Академија струковних студија Београад

Одсек висока здравствена школа

Микроелементи
Предмет: Исхрана здравих људи

Ментор: Студент:
Проф. Оливера Рогановић Ана Петковић 08/22

Београд, 2023 година

1 УВОД.......................................................................................................................................3
1.1 МИКРОЕЛЕМЕНТИ.......................................................................................................3
2 ГВОЖЂЕ.................................................................................................................................4
2.1 УЛОГА..............................................................................................................................4
2.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА И ПОТРЕБЕ.............................................................4
2.3 АПСОРПЦИЈА................................................................................................................4
2.4 ДЕФИЦИТ.......................................................................................................................5
2.5 СУФИЦИТ.......................................................................................................................5
3 БАКАР.....................................................................................................................................5
3.1 УЛОГА..............................................................................................................................5
3.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА...................................................................................6
3.3 АПСОРПЦИЈА................................................................................................................6
3.4 ДЕФИЦИТ.......................................................................................................................6
3.5 СУФИЦИТ.......................................................................................................................6
4 ФЛУОР.....................................................................................................................................6
4.1 УЛОГА..............................................................................................................................6
4.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА...................................................................................7
4.3 АПСОРПЦИЈА................................................................................................................7
4.4 СУФИЦИТ.......................................................................................................................7
5 МОЛИБДЕН............................................................................................................................7
5.1 УЛОГА..............................................................................................................................7
5.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА...................................................................................8
5.3 АПСОРПЦИЈА................................................................................................................8
6 ЦИНК.......................................................................................................................................8
6.1 УЛОГА..............................................................................................................................8
6.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА И ПОТРЕБЕ.............................................................8
6.3 АПСОРПЦИЈА................................................................................................................8
6.4 ДЕФИЦИТ.......................................................................................................................9
7 КОБАЛТ..................................................................................................................................9
7.1 УЛОГА..............................................................................................................................9
7.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА...................................................................................9
7.3 АПСОРПЦИЈА................................................................................................................9

1
8 МАНГАН.................................................................................................................................9
8.1 УЛОГА............................................................................................................................10
8.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА И ПОТРЕБЕ...........................................................10
8.3 АПСОРПЦИЈА..............................................................................................................10
9 ЈОД.........................................................................................................................................10
9.1 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА И ПОТРЕБЕ...........................................................10
9.2 АПСОРПЦИЈА..............................................................................................................11
10 ЗАКЉУЧАК......................................................................................................................12
11 ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................13

2
1 УВОД
Минерали неопходни у људској исхрани су појединачни, неоргански елементи широко
распрострањени у природи. Имају незамењиву улогу у регулацији многих хемијских
реакција у организму човјека, а важна је и њихова структурна улога. Од 54 познатих
елемената у периодном систему, 25 њих је неопходно за људски живот. Ових елементи, у
различитим количинама, врше многобројне метаболичке функције у телу.
Функција минерала у организму је различита. Они граде, активирају, регулишу, преносе и
контролишу организам. На пример, натријум и калијум контролишу баланс воде. Калцијум
и фосфор граде скелет. Гвожђе помаже у изградњи хемоглобина, битног носиоца
кисеоника. Кобал чини срж витамина B12. Јод и селен изграђује тироидни хормон, који
регулише велики део метаболизма. Далеко од тога да су статични и инертни, минерали су
активни есенцијални делови, који помажу већини телесних метаболичних процеса.
Тачна количина минерала за тјелесне потребе је обично регулисана или при тачки
апсорпције или тачкама ткивног уноса.
Минерали се дијеле на макроелементе и микроелементе.
Макроелементи се налазе у повећаним количинама у телу. Они захтјевају унос већи од
100mg дневно. Седам макроелемената су калцијум, фосфор, натријум, калијум,
магнезијум, хлор и сумпор. [1]

1.1 МИКРОЕЛЕМЕНТИ

Микролементи, односно елементи у траговима су присутни у веома малим количинама у

