenoj Alexandri Pringle, ĉija mi je strast za ovu knjigu bila
najveće nadahnuće, te svojoj divnoj urednici Alexi von Hirschbergu koja mi je
uvijek, bez ikakve prethodne najave, stajala na raspolaganju i uloţila trud koji je
znatno nadmašio okvire koje nalaţe tek profesionalni odnos. Zahvalnost
zasluţuju i Rachel Mannheimer, Justine Taylor i Sarah Barlow, sve su one
pomogle da Sezona kostiju bude najbolja moguća knjiga. Srdaĉna zahvala ide
Katie Bond, Jude Drake, Amandi Shipp, Ianthe Cox-Willmott, Eleanor Weil i
Oliveru Holden-Reaju u Velikoj Britaniji te Georgeu Gibsonu, Cristini Gilbert,
Nancy Miller, Marie Coolman i Sari Mercurio u SAD-u. Svi ste bili divni.
Andy Serkis, Jonathan Cavendish, Chloe Sizer, Will Tennant i ostatak tima
u Imaginariumu: bila je prava povlastica raditi s vama. Hvala vam što ste
pozornost posvetili svim vidovima knjige, daleko iznad tek vizualnih elemenata.
S umjetniĉke strane, velika hvala ide Andrásu Bereznayu koji je oblikovao
zemljovid, Davidu Mannu za divnu naslovnicu te Leiani Leatutufu koja mi je
bila osobni automatist.
Bio bi uistinu eufemizam kad bih rekla kako mi se protekle dvije godine
ţivot vrtio oko ove knjige. Ima vas previše da bih vas sve mogla spomenuti u
ovom ograniĉenom prostoru, ali hvala svim prijateljima koji su bili uz mene
tijekom tih godina, kao i godina prije. Posebno velika hvala Neilu Dymondu i
Fran Tracey, Emmi Forward, nastavnici engleskog jezika koja me nadahnula, te
Rian, Jesici i Richardu koji su me pozvali da doĊem u Irsku. Da nije bilo vas,
nikada ne bih osobno upoznala Molly Malone.
Svojim prevoditeljima u cijelom svijetu zahvaljujem što su pomogli da
knjiga bude objavljena na više jezika nego bih ikada mogla nauĉiti. Puno hvala
Flo i Alie koji su mi pomogli s francuskim i srpskim imenima te Devori i
Agamu Booksu na njihovoj pomoći s hebrejskim.
Hvala svim ljudima koji su ĉitali moj blog i profil na Twitteru dok se
pripremalo izdavanje knjige, osobito Susan Hill. Tvoja podrška dala mi je toliko

347
samopouzdanja. Posebno zahvaljujem studentima i nastavnicima s koledţa St.
Anne‘s na ljubaznosti i susretljivosti tijekom kaotiĉne prošle godine.
I naravno, hvala mojoj obitelji – prije svih mami, na trajnoj podršci i snazi,
i Mikeu, mojem superpooĉimu te neupitnom kralju taseografije. Vas dvoje imali
ste posla sa mnom u mojem najgorem izdanju, zato, u duhu Marilyn Monroe,
zasigurno zasluţujete moje najbolje izdanje.
JD, hvala ti što si mi bio muzom. Ti si mi najdraţi mrtvi pjesnik. Na kraju i
nikako ne najmanje vaţno, hvala Ali Smith što sam imala hrabrosti u svijet
odaslati Sezonu kostiju.
Hvala vam svima što ste sanjaru pruţili priliku.

348
Samantha Shannon britanska je spisateljica roĊena 1991. godine. Završila je
studij engleskog jezika i knjiţevnosti na Sveuĉilištu u Oxfordu, a svoj je prvi
roman Aurora napisala kad je imala svega petnaest godina. Prava za Sezonu
kostiju, prvi dio zamišljenog serijala od sedam nastavaka, kupila je ugledna
izdavaĉka kuća Bloomsbury.
Nakon izlaska Sezone kostiju iz udruge British Fantasy Society poruĉili su
da je rijeĉ o romanu koji oznaĉava dolazak izvanserijski talentirane britanske
spisateljice koja bi mogla s trona svrgnuti Stephenie Meyer i Suzanne Collins.

349