Радознала маца

Била једном једна маца, имала је тек три месеца. Била је јако
радознала, све је желела да сазна. Једнога дана тетка је дошла да
офарба мацину маму. Њих две су селе да припреме све што је
потребно за фарбање. Маца је први пут видела смесу за фарбање и
баш је занимало шта је сад то. Мама јој је рекла: ,,Мала деца не
треба да дирају фарбу“ . ,,Откуд сад то“, питала се маца. Чинило јој
се да је смеса баш лепа и укусна. Док су мама и тетка биле заузете
разговором и припремама за прање косе, уочила је да је мало фарбе
остало на дну. Пружила је шапицу и брзо лизнула фарбу. Ужаснула
се када је схватила да је шапица и језик пеку и да њено лепо бело
крзно постаје црно. ,,Упомоћ, мама, теткааааа“, мјаукала је тужно.
Мама је одмах реаговала и испрала јој уста. Маци се вода баш није
допала, али бар је престало да је боли. Потом су све три отишле до
крокодила, сеоског лекара који им је преписао терапију. Маци и
њеној мами је одмах било боље.
Наравоученије: Овако бива маленој деци кад матер и оца не
слушају.
Радознала маца

Моја маца Чарна врло је радознала. Волела би свашта да види.

Једнога дана мој тата је фарбао ограду. Зазвонио му је телефон и
Чарна је искористила тренутак непажње и пришла фарби. Одмах је
гурнула шапицу да види шта је унутра. Сигурно је помислила да је
нешто слатко. Лизнула је фарбу и ужаснут мјаук се разлегао
двориштем. Истовремено Чарна је одскочила и претурила фарбу.
Мој тата се вратио и угледао мацу са које се цедила боја. Сви су се
уплашили да ли ће преживети ову авантуру. Ја сам била пресрећна
што моја маца није угинула.
Поука: Не треба се играти и шалити са опасним стварима.

Милица Гајић 41