АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

ТЕМА СЕМИНАРСКОГ РАДА

Основне функције у менаџмент процесу и њихов значај на путу

остварења пословних циљева

Студент Ментор

Краљево
2023. године
 Садржај

Увод.................................................................................................................................................3

1. Финансијски менаџмент........................................................................................................4

2. Менаџмент процес и његове функције.................................................................................8

2.1. Финансијско планирање.....................................................................................................9

2.2. Финансијско организовање..............................................................................................10

2.3. Избор финансијских кадрова...........................................................................................11

2.4. Финансијско руковођење.................................................................................................12

2.5. Финансијска контрола......................................................................................................13

2.6. Финансијско одлучивање.................................................................................................13

2.7. Финансијски маркетинг...................................................................................................15

2.8. Финансијски информациони системи............................................................................16

3. Закључак................................................................................................................................17

4. Литература............................................................................................................................18

2
 Увод

У новије време у свету се ставља велики акценат на истраживања на свим пољима

љуцког живота и рада. У области економије су навелико проширени видици, дошло је се
до много нових метода и начина за повећање профитабилности и увећања капитала
насталог радом и услугама. Сама менаџерска револуција и раздвајање својине над
капиталом од компетенција вођења предузећа. То у ствари је одвајање компетенција
власника од компетенција професионалних управљача, односно менаџера.

У данашње време битан услов за опстанак а по могућству и напредак је да у

привредном субјекту буду запослене особе које поседују потребна знања за праћење
савремених токова и трендова у области којом се баве. Од великог броја управљачких
потреба једног субјекта у овом раду ћемо се потрудити да обрадимо материју везану за
управљање новцем. По многим теоретичарима области деловања финансијског
менаџмента и људског фактор су две основне и нераздвојиве компоненте за успешан рад
једног субјекта. Сам појам финансијског менаџмента јако велики а нашу пажњу у овом
раду усмерићемо на основне функције у менаџмент процесу и њихов значај на путу
остварења пословних циљева.

Иако је тема сложена и комплексна потруди ћемо се да је прикажемо што сажетије

и тиме у кратким цртама прикажемо разлоге зашто финансијска функција треда да буде
ако не прва, оно тик уз прву. Власници и менаџери морају знати да је финансијски капитал
скупо економско добро и да се кроз његово управљање може далеко више зарадити него
што је то могуће у било којој другој функцији у предузећу. То потврђује и пракса
развијених земаља, где се све већи акценат даје на пласирање новца и убирање камате, а
све мање на примарни сектор, који се премешта у неразвијена подручја. Као што наводи
професор Вујовић „Власник капитала може бити свако (писмена и неписмена особа, стара
или млада, итд.), као што се и до капитала може доћи на разне начине, али знати
проблематику финансија или бити менаџер за финансије не може свако.“

3
 1. Финансијски менаџмент

Финансијски менаџмент, најкраће речено, јесте управљане новчаним пословима

пословног субјекта, (предузећа, организације, институције итд.). 1 Ову дефиницију је узета
из разлога што најкраће описује тако комплексну материју као што је финансијски
менаџмент. Велики број дефиниција говори исто на мало проширен и сложени начин. На
пример: Финансијски менаџмент јесте једна од есенцијалних људских активности
савременог света. Као такав, финансијски менаџмент се обично дефинише као процес
креирања финансијских услова за ефикасно постизање одабраних финансијских циљева. 2
Кроз ове дефиниције гледано изводи се једноставан закључак да је циљ сваког
финансијског менаџера исти, стварање профита. Као и свака друга оперативна функција и
финансијски менаџмент има исте погледе, за остваривање врхунског циља предузећа
профит у дугом року, јер без остварења тог циља угрожава се не само расти развој већ и
опстанак предузећа. У ствари, функција финансијског менаџмента треба да допринесе
повећању продуктивности знања у области финансија, ефективност и ефикасност у
обављању послова са што мање ангажованог капитала.