телесним ткивима, а есенцијални су за оптималан раст, развој и здравље организма. Сваки
од њих испољала читав спектар дејства који зависи од унете дозе и нутритивног статуса
оргамизма. Дефицити ових елемената су идентификовани или на животињским моделима,
или кроз искуства са пацијентима који су били на вишегодишњој парентералној исхрани
формулацијама које нису садржавале микроелементе. Биолошки ефекти ових елемената
повећава се са уносом, али се убрзо успоставља плато, док прекомерни унос може изазвати
фармаколошки ефекат, а понекад довести и до токсичности.
Ефекти који се јављају усљед дефицита дискретнији су и тежи за откривање, делимично
због тога што се јављају на ћелијском и субћелијском нивоу. Вредности препорученог
дневног уноса одређене су за девет елемената: хром (Cr), бакар (Cu), јод (I), гвожђе (Fe),
манган (Mn), молибден (Mo), селен (Se), цинк (Zn) и флуор (F), а нису за преосталих шест:
арсен (As), бор (B), никл (Ni), силицијум (Si), ванадијум (V) и кобалт (Co).
Дневне потребе за микроелементима:
 1-100mg: гвожђе, цинк, манган, бакар, флуор

3
  ≤ 1mg: селен, молибден, хром, јод, бром, кобалт.

2 ГВОЖЂЕ

Гвожђе је хемијски елемент симбола Fe (од латинског назива "ferrum"). У храни, гвожђе је
микроелемент који је неопходан за правилно функционисање организма.

2.1 УЛОГА

Гвожђе је саставни део биолошки активних састојака организама који учествују у

оксидацији-редукцији (дисању). Мањим делом везано је за протеине организма, ради
чувања или преношења у разне делове организма.
У организму одраслог човека гвожђе се садржи као функционално гвожђе („хем“) у
хемоглобину, миоглобину и ензимима и депоновано гвожђе („не хем“) у феритину,
хемосидерину и трансферину (транспортном протеину у крви). Укупан садржај у
организму код мушкарца износи 3,6g , а жене 2,4g.

2.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА И ПОТРЕБЕ

У већим количинама га садрже намирнице животињског порекла, иако је широко

распрострањено и у биљним. Највише га има у изнутрицама: јетри, слезини и бубрезима и
уопштено у месу. У знатним количинама садрже га: жуманце, рибе, остриге, зрно
пшенице, мекушци, ораси, урме, смокве, пасуљ, шпаргла, спанаћ и овсена каша. У
намирницама се гвожђе најчешће налази у оксидисаном Fe³+ стању као хидроксид, или је
везано за неко органско једињење. У желудачном соку ослобађа се Fe³-јон, или остаје
лабаво везан. Аскорбинска киселина или -SH групе га редукују у растворљивији Fe2+, који
се боље ресорбује.
Препоручен дневни унос гвожђа износи 8mg за одраслог мушкарца и жене у
посменопаузи, а 18mg за жене у репродуктивном периоду. Потребна је суплементација
беба у првој години живота

2.3 АПСОРПЦИЈА

Мало гвожђа (свега око 10%) се апсорбује из хране, али се врло мало и излучи из
организма (мање од 1mg дневно). Његова апсорпција се углавном обавља у
дванаестопалачном цреву. Улазак гвожђа Fe²+ у цревни зид омогућава одговарајући

4
протеин са којим се гвожђе (Fe³+) веже у комплекс феритина. При напуштању црвеног
зида гвожђа (Fe²-), издвојено из феритина, улази у плазму и везује се са протеином у
црвени трансферитин (Fe3+), из којег га коштана срж користи за изградњу ретикулоцита
(младих еритроцита). У феритину и трансферитину гвожђе је тровалентно, а када није
везано за протеин, двовалентно. Оксидацију гвожђа у плазми при образовању
трансферитина катализује церулоплазмин, комплекс бакра са протеином. Организам тежи
да сачува гвожђе. Од његове укупне количине која свакодневно улази у промет (око 27mg),
75% потиче од разграђених еритроцита, већи од преосталог дела потиче из резерви, а
мањи из хране. Вишак унетог гвожђа се у организму не може да веже у феритин због
недостатка одговарајућег протеина, депонује се у јетри образујући комплекс хемосидерин
(ферихидроксид-протеин).

