Спарта и Атина

Грчки свијет је постигао привредни успон захваљујући развитку занатства и

трговине. Градови напредују а међу њима се истичу Атина и Милет, усвајају
јединствени систем мјера да би лакше трговали, уводе сребрни и златни новац.
Број робова расте, што продубљује јаз између слободних и неслободних људи. Робови
су изгубили сва људска права, они и њихови господари представљају двије класе
непријатељски расположене једна према другој.
Међу слободним људима најбогатији су Аристократи (крупни земљопоседници),
некадашњи базилеус постаје само играчка у њиховим рукама, они престају да
сазивају и народну скупштину, и стварају своја аристократска вијећа. Тако су створене
грчке државице у којима сву власт има аристократија. (ГРЧКИ ПОЛИС)
Трговци и занатлије су такође били робовласници, али не учествују у управљању
државом. Аристократи нису ништа предузимали да им заштите интересе, чак су их и
крњили. Зато они иступају против аристократије и траже политичка права за народ, или
ДЕМОС.
СПАРТА
Град Спарта настаје од неколико сеоских насеља на ријеци Еуроти, у најјужнијем
дјелу Пелопонеза. Та се област звала Лаконија а њени становници Лакедемоњани.
Они врло брзо стварају јаку војску те покоравају сусједне области.

Друштво
Сачувало се предање да је основе спартанском уређењу дао законодавац Ликург, он
је подјелио становништво Лаконије у три скупине и одредио како се омладина
васпитава. Спремајући се на пут тражио је од народа да поштују његове законе док се
не врати, међутим он се никада није вратио.
Спартијати – живе у самој Спарти и они су ратници, било их је око 8.000. Они су
господари најнижег слоја друштва, у њиховим рукама је земља и стока, поједини од
њих се више богате те узимају власт у своје руке. Тако настаје ОЛИГАРХИЈА –
власт мањег броја људи над већином.
Перијеци – живе по мањим селима, у брдским карајевима уз Еуроту, дужни су разне
даџбине спартијатима. У војсци служе као тешко наоружани пјешаци.
Хелоти – били су најмногобројнији, имају мала газдинства али обрађују земљу и
спартијатима, под чијим сталним надзором и живе. Масовно су убијани за сваку сумњу
на устанак.
На челу државе два краља, са још 28 стараца (изнад 60 година) чине Герузију или
Вјеће Стараца, које чува аристократско уређење Спарте. Државне послове обавља
петорица високих функционера – ефора. Чланове Герузије и ефоре бира скупштина,
у којој учествују Спартијати.
Васпитање Спартијата било је војничко, од седме године су одвајани од родитеља.
Посебни учитељи навикавали су их на напоре и одржавали су са њима војне вјежбе,
уче их да поштују страрце и презиру хелоте. Као посебна врлина сматрало се мало
говори. Кратки и језгровити одговори зову се и данас ЛАКОНСКИ одговори. До 30
године живе као у касарни.
АТИНА
На челу заједнице налазио се у почетку краљ, који влада заједно са вјећем стараца
Аеропагом (добило име по богу Аресу).
Аристократи су овдје називани ЕУПАТРИДИМА, и они су са временом потиснули
краља и власт пренјели на АРХОНТЕ. Последњи атински краљ звао се Кодрос, он
је погинуо у борби да спаси град, те после њега нису бирали краљеве њему у славу.
Атина постаје аристократска држава подјељена на 4 филе (племена).
Између демоса и еупартида избијали су сукоби, пошто сељаци због дугова падају у
ропство.
РАТОВИ И САВЕЗИ
Грци су два своја највећа рата водили са Персијом. Повод за први је што су помогли
браћу и Малоазијском (Јонском устанку), те је персијски краљ Дарије желио да
покори за казну цијелу Грчку.
До прве сувоземне битке долази на Маратонском пољу 490. п.н.е. удаљеном 42 km
од Атине. Грци су одњели побједу, зато што су персијској војсци наметнули своју
тактику.
На општем конгресу свих грчких полиса Спарта је добила улогу предводника у
рату са Персијом. Персијске сувоземне снаге дочекала је у бици код Термопила, гдје
погинуо и спартански краљ Леонида. Потом персијске снаге заузимају и пале Атину,
њих предводи краљ Ксеркс.
Грчка флота уништава персијску у бици код Саламине, а коначна битка одиграла се
код Платеје у Беотији. Персија је била поражена.
Атина је са великим бројем грчких полиса склопила поморски савез – Делфски
савез (по острву Делос). Одредили су колико новца и бродовља (тријера) треба сваки
полис да да за рат против Персије. У њему је јачала Атина, те намеће своју
хегемонију (превласт) другим чланицама, те своје демократско уређење. Савез се
полако претвара у Атинску Поморску Државу, а сукоб са Спартом постаје неизбјежан.
Персија је 449. п.н.е. склопила мир са грчким полисима.
Спарта је околним државама наметнула савез, који се по полуострву звао
Пелопонески. Циљ је одржавање аристократског уређења.
Пелопонески рат – Атина долази у сукоб са Коринтом, који тражи помоћ од
Пелопонеског савеза тј. Спарте. Грци се окупљају око два табора, избија Пелопонески
рат (431 – 404 п. н. е.). Спарта пустоши Атику, народ се склања у Атину али избија
куга.
Атина је овај сукоб изгубила и морала је да, поруши дуге зидове који је спајају са
Пирејем (лука), преда цјелу флоту, да се одрекне свих поморских посједа..
Култура
Грчки фонетски алфабет настао је почетком VIII вјека, колијевка грчке
филозофије лежи у малоазијским градовима, гдје су први покушали да објасне
постанак без присуства божанских сила.
Грци су установили да суштину чини материја – тим и материјалистичка школа
филозофије (Хераклит, Демокрит). Демокрит установио да се свјет састоји из атома.
Филозофи идеалисти – свјет се не мјења и да је кретање првидна појава.
Платон је први основа филозофску школу, која се назва Академија, његов ученик
је чувени филозоф Аристотел. Он покушава да помири идеалисте и
материјалисте.
Грци су обожавали епску и лирску поезију, Хомерове епове Илијаду и Одисеју.
У грчкој архитектури приватне зграде немају значаја, вјештина градитељаства се
везала за храм. У градњи грци користе три врсте стубова, дорски стуб, јонски стуб и
каснији коринтси стуб. Најљепши храмови подигнути су у Периклеово вријеме
(умро током куге / Пелопонески рат), он такође спаја луку Пиреј са Атином
дугачким бедемом – зидом. Партенон је храм боигиње Атине.

Задаци:
1. Гдје настаје Спартанска држава?Ко су били Спартијати а ко Хелоти,
шта је лаконски говор?
2. Како се називала аристократија у Атини? Ко је управљао Атином?
3. Делфски савез је основала? И због чега је основан?
4. Наброј битке Грчко – Персијских ратова?
5. Ко је осивач Академије?Храм богиње Атине зове се?