Развоју функције финансијског менаџмента је у битној мери допринео и развој

науке о финансијама. Микрофинансије су тек почетком XX века почеле да се проучавају
као посебна научна дисциплина, а до тада су се проучавале у оквиру макроекономије.
Нарастањем финансијских иновација, предузећа су се суочила са потребом већих
финансијских средстава, чиме су отворена питања управљања ликвидношћу и њеног
одржања, као и оптималном начину финансирања предузећа. Помак се дешава са великом
економском кризом 30. година прошлов века, мада до прве половине прошлог века
функције финансијског менаџера су биле веома скромне и сводиле су се на узимање
средстава неопходних за функционисање предузећа. О правом замаху и развоју
микрофинансија може се говорити од седамдесетих година, када долази до даљег развоја

1
мр Славољуб Вујовић, „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд 2005., стр. 47

2
др Ж. Ристић, др С. Комазец, „Финансијски Менаџмент“ Београд 2000., стр. 311

4
техника и метода, пролиферације финансијских посредника и финансијских иновација,
развоја примарног и секундарног тржишта капитала, глобализације светске привреде и
интернационализације и глобализације финансијског тржишта.

Познавање финансијских инструмената, техника и трошкова је један од

најважнијих задатака најбољих, али и функционалних менаџера. Међутим, управо је ово
главни недостатак менаџмента. Најбољи менаџери често запостављају познавање
финансија и потцењују њихов утицај на дугорочни успех компаније. Финансијски менаџер
мора да познаје и економску теорију и теорију финансија, како би био у могућности да
доноси смислене са становишта циљева предузећа финансијске одлуке.

Од стране многих теоретичара нема великог одступања у дефинисању функција

финансијског менаџмента, оне би биле:

1) финансијско планирање;
2) финансијска организација;
3) избор финансијских кадрова;
4) финансијско руковођење;
5) финансијска контрола.

Мада у литератури се среће и другачије мишљење по питању функција. Извесно

проширење ове шеме налазимо код професора Вујовића. По његовом мишљењу требало
би још да се дода функција одлучивања. Свакодневна практична искуства указују на
потребу за овом функцијом, јер без функције одлучивања, једноставно, нема правилног
функционисања никаквих функција, нема очекиваних резултата пословања. Он објашњава
да у свим функцијама менаџмента правилно доношење има озбиљан значај што је у
многоме тачно. Укратко речено, одлучивање је посао којим се даје печат свим пословима.
А и његов став по питању појма предвиђања може да се гледа кроз дешавања на
глобалном нивоу и токовима у светској привреди. Једноставно, сваки посао везан за
финансирање захтева предвиђање финансирања пре било каквог упуштања у конкретније
радње.3

3
мр Славољуб Вујовић, „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд 2005., стр. 47, 48

5
 Комуникације су потребне у свим секторима па и у финансијама да би се одредили
финансијски циљеви предузећа, да се направе финансијски планови, да се организују
људски и финансијски ресурси, да се одаберу финансијски кадрови за остварење
постављених финансијских циљева и да се врши финансијска контрола у обављању
финансијских послова.

У савременим финансијама предузећа финансијски менаџмент јесте важан сегмент

из разлога што треба да оствари три кључна функције:

1) Финансијска анализа и планирање

 Трансформацију сирових података у оне који могу да послуже за финансијску
анализу на бази које би се доносиле одлуке које су у функцији побољшања
перформанси предузећа;
 Евалуација потребних повећаних и смањених финансијских средстава;
 Одлучује о повећању или смањењу финансијских средстава.

Ову функцију финансијски менаџмент остварује нарочито анализом готовине (cash

flows) у прошлости и проценама у будућности.