2.4 ДЕФИЦИТ

Недостатак гвожђа у организму може да потиче од неадекватне исхране (на пример много
црног хлеба, а мало меса), од поремећене апсорпције, или од већег губитка крви, а
манифестује се хипохромном анемијом. Најчешће се јавља у ризичним групама: деца од 2
године живота, адолесценткиње, жене у репродуктивном периоду, труднице и старе особе.
Ова анемија лечи се давањем феросулфата храном или ињекцијама.

2.5 СУФИЦИТ

Када је апсорпција гвожђа из дигестивног тракта знатно већа од нормалне, вишак гвожђа
се нагомилава у организму. Осим наследног поремећаја- хемохроматозе, до преоптерећења
може доћи усљед честих транфузија, дуготрајног уноса великих доза суплементима. Све
то за последицу има ненормалну акумулацију гвожђа у јетри. Најпре долази до засићења
ткивног феритина гвожђем, а након тога до везивања гвожђа за хемосидерин, који
представља нерастворљив облик. Хемосидероза може довести до оштећења ткива, када се
назива хемохроматоза. Осим хемосидерозе, прекомеран унос гвожђа моше генерисати
слободне радикале услед прооксидацијског својства јонизованог гвожђа. Може да се
манифестује бронзаном пигментацијом коже, а вишак гвожђа у јетри може да буде узрок и
других болести (цироза јетре и дијабетес).

3 БАКАР
Бакар (Cu) је есенцијалан микронутријент и нормалан конституент крви, што значи да је
неопходан у малим количинама у организму за нормално функционисање. Највећа
концентрација бакра је у јетри, мозгу, срцу и бубрезима. Мишићи садрже мању
концентрацију бакра, али с обрзиром на велику укупну масу, у мишићима је садржано 40%
укупног бакра у организму. Бакар је метал, топљив у киселинама, али реагује са водом

5
само у присуству кисеоника. Бакар има више оксидационих степена, најчешће +1 и +2, али
се у организму налази у +2 степену оксидације.

3.1 УЛОГА

Улога бакра у живом свету није још разјашњена у потпуности. Саставни је део ензима
оксидаза (фенолаза, оксидазе Л-аскорбинске киселине, уриказе, аминооксидазе) или је
неопходан састојак за дејство ензима (цитохромоксидазе). Бакар је саставни део
еритрокупреина, бакарног протеина из еритроцита, цереброкупреина, комплекса бакра и
протеина из човечјег мозга, церулоплазмина, протеина са бакром из плазме, као и
хемоцијанина, бакарног комплекса са протеином из крви извесних бескичмењака, који
функционише као хемоглобин. Бакар у церуброплазмину има улогу у оксидацији гвожђа
пре него што се транспортује у плазму (Fe2- у Fe3- при образовању трансферитина). Као
састојак ензима суперкосид-дизмутазе штити организам од дејства слободних радикала и
промовише синтезу меланина и катехоламина.

3.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА

Бакар се уноси преко исхране, највише путем конзумације различитих намирница. Богати
извори бакра укључују органско месо, животињске органе, црвени кавијар, ракови, јаја,
грашак, леће, кикирики, ораси и неке плодове (на пример, авокадо, банане). Приноси
бакра и воде у конзумираним напитцима такође могу бити значајни. Исхраном се уноси
0,6-2mg дневно.
Дневне потребе људи у бакру износе 2,5mg.

