ПИТАЊА ЗА КОНТРОЛНИ ИЗ ОБЛАСТИ

„Увод у екологију“

1. Шта је екологија?
Екологија проучава животну средину, односе између живе и неживе природе,
односе између живих бића као и прилагођеност живих бића на спољашњу средуну.

2. Шта чине биолошке системе? (хронолошки поредати)

Ткива, органи, системи органа, организам (представља елементарни еколошки
систем, с обзиром на то да ступа у интеракцију са својим окружењем).
ПРИМЕРИ

3. Шта чине еколошке системе? (хронолошки поредати)

Популације, биоценозе, екосистеми, биоми, биосфера.
ПРИМЕРИ

4. Дефиниши животно станиште (биотоп)

СТАНИШТЕ ИЛИ БИОТОП – простор који се састоји од неживе материје, исте
оне која улази у састав живих бића.
Од неживе материје зависи какви ће бити услови за живот у том станишту, а од
тога опет зависи који ће се организми ту настанити.
Може бити храстова или борова шума, ливада, морско дно...

5. Дефиниши екосистем
Биоценозе (заједнице живих организама) са стаништем (њеним физичким
окружењем)

6. Дефиниши биом
Велика заједница биљака и животиња која је првенствено одређена климатским
условима; различити, просторни биогеографски региони, слични екосистеми који
се налазе у једној области.

7. Дефиниши биосферу (сфера живота)

Целокупан простор на Земљи који је насељен живим бићима и у којем се одвија
живот, највиши ниво организације живог света.
8. Шта је популација?
Скуп јединки исте врсте које живе на истом месту у исто време, међусобно се
укрштају и дају плодно потомство.
Популација једне врсте никада не живи изоловано од популација других врста.

9. Шта је биоценоза или животна заједница?

Скуп различитих врста биљака, животиња, гљива, микроорганизама који живе на
истом станишту и имају утицај једни на друге.

10. Које су основне одлике (атрибути) сваке популације?

1. Величина популације (подразумева бројност и густину популације)
2. Просторни распоред популације – како су распоређене јединке унутар
популације
3. Миграторна кретања – емиграције, имиграције и миграције
4. Узрасна и полна структура популације
5. Наталитет и морталитет
6. Растење популације

11. Шта представља бројност популације?

Укупан број јединки исте врсте које у одређеном тренутку живе на једном
станишту.
Бројност популације се током времена мења.

Шта утиче на бројност популације?

- наталитет (број рођених јединки у популацији)
- морталитет (број умрлих јединки у популацији)
- емиграције (исељавање јединки из популације)
- имиграције (досељавање нових јединки у популацију)
- миграције (периодичан одлазак и повратак јединки, група јединки или читавих
популација (у оквиру биотопа и изван њега).

12. Узроци миграција:

Неповољни климатски услови на јесен условљавају сеобу птица у топлије крајеве
Недостатак хране
Пренамноженост јединки
13. Шта представља густину популације?
Густина (величина) популације представља број јединки по јединици површине
или запремине
Нпр. број стабала одређене врсте на 1 хектару шуме

14. Шта показује просторни распоред популације

Просторни распоред јединки у популацији показује како су јединке распоређене по
станишту.
Зависи од понашања јединки и услова који владају у станишту !

Основни типови распореда јединки унутар популације:

Равномерни
Неравномерни
Групни

Равномерни (Јавља се у уједначеним условима неповољне средине. Један фактор

или неколико фактора су у лимитирајућим количинама. Јавља се у екстремним
условима). (погледати слику са презентације)

Неравномерни (По принципу случајности. Јавља се у уједначеним условима

повољне средине. Сви фактори су у оптимуму и неограничени. Овакви услови су
ретки у природи). (погледати слику са презентације)

Групни (Чланови популације неравномерно окупљени око природних ресурса.

Груписање може бити везано за исхрану, преноћиште, размножавање, гнежђење...)
(погледати слику са презентације)

15. Шта престављају узрасна и полна структура популације?

