СРПСКА ДЕСПОТОВИНА

*Моравска Србија после Косовског боја

- на челу државе, после Косовске битке, нашли су се кнегиња Милица и Крунски савет( чинили су
га преживели феудалци и високо свештенство српске цркве)

- кнегиња је владала уместо малолетног сина Стефана до 1393. године

- на савет патријарха, прихватила је вазални однос према Османлијама и морала је да им плаћа

одређени харач (порез)

- српска војска морала је да учествује у свим ратним походима када би је позвао султан

- са севера су Србију нападали Угари

- своју кћер Оливеру удала је за султана Бајазита

- Миличина задужбина је манастир Љубостиња код Трстеника (ту се замонашила под именом
Јевгенија)

- са монахињом Јефимијом, 1398. године, Милица је измолила мошти Свете Петке од султана
Бајазита

- део тих моштију чува се у цркви на Калемегдану

*Стефан Лазаревић као турски вазал

- рођен је 1377. године

- наследио је престо 1393. године са титулом кнеза

- 1395. године учествовао је у бици на Ровинама (заједно са Марком Мрњавчевићем) као турски
вазал

- 1396. године борио се као Бајазитов вазал против угарског краља Жигмунда на Никопољу

- 1402. године истакао се у бици код Ангоре(Анкара), где су се Турци борили против Монгола и
изгубили су (Бајазит је заробљен)

- Стефан је избавио сестру Оливеру из заробљеништва, а Бајазит се отровао

- исте године, Стефан посећује Цариград и добија титулу деспота

- ту је уговорен и брак са византијском племкињом Јеленом Гатилузо

*Двоструко вазалство
- после битке код Ангоре, Бајазитови синови су почели да боре за власт и наступио је грађански
рат

- 1403. године деспот Стефан постаје вазал угарског краља Жигмунда, а заузврат је добио Београд
(пре тога се звао Нандор Фехервар), који постаје престоница уместо Крушевца
- добио је Мачву и поседе у Угарској

- постао је витез Змајевог реда, којег је установио Жигмунд 1408. године

- 1421. године, после смрти Балше III, Зета је прикључена Деспотовини

- Стефанова држава простирала се од Саве и Дунава до Јадранског мора

- Београд је прогласио слободним градом у коме није наплаћивана царина

- у њему је изграђена школа, болница и град је посвећен Богородици

- у то време цветали су: рударство, занатство и трговина

- 1412. године деспот издаје Закон о рудницима

- подиже задужбину- манастир Манасија (Ресава)

- монахија Јефимија га је подучавала грчком језику и књижевности

- читао је "Илијаду" на грчком, а омиљена књига му је била "Роман о Троји"

- приписује му се "Натпис на мраморном стубу на Косову" и "Слово љубве" ( песма у прози,

написана у форми писма-посланице, позива брата Вука на помирење)

*Деспотовина током владавине Ђурђа Бранковића

- 1427. године деспот Стефан изненада умире у лову

- сахрањен је у манастиру Манасија (неки сматрају у манастиру Копорин)

- за живота је за наследника одредио Ђурђа Бранковића (сина Вука и Маре Бранковића)

- 1429. године византијски цар му је потврдио титулу деспота

- по ранијем договору, Ђурађ је морао да врати Београд Угарској

- он подиже нову престоницу - Смедерево ( градња је окончана 1430. године)

- у међувремену, Голубац и Крушевац заузели су Турци

- Ђурађ је оженио Византинку Ирину Кантакузин- у нашем народу је позната као Проклета Јерина

- кћерке је удао у Угарску и Турску да би обезбедио добре односе са обе стране

- кћерку Мару Бранковић удаје за султана Мурата II

- 1439. године Турци освајају Деспотовину први пут

- Ђурађ Бранковић са породицом пет година проводи у избеглиштву у Угарској

- 1444. године обнавља државу

- 29. маја 1453. султан Мехмед II Фатих ( Освајач) осваја Византију

- 1456. године исти султан напада Београд и губи од коалиције (савез) Угара и Срба, које је
предводио Јанош Хуњади (у народној традицији познат као Сибињанин Јанко)

- 1459. године Османлије заузимају Смедерево ( мењају му назив у Семендре) и тако престаје да
постоји српска средњовековна држава