Pojam veštačenja saobraćajne nezgode

-U nekim slucajevima kada se rešavaju pitanja a najviše i sporova na sudu odredjuje se

veštačenje.Veštačenje se traži ekspertna,stručna preglednost ispitivanja koje vrsi ekspert
odnosno veštak.
-Ekspert je stručnjak koji dobro poznaje odredjenu oblast i moze da vrši veštačenje iz te
oblasti.

Veštačenje se može obavljati i van sudskog postupka.

-Veštačenje se odredjuje kada za utvrdjivanje ili ocenu neke važne činjenice treba
pribaviti i mišljenje lika koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem.

-Iz ovako izopštene definicije pojam veštačenja sledi da je veštačenje jedan od izvora
saznanja ,a dobijanje podatka.
Uslov koji će predstavljati osnov za donošenje odluke u krivičnom postupku.

-Veštačenje nema mesta u slučaju kada je opšte značenje sudije odnosno organa krivičnog
postupka dovoljno da obezbedi zapažanje činjenika važnog za postupak, i odmenu
njihovog značaja.

-Opšte značenje treba shvatiti u objektivnom smislu,značim nije bitno da li odredjeni

sudija u konkretnom slučaju raspolaže nekim znanjem koje prevazilazi uobičajni fond
znanja sudija.

-Razlog da se organ postupka posluži veštačenju nije samo u nedostatku stručne spreme
organa već i u činjenici da uloga veštaka nemože biti spojena ni sa jednom drugom
ulogom osim izuzetno sa ulogom svedoka.
 Formiranje uvidjajne dokumentacije zapisnik o uvidjaju

Dokumentacija uvidjaja predstavlja veoma znacajan izbor pogodaka za izradu nalaza i

mišljenja veštaka.Zato se može reći da je sistematizovana i stručno uredjena uvidjajna
dokumentacija neophodan preduslov za izradu kvalitetnog nalaza i mišljenja veštaka.

Elementi uvidjajne dokumentacije:

 zapisnik o uvidjaju

 skica lica mesta

 situacioni plan lica mesta

 fotodokumentacija

 ostali prilozi

Zapisnik o uvidjaju mora da sadrži naziv organa pred kojim se obavlja radnja,mesto na
kome se radnja obavlja dan i vreme,imena svih osoba koje su prisutne.

Osim toga pisana dokumentacija treba da sadrži podatke o:

Vremenu dolaska ekipe ha lice mesta nezgode,vremena nastanka nezgode vozilima koja
su učestvovala u nezgodi učesnicima nezgode,tragovima na vozilu i putu.

Zapisnik o uvidjaju-pojam
Verbalni prikaz najvažnijih elementa zatečenog stanja okolnosti nastanka nezgode za
vreme i posle uvidjaja.
Sadrži nekoliko važnih celina:
-zaglavnje,podaci o nezgodi,podaci o radnjama pre početka uvidjaja,podaci o
putu,podaci o vremenu...
 Značaj i kvalifikacija tragova saobraćajne nezgode
prema mestu nastajanja

Podela tragova prema mestu nastajanja deli se na:

- tragovi na kolovozu
- tragovi na vozilima
- tragovi na licima
- tragovi na predmetima i objektima
- tragovi na odeći čoveka

Tragovi na kolovozu:
- tragovi vožnje
- tragovi kočenja
- tragovi klizanja
- tragovi blokiranog točka
- tragovi zanošenja

Tragovi na vozilima:
- tragovi grebanja
- tragovi guranja
- tragovi vučenja
- deformacije na vozilima

Tragovi na licima:
- tragovi preloma kostiju
- tragovi ogrebotina

Tragovi na odeći čoveka:

- iscepana odeća
- mrlja od krvi
 Formiranje uvidjajne dokumentacije(skica lica mesta)

Preliminarna faza uvidjaja

Uobičajni načini obaveštavanja su:
- ličnim opažanjem radnika organa unutrašnjih poslova (policije)
- obaveštavanje od strane učesnika saobraćajne nezgode
- obaveštavanje od strane očevidaca
- obaveštavanje zdravstvenih ustanova

Obezbedjenja mesta saobraćajne nezgode:

Patrola policije koja po pravilu vrši obezbedjenje mesta saobraćajne nezgode ima zadatak
daočuva izgled mesta nezgode nepromenjenom stanju,odnosno da neophodne promene
izgleda mesta svede na minimum,a da isto vremeno obezbedi bezbedno odvijanje
saobraćaja.

Postuvidjajna faza i formiranje dokumentacije obuhvata:

- utvrdjivanje podataka o putu ,signalizaciji i saobraćaju
- utvrdjivanje podatka o vozilima i oštećenja na njima
- prikupljanje podatka o vremenu,vidljivosti i o metorološkim uslovima
- saslušanje učesnika i svedoka nezgode

Faze izrade skice:

- upoznavanje sa dogadjajem
- upoznavanje sa mestom saobraćajne nezgode
- skiciranje saobraćajne površine i objekta oko puta
- skiciranje vozila,lica i tragova
- merenje i unošenje podatka u skicu
- rekapitulacija i usaglašavanje.
 Put i vreme obilaženja

-U ukupnom broju s.n. na putevima i ulicama vrlo važan broj nežgoda koje nastaju pri
promeni saob. Traka,naručito pri preticanju.Osnovni uzroci za nastajanje ovakvih
nezgoda su greške u proceni prostorno-vremenske situacije na putu,greške u tehnici
vežnje i nepoštovanju saobraćajnih propisa učesnika u saobraćaju.
-Promena saob. Traka je mnogo čemu specifičan slučaj kretanja vozila u tom smislu je
usresredjena pažnja vozača.
Vozač koji ima nameru da promeni saobraćajnu traku prethodno se uverava da time ne
dovodi u opasnost i sebe i druge učesnike u saobraćaju.Brzinu vozila prilagodjava
uslovima kretanja i proverava da li je na tom putu dozvoljena promena trake vozila .
Uz sve ove mere predostrožnosti ,pri promeni trake vozač ne sme da ometa kretanje
drugih učesnika u saobraćaju zauzimajući neposredno rastojanje od njih.
Put obilaženja se odredjuje prema obrascima: Sob=L1+L2+L3+L4