Узрасна структура популације представља бројчани однос млађих и старијих
јединки тј. бројчани однос узрасних категорија једне популације.
Полна структура популације се односи на бројчани однос јединки различитог пола

Три основне узрасне категорије:

пререпродуктивна – јединке су у фази развића, од оплођеног јајета до адултног
стадијума
репродуктивна – чине је полно репродуктивне јединке
пострепродуктивна – чине је јединке које су изгубиле способност репродукције па
до смрти
 16. Шта представља растење популације?
Растење популације представља промену бројности у одређеном времену.
Најзначајнија особина популације.
Зависи од комбинације свих еколошких фактора који владају на станишту.
Уколико су услови за живот повољни, долази до повећања бројности и
позитивног раста.
Раст може бити и негативан, када у неповољним условима број јединки опада.

17. Шта су еколошки фактори?

Еколошки фактору су сви утицаји из спољашње средине који делују на жива бића,
могу бити живе и неживе природе.

У сваком станишту организми су изложени различитим утицајима који долазе

изспољашње средине !!!! Они одређују услове живота у станишту . Они су услов
опстанка свих живих бића.

18. Како се деле еколошки фактори?

Абиотички фактори – утицаји неживе природе
 климатски
(омогућавају дисање, фотосинтезу, транспирацију, опрашивање, расејавање)
 едафски (фактори земљишта)
(одређују основне физичке, хемијске и биолошке особине земљишта и стена
на којима се земљиште формира)
 орографски фактори (фактори рељефа)
Биотички фактори – утицаји живе природе
 узајамни утицаји организама
 утицаји организама на неживу природу (спољашњу средину)
 утицај човека – антропогени фактор

Климатски Едафски Едафски Орографски Биотички

фактори (физички) (хемијски) фактори фактори
фактори фактори

ПРИМЕРИ
19. Шта је еколошка валенца?
Распон колебања еколошких фактора у оквиру којих је могуће преживљавање дате
врсте.
Вредности еколошке валенце:
оптимум (представља ону вредност фактора у оквиру еколошке валенце, при којој
се животни процеси неке врсте најбоље одвијају)
максимум (горња граница неке еколошке валенце, ван те границе физиолошки
процеси се прекидају и наступа смрт)
минимум (доња граница неке еколошке валенце, ван те границе физиолошки
процеси се прекидају и наступа смрт)

ПЕСИМУМ (максимум, минимум) – Крајња граница на којој је могућ опстанак

дате врсте.

20. У односу на ширину еколошке валенце и положај оптимума какви

организми могу бити?
Еуривалентни су врсте које имају широку еколошку валенцу за различите
факторе, широко су распрострањене (заступљени у различитим срединама), јер
могу да толеришу веће промене већег броја фактора.
Стеновалентни су врсте које имају уску еколошку валенцу и не могу да толеришу
велике промене и опстају само у одређеним срединама (специјализоване за
одређене услове) где су мала варирања фактора.
ПОГЛЕДАТИ ПРИМЕРЕ (БИЋЕ И ОНИ НА ТЕСТУ)

21. Дефинишите Либигово правило минимума

Фактор који највише одсупа од оптимума и који је најближи мининуму постаје
ограничавајући (лимитирајућу) у комплексу еколошких правила.
Тај фактор може да угрози или потпуно онемогући опстанак датог организма.

22. Шта је еколошка ниша?

Место и улога који неки организам има у животној заједници.
То је део простора у коме јединке једне популације користе ресурсе станишта и
задовољавају своје потребе за храном, водом, склоништем.
(Свеукупна прилагођеност једне врсте живим и неживим факторима у њеној
животној средини, улога врсте у њеној животној заједници).

Пример: у крошњи једног храста у шуми могу да живе различите врсте птица:
сова, детлић, соко, креја, при чему свака од њих има своју еколошку нишу.
У биоценози ретко се налазе две врсте које заузимају исту еколошку нишу, јер у
борби за простор и храну опстаје „способнија“ и „јача“ врста.
23. У односу на ширину еколошке нише, врсте могу бити:
Генералисти – врсте које имају велику ширину нише, могу да живе у оквиру
широког опсега услова и користе велики распон ресурса

Специјалисти – врсте прилагођене малом распону услова и ресурса

ПОГЛЕДАТИ ПРИМЕРЕ СТАНИШТА И ЕКОЛОШКИХ НИША (БИЋЕ И ОНИ

НА ТЕСТУ) !!!

