ARTUR ŠOPENHAUVER

PARENEZE I MAKSIME

M anje nego igde težim ovde za potpunošću, jer

bih m orao da ponovim ona mnoga, delom izvrsna
pravila za život, k oja su mislioci svih vremena sas-
tavili, počevši od Teognisa i Lažnog Solomona pa
do Larošfukoa, a ne bih mogao da izbegnem ona
mnoga izveštala opšta mesta. S potpunošću otpada
većim delom i sistematski red u izlaganju. Ali, ako
nema potpunosti i sistematičnosti, nema bar ni one
dosađe k oja ih nem inovno prati, i za čitioca je to
ipak utešno, pošto sistem atičnost u stvarima ove
vrste za sobom neizostavno povlači dosadu. Ja sam
prosto dao što m i je padalo na pamet, učinilo se
vredno saopštenja, a što, k olik o se sećam, još n ije
b ilo ili b ar n ije sasvim tako kazano; pabirčio sam,
dakle, po o vo m n edogledn om p o lju na k ojem su
drugi žn ieli.
Da bih, ipak, u toliku raznovrsnost pogleda i
saveta koji ovam o spadaju, uneo nešto reda, hoću da
ih podelim u opšte, pa onda u one koje se tiču na-
šeg držanja prem a nam a sam im a, zatim, prem a dru-
gim a, i, naposletku, prem a životu i sudbini.

A. Opšte.
1. Kao najviše pravilo svake mudrosti života
smatram jednu rečenicu koju je Aristotelo uzgred-
no u Nikomahovoj Etici (V II, 12) izgovarao: 8
6 (pgovifiog ro ahmov diconsi ov ro tfdv
 (quod dolore vacat, non quod suave est, perse-
quitur vir prudens. Još bi se lepše ovo moglo (na
naŠem jeziku) reći: Ne teži pametan čovek da ima
zadovolistva nego da nema bolaw: ilf~»pametan čo-
vek~ne ide za tim da dođe do uživanja nego da iz-
begne b o l"). Istina ove izreke osniva se na tome
što je svako uživanje i sva sreća negativne, a napro-
tiv bol pozitivne prirode. Izvođenje i dokaz ove pos-
lednje rečenice nalazi se u mome glavnom delu sv.
I. § 58.*). Ali ipak hoću ovde da je objasnim na jed- 4

nom faktu koji možemo svaki dan da posmatramo.

K ad je celo telo zdravo, osim iednog malog ranja-
vog ili inače bolnog mesta, onda više nismo svesni
zdravlja celog tela, nego nam je pažnja neprestano
upravljena na bol povređenog mesta, i ugoanost ce-
log životnog osećanja iščezava. — Tako isto, kada
nam sve naše stvari idu po volji, izuzev jedne koja
ide na suprot našoj nameri, onda nam uvek ova,
ma koliko da je neznatna jednako dolazi na pamet:
m islim o često na nju a vrlo malo na one važne
stvari koje nam idu po volji. — U oba slučaja je
oštecena volja, prvi put, kako se objektivira u orga-
nizmu, drugi put, kako se objektivira u čovečjoj
težnji, i u oba slučaja vidim o da njeno zadovoljenje
dejstvuje samo negativno i da je zato nikako i ne-
osećamo neposredno, nego najviše ako nam dopre
do svesti putem refleksije. Naprotiv, prepreka vo-
lje je pozitivna, i prema tome se javlja sama. Svakc
uživanje sastoji se prosto u uklanjanju te prepr
ke, u oslobođenju od nje, i naravno da je kratkog
veka.
Na tome se, dakle, osniva gore pohvaljeno Aris-
totelovo pravilo koje nas upućuje da svoju pažnju
upravim o ne na uživanje i prijatnosti u životu, nego
na to đa, koliko je mogućno, izbegneano njegova
bezbojna zla. Kad taj put ne bi bio pravi, morala
bi i V olterova izreka: le bonheur n' est qu' un reve,
et la douleur est rćelle1, biti tako isto lažna kao što
★ Die Welt als Wille unđ Vorstellung. Pr.
i
je samo san
 >c u stvari istinita. Prema tome, i onaj koji hoće da
načini bilans svoga života u eudemonološkom po-
gledu, treba da sastavlja račun ne prema radostima
koje je uživao, nego prema zlostima koje je izbe-
gao. Šta više, eudemonologija treba da poćne s
tom poukom da je i samo nieno ime eufemiizam i
da pod izrazom „živeti srećnor# treba razumeti samo
,živeti manje nesrećno', dakle snošljivo. Naravno,
život nam nije dat zato da ga uživamo, nego da ga
izdržimo, da ga skinemo s svrata; to pDkazuiu i neki
izrazi, kao degere vitam2, vita defungi3, talijansko
si scampa cosi4, nemaćko mann muss suchen durch-
zukommen5, er wird schon durch die Welt kommen6,
itd. Odista, uteha je u starosti kad vidimo da smo
rad života ostavili već za sobom. Prema tome, naj-
srećniju sudbinu ima onaj koji je život proveo bez
prekomerno velikih bolova, telesnih i duševnih, a
ne onaj kome su pale u deo najživlje radosti ili naj-
veća uživanja. Ko sreću života hoće da odmeri pre-
ma ovima poslednjima, taj je uzeo pogrešno merilo.
Jer uživanja jesu i ostaju negativna: misliti da ona
daju sreću ludost je koju požuda gaji na svoju sop-
stvenu kaznu. Naprotiv, bolovi se osećaju pozitivno:
zato je njihovo odsustvo merilo sreće u životu. Ako
se jednom bezbolnom stanju pridruži i odsustvo
dosade, onđa je zemaljska sreća u glavnome postig-
nuta, jer sve ostalo je himera. Iz toga izlazi da nikad
uzivanje ne treba kupovati bolovima, pa čak ni opas-
nošću od njih, jer ćemo na taj način nešto negativ-
no a time i hemerično plaćati onim što je pozitiv-
no i stvarno. Naprotiv, u dobitku smo, kada žrtvu-
jem o uživanja da bismo izbegii bolove. U oba slu-
čaja sve jedno je da li bolovi dolaze pre uživanja
ili posle njih. Zaista, najveća je mahnitost hteti ovu
pozornicu jada preobratiti u mesto za uživanje, i,
mesto što više bezbolnosti, postaviti sebi uživanja i
1Svršiti život. Pr.
* Osloboditi se života, umreti. Pr.
4 Izvlačiti se tako. Pr.
* Mora čovek da gleda kako će da se provuče. Pr.
‘ Taj će se progurati kroz svet. Pr.
 radosti kao cilj, kako to ipak mnogi čine. Mnogo
manje greši onai koji sa preterano mračnim pogle-
dom ovaj svet gleda kao neki pakao i zato se trudi
samo da u njemu steče jedan kut u kome če biti
zaklonjen od vatre. Budala juri za uživanjima ži-
vota i posle vidi da se prevario; mudrac izbegava
zla. Ako mu, pak, ni to ne pođe za rukom, onda
je tome kriva sudbina a ne neka njegova ludost.
Ali u koliko mu to pođe za rukom, on nije preva-
ren, jer zla koja je izbegao, i suviše su stvarna. Pa
čak ako im je i suviše daleko skrenuo s puta, i uži-
vatija bez potrebe žrtvovao, u stvari nije ipak ništa
izgubio, zato što su sva uživanja himerična, a žalos-
titi se što su nam izmakle bilo bi sitničarski, čak
smešno.
T o što se Ijudi, potpomagani optimizmom, gre-
še o ovu istinu, izvor je velikih nesreća. Naime, dok
smo slobodni od patnji, nemirne nam želje crtaju
himere jedne sreće koja i ne postoji, i zaivode nas
da idemo za njima; time navlačimo na sebe bol,
koji je nepobitno stvaran. Onda kukamo za izgub-
ljenim bezbolnim stanjem, k oje leži za nama kao
proigran raj, i uzalud želim o da ono što se dogodilo,
učinimo kao da se n ije dogodilc. Tako izgleda kao
da nas je neki zao dun pom oću varki sreće jednako
mamio da iziđem o.iz bezbolnog stanja, koje je naj-
viša istinska sreća. — Nerazum no misli mladić da
je svet zato stvoren da se u njemu uživa, da je oii
sedište pozitivne sreće, koju promašuju samo oni
koji nisu vešti da je ugrabe. U tom e ga podržavaju
romani i pesme kao i ono pretvorno precenjivanje
i poštovanje koje svet jednako i svuđa ukazuje spo-
ljašnjem sjaju, i na k oje ću se uskoro vratiti. Od
toga trenutka počev, n jegov je život, sa manje ili
više prem išljanja, lov na pozitivnu sreću, koja, kao
takva, ima da se sastoji iz pozitivn ih uživanja. Opas-
nosti kojim a se pri tom e izlaže ne uzim aju se u ra-
čun. Tu lov na divljač k oja i ne postoji, vodi po
pravilu u vrlo stvarnu, pozitivnu sreću. Ona se po-
javlju je kao bol, patnja, bolest, gubitak, briga, si-
romaštvo, sramota i h iljadu drugih nevolja. Razo-
 Čaranje dolazi suvi§e dodkan. — Ako pak plan živo-
ta ide na to da se izbegnu patnje, dakle da se ukloni
oskudica, bolest, i svaka aruga nevolia, onda je cilj
stvaran: onda se tu može nešto uraditi, i to u toli-
ko više u koliko je taj plan manje poremećen tež-
njom za himerom pozitivne sreće. S tim se slaže i
ono što je Gete u „Izbornim srodstvima” kazao krotz
Mitlerova usta, koji se uvek brine za sreću drugih:
,,Ko hoće da se oslobodi kakvog zla, taj uvek zna
šta hoće; ko hoće nešto bolje nego što ima, taj je
sasvim slep” . A to podseća na lepu francusku izre-
ku: le mieux est l'ennemi du bien.7 Štaviše, odatle
se može izvesti i osnovna misao cinizma, kao što
sam je ja izložio u mome glavnom delu, sv. II, gl.
16. Jer šta je pobuđivalo cinike da odbace sva uži-
vanja ako ne baš pomisao na boiove koji su s njima
^jače ili slabije skopčani; i njima je izgledalo mnogo
važnije da se od ovih sačuvaju nego da postignu
zadovoljstva. Oni su bili duboko prožeti saznanjem
negativnosti uživanja i pozitivnosti bola; otuda su
dosledno sve radili da izbegnu zla, ali su držali da
je za to potrebno hotimično i potpuno odbaciti uži-
vanja, je r su u njima gledali mamce koji nas preda-
ju bolu.
Jeste, svi smo mi, kao Što veli Siler, rođeni u
Arkadiji, t.j. dolazimo na svet puni zahteva na sreću
i uživanje, i gajim o luđu nadu da ćemo s tim zahte-
vima prodreti. A li iza toga redovno dolazi sudbina,
i to vrlo brzo, ščepa nas nemilostivo i pokaže nam
da ništa nije naše nego da je sve njeno, jer ona ima
neosporno pravo ne samo na sve naše imanje i za-
radu, i na ženu i decu, nego čak i na nogu i ruku,
oko i uvo, pa i na nos nasred lica. Naravno da posle
neikog vrem ena dolazi i iskustvo, pa nam otivori oči
i pokaže da su sreća i uživanje fatamorgana koja
se vidi samo iz daleka, a čim jo j se približim o ona
izmakne; a da, naprotiv, patnja i bol im aju real-
nosti, da sami sebe zastupaju, i da im nisu potrebne
ni ilu zije ni nade. A ko ta pouka od iskustva urodi

1 „Boljć’ je neprijatelj ,,dobrome’\ Pr.

 plodom, onda prestajemo juriti za srećom i uživa-
njem, nego pazimo samo na to da bolu i patnjama
po mogućnosti zatvorimo vrata. Tada uviđamo da
najbolje što svet može pružiti, to je bezbolna, mir-
ftaT snolTj|iva egzistenćt^a. 1 tadai še zadovoljSvamo
težnjbm za njome, da bi smo s njome tim sigurni-
je prodrli. Jer, ako hoćemo da ne budemo suviše
nesrećni, najsagumiji je lelk da zahtevamo da bude-
mo suviše srećni. To je još uvideo i Merk, Geteov
prijatelj iz mladosta, kad je rekao: ,,Ona prokleta pre-
tendovanja na blaženstvo, i to na onu meru blažens-
tva o kojoj mi sanjamo, kvari sve na ovome svetu.
Ko se može te stvari osloboditi to ne poželeti ništa
drpgo do ono što ima pred sobom, taj se može pro-
biti kroz život” ( Korespondencija Geteova i Merko-
va, str. 100). Zato je savetno svoje zahteve na uživa-
nie, imanje, rang, počast i td. svesti na sasvim
SKromnu meru, jer baš težnja i letenje za srećom,
sjajem i uživanjem jesu ono Što donosi velike nes-
reće. Ali ono je već i zato pametno i savetno što ie
veoma lako biti vrlo nesrećan; naprotiv, biti vrlo
srećan ne samo da je, recimo, teško, nego je sas-
vim nemogućno. Zato sa ptmo prava pesnik mudros-
ti života:

„Auream quisquis mediocritatem

Diligit, tutus caret obsoleti
Sordibus tecti, caret invidenda
Sobrius aula.
„Saevius ventis agitatur ingens
Pinus: et celsae graviore casu
Decidunt turres: feriuntque summos
Fulgura montes'?8.

Ko je, međutim, sistem moje filosofije potpu-

no primio u sebe, i otuda zna da je naše biće nešto
čega bi bolje bilo da nema, i da je najveća mudrost

' Ko god voli zlatnu sredinu, oprezno izbegava opalu

kuću, pažljivo izbegava sjajnu palatu.
žešće ljulja bura visok bor, i visoke kule padaju težhn
padom, i gromovi udaraju u visoke planinske vrhove. Pr.
 poricati ga i odbijati, taj neće ni od kakve stvari
i ni od kakvog stanja mnogo što šta očekivati, neće
ničemu na svetu težiti strasno, niti će se vajkati
šlo je ovo ili ono propustio, nego će biti prožet Pla-
tonovim: ovre n tojv av^gcomvcov a£icn> fieyaXrj$ <J7zovdr)g*
(rep. X 604.), kao i ovim:

Ist einer Welt Besitz fiir dich zerronnen,

Sei nicht in Leid dariiber, es ist nichts;
Und hast du einer Welt Besitz gewonnen,
Sei nicht erfreut dariiber, es ist nichts.
Voruber gehn die Schmerzen und die Wonnen,
Geh' an der Welt voriiber, es ist nichts"

Anfari Soheali10

(Vidi moto za Sadiev Đulistan, u prevodu Gra-

fo vom).
Ali ono što naročitootežava da čovekdoove spa-
sonosne uviđavnost dođe, to je ono gore pomenuto
lioemerstvo, sveta koje bi, zato, trebalo rano otkriti
mladeži. Gotovo sve svečane i veličanstvene stvari
jesu prosta obmana, kao što su pozorišne dekoraci-
je; nema u njima suštine stvari. Npr. lađe okićene
vencima i zastavama, pucanje topova, iluminacije,
doboši i trube, klicanje i vikanje itd., sve je to
samo firma, ljudska, hijeroglif radosti; ali radosti
tu gotovo nikad nema: jedina je, pri svečanosti, ona
4

odrekla sudelovanje. Gde nje odista ima, tu ona do-

lazi po pravilu nezvana i neprijavljena, od sebe i
sans fa$on, i to se kradom dovuče često najmanjim,
najneznatnijim povodom, u najobičnijim dnevnim
okolnostima, a nigde je nema manje no u sjajnim
i svečanim prilikam a; ona je, kao i zlato u Austra-
liji, rasuta ovde onde, po ćudi slučaja, bez ikakva
pravila i zakona, a neobično retko u velikim masa-
t NiŠta zemaljsko nije vredno velike želje. Pr.
!•’ ,,Ako si jedan svet izgubio, netnoj se zbog toga žalo-
tjii^eg^rdj€^nifoa ^ ~ a k o ^ fedan dobio, nemoj se
N\(ft

bog toea radovati. jer nije mšta. Prolaze * ^ slasti;

ik ma. Naprotiv, kod sviju gore pomenutih stvari je
jedina svrha to da se drugima ulije mišljenje da se
u njima radost nalazi: želi se da to tako izgleda u
glavama drugih. Kao god sa radošću, tako se čini
i sa žalošću. Kako se teško kreće ona druga i laga-
na pratnja! Povorci kola nema kraja. Ali pogledajte
časkom unutra: sva su kola prazna, i pokojnika, u
stvari, prate do groba samo kočijaši iz cele varoši.
Rečita slika prijateljstva i poštovanja ovoga sveta!
Eto to vam je lažna obmana i pritvomost čovečjeg
delanja. — Drugi primer, opet, imamo u svečanim
gozbama, kad dolaze mnoge zvanice u svečanom
odelu; oni su firma plemenite, uzvišene druževnosti,
ali, umesto ove, đolaze redovno usiljenost, mučnost
i dosada, jer gde ima mnogo gostiju, ima mnogo ta-
loga — pa ma oni svi imali zvezde na prsima. Jer
pravo dobro društvo svuda je vrlo malo, i tako mo-
ra i da bude. Uopšte, bume i sjajne svečanosti i
zabave imaju uvek neku prazninu, ili i neku dishar-
moniju u tmutrašnjosti, već i zbog toga što se jasno
i glasno protive siromaštini našega bića, a ta pro-
tivnost povišava istinu. Ipak, kad se gleda s polja,
dejstvuje ono što smo napred pominjali: a to je
bio cilj. Zato onako lepo pogađa Šanfor kad kaže:
la socićtć, les sercles, les salons, ce qu'on appelle le
monde, est tme pičcć misćrable, un mauvais općra,
sans intćret, qui se soutient un peu par les machi-
nes, les costumes et les dćcorations11. — Tako isto
su akademije i folosofske katedre firma, spoljni iz-
gled mudrosti: ali je tu i mudrost većinom otka-
zala službu, i treba je tražiti na sasvim drugom
mestu. — Zvonjenje zvona, svešteničke odežde, smi-
rena lica i prepodobno držanje takođe su samo fir-
ma, lažni izgled pobožnosti, itd. — Tako se gotovo
sve na svetu može nazvati šupljim orasima: samu
jezgru teško je naći, a još ređe se ona skriva u

“ Društvo. otmeni krugovi, saloni, ono što se zove

svet", _rđsva opwaf
mteresa, jtQia se pomalo mašinerijama
kostimom i dekoracij ama. Pr.
 Jjusci. Trcba jc tražiti na sasvim đrugom mcstu, i
ako se nađe, nađe se najčešće sasvim slućajno.
Kad se hoće da koliko jc stanje jedno-
ga čoveka srećno, ne treba se raspitivati o orvom
onom je
ovo poslednje, kad se samo za se uzme, neznatnije
tim je čovek srećniji, pošto je potreban izvestan stu-
panj blagostanja pa da čovek bude osetljiv za sit-
nice, nesreći ih nikako i ne oseća
3. Treba se ćuvati da se, usled mnogih želja
sreća života da suviše Širokom temelju, jer
sreća kad na n takvom tenielju stoji, može se najlak
Še srušiti, pošto pruža priliku većem broju nesrećnih
slučajeva, a ovi su uvek tu. U tom pogledu, dakle,
zgrada naše sreće stoji u obrnutoj srazmeri prema
svima drugim zgradama, koje na širokom temelju
stoje najčvršće. Svesti svoje zahteve, prema svojim
sredstvima svake vrste, na što manju meru, to je
najsigumiji put da se izbegnu velike nesreće.
UopŠte, jedna od najvećih i najčešćih ludosti
jeste to kad se za život čine velike pripreme, ma na
koji se način to činilo. Kod njih se, naime, uvek ra-
čuna na potpun vek čovečiji, a to vrlo malo njih do-
Čeka. U ostalom, život, ma i dugovečan bio, ispada
kratak za ostvarenje takvih planova, jer to ostvare-
nje uvek zahteva mnogo više vremena nego što je
bilo uzeto u račun; a posie, te su stvari kao i sve
ostale ljudske tako mnogo izložene neuspesima, sme-
tnjama, da se vrlo retko doiazi do cilja. Najzad,
ako se ćak sve i postigne, bile su promene koje vre-
me na nama samima vrši, ostavljene iz raćuna, dak
nije se obziralo na to da naše sposobnosti, ni za
rad ni za uživanje, ne traju celog veka. Otuda dolazi
da ini Ćesto težimo za stvarima koje nam, kad ih po-
stignemo, više ne priliče; kao i to da nam u pri-
premanju za neko delo prođu godine koje nam me-
đutim neprimetno oduzmu snagu potrebnu da ga
navršimo. Tako se Ćesto deŠava bogatstvu koje
smo stekli s velikom mukom i mnogim opasnostima,
više ne možemo da uživamo, da smo dakle za druge
radili: ili to da ne možemo više da se odazovemo
 dužnostima onoga položaja za koii smo se borili
mnoge godine: stvari su za nas došle suviše dockan.
Ili i obrnuto, mi dolazimo suviše dockan sa stvari-
ma; naime tamo gde su u pitanju dela i stvaranje:
ukus vremena se promeriio, doraslo je novo koleno
koje ne uzima nikakva udela u stvarima koje su nas
interesovale, drugi su nas preduhitrili kraćim pu-
lem i t. d. Sve što je naveaeno pod ovim brojem,
imao je Horacije na umu kad je rekao:
quid aetemis minorem
Consiliis animum fatigas12?
Povod tome čestom proonašivanju cilja jeste cp-
tička obmana našeg duhovnog oka, usled koje naš
život, kad se gleda u početku izgleda beskrajan, ali
kad se pogleda sa kraja puta, onda se vidi da je
vrlo kratak. Razume se da to ima svojih dobrih
strana, je r bi se inače teško dalo uraditi Što veliko.
Uopšte, u životu se s nama događa kao sa onim
putnikom pod kojim, sve što više ide napred, pred-
meti uzimaju sasvim drugi oblik nego onaj koji su
izdaleka pokazivali, i menjaju se u koliko im se on
više približuje. Naročito je tako sa našim željama.
Ćesto nalazimo sasvim nešto drugo, pa i bolje, nego
Što smo tražili; često nalazimo ono što smo tra-
žžli, ali na sasvim drugome putu a ne na onom ko-
jim smo isprva uzalud uđarin. Biva i to da tamo gde
smo tražili sreću, radost, uživanje, umesto njih na-
đemo iskustvo, namet, saznanje — postojano, istin-
sko dobro umesto prolaznog i prividnog. To je mi-
sao koja se kroz „Viljema Majstera” provlači kao
osnovni ton, pošto je to intelektualan roman, i baš
usled toga više vrste nego svi ostali, pa nego i roma-
ni Valtera Skota, koji su svi samo etički, tj. koji ljud-
sku prirodu shvataju samo sa gledišta volje. ,Tako
isto u „Carobnoj svirali", tom čudnovatom ali zna-
čajnom i mnogostranom hijeroglifu, simbolizovana
je ta m isao u grubim i velikim potezima kao što

“ Zgšto moriŠ svoj duh koji nije dorastao za večne

odluke. P r r ~---------- -— ^
 su pozorišne dekoracije; i još bi stvar potpunija
bila, kad bi na kraju Tamino, koji je već prestao
želeti da dobije Taminu, umesto nje iskao i dobio
]>osvećenje u nramu mudrosti: a, naprotiv, kad bi
njegova oličena protivnost Papageno, odista dobio
Papagenu. — Odlićni i blagorodni ljudi ubrzo uvide
to vaspitanje od strane sudbine i pokoravaju mu
se rado; oni uviđaju da se na ovom svetu može,
istina, naći pouka, ali sreća ne; te će se navići i za-
dovoljiti da nade daju u razmenu za iskustvo, i
najzad će reći zajedno sa Petrarkom:
Altro diletto, che 'mprar, non provo13
U tome se može ćak dotle doterati, da za svojim že-
ljama i težnjama idu još samo prividno, ali u stvari
i u sebi očekuju samo pouku, što im onda daje po-
smatračku, genijalnu, uzvišenu boju. — U tome se
smislu može i reći da je s nama slućaj kao sa alhe-
mičarima, koji su tražiii samo zlato, a pronašli su
puščani prah, porcuian, lekove, pa i same prirodne
zakone.