L1 - dužina vozila koje obilazi

L2 – dužina vozila ili drugog nepokretnog objekta koji se obilazi
L3 -bezbedan razmak izmedju vozila koje obilazi i nepokretan objekat na početku
obilaženja
L4 –bez. Razmak izmedju voz. Koje obilazi nep.objekat na kraju obilaženja

Vreme obilaženja lob=3.6 Sob/V1 (s)

Ako u susret dolazi vozilo put obilaženja izračunava se po sl. Formuli: Sob vece ili
jednako SrV1+V1+V2 (m)
a vreme obilaženja Lob manje ili jednako 3..6 Sr/V1+V2 (s)
 Put i vreme preticanja

U ukupnom broju saobraćajnih nezgoda na putevima i ulicama vrlo je važan broj nezgoda
koje nastaju pri promeni saobraćajnih traka,naručito pri preticanju .Osnovni uzroci za
nastajanje ovakvih nezgoda su greške u proceni ,prostoru i vremenske situacije na
putu,greške u tehnici vožnje i nepoštovanju saobraćajnih propisa učesnika u saobraćaju.
Promena saobraćajne trake je u mnogo čemu specifičan sličaj kretanja vozila i u tome
smislu je usredsredjena pažnja vozača. Vozač koji ima nameru da promeni saobraćajnu
traku prethodno se uverava da time ne dovodi u opasnost sebe ili druge učesnike u
saobraćaju.Brzina vozila prilagoćava uslovima kretanja i proverava da li je na tom delu
puta dozvoljena promena saobraćajne trake.Uz sve ove mere predostrožnosti,promeni
trake vozač ne sme da ometa kretanje drugih učesnika u saobraćaju zauzimajući
nepropisano rastojanje od njih.
-Kod nezgoda koje se dogadjaju prilikom preticanja vrlo retko se nalazi na tragove
kočenja jer se tada obično pre nezgode ne koči.Zbog toga što nema pouzdanih podatka,
ne može se precizno odrediti bezbedan razmak izmedju vozila na početku i na kraju
preticanja.(l3il4),kao ni brzina kojom su se vozila kretala.U tom slučaju ,da bi se rešili
problemi uzročnika nezgode,polazi se od podatka koji su utvrdjeni istražnom
postupku.Mora se izračunati razmak izmedju vozila na početku i na kraju preticanja,pa na
osnovu toga izvesti zaključak o eventualnim greškama koje su dovele do nezgode.
Pri tome se polazi od postavke da proračunata veličina ovih razmaka u koonkretnom
slučaju obezbedjuju obezbedjenje preticanje bez posledica.
Podeljena su mišljenja stručnjaka o veličini i načinu izračunjavanja bezbednih rastojanja
izmedju vozila na početku i na kraju preticanja.Prevkadava mišljenje da veličina ovog
razmaka odgovara razmaku izmedju dva vozila koja se kreću jedno iza drugog u koloni.
Na osnovu obavljenih istraživanja o ponašanju većeg broja vozača pri preticanju,
utvrdjenja je empirijska zavisnost brzine i veličine bezbednog razmaka izmedju vozila na
početku preticanja koja glasi:
L3=2.5+0.25V+0.01V ² (m)

V-brzina vozila u koloni (km/h) pri čemu je V=V1=V2... veličina bezbednog razmaka
izmedju vozila na kraju preticanja treba da iznosi: L4=0.73L3(m)
Ukupna dužina puta potrebnog izmedju vozila na kraju preticanja treba da iznosi :
Spr=L1+L2+L3+L4 (m)

L1-dužina vozila koje pretiče(m)

L2-dužina vozila koje se pretiče(m)
L3-Dužina bezbednog razmaka izmedju vozila na početku preticanja(m)
L4-Dužina bezbednog razmaka izmedju vozila na kraju preticanja(m)
Vreme za koje se obavi preticanje izračunava se po obrascu:
Tpr=3.6 Spr/V1 (s)

V1-brzina vozila za vreme preticanja(km/h)

Uzimajući u obzir mogućnost pojave vozila iz suprotnog smera,bezbedan put preticanja
pri prelasku vozila koje pretiče na levu traku,kojom nailazi vozilo iz suprotnog smera
kretanja,ne sme biti manji od: Spr≥Sr*V1/V1+V3(m)
a vreme preticanja od: tpr≤3.6*Sr/V1+V3(s)
Sr-Udaljenost izmedju vozila koje pretiče i votila koje mu dolazi u susret na početku
preticanja
V3-Brzina kretanja vozila koje dolazi u susret vozila koje pretiče.

Udaljenost izmedju vozila koje se jedno drugom približavaju pri kretanju p istoj levoj
traci ne sme ,prema tome da bude maje od :
Sr≥Spr * V1+V3/V1(m) ili SR≥Spr * V+V3/3.6(m)
 Formiranje uvidjajne dokumentacije(situacioni plan)

Situacioni plan je vrlo kvalitetan ,tehnički korektan i kompletan crtež u razmeri.

Prati ga kratka i jasna legenda i podatak o razmeri.Kotiraju se samo najvažnije dužine i
ostale izmerene dužine moraju biti prikazani tačno u razmeri.

Prednost skice u odnos na ostale elemente uvidjajne dokumentacije:

- jednostavno se i brzo crta
- razdvaja važno od nevažnog
- jednostavno prikazuje izgled saobraćajne površine i mećusobni položaj tragova i
predmeta
- vidi se šta je i kako mereno na licu mesta.

Nedostaci skice:
- nedaje opšte podatke o S.N.
- ne može da prikaže izgled tragova i predmeta S.N.
- ne prikazuje verno situaciju jer se crta slobodnom rukom
- tehnički nivo je nozak pa nejasna širem krugu korisnika.

Situacioni plan ima sledeće prednosti na ostalemetode:

- vrlo kvalitetno razdvaja važno od nevažnog
- rasterećen je od kota koje nisu neophodne
- verno prikazuje lice mesta jer se crta u razmeri
- kvalitetan i prilagodjen korisnicima
- jednostavno prikazuje geometriju saoracajnice i medjusobni raspored tragova i
predmeta.