24. Дефиниши интраспецијску компетицију и који је њен циљ?

Компетиција између јединки исте врсте
Компетција је свако коришћење или одбрана ресурса од стране једне јединке које
има за резултат смањење расположиве количине ресурса за друге организме.
ЦИЉ: води ка стабилној регулацији величине популације

25. Који су најважнији облици интраспецијске компетиције?

- компетиција за храну
- компетиција за простор
- канибализам
- измена средине
ПРИМЕРИ
26. Шта су адаптације?
Адаптације (трајне промене) су карактеристичне особине које омогућавају
опстанак јеинки а настају као одговор организма на дејство еколошких фактора.
Ове особине се наслеђују кроз генерације јер обезбеђују преживљавање и
репродукцију. Адаптације омогућавају јединкама да буду успешне у надметању,
способне да освоје нове просторе и ефикасне у искоришћавању доступних ресурса.
ПРИМЕРИ

27. Шта су модификације?

Модификације (привремене промене) су краткотрајне морфолошке промене,
сезонске адаптације, променљиве током године у зависности од смене годишњег
доба.
ПРИМЕРИ
28. Шта је животна форма?
Животна форма је скуп свих адаптивних карактеристика које поседује дата
врста, а које су настале као резултат дуготрајног прилагођавања на услове средине.
Скуп свих ападтација одређује изглед и понашање целог организма.
29. Како се могу груписати животне форме?
- према изгледу
- према начину кретања
- према исхрани
- према понашању
- према станишту
ПРИМЕРИ

30. Дефиниши еколошку конвергенцију

Процес морфолошког приближавања филогенетски удаљених или несродних врста
тако да могу изгледати веома слично уколико живе у истим условима средине.
ПРИМЕРИ

31. Дефиниши еколошку дивергенцију

Процес настајања различитих животних форми у оквиру системске категорије и
сродних врста тако да могу изгледати различито уколико живе у различитим
условима средине.
ПРИМЕРИ

32. Дефиниши ареал врсте

Ареал врсте подразумева укупан простор на којем живи дата врста.
Он може бити континуиран или испрекидан. Сваки ареал се одликује величином и
обликом и има своје границе. Ареал врсте укључује и временску компоненту јер се
посматра распрострањење врсте кроз генерације.

У односу на распрострањеност, врсте могу бити:

Космополитске (врсте које имају широко распрострањење)
Ендемичне (врсте које имају уско распрострањење)
Реликтне (биљне и животињске врсте које су некада давно имале широко
распрострањење, и које су се очувале и до данашњих дана, али на малом простору)

ПРИМЕРИ
33. Објаснити климатска правила
Температура (а повезано са њом и клима) има велики утицај на физиолошке
процесе који се одвијају у организмима, због којих су они и адаптирани на
одређено станиште.
Услед различите прилагођености животиња на услове са топлом или хладном
климом јављају се упадљиве разлике у изгледу.

АЛЕНОВО ПРАВИЛО
Односи се на облик тела и екстремитете.
Указује на то да хомеотерми (топлокрвне животиње) који живе у топлијим
пределима имају дуже и истурене делове тела, јер увећана површина одаје више
топлоте.
ПРИМЕРИ

БЕРГМАНОВО ПРАВИЛО
Односи се на масу и величину тела.
Указује на разлике у величини између јединки исте врсте. По овом правилу,
представници који живе у хладнијим пределима су крупнији и тако одају мање
топлоте. Ово правило је применљиво само на хомеотерме (топлокрвне животиње).

Од масе (запремине) зависи стварање енергије, а од површине одавање енергије.

ПРИМЕРИ

Код поикилотермних животиња (ектотерми, променљиве телесне температуре) не

важи Бергманово правило. Најкрупнији водоземци и гмизавци управо и живе у
топлијим крајевима. Неки истраживачи ову појаву зову инверзним Бергановим
правилом.

ГЛОГЕРОВО ПРАВИЛО
Објашњава промене меланинске пигментације у зависности од температуре и
влажности код хомеотерма. Са смањењем температуре и влажности смањује се и
количина меланина, а у поларним областима пигмент потпуно нестаје.

ПРИМЕРИ