2) Доношење инвестиционих одлука

 Утврђивање оптималног анивоа текуће имовине;
 Да ли иизменити, променити или отклонити поједине фиксне трошкове и на који
начин то урадити?
3) Доношење финансијских одлука
 Микс краткорочних и дугорочних средстава;
 Која је најбоља комбинација кратакорочних и дугорочних сопствених и
позајмљених извора финансирања у датом тренутку.4

Поводом свега набројаног следи задатак финансијског менаџмента да усклађује

финансијске операције предузећа и тржиште капитала. Зато је и важно питање повезивања
профита, ризика и времена код финансијског менаџмента у области:

1) финансирања предузећа у различитим фазама животног циклуса фирме;

4
др М. Дедовић, др С. Милачић, „Финансијски Менаџмент“ Лепосавић 2005., стр. 21

6
 2) оптимална структура капитала фирме;
3) вредновање предузећа;
4) дивиденде и цене акција и приноса;
5) готовинских токова и ликвидности;
6) финансијског планирања и капиталиског буџета.5

У теорији финансијског менаџмента већ је приметно да је највећа шанса за

повећање продуктивности у знању у области финансијског менаџмента, финансијског
маркетинга и финансијског инжињеринга, при чему се под продуктивности подразумева
ефикасност и ефективност у обављању финансијског посла са што мањим обимом
ангажованих средстава.

Из тог разлога, с правом се поставља питање дали је финансијски менаџмент наука

или уметност. У теорији и пракси финансијско менаџерство јесте уметност, али и
организовано знање тј. наука.6

Значај финансија и финандијског менаџмента у процесу пословања је јако велики.

Поставља се питање код многих теоретичара у процесу стварања новог производа у
организацији којим редоследом се групишу организационе структуре. С почетка
производње већих размера била је само производња. Касније се додају и две нове
функције маркетинг и финансије. Дуго се људски ресурси нису сматрали битном
функцијом. Ако се узме у обзир да на почетку процеса репродукције је човек са новцем и
знањем тада се с пуним правом обједињују те две функције у једну заједничку функцију.

Мада се могу извести различите формулације глобалне структуре финансијског

механизма, она се у суштини може одредити са неколико кључних детерминантни.
Финансијски механизам, у функциониснају привредног система, чини по својим
институционалним детерминантама јединство:

 финансијских институција;

5
др Ж. Ристић, др С. Комазец, „Финансијски Менаџмент“ Београд 2000., стр. 313

6
мр Славољуб Вујовић, „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд 2005., стр. 49

7
  финансијских инструмената;
 финансијских токова и
 одговарајућих мера монетарно-кредитне и фискалне политике.

Развијен и ефикасан финансијски механизам намеће се посебно као нужност

развоја привредног система, у коме се полази од потребе да тржиште и рационални
економски критеријуми буду у пуној мери присутни и у финансијској сфери. При томе, за
рационално функционисање финансијског механизма одлучујући значај имају
финансијске институције, финансијски инструменти, финансијска политика као и
развијеност финансијског тржишта у глобалу и посебно појединих (посебних) делова. 7

2. Менаџмент процес и његове функције

Једну од најстаријих, а у исто време и најбољих дефиниција менаџмента дала је

Мери Паркер Фолит (Mary Parker Follett). За овог пионира организације и менаџмента,
менаџмент је „уметност остваривања циљева посредством других људи“, односно
оркестрирање људи, рада и система, како би се постигли дефинисани циљеви. 8

Полазећи од идеја, разрадом , долазимо до плана, на основу кога се предвиђа даљи

ток активности и даље утврђује пословна политика, програм, циљеви, развија пословна
стратегија. Други чинилац представља ствари и средства. Приступа се организацији онога
што је планирано. Трећи чинилац чине људи у организацији. Заједно са људским
фактором, услов функционисању свим осталим чиниоцима јесте новац.