3.3 АПСОРПЦИЈА

Апсорпција бакра се дешава у цревима. Бакар је првенствено апсорбован у јејуналном

делу тенастог црева. Апсорпција бакра може да буде регулисана и зависи од редукционог
степена бакра у организму, а такође је у вези са протеинима који регулишу транспорт
бакра у ћелијама цревне мукозе. Након апсорпције, бакар се примарно везује за протеине
који га транспортују крвотоком до различитих органа и ткива у организму.

3.4 ДЕФИЦИТ

Недостатак бакра у организму се манифестује анемијом, неутропенијом и

деминерализацијом скелета. Поремећај еритропоезе, церебрална и церебеларна

6
дегенерација могу имати и смртни исход. Сматра се да узрок смрти није анемија него
престанак рада оксидо-редукционих система у ткивима, на пример цитохрома. Бакар се
депонује у јетри, с тога се дефицит јавља полако, исцрпљивањем резерви.

3.5 СУФИЦИТ

Исхраном је практично немогуће унети токсичне количине бакра, али постоји могућност
прекомерног уноса суплементима, или услед ексцесне употребе соли бакра у
пољопривреди. Типична слика токсикозе бакра обухвата цирозу јетре и абнормалности у
еритропоези.

4 ФЛУОР
Флуор (F) се не сматра есенцијалним микронутријентом иако је веома важан за изградњу
костију и зуба. Значи да је неопходан у веома малим количинама у организму за нормално
функционисање.
Он је халоген, а то значи да је веома реактиван и ретко се налази у природи у
елементарном облику. У природи се најчешће налази у облику јонa флуорида (F-) у
различитим минералима.

4.1 УЛОГА

Основна функција флуора је у томе што доприноси чврстини зубне глеђи и њеној
отпорности на каријес, а улази и у састав хидроксиапатита костију, Такође се понаша као
антибактеријски агенс у усној шупљини, гдје дјелује као ензимски инхибитор.

4.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА

Флуор се уноси преко исхране, воде за пиће и других извора у животној средини. Основни
извори флуора у исхрани су водени извори рибе и школјки, зелене боје поврћа, пилетина,
печурака, чаја и других биљних производа. Додатно, флуор се може додавати у воду за
пиће или у другим производима ради профилактичког деловања на зубну емалу.За
подмиривање људских потреба довољно да га вода за пиће садржи у количини 10г/л.
Дневне потребе флуора износе 1-2 mg (што могу да обезбеде флуорисане воде).

7
4.3 АПСОРПЦИЈА

Апсорпција флуора се дешава у усним и стражњим ћелијама у устима, али и у цревима.

Флуориди се апсорбују у устима кроз зубну глеђ, али и у цревима преко активног
транспорта. Апсорбовани флуориди се дистрибуирају крвотоком до зуба и других ткива
где могу да допринесу формирању јаке и отпорне зубне глеђи. Флуор има важну улогу у
здрављу зуба.

4.4 ДЕФИЦИТ

Пошто до сада није установљена ни једна метаболичка функција флуора, нису описани ни
прави дефицити, који имају клинички значај.

4.5 СУФИЦИТ

Високе концентрације флуора могу бити токсичне за организам и изазвати различите

негативне здравствене ефекте. То може укључивати лошу отровност за нервни систем,
гастроинтестиналне проблеме, костурне проблеме и промене у ћелијској мембрани, днк и
другим биомолекулима.
Прекомерни унос флуора може довести до денталне флуорозе, што је стање карактерисано
променама на зубном емалу. То може укључивати појаву белих мрљa, флека или тамних
трагова на зубима, који могу бити козметички неприхватљиви. Дентална флуороза
најчешће настаје код деце која су изложена високим концентрацијама флуора у раном добу
развоја зуба, најчешће преко употребе флуоридних додатака за зубну хигијену или воде за
пиће са високим концентрацијама флуора.

5 МОЛИБДЕН
Молибден је есенцијалан микронутријент који је неопходан у врло малим количинама за
нормално функционисање организма.