B. K oje se tiču našeg držanja prema nama samima.

4. Kao god što radnik koji radi na zidanju jed-

ne zgrade, ne poznaje pian cele zgrade ili ga nema
uvek pred očima, tako isto i ćovek, provodeći dane
j ćasove svoga života, ne zna kakav će mu biti život
u celini. Sto je život dostojniji, znaćajniji, s više
piana i više individualnosti, to je potrebnije i ko-
risnije da mu pian, kao njegova umanjena slika,
iziđe s vremena na vreme pred oči. Naravno da, to-
ga radi, čovek treba najpre da izuči koliko toliko
ono: yvoj!h oavrov1*, da, dakle, zna šta on upravo,
pogiavito, i pre svega drugoga hoće, dakle šta je za
njegovu srecu najbitnije; zatim da zna šta posle to-
ga, na drugom i trećem mestu, želi, i uopšte da u*1 4

JJ Ne znam ni za kakvu drugu zabavu sem učenja. Pr.

14 Poznaj samog sebe.

2 Parenezc i maksime 17
 glavnom bude načisto s tim Šta je njegov poziv,
njegova uloga u životu i niegov odnos prema svetu.
Ako je to što on žeii, veiiko i grandiozno, to će ga
pomisao na plan njegova života više nego išta drugo
osnažiti, uspraviti, uzvisiti, obodriti naradi zadriati
od stramputica.
K ao što putnik tek kada dođe na neku uzviši-
cu, vidi put koji je prešao, sa svima njegovim savi-
jucim a i krivinama, tako i mi
periode svoga života, ili i na celoga života,
saznajemo pravi odnos svojih radova, napora i de-
la, tačnu uzročnu vezu njihovu, pa čak i njinu vred-
nost. Jer dokle god smo u „vrtlogu života” , mi uvek
radim o po stalnim osobinama svoga karaktera, pod
uticajem m otiva, i u granicama svojih sposobnosti;
dakle radim o sasvim po nužnosti, jer svakoga tre-
nutka činim o samo ono što nam u tom trenutku iz-
gleda pravo i umesno. Tek uspeh pokazuje šta je pri
tom e izišlo, a pogled na celu vezu pokazuje kako i
čim e smo to postigli. Zato, i kad izvršujemo najveća
deia ili kad stvaramo besmrtne umotvore, mi i ne
znam o da su ta dela takva nego samo mislimo da
ona odgovaraju našim tadašnjim namerama, da za-
d o vo lja va ju naše trenutne smerove, dakle da su sa
svim na svom e mestu; a tek iz celine, i to kada se
ona potpuno uoči, jasno izbija naš karakter i naše
sposobnosti, i onda vidim o u pojedinostima kako
sm o, kao nadahnuti, pogodili jedini pravi put iz-
m eđu hiljadu stranputica — vođeni svojim genijem
S ve to važi i za teoriju i za praksu, i u obmutom
sm islu, za rđavo i za pogrešno.
5. Jeđna važna strana mudrosti u životu sastoji
se u tom e da održim o ravnotežu u svome obazira-
n ju na sadašnjost i obaziranju na budućnost, te da
nam jed n a ne pokvari drugu. Mnogi žive suviše u
sađ ašn josti: to su lakomisleni; drugi, suviše u bu-
dućnosti: to su plašljivci i nesmelice. Retko će ko
p o g o đ iti pravu meru. Oni koji, usled težnje i nade,
ž iv e sam o u budućnosti, k oji gledaju samo napred
i s n e s tip lje n je m se žure u susret danima, kao da
tek o v i im aju da donesu pravu sreću, a koji, među-

ifl
 um, puštaju sadašnjost da prohuji a ne poznaju je
nitl uživaju u njoj, ti mudraci, upikos svome
starmalom izrazu lica ,liče na one magarce u lta-
liji koje Ijudi gone napred i jure time što im na
glavi vezuju svežanj sena o štap, koje oni jednako
gledaju pred nosem i misle da će ga dohvatiti. Jer
ti Ijudi varaju sebe o smislu celog života, pošto
uvek žive samo ad interim15 — dok ne umru. U
mesto da smo. dakle, isključivo i neprekidno zabav«
ijeni planovima i brigom za budućnost ,ili da se
predajemo ćežnji za prošlošću, ne bismo trebali
da zaboravljamo da je sadašnjost iedina stvarna
i jedina sigurna, a da, naprotiv, budućnost gotovo
uvek ispada drukćije no što mi mislimo; da je,
štaviše. i prošlost bila drukčija, i to tako da i
jedna i druga vredi manje no što nam izgleda. Jer
daijina koja inače smanjuje predmete našem oku,
uvećava ih našim mislima. Jedina je sadašnjost
istinita i izvesna: ona je realno ispunjeno vreme,
i naše je biće iskijučivo u njoj. Zato bismo je tre-
bali uvek udostojiti vedroga prijema, dakle svaki
trenutak snošljiv i slobodan od neposrednih bolova
t nezgoda sve&no uživati kao takav, tj. ne pomući-
vati ga kiselim licem, zbog propalih nada u prošlo-
sti ili zbog briga za budućnost. Jer je sasvim ludo
odgumuti od sebe jedan dobar čas u sadašnjosti ili
pokvariti ga iz obesti, iz ogorćenja zbog onoga što
je prošJo, ili iz zabrinutosti zbog onoga što će doći.
Brizi, i samom kajanju, treba posvetiti izvestan Čas,
a posle toga treba o onome što se dogodilo misliti:
AXka ra ptev Jigorerv^^ai eaoo/Ltev axw(ievot neg,
Gv(wv evi 6rr)§saoi <pikov da/Mtoavreg avayxe
a o onome što će tek doći:
H toi ravra &ecov ev yovvam xeiTat17 a naprotiv o
sadašnjosti: singulas dies singulas vitas putau

a Za trenutak.
“ Aii to ćemo sada, ma i ožalošćeoi, smatrati da $e
dogodilo, a drago srce u grudima ukrotićemo silom. Pr.
11A to, zaista, leži u krilu bogova. Pr.
11 Smatraj svaki dan kao zaseban život. Pr.
 (Sen.), i to jedino realno vreme učiniti sebi što ie
moguće prijatnijim. J
Samo ona buduća zla imaju prava da nas pla-
še i uznemiruju, koja su izvesna i za koja znamo
1 kada će nastupiti. Ali njih će biti vrlo malo; jer
ako su zla ili prosto mogućna, ili u svakom slučaju
verovatna, ili čak i izvesna, vreme njihova dolaska
sasvim je neizvesno. Ako se, sada, upustimo u jed-
no od onoga dvoga, onda nemamo više ni jedan
miran trenutak. Da, dakle, ne bismo izgubili mir
svoga života, usled izvesnih i neizvesnih zala, mora-
mo se naviknuti da ona prva smatramo kao da
neće doći, a ova druga kao da neće doći tako
skoro.
Što nekoga strah manje muči, to ga višc uzne-
miruju želje, požude i prohtevi.' Toiiko omiljena Ge-
teova pesma: ich hab' mein' Sach auf nichts ge-
stellt, u stvari znači đa čovek tek onda kad mu se
ni jednoj želji ne da maha i kad je upućen na golu
stvamost, može da ima ono duševno spokojstvo
koje je osnovica čovečje sreće, je r je ono potrebno
da se može uživati u sadašnjosti ,te prema tome i u
celom životu. Baš radi toga cilja i trebali bismo
uvek da imamo na umu da današnji dan dolazi
samo jedanput i nikad više. A li mi m islim o da će
on sutra opet doći: dok je sutra drugi dan, koji
tako isto dolazi samo jedanput. Mi, pak, zaborav-
ljamo da <je svaki dan sastavni deo života i, prema
tome, onaj deo života nije k oji se ne da naknaditi,
i smatramo da se on u životu tako sadrži kao indi-
vidue u opštem pojmu. Tako isto, mi bism o sada-
šnjost bolje cenili i uživali kad bism o se u dobrim
i zđravim danima uvek sećali toga kako nam u da-
nima bolesti i žaiosti, svaki trenutak k oji smc pro-
veli bez bola i muke izgleda beskrajno zavidan, kao
neki izgubljeni raj, kao p rijatelj čiju vređnost ni-
smo poznavali. Ali mi proživlju jem o svoje lepe
dane a i ne prinfetimo ih: tek kad dođu rđavi dani,
mi zaželimo da se povrate oni lepi, H iljadu veseiih,
prijatnih časova ostavljam o, sa srditim licem , da
pored nas prođu neuživani, a posle, u vrem e žalo-
 sti, sa uzaludnom čežnjom za nj ima uzdišemo. Ume~
sto toga, trebali bismo svaku snošljivu, pa i naj-
običniju sadašn|ost, koju sada tako ravnoaušno pu-
štamo da poređ nas prođe i još je s nestrpljenjem
potiskujemo i.guramo napred, — da poštujemo i
da uvek imamo na umu da ona baš sada preiazi u
onu apoteozu prošlosti gde je čuva pamćenje u div-
noj svetlosti neprolaznoga, te da nam se, kada ovo
jednom, naročito u teškim časovima, zadigne zave-
su, pojavi kao ono za čim smo silno čeznuii.
6._£vakd ograničenje_stvara sreću. Što manje
vidimo, što se u užem krugu krećemo, Što u manjim
razmerama delamo, tim smo srećniji; što je sve to
šire i veće, tim više osećamo muke i straba. Jer
s tim se umnožavaju i uvećavaju i brige, želje i stra-
hovanja. Zato ni slepci nisu tako nesrećni kao što
nam a priori mora izgledati: to đokazuje blagi, go-
tovo veseli m ir u crtama njihova lica. Na tome pra-
vilu počiva u nekoliko i to što druga polovina života
ispada žalosnija nego prva. Jer, u toku života, hori-
zont naših ciljeva i odnosa postaje sve širi. U detinj-
stvu je ograničen na najuže odnose; u mladosti
dopire već znatno dalje; u zrelo doba obuhvata
ceo tok našega života, pa se često širi i na najuda-
Ijenije ođnose, na države i narode; u starosti obu-
hvata potomke. — N aprotiv, svako, pa i duhovno,
ograničenje vodi nas sreći. Jer, što se m anje uzbu-
đuje volja, tim je m anje patnje, a mi znamo da je
patnja pozitivna, a sreća samo negativna. Ograni-
čenost delokruga ođuzim a v o iji spoljašnje uzroke
za uzbuđenje; a ograničenost duha, unutrašnje. Sa-
mo, ova poslednja im a tu rđavu stranu što povlači
za sobom dosadu, iz k oje posle posrednim putem
izviru nebrojene patnje pošto se ijudi, samo da b i
se nje oslobođili, laćaju svega, tj. traže društvo,
raskoš, kocku, piće itd., a sve to povlači samo
štetu, propast i nesreću. D iffic ilis in o tio quiesw. A
k olik o je za č o v je č ju sreću spoljašn ja ograničenost,
u k olik o se m ože postići, korisna, čak nužna, m ože 1 9

19 Težak je u dokolici mir

 se videti iz toga 5So jedina vrsta pesništva koi=.
uzima da slika srećne ljude, idila, u glavnom ih
uvek preastavlja u veoma skučenom stanju i oko-
lini. Da nam se ta ograničenost dopađa, vidi se i po
tome što uživamo u žanr-slikama20. — Prema tome,
najveća prostota naših odnosa, i sama jednolikost
načina našeg života, dokle god ne izaziva dosadu,
činiće nas srećnima, je r nam najmanje daje da ose-
timo sam život i teret koji jc s njim skopčan: tu
život teče kao potok bez talasa i bez vrtloga.
7. U pogledu našeg bola i zadovoljstva stalo je,
u prvom redu, do toga čime je svest ispunjena i
zabavliena. Tu će, u celini uzevši, svako čisto inte-
lektuaino zanimanje učiniti za duh koji je za njega
sposoban, mnogo više nego pravi život sa svojom
neprekiđnom promenom uspeha i neuspeha, sa svo-
jim potresima i patnjama. Samo, za to su, narav-
no, potrebne pretežne umne sposobnosti. Uz to,
ovde valja napomenuti da, kao što nas život koji
je upravljen na spoljašnje deianje, odbija i odviači
od studija i oduzima duhu potreban m ir i pribra-
nost, tako isto, s druge strane, neprekidan umni
rad čini nas nekad manje nekad vise nesposobm-
ma za rad i metež stvarnoga života; zato je kon-
sno sasvim ostaviti stuđije za neko vreme, kada
nastupe okoinosti koje iziskuju ma kakav energi-
čan, praktičan rad.
8. Da bismo živeli sasvim sm išijeno i izvukli
iz iskustva svu pouku koju nam ono pruža, potreb-
no je da često misiimo o prošiosti; da ponavljamo
ono što smo doživeli, učinili, iskusiJi i pri tome
osećali; i da uporedimo svoj negdašnji sud sa sa-
dašnjim, svoje namere i težnje sa rezultatima i
uspesima do kojih smo došli. To je ponavljanje
lekcije koju svakome od nas iskustvo daje. Još mo-
žemo naše vlastito iskustvo smatrati kao tekst, a
razmišljanje i saznanje kao komentar za njega. Ve-
liko saznanje i razmišljanje sa malo iskustva liči
na izdanje na čijim stranama ima dva reda teksta

“ žanr-slike su one koje predstavljaju običan život. Pr.

 a ćetrdeset redova komentara. Veliko iskustvo sa
malo razmižljanja i još manje znanja liči na biponti-
ska izdanja21 bez napomena, u kojima je mnogo
što šta nerazumljivo.
U prilog preporuke koju smo sad učinili, ide
j pravilo Pitagorino da pre spavanja promotrimo
Šta smo preko dana uradili. Ko, u onoj žurbi i me-
težu poslova i uživanja, živi a nikako ne premišija
0 svojoj prošlosti, nego naprotiv pušta svoj život
da samo ide i prolazi, taj gubi vearu pamet i smi-
šljenost, njegova duša postaje haos, i u njegove
misli uvlači se nekakva zbunjenost, i to se sve ja-
sno dade videti u njegovoj neravnoj, fragmentamoj,
skoro iskidanoj konverzaciji. Ta je pojava sve ćešća
1 jača Što su veći spoljašnji nemir i množina utisa-
ka, a što je manja unutrašnja aktivnost njegova
duha.
Ovamo spada još jedna ćinjenica, naime: da,
posle dužeg vremena, i pošto su prilike i okolina
koje su na nas nekad dejstvovale, prošle, mi ne
možemo da povratimo i obnovimo ono raspolože-
nje i osećanje koje su one onda u nama pobudile,
ali možemo da se setimo naših radnji i reći koje
su one izazvale. Ove su rezultat, izraz i merilo onih.
Zato bi bar pamćenje ili hartija trebali brižljivo da
sačuvaju sećanja na važnije momente u našoj pro-
šlosti. Zato su dnevnici vrlo korisni.
9. Biti sam sebi dovoljan, biti sam sebi sve i
sva, i moći kazati: omnia mea mecum porto22, si-
gurno je za našu sreću najkorisnija osobina; zato
se ne može dovoijno ponoviti Aristotelova izreka
koja glasi: fj evdaiftovia tojv avtagjccov e<rttu (feiicitas
sibi sufficientium est. Eth. Eud. 7,2). (T o je ugiav-
nom ista misao koju je i Sanfor iskazao u jednom
vanredno lepom obliku, i koja je uzeta za moto

