Status, ugled i socijalna dominacija

Status, ugled, poštovanje, čast i položaj diferencijalno se dodeljuju

pojedincima u svim poznatim grupama. Ljudi ulažu veliki napor da bi
izbegli ozloglašenost, gubitak časti, sram, poniženje, sramotu i „gubitak
obraza“.
Same hijerarhije statusa i dominacije se brzo oblikuju.

Evolucijska psihologija, na osnovu ovih zapažanja mora da postavi

sledeća pitanja:
Da li je želja za dominacijom urođena? Da li je u ljudskoj prirodi da
formira hijerarhije na osnovu dominantnosti? Zašto?

Empirijska istraživanja
~borba kod zrikavaca dovodi do formiranja hijerarhije dominacije
~ako zrikavac pobeđuje u borbi, u sledećim borbama postaje agresivniji; ukoliko
izgubi ponaša se potičinjeno jačem zrikavcu i drugačije procenjuje svoju sposobnost 
na osnovu toga svakom se zrikavcu dodeljuje određeni rang, s tim da se zrikavci u nižim
rangovima pokoravaju onim zrikavcima u višim rangovima

~slične se pojave događaju i u ostatku životinjskom sveta (npr. petlovi)

~kod šimpanzi postoji čak i određeni broj „poniznih pozdrava/naklona“ koje
dominantni mužjak prima od drugih mužjaka i ženki

! Hijerarhija je nešto što je moguće samo u grupi – ona ne pripada

pojedincu. To znači da onda i same uloge koji pojedinci zauzimaju
(podčinjeni i dominanti) u hijerarhiji imaju neku funkciju za održanje
grupe.
Hijerarhija dominacije odnosi se na činjenicu da neki pojedinci u
grupi pouzdano dobijaju veći pristup glavnim resursima – onim resursima
koji doprinose preživljavanju ili razmnožavanju – od drugih pojedinaca.
U najčešćem slučaju, hijerarhije su prelazne.

Dominantni mužjaci kod životinja, na primer, imaju obično veliki

seksualni pristup ženkama i pristup resursima potrebnim za
preživljavanje.

Zašto postoje razlike između muškaraca i žena u težnji za statustom?

-Zbog različitog reproduktivnog uspeha
-Gotov sve žene će biti uspešne u razmnožavanju (osim ako
nemaju neki biološki problem) i to ne zavisi od njihovog socijalnog
statusa...Međutim, to se ne može reći za sve muškarce.
 -Na svakog muškarca koji stekne reproduktivni pristup dolazi
nekoliko muškaraca koji su osuđeni na momaštvo i reproduktivni zaborav
-Što je poliginiji sistem parenja tj. što je veća varijansa muškog
pristupa ženama – to će biti snažniji selekcijski pritisak na muškarce da
postanu jedan od nekolicine dominantnih mužjaka koji uspevaju u
parenju
-Muškarci mogu doći do pristupa ženama na dva načina:
a) posedovanjem visokog statusa i velikog broja resursa koje
mogu da ponude ženi
b) unutarpolnom dominacijom (dominantni muškarci
jednostavno mogu da ukradu ženu slabijim pripadnicima muškog
pola)

Dokazi
•Kroz istoriju su dominantni muškarci (kraljevi, carevi, despoti) imali
pristu ogromnom broju žena u svojim haremima. Odabirali su uvek mlade,
plodne i privlačne.
•Mula Ismail Krvožedni – 888 decembar
•I ne samo poglavari, već i je i bogato plemstvo mogli i smelo priušiti
više žena, dok neki muškarci nisu mogli da priušte nijendu
•prema nalazima koje je zabeležila antropološkinja Laura Betcig čini
se da su status i rang muškarcima pružali seksualni pristup ženamau svakoj
od prvih 6 zabeleženih ljudskih civilizacija
•čini se da ova povezanost vredi i u savremenom dobu, mada ne u
istim razmerama
•ipak, i dalje muškarci visokog socijalnog statusa priznaju da imaju
više avantura, mogu se oženiti ženama koje su znatno telesno privlačnije od
onih kojima se žene muškarci nižeg statusa i imaju više dece od muškaraca
koji su nižeg socijalnog ranga

Iz ovih razloga, muškarci ranije i stvaraju hijerarhije (već u dobi od

tri godine) i pokazuju veću težnju za statusom nego žene.
Empirijski podaci podupiru hipotezu da su muškarci viši na
dimenziji orijentacije na socijalnu dominaciju (SDO) – a viši rezultati na
ovoj orijantaciji uključuju legitimnost dominacije 1 grupe nad drugom,
opravdanost diskriminacije i podčinjavanje jedne grupe drugoj, te dodelu
više beficija jednog grupi nego drugoj.
Žene su više egalitarne, muškarci više hijerarhijski orijentisani.