Nedostaci situacionog pana::

- crta se na osnovu skice i beleški
- ne vidi se šta je mereno na licu mesta
- nedaje niz podatka o nezgodi i ne prikazuje izgleda lica mesta,tragova i predmeta.
 Značaj i kvalifikacija tragova saobraćajne nezgode prema
fazi nezgode

Prema fazi nezgode,tagovi s.n.se dele na:

1)Tragovi nastali pre saobraćajne nezgode
2)tragovi nastali u toku saobraćajne nezgode

Tragovi nastali pre saobraćajne nezgode

-Tragovi vožnje pri kretanju vozila po kolovozu ili izvan njega,pneumatici vozila
ostavljaju tragove koji su manje ili više vidljivi,ako se vozilo kreće po snežnom
pokrivaču,blatu,prašini ovi tragovi su jasni ,profil gume se dobro ucrtava,pa se lako može
utvrditi oblik šara protektora i vrsta gume odnosno njen proizvodjač.

-Tragovi klizanja ovi tragovi najčešće nastaju na klizavom i zaledjenom kolovozu pri
ubrzanom kotrljajućem točku,ili pri jedne manje ,trag klizanja,pri jednom manje
zakočenom točku,trag klizanja poznaje se po zakrivljenoj putanji kretanja,sa promenjivim
rastojanjem pojedinih tragova gume.

-Tragovi kočenja se dobro uočavaju kod kolovoza izradjenih od asvalta ili betona ,dok
manje primećuju na kolovozu od kocke ili tucanika.Simbolična oznaka tragova kočenja je
puna linija, za zadnje točkove udvojena linija.

Tragovi nastali u toku saobraćajne nezgode

- Tragovi guranja
- Tragovi grebanja
- Tragovi vučenja
- Deformacije na vozilima
- Okrznutine vozila na predmetima

Ovi tragovi su važni za saobraćajno tehničke veštake.

 Značaj i kvalifikacija saobraćajne nesgode prema
velicini

Tragovi se prema veličini dele na mikro i makro tragove:

-Makro tragovi:
su dovoljne veličine tako da se mogu videti golim okom.
-Mikro tragovi:
su tragovi koji se zbog veličine ne mogu se uociti golim okom.
Zato se mesta na kojim se očekuje mikro tragovi pretražuju posebnim metodama i uy
pomoć posebnih pomagala.

U praksi se nažalost tragovi obrađuju samo kad su vidljivi dok se o mikro tragovima ne
vodi dovoljno racuna zato se ni iz vrlo jednostavnih slučaja ne može korektno analizirati
niti rekonstrujusati.

Mikro tragovi imaju poseban značaj u slučaju:

- izmene makro tragova
- saobraćajne nezgode nepoznati počinilac
- koga su iskazi svedoka protivrečeni, a makro tragovi ne može isključiti ni jedna
verzija.

Tačkasti tragovi:
su svi tragovi saobraćajne nezgode čije su dimenzije male ili nebitne. Pri merenju
položaja tačkastih tragova dovoljno je odrediti:
- podužni položaj centra traga
- poprečni položaj centra traga

Koncentrisani tragovi:
su svi tragovi koncentrisani na manjim površinama čije su dimenzije bitne, ali ne i oblik
i pravac pružanja. Kod njih se meri:
- podužni položaj centra traga
- poprečni položaj centra traga
- dužina traga
- širina traga

Liniski tragovi:
su oni tragovi čija je dimenzija(dužina) bitna izražena u odnosu na drruge. Dužina se ne
crtežu prikayuje u raymeri, a širina ne.
Površinski tragovi:
Su tragovi saobraćajne nezgode rasuti na većoj površini čija položaj,oblik,pravac
pružanja su važni. Najčešće pravac pružanja ovih tragova pomaže veštaku da utvrdi
pravac kretanja vozila podsredno pred sudar. Pri merenju određuje se:
- podužni položaj početka i završetka traga
- poprečni položaj početka i završetka traga
- dužina i širina zone traga
- oblik zone traga

Zapreminski tragovi:
su oni tragovi kod kojih je značajna i treća dimenzija (dubina ili visina). Pri merenju ovih
tragova određuje se:
- podužni i poprečni položaj početka i završetka traga
- dužina i širina traga
- oblik površine traga
- dubina tj. Visina traga.
 Pojam i značaj uvidjaja

Poslovi vršenja uvidjaja saobracajne nezgode uredjeni su propisima,i to:

- zakon o bezbednosti saobraćaja
- zakon o policiji
- zakon o prekršajima
- krivičnom takonu
- zakonu o krivičnom postupku
Medjutim ,ovim propisima su regulisane samo vrste poslova,ali ne i konkretni poslovi.
Kompletiranje uvidjajne dokumentacije i arhiviranje:
Instrukcijom je propisano da se za s.n.sa poginulim ili povredjenim licima,odnosno
materijalnom štetom koja ima obeležje krivičnog dela,formira predmet koji sadrži:
1) krivičnu prijavu ili izveštaj o s.n. tužilaštvu
2) obavezne elemente uvidjajne dokumentacije:
- zapisnik o uvidjaju
- skicu lica mesta
- situacioni plan
- fotodokumentacija
- izveštaj o obezbedjenju lica mesta s.n.
3) ostale priloge značajne za razmatranje i razjašenje s.n. koji mogu obezbediti:
- video zapis
- zapisnik o saslušanju osumljičenog
- izjave učesnika o očevidcima s.n,
- zapisnik o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju vozila
- nalaze o prisustvu i koncentraciji alkohola,opojnih droga ili lekova,
- potvrdu o smrti lica ili belešku o tome
- zapisnik o izvršenom vanrednom tehničkom pregledu vozil
- potvrda o privremeno oduzetoj vozačkoj dozvoli,saobraćajnoj
dozvoli,tahografskom ulošku’uredjaju
- sve drugo što je značajno za razjašnjenje s.n.
Za s.n. sa samo malom materijalnom štetom koja nema obeležje krivičnog dela ,formira
se predmet koji sadrži:
1) Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka odnosno izveštaja u slučaju
nepoznatog počinioc.
2) Obavezne elemente uvidjajne dokumentacije
- zapisnik o uvidjaju
- skica lica mesta odnosno situacioni plan
3) Ostale priloge značaja za razmatranje i razjašenjenje s.n. koji mogu obezbediti:
- fotodokumentacija
- zapisnik o izvršenom kontroli učesnika u saobraćaju vozila
- izjave učesnika o očevidcima s.n.
- potvrdu o privremeno oduzetim predmetima
- zapisnik o izvršenom teh. Pregledu vozila
- potvrda o potvrda o privremenom oduzetoj vozačkoj dozvoli,saobraćajnoj
dozvoli,tahografskom ulošku-uvidjaju.
 Značaj i kvalifikacija tragova saobraćajne nezgode prema
situaciji sa aspekta merenja