5.1 УЛОГА

Молибден је кључни састојак неколико ензима у телу, укључујући ензиме који су

укључени у претварање хране у енергију и детоксикацију одређених штетних једињења.
Молибден је битан за претварање аминокиселина у телу и метаболизам азота, што је
процес битан за синтезу протеина и нормалну функцију многих ткива и органа. Може

8
имати благотворан утицај на здравље костију, као што је побољшање апсорпције
калцијума и регулација метаболизма калцијума у организму.

5.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА

Унос молибдена у организам се обично одвија преко диверзификоване и балансиране

исхране. Молибден се налази у разним хранливим намирницама, као што су махунарке,
грашак, црни лук, црни и зелени чај, ораси, животињски производи, житарице и друге
хране.
Препоручени дневни унос молибдена за одрасле особе је у просечној количини од 45-
75mg.

5.3 АПСОРПЦИЈА

Апсорпција молибдена у организму је слаба и зависи од доступности молибдена у храни,

киселости у желудцу и других фактора. Оксид молибдена који се налази у храни се
метаболизује у организму биолошки.

6 ЦИНК
Цинк је есенцијалан микронутријент који је неопходан у малим количинама за нормалну
функцију организма. Цинк је саставни део ензима карбоксипептидазе, карбохидразе и
алкохолдехидрогеназе. Хормон инсулин такође садржи цинк. Такође је нормални састојак
леукоцита, али га болесници од леукемије садрже око 10 пута мање.

6.1 УЛОГА

Цинк је битан за нормалну функцију имунског система, укључујући развој и

функционисање имуних ћелија, одбрану организма од инфекција и борбу против
запаљености организма. Цинк је важан за раст и развој ћелија, ткива и органа, укључујући
развој косе, ноктију, коже и слузница. Учествује у претварању макрохранљивих једињења
(угљених хидрата, масти и протеина) у енергију у телу. Цинк има антиоксидативне
својства и може помоћи у заштити од оксидативног стреса. Цинк је потребан за нормално
одржавање садржаја витамина у крви, јер се сматра да омогућава њихову мобилизацију из
јетре.

9
6.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА И ПОТРЕБЕ

Цинк се уноси у организам преко разнолике исхране. Хране богате цинком укључују месо
(посебно црвено месо), птицу, рибу, шкољке, јаја, млечне производе, црну чоколаду, орахе,
семе тика, грашак, леће и друге хране.
Препоручени дневни унос цинка за одрасле особе је у просечној количини од 8-11mg.

6.3 АПСОРПЦИЈА

Цинк се апсорбује у танком цреву, апсорпција је регулисана и зависи од доступности

цинка у храни и нивоа других хемијских једињења у организму. Фитати ометају
апсорпцију цинка. Исхрана богата беланчевинама побољшава апсорпцију цинка, пошто се
тада формирају хелати којима је цинк далеко погоднији за апсорпцију.

6.4 ДЕФИЦИТ

Клинички значајан дефицит је први пут описан код дечака у Ирану и Египту, гдје је био
праћен ниским растом, хипогонадизмом, благом анемијом и ниским нивоима цинка у
плазми. Ако га храна садржи у недовољним количинама последице су: ослабљен укус,
слаб апетит и закржљаност, као и претходно наведени симптоми. Узрок овоме је исхрана
богата фитаминима и влакнима, те наравно сиромашна цинком. Труднице и старије особе
су такође у повећаном ризику за развој дефицита. [2]

6.5 СУФИЦИТ

Орални унос цинка у токсичној количини од 100 до 300mg дневно је редак, али познато је
да повећан унос цинка ремети апсорпцију бакра. Токсични ефекти цинка могу да се
развију код пацијената на хемодијализи, услед контаминације дијализне течности цинком
и пластичних маса у дијализном систему.

7 КОБАЛТ
Кобалт је траговски микронутријент који је неопходан у малим количинама за нормалну
функцију организма.
Његов недостатак у трави изазива анемију стоке (говеда и оваца) која се њоме храни.
Анемија се јавља због тога што бактеријска флора у румену стоке не може, због недостатка
кобалта, да синтетише витамин Б2 који учествује у изградњи хемоглобина.