21 Tako se zovu po Cvajbrikenu, varoši u bavarskom

Pfalcu, gde su izdanja deia klasićnih pisaca na način koji
pisac pominje. Pr.
22 Sve što imam nosim sa so tm
u Sreća je kad je čovek sam sebi dovoljan. Pr.
 ovom radirO- Jer, prvo, ako ćemo samo sa sigur-
nim činjenicama da računamo, možemo računati sa-
mo na sebe i ni na koga drugog, a drugo, one teško-
če i štete, opasnost i ljutnja koje društvo u sebi
nosi i nama stvara, nebrojene su i neizbežne.
Nema pogrešnijeg puta k sreći nego što je ži-
vot u velikom svetu u huci i buci (high life), jer
mu je cilj da naš jadni život preobrati u niz rado
sti, uživanja, zadovoljstava, a pri tome ne može izo-
stati razočaranje, isto kao i pri njegovoj obaveznoj
pratnji, međusobnom oblagivanju**.
Najpre, svako društvo, po nužnosti, zahteva me-
đusobnu akomođaciju i temperaturu, te t.
štvo što j e veće tim i dosadnije. Biti Šasvim svoj,
~sme svaid samo dotle-dok je sam: ko dakle ne voli
samoću, taj ne voli ni slobodu, jer smo slpbodni
samo onda_kad smo_ sami. Usi 1jenosTje nerazdvojni
^drug svakoga đfuštva, i svako društvo iziskuje žrt-
ve, koje padaju u toliko teže u koliko je vlastita
indiviđualnost jednog čoveka veća i znatnija. Prema
tome, svaki će u tačnoj srazmeri prema vrednosti
svoga ja izbegavati samoću, snositi je, ili voleti.
Jer u njoj onaj koji je bedan oseti svu svoju bedu,
veliki duh svu svoju veličinu, svaki oseća ono što
jeste. Dalje, što neko stoji više na rang-Iisti priro-
de, to je više usamljen, a nužno i neizbežno. Aii,
za njega je onda đobročinstvo kada fizička samoća
odgovara umnoj: u protivnoin slučaju uznemiruje
ga to što ga okružuju heterogena bića, koja ga ne-
prijateljski napadaju, oduzim aju mu njegovo ja, a
ništa mu ne daju u naknadu. Zatira, đok je priroda
U
Tj. „Aforizmima za mudrost u životu", odakle su
ove ,J*areneze i maksime" izvađene. Ta izreka glasi: Le
bociheur n’est pas chose aisee; ii est tres-difficile de le
trouver en nous, et impossible de le trouver ailleurs (sreća
nije laka stvar; vrlo je teško naći je u sebi, a nemoguće
naći je na đrugom mestu).
* Kao što nam je telo zamotano u haljine, tako nam
je isto duh zamotan u laži. Naš govor, naš rad, celo naše
iće je lažno; i tek kroz tu ljusku može se katkad naš
pravi karakter nazreti kao što se kroz haijine nazire oblik
teia.
r-
i- između Ijudi postavila najveću različnost u moral-
►- nom i intelelktualnom pogledu, družtvo, ne iramaju-
ći tu razliku nipođašta, smatra ih da su svi jednaki;
ili, bolje, umesto nje, društvo staVlja veštađce razli-
ke i stupnjeve staleža i ranga, koje su često dijamet-
ralno suprotne onoj ranglisti koju je prtroda stvori-
)a. Pri takvom uređenju, oni koje je priroda stavila
visoko, prolaze vrlo rđavo; zato se oni obično klone
dmštva, ćim je mnogobrojno, jer u svakcm daruštvu
cdržava prevagu ono što je prostačko. Ono što čini
da velikim umovima omrzne dmštvo, to je jedna-
kcst prava, sledstveno i pretenzija, pri nejednakoj
sposobnosti sledstveno (đm štvenim ) delima dmgih.
J’akozvano ,,dobro dm štvo” priznaje snagu i daro-
ve svake vrste, samo ne darove umne; oni se čak
smatraju kao nešto što je prokrijum čareno. Ono
nas obavezuje da pokažem o bezgranično strpljenje
prema svakoj ludosti, budalaštini, gluposti, tuposti;
ali, naprotiv, ličn^ preim ućstva m oraju za sebe da
isprose oproštaj ili da se sakriju, je f umna nadmoć-
nost vređa već sam im tim što postoji, te nije ni
najmanje potrebno hteti još naročito vređati. Pre-
ma tome, društvo koje nazivamo „dobrim nema
samo tu rđavu stranu Što pruža Ijude koje ne mo-
žemo voleti i hvaiiti, nego ne dopušta ni da mi
sami buaemo onakvi kako zahteva naša priroda;
štaviše, ono nas, radi harmonije s drugima, nagoni
da se zgrčimo ili Čak unakazimo. Duhovit govor ili
duhovite primedbe sajno su za duhovito društvo:
u običnom društvu mrze na te stvari; ko hoće nje-
mu se dopadne, tome je prva dužnost da buđe pli-
tak i ograničen. Zbog toga mi moramo, u takvom
društvu, s velikim samoođricanjem da žrtvuiem o
tri četvrtine sebe samih, da bismo se donekle iz-
jeđnačili s ostalima. Za to, naravno, onda dobijam o
te ostale"; ali, što ko ima više svoje viastite vred-
nosti, to će više opaziti da ovde dobitak ne može
đa naknadi gubitak, i da takvo trgovanje ispada na
njegovu štetu, je r su ljudi, po pravilu, insolventni,
tj. takvi da čovek u njihovom društvu ne može da
nađe ništa Što hi mu nadoknadilo onu dosadu, teret
 i neprijatnosti njihova druStva, niti samoodricanje
koje on podnosi: prema tome je dniStvo vedinom
tako podešeno da ko ga razmeni za samoću, pravi
„dobar pazarM. Uz to dolazi još i to da je društvo,
da bi zameniio pravu tj. umnu nadmoćnost, kojsu
ono ne može da fcnpi i koja se u njemu teško može
i naći, da je, dakle, to društvo po svojoj volji pri-
miio jedilu lažnu, konvencionalnu nadmoćnost koja
je osnovana na samovoljnim odredbama i koja se
tradicionalno prenaša i održava u višim redovima
društvenim a koja je prom enljiva kao lozinka: to je
ono što se zove dobar ton, bon ton, fashionableness.
Ali čim ova dođe u sukob sa onom pravom nadmoć-
nosti, odmah pokaže svoju slabost. — Uz to, quand
le bon ton arrive, le bon sens se retire25.
Uopšte, svaki Čovek može da bude u potpunoj
saglasnosti samo sa samim sobom, a ni sa prija*
teliem niti sa svojom dragom; je r razlike u indi-
vidualnosti i raspoloženju clonose uvek, ma kako
malu, disonancu. Zbog toga se prava, duboka mir-
noća srca i potpuno duševno spokojstvo, to posle
zdravlja najveće zem aljsko blago, može naći samo
u samoći, a kao trajno raspoloženj e , samo a naj-
dubljoj povučenosti. Ako je naše viastito ja veliko
i puno, onda uživam o najsrećnije stanje koje se na
ovoj jadnoj zem lji može naći. Staviše, da ikažem
otvoreno: ma fcollko tesno Ijude da vezuju prija-
teljslvo, ljubav i brak, ipak je, na ikraju krajeva,
svaki čovek samo sebe sam om iskreti prijatelj ili
još najviše svome detetu. Što je nekome, usled ob-
jektivnih ili subjektivnih usiova, m anje potrebno
da dolazi u dodir sa ljudim a, to mu je bolje. Samo-
ća i povučenost daju p rilik e da se n jih ove mane
odjedanput ako ne osete, a ono barem pregledaju;
naprotiv društvo je podm uklo: ono pod imenom
zabave, ćeretanja, društvenog uživanja it-d., skriva
velika, često neizlečiva zla. Ono Što m ladež treba
najpre da nauči, to je da nauči snositi samoću , je r
je ona izvor sreće i duševnoga spokojstva. __ Iz

“ Kada dođe dobar ton, odlazi zdrav razum. Pr.

 Svega toga izlazi da u stvari najbolje onaj prolazi
koji samo na sebe računa, i koji može s&m sebi
da bude sve i sva; čak Ciceron lcaže: Nemo potest
non beatissimus esše, qui est totus aptus ex sese,
quique in se uno ponit omnia.26 (Paradox. II.) Uz
to, Ito ko više ima u samome sebi, tim mu mogu
manje trebati drugi. Ljude od unutrašnje vređnosti
i snage uzdržava neka naročita svest o tosme da su
sami sebi potpuno đovoljni, te neće svetu da pri-
nesu one znatne žrtve koje on traži, a još manje
da to sami traže sa očevidnim samoodricanjem.
Oskudica te svesti čini obične Ijude druževnim i
prilagodnim: je r im je iakše da snose druge nego
same sebe. Uz to dolazi još i to da se ono što ima
pravu vrednost, u svetu ne ceni, a što se ceni, to
nema vrednosti. Dokaz tome, a i posledica toga,
jeste to što se svaki u stvari pametan i valjan čovek
povlači iz đruštva. Prema svemu tome, onaj koji
odista ima vrednosti pokazaće pravu mudrost i
poznavanje života, ako, kad to zatreba, smanji svo-
je potrebe samo da bi svoju slobodu sačuvao ili
proširio, i ako se, na taj naČin, u pogleđu na svoju
ličnost koja m ora neizostavno da ima izvesnih od-
nosa i veza sa Ijudskim svestom, zadovoiji što je
mogućno s manjim.
Što, opet, s druge strane Ijuđe čini druževnima,
to je njihova nesposobnost da snose samoću i, s
njom, same sebe. Njihova imutrašnja praznina i
dosada je to što ih nagoni i u društvo, i u tuđinu,
i na put. N jih ov duh nije đovoljno gibak da se sam
pokrene i oživi; zato se trude da mu priteknu u
ponaoć vinom, i mnogi na taj način postanu pijanci.
A zbog toga rm i trebaju neprekidni podsticaji spo~
Ija i to oni najjači, tj. od bića njim a ravnih. Bez
njih, njihov se duh ruši pod sopstvenom težinom i
pada u tešku letargiju*).

* Svaki mora biti potpuno srećan koji zavisi sasvim i

samo ođ sebe i koji u sebi samome ima sve. Pr.
* Kao što je poznato, zla se oiakšavaju time Što ih
žajednički snosimo: u ta zla ljudi kao da računaju i dugo
vreme, zato se skupljaju, <da bi im biio dugo vreme svima
 Prem a tom e m oglo b i se reći da je svaki od
njih samo mah razlomak ideje ćovečanstva. te zato
mu treba m nogo đopunjavanja s drugima, da bi
u nekoliko, otud iziŠla jedna puna ljudska svest;
naprotiv, ko je ceo Čovek, čovek par exellence, taj
predstavlja jedinicu, a ne razlomak, te je sam sebi
dovoljan. U tom smislu, obično se dmštvo može
uporediti sa onom ruskom svirajkom u kojoj svaki
rog im a samo jedan ton, a tek tačnim slaganjem
sviju izlazi muzika. Jer su osećanje i duh većine
Ijudi m onotoni kao taj jednoglasni rog; zar ne
izgledaju već m n ogi od n jih kao da imaju nepre-
stano samo jednu istu misao, nesposobni da misle
drugu? Iz toga se, dakle, daje objasniti ne samo to,
zaŠto su tako dosadni, nego i zašto su tako družev-
ni i zašto n a jra d ije idu kao stado: the gregariousness
o f m ankinđ27 Sto je jed n om od takvih Ijudi nesnos-
no, to je m on oton ija sopstvenoga bića: — omnis
stultitia laborat fa stid io sui28. — samo kad su za-
jedn o i u društvu oni čine nešto — kao oni ruski
svirači. N a p rotiv, čovek pun duha m oze se uporediti
sa virtu ozom k o ji sam izvo d i svoj koncert ili i sa
klavirom . K a o što je , naim e, k la v ir, sam za scoe, ma-
li orkestar, tako je i on m ali svet, i ono što su svi
oni tek sudelovanjem dragih , on jo to sam jedini-

zajedno. Kao što je ljubav ka životu, u osnovi uzevši, samo

strah od smrti, tako ni druževni nagon u Ijudi nije direK-
tan, tj. ne osniva se na ljubavi prema društvu, nego na
strahu od samoće; jer mi ne tražimo prisustvo drugih ljudi
zato Što je ono prijatno, nego pre zato što hoćemo da izbeg-
nemo prazninu i aosadu samovanja kao i monotoniju sop-
stvene svesti; i samo zato, samo da bismo od toga umakU,
mi volimo i rđavo društvo, i pristajemo i na ceo onaj
teret i usamljenost koju svako društvo donosi. — Ako je,
naprotiv, pobedila mržnja prema svemu tome, i ako je,
usled toga, nastupila navika na samoću i očvršćenje prema
njenom neposrednom utisku, tako da više ne proizvodi
gorepomenuta dejstva, onda možemo s velikom ugodnošću
biti uvek sami, bez ćežnje za društvom, baš zato što rw
treba za druitvom nij e direktna i što smo se, s druBe
ne, navikli na blagotvorne osobine samoće. S. 6
v Osobina da ljuđski rod živi u stadu. Pr.
“ Svaka ludost gnuša se same sebe. Pr.
 com jedne svesti. Kao i klavir, on nije deo simfoni-
je, nego je sposoban za solo i samoću; ako mora s
drugima da sudeluje, on to može činiti samo kao
glavni glas uz pratnju (kao god i klavir), ili za dava-
nje tona u vokalnoj muzici (kao god i klavir). Ko,
međutim, voli društvo, može iz ovoga upoređenja
da izvuče pravilo đa ono što ljudima s kojima se on
druži nedostaje u kvalitetu, to mora u nekoliko da
se nađoknadi kvantitetom. Sa jednim jedinim čo-
vekom od duha možete imati dovoljno društva; ali
ako imate na raspoloženju samo obienu sortu ljudi,
onda je dobro da imate mnogo njih, da bi vam raz-
novrsnost i zajedničko delovanje dalo što dobro —
po analogiji pomenute ruske muzike — a Bog neka
vam zato podari strpljenja.
Onoj, pak, unutrašnjoj praznini i duhovnoj ne-
maštini Ijudskoj valja pripisati i ovo. Kada se neki
put, radi nekog višeg cilja, ljudi bolje vrste skupe u
jedno društvo, stvar se obično okrene tako, da se iz
onog puka ijudskog, iz one plebs čovečanstva, koja
sve ispunjava i sve pokriva u bezbrojnoj količini,
kao gad, i koja je uvek gotova da sve bez raziike
prihvati đa bi time samo olakšala svdjoj dosacii; da
se dakle iz toga puka i tamo nekolicina uvuku i ugu-
raju i ortda ubrzo ili celu stvar pokvare ili je tako
izopače da ona ni po čem ne liči na ono što je tre-
balo s početka da bude.
Uostalom druževnost se može smatrati kao i
međusobno duhovno zagrevanje Ijudi, slično teles-
nom zagrevanju kad se ljudi, zimi, na velikoj hlad-
noći, p rib ija ju jedan uz drugog. A li onome ko im a
d ovoljn o duhovne topiote, n ije potrebno takvo udru-
živanje. Jedna basna koju sam sam izm islio a koja
se na ovo m ože prim eniti, rnože se naći u drugoj
svesci ovoga dela®, u posledn joj glavi. Prem a svemu
tome, druževnost svakoga čovoka stoji otprilike u
o b m u to j srazm eri prem a n jego vo j intelektualnoj
vrednosti, i kad se kaže za nekoga ,,on je vrlo nedm - 2 9

29 Tj. „Parerga i Paralipomena", odakle je ova raspra-

va izvađena. Pr.
 $p
ževan čovek velikih sposob
•9f
nosti
Coveku koji je intelektuaino viši od drugih, sa*
moća pruža dvogubu korist: prvu, Što je sam, i dru*
gu, što nije s drugima. Ovu poslednju ćemo visoko
ceniti, ako se samo setimo koiiko usiljenosti, teško*
pa i opasnosti svako druženje sa sobom donosi.
Tout notre mal de ne pouvo: seul50, veli
Labrier. Druževnost spada u najopasnije, možda čak
i ubitačne sklonosti, pošto nas dovoai u dodir sa
ijudima od kojih je većina moralno rđava a inte-
lektualno tupa ili izopačena. Nedruževan je onaj koji
takve Ijude ne treba. Im ati u sebi samom toliko
da društvo postane nepotrebno, već je stoga velika
sreća što gotovo sve naše patnje potiču iz društva,
i Što je duševno spokojstvo, koje je posle zdravlja
najbitniji elemenat naše sreće, u svakom društvu
izloženo izvesnoj opasnosti, i što ono, prema tome,
ne imože da p ostoji bez samoće u jačoj meri. Cinici
su se odricali svake im ovine da bi postigli sreću ko-
ja leži u duševnom spokojstvu; ko se u istoj nameri
odriče društva, izabrao je n ajm u drije sredstvo. Jer
koliko je lepo tolik o je istin ito što veli Bemarden
od Sen-Pjera: la diete des alim ents nous rend
santć du coips, et celle des hommes la tranqullitć
de l'ame31. Onaj, dakle, koj navikne
moću, koji je, Čak, zavoli, stekao je, može se reći
zlatan rudnik. Ali to ne može svaki. Jer, kao prvo-
hitno nužda. tako. kad savlada. onda dosada
tera ljude u društvo. Bez toga dvoga svaki bi čovek
ostao sam, m akar samo zbog toga što u samoći sre-
dina koja čoveka okružuje odgovara onoj isključi-
voj važnosti, onom svojstvu jedinstvenoga bića koje
svaki ima i misli da im a i koju onaj hučni tok sveta
sm anjuje i imištava, je r se na svakom koraku do*
bija, u tom pogledu, bolan dćmenti tom smislu

* Sve naše zlo potiče otud što ne možemo da budemo

sami. Pr.
11 Umerenost u jelu daje nam zdravlje telesno, a ume-
renost u druženju s ljudima, mir duševni. Pr.
 samođa je čak prirodno stanje svakoga Čoveka: ona
ga opet, kao novog Adama, stvara u onu prvobitnu
sreću, koja odgovara njegovoj prirodi.
Jest, ali Adam nije imao ni oca ni materel
Otuda opet, s đruge strane uzevši, usamljenost nije
čoveku prirodna, jer on, pri svom stupanju u svet,
nije došao sam, nego se odmah našao među bra-
ćom i sestrama, dakle u zajednici. Prema tome, lju-
bav prema samoći ne može postojati kao prvobitna
naklonost, nego m ože postati tek iskustvom i raz-
mišljanjem. Ona se može razvijati samo uporedo sa
razvojem umnih sposobnosti čovečijih i sa godina-
ma starosti njegove; iz čega izlgizi da nagon za udru-
ženjem, kod svakog čoveka, stoji u obm utoj srazme-
ri prema godinama starosti. Malo dete nada užasnu
dreku čim ga ostave nekoliko minuta samo. Dečku
je samoća velika kazna. M ladići se lako udružuju;
samo oni koj-i su među njim a blagorodniji i pleme-
nitiji traže katkad samoću, ali im je ipak teško da
sami provedu jedan ceo dan. Naprotiv, čoveku je to
lako: on već m ože đugo da bude sam, i to tim više
što biva stariji. Starac, k o ji je iz nestalih narašta-
ja sam ostao a uz to za uživanje života ili izgubio
volju ili izgubio sposobnost, nalazi u samoći svoj
pravi elemenat. A'Ii, kad pojedinca zasebno uzmemo,
naklonost n jegova prem a sam oći i povučenosti ras-
te srazmemo sa n jegovom m telektualnom vrednoš-
ću. Jer, kao što smo već rekli, ta naklonost n ije čis-
to prirodna, izazvana neposredno potrebom, nego
je, pre, prosto dejstvo stečenog iskustva i razmišlja-
nja o n jo j; Ijuđi do nje dolaze tek pošto su uspeli
da uvide koliko je u m oralnom i intelektualnom po-
gledu većina lju d i jadna, 1 što je pri tome najgore,
to je što m oralna nesavršenstva jedne individue
koncentrišu sa intelektualnim nesavršenstvim a i idu
jedno drugom e na ruku; otuda on da proizlaze naj-
odvratniji fenom eni k o ji čine da se društvo većine
Ijudi ne m ože voleti, p a čak ni snositi. O tuda i do-
lazi da je na ovom e svetu, n a kom e im a m nogo što
šta rđ avo, dru štvo ip ak n ajgo re, tako da je i sam
 Volter, druievni Fracuz, morao reći
terre
cou.vf 2rt® ^es £ens ne mćritent pas au'nn
parle^. IsU razlog navodi i nežni PetrarČa V
samoću tako jak o i nepokolebljivo voleo * * ° ii je

Cercato ho sempre solitaria vita

(L e rive il sanno, e le campagne, e i boschi),
Per fuggir quest*ingegni storti e loschi,
Che la strada del cieVhanno smarita."

U istom smislu izvođi on istu temu i u svojoj

lepoj knjizi ,,De vita solitaria” , koja izgleda da je
služila kao ugled Cimermanu za njegovu slavnu knji-
gu o samoći. Baš to čisto sekundarno i posredno
poreklo nedruževnosti izražava Šanfor na svoj sar-
kastičan način kad kaže: on dit quelquefois dun
homme qui vit seui, il n'aim e pas la societe. Cest
souvent comme si on disait homme quil
f _ •

aime pas prom enade, sous le pretexte q u il

se promćne pas volontiers soir dans foret de
Bondv34 istom sm islu veli Sadi, Persijanac, u
„Đulistanu'1 (v . prevod G rafov, str. 65): ,,0d toga
vremena, mi smo se oprostili od sveta društva
pošli putem u sam ljivan ja, je r je u samo-
ći”. Pa i onaj blagi i hrišćanski A nđelo Silezije35veli
na svoj način i svojim m ističnim jezikom sasvim
to isto:

* Zemlja je pokrivena ijuđima koji ne zaslužuju da

čovek s njima govori. Pr.
“ Uvek sam tražio usamljen život (znaju to potod i
polja, i šume), da bih izbegao one nakazne i razroke du-
hove koji su zalutali sa nebeskog puta. Pr.
Katkad se za nekoga čoveka, koj usamljen, veli
da ne voli društvo. To je ćesto tako isto kao kad bi se za
nekoga reklo da ne šetnju, zato Što se uveče ne šeta
ra<to u bondiskoj Sumi. (Bondy je selo kod Pariza. a bon-
diska šuma figurativno znači „nesigurno mesto”). ”
M Anđelo Silezije (Angelus Silesius nmvirJ •
Jovan Sefler (1624-1677) bio je mističiU r e K , i lmenom
r\ACr» 1\r
Dfilu&CKi*
 Herodes ist ein Feinđ; der Joseph der Verstand,
Bem macht Gott die Gefahr int Traum (im Geist) bekannt.
Die Welt ist Bethlehem, Aegypten Einsamkeit;
Fleuch. meine Seetel Fleuch, sonst stirbest du vor Leiđ*.