Podela tragovi sa aspekta merenja:

- tačkasti tragovi
- koncentrisani tragovi
- liniski tragovi
- površinski tragovi
- zapreminski tragovi
Tačkasti tragovi: su sbi tragovi s.n. čije su dimenzije male ili nebitne.Pri merenju
položaja tačkastih tragova dovoljno je odrediti:
- podužni položaj centra traga
- poprečni položaj centra traga
Najčešći tragovi su:kapljice krvi,ljuspice boje,sitni delovi otpali sa vozila,delovi obuće i
odeće.Neki krupni delovi mogu biti tretirani kao tačkasti tragovi ako njihove dimenzije
nisu bitne za uvidjaj.
Koncentrisani tragovi: su sbi tragovi koncentrisani na manjim površinama čije su
dimenzije bitne,ali ne i oblik i pravac pružanja.Kod njih se mere:
- podužni položaj centra traga
- poprečni položaj centra traga
- dužina traga, širina traga

Liniski tragovi: su tragovi čija je jedna dimenzija (dužina)bitno izražena u odnosu na

drugu (širinu).dužine se na crtežu prikazuju u razneri, a širine ne.Liniski tragovi mogu
biti:pravoliniski i krivoliniski.
Pravoliniski tragovi se mere tako što se odredi:
- podužni i poprečni položaj početka i završetka traga
- dužina traga
- širina traga
Kod krivoliniskih tragova odredjuje se i:
- položaj nekoliko tačaka na tragu
- podaci za izračunavanje radijusa krivine traga.

Površinski tragovi:su tragovi s.n. rasuti na većoj površini najčešće pravac kretanja vozila
neposredno pre sudara.Pri merenju odredjuje se :
- podužni i poprečni položaj početka i završetka traga
- dužina i širina zone traga
- oblik zone traga

Zapreminski tragovi: su oni tragovi kod kojih je značajna i treća dimenzija (dubina ili
visina).Pri merenju ovih tragova odredjuje se:
- podužni i poprečni položaj početka i završetka traga
- dužina i širina traga
- oblik površine traga
- dubina(visina traga)
 Postupci obrade tragova-fiksiranje tragova

Osnovni cilj uvidjaja je stručno i sveobuhvatno fiksiranje zatečenog stanja,a najvažniji

elementi zatečenog stanja su predmeti i tragovi saobraćajne nezgode.
Fiksirati trag saobraćajne nezgode znači sačuvati njegova bitna obeležija radi kasnije
analize.
Osnovne metode fiksiranja su:
1) Izuzimanje(izuzimanje predmeta koji nose trag,izuzimanje mulaža,izuzimanje tragova
daktiloskopskim folija i sl.)
2) Fotografisanje i u novije vreme video snimanje.
3) Grafička metoda(skiciranje i crtanje u razmeri)
4) Verbalni metod fiksiranja tragova(opis).
-Postoje brojni kriterijumi za podelu tragova,ali ovde će biti objašnjenja samo jedna
grupa tragova koja je veoma bitna za izradu skice lica mesta saobraćajne nezgode i
situacionog plana.
Ta grupa tragova sa aspekta merenja,koju možemo podeliti na:
- tačkaste tragove
- koncentrisane tragove
- liniske tragove
- površinske tragove
- tapreminske tragove
Podaci koji se mogu dobiti sa situacionog plana ,a koji su rezultat dobrog fiksiranja
tragova sa aspekta merenja su: brzina kretanja vozilana osnovu dužine traga
kočenja,izračunavanje zaustavnog puta,izračunavanje na osnovu odbačaja komadića
razbijenog stakla,smer kretanja pešaka u trenutku sudara,daljinu odbačaja pešaka u
slučaju kada se na osnovu tragova fiksiranih uvidjajnom dokumentacijom može utvrditi
mesto sudara i td.Otuda velika važnost pravilnog načina postupanja sa tragovima koji se
pojave na licu mesta saobraćajne nezgode.
- Tragovi sa aspekta merenja veoma dobro predstavljaju saobraćajnu situaciju u
trenutku nezgode
- Elementi uviđajne dokumentacije koja sadrži ove tragove imaju zadatak da tu
situaciju predstave sudijama i drugim nedležnim licima koji nisu bili na licu mesta
saobraćajne nezgode
- To ynači da svaki trag koji se fiksira ima ogroman značaj i ulogu za onog ko ga
posmatra.
- U krajnjem slučaju, jedan trag može u potpunosti da primeni mišljenje sudije o
nekoj saobraćajnoj nezgodi.
- Kada govorimo o uviđaju saobraćajne nezgode kao sistemu radnji koje imaju svoj
redosled, potrebno je shvatiti i uočiti da ovaj sistem radnji ima svoju zakonsku
osnovu tj. Pravne odredbe koje definišu uviđaj, rekonstrukciju, pokretanje
prekršajnog ili krivičnog popstupka, sastavljanje zapisnika, izbor veštaka
saobraćajnih nezgoda i slično.
- U grupu tragova sa aspekta merenja pripadaju svi tragovi koji se nađu na licu
mesta saobraćajne nezgode.
- Samo se pojedinačno mere tj: fiksiraju, kategorije ove grupe tragova.
- Stoga je važno dobro vršenje uviđaja saobraćajne nezgode, jer u suprotnom su
ogromne posledice.
- Upravo na njemu se zasniva krivična ili nevinost učesnika u saobraćajnoj nezgodi.
- Izuzimanje tragova saobraćajne nezgode podrazumeva da se oni na licu mesta
stručno obrade, izdvoje, spakuju, ponesu i sačuvaju.
- Mogućnost naknadnih analiza je najveća prednost medoda izuzimanja.
- Izuzimanje tragova i metoda mulažiranja se smatraju najznačajnijim u
trasologiske analize.
- Mulažiranje to je svojevrsna zamena izuzimanju tragova, samo što se umesto
predmeta ili traga izuzima njegov odlivak.
- Primenjuju se izuzetno na reljefne tragove, a posebno na tragove vožnje sa dobro
otisnutim šarama pneumatika i na tragove stopala. Zadatak ovog metoda je da se
dobije negativ traga koji predstavlja.
- Fotografisanje je veoma značajan metod fiksiranja tragova koji ima značajne
prednosti u odnosu na ostale metode fiksiranja.
- To je najobjektivniji i najočigledniji metod fiksiranja tragova i predmeta
saobraćajne nezgode (posle izuzimanja).
- Fotografija je sveobuhvatna to jeste na njoj se nalazi sve što je optički vidljivo,
bez obzira da li se smatra važnim ili ne. Fotografija jednostavno saopštava veliku
količinu informacija o izgledu (oštećenja vozila, izgledu lica mesta, nepravilnih
tragova i predmeta).
- Grafički metod fiksiranja odnosi se na crtanje lica mesta saobraćajne nezgode i to
pomoću: kroki skice, skice i situacionog plana.
- Verbalni metod fiksiranja tragova se bazire na mogućnostimada se rečima prikaže
zatečeno stanje na licu mesta saobraćajne nezgode.
- Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviđaju, službenih beleški,
raznih izveštaja i slično. Prilikom primene verbalne metode posebno pažnja se
mora posvetiti nabrajanju i opisivanju predmeta i tagova saobraćajne nezgode.
- Pri tome je potrebno opisati i evidentirati sve važne obeležja traga:
1) vrstu i izgled traga
2) porekli i način nastajanja traga
3) položaj traga
4) bitne dimenzije traga
5) detaljni opis izgleda i položaja karakterističnih detalja na tragu.
 Izračunavanje brzine vozila na osnovu tragova guma i
Kada se trag kočenja prostire na dve različite podloge