Активности менаџера у овој области усмерене су у три правца:

7
мр Славољуб Вујовић, „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд 2005., стр. 58

8
др Ж. Радосављевић, др Р. Томић, „ Менаџмент у модерном бизнису“ Нови Сад 2006., стр. 25

8
  први правац се односи на избор стручних и одговорних сарадника и њихово
усмеравање, стручно усавршавање и распоређивање;
 други правац се односи на предузимање активности у домену утврђених задатака,
спровођење или реализацију планираног и функционисање организације
(дефинисање задатака, подела улога, доношење одлука, координација и сл.).
 трећи правац односи се на конторлу процеса рада, оцену резултата рада, систем
награђивања и кажњавања .

У финансијском менаџменту, у пракси, ни једна од функција се не може

примењивати независно од осталих. Менаџер може проћи кроз свих пет- шест функција
током једног дана и поновити све следећег дана, или пак, менаџер, нпр. може провести
месеце у планирању пре него што се развије организација и попуни особљем. Менаџмент
процес се може стално понављати, а менаџери стално бити ангажовани у извршавању
својих функција, па се због тога овај процес назива менаџмент процес.9

2.1. Финансијско планирање

На глобалном плану гледано планирање представља дефинисање циљева који се

желе остварити. У финансијском менаџменту то посматрамо као прву фазу у процесу
управљања која представља предвиђање са планирање. Финансијско планирање
представља вид исказвања разних врста планова у вредносним показатељима.
Плаинирање финансијских средстава синтезује се у финансијском плану предузећа, који
обухвата целокупан систем проширене репродукције. Финансијски план је инструмент
пословне политике. Функције планирања су информативно кординирајуће функције, на
бази информација о финансијском пословању предузећа, кординирају се све финансијске
активности у процесу доношења кључних финансијских одлука.

9
мр Славољуб Вујовић, „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд 2005., стр. 64

9
 Обично сваки посао који се планира има и своју финансијску страну и ваља је на
време предвидети и планирати. Укратко казано, финансијско планирање је предвиђање и
планирање прилива и одлива новчаних средстава.10

Финансијско планирање обухватају израду месечних, кварталних, годишњих,

петогодишњих (средњорочних) и дугорочних финансијских планова, утврђивање планова
материјалних трошкова и амортизације, планова реализације, планова прихода и расхода,
планова инвестиција, кредитних планова, затим, разних предрачуна. Краткорочно
планирање се односи на финансирање ликвидности, док се дугорочно планирање односи
на инвестициона улагања. План новчаних токова обухвата стање новчаних средстава на
почетку године, приливе и одливе новчаних средстава током године и стање новчаних
средстава на крају године. У области финансијског планирања један од битних
инструмената финснсијског менаџмента је сте плански биланс успеха и плански биланс
стања. Ако се жели доћи до таквог планског биланса успеха и стања који ће максимално
приближити потребно могућем, ово планирање мора бити у таквом процесу да се испитају
све могућности остварења што бољег финансијског положаја. Финансијско планирање у
процесу израде финансијских планова обухвата све релевантне економске и финансијске
показатеље, обим и структуру финансијских средстава, трошкове, амортизацију, цене,
инвестиције, акумулацију, финансијске токове, удруживање средстава итд.

2.2. Финансијско организовање

Финансијско организовање представља други елеменат финансијског менаџмента.

Свако организовање представља повезивање људи ради остваривања некаквих циљева, а и
доказано је да заједнички организован рад ефикаснији од парцијалног рада сваког
појединца. Његова суштина је у дефинисању задатака, поделу улога, утврђивање мера и
мерења резултата, утврђивање правила рада, укључујући комуникације, одлучивање и
решавање конфликата.
10
мр Славољуб Вујовић, „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд 2005., стр. 65

10
 Зависно од величине организације утврђује се како ће се и у коликој мери
организовати финансика служба. У великим привредним субјектима она изискује већи
број службеника а у појединима чак и развијање посебног сектора због обима и
сложености посла.Пошто не постоји правило о организовању финансијске службе већ се
формира према потребама, треба узети у обзир њену тесну везу са рачуноводственом
функцијом.