Tako isto misli i Đordano Bruno: tanti uomini,

che in terra hanno voluto gustare vita celeste, dis-
sero con una voce: ecce elongavi fugiens, et mansi
in solituđine37. U svom „Đuiistanu” Sadi Persiia-
nac govoreći o samome sebi kaže: „Pošto su mi đo-
dijali prijatelji u Damasku, povukao sam se u pusti-
Iju kođ Jerusalima, da potražim društvo životinja” .
Jednom reči, ovako su govorili svi k oje je Prometej
napravio od bolje ilovaće. Kakvo uživanje odista
može da pruži ovim privilegisanim duhovima druže-
nje sa Ijuđima s kojima oni mogu ude^lti za
jednicu samo pomoću onoga št** ■&* naj nebiagorod-
nije u njinoj ro^c **o i nArAvi, n«xix
sto jd~cvokiuasnje, trivijalno i prostačko? Pošto se
ti vulgami stvorovi ne mogu popeti na stupanj onih
prvih, ne ostaje ništa drugo nego da ih svuku na
svoj nivo, Što uostalom i jeste njihova težnja. S toga
gledišta, ono što gaji naklonost prema samoći i po-
vučenosti. to je jedno aristokratsko osećanje. Svi
nitkovi su druževni, na žalost, da je. naprotiv, jedan
čovek plem enitije vrste, vidi se već i po tom e što
ne nalazi nikakva uživanja u drugima nego uvek
voli više samoću nego njihovo društvo, i onda, po-
slepeno, s godinama, dolazi do toga da uvidi da u
svetu, s retkim izuzecima, ima samo izbor između
samoće i vulgarnosti. Čak i to ma koliko neprijat-
no da zvuči, nije m ogao ni sam Anđelo Silezije, ni
pored sve svoje hrišćanske biagosti i Ijubavi, da pro-
pusti a da ne kaže:*i

* Irod je neprijatelj; Josif je razum, njemu Bog u

snu (u duhu) javlja za opasnost. Svet je Vitlejem, Misir je
samoća: Beži dušo moja! Beži, jer ceŠ inače umreti od
bola. Pr.
17 Svi ljudi koji su hteli već na zemlji da uživaju ne-
beski život, rekii su u jedan glas: gle spasoh se begstvom
i ostađoh u samoći. Pr.
 t
/

Die Einsamkeit ist noih: doch sei nur nicht gemeirv

So kannst du uberall in einer Wiiste sein.u

A što se tiče velikih duhova, svakako je prirod-

no da ti pravi vaspitači celoga ljudskoga roda oseća-
ju prema čestoj zajednici sa ostalima toliko malo
naklonosti koliko i pedagogu pada na pamet da se
umeša u igru i larmu dece kad su ova oko njega.
Jer, oni koji su došli na svet da druge ljude po
moru njihovih zabluda provedu pravo do istine, i
da ih iz mračnoga ponora njihove grubosti i pros-
tote povedu na više, ka svetiosti, obrazovanju i obla
gorođen j oni, doduše, moraju među njima da
zive, ali ipak ne spadaju medu njih; zato se već od
mlađosti osećaju kao bića koja se primetno razli-
kuju oa ali tek s godinama dolaze do jasnog
poznanja same da brinu da
vtuhovnoj uaaijenosti od drugiii 1
đa im se niko ne sme pridrožiti, osim -ako je i on
jedan koji je manje ili više izuzet od opšte prostote.
Iz svega toga, dakl ia da ljubav prema
samoći ne javlja neposredno i kao prvobitan nagon,
nego se posredno, naročito kod hlagorodnijih duho-
va, i tek -malo po malo, razvija, i tada se mora sa-
vlađivati prirodni nagon ka druženju, ili pobeđivati
ona mefistofelska sugestija:

Hor auf mit deinem Gram zu spielen,

Der wie ein Geier dir am Leben frisst:
Die schlechteste Gesellschaft iasst dich huhlen,
Dass du ein Mensch mit Menschen bist.i9

Samoča je udes svih značajnih duhova; oni će

u njoj katkad uzdisati, ali će je uvek, kao od dva
zla manje, izabrati. Sto pak oovek više stari, biće u

39 Samoća je potrebna: samo nemoj biti Drostak** i

onda možeš svuda biti u pustinji. Pr. '
* Prestani da se igraš svojim jadom, koji te kao ko-
bac jede živoga; najgore društvo daje ti da osetiš da si
čovek s ijudjma. Pr.
 toj stvari sapere aude40 sve lakše i prirodnije, a u
šezdesetim godinama je nagon ka samoći odista pri-
rodan, šta više neka vrsta instinkta. I odista tada se
sve udružuje da taj nagon uveća. Ono što ljude naj-
više goni da budu druževni: ljubav prema ženama i
polni nagon, ne dejstvuje više: gubitak polnih spo-
sobnosti daje starcu sposobnost da se zadovolji
sa samim sobom, a to postepeno apsorbuje družev-
ni nagon sasvim. Čovek se tada povratio sebi od
hiljadu razočarenja i ludosti, aktivni život prošao
ga je većim delom; on nema više šta da očekuje,
nema više nikakvih namera ni planova; naraštaj
kome pripađa ne živi više; opkoljen stranim po»
kolenjem, on je već objektivno i bitno usamljen.
Uz to čovek oseća da se tok vremena ubrzao Jl on
b ga duhovno još hteo upotrebiti. Jer, ako se samo
glava dobro održala, studije postaju tad mnogo lak-
še i interesantnije usled mnogog stečenog znanja i
iskustva, usled dubokog svestranog razmišljanja, ko-
je se postupno do kraja razvilo, i usled toga Što su
sve umne moći tad vrlo spcsobne za vežbanje. Čo-
vek vidi jasno u hiijadu stvari koje su pre u njego-
vim očima ležale kao u nekoj magli; dolazi do rezul-
lata i vidi celu svoju nadmoćnost. Usled dugog is-
kustva, prestao je đa od ljudi bogzna šta očekuje,
jer Ijudi ukupno uzevši, i ne vređe da ih čovek
bliže pozna; naiprotiv, čovek tada zna da, izuzev
netke srećne slučajeve, neće naići ni na šta dru-
go do na v rlo nepotpune prinierke ljudske pri-
rode, k oje je b olje i ne dirati. Zato Čovek ta-
da i n ije više izložen običnim obmanama, vrlo brzo
uvidi šta svaki ponaosob vredi, i retko će poželeti
da stupi s n jim u bliže poznanstvo. N ajzad, naročito
ako smo u samoči poznali staru p rijateljicu iz mla-
dosti, navika na usam ljivanje i na druženje samim
sobom prešla nam je u k rv i postala je naša druga
priroda. Tako, lju bav ka samoći, k oja je pre tek mo-
rala da pobeđu je druževni nagon, sada je sasvim
prirodna i prosta: čovek se oseća u sam oći kao riba *

* Usudi se da budeš mudar. Pr,

 u vodi. Otuda svaka individualjiost koja je odlična,
dakle od ostalib različna, i po tome samostalna, oso
ća se, usled svoje potpune usamljenosti, u mladosti
doduše malo nezgodno, ali u starosti sasvim zgod-
no i prijatno.
Odista, svaki će uvek samo srazmerno svojim
intekeltuainim sposobnostima moći da oseti tu istin-
sku dobru stranu starosti, to znači, viši đutL.ćs,je
osetiti viŠe od sviju, aii će je osetiti, u manjoj meri,
i svaki drugi. Samo ijudi krajnje oskudne i proste
naravi biće u starosti još tako druževni kao nekada:
oni su društvu, u koje više ne priliče, tegobni, i naj-
više ako ib ijudi trpe, a nekađa su ih tražili.
U ovoj obrnutoj srazmeri između broja naših
godina i stupnja naše dmževnosti može se iznaći i
jedna i teieološka strana. Što je čovek rnlađi, to
ima, u svakom smislu, više da uči; i priroda ga je
uputila na međusobnu nastavu, koju svaki prima u
društvu sebi ravnib, te u tom pogleđu, ijudsko druš-
tvo može se nazvati veliki Bel-Lankasterski zavod za
vaspitanje; jer su knjige i Škole veštačke ustanove,
pošto su daieko ođ plana i namera same prirode.
I onda je sasvim prirodno đa on posećuje prirodni
zavod za vaspitanje tim češće što je mlađi.
Nihil est ab omni beatum41, veii Horaeije, i ,,Ne-
ma lotova cveta bez stabijike" glasi jedna indijska
poslovica: te tako i samoća, pored toiikih dobrih
strana, ima svoje siabe strane i teškoće, ali one su
kad se uporede sa onima u društvu, neznatne; otu-
da ko u sebi ima prave vrednosti, uvek će naći da
je iakše izići na kraj bez ljudi nego s njima. — Me-
đu tim slabim stranama, uostaiom, ima jedna koju
ne možemo da poznamo tako lako kao ostale; a to
je ova. Kao što usleđ dugog seđenja u sobi naše te-
lo postane tako osetljivo prema spoljašnjim utica-
jima, da mu svaki ioie hladniji vetrić škodi, tako
usled neprekidne povućenosti i samoće naše oseća-
nje postane tako osetijivo da se najneznatnijim do-
gađajima, rečima pa i samim pogledom osećamo

41 NiŠta nije sa sviju strana srećno. Pr.

 uznemirenim, ili ožalošćeni, ili uvređeni, dok onaj
koji uvek ostaje u metežu života,^na takve sišućne
stvari i ne obraća pažnju.
Ali onome koji, naročito u mlađim godinama,
ma koliko da ga je pravedna mržnja na ljude otera-
la u samoću, ipak ne može duže vreme da snosi nje-
nu prazninu, — tome savetujem da se navikne da
jedan đeo svoje samoće ponese u društvo, da, dakle,
nauči da i u društvu donekle bude sam; da ono što
oni kažu ne prima za gotovo; i da, štaviše, ni mo-
ralno ni intelektualno ne očekuje od njih mnogo, pa
da prema tome, u pogledu njihovih mišljenja, učvrs-
ti u sebi omi potrebnu ravnodušnost koja je najsi-
gumije sredstvo da čovek postane pohvalno toleran-
lan. Tađa on neće, i ako je posred njih, biti tako
sasvim u njihovom društvu, nego će se, odnosno
njih, držati čisto objektivno; to če ga sačuvati do
bliskog đodira sa društvorn i od svakog kaljanja
njihovog, ili čak i povrede. Ima jedan značajan
dramski opis takvog jeđnog društva opkoljenog ba-
rijerama i šančevima, i to je u komediji ,,E1 Cafe o
sea la comeđia nueva” od Moratina, a u karakteru
D. Pedra, naročito u drugom i trećem prizoru pr-
voga čina. S ovoga gleđišta društvo se može upo-
rediti i sa vatrom kođ koje se razuman čovek greje
na pristojnom rastojanju, ali ne meće ruku unutra,
kao buđaia, koji, pošto se opekao, beži u hladnoču
usamljenosti i jauče Što vatra peče.
10. Zavist je čoveku prirodna, pa ipak je ona u
isto doha i pcrok i nesreća*. S toga nam je valja
smatrati kao neprijateija riaše sreće i gledati da je
ugušimo kao zlog đemona. Na to nas upućuje Se-
neka s ovim lepim rečima: nostra nos sine compara-
tione đelectent: nunquam erit fe!ix quem torquebit
felicior42 (de ira, I I I , 30), i opet: quum adspexeris

* Zavist ljuđi pokazuje koliko se osećaju nesrećni; a

njihova neprekidna pažnja koju obraćaju na tuđ rad poka-
zuje koliko im je dugo vreme. S.
41 Treba da uživamo u onome što imamo, ne praveći
upoređenja; nikad neće biti srećan onaj koga muči srećniji.
Pr.
 quot te antecedant, cogita quot sequantur4J, (er. 15),
đakle treba da posmatramo one kojima ide
gore nego nama, nego li one kojima izgleđa da ide
bolje. Staviše, kada nastupe istinska zla, naj'bolju
utehu (i ako ona potiče iz istog izvora iz koga i za-
vist) pružiće nam posmatranje većih patnji nego što
su naŠe, a naročito druženje sa Ijudima koji se na-
iaze u istom položaju, sa našim sociis malorum.*44
Toliko o aktivnoj strani zavisti. Za pasivnu vaija
primetiti da ni jedna mržnja nije tako svirepa i ne-
pomirljiva kao zavist; zato, umesto da se neprekid-
no i revnosno trudimo da je podstičemo, bolje bis-
mo uradili da je (kao i mnoga druga uživanja),
zbog vrlo opasnih posledica, sebi zakratimo. — Ima
iri aristokracije: I. po poređenju i rangu, 2. po bo-
gatstvu, 3. po inteiigenciji. Ova poslednja je upravo
najnotmenija, kao takva se i priznaje, samo ako joj
se da vremena; zar nije još Fridrih Veliki rekao:
ies ames privilćgićes rangent k I’egal des souve-
rains45? On je te reči rekao svome dvorskom marša-
iu kome nije biio pravo što je kralj pozvao Voltera
da sedne za sto za kojim su sedeli samo vladaoci i
prinčevi, dck su generaii i ministri ručali za mar-
Šalovim stolom. Svaka od tih arislokracija okružena
je vojskom svojih viastitih zavidljivaca koji tajno
mrze svakog člana njenog i koji, ako ne moraju đa
ga se boje, trude se da mu na raznovrsne načine
kažu: ,,Ti nisi ništa više nego miM! Ali baš ti njihovi
napori pokazuju da oni ne misle tako, nego obratn-
no. Način koga treba da se drži onaj kome zavide,
sastoji se u tome da uvek drži daieko od sebe sve
one koji pripađaju takvoj gritpi i da dolazi išto je
moguće manje u dodir s njiima, taiko da oni stamu
odivojeni od njega širokom provalijom; ali ako je to
nemogučno, on treba najmirnije da smosi sva pec-
kamja njihove zavisti, pa će taiko i sam izvor za-

° Umesto da gledaš koliko ima ljudi pred tobom, po-

misli koliko su njih za tobom. Pr.
44 Drugovima u nesreći. Pr.
45 Veliki umovi su jednaki s vladaocima. Pr.
 visti prestati. Tako se, u ostalom, ćesto i dežava.
Naprotiv, oni koji pripadaju jednoj aristokratiji,
većinom će se dobro slagati sa članovkna one dve
druge, jer svaki od njih smatra da njegova pre-
imućstva ne ust upaju onima druigih diveju.
11. Treba svaku nameru zrelo i više puta rasu-
diti pre no što je ostvarimo, pa neka stvar i najzre-
lije promisliii, treba nam ipak pomisliti da je svako
ljuđsko saznanje nedovoljno, da, usled toga, uvek
može da bude okolnosti ko.je je nemogućno ispitati
ili predvideti, i koje bi mogle ceo račun učiniti ne-
tačnim. Ta .pomisao uvek će metati jedan teg u
negativni tas i savetovati nam da u važnim stvari-
ma ništa ne diramo bez nevolje: quieta non move-
re46. Ali, ako smo već odlučiii i pristupili poslu, taiko
da sve treba da pođe svojim lokom, a mi samo
imamo da čekamo ishod, onda ne treba da se mu-
čimo i uznemirujemo sve novim razmišljanjima o
što je već prošlo, ni da se jednako plašimo pomiš-
Ijajući jednako na mogućnu opasnost; naprotiv, tre-
ba zaboraviti sasvim na stvar, zatvoritd fioku u ko-
jo j misli o tome stoje i umiriti se u uverenju da se
o svemu tome u svoje vreme zrelo promislilo. Taj
savet daje i talijanska poslovica: lega la bene, e poi
lascia la andare, koju Gete prevodi ovako: du, sattle
gut und reite getrost47, tako su isto, otprilike, veliki
deo njegovih gnoma koje je dao pod naslovom
,,Sprichwortlich48" prevedene talijanske poslovice.
— Ako ishod ipak bude rđav, to je s toga što sve
ljudske stvari pođležu slučaju i zabludi. I Sokratu,
najpametnijem među Ijudima, trebao je zaštitni duh
da bi samo u svojim sopstvenim, ličnim stvarima
pogodio .praivi put ili bar izbegao pogreške; a to do-
kazuje da za to nije dovoljan ni jedan ljudski ra-
zum. Otuda i ona izreka (kao što vele, jednoga pape)
da smo za svaku nesreću koja nas snađe krivi, ma
u Čemu, mi sami, n ije bezuslovno i uvek tačka, i ako

44 Ne pokretati ono što miruje. Pr.

47 Osedlaj dobro, pa jaši spokojno. Pr.
a Poslovice. Pr.
 jeste u većini slučajeva. Cak izgleda da osećanje to
ga ima mnogo udela u tome Što ljudi gledaju da,
koliko im to pođe za rukom, naprave zadovoljno li'
ce. Oni se boje da će svet po patnji zaključiti o kri-
vici.
12. Kada je neki nesrećan slučaj već nastupio,
te se dakle više ne da otkloniti, ne treba sebi dopus-
titi ni pomisao da je moglo drukčije biti, a još ma-
nje pomisao čime se to mogio otkloniti, jer baš ta
pomisao povećava bol dotle da se ne može snositi,
tako da čovek postane iavrov rificgovfievog**9. Bolje je
da uradimo kao car Daviđ, koji je za vreme bolesti
svoga sina, neprekidno navaljivao na Jehovu s mo-
litvama i preklinjanjem; ali kad mu je sin umro,
pukao ie prstima i nije više na njega mislio. Ali ko
nema cfovoljno laka đuha đa tako uradi, neka pri-
begne fatalističkom gledištu 1 prožme se veiikom is-
tinom da sve što se đogađa, nastupa po nužnosti,
;e dakle ne može otkloniti.
Pa ipak je to pravMo jednostrano. Ono je zgod-
da nam neposredno olakša bol i umiri nas u ne-
srećnom slučaj^, aii cltCO tu
— —nesreću kriva--(kao
----- -------
što većinom 1 jeste), ma i delimično, naša rođena
marnost drskost, onđa nam česta i bolna razmiš-
Ijanja o tome kako se nesreća mogla izk>eći, služe
za opomenu i popravku, i postaju neka kažnjavanja
samoga sebe, a to je dobro i korisno za buđućnost.
A još manje treba da se, kac obično radi
trudimo da pred samim sobom izvinimo, ili ulepša
mo, iii umanjimo koie smo idno uči
nili, nego treba sami sebi iznesemo pred oči
u svoj njihovoj veličini, đa bism o se m ogli čvrsto
odlučiti đa ih u buđuće izbegav arno. Razume se da
time moramo sebi zadati onaj veliki bol koji se sas-
to ji u tome da budemo sa samim sobom nezado-
voljni, ali o\iy\ čagsig av§Qamo<; w Ttaidcvezat,50
13. K od svega što se tiče naše sreće i nesreće,
treba fantaziju držati zauzdanu: dakle, pre svega, ne
* MuČitelj sarooga sebe (ime jedne komedije Teren-
cijeve). Pr.
* Niko nije vaspitan bez batina. Pr.
Aft
 treba zidati kule u vaiđuhu, jer su suviše skupe,
pošto odmah zatim moramo da ih s mnogim uzda-
sima porušimo. Ali još manje treba da sebi ulevamo
strah i bojazan predstavJjajući sebi sve nesrećne slu-
čajeve koji se mogu desiti. Jer, kad bi ti slučajevi
bili p>otpuno uobražen ili kad bi se tek u krajnjem
slučaju mogli desiti, mi bismo, čim se probudimo iz
lakvoga sna, odmah znali da je sve bilo samo ilu-
zija; i, naravno, više bismo se rađovali svakako
stvamosti koja je ispala bolja, i odatie bismo mož-
da izvukli pouku za nesrećne slučajeve koji su sas-
vim udaljeni, i ako su mogućni. Samo, naša se fan-
tazija ne igra lako s takvim stvarima; radi zabave,
ona najviše stvara radosne slike. Predmet za njene
crne snove jesu nesrećni slučajevi koji nam, ma
da su uđaljeni, unekoliko cđisla prete; ona njih uve-
lićava, donosi njihovu mogućnost ninogo bliže nego
što je ona u stvari, i slika ih najcm jim bojama.
Probudivši se, mi takvoga sna ne možeiho ođmah da
se otresemo kao sna veselog; jer ovaj i ne-
prekiđno opovrgavan stvarnošću, i je ostavi
za sobom slabu nađu da će se ikad ostvariti. Među
tim, ako se predamo craim mislima (blue đevils51),
one nam iznose slike koje ne nestaju opet lako; jer
mogućnost nesrećnog događaja postoji uopšte, a
mi nismo u stanju uvek da odmerimo stepen te mo*
gućnosti: ona tada vrlo lako prelazi u verovatnost, i
mi postajem o žrtva stralia. Zato, dakle, treba stvari
od kojih zavisi naša sreća i nesreća, da posmatramo
samo okom razuma i rasuđivanja; prvo treba hlad-
no i suho razm isliti, pa zatim operisati samo sa čis-
tim pojm ovim a i in abstracto52. Fantazija p ri tome
m ora ćutati; je r da suđi ne ume, nego samo iznosi
slike koje naše osećanje uzalud i često vrlo mučno
uzbuđuju. N a to pravilo treba najstrože paziti u-
veče. Jer kao što nas pom rčina čini plašljivim a i
pokazuie nam svuda strašne slike, tako isto, slično

n Plavi đavoii. Pr.

a Uopšte. Pr.
 njoj, deistvuje i nejasnost rnisli, jer svaka neizves-
nost rađa nemogućnost; zato predmeti našega raz*
mišljanja, kada se tiču naših ličnih stvari, uzimaju
uveče lako opasan izgled i postaju strašila, jer su
onda naš razum i moć suđenja, usled zamorenosti,
prevučeni jednim subjektivnim mrakom, a intelekt
je umoran i &ogvpovjLievog53, te ne može đa prodre
do dna stvari. To se najčešće dešava noću, u kreve-
lu; onda je duh potpuno malaksao, te moć suđenja
i nije u stanju da vrši svoj posao, ali je fantazija još
živa. Tada sve i sva dobija od noći njenu crnu boju.
Otuda naše misli, pre no što zaspimo ili i kad se
noću probudimo, pokazuju stvari gotovo tako dsto
iskrenute i izopačene kao što ih vidim o u snu, a
ako se, uz to, tiču naših ličnih stvari, onda nam iz-
gledaju najcm je i užasne. Ujutaru, sva ta strašila
nestanu kao god i snovi, a to kazuje i Španska po-
slovica: noche tinta, blanco el dia (n oć je obojena
a dan je beo. Ali već uvače, čim se upali sveča,
razum, kao gođ i oko, ne vid i tako jasno kao
na danu, i otuđa to vrem e n ije zgodno za
razmišljanje o ozbiljnim , a nanočito o neprijatnim
stvarima. Zato je jutro pravo vreme, kao što je ono,
uopšte, najzgodnije za svaki rađ bez razlike, i umni
i telesni. Jer ju tro je mlađost dana: sve je vedro,
sveže i lako; mi se osećamo jaki, i sve naše sile sto-
je nam na raspoloženju. N e treba ga skraćivati poz-
nim ustajanjem, niti straćiti ga na nedostojna zani-
manja ili razgovor, nego ga treba smatrati kao kvin-
tesenciju života i poštovati ga kao neku svetinju.
V •

Naprotiv, večer je starost dana: uveče smo umorni,

brbljivi i lakomisleni. Svaki dan je jedan m ali život,
svako buđenje i ustajanje — jedno m alo rođenje,
svako sveže jutro — jedna mala mladost, a svako
leganje i spavanje — jedna mala smrt.
Uopšte, pak, stanje zdravlja, san, hrana, tem-
peratura, vreme, okolina i još mnogo drugih spo-*

** Rasejan. Pr.
 Jjašnjih stvari, imaju znatan uticaj na naše raspo-
loženje, a ovo opet na naše misli. Stoga je naše
gledište na neku stvar, isto kao i naša sposobnost
za neki posao, toliko zavisna od vremena, pa i od
samog mesta. Zato dakle:

Nehmt die gute Stimmung wahr,

Denn sie kommt so selten54.

kao što veli Gete.