Osim tragova blokiranja točka za određivanje brzine vozila mogu se koristiti i tragovi
zanošenja. Tragovi zanošenja nastaju pri zanošenju vozila na kolovozu. Na osnovu
tragova dejstva centrifugalne sile uslovno se rekonstruiše brsina vozila. Ako znamo
veličinu radijusa krivine i poprečno usporenje koje se ostvari za vreme ostavljanja
tragova na proklizavanje u krivini.

VGK = R* bp

VGK – granična brzina na proklizavanje u krivini (m/s)

R – radijus krivine (m)
bp – poprečno usporenje (m/s²)

Izračunavanje brzine automobila kada se posle kočenja vozilo sanosi:

V1 = 2*( b*S4p+bZ*S4z)

S4p – put kočenja bez zanošenja

S4z – put kočenja sa zanošenjem
bz ~ 0,8*b – usporenje pri zanošenju

Ako je automobil kočen pri istoj brzini (V1) na dva različita kolovoza koja omogućavaju
različita usporenja (b1=/= b2)

V1 = 2*b1*S41 => S41 = V1²/2*b1

V1 = 2*b2*S42 => S42 = V1²/2*b2
Obzirom da se radi o istoj brzini to rešavanjem po V1 ove dve jednačine dobijamo:

2* b1* S41 = 2* b2* S42

S41 = b2/ b1* S42
U sličaju horizontalnog puta (i=0) jednačina postaje:

S41 = g*( μ 2* ε+-0)/ g*( μ 1* ε+-0)* S42 = μ 2/μ 1* S42

Brzina kada se trag kočenja prostire na dve različite podloge se može izračunati i na ovaj
način:
V1 = 2*(b1* S41+b2* S42+bsr*lo)
V1 = 2*bsr*(S41+S42)

Prosečno usporenje na putu kočenja S41+S42:

bsr = S41b1+S42b2/S41+S42
S41,b1 – put kočenja i usporenja na prvoj vrsti i stanju podloge
S42,b2 – put i usporenje na drugoj vrsti i stanju podloge
lo – međuosovinsk rastojanje

Brzina automobila koji vuče nekočenu prikolicu, a kočenje je sa njom zaustavljen na

tragu kočenja S4:

V1 = 2*b*S4*ma/ma+mpr (m/s),

b – usporenje automobila bez prikolice

- U ovakvim slučajevima se obično radi o nezgodi u kojoj je vozilo udarilo u

pokretnu(ili nepokreto) prepreku čija je masa znatno manja od mase
vozila(pešak,biciklista). Količina kinetičke energije utrošene na deformacioni rad
i saopštavanje početne brzine udarenom predmetu dovoljno je mala da se može
zanemariti.
- Kada se vozilo prilikom kretanja duž tragova kreće pravoliniski izvođenje
analitičkog izraza za proračun brzine polazi od toga da je u koliko se vozilo
zaustavilo na koje je vozilo posedovalo utvrđena na savlađivanje otpora duž puta
kočenja, tj:

Ek = E
m*V²/2 = (μ+-i)G*Sk
G = m*g
/
G/g*V² 2 = (μ+-i)G*Sk
g = 9,21 m/s

V = 2*g*Sk(μ+-i)
 G – težina vozila (N)
g – ubrzanje zemljine teže
Ek – kinetička energija
E0 – rad (J-đul)
μ – koeficijent prijanjanja
i – podužni nagib puta
(+ za uspon, - pad)

- Znajući da je brzina
V = 2*b*S4 = b = const, Sk = S4
I u slučaju kada je usporenje konstantno izjednačenje
2*g*Sk(μ+-i) = 2*b*S4
Dobijamo da se usporenje b može izraziti na sledeći način
b = (μ+-i) g (m/s²)

- Pod predpostavkom da su μ i i tačne, brzine izračunate pomoću ovog izraza nešto

je manja od stvarne brzine kojom se kretalo vozilo neposredno pre aktiviranja
mehanizma za kočenje.
- Kočeno vozilo počinje da ostavlja trag nešto kasnije od trenutka kada počne
dejstvo sistema za kočenje.
- Izraz V = 2*g*Sk(μ+-i) odnosi se na slučaj kada su točkovi na vozilu koje je
ostavilo trag koji su bili blokirani tj. Kada je vozilo klizalo blokiranim točkom.
- Ako se vozilo ne zaustavi kočenjem, na kraju traga kočenja tada je:

Sk(μ+-i)

V1 – brzina vozila na početku traga

V2 – brzina vozila na kraju traga
Postpuci obrade tragova (pronalazenje tragova)
Na licu mesta, široj i užoj okolini pri saobraćajnoj nezgodi nastaju tragovi. Tragovi
saobraćajne nezgode čine sve posledice koje se mogu fiksirati. Da bi se taj posao u toku
uviđaja obavio kvalitetno i efikasno neophodno je pre početka traženja tragova shvatiti
saobraćajnu situaciju i traženje tragova izvršiti sa jasnim očekivanjem šta će se pronaći.
Tragove traži i obrađuje član uviđajne ekipe koji mora biti stručno osposobljen za taj
posao. Misaona konstrukcija nezgode može se tokom uviđaja menjati, dopunjavati i
usaglašavati sa stvarnim stanjem. Traže se svi tragovi, međutim u uviđajnu
dokumentaciju fiksiraju se samo značajni za analizu saobraćajne nezgode.