2.3. Избор финансијских кадрова

Људи су најквалитетнији ресурс са којим располаже једна оргаизација, лудски

ресурси су фактор од кога зависи све у свакој организацији. Од третмана и управљања
људским ресурсима , зависи ефикасност функционисања, али и економија сваке
организације. И поред тога што менаџмент истиче важност људи у успешности, евидентно
је да ту постоје још увек велике резерве, нарочито у практичном односу према
организацији у којој људи живе и раде.

Планирање у вези са људским ресурсима је предвиђање потребе за људима и

спајање појединца са организацијом. Одабир радне снаге је критична фаза у обезбеђењу
организације квалитетним људима. У њој се могу одбацити квалитетни а примити
неквалитетни. По пријему , менаџмент мора посебну пажњу да усмери на претварање
новопримљеног у ефикасног појединца, што се утврђује мерењем учинка и анализом
његовиих способности, као и понашањем. Задржавање радне снаге се остварује пружањем
задовољавајућих личних примања, накнада, повластица, итд. Сви побројани елементи
директно утичу на продуктивност рада у организацији, а тиме побољшавају укупну
економију организационих система.

Најједноставније речено, најефикаснија економија у коришћењу људског ресурса

се остварује постављањем „Правог човека на право место“. Ништа једноставније, али
пракса показује да је то веома сложена делатност.11
11
др Ж. Радосављевић, др Р. Томић, „ Менаџмент у модерном бизнису“ Нови Сад 2006., стр. 382

11
 2.4. Финансијско руковођење

Менаџери руководе (командују или дају инструкције) запосленима. Руковођен је

алокација понашања појединаца и група у току рада ка дефинисаном циљу. Менаџери не
само да морају бити експерти у области којом руководе већ морају поседовати вештине
комуницирања, ефикасно повезивати мотивацију и руковођење.12

Финансијско руковођење као функција је знатно ужи појам од управљања али без
обзира на обим посла јако битна функција. Њен задатак је да усмерава све запослене који
раде на пословима са новцем ка остварењу финансијских циљева. Управљање је процес
чији задатак јесте да креира и остварује пословну политику оптималног финансијског
пласмана уз очување пуне ликвидности, тј. способности предузећа да све доспеле обавезе
исплаћује на начин и у роковима који су утврђени уговорима или законом. Као оптимално
пласирање финансијског капитала сматра се оно које у датим условима обезбеђује да се
овај оплођава по највишој могућој стопи рентабилности уз најниже трошкове и ризик. Док
руковођење као функција која проистиче из управљања има за потребно да усмерава и
подстиче запослене у секторима који својим радом доносе потребне информације за
квалитетно управљање. Из тог разлога руковођење има сарадњу са рачуноводством и она
се огледа кроз активну и пасивну сарадњу.

Да би особа распоређена на послове финансијског руковођења успешно обављала

свој посао потребно је да поседује техничке, концептуалне и хумане вештине. Односно да
поседује основна техничка знања у раду са финансијама односно новцем, познавање
организацијских послова и рад са људима.

2.5. Финансијска контрола

12
мр Славољуб Вујовић, „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд 2005., стр. 65

12
 Контрола је елеменат менаџмента којим се упоређују планирани токови и процеси
у систему са њихиовим остварењем. Њом се у ствари проверава учинак у односу на
постављене циљеве. Сваки запослени који зна да се његов посао не контролише склон је
девијантном понашању. Смисао контроле није да пронађе грешку већ да се она не би
десила. Без обзира колико била мала или безначајна касније може да изазове велику
компликацију. Са становишта финансијског менаџмента контрола се посматра као
институција, служба, сектор или комисија законски дефинисана.

Финансијска контрола и рачуноводствена функција су неминовност савременог

начина пословања, од њиховог рада зави функционисање свих осталих функција.
Финансијска контрола се најчешће дели на: интерну и екстерну; сталну периодичну и
повремену; предходну и накнадну; предконтролу, контролу у току и контрола по
завршетку рада.

На основу претходног општег приступа контроли, финансијска контрола је

планско, организовано и стручно проверавање/контролисање финансијског пословања и
истовремено утврђивање стања. Финансијска контрола је организована стручна делатност
усесређена на испитивање и оцењивање пословања фирме, стања кретања финансијских
средстава и одступања у процесу пласирања/коришћења, тј. сагледавање не/правилности у
финансијском пословању.13

2.6. Финансијско одлучивање

Финансијско управљање подразумева управљање на основу финансија. У

конкретном привредном субјекту створити систем финансијског управљања значи
утврдити финансијску политику као полазиште. Ако се финансијска политика схвати као
стваралачко одлучивање о основним финансијским циљевима а при томе се узму основна
начела која доминирају у финансијском управљању: рационално финансирање,
ликвидност, сигурност, рентабилност, удруживање средстава итд. произилази да је у уској
корелацији са финансијским одлучивањем.
13
мр Славољуб Вујовић, „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд 2005., стр. 70

13
 Одлучивање је део активности вођења финансијске политике по питању
организације као система. Финансијско одлучивање, поред свог стваралачког карактера,
има и стручни значај. У финансијском одлучивању, као и у одлучивању у опште, има
више димензија. Ту су у првом реду изворне основне и изведене одлуке у оквиру развојне
финансијске политике и сл. Финансијско одлучивање се темељи на одређеним начелима а
то су :

 начело рационалног финансирања;

 начело рентабилности;
 начело сигурности и
 начело ликвидности.

Начело рационалног финансирања имплицира прибављање финансијских средстава

најповољнијом комбинацијом сопствених и туђих ресурса. Начело рентабилности
имплицира улагање финансијских средстава у оне економске послове који највише
увећавају уложена средства. Начело сигурности подразумева улагање финансијских
средстава у економске послове који обезбеђују најсигурнији повраћај уложених средстава
уз најниже нивое ризика. Начело ликвидности имплицира способност предузећа да
расположивим финансијским средствима у сваком временском тренутку удовољи доспеле
обавезе плаћања, пошто се ликвидност у ужем смислу мери односом прилива и одлива
новчаних средстава.

Са становишта финансијске политике битна је и финансијску снагу. Финансијска

снага репрезентује свеукупност финансијских односа који проистичу из рационалног
прибављања, коришћења и враћања финансијских средстава и који се остварују на
начелима рентабилности, сигурности и ликвидности. Финансијска снага предузећа и јесте
трајна способност финансирања и плаћања, и очувања и повећања имовине.14

2.7. Финансијски маркетинг

14
др Ж. Ристић, др С. Комазец, „Финансијски Менаџмент“ Београд 2000., стр. 531

14
 Финансијски маркетинг имплицира проблематику прикупљање (мобилизацује),
коцентрацију, дистрибуцију и алокацију финансијских ресурса (новчаних средстава). 15
Знајући да "марке" значи тржиште а "инг" активности, финансијски маркетинг можемо
третирати као низ активности на финансијском тржишту које доприносе ефикаснијем и
ефективнијем задовољавању циљева субјеката.16

Основни циљеви и задаци финансијске функције огледају се кроз прибављање

финансијских средстава за нормално и континуирано одвијање пословног процеса
предузећа, кроз рационално и ефикасно коришћење новчаних средстава и кроз контролу у
кружном току новца. Из ових циљева и задатака финансијске функције произилазе задаци
финансијског маркетинга, који се односе на прибављање финансијских средстава, на
финансијско управљање новчаним средствима и на усмеравање финансирања из
екстерних и интерних извора.

Изналажење извора финансирања јесте важан проблем финансијског маркетинга.

Однос између интерних и екстерних финансијских ресурса од пресудног је значаја за
стабилност и виталност финансијске политике предузећа, за политику ликвидности и за
стратегију дугорочног развоја. Посебну пажњу мора да посвети финансирању туђим
средствима, нарочито у условима високе и растуће инфлације и високе и растуће каматне
стопе. Разлог је што се туђим средствима располаже у одређеном временском року и под
условима везаним за исте.

2.8. Финансијски информациони системи

Информација репрезентује нови капацитет повећања знања, који редуцира

неизвесност и ризик доношења погрешне одлуке и повећава вероватноћу доношења праве
15
др Ж. Ристић, др С. Комазец, „Финансијски Менаџмент“ Београд 2000., стр.352

16
мр Славољуб Вујовић, „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд 2005., стр. 78

15
одлуке.17 Информација је ресурс предузећа који олакшава доношење праве одлуке.
Финансијски информациони систем представља подсистем задужен да обезбеђује и
доставља информације финансијском менаџменту.

У данашњим условима се у привредним субјектима формирају информациони

системи на нивоу целе фирме. Они служе да прикупљају информације на једно место а да
потом сваки сектор преузима оно што њему треба. У информационим системима постоје
базе података које су похрањене са интерним и екстерним подацима, које чине
информациони потенцијал.

У процесу доношења финансијских одлука посебан значај имају информације о

односу новчаних средстава и потраживања према текућим обавезама; о односу сопствених
средстава и укупног дуга, затим, о односу добити према укупној реализацији, односу
добити према сопственим средствима и однос добити према укупним средствима.
Финансијско информисање има задатак да пружи благовремен и прецизне информације из
домена основних активности финансијског менаџмента, тј. са подручија финансијског
планирања, финансијске организације, финансијске анализе и финансијске контроле. 18

3. Закључак

17
др Ж. Ристић, др С. Комазец, „Финансијски Менаџмент“ Београд 2000., стр. 478

18
мр Славољуб Вујовић, „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд 2005., стр.81

16
 Финансијски менаџмент је део општег менаџмента, учење које се бави свим
питањима везаним за проблеме новца, његово стварање, токове, улагаање, трошење,
бројна и сложена деловања у привреди, токове профита уопште, а пре свега за његову
расподелу, прерасподелу, облике, иструменте и субјекте његовог трошења, за бројна и
сложена деловања у привреди и друштву.

Непознавање финансија може уништити било коју компанију, а менаџмент може

доћи у сукоб са законом. Зато се кроз финансије, менаџери уче како да зараде новац, али и
како да га задрже. Кроз финансије се може зарадити много више, него у било којој другој
сфери производње или пружања услуга. Оне показују како се може радити мање, а
зарадити много више.

Финансијски менаџмент је велика шанса за савремени пословни свет. У будућности

ова врста менаџмента ће све више добијати на значају. Већ се данас показује да се у свету
троши преко двадесет пута више на финансије него на трговинске трансакције.
Финансијски менаџери су ти који данас доминирају светом, док су остали менаџери у
другом плану. Ако се узме у обзир комплексност функције и могућности које пружа
квалитетан финансијски менаџер он мора да поседује особине и предузетника и
стручињака.

Код нас то још није заживело у толикој мери као у развијеном свету и функција
финансијског менаџера и менаџмента још није на потребном нивоу, временом ће се ствари
променити јер сва кретања не питају дали ми хоћемо или нећемо.

4. Литература

1) мр Славољуб Вујовић, „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд 2005.

17
 2) др М. Дедовић, др С. Милачић, „Финансијски Менаџмент“ Лепосавић 2005.
3) др Ж. Ристић, др С. Комазец, „Финансијски Менаџмент“ Београд 2000.
4) др Ж. Радосављевић, др Р. Томић, „ Менаџмент у модерном бизнису“ Нови Сад
2006.
5) www.nbs.rs

18