Ne samo da moramo objektivne koncepcije i
originalne misli da čekamo ako i kada izvole da
nam dođu, nego i dublje razmišljanje o nekoj lič-
noj stvari ne polazi nam uvek za rukom u vreme ko-
je smo za njega odredili i kada smo se za njega
spremiii, nego i ono bira svoje vreme samo; a onda
se tok misli, koji je toj stvari svojstven, budi i ne-
pozvan, i mi ga pratimo s punim učešćem.
Da bi se bolje zauzdala fantazija, kao što sam
gore preporučio, ne treba jo j dopustiti da nam izno-
si pred oči i slika nepravdu, Štetu, gubitak, uvrede,
zapostavljanja, poniženja itd., koja smo pretrpeli,
jer time ponovo uzbuđujemo davno uspavanu ljut-
nju, jed i sve miske strasti, te na taj način skrna-
vimo svoju dusu. Jer, kao što, prema jednom lepom
upoređenju novopiatonca Prokla, u svakoj varoši,
pored Ijudi blagorodnih i odldčnih, živi i svetina sva-
ke vrste {o%koz ), tako i u svakom Čoveku, pa i u
najblagorodnijem i najuzvišenijem, ima već s ro-
đenjem dobijeno, ono što je najniže i najsurovije u
ljudskoj, ili čak životinjskoj prirodi. Ta svetina ne
sme se dizati na uzbunu, niti ona sme gledati kroz
prozor, je r izgleda vrlo ružno; ali one pomenute sli-
ke fantazije njeni su demagozi. Tako isto, i najma-
nja neprijatnost, ma otkuda da je potekla, od ljudi
iii od stvari, ako o njoj neprekidno razmišljamo i

54 Koristite se dobrim raspoloženj em, jer ono dolazi

tako retko. (Tu je pisac malo izmenio Geteove reči, jer ta-
mo, u „General-beichte", s>toji emste Stimmung — ozbiljno
raspoioženje). Pr.
 slikamo je „drečećim" bojam a I u uvećanom raz-
meru, može toliko narasti da postane čudovište od
koga dolazimo izvan sebe. Naprotiv, sve neprijat-
nosti treba shvatiti što je moguće prozaičnije i trez-
venije, da bi nas Što manje žalostile.
Kao god što nam m ali predmeti, kad ih držimo
biizu oka, ograničavaju vidik i zaklanjaju svet, tako
će isto Ijuđi 1 stvari iz naše najbliže okoline, ma ko-
liko da su neznatni i indiferentni, preko mere zani-
mati našu pažnju i misli, često i na neprijatan na-
čin a odgoniće važne m isli i stvari. Tome treba ra-
diti nasuprot.
14. Kada vidimo nešto što nemamo, vrlo lako
se u nama rađa misao: „Kad bi to bilo moje!" i tek
tada osetimo oskudicu. Umesto toga, trebalo bi da
se češće upitamo: „Kako bi biio da to nije moje?"
Velim, trebaio bi katkađ da se potruđimo da ono
Što imamo gledamo onako kako bismo ga gledali
kad bismo ga izgubiii; i tu mislim dobra svake vrs-
te, kao: imanje, zđravlje, prijatelje, draganu, ženu,
dete, konja i psa; jer većinom nas tek gubitak neke
stvari poučava o njenoj vrednosti. Naprotiv, ovaj
način koji sam ovde preporučio, imaće kao posle-
dicu to što će, prvo 1 prvo, stvari koje imamo nepos-
redno učiniti nas srećnijima nego pre; i drugo, što
ćemo gledati da na svaki način izbegnemo gubitak,
tj. imanje nećemo stavljati na kocku, prijatelje ne-
ćemo Ijutiti, vemost ženimt nećemo iziagati iskuše-
nju, pazićemo na zdravlje dece itd. —- Mi se često
trudimo da mračnu boju sadašnjosti osvetilmo spe-
kulišući na mogućnosti povoijnih prilika, te izmiŠ-
Ijamo tada mnoge himeričke nade; ali svaka od njih
ima u sebi jedno razoćarenje koje zaista i nastupa
ćim se nada razbije o surovu stvarnost. Bolje bi bi-
lo da za predmet svojih spekulacija uzmemo one
mnoge rđave mogućnosti: jer bi nas to navelo da
učinimo što je potrebno za odbranu od njih, i kat-
kad bi nas prijatno iznenadilo, kada se one ne ost-
vare. Zar nismo uvek kudikamo veseliji kad iziđe-
mo iz nekoga stiralia? Štaviše, baš je dobro da ve-
 like nesrečne slučajeve koji nas mogu snaći, kakt-
kad iznesenio sebd pred očij to ćc nam pomoći da
one mnogo manje koji nas snaou, lakše snosimo,
jer ćemo se tada utešiti time što ćemo se setiti onih
veiikiii koji nam se nisu dogodili. Ali se treba ču-
vati da postupajući po ovom pravilu, ne zanemari-
mo ono pretiiodno.
15. Stvari i događaji koji se nas tiču, nastupa-
ju i ukrštaju se sasvim usamljeni, bez reda i bez
međusobne veze, u najživljem kontrastu, i nemaju
ničega zajeđničkog, sem što se svi odnose na nas;
otuda izlazi da i naše misli i briga o njima moraju
biti tako isto odvojene, da bi im odgovarale. —
Prema tome kada pređuzmemo jednu stvar, treba
sve drugo da ostavimo na stranu dok ne svršrmo
nju, da bismo sve u svoje vreme zbrinuli, uživaii ili
pretrpeli, ne vodeći ni maio računa o ostalome;
moramo, tako reći, da imanio fioike za svoje misli,
te da otvorimo uvek samo jednu, a druge da ostavi-
mo za to vreme zatvorene. Time ćemo postići da
nam i svako m alo uživanje u sadašnjosti ne pokvari
neka teška briga i ne oduzme nam niir; zatim, da
jedna misao ne potisne curugu, da briga o jednoj
važnoj stvari ne učini da zanemarimo mnoge sitne
styari itd. Naročito, pak, ne treba onaj koji je spo-
soban za više i misli, da do-
pusti da mu duh toliko zauzmu i ispune lične stvari
i niske brige, da zatvore ulazak onim visokim raz
mišljanjima, je r bi to bilo zaista propter vitam vi-
vendi perdere causas55. — Razmne se, za takvo na-
vračanje i odvraćanje samoga sebe, potrebno je,
kao i za mnogo šta drugo, umeti p rh n o o ti sa-
moga sebe; da bismo b ili za to dovoljno jaki, treba
da pomislimo da svaki čovek ima da pretrpi mno-
ge i veJike presije spolja, bez kojih nije ni jedan ži-
vot, ali da jedan maJi napor sam oprim oravanja upo-
trebljen na svom mestu, može da otkloni mno
presije spolja, kao što jedan m ali isečak na per
riji k oji je sto puta veći. Ako hoćem o da nas ne pri

55 Zbog življenja izgubit cilj života. Pr.

 mora drugi, najbolji je način da primoramo sami se-
be; to znači i Senekina izreka: si tibi vis omnia sub-
sad
jicere, te subjicere rationi56 (ep. 37). Uz to, primo- bis
ravanje samoga sebe uvek je u našoj vlasti, i u je
krajnjem slučaju, ili kada nas to primoravanje po- vil
gađa na osetljivo mesto, možemo uvek malo da po- ne
pustimo; međutlm, prim oravanje spolja je bez ob- a
zira, bez poštede i bez milosti. Zato je mudro ovo vi
poslednje preduhitriti onim prvim. v:
16. Ograničiti svoje želje, zauzdati svoje prohte- š
ve, savladati svoj gnev, im ajući uvek na umu da sva- r
ki pojedinac može da postigne samo jedan mali deo r
onoga što vredi želeti, a da, naprotiv, svakoga mo- i
raju snaći bezbrojna zla, dakle jednom rečju,cuie^eiv i
xai avexeiv> abstinere et sustinere57, — to je pravilo ]
na koje se m oram o obazirati ako nećemo da i u bo-
gatstvu i u sili osetimo svoju bedu. To je i Horacije
m islio kad je rekao:

Inter suncta leges et percontabere doctos,

Q ua ratione qucas traduccre leniter aevum;
Ne te sem per inops agitet vexetque cupido,
Ne pavor, et reitun mediocriter utilium spes58.

17. 'O P uk ev rfj mvrjaei eari (vita motu con-

stat)59, veli Aristotelovo očevidno s pravom: i kao
što se, prema tome, naš fizički život održava samo
neprekidnim kretanjem, tako i naš unutrašnji, um-
ni, duhovni život traži neprekidno da smo nečim
zabavljeni, ma čime, radom ili mišljenjem; dokaz je
tome i ona manija da dobujemo rukama ili nekom
stvari, što rade svi ljudi bez posla. Jer naše biće u
suštini ne zna za odmor: zato nam potpun nerad
naskoro postaje nesnosan, i donosi najužasniju do-

* Ako hoćeš sve da pokoriš, pokori se ti razuruu. Pr.

57 Uzdržati se i izdržati. Pr.
* Uvek moraš razmišljati i pametne ljude pitati za
savet kako možeš da provedeš život što mimije, da te ne
muči i ne uznemiruje neprekidno nemcćna želja, niti strah,
ni nada na stvari od osrednje vrednosti. Pr.
* Život je u kretamju. Pr.
%
 sadu. Taj nagon treba uputiti dobrim pravcem, da
bismo ga metodički i, time/ bolje zadovoljili. Stoga
je dakle rad (baviti se nečim, ako je mogućno pra-
viti nežto, ili barem učiti nešto) za sreću Čovekovu
neophodan; njegove sile traže da budu upotrebljene
a on bi voleo da vidi nekako uspeh te upotrebe. Naj-
više će nas u tom pogledu zadovoljiti ako nešto pra-
vimo, stvaramo, bilo kotaricu bilo knjigu; ali to
što viđimo kako svakoga dana neko delo u našim
rukama raste i najzađ dostigne svoj kraj, čini nam
neposredno uživanje. To nam uživanje može pružiti
neko umetničko delo, jeđan spis, pa i sam ručni rad;
razume se, što je blagorodniji posao, tim je uživa*
nje veće. U tom su pogieđu najsrećniji oni koji su
visoko odareni, jer su oni svesni svoje sposobnosti
đa stvore najznatnija, najveća i najbolja dela. Usled
toga, iznad celog njihovog života lebdi interes više
vrste, i daje takvom životu draž koja ostalima ne-
dostaje, te život ostalili, upoređen s ovim, postaje
prazaii T givi.p. T«, te srećne. život i svet imaju, po-
red materijalnog interesa koji je svima zajednički,
još drugi i viši, naime form alni interes, je r taj život
sadrži građu za njihova deia, i oni provode svoj vek
u revnosnom prikupljanju te građe, čim ih lična ne-
volja pusti da malo odanu. Pa i njin intelekt donek-
le je dvogub: jedan je deo za obične poslove (stvari
volje), i taj je kao i u drugih Ijudi; a drugi je opet
za čisto objektivno shvatanje stvari. Tako oni žive
dvostruko, u isti mah su i glumci i gledaoci, dok su
ostali samo gledaoci. — Potrebno je da se svaki,
prema svojim sposobnostima, nečim bavi. K olik o
štetno na nas dejstvuje odsustvo sm išljenoga rada,
vidi se na dugim putovanjim a iz uživanja, na ko-
jim a se kadikad osećam o vrlo nesrećni, jer, ne ima,
ju ći pravoga zanimanja, osećam o se kao da smo is-
trgnuti iz svoga p iirod n og elenieiita. Muka i borba s
otporom čoveku je tako isto potrebna kao što je
krtici kopanje. S p ok ojstvo k oje bi došlo od pot-
punog zaaovoljen ja i stalnoga uživanja, b ilo bi mu
nesnošljivo. Savlađivanie prepreka je potpuno uži-
vanje svoga života; neka su prepreke m aterijalne.
 kao pri poslovanju, ili duhovne, kao pri izučavanju
i ispitivanju, borba s njima i pobeda čine čoveka
srećnim. Ako nema prilike za to, on će je stvoriti
kako može; prema tome kakva mu je individual-
nost, on će ići u lov ili će se igrati lopte, lli će, go-
njen nesvesnim instinktom svoje prirode, zapode-
vati zađevice i intrige, ili se upustati u prevare i
svakovrsna nevaijalstva, samo da bi prekratio nes-
nosno stanje mira. D ifficilis in otio ^uies60.
18. Kao zvezdu vodilju svojih težnji ne treba
uzeti slike iz fantazije, nego jasno smišljene poj-
move. Ali najčešće se dešava obrnuto, Naime, pri
lačnijem ispitivanju naći ćemo đa ono što u našim
odlukama na kraju krajeva odiučuje, većinom nisu
pojm ovi 1 sudovi, nego slika iz fantazije, koja njih
predstavlja ili zamenjuje. Im a ne znam u kom ro-
manu Volterovom ili Didroovom , kako se junaku,
kad je kao mladić stajao kao Herkules na raskrs-
nici, vrlina uvek pokazivala u obliku n je g o v a s ta ^
rog vaspitača 'koii u levoj...ci/d bui^mutlcu a
u desnoj maio burmuta izvađena za šmrkanje, i
moralizira; a naprotiv, porok mu se pokazivao u
obliku sobarice njegove m atere. — N aročito se u
miadosti cilj naše sreće ja v lja u obliku nekoliko sli-
ka, koje nam lebde pred očim a, i često traju polo-
vinu, pa i ceo život. One, su, upravo, va rljive prili-
ke; kad ih dostignemo one se rastope u ništa, a mi
steknemo to iskustvo da one nisu ni naliik na ono
što su izgledale. U tu vrstu spadaju pojedin e scene
domaćega, društvenoga, seoskoga života, slike sta-
na, kolike, znakova počasti, ukazivanja poŠtovanja
itd. itd.; chaque fou a sa m arotte61, i slika drage
često spada ovam o. Što je tako sasvim prirodno, je r
ono što je očigledno, pošto je neposredno, dejstvuje
na našu vo lju neposrednije nego pojam , k o ji je ap-
straktna m isao i k o ji d aje samo ono što je opšte a
bez pojedinosti; a baš p ojed in osti i sadrže realnost:
zato pojam i m ože da d ejstvu je na našu v o lju samo

40 Teško je u dokolid mirovati. Pr.

" Svaki ludak ima svoje ćudi. Pr.
 posređno. Pa ipak, samo se pojam ostvaruje: zato
se obrazovanost sastoji u tome da samo njem u ve-
rujemo. Razume se da će i njem u katkad trebati ob-
jašnjenje ili opis pomoću nekoliko slika: samo, cum
grano salis62.
19. Prethodno pravilo može se podvesti pod
opštije, da čovek svugde treba da postane gospodar
nad utiskom onoga što je prisutno i očigledno. Uti-
sak je, kad se poredi sa idejom ili znanjem, nesraz-
merno jak, ne-po svojoj materiji i sadržini, koje su
često vrlo neznatne, nego po svojoj formi, očigled-
nosti i neposrednosti koja prodire u dušu, muti
njen mir ili koleba njene odluke. Jer ono što je pred
nama, ono što je očigledno, budući takvo da se može
odjednom pregledati i shvatiti, dejstvuje svom svo-
iom snagom odjedared; naprotiv, mišljenja i raiz-
lozi koji se mogu shvatiti i savlađivati samo malo
po malo i deo po deo, traže vremena i mira; zato ih
ne možemo svakoga trenutka im ati pred očima.
Usled toga, stvari prijatne kojih smo se, usled raz-
mišljanja, odrekli, ipak nas prijatno diraju, tako
isto nas vređa neki sud čiju potpunu netačnost dob-
ro poznajemo, jedi nas uvreda za koju znamo da je
treba samo prezirati; isto će tako deset razloga koji
govore da nema opasnosti, biti potisnuti lažnim
priviđenjem da ona postoji itd. U svemu tome po-
kazuje se prvobitna nerazumnost našega bića. Tak-
vom utisku podležu naročito žene, a malo je i ljudi
koji su toliko razumni da se za njim a ne povedu.
Gde, pak, ne m ožem o takav utisak da savladamo
samo mislima, tu je n ajbolje da jedan utisak imiš-
timo pomoću drugog, protivnog, npr. utisak jedne
uvrede, tim e Što ćem o potražiti one k o ji nas visoko
cene; utisak opasnosti koja nam preti, posmatra-
njem onoga što jo j dejstvu je nasuprot. Zar n ije
mogao onaj Talijan o kom e Lajbnic priča (u Noai-
veaux ossais, liv. I, c. 2, § 11) čak i bolovim a muče*
nja da odoli baš tim e što je, dokle god je m učenje
trajalo, jednako im ao, kao što se ran ije odlučio,
 pređ očima sliku vešala na koje bi ga njegovo priz-
nanje dovelo; zbog čega je s vremena na vreme
uzviknuo io ti veđo63, koje je reči docnije tako i
objasnio. B aš iz toga ovde posm atranog razloga i
jeste teška stvar da se, kada su svi oko nas đrugoga
m išljenja nego mi, i kad se tako ponašaju, ne damo
pokolebati, čak i onda kada smo ubeđeni da su oni
u zabludi. Jednom gonjenom k ralju koji je u
bekstvu i odista putuje incognito, gotovo je neop-
hodno potrebno da n jegov pratilac pazi na ceremo-
n ijal poniznosti, da b i se na taj način ohrabrio, te
da, najzad, ne p o su m n ja u sebe sam og.
20. Pošto sam još u drugoj glavi64 naglasio ve-
liku vrednost zdravlja, koje je za našu sreću prva i
najvažnija stvar, hoću ovde da navedem nekoliko
opštih pravila kako se ono može pojačati i održati.
Treba čovek, ako hoće da očvrsne, da celo telo
i pojedine delove, dok je zdrav mnogo napreže, i đa
se navikne opirati se štetnim uticajima svake vrste.
Naprotiv, čim prim eti bolest, bilo celoga tela ili
pojeđinih đelova, odmah treba okrenuti protivnim
pravcem, te bolesno telo ili deo njegov na sve mogu-
će načine čuvati i negovati, je r ono što je bolesno
i slabo, nije sposobno za očvršćenje. ‘
Mišić usled jake upotrebe postaje jači, a živac,
naprotiv, slabiji. Zato treba mišiče vežbati svakim
zgodnim naprezanjem, a živce treba, naprotiv, ču-
vati od svakoga naprezanja; oči, dakle, od suviše
jake ,naročito reflektirane svetlosti, od svakog na-
prezanja u sumraku, kao i od dugog posmatranja
suviše m alih predmeta; tako isto, uši od suviše ja-
kog zvuka; ili naročito mozak od usiljenog, suviše
dugog i nevremenog naprezanja: tako, treba ga os-
tavljati na miru za vrem e varenja, je r onda ta ista
životna snaga koja u motzgu stvara m isli napregnu-
to radi u stomaku i utrobi da bi stvorila hilus i hi-
mus; tako isto za vrem e ili posle znatnog napreza-*

** Vidim te. Pr.

* Tj. cele knjige, „Aiorazama za muctoost u životu" a
ne ovih pareneza. Pr.
 nja mišića. Jer s motomim nervima je tako isto kao
i sa senzitivnim; i kao što bol koji osećamo na po-
vređenim udovima ima svoje pravo sedište u mozr
gu, tako i ono što ide i radi upravo i nisu noge i
ruke, nego mozak, i to onaj njegov deo koji pomoću
produžene i kičmene moždine pokreće živce tih
udova i, preko njih, noge i mke. Prema tome, i umor
koji osećamo u nogama iii rukama, ima svoje pravo
sedište u mozgu, zbog čega se i zamaraju samo oni
mišići koji se kreću po našoj volji, tj. čiji pokreti
polaze iz mozga, a ne oni koji rade bez naše volje,
kao srce. Očevidno će, dakle, imati mozak da pati
kad ga nateramo na jak niišićni rad i umno napre-
zanje jednovremeno ili posle vrlo kratke pauze. S
tim ne stoji u opreci što u početku šetnje ili uopŠte
kada idemo kratko vreme, osečamo pojačan umni
rad: jer tu još nije nastupila zamorenost pomenutih
delova mozga, a s druge strane, takav laki mišićni
rad i njime povečana respiracija olakšava penja-
nje arterijalne, sađa bolje oksidirane krvi ka mozgu.
Ali mozgu treba za njegovo oporavljanje naročito da-
ti nužnu, punu meru sna; je r san je za celog čoveka
isto što je navijanje za sat. (U por. „Svet kao volja
i predstava” , II, 217— 3. izdanje II, 240.). Ta mera
biće utoliko veća što mozak više radi; ali ako ie
prekoračimo, onda prosto gubimo vreme, jer onaa
san gubi u intenziji ono što dobija u ekstenziji.
(Upor. ,,Sv. kao v. i pr.” , II, 247— 3. izdanje I I
275.*). Treba, dakle, dobro shvatiti da naše mišlje-
nje nije ništa drugo do organska funkcija mozga, te
da se, prema tome, u pogiedu naprezanja i mira, od-
nosi analogno sa svakim drugim organskim radom.
Kao što prekomerno naprezanje kvari oči, tako isto
kvari i mozak. S pravom je kazano; mozak misli,