10
7.1 УЛОГА

Кобалт је саставни део витамина Б12 (кобаламин), који има кључну улогу у образовању
црвених крвних ћелија. Црвене крвне ћелије су одговорне за пренос кисеоника у
организму и важне су за нормалну функцију органа и ткива.
Кобалт има улогу у развоју и функционисању нервног система. Он је потребан за
образовање миелина, који је заштитни слој нервних влакана и важан је за брзу пропагацију
нервних сигнала.
Кобалт је неопходан за метаболизам фолне киселине, која је битна за синтезу днк и рнк,
како и за регенерацију ћелија и раст ткива.

7.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА

Кобалт се уноси у организам преко разнолике исхране, али у веома малим количинама, јер
је потребан у траговским количинама. Не постоје конкретне препоручене дневне дозе
кобалта, јер су потребе организма веома мале и обично се задовољавају унетим витамином
Б12.
7.3 АПСОРПЦИЈА

Кобалт се апсорбује у танком цреву у присуству интринзичног фактора, протеина који се

лучи од стране стомачне слузнице и омогућава апсорпцију витамина Б12, који садржи
кобалт. Од апсорбованог кобалта, већи део се везује за транскобаламин.

8 МАНГАН
Манган је микронутријент који је есенцијалан за здравље људског организма.
Манган је минерал који је неопходан за функцију многих ензима у организму. Он игра
улогу у метаболизму угљених хидрата, аминокиселина и холестерола, као и у синтези
колагена, који је битан за здравље костију и коже. Манган такође има антиоксидативно
деловање и помаже у одбрани организма од слободних радикала.

8.1 УЛОГА

Улога мангана у људском организму није разјашњена. Знаци његовог недостатка код људи
се не срећу вероватно зато што га храна садржи у довољним количинама. Познато је да је
присуство овог елемента потребно ради нормалног окоштавања, репродукције и рада
централног нервног система. Утврђено је да ин витро активира фосфатазе (из крви, црева,

11
јетре и квасца), аргиназу, карбоксилазу и холинестеразу. Сматра се да има улогу коензима
у респираторним ензимима.

8.2 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА И ПОТРЕБЕ

Манган се може унети кроз разнолику исхрану. Храна богата манганом укључује орахе,
семенке, житарице, месо, рибу, јаја, млечне производе, зелени листови зеленог поврћа, а
такође и неке врсте воћа и поврћа.
Препоручени дневни унос мангана варира у зависности од пола, узрасти и физиолошког
статуса особе. За одрасле особе, препоручени дневни унос мангана се креће од око 1.8 до
2.3mg.

8.3 АПСОРПЦИЈА

Апсорпција мангана у организам се одвија преко јединства сличних као код гвожђа, цинка
и калцијума. У желуцу, манган је обично апсорбован у јонском облику (Mn2+), апсорпција
се одвија преко активног и пасивног механизма, и може бити регулисана од стране
организма у складу са потребама.

8.4 ДЕФИЦИТ

Студије су утврдиле да је унос мангана адекватан у свим групама, осим код

адолесценткиња. Међутим ни код њих нису утврђене никакве манифестације дефицита.

8.5 СУФИЦИТ

Превелике количине мангана могу бити штетне за људско здравље и узроковати проблеме
с мозгом и живчаним суставом, оштећење органа, проблеме с репродуктивним суставом,
кожом, видом и другим здравственим проблемима. Токсичност се односи на инхалацијски
унос услед професионалне изложености у рудницима.

9 ЈОД
Јод је саставни део хормона тиреоидне жлезде, која контролише метаболизам, раст и
развој ткива, регулише енергију и топлотну производњу у телу. Tироинда жлезда је
одговорна за производњу хормона тироксина (T4) и тријодтиронина (T3). Овај хормон

12
катализује оксидативне реакције у организму и регулише степен метаболизма. При
недовољном лучењу тиреоидне жлезде (хипотироидизам) успоравају се оксидативне
реакције у организму, снижава се крвни притисак и опада ментална и физичка моћ.
Супротан ефекат се уочава при повећаном лучењу ове жлезде, с тим што се јавља и
гушавост и исколаченост очију (Екопхталмус). Јод такође има значајну улогу у развоју
мозга и нервног система унутар материце.