Pronalaženje tragova je u direktnoj vezi sa saobraćajnom nezgodom.Kad se shvati

saobraćajna situacija trebalo bi pouzdano odgovarati na pitanje koje tragove gde tražimo.

Pretraživanje celog prostora bez jasnih očekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme, a
ne bi garantovalo otkrivanje svih važnih tragova.
Tragove saobraćajne nezgode pronalazi i obrađuje član uviđajne ekipe koji je nesumljivo
osposobljen za taj posao. To je najčesće kriminalistički tehničar ili saobraćajni policajac.
Ostali članovi ekipe a posebno rukovodilac uviđaja pomažu tako što sugerišu na
postojanje tragova i ukazuju na njihovu važnost za analizu nezgode. Tragovi se,
prvenstveno, traze na osnovu misaone rekonstrukcije događaja. Kada stručno lice shvati
šta se desilo, trebalo bi da tačno zna gde i koje tragove očekuje na licu mesta (tipicni
tragovi). Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta neprekidno usaglašavati i
menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipicni tragovi za tu situaciju ili ih nema.
Međutim, na neke značajne tragove mogu ukazati učesnici i svedoci saobraćajne
nezgode. Oni to mogu učiniti direktno-pokazujući tragove i indirektno- objašnjavajući
kako se nezgoda dogodila.
Naime, na licu mesta se nalazi i po nekoliko strotina raznih tragova. Kada su rukovodilac
uviđaja i stručnjak za obradu tragova odredili šta će biti značajno za sveobuhvatnu i
pouzdanu analizu nezgode, oni se opredeljuju i za tragove kojima dokumentuju
najznačajniji elementi zatečenog stanja. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne
pružaju nikakve nove informacije o nezgodi. Ne postoji drugo pravilo po kome se
aproksimira jedini tragovi, a izdvajaju i obrađuju neki drugi. Nekad se jedan važan
element okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa više tragova. U drugoj
situaciji (ako nema pouzdanih tragova), isti tragovi će biti vrlo značajni i biće
sveobuhvatno fiksirani.

Za kvalitetnu obradu tragova, trebalo bi poznavati i pravilo ceniti njihov značaj. Tragove
bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov značaj. Tragove bi trebalo obraditi tako da
se zadovolji njihov značaj. Naime, za svaki trag bi se trebalo znati koje važne informacije
pruža u procesu razmatranja nezgode te ga obraditi na nacin da se ove informacije
kvalitetno prenose. Npr. kod traga vožnje oderđuje se njegov položaj kako bi se utvrdila
putanja vozila. Kod traga kočenja meri se njegova dužina kako bi se izračunala brzina
kretanja vozila. Ako se radi o NN vozilu meri se i širina ovih tragova, kako bi se vršila
eliminacija onih kojih nisu ostavili takav trag. Ako su na tragu vožnje dobro uočljive šare,
one se fotografišu razmerno u cilju informacije onih pneumatika čije se šare razlikuju.
Ako se na reljefnom tragu vožnje nalaze i neki karakteristični detalji, trag se mulažira.
Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave učesnika ili svedoka nezgode. Shvatajuci
izjave rukovodilac uviđaja shvata saobraćajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova.
Ovo pomaže u određivanju tipičnih i netipičnih tragova saobraćajne nezgode. Pri tome
rukovodilac uviđaja stalno i uporedno analizira izjave i nađene tragove na licu mesta.
Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koje nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno
fiksirati.
Postupak obrade tragova (obezbeđivanje tragova)
Obezbeđivanje tragova saobraćajne nezgode, podrazumeva obezbediti odvijanje
saobraćaja i sprečiti mogućnost nastajanja novih saobraćajnih nezgoda kao i sprečiti
uništavanje, promenu ili pomeranje tragova. Promene je važno sprečiti jer bi izmenilo
značaj traga i doprinele neprekornosti analize traga pa i saobraćajne nezgode.
Obezbeđivanje mesta saobraćajne nezgode počinje odmah posle saobraćajne nezgode
naime počev od učesnika u saobraćajnoj nezgodi, a traje dok se ne izvrši obrada tragova i
njihova analiza. Za neke tragoveto podrazumeva fotografisanje, za neke merenje i unos u
zapisnik o uviđaju, a za tragove koje se izuzimaju zbog nekih dodatnih ispitivanja i
analize obezbeđivanje se nastavlja do okončenja analiza.
Markiranje tragova je postupak ispitivanja neisprekidanih ili isprekidanih linija pored
tragova ili predmeta na licu mesta saobraćajne nezgode. Vrši se da bi se neki deo
zatečenog stanja uočio dobro uočljivim.
Ove linije moraju da prate pravu pružanja liniskih tragova odnosno oblik zone traga. Ako
se trag nalazi na povrsini na kojoj je ne moguće iscrtavati linije onda se markiranje vrši
posebnim trakama na licu mesta.
Markiranje se vrši najčesće na licu mesta a može i naknadno na fotografijama. Tad
markira lice koje je prisustvovalo uviđaju, pored traga ucrtava liniju kontrasne boje ili
strelicom upućuje na mali trag ili detalj na tragu.
Markiranje je posebno važno u nekim situacijama:
-ako postoji potreba da se trag pomeri pre završetka uviđaja ako se time olakšava merenje
traga;
-ako se očekuje fotogrametrisko korišćenje fotografija;
-da se istakne važan trag u grupi dobro vidljivih tragova;
-ako preti opasnost da se neki trag neće videti dobro na fotografiji;
-da bi se odredila zona prostiranja traga;
Označavanje tragova podrazumeva pridodavanje pojedinih oznaka, simbola svakom tragu
pojedinačno. Oznake mogu biti numeričke, slovne ili kombinovane. U našoj praksi
najčešće se koriste numeračke oznake. Tragovi se po pravilu označavaju na licu mesta, a
izuzetno i naknadno na fotografijama. Označavanje na licu mesta se vrši tako što se pored
traga postavi pločica na postolju ili piramida sa oznakom.
Pločica sa jedne strane ima svetlu podlogu i tamnu oznaku a sa druge obrnuto.
Ukoliko iz bilo kog razloga označavanje nije izvršeno na licu mesta, može se izvršiti
naknadno na fotografijama tako što se pored traga crnim ili belim tušem upiše njegova
oznaka. Označavanjem se olakšava rad ekipi za uviđaj.
Pri određivanju redosled oznaka treba biti dosledan nekoj logici, obično se označava
sledećim redosledom:
-prve oznake se pridodaju vozilima;
-sledeće leševima i povređenima;
-zatim se označe liniski tragovi;
-ostali postojeći tragovi;
-označe se nepostojeći tragovi (pravac kretanja vozila i pešaka, položaj svedoka, položaj
vozača pre pomeranja...)
POSLOVI koje policijа obаvljа u bezbednosti sаobrаćаjа premа
rаzličitim subjektimа mogu se grupisаti nа:
NEPOSREDNU KONTROLU I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAĆAJA

UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

PRAĆENJE I UNAPREĐENJE PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

OBRADA I RASVETLJAVANJE SAOBRAĆAJNIH PREKRŠAJA I SAOBRAĆAJNIH

NEZGODA

INSPEKCIJSKO-TEHNIČKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

OSTALI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA.

U bezbednosti sаobrаćаjа policijа imа jаsno definisаnu funkciju, određenu zаkonimа i
drugim propisimа. Svrhа policijskog rаdа je zаštitа orgаnizovаnog funkcionisаnjа
drumskog sаobrаćаjа i zаštitа grаđаnа i mаterijаlnih vrednosti u procesu prevoženjа. To
se postiže primenom merа zаštite bezbednosti i sprovođenjem preventivnih аktivnosti, uz
podršku jedinstvene bаze podаtаkа o vozilimа, vozаčimа, sаobrаćаjnim prekršаjimа i
sаobrаćаjnim nezgodаmа.
Kontrolu u pogledu pridržаvаnjа propisа u vezi sа bezbednošću sаobrаćаjа nа putevimа
sprovodi sаobrаćаjnа policijа. Delаtnost policije u vezi sа bezbednošću sаobrаćаjа nа
putevimа je prаvno uređenа, u sklаdu sа principimа demokrаtskog društvа i ustаvom
zаgаrаntovаnim sistemom zаštite slobodа i prаvа grаđаnа.
Zаkonom o policiji iz 2005. godine kontrolа u sаobrаćаju nа putevimа određenа je kаo
posаo policije. Imаjući to u vidu, nа rаd sаobrаćаjne policije, kаo integrаlnog delа
Direkcije policije u Ministаrstvu unutrаšnjih poslovа Republike Srbije, primenjuju se
opšti propisi i prаvilа rаdа policijske službe.
Premа odredbаmа člаnа 3 Zаkonа o bezbednosti sаobrаćаjа nа putevimа predviđenа je
nаdležnost orgаnа unutrаšnjih poslovа (“Službeni glаsnik SRS” broj 53/82) “dа prаte
stаnje bezbednosti sаobrаćаjа nа putevimа, vrše kontrolu i regulisаnje sаobrаćаjа nа
putevimа i nаdzor u sprovođenju propisа i preduzimаju druge mere koje se odnose nа
bezbednost sаobrаćаjа nа putevimа.”
Nа ovаj nаčin određenа je nаčelnа stvаrnа nаdležnost policije dа vrši kontrolu u
sаobrаćаju nа putevimа.
Zаkon o bezbednosti sаobrаćаjа nа putevimа, u člаnu 4 stаv 1, odredio je funkcionаlnu
nаdležnost zа vršenje nаvedene kontrole. Tаko, kontrolu u sаobrаćаju nа putevimа mogu
vršiti uniformisаni policijski službenici. Međutim, trebа imаti u vidu dа je, zbog
specifičnosti rаdа i potrebnih znаnjа i veštinа, izvršenа specijаlizаcijа obаvljаnjа ove
delаtnosti, tаko dа je obаvljаju posebno orgаnizovаne jedinice sаobrаćаjne policije,
prepoznаtljive po posebnim obeležjimа. Člаn 4 stаv 1 Zаkonа o bezbednosti sаobrаćаjа
nа putevimа propisuje dа ” kontrolu sаobrаćаjа i kontrolu ispunjenosti uslovа zа učešće u
sаobrаćаju vozаčа i vozilа vrše rаdnici milicije” ( u dаnаšnjoj terminologiji to bi bili
uniformisаni policijski službenici).
Značaj i klasifikacija tragova saobraćajne nezgode prema vrsti

Tragovi saobraćajne nezgode prikupljaju se pri uviđaju i predstavljaju skiciranjem,

fotografisanjem i opisivanjem.Tragovi mogu biti pokretni i nepokretni. Oni su često
presudni za analizu toka nezgode pa ih pri uviđaju treba evindetirati označavanjem svih
karakterisitka koje su od značaja za utvrđivanje porekla, oblika, izgleda, lokacije,
dimenzija itd.
Pod tragom saobraćajne nezgode podrazumeva se svaka vidljiva ili prostim okom
nevidljiva postojeća materijalna promena koja je proizvedena u toku saobraćajne
nezgode. Za svaku vrstu traga potrebna je određena tehnika i taktika za pronalaženje i
fiksiranje pri uviđaju.
Značaj traga je različit, u različitim situacijama.Prema tome što se iz traga može
zaključiti o nezgodi razlikujemo kriminalistički (kriminalističko-tehnički) i saobraćajni
(saobraćajno-tehnički) značaj tragova.
Tragovi se prema vrsti dele na:
-povrede lica i životinja;
-oštećenja vozila, objekata i predmeta;
-ostali tragovi nezgoda;
Za uspešno vršenje saobraćajno-tehničkog veštačenja od posebnog je značaja i dobro
poznavanje, tumačenje indetifikacija i korišćenje tragova motornog vozila u analizi
saobraćajnih nezgoda.
Za ovu upotrebu, a prema načinu nastajanja u tragove koji su predmet naše analize
spadaju:
1. Tragovi vožnje
2. Tragovi klizanja
3. Tragovi zanošenja
4. Tragovi blokiranog točka
5. Tragovi kočenja