* San je parče smrti, koje mi anticipando (unapred)

uzamljujemo i kojim održavamo i obnavljamo iivot koji ie
iscrpen preko dana Le sommedl est un emprunt fait a la
mort (san je zajam ućinjen od smrti). San uzajmljuje od
smrti radi održavanja života. Ili: on je privremena kamata
od smrti, koja je otplata kapitala. Ova će se u toliko doc-
nije zatražiti što je kamata plaćana više i pravilnije. S.
 kao što stomak vari. Zabluda o nematerijalnoj, je£[.
nostavnoj duši ko ja uvek i po prevashoastvu mi3li.
i koja je, otuda, neumorna, a u mozgu stanuje bez
ikakvih potreba na svetu; ta, veiim, zabluda zaista
je navela mnogo njih na besmislene postupke, te su
otupeli svoje umne snage, kao što je na primer,
Fridrih V eliki jedanput pokušao da se sasvim od'
vikne od spavanja. Profesori filo zo fije dobro bi uči-
nili kad ne bi svojom pravoslavnom bapskom filo-
zofijom podržavali takvu zabludu koja je i prak-
tički ubitačna. Treba da se naviknemo da svoje um-
ne snage smatramo kao čisto fiziološke funkcije, te
đa prema tom e s njim a postupamo, da ih, dakle,
razumno štedimo, naprežem o itd., i da pomislimo
da svaki bol, muka, nered, ma u kom delu tela da
ih osečamo, dira m ozak. Za to će nas najboije uči-
niti sposobnim Kabanis svojom knjigorn Đesrap-
91
T 1

portst du physique et đu m oral de Fhomme

To. Što se msu na to što sam ovde
preporučio, i jeste uzrok što su m nogi veliki umovi
i veliki naučnici u starosti postali siaboumni, deti-
jnasti, pa i ludi. Tako su, na prim er, slavljeni en-
gleski pesnici ovoga veka, kao V a lter Skot, Vords-
vort i m nogi drugi, u starosti, pa već i u šezdesetim
godinama postali um no tupi i nesposobni, čak su i
u blesavost pali, je r su, svi nanaamljeni velikim ho-
norarom, književnost u pražnjavali kao zanat, dakle
pisali zbog novca. T o v o d i neprirođnom napreza
nju, a ko svoga Pegaza upreže u ja ra m i svoju Mu-
zu tera bičem , ispaštaće isto tako kao i onaj k oji je
i Veneri prekom erno služio. Ja slutim da je i Kant
u svojim docnijim godinam a, pošto je , najzad, bio
postao slavan, suviše radio i usleđ toga pao u drugo
đetinjstvo svojih četiri posledn jih godina
Svaki mesec u godini im a jedan naročit i ne-
posredan, od vrem ena nezavisan u ticaj na naše te-
lesno stanje, uopšte, pa čak i na duševno.
 21. Da bi se čovek probio kroza svet, korisno je
da ponese sa soborn veliku količinu obazrivosti i
popustljivosti; ona prva će ga sačuvati od štete i
gubitka, a ova poslednja od svađe i zađevice.
Ko mora da živi među ljudima, ne sme ni jednu
inđividuainost, pa ni najgoru, najjadniju i najsmeš-
niju, bezuslovno da odbacuje, pošto je nju već sa-
ma piiroda odredila i đala. Štaviše, trebalo bi da
je primi kao nešto što se ne da izmeniti, što, na os-
novu jednog večnog metafizičkog principa, mora da
bude takvo kao što jeste, a u rđavim slučajevima
neka pomisli: ,,Pa i takvih mora biti.” Ako misli
drukčije, onđa čini nepravo i izaziva onoga drugog
na borbu na život i smrt. Jer svoju individualnost,
tj. svoj moralni karakter, umne sposobnosti, tempe-
ramenat, fiziognomiju itd., ne može niko da pro-
meni. Ako mi, sada, njegovo biće sasvim osudimo,
onda mu ne ostaje ništa drugo nego da se s nama
bori kao sa smrtnim neprijateljim a; je r mi hoćemo
da mu priznamo pravo na egzistenciju samo pod tim
uslovima da postane drugi, dok je on, međutim,
nepromenljiv. Zato, dakle, da bismo mogli živeti
među Jjudima, moramo svakoga da pustimo da živi
i đa ga prim im o sa njegovom datom individualno-
šću, pa ma kakva je ona ispala; a smemo samo
da se trudimo da se njom e koristim o onako kako
to ona, prema svojim osobinama, dopušta, ali niti
se možemo nadati da će se prom eniti, niti je smemo
prosto na prosto osuditi onakvu kakva jest. To je
pravi smisao izreke: leben und ieben lassen.65 Među-
lim, taj zadatak nije tako lak kao što je pravedan;
i može se nazvati srećnim onaj k o ji sme mnoge i
mnoge individualnosti zanavek da izbegava. Dotle,
da bism o naučili đa snosimo Ijude, treba svoje
strpljenje vežbati na m rtvim predm etim a k oji usled
neke mehaničke ili druge fizičke nužnosti, stavijaju
se jogunasto nasuprot nasem radu; a za to nam se

Živeti i pustiti drugoga da Živi. Pr

 svakoga dana pruža prilika. Iskustvo koje smo steHi
na taj načm, posle ćemo naučiti da prenesemo ™
Ijude, imajući pri tome na umu da i oni, ma „ „ ko
način da su nam na smetnji, takvi moraju da”bu
na osnovu prirodne nužnosti tako isto stroge kao
J

što je ona usled koje m rtve stvari dejstvuju; zato

ako Ijutim o zbog njihovog rada je tako
ludo kao kad bismo se Iju tili na kamen koji nam se
dokotrljao pod noge. K od nekih je najpametnije
pom isliti: „Prom eniti ga neću, dakle ću se njime
koristiti.”
22. M ora čovek da se divi, koliko se lako i brzo
u razgovoru pckazuju srodnost ili različitost duha
i osećanja: na svakoj sitnici mogu se osetiti. Neka
se razgovor tiče i najdaljih, sasvim indiferentnih
stvari, onda između dva lica koja su u glavnom
heterogena, gotovo svaka rečenica jednoga od njih
onome drugome biće m anje ili više neprijatna, ili
ga poneka nalju titi lica, naprotiv
osećaju svemu lzvesno anje koje se
pri velikoj nasi sliva u potpunu har*
moniju, a moše đa se stopi i unisono. Iz toga se,
prvo i prvo, objašn to su sasvim obični ljudi
____ _ _ ____ _______
tako druževni i svuda tako dobro dru-
štvo. što oni zovu „vaijan e, drage čestite Ijude
Kod neobičnij ih b iva ob m u to to tim viŠe što su
odliČniji, tako da se u svojo, odvoien osti katkad
mogu od srca radovati Što u neicome drugom
otkrili jednu žicu k oja je njim a srodna. pa ma KO-
liko da ie mala. Jer svakl m ože drugom e da bude
samo onoliko koliko je ovaj jem u On k o ji su
odista veliki um ovi, ti v iju svoja gnezda na visma-
ma, usamljeni, kao orlovi. — A li, drugo, tim e se
može objasniti kako se Iju d i istoga m išljen ja tako
lako sastaju, kao da se privlače m agnetično: srodne
duše pozdravljaj u se izdaleka. Ralzume se, to čem o
najčešće m oći posm atrati kod lju đ i n iskoga oseća-
nja i slaboga uma; ali to je sam o s toga što n jih
ima na čitave legione, a b o lje i o d lič n ije naravi
naprotiv, jesu i zovu se retke. Prem a tom e, na pri-
mer, u nekoj velik oj, na praktične c ilje v e u pravlje-
 noj zajednici, dva prava nitkova poznaće jedan dru-
gog tako brzo, kao da nose ratnu značku, i naskoro
će se udružiti, da kuju neku zloupotrebu ili kakvo
izdajstvo. Tako isto, ako, per impossibile, zamisli-
mo jedno veliko đruitvo od samib vrlo razumnih i
duhovitih ljudi osim đva glupaka koji b i takođe tu
bili, onda će se ova đvojica osećati simpatetički pri-
vlačeni jeđan drugome, i naskoro će se i jedan i
drugi u svojoj duši radovati što je ipak naišao b a r
na jeđnoga pam etnog čoveka. Zaista je Čudnovato
videti svojim očima kako dva čoveka, naročito od
onih koji su m oralno i intelektualno zaostali, p ri
prvom susretu jedan dru gog poznadu, kako revnos-
no teže da se jedan drugom e približe, kako, p rija-
teljski i radosno zdraveći se, h itaju jedan drugom e
u susret, kao da su stari poznanici; to je tako čud-
novato da čovek dolazi u iskušen je da, prem a bu-
dističkom učenju o m etem psihozi, pom isli da su
već u jednom ran ijem životu b ili p rija te lji.
Međutim, ima nešto što, i u slučajevima velikog
slaganja, Ijude drži odvojene jednog od drugog, i
što često izaziva i prolazne disharmonije među nji-
ma; a to je različnost trenutnog raspoloženja, koje
je gotovo uvek kod svakoga čoveka dm kčije, prema
njegovom trenutnom poiožaju, zanimanju, okolini,
telesnom stanju, trenutnom toku m isli i td. To je
ono što stvara disonanee među ljudim a kod kojih
inače vlada najveća harmonija. Traditi se uvek oko
otklanjanja toga što kvari harm oniju i moći uvesti
stainu temperaturu, biio bi delo najveće obrazova-
nosti. Koliko jednakost raspoloženja čini za neko
društvo, može se videti po tom e što i m nogobrojno
društvo oseti potrebu živog međusobnog saopšte-
nja i iskrenoga učešća, na opšte zadovoljstvo, čim
na sve njih u isti mah i na isti način dejstvuje ne-
Što objektivno, bilo to neka opasnost ili nađa, bilo
neka vrst ili redak prizor, pozorišna predstava, svir-
ka ili ma šta drugo. Jer takvi u ticaji ugušuju sve
privatne interese 1 na taj način stvaraju opšte je-
dinstvo raspoloženja. U oskudici takvog objektivn og
uticaja, društvo se redovno laća subjektivnoga, i
tako su flaše obično sredstvo za unošenje zajednić-
koga raspoloženja u društvo. Cak i kafa i čaj služe
tome smeru.
Ali baš ona disharmonija koju raznoličnost tre*
nutnog raspoloženja onako lako unosi u svaku za-
jednicu, ona nam i objašnjava u nekoliko zašto u
sećanju oslobođenom od takvih štetnih, iako pro-
iaznih, uticaja, svaki se javlja kao idealiziran, šta
više, katkađ gotovo kao preobražen, Sećanje dej-
stvuje kao sabirno sočivo u mračnoj komori: ono
sve skuplja i na taj način stvara sliku mnogo lepšu
nego što je njen original. Korist da budemo gledali
na taj način, dobijamo u nekoliko več svakim odsu-
stv’om. Jer, iako sećanju, da bi đovršilo idealiziranu
sliku, treba mnogo vremena, ipak ono počinje da
radi na njoj ođmah. Zato je, štaviše, rnudro po-
kazivati se svojim poznanicima i dobrim prijate-
ijima samo u velikim razmacima vremena; i onda
ćemo, kad se s njima opet sastanemo, videti da je
sećanje več učinilo svoje. p
23. Niko ne može da vidi više sebe. Time noću
da kažem da svaki vidi na drugome samo onoliko
koliko je sam, jer svaki može drugoga da p°jnai i
razume samo u onoj meri u kojoj mu đopušta nje-
gova inteligencija. Ako je sad ova od najniže vrste,
onda če svi umni darovi, pa i najveći, promašiti
svoje dejstvo na njega, i on na onome koji je tako
visoko odaren, neće opaziti ništa drugo osim onoga
što je u njegovoj individuainosti najriiže, dakle
samo sve njegove slabosti i sve mane u tempera-
mentu i karakteru. Za njega će ovaj biti sastavljen
samo iz njih. Više umne sposobnosti ovoga za njega
postoje toliko isto koliko za slepca postoje boie.
Jer svi su duhovi nevidljivi za onoga koji duha
nema, i svaka ocena je proizvod iz vrednosti onoga
što se ocenjuje i sfere saznanja onoga koji ocenju-
je. Iz toga iziazi da, kada razgovaramo s nekim, mi
se uvek s njime izjednačujemo, pošto sve što bi
moglo da nas izdigne nad njim, iščezava, a samo-
pregorevanje koje ie za to potrebno, ostane sasvim
nepoznato. Ako sada ponuslimo kako su većina Iju-
 di nislH.fi sposobnosti i niskoga osećanja, dakle kako
su skroz prosti, onda ćemo uvideti da je nemogućno
s njima govoriti a da za to vreme (po analogiji sa
električnim deljenjem) i sami ne postanemo prosti,
i onda ćemo temeljno razumeti pravi smisao i isti-
nitost izraza: sich gemein machen,66 ali ćemo rado
tražiti da izbegnemo svako društvo s kojim kažemo
da se sporazumevamo samo pomoću partie honte-
use67 svoje rođene naravi. Tako isto, uvidećemo da
ima samo jedan način da glupacima i ludacima po-
kažemo svoj razum, a to je: da ne govorimo s nji-
ma. Ali, naravno, onda će se mnogi u društvu ose-
ćati kao igrač koji bi došao na bal gde su sami
hromi: s kim da igra?
24. Ja visoko cenim, kao jednoga izabranog od
stotine, onoga čoveka koji, imajući da čeka nešto,
sedi besposlen a ne počne odmah da lupa ili kucka
po taktu s onim što mu baŠ dođe do ruku, recimo
sa svojim štapom, nožem, viljuškom ili ma čim
drugim. Nema sumnje, đa taj čovek misll na nešto.
A mnogim Ijuđima, naprotiv, vidi se po licu da je
kod njih viđenje sasvim zauzelo mesto mišljenju:
oni hoće klobaranjem da postanu svesni svoje egzi-
stencije, ako, recimo, siučajno nemaju pri ruci ci-
garu, koja baš tome cilju i služi. Iz istoga razloga
oni i jesu uvek do krajnosti pažljivi za sve što se
oko njih dešava.
25. Larošofuko je vrlo zgodno primetio da je
teško nekoga u. isti mah visoko poštovati i jako vo-
leti.68 Prema tome, imali bismo izbor da li hoćemo
da se trudimo steći u ljudi Ijubav ili poštovanje.
Njina ljuibav uvek je sebična, iako na naj raznovrs-
nije načine. Uz to, ono čime se zadobija, često je *

* Praviti se prostim; gemein znači i ,,zaj ednički”. Pr.

17 Sramna strana, mrlja. Pr.
* Evo tekst Maksime na koju šopenhauer misli: ,,I1
est (iifficile d’aimer ceux que nous n'estimons point; mais
il ne I'est moins d'&imer ceux que nous estimons beaucoup
plus que nous". (Teško je voleti one koje ne poštujemo
nikako; ali je tako isto -tesko voleti one koje cenimo mnogo
vlše od sebe) (Laroš, izdanje Bibl. nationale, str. 71.
 takvo da se njime ne možemo ponositi. U glavnom*
ncJko će biti u toj meri omiljen ukoliko stavlb
nisko svoje zahteve na duh i srce onih druadh \ ti
ozbiljno i bez pretvaranja, a tako isto ne Tamo £
onoga gledanja kroz prste koje potiče iz preziran]a.
Ako li se, pri tome, setimo one izreke Helvesiusove
toliko istinite: Le degrć d'esprit nćcessaire pour
nous plaire, est une mesure assez exacte du aegrć
đ'esprit que nous avons,69 — onda iz tih^ premisa
izlazi zaključak. . . — Naprotiv s poštovanjem ljudi
stoji obmuto: ono im se mora iznuditi protiv njiho*
ve volje, pa zato ga većinom i kriiu. Ali s toga narrt
u duši daje mnogo veće zadovoljenje; po^tovanje
stoji u srazmeri s našom vrednošćii, a to za ljubav
ljudsku ne važi neposredbio, je r ona je subjektivna,
a poštovanje objektivno. Ljubav nam je, naravno,
korisnija.
26. Većim ljudi su tako stibjektivni da za njih,
upravo, ništa nema interesa do li oni sami i isključk
vo oni sami. Otuda dolazi da oni pri svemu što se
kaže, odmah pom išljaju na sebe, i svaka slučajna,
ma koliko daleko veza s nečim što se njih tiče,
obuzima i prikiva celu njihovu pažnju, tako da im
ne ostaje više moći da pojm e objektivni predmet go-
vora; tako isto, kod njih ne vrede nikakvi razlozi
čim im se protive njihovi interesi ili njina sujeta.
Zato bivaju tako lako rasejani, tako lako uvređeni,
dirnuti i ožalošćeni, da čovek, kada rna o čemu ob-
jektivno govori s njim a, ne može dovoljno da se
uzme u pamet te da se sačuva cd kakve b ilo moguć-
ne, možda neprijatne veze onoga što je rekao sa
njihovim cenjenim i nežnim ja koje tu pred njim
stoji; jer njima je stalo samo da toga ja, a inače
ni do čega drugog, i dok za ono što je u tuđem go-
voni istinito i tačno, ili lepo, fino, duhovito, nemaju
smisla i osećanja, dotle im aju najnežniju osetljivost
za sve ono što bi, ma i na n ajd alji i najposredniu

" Stupanj duha koji je potroban pa da nam se

dopadne, prilicno je tačna mera stupnja duiha kojd mi
mo. Pr
 način, rooglo da uvredi njihovu sitničarsku sujetu,
ili 5to bi raoglo, ma na koji način, štetno da se od-
nosi na njihovo dragoceno ja . Oni u toj svojoj po-
vredljivosti liče na male kučiće. kojima čovek tako
Iako. i ne opazivši. staje na noge i onda mora da
sluša njihovu ciku: a tako isto mogu se uporediti
i sa bofesnikom koji je pokriven ranama i gukama,
kod koga čovek mora najopreznije da se čuva od
svakog dodira. Aii neki u tome teraju tako daleko
da duh i razum koji čovek u razgovoru s njima
pokaže, ili koje dovoljno ne sakrije, sm atraju prosto
kao uvredu: oni je. doduše. isprva još kriju, ali
zatim onaj koji je bez iskustva. uzalud razm išlja i
Jupa glavu: čime li je to. za ime Boga, mogao na-
vući na sebe njihovu mržnju i gnev. AH tako isto
može čovek da im polaska i da ih zadobije. Zato je
njihov sud većinom podmičen, i nije ništa više do
pretenzija u korist njihove stranke ili klase ali nije
objektivan i pravedan. A sve to osniva se na tome
Što kođ njih volja đaleko nadm ašuje saznanje, i što
njin neznatni intelekt stoji sasvim u službt volje od
koje ne može ni jedan trenutak da se oslobodi.
Za tu jadnu subjektivnost Ijudsku, tisled koje
oni sve dovođe u vezu sa sobom i od svake misli
odrnah u pravoj liniji vraćaju se na sebe, imamo
neobično jak dokaz u astrologiji, koja dovodi u
vezu tok nebeskih tela sa Ijudskim bednim ja, i ve-
zuje komete na nebu sa zađevicama i nitkovlucima
na zemiji. Ali to se dešavalo u sva vremena. čak i
u najstarija (V na pr. Stob. Eclog. L. I. s. 22.9. pag.
478.)
27. Pri svakoj gluposti koja je u javnosti ili u
društvu izrećena ili u književnosti napisana i dobro
primljena, ili bar nije ohorena. ne treba oćajavati i
misliti da će na tome ostati; naprotiv. treba znati
da če zatim stvar postepeno biti preživana. osvetlje-
na, promišljena, izmerena. pretresena i da će najzad
o n joj većinom biti donesen tačan suđ, tako da će.
posie vremena koje odgovara njenoj teškoći, svi
pojm iti ono što je bistra glava odmah viđeia. Ali
za to vrem e, naravno m oram o se strpiti. Jer jedan
Covek s oravilnim suđenjem među onlma W
su u zabludi, liči na onoga č iji sat ide
jednoi varoSi gde su svt satovi na tomjevima p o »e i
no udešeni. Jedini on zna tačno vreme, ali šta mu
to vredi? Ceo svet upravlja se prema rđavo udeše.
nim varoŠkim satovima, pa čak i oni koji znaju da
jedino sat onoga prvoga pokazuje pravo vreme.
28. Ljudi im aju s decom tu sličnost što postaju
neučtivi ako ih razmazimo; zato ne smemo ni prema
kome da budemo suviše popustljivi i ljubazni. Kao
što, po pravilu, nećemo izgubiti prijatelja ako mu
odbijem o zajam k o ji on od nas traži, ali vrlo lako
ako mu ga damo; tako ga isto nećemo lako izgubiti
ako se prema njem u pokazujem o ponositi i nešto
malo nemarai, ali ćemo ga često izgubiti ako smo
prema njenu suviše prijatn i i predusretljivi, jer on
onda postaje arogantan i nesnosan, a usled toga ce
među nama doći do raskida. A narocito pomisao da
su nam potrebni, lju d i prosto ne m ogu da podnesu,
nju redovno prate obest i arogancija. K od neKin se
ta pomisao u izvesnoj m eri ja v lja već i usled toga
što se s njim a upuštamo, recim o često ui povsr J
s njima razgovaramo; ođmah će uobraziti aa mi
moramo od njih nešto i da pretrpim o, te će po£U-
šavati da prošire granice učtivosti. Zato vOveK moze
samo s malo njih prisnije da se druži, i mora na-
ročito da pazi da se ne upušta sa niskim pnrodama.
Jer ako jedan od tih čak pom isli da je on mem
mnogo potrebniji nego ja njeanu, on će se odmah
osećati kao da sam nešto ukrao: zato će se truditi
da se osveti te da to povrati. Nadm oćnost u druže-
nju možemo zadobiti samo onda ako nam drugi
ljudi nikako nisu potrebni i to im pokažemo. S toga
je korisno svakome, bilo čoveku ili ženi, s vremena
na vreme da pokažemo da m ožem o vrlo dobro da
budemo besz njega: to utvrđuie prijateLjstvo; šta-
više, većini ljudi ne može škv^diti, ako u svom e p o
našanju prema njima dodamo i malo om alovaženia
jer onda polažu tim veću vrednost na naše p rila ’
teljstvo. Chi non istima, vien stimato (k o ne m ? ,,*
je, biva poštovan), veli jedna iina t ^ ja n tk a ^
 slovica. A ako neko ima u naŠim očima zaista veliku
vrednost, onda to moramo od njega da krijem o kao
da je zločin. To baš nije prijatno, ali je, u naknadu,
istinito. Jedva da i psi podnose veliku ljubam ost, a
kamoli Ijuđi.
29. Ljuđi bJagorodnije vrste i viših sposobnosti
pokazuju često, a naročito u m ladosti, neobičnu
oskudicu u poznavanju Ijudi i života, tako da b iv a ju
lako prevareni ili inače zavedeni, dok niske naravi
umeju mnogo brže i b o lje da se nađu u svetu. To
dolazi otuda što u oskudici iskusiva m oram o da su-
dimo a priori, i što uopšte nijedno iskustvo nije
kao a priori. Ljudi običnoga kova imaju to a priori
već o svome rođenome ja, ali blagorodni i odlični
Ijudi ne, jer baš kao takvi, oni se od onih drugih
veoma razb'kuju. Pa pošto ovi ocenjuju mišljenje
i delanje onih prema svome mišljenju i radu, to se
račun ne slaže.
Aii čak i onda kada takav jedan čovek najzad
bude naučio a posteriori, iz tuđe pouke ili iz rođe-
nog iskustva, Šta se od Ijudi, ukupno uzev, može
očekivati; čak i onda kada bude pojm io da su pet
šestina njih u moralnom i intelektualnom pogleđu
takvi da će onaj koga prilike nisu dovele s njim a
u vezu, bolje učiniti ako ih izbegava i,
koliko je moguće, ostane izvan svakog dođira s nji
ma; čak i onda taj čovek ipak neće m oći im ati do-
voljno jasan pojam o n jih ovoj sićušnoćti i bednosti,
nego će neprekidno, dokle god živi, imati još da ga
proširuje i dopunjava; ali, dotle, vrlo često će se,
na svoju rođenu štetu, prevariti u računu. Osim t o
ga, i kada bude usvojio tu pouku, ipak će mu se kat-
kad đesiti da, dospevši u društvo dotle nepoznatih
ljudi, mora da se divi kad ih vid i kako svi, sudeći
po njihovom govoru i izrazu lica, izgledaju sasvim
razumni, pošteni, iskreni, časni i vrli, uz to možda
još i nametni i duhoviti. A li to ne b i trebalo da ga
zavede, je r dolazi prosto otuda što priroda ne radi
kao rđavi pesnici, k o ji kada hoće da predstave luda-
ke ili nitkove, to rade tako nezgrapno i s providnom
namerom, da nam se čin i kao da iza svakog takvog