9.1 САДРЖАЈ У НАМИРНИЦАМА И ПОТРЕБЕ

Јод се може унети кроз исхрану. Храна богата јодом укључује морске производе, као што
су риба, морски плодови, алге, као и неке врсте сирења, млека и јогурта. Јодирана со је
такође извор јода у неким регионима.
Дневне потребе јода у исхрани износе 100-150µg, а повећавају се у току трудноће. Ради
сузбијања гушавости додаје се кухињској соли, која се употребљава у исхрани људи,
одговарајућа количина јода (јодирана со).

9.2 АПСОРПЦИЈА

Јод се апсорбује у танком цреву преко активног транспорта и апсорпција је регулисана

преко тироидног стимулишућег хормона (ТSH) и нивоа јода у телу. Апсорбовани јод се
затим транспортује у тироидну жлезду где се користи за производњу тироксина (T4) и
тријодтиронина (T3), хормона који садрже јод и који се лако користе од стране тела.

9.3 ДЕФИЦИТ

Сматра се да око 2 милијарде људи у неразвијеним земљама у ризику за дефицит јода, са

или без клинички значајне струме. Дефицит јода може довести до јодне дефицијенције и
различитих здравствених проблема, укључујући гучу и друге проблеме са тироидном
функцијом. Дефицит јода представља најчешћи превентабилни узрок менталне
ретардације. У нашој земљи дефицит јода је практично искорењен законским регулисањем
употребе јодиране соли. [3]

9.4 СУФИЦИТ

Иако јод дозвољава велику ширину уноса, токсичне појаве се ипак виђају, и то услед
дуготрајног уноса вишеструко већих количина од препоручених. У тим случајевима,
развија се струма, која се клинички може манифестовати као хипер- или хипотиреоза

13
10 ЗАКЉУЧАК
Микронутријенти су витални нутријенти који су неопходни у малим количинама за
нормално функционисање организма. Укључују витамине и минерале, који играју кључну
улогу у многим физиолошким процесима, укључујући метаболизам, имунолошки одговор,
функцију нерва, структуру коске и многе друге биолошке функције. Дефицијенција
микронутријената може довести до разних здравствених проблема, укључујући дефицитну
болест, когнитивне проблеме, имунолошке дисфункције и друге здравствене изазове.
Унос микронутријената у организам је важан кроз разноврсну и балансирану исхрану која
укључује све неопходне витамине и минерале. Ово може бити постигнуто путем
разноликог уноса свежег воћа, поврћа, житарица, млечних производа, меса, рибе и других
извора микронутријената. Додаци исхране могу бити корисни у случајевима када постоји
ризик од дефицијенције микронутријената, али је препоручљиво консултовати се са
лекаром или стручњаком за исхрану пре узимања додатака, како би се избегли негативни
ефекти прекомерног уноса.

14
11 ЛИТЕРАТУРА

[1] А. с. М. Н. С. Р. С. Р. З. М. Ј. Ј. Душица Стојановић, „ХИГИЈЕНА СА

МЕДИЦИНСКОМ ЕКОЛОГИЈОМ,“ у Универзитет у Нишу Медицински факултет,
Ниш, 2012..

[2] Б. Н. Марија Миросавлјев, „ХИГИЈЕНА ИСХРАНЕ,“ у Универзитет у Новом Саду

Медицински факултет, Нови Сад.

[3] Љ. Т. Будимка Новаковић, „БРОМАТОЛОГИЈА нутритивна вредност и безбедност

хране,“ у Универзитет у Новом Саду Медицински факултет, Нови Сад.

15