Takođe, žene i muškarci na drugačije načine i izražavaju

dominaciju.
 Empirijski podaci
Kod dominantnih muškaraca postoji učestalost egoističnih dominantnih ponašanja
(laskanje da bi se dobilo ono što se želi, prigovaranje kada nekome moraš da učiniš
uslugu, svaljivanje krivice na druge kada stvari krenu po zlu itd.). Nasuprot tome,
dominantne žene su bile sklone češćim prosocijalno dominantnim ponašanjima
(smirivanje situacije, predstavljanje govornika na sastanku, preuzimanje vođstva u
organizaciji itd.).

Dve teorije pokušavaju da objasne pojavu hijerarhije dominacije:

Teorija dominacije Teorija držanja socijalne

pažnje

Ova teorija (SAHP) predlaže niz

2 glave postavke:
1) kod ljudi su evoluirale strategije
namenjene zaključivanju o
društvenim normama, uključujući i
hijerarhiju dominacije (dopuštenja,
obaveze, zabrane)
2) ove kognitivne strategije će se
pojaviti ranije i odvojeno od drugih
vrsta zaključivanja
U prilog teoriji dominacije: 2
vrste zaključivanja --> deontičko
i indikativno zaključivanje
deoničko - ljudi traže kršenje
pravila
inditkativno - ljudi traže
slučajeve koji potvrđuju pravilo
Ova teorija predviđa da će rang
snažno uticati na ljudsko
zaključivanje.
adaptivnih mehanizama koji su
dizajnirani za rešavanje
adaptivnih problema
postaljvneih životom u
socijalnim hijerarhijama.
Oni uključuju:
-ZANOS (kada status poraste),
- SOCIJALNU ANKSIOZNOST
(kada postoji mogućnost da se
status izgubi)
-SRAM i BES (kao posledice
gubitka statusa)
-ZAVIST ( u svrhu motivacije da
se stekne ono što drugi imaju)
-DEPRESIJA (da bi se pospešilo
potčinjeno ponašanje kako bi se
izbegli dalji napadi superiornih
pojedinaca
Dominantnost VERBALNI I NEEVERBALNI POKAZATELJI - uspravan i brz
hod, dubok glas, gledanje u one kojima se govori
obično određuju:
VELIČINA TELA - visoki i "veliki" muškarci će, imati neke
beneficije u odnosu na niske (pre će oni biti zaposleni,
saslušani, procenjeni kao dominantniji)

TESTOSTERON I SEROTONIN - uticaj testosterona kod

životinja je dokazan - on raste nakon pobede, a pada
nakon poraza. Kod ljudi je teže uraditi ovakve
eksperimente iz etičkih razloga. Isto se dešava sa
serotoninom (kod šimpanzi, on, na primer pada nakon
gubitka statusa). Iz nemogućnosti provere ovih
pretpostavki kod ljudi, f-je serotonina i testosterona tek
treba razjasniti

Pored toga šta se dešava sa našim hormonima u organizmu pri

dostizanju visokog socijalnog statusa, evolucijski psiholozi tvrde da se
uporedo sa tim ljudima povećama i samopoštovanje.
Psiholog Mark Lery je ponudio teoriju sociometra  povećanje
samopoštovanja signalizuje porast stupnja u kojem je osoba socijalno
uključena i prihvaćena od strane drugih.
Prema proširenoj teoriji, samopoštovanje bi bilo onda psihološki
mehanizam koji je odgovoran za praćenje poštovanja koje drugi imaju
prema pojedincu. Onda bi samopoštovanje imalo najmenj tri fukncije:
1) motivacija da se ulizujemo drugima ili popravimo odnose kada se
smanji poštovanje drugih prema nama
2) vodič kroz odlučivanje koga da izazovemo, a kome da se
podčinimo
3) pratilac naše poželjnosti na tržištu partera

Potčinjenost:
a) polne razlike
b) lažno snižen status
c) propast „velikih faca“