Ai
lica vidim o pesnika k oji ih neprekidno tera u laž
dovikujući nam radi onomene: „Ovo je nitkov, ovo
je budala; ne verujte mu ništa što kaže!" Naprotiv,
priroda radi kao Sekspir i Gete, u čijim delima
svako lice, dok pred nama stoji i govori, ima pravo,
je r je shvaćeno tako objektivno da nas nateruje đa
v erao učešća u njegovoj stvari; je r 3« to
kao dela prirode razvijeno iz jednoga unutrašnjega
principa, usled koga se njegove reči i dela pokazuju
kao prirodni, dakle nužni. K o, dakle m isli da u svetu
điavoii nikad ne idu bez rogova a budale bez prapo-
raca, biće uvek njin plen ili njina igračka. Dodajmo
tome još da lju di u druženju, kao mesec i grbonje,
pokazuju uvek samo jednu stranu, i da svaki ima
urođeni dar da, pom oću m im ike, i svoje lice pretvo-
ri u masku koja predstavlj a vrlo tačno ono što bi
on trebalo da buđe; pošto je ta maska udešena isklju-
čivo za njegovu inaividualnost, to mu ona tačno
prianja, tako da je obmana potpuna. Svaki se njome
služi kad god treba nekom e đa se ulaže. N jo j treba
toliko isto verovati k olik o i m aski od navoštenog
platna, im ajući na umu izvrsnu talijansku poslovicu:
Non e si tristo cane, che non m eni la coda (nijedan
pas nije tako žalostan da ne maše repom )
U svakom slučaju va lja nam ižljiv o čuvati
da o kakvom čoveku s kim sm o se prvi put sastali
ne dobijem o suviše p ovoljn o m išljen je, inače ćemo
u većini slučajeva na svoju rođenu štetu i sramotu,
b iti razočarani. P ri tom e zaslužuje naročite pažnje
ovo: BaŠ se u sitnicama pokazuje ljudski karakter,
je r tu čovek ne pazi na svoje držanje; i tu možemo
često na sitnim radnjam a, na prostim manirima,
lako da posmatramo onaj bezgranični egoizam k o ji
ne poznaje ni najm anji obzir prem a drugim a, k o ji
će se, zatim, raspoznati i u većim stvarim a, iako
ga ljudi prikrivaju. A takve p rilik e ne treba da pro-
pustimo. Kad se neko ponaša b ezoozim o u mžuim
dnevnim događajim a i okolnostim a u životu, u stva-
rima za koje važi de m inim is lex non curat;70 kada *

* Zakon ne vodi biigu o sitnicama. Pr,

 traži u tim stvarima samo svoju korist ili svoju
udobnost na štetu drugih; kada prisvaja sebi ono
što je određeno za sve itd.: onda budite uvereni da
u njegovom srcu nem a pravednosti, nego da će i u
krupnim stvarima biti nitkov, čim m u zakon i sila
ne vezuju ruke, i nem ojte ga puštati preko praga.
StaviŠe, onaj koji baz straiia gazi zalkone svoga
kluba gaziće i zaton e državne, čim to bude m ogao
bez opasnosti.*
Ako nam neko s kim smo manje ili više prisno
vezani, učini nešto nažao, onda nam ostaje samo
da se upitamo da li on za nas toliko vredi da hoće-
mo da primimo od njega još koji put i češće to isto,
i još malo pojačano, ili ne. (Oprostiti i zaboraviti
znači stečeno dragoceno iskustvo baciti kroz prozor.)
U potvrdnom slučaju nema šta da se kaže: jer tu
govor slabo pomaže; onda tu moramo, s opomenom
Hi bez nje, da pustimo stvar neka ide, ali treba da
znamo da smo onda dobrovoljno pristali da je pre-
trpimo i drugi put. U odrečnom slučaju valja nam
s mesta i zanavdk raskinuti s dragim prijateljem ,
ili, ako je to sluga, otpustiti ga. Jer, danom prili-
kom, on će učiniti neizostavno baš to isto ili nešto
tome potpuno slično, i ako nas sađa svečano i iskre-
no o protivnome uverava. Sve, sve može čovek da
zaboravi, samo ne sebe samoga, svoje rođeno biće.
Jer karakter se prosto ne da popraviti, pošto sve
radnje čovekove potiču dz jednog unutrašnjeg prin-
oipa, usled kojega on u istim okolnostima mora da
postupa na isti način a ne može drukčije. Treba
pročitati m oj nagrađeni spis o takozvanoj slobodi
volje, i osloboditi se zablude. Zato, ako se pomiri-
mo s prijateljem s kojim smo b ili prekinuli, onda
je to slabost koju ćemo im ati da ispaštamo kada
ovaj, prvom prilikom , opet učini upravo i baš ono
isto što je ranije izazvalo raskid; a on će to činiti
Kad bi u ljudi, takvi kao što većinom jesu, dobro
bilo jače od zla, bilo bi bolje uzđati se u njinu pravednost,
pravičnost, zabvalnost, veraost, ljubav ili sažaljenje, nego
li na njm strab; ali pošto je to kod njih sve obrnuto, onda
je koiisnije posiupati na suprotni načm. S.
sa jo§ više drskosti je r če u duši biti svestan da m\
ne možemo da budemo bez njega. To isto važi
oterane sluge koje ponovo uzmemo u službu. Isto
tako i iz istog razloga ne smemo očekivati da će
neko u promenjenim okolnostima raditi isto što je
ranije radio. Naprotiv, ljudi meniaju svoje raspo*
loženje i vladanje tako isto brzo kao što se menja
njihov interes; štaviše, njina nemarnost izdaje im
menice na tako kratak rok da bi čovek morao
imati još kraći vid pa da ih ne protestira.
Pi etpostavivši da smo radi znati kako će neko
postupati u nekom položaju u k oji imamo nameru
da ga stavimo, onda ne smemo cia se oslonimo na
njegova obećanja i uveravanja. Jer, ako uzmemo da
govori iskreno, on ipak govori o jednoj^ stvari koju
ne poznaje. Zato moramo njegovo držanje da iz-
računamo jeđino iz prilika u koje treba da stupi,
i iz sukoba između n jih i njegovog karaktera.
Da bismo uopšte jasno i tem eljno razumeli (a
to je veoma potrebna) koliko su ijudi u stvaii vrlo
žalosni, neobično je poučno upotrebiti ^njihov rad
i ponašanje u literaturi kao komentar njihovoga ra-
da i ponašanja u praktičnom životu, i vice versa.
To je vrlo korisno da se ne bismo prevarili ni u
sebi ni u njima. Ali, pri tome, ni jedna crta od
osobite niskosti ili gluposti, na koju u životu ili u
književnosti naiđemo, ne treba nikada da nam bude
predmet ljutnje i jeda, nego samo predmet sazna-
nja; i to na taj način što ćemo u njemu gledati sa-
mo jedan nov prilog karakteristici roda Ijudskog i,
po tom, zapamtiti ga. Tada ćemo ga posmatrati
onako kao što, otprilike, m ineralog posmatra je-
dan vrlo karakterističan primerak neKog minerala
koji mu je došao do ruku. Izuzetaka ima nepojmlji-
vo velikin, a razlike među individualnostima su og-
romne, ali, ukupno uzev, kao što je odavno rečeno,
sa svetom zlo stoji: divljaci jedan drugoga jedu, a
pitomi jedan drugoga varaju, i to se zove tok sveta
Pa šta su i države, s celom svojom veštačkom ma-7 1
71Obmuto. Pr.
 om upravljenom napolje, i nasilnira
sredstvima, drugo do mere preduze da bi PO
granice bezgraničnoj nepravednosti ljudskoj?
Zar ne vidimo u celoj istoriji kako sva!;i kralj, čim
se on učvrstio i njegova zemlja uživa izvesno blago-
stanje, time se koristi te da sa svojom vojskom,
kao s kakvom razbojničkom četom, napadne
sedne države? Zar ratovi, u osnovi razboj
nički pohodi? U staro doba, pa i u srednjem veku,
pobeđeni su.postajali robovi pobedilaca, tj. u osnovi
uzev, oni su morali za ove da rade; ali to isto mora-
ju i oni koji plaćaju ratne kontribucije: oni, naime,
daju prinos od ranijeg ra<da. Dans toues les guerres
il ne s' agit que de voler, veii72 Volter, a Nem ci neka
to dobro utuve.
30. Nijedan karakter n ije takav da bi smeo b iti
ostavljeft samome sebi i pušten da ide kako hoće,
nego svakome su potrebni p ojm ovi i maksime koje
če ga voditi. A li ako u tom e teram o suviše daleko,
te od urođenoga karaktera hoćem o da stvorim o dru-
gi, veštački i naročito stečen razumnim razmišlja-
njem, onda ćemo se uškoro u veriti da Naturam
expellas furca, tamen usque recurret73).
Naime, m ože čovek vrlo đobro uviđati istinitost
nekoga pravila za ponašanje prem a drugima, m ože
čak j ‘ sam takvo praviio pronaći i zgodno izraziti,
pa ee se ipak u istinskom životu o njega ogrešiti.
Ali zbog toga ne treba izgubiti hrabrost i m isliti
da je u životu nemoguće u pravljati svoje ponašanje
po apstraktnim pravilim a i m aksim am a, te da je
najbolje pustiti sebi na volju . N ego s njim a je kao
i sa svima teorijsk im propisim a i uputstvim a za
praktične stvari: p ra vilo razum eti je jedn o, naučiti
ga vršiti — drugo. Ono p rvo se stiče razum om , od
jednom ; ovo arugo vežbanjem , m alo po m alo.
Učeniku pokazujem o kako instrum entu meću
prsti, kako se daju i o d b ija ju udarci rapirom , a on
odmah, i p ored n a jb o lje v o lje , greši p ro tiv naših

nu svima ratovima glavno je krasti. Pr.

7i jpjirodu ćeŠ uzalud isterati, tpak će se opet vratdti. Pr.
 uputstava, i onda mi d a je nem o će pazlti na
njih u brzini čitanja nota i u žestini orbe, Pa _ ipak
.
sve to nauči vežbanjem, malo po maio, uz posrta-
nja, padanje i ustajanje. Tako isto ide i sa praviliroa
gramatike u pisanju i govoren nju na latinskam je-
ziku. Na isti način postaje od glupaka dvoramn; od
usijane glav fin i vetski čovek; od čoveka iskre-
noga, zakopčan. Pri svem tom, takva samodresura,
stečena dugom navikom , uvek će dejstvovati kao
presija s polja, a p rirod a nikada sasvim ne prestaje
đa jo j protivi, i katkad će je probiti. Jer svako
postupanje po apstraktnim maksimama ima se pre
ma postupanju iz prvobitne, urođene naklonosti kao
što se veštačko delo, npr. jedan sat, kod koga su
form a i kretanje nam etnuti mateiriji njim a stranoj,
odnosi prem a živom organizm u, kod koga su mate
rija i form a međusobno prožeti jednu celinu,
tome odnosu stečenoga karaktera prema urođe-
nome potvrđu je se jedna izreka cara Napoleona;
Tout ce qui n'est pas naturel est im parfait74). Ona
se može, uopšte sm atrati kao p ra vilo ko^ važi o
svemu, b ilo fizičn om e 11 m oralnom e, a od njega je
jed in i izuzetak, k o lik o se sećam, p rirod n i aventurin
(m ineralozi ga znaju) m ože uporediti
veštačkim
Zato ovde čito op om in jem da se lju di ču
vaju svake afektacij Ona ek izaziva om a
vanje: prvo, kao prevara, k o ja je , kao takva, kuka-
vička je r potiče iz siraha; drugo, kao osuda samoga
sebe samim sobom , pošto tu čovek hoče da izgleda
ono što n ije i što mu, otuda, izgleđ a da je b o lje od
njega. K o afektira neku osobinu i h vališe se njom e,
taj sam p n zn aje da ie nem
Ako se neko razm eće hrabrošću, ili ućenošću,
i'li pameću, ili duhom , ili srećom k od žena, ili m a
čim drugim ; onda se o d a tie m ože za k lju č iti da m u
baš u tom e nešto nedostaje: je r on om e k o ji od ista
neku osobinu potpuno im a, ne pada na p am et da
je iznosi na v id ik i afek tira, nego je o tom e sasvim

74 Sve što nije prirodno, nesavršeno je. Pr.

 uveren i miran. To je i smisao španske poslovice:
Herrađura que chacolatea clavo le falta (u. potko-
vici koja zvekeće nema jednog ek sera). Svakako,
niko ne sme bezuslovno da baci kaj da se po-
kaže ceo kakav je; je r je potrebno prikriti one mno-
ge životinjske strasti u našoj p riro d i: a li to opravda-
va saimo ono što je negativno, disim ulaciju, a ne
pozitivno, sim ulaciju Tako isto, treba znati da
afektiranje pozna još pre no što je postalo jasno
šta neko upravo afektira. I najzad, ne može za dugo
trajati, nego će maska najzad spasti. Nemo potest
personam diu ferre fictam. Ficta cito in naturam
suarn recidunt75). (Seneka, De clementia, L. I. c. 1.)
31. Kao što neosetno nosimo težinu svoga rođe-
noga tela, a osećamo težinu drugog tela koje hoćemo
da pokrenemo; tako isto ne osećamo svoje rođene
mane i poroke, nego samo one drugih ljudi. A li
svaki ima na drugome ogledalo u kom e jasno vidi
svoje rođene poroke, mane, neuputnosti i odvratno-
sti svake vrste. A li on tu većinom radi kao pas k o ji
iaje na ogleđalo je r ne zna da vid i sebe samog, nego
misli da je to đrugi pas. K o drugom e pravi zam erke,
taj sam sebe popravlja. Dakle, on i k o ji im aju sklo-
nost i naviku da spoljašnje ponašanje drugih lju di,
i u opšte sve što oni rađe ili ne rade, podvrgavaju
pažijivoj i strogoj k ritici, rade tim e na svo jo j ro-
đenoj popravci i usavršavanju; je r oni će im ati do-
voljno pravednosti, ili bar ponosa i sujete, te da
sami ono što tako često osuđuju o
onima koji su tolerantni važi obmuto: Hanc veniam
damus petimusaue vicissim76). Jevanđelje moralizira
prekrasno o tmu u tuđem i brvnu u rođenom oku,
ali priroda oka je takva da ono gleda samo napolje
a ne može da vidi sebe; zato, da bismo saznali rođe-
ne mane, zgodno je sredstvo primetiti ih i koreti
na drugima. Za našu popravku potrebno nam je
ogledalo. To pravilo važi i u pogledu stila i načina