Tragovi vožnje

Pri kretanju vozila po kolovozu ili van njega, pneumatici vozila ostavljaju tragove. Ako
se radi o kretanju vozila vozila po snežnom pokrivaču, blatu, prašini ili drugim
površinama na kojima se oriskuju tragovi pneumatika, oni se jasno uočavaju, tako da se
dobro otisnut profil gume lako raspoznaje, pa se veoma lako mogu utvrditi vrsta i izgled
šara protektora, a preko njih i kataloga guma, vrsta i dimenzije gume, zatim proizvođač
gume, a orjentaciono vrsta i tip vozila. Ovi tragovi su značajni za saobraćajno tehničkog
veštaka radi rekonstruisanja putanje kretanja vozila. U slučaju napuštanja mesta nezgode,
tragovi vožnje su od naročitog značaja za indetifikaciju vozila koje je učestvovalo u
nezgodi i smera kretanja pri napuštanju mesta nezgode.

Tragovi klizanja
Ovi tragovi najčešće nastaju na klizavom (zaprljanom ili zamašćenom delu kolovoza) i
zaleđenom kolovozu pri nekontrolisanoj vožnji izazvanoj ubrzanim kotrljanjem ili jednog
jače, a drugog manje kočenog točka, pri kočenju sa različitim dejstvom sila kočenja na
točkovima ili pri prikočivanju ili kočenju na različitim kolovoznim površinama (desni
točkovi na bankini, a levi na kolovozu).

Tragovi zanošenja

Poprečni profil automobilskog pneumatika ocrtava se kod kotrljajućeg točka formiranjem

poprečnih crta u odnosu na pravac vožnje. Ukoliko dolazi do jačeg zakočenja točkova
ove crte se više povijaju ka pravcu vožnje, tako da se formiraju prave linije i ocrtavaju
pun trag.

Tragovi blokiranog točka

Ovakve tragove ostavljaju pojedini točkovi vozila kad su potpuno blokirani. Pojavljuju se
usled oderđenih neispravnosti ili oštećenja vozila, tako da nastupi blokiranje jednog ili
više točkova na vozilu. Kako se blokirani točkovi ne okreću već stalno klizaju oni
formiraju trasove izrazitog intenziteta. Pod dejstvom sila izazvanih blokadom nekog od
točkova, stvara se obrtni momenat oko vertikalne osovine točka koji proizvodi rotaciju i
zanošenje vozila koje skreće sa pravoliniske putanje po istom tragu koji se i argumentuje
postojanjem i dejstvom blikade.

Tragovi kočenja

Nastaju kao rezultat proizvedene sile kočenja na kočionim uredjajima vozila koja se
preko pneumatika prenela –ocrtala na kolovoznom zastoru.Tragovi kočenja su dobro
uočljivi kod kolovoza izgradjenih od asvalta ili od betona dok su manje vidljivi kod
kolovoza kamene kocke ili tucanika.
 Bezbednost saobraćaja

Odeljenje: S-33

Kordinatori: Igić Nemanja

Ratković Minja
Igić Aleksandar

1) Kontrola brzine na putu pomoću uredjaja(radara i tahografa)

Aleksić Siniša

2) Zadaci i organizacija službe unutrašnje kontrole BS.

Bjelobrk Marko

3) Proračun brzine kretanja vozila na osnovu očitavanja sa tahografa

Divljački Snežana

4) Proračun brzine kretanja vozila na osnovu daljine odbačaja stakla

razbijenog fara-izrada zadatka.
Bukvić Ivana

5) Rad saobraćajne policijei značaj za bezbednostsaobraćaja

Vukomanović Marko

6) Proračun brzine kretanja vozila na osnovu odbačaja pešaka-izrada

zad.
Voinović Milena

7) Put i vreme preticanja

Dimić Stefan

8) Pojam veštačenja saobraćajnih nezgoda

Djurić Dejan

9) Uloga i rad saobraćajnotehničkog veštaka u toku uvidjaja i u toku

vodjenja postupka
Igić Aleksandar
10)Proračun brzine kretanja vozila na osnovu dužine traga kočenja-izrada
zadatka
Igić Nemanja

11)Proračun brzine kretanja vozila na osnovu odbačaja bicikla i

bicikliste-izrada zadatka
Janković Filip

12)Formiranje uvidjajne dokumentacije zapisnik o uvidjaju

Jovanović Aleksandra

13)Formiranje uvidjajne dokumentacije fotodokumentacija

Karanović Nemanja

14)Zaustavni put
Marković Miroslav

15)Put i vreme obilaženja

Jokić Uroš

16)Postupak obrade tragova fiksiranje tragova

Milivojević Ivan

17) Formiranje uvidjajne dokumentacije skica lica meta

Srebrov Filip

18) Formiranje uvidjajne dokumentacije skice

Sandić Stefan

19) Formiranje uvidjajne dokumentacije situacioni plan

Radivojević Nikola i Petković Milan

20)Postupak obrade tragova pronalaženje tragova

Parović Nikola

21) Postupak obrade tragova obezbedjenje tragova

Nisić Vladimir

22) Postupak obrade tragova markiranje tragova

Ratković Minja
23)Značaj i Kvalifikacija tragova saobraćajne nezgode prema vrsti
Stanimirović Jovana

24) Značaj i Kvalifikacija tragova saobraćajne nezgode prema veličini

Sarić Branislav

25) Značaj i Kvalifikacija tragova saobraćajne nezgode prema fazi nezg.

Kurtiši Senad

26) Značaj i Kvalifikacija tragova saobraćajne nezgode prema mestu

nalaženja
Subašić Nikola

27) Značaj i Kvalifikacija tragova saobraćajne nezgode prema situaciji-sa

aspekta merenja
Subašić Stefan

28)Pojam i značaj uvidjaja saobraćajne nezgode

Sulejmanović Enes