Друштвене неједнакости

Друштвене неједнакости су друштвено условљене неједнакости ,а то значи да

зависе од писаних и неписаних правила која утичу на фаворизовање ,односно
депривилеговање припадника одређених група да се домогну ретких ресурса
: материјалних богатстава, моћи и угледа. О друштвеној неједнакости
можемо говорити и размишљати као о шанси ,али и као о исходу. То значи
да се неједнакост испољава као неједнака шанса два појединца да се обогате
али и као стварна разлика у распопдели богатства,моћи или
улегледа( значајних ресурса) . Ко ће по вама имати веће шансе да се домогне
значајних ресурса(да се обогати или постане угледна и моћна личност)син
угледног лекара или син возача аутобуса? Син угледног лекара има веће
шансе ,бољу стартну позицију. Устварној расподели богатства могуће је да ће
син возаца аутобуса да се обогати, а да син лекара не искористи своју шансу.

Друштвено условљена неједнакост значи да у друштву постоје писана или

неписана правила која неким појединцима олакшавају или отежавају приступ
значајним ресурсима. Ресурси према којима се мери друштвена
неједнакост су :

1.Материјално богатство( храна, стан, ауто,новац...)

2.Моћ (способност појединца или неке групе да другима наметне сопствену

вољу)

3.Углед ( Поштовање које појединац изазива код других)

У традиционалним друштвима приступ овим ресурсима зависи од природних

неједнакости(онај ко је физики јачи моћи ће да наметне своју вољу другима,
или ће се брже и лакше докопати мареијалних вредности).Са развојем
друштва природне разлике нису нестале али је њихов утицај смањен и
постале су дршутвено посредоване писаним и неписаним правилима која
одређују које су природне разлике меу појединцима битне а које не ( лепота,
интелигенција, снага , сналажљивост или нето друго). На пример, у
Јужноафричкој Републици до 1990.год. закон је дозвољавао сегрегацију по
боји коже. У швајцарској до 1974.год. жене нису имале право гласа. С друге
стране, неписана,неформална правила дозвољавају одређене врсте
нејенакости ( физички изглед утиче на доибјање посла, а у САД постоји
скривени расизам) .

Фактори друштвених неједнакости (могу бити : пол, личне способности,

физичке особине,социјална ,етничка припадност, имовинско
стање,образовање,занимање.. ) Ови фактори се разликују од друштва до
друштва. Можемо их поделитиу у две групе:

1)Приписана својства појединца су наслеђена и стичу се рођењем и могу

бити : припродна својства (боја коже, висина, интелигенција,лепота) и
друштвена( национална припадност, социјални статус, припадност слоју ,
касти).

2) Стечена својства појединца су обележја на која појединац може утицати

сопственим залагањм(образовање,занимање, друштвене везе, религијска
припадност..)

Значај који се приписује стеченим или прписаним својствима одређује

карактер друштва.Ако су важна приписана својства реч је о традиционалним
друтшвима , док су у модерним друштвима важнија стечена својства
појединаца.

МЕРИТОКРАТИЈА је владавина способних ,а прокламује се у модерним

друтвима.

ДРУшТВЕНА СТРАТИФИКАЦИЈА је посебан вид неједнакости који се

односи на хијерархијско груписање( рангирње) појединаца према колиини
важних ресурса:1.материлалном богатству 2. колични угледа и 3. моћи коју
појединац поседује .

Неки имају више а неки појединци мање ресурса па их социолози покушавају

сврстати у групе које називамо статусним групама ( слојеви ,
касте ,сталежи, класе).Не постоји сагласност како треба разврстати појединце
нити како назвати те групе.

У средњем веку углед је најважнији ресурс и имамо три сталежа: племство

или горњи сталеж, које има највише угледа, светенство које има посебан
углед и трећи сталеж,народ . Као што можемо видети појединци су
разврстани према пореклу у сталеже .

У Индији постоји јасно уобличен кастински систем. Каста је

наследна,затворена група која се стиче рођењем и не може се мењати.
Склапање брака измеу прпадника различитих касти није дозвољено. Постоје
чертири касте : Брамани( ред светеника), кшатрје (ратници), вајсије(баве се
производним делатностима), шудре(имају домородако порекло,баве се
тешким физичцким пословима) и једена група која је ван кастинског
системана и за коју важе посебна правила сегргације, парије( недодирљиви,
обављају најпрљавије послове и скључени су из кастинског система)..

У капиталистичком систему највећи ресурс је власништво над средствима за

производњу па би појединци били разврстане у класе ( класа капиталиста и
класа радника би биле две основне класе).

По другима у капиталистичком систему највећи ресурс је занимање и висина

прихода те моземо говорити о слојевима ( виши слој, средњи слој и нижи
слој).

Неки социолози истичу да неједнакост у једној области и утиче на стварање

неједнакости у другој области. Ко има више материјалног богатсва имаће
више угледа и моћи или обрнуто. Одавде можемо закључити да друштвена
стратификација истовремено представља израз неједнакодти али и основ за
стварање неједнакости.

Постоји и гледиште да неједнакост у богатству не мора да утиче на количину

моћи и угледа,већ да постоје независне хијерархијске лествице на којима
појединац заузима различита места .Тако би независно постојале три
лествице хијерархије: лествица богатсва, лествица угледа и лествица моћи.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК

За сваку хијерархијску лествицу наведите примере и објасните.

 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Друштвена неједнакост друштвено условљена неједнакост

Неједнакост као шанса и као исход

Писаним и неписаним правилима се обезбеђује приступ друштвени добрима

Развојем друштва утицај природних разлика за приступ друштвеним добрима

је смањен

Стратификација је посебан вид неједнакости, хијерархијско груписање људи

према количини важних ресурса које поседују

Не постоји сагласност око темељене категорије социолошке стратификације

Власништво, занимање, висина прихода

Једна или више хијерархијских лествица

Статусне групе(сталежи,слојеви,класе, касте)