” Niko ne može dugo da nosi lažnu obrazinu. Sve što

je izveštačeno, vraća se brzo u svoje prirodno stanje. Pr.
76Ovu slobodu dajemo, ali je tražimo i za sebe. Pr.
 pisanja: ko se, u njima, nekoj novoj ludosti divi
posle će jo j podražavati. Zato u Nemačkoj svaka
ludost tako brzo zahvata oko sebe. Nemci su vrlo
tolerantni, vidi se. Hanc veniam damus petimusaue
vicissim, to je njihova deviza
32. Čovek orodniLje 1 misli u mladosti
da su glavni i o dno si, i veze koje iz njih
postaju, idealni, tj. koji počivaju na sličnosti karak
tera, načina mišljenja, ukusa, umnih sposobnosti
itd.; ali docnije uvidi da su to reaini odnosi, tj. oni
koji se osnivaju na izvesnom materijalnom intcresu,
Oni su osnova svima vezama, pa većina ljudi nema
ni pojm a o drugim odnosima. Prema tome, svakoga
uzimaju prema njegovom zvanju, ili zanimanju, ili
narodnosti, ili porodici, dakle uopšte po položaju
ulozi koje mu je dodelila konvencija; prema njuna
ga sortiraju i fabrički s njim postupaju. Naprotiv
šta je on sam po sebi, dakle kao čovek, po svojim
ličnim osobinama, to se pom inje samo kad se kome
svidi, dakle samo izuzetno; i svaki, čim mu je to
zgodno, dakle većinom, to meće na stranu i ignon-
ra. A li što je nečija vređnost veća, tim će mu se
manje đopasti ta razredba, i on će se truditi da se
iz njene oblasti izvuČe.
A ta razred b i osniva se na tome što su, u ovo-
me svetu nužde i o&kudice, sredstva da se one otklo
ne, ono što je svuda najglavnije i što, otuda, odlu-
čuje.
33. K ao papirm novac umesto srebra, tako u
svetu, umesto pravoga poštovanja i pravoga prija-
teljstva, kursiraju spoljašnji znaci i što je moguće
piirodn ije podražavani njihovi izrazi lica. Međutim,
može se, s druge strane, upitati da li i ima ljudi
koji bi one prave odista i zasluživali. U svakom
elučaju, više polažem na mahanje repa jednoga če-
stitog psa, nego na stotinu takvih ukazivanja pošto-
vanja i izraza lica.
Pravo, istinsko prijateljstvo pretpostavlja jako,
čisto objektivno i potpuno nezainteresovano učešće
u iuđoj sreći i nesreći, a ovo opet, jedno istinsko
ldentiriciranje samoga sebe sa prijateljem . Tome
 se egoizam ljud$ke prirode protivi toliko da pravo
prnateJjstvo spada u one stvari o kojima, kao o
tolosalnim morskim zmijama, ne znamo da ii po-
stoje samo u basni ili negde u istini. Međutim, kat-
kad ima nekoliko veza između ljudi, uglavnom,
naravno, osnovanih na naj raznovrsnij im egoističnim
motivima, u kojima ipak ima jedna mrvica onoga
pravog i istinitog prijateljstva, čime se toliko ople*
menjuju da u ovome svetu nesavršenstva smeju da
nose ime prijateljstva. Oni stoje visoko iznad dnev-
nih veza, koje su više takve da sa većinom svojih
dobrih pomanika ne bismo više progovorili ni jed-
nu reč kad bismo čuli šta oni u našem odsustvu o
nama govore.
Da oprobamo prijateljstvo jednoga prijatelja,
imamo poređ slučajeva gde su nam potrebne ozbilj-
na pomoč i znatne žrtve, najbolju priliku u trenutku
kad ga izveštavamo o nesreči koja nas je istom za-
desila. Tađa se, naime, u njegovim crtama ocrtava:
ili prava, iskrena, nepomućena žalost, ili pak, svo-
jom pribranom m im oćom i prolaznim pokretom,
potvrđuju poznatu izreku Rošfukoa: Dans Tadver-
sitć de nos meilieurs amis, nous trouvons toujours
quelque chose qui ne nous deplait pas.77 ObiČni ta-
kozvani p rijatelji, u takvim prilikam a često jeđva
mogu da se uzdrže i od najm anjeg pokreta za pri-
kriven zadovoljan osmeh. Im a m alo stvari koje Ijuđe
tako sigurno prenose u dobro raspoloženje, kao
kad im pričam o neku veliku nesreću koja nas je
nedavno zadesila, ili kad im otvoreno otkrijem o
neku svoju ličnu slab ost.— Karakterističnoi
Udaljenost i dugo ođsustvo škode svakom pri-
jateljstvu, ma koliko da to nerado priznajem o. Jer
Ijudi k oje ne vidim o, m a to b ili naši najdraži pri-
ja telji, u toku godina sasuše se u apstraktne poj-
move, usled čega saučešće prem a n jim a postaje
umno, čak tradicionalno; učešće živo i duboko ose-
ćano o sfa je za one, k o je im am o pred očim a, ma to
v U nesreći naših najboljih prijatelja ima uvek nešto
što nam nije neprijatno, (Larošfuko veli često a ne uvek,
kao što je Sopenhauer naveo). Pr.
hile samo
?ivon ! ± ^
priroda čudna. Dakle i tu LoU™ : . I aK ° > UudsU
potvrđuje Geteova 12*
reka
„Die Gegenwart ist eine macht’ge Gottin
(Taso, čin IV prizor 4.)
JCućrn prij atelj i većinom se tako zovu 3 pra.
vom, pošto su više gospodari kuće nego gospodara
dakie više liće na mačke nego na pse.
Prijatelji kažu da &u iskreni, a neprijatelji to
iesu u stvari; zato bi trebalo njihov iikor upotre*
oiti za samopoznanje, kao gorak lek.
Šta, veli se da su p rijatelji u nuždi retki! Na
protiv! Tek što smo s nekim sklopiii prijateljstvo,
on je već u nuždi i hoće da nm pozajmimo novca.
34. Kakav je n ovajlija onaj koji misli da je po-
kazivanje duha i razuma sredstvo da se čovek na-
čini om iljenim u društvu! Naproiiv,^ oni izazivaju
kod neizm em o pretežne većine rnržnju i gnev koji
su u toliko gorči što 0 11 aj k o ji ih oseća, nema prava
da se tuži na njin uzrok, nego ga i od seoe samoga
krije. Bliži tok je ovo: ako neko opazi i oseti velifai
umnu nadmocnost kod onoga s kim govori, onda
u sebi, i bez jasne svesnosti, izvodi zaključak da u
jednakoj m eri i onaj driigi prim ećuje i oseća niego-
vu inferiom ost i ograničenost. T o posmatranje iza-
ziva u njemu najgorču m ržnju, gnev i jarost. (Upo*
ređi ,.Svet kao volja i pređstava” , 3. izdanje, sv. II,
256, navedene reči Đr. Džonsona l M erka, Geteovog
prijatelja iz m lađosti). S pravom , zato, veli Grasian:
Para ser bien quisto, el unico m edio vestirse la piel
đel mas simple de los brutos.73 (B . „O raculo manual
arte de prudencia,#, 240. — Obras, Am bereo 1702,
P. II, p. 287.). Zar pokazivamje dulia i razuma nije
samo jedan indirektan način da se svim a drugima
prebaci niihova nesposobnost i tupost. Uz to, obič-
na narav Diini se kada vid i svoju suprotnost, a tajni
vinovnik te uzbune jeste zavist. Jer zad ovoljen je
71
Prisustvo ie moćna boginja. Pi
79
Da bism o bili
isnjo m im i. jedino
bih unimi, iedino je
ie sredstvo;
s navućd kožu
najprostiie životinje. Pr.
 njihove sujete je, kao žto svaki dan vidimo, jedno
uživanje koje Ijudi vole više svega, ali koje postaje
mogućno samo tako ako čovek uporedi sebe sam
sa drugima. Ali nikojim preimućstvima se čove
toliko ne ponosi kao umnim: baš na n jkn a se osniva
njegovo preimućstvo nad životinjam a. Pokazati m u
odlučnu nađmoćnost u tom pcgledu, i uz to još pred
svedocima, to je najveća drskost. On se time oseća
izazvan na osvetu, i većinom će naći prilik u da je
izvede putem uvrede, usled čega prelazi sa oblasti
inteligencij e na oblast volje, u kojoj smo, u tom
pogleđu, svi jednaki. Otuda, dokle u društvu stalež
i bogatstvo uvek smeju da računaju na poštovanje,
umna preimućstva ne mogu ga nipošto očekivati:
u
V najpovoljnijem slučaju bivaju ignorisana, ali ina-
ce ih smatraju kao jednu vrstu impertinencije, ili
kao nešto do čega je onaj koji ih ima, došao na
nedopušten način, i sađa se usuđuje time da se raz
meće; zbog toga se svako u sebi odlučuje da ga
pocasti drugim nekim poniženjem, i samo vreba
prilika za to. Jedva ako pođe za rukom najponizni-
jem ponašanju da isprosi za umnu nad-
moćnost. Sadi veli u svome „Đuiistanu” (str. 146
Grafovog prevoda): „V alja znati da se kod nerazum-
nog nalazi sto puta više negodovanja protiv ra-
zumnoga, nego što razumni oseća odvratnosti prema
nerazumnome” . Naprotiv, umna inferiornost služi za
pravu preporuku. Jer, što je za telo toplota, to je
za duh blagotvom i osećaj nadmoćnosti; zato se sva-
ki tako instiktivno, kao peći ili sunčanoj svetlosti,
približuje onome k oji mu to obećava. Takav jedan
je samo onaj k oji nesumnjivo niže stoji, u umnim
osobinama kod ljudi, u iepoti kod žena. Naravno,
prema nekim ljudim a iskazdvati bespretvom u infe-
riornost — za to treba mnogo. N aprotiv, pogledajte
s kakvom srdačnom prijatnošću jedna prilična de-
vojka predusreta nekog do zla Boga ružnog mladi-
ća. K od muških se telesna preim ućstva ne uzim aju
jak o u obzir, m ada se čovek oseća lagodnije pored
jednog m anjeg nego pored većeg čoveka. Prem a
tome, dakle, m eđu lju dim a su glupaci i neznalice,
među ženama ružne one koje su opšte omiljene i
tražene; oni dolaze lako do glasa da su neobično
dobre duše, je r svako za svoju naklonost treba iz
govora pred sobom i pred drugima. Iz istoga raz-
loga je umna nadmoćnost svake vrste jedna osobina
koja čoveka veom a.izolira: od nje beže i mrze ie.
kao izgovor zbog toga, izmišljaju se onome ko
ima, razne mane.80 Isto tako dejstvujfe kod žena
lepota: vrlo lepe devojke ne nalaze prijateljice, pa
ni pratilice. Za mesta kao drugarice bolje će učiniti
da se i ne javljaju , je r već Čim se pojave, mršti se
lice one kod koje treba da stupe, jer njoj, bilo za
nju, bilo za njene kćeri, nikako treba takva
pam ica naprotiv, s preimućstvima ranga stoji
obm uto J ova ne dejstvuju kao ona lična, kon-
trastom i rastojanjem , nego kao boje okoline
lice, refleksom.
35. U našem poverenju prema đrugome, vrlo
često ienjost, sam oljubije 1 sujeta imaju najveći
udeo: lenjost, kada, da ne bismo sami ispitivali, bde-
radili, radije verujem o nekome drugom; samo-
ljublje, kada nas potreba da govorimo o svojim
stvarima, navede da mu nešto poverimo; sujeta, ka-
da se poverenje tiče nečega čime se mi pK>nosimo.
Pri svem tom zahtevamo da Ijuđi naše poverenje
poštuju.
Zbog nepoverenja, naprotiv, ne bismo se treba-
ljutiti, je r u njem leži komplimertt za poštenje,
naime iskreno priznanje da se ono vrlo retko na-

• Za napredovanje u svetu su prijateijstva i kamara-

derije najgiavnije sredstvo. Ali velike sposobnosti čine čo-
veka ponositim i nisu zgodne da iaskaju onima koji maju
samo male, i zato pred njima treba one velike kriti i pori-
catL Suprotno dejstvuje svesnost o samo malim sposobno-
stima; izvrsno se slaže sa poniznošću, snishodljivošću, lju-
baznošću, poštovanjem prema onome što je rđavo* nribav-
lja, dakle, prijatelje i zaštitnike.
To što je rečeno, ne važi samo o državnioj službi, negc
l o počasmm položajima, dostojanstvima, pa i o slavi u
učenom svetu; tako da je, npr., u akademijama čestita
osrednjost uvek gore, a ljudi od zasluge dolaze za
dockan ili nikad, i tako je svuda. $. njuna
 lazi, usled čega spada u stvari u čiju egzistenciju
sumnjamo.
36. Za učtivost, tu kinesku glavnu vrlinu, naveo
sam jedan razlog u m ojoj „Etici", str. 201 (2. izd.
198), a drugi je u ovome. Ona je prećutan sporazum
da jedan na drugome ue opažam o m oralni i inte-
lektualni jad, i da ga ne prebacu'jemo jedan dru-
gome; i stoga on na obostranu korist, m alo teže
izlazi na videlo.
Učtivost je razboritost; prema tome je neučti-
vost glupost: stvarati sebi pomođu nje bez nevolie
i iz obesti, neprijatelja, to je ludost, kao kada bi
čovek upalio svoju kuću. Jer učtivost je, kao tan-
tuzi, jedan poznat lažan novac; ko ga štedi pokazuje
da je nerazuman; ko je, naprotiv, u njerau izdašan,
pokazuje da je razuman.
Svi narodi završavaju sa: votre tres humble
serviteur minus — your most obedient servant —
suo đevotissimo servo;81 a samo se Nemci uzdrža-
vaju od izraza „Diener"82 je r to, vele, nije istina! —
Ko, naprotiv s učtivošću tera tako daleko da žrtvuje
realno interese iiči na onoga koji bi davao zlatnike
umesto tantuza. — Kao što vosak, od prirode tvrd
i krt, pomoću nešto male toplote, postaje tako gibak
da prima svaki mogući oblik, tako možemo i ljude
uporne i neprijatelj^ke, pomoću nešto malo učtivo-
sti učiniti gipkima i uslužnima. Učtivost je, dalde,
čoveku ono što je toplota vosku.
Učtivost je, naravno, težak zadatak utoliko što
traži da svima Ijuđima ukazujemo najveće poštova-
nje, dok ga većina njih ne zaslužuju: osim toga,
ona zahteva da se pretvaram o kao da uzimamo naj-
življe učešće prema njima, dok treba da se radujemo
što ga nikako nemamo. S pojiti učtivost i ponos, to
je veštačko delo.
Ali bismo p ri uvredama, koje se, u stvari, uvek
sastoje u izrazu nepoštovanja, mnogo manje dola-
zili van sebe kada, s jedne strane, ne bismo gajili

« VaŠ najponizniji, najodaniji sluga. Pr.

* Sluga. Pr.
 suvaše preteranu predstavu o našoj velikoj vredno-
sti i dostojanstvu, dakle neizmernu oholost; i kada
bism o, s druge strane, sebi jasno predstavili šta,
po pravilu, svaki u svome srcu o drugome misli a
drži. Kakav drečeći kontrast između osetljivosti ve-
čine Ijudi zbog najtišeg rekora koji se niih tiče,
i onoga što bi čuli kad prisluškivali razgovore
svojih p rija te lja o njim a! M i bismo, naprotiv,
uvek trebali da im am o na m nu da je obična učti-
vost sam o n asm ejan a obrazina; onda ne bismo na-
dali dreku kada se m alo razvuče ili se za jedan tre-
nutak skine. Aii kada neko postane baš grub, onda
je to kao kad bi skinuo haljine i stajao in puris
n atu ralibu s83. N a ra v n o đa on da, kao i većina Ijudi
u tom stanju, izgleda rđavo.
37. Za svoj ra d ne sm em o nikoga drugog uzeti
za ugled, je r položaj, okolnosti, odnosi, nikad nisu
isti, i raziika u karakteru daje i radnji raziičnu boju,
zato: Duo cum faciunt idem, non est idem84. Covek
mora, pošto je stvar zreio rasudio i oštro razinisiio,
da radi prema svom rođenom karakteru. DaKle i u
praktici je origiiialnost karaktera 'neophodna: inače
ono što radimo ne siaže se s onim što jesmo.
38. Ne treba pobijati ničije mišljenje, nego tre-
ba pomisidti da, kad bismo nekome hteli da izbijemo
iz glave sve gluposti koje veruje, m ogli bismo đo-
stići Metusalimov vek, pa ipak joŠ da ne budemo
s njima gotovi.
Tako isto, treha se, u razgovoru, uzdržati od
svake, ma koiiko dobronamerne primedbe, kojom
hočemo nekoga da popravirrto; je r Ijude uvrediti je
lako, a popraviti ih teško, ako ne nemogućno.
Kada gluposti jednoga razgovora k oji smo mi
u prilici da slušamo, počinju da nas ljute, onda tre-
ba da zam islim o da imamo pred sobom scenu iz
kom edije između dva ludaka. Probatum est43. K o je
došao na svet da ga ozbiljn o i u najvažnijim stva-

“ Go. Pr.
u Ako dvojica čine isto, onda nije isto. Pr.
M Dokazano je: pomaže. Pr.
 rima pouči, taj može da kaže da je srećan ako se
izvuče zdrav i čitav. . ,
39. Ko hoče da se u njegov sud veruje, neka
ga izgovori hladno i bez strasnosti. Jer svaka že-
stina potiče iz volje, zato će se sud p iip isati rvjoj,
a ne saznanju, k o je je, po sv o jo j p riro d i, hladno.
Pošto je u čoveku ono što je rad ik aln o v o lja, pre
ćemo verovati da je sud potekao iz uzbuđene volje,
nego da je uzbuđenje v o lje potek lo prosto iz suda.
40. N e treba se dati navesti n a sam oh valisan je,
pa ma koliko da im am o p ra v a n a to. Jer su jeta je
tako obična, a zasluga tako n eo b ičn a stv ar da, k ad
gca, ma i indirektno, izgleda d a hvaliimo sam i sebe,
svaki će se m a u šta o p k la d lti d a iz n as go v o ri su-
jeta kojoj n eđ ostaje ra z u m a te da v id i k o lik£0 o 1e
hvala smešna. Ipak, pored svega toga, m ora biti iti d a
Bekon Verulamski ima m alo pravo kad veli da iz-
reka: Semper aliquiđ haeret86, važi ne samo o kle-
veti, nego i o saraohvalisanju, i zato ovo poslednje
u izvesnoj meri preporučuj e *
41 posum njam o đa neko laže, treba da
se pravimo đa onda on postaje
drzak, laže jače 1 biva uhvačen. Opazimo iispro-
tiv, da neka istina koju bi on hteo da sakiije, delom
mu se omakla, onda se treba praviti kao da mu to
ne verujemo, i on će onđa, izazvan protivrečenjem,
pustiti za njom ariergardu cele istine.
42. Sve svoje lične stvari treba da smatramo
kao tajnu; i tsve ono što naši dobri poznanici ne
vide svojim rođenim očima, m ora od njih ostati
potpuno skriveno. Jer, ako om znaju j za nase naj-
nevinije stvari, to nam može, prem a vremenu i okol-.
nosfcima, biti od štete U oplte, bolje je pokazati
svoj razum onim što precutim o, nego onim što
kažemo. Ono prvo je stvur opreznosti, ovo drugo,
sujete. P riliie i za ćutanje i za govor ja v lja ju nam
se podjednako često, ali m i m nogo puta pretpostav-
Ijamo trenutno zadovoljenje koje nam pruža ovo
poslednje, trajn oj koristi k o ju donosi ono prvo. Cak

* Uvek ostane neštc. Pr.

 bismo trebali sebi da zakratimo i ono olakšanje
srca da jedanput progovori glasnu reč i sa samim
sobom, što se lako dešava ljudima živahnim, da nam
to ne bi postalo navika; jer se time misao sa rečju
tako sprijatelji i zbratimi da postupno i govor s dru-
gima pređe u glasno mišljenje; a međutdm opreznost
nalaže da između m išljenja i govora treba držati
otvorenu široku provaliju.
Katkad m islim o da drugi ljudi nikako ne mogu
da veruju nešto što se nas tiče, dok niima i ne pada
na pamet da u to posumnjaju; ali, ako učinimo da
im to padne na pamet, onda nam više ne mogu ni
verovati. A li mi se često izdamo jedino usled toga
što mislimo da je nemogućno da se to ne opazi;
to je tako isto kao što se sa neke visine stropoštamo
usled nesvestice, tj. usled pom isli da je nemogućno
tu čvrsto stajati, a da je muka da tu stojimo tako
veiika da je b olje prekratiM je; ta zabluaa zove se
nesvest.
S druge strane, valja znati đa su 1judi, pa i oni
koji inače ne pokazuju nikakvo osobito oštrcumlje,
izvrsni algebristi u tuđim ličnim stvarima; jer tu
pomoću jedne date koliČine rešavaju najzamrŠenije
zadatke. Kada im, na prim er, ispri&uno jedan prošli
događaj, izostavivši sva imena i ostale lične opise,
onaa treba da se čuvamo da nlpošto ne unesemo ni
najmanju sasvim pozitivnu i individualnu okolnost,
kao, npr., mesto ili vreme, ili ime jednog spored-
nog lica, ili inače nešto što je makar samo posredno
s time u vezi; je r u tom e im aju odmah jeđnu pozi-
tivno đanu količinu pomoću koje njihovo algebarsko
oštroum lje iznalazi sve ostalo. Naim e, odulevljenje
radoznalosti ovde je tako veliko da pomoću njega
volja obode inteiekt mamuzama te ga tera dokle
god ne dostigne najdalje rezultate. Jer koliko su
ljudi nesprimčivi i ravnodušni za opšte istine, toliko
imaju pik na istine individualne.
Prema svemu tome, ćutljivost su svi učitelji
životne mudrosti preporučivali najusrdnije i sa naj-
raznovrsnijim argumentima, te zato mogu da se za-
ustavim na onome što sam rekao. Sarao hoću još

l(s
 đa dodam nekoliko arapskih maksima, vrlo taćmh a
malo poznatih: ,.Što tvoj nepriiatelj ne treba da zna,
to nemoj reći svom prijatelju . — „Ako svoju tajnu
prećutim, onđa je ona m oj rob; ako je puslim da
umakne, ja sam njen r o b '. — ,,Na drvetu dutanja
visi njegov plod, m ir".
43. Nijedan novac n ije korisnije upotrebljen od
onoga za koji smo se dali prevariti, je r smo za njega
neposredno kupili m uđrost.
44. Koliko je god mogućno, ne treba ni protiv
koga gajiti animoznost, nego treba dobro upamtiti
procćdes87 svakoga čoveka, da bismo prema njiima
utvrdili njegovu vrednost, bar u pogledu na nas, i
prema tome udesili svoje držanje i ponašanje prema
njemu — uvek ubeđeni u nepromenlj ivost karaktera.
Neku rđavu crtu jednoga čoveka ikad zaboraviti, to
znači baciti kroz prozor novac koji smo teško stekli.
— Ovako, pak, čuvamo se od lude poverljivosti i
ludoga prijateljstva.
,fli voleti ni m rzeti", to sađrži jednu polovinu
sve mudrosti; „ništa ne reći i ništa ne verovati",
drugu polovinu. Naravno đa ćemo svetu koji izi-
skuje pravila kao ovo i sledeca, rado okrenuti leđa.
45. Mržnju i Ijutnju pokazivati u rečima ili
izrazu lica, to je beskorisno, to je opasno, to je ne-
razunmo, to je smešno, to je prostačlki. Dakle, gnev
ili mržnju smemo da pokažemo samo u delima. A
avo ćerno m oći utoliko potpunije ukoliko smo
ono prvo potpunije izbegavali. — Samo hladnokrvne
životinje su otrovne.
46. Parler sans accent88; to staro pravilo svetskih
Ijudi, uči nas đa razumu drugih ljudi ostavimo da
iznađe šta smo kazali: a on je spor, i pre nego što
je s tim svršio, m i smo umakli. Naprotiv, parler
avec accent89: znači govoriti osećanju; i tu sve ispada
naopako. Ponekoone m ožem o sa učtivim izrazom li-
ca i prijatn im tonom da kažemo prave budalaštine,
bez neposredne opasnosti.

« Vlađanje. Pr.
- Govoriti bez naglaska. Pr.
» Govoriti sa naglaskom. Pr.
 47. Ma kakav oblik da je ljudski život uzco, ipak
su elementi uvek isti; i zato je život u glavnome
svuđa isti: bilo u kolibi ili u dvoru, bilo u manastiru
ili u vojsci. Ma koliko da su u njemu događaji,
avanture, srećni i nesrećni slučajevi raznovrsni, ipak
život liČi na slatkiše, ima rnnogo i raznovrsnih, veo-
ma uvijenih i šarenih figura, ali je sve umešeno iz
jednoga testa, i ono što se jednome čoveku desilo,
mnogo više liči na ono što se drugome desilo, nego
što ovaj, čuvši to ispričano, misli. Događaji u našem
životu liče i na slike u kalej doskopu, u kome pri
svakom okretu viđimo nešto drugo, ali u stvari ima-
mo pred očima uvek jedno isto.
48. Ima tri svetske sile, kao što vrlo lepo veli
jedan stari muđrac: ow£glz>x q <it o <7> nai rv%s drost,
snaga, i sreća. Ja mislim da ova može
da učdni najviše. Jer put našeg života može se upo-
rediti sa putom jedne lađe TV%B 9 secunda
aut adversa fortuna90, igra ulogu vetra, jer nas brzo
#
1 1 1 1 1 ___ J ^ natrag, protiv
nosi daleko napred ili baca
čega naš tm đ i muka može vrlo malo đa učini. Jer
oni pri tome igraju ulogu vesla: kada su nas ona,
redom od mnogih časova odvela za izvesnu daljinu
napred, jedan iznenadan vihar baci nas isto toliko
natrag. Ako li je, naprotiv, povoljan, onda nas u
tolikoj meri nosi napred da nam vesla više nisu
potrebna. Tu moć sreće izražava nenadmašno jedna
španska poslovica: Da ventura a tu hijo, y echa lo
en m ar (podaj svome sinu sreću, pa ga baci u
m ore).
Istina je da je slučaj opaka sila kojoj treba što
manje verovati. Pa ipak, koji je, od svih onih koji
daju, jedini koji, dajući, najjasnije nam pokazuje
da nemamo nikakvo pravo na njegove darove, da
za njih nemamo nipošto da zahvalimo svojoj vred-
nosti, nego samo njegovoj dobroti i milosti, i da
baš iz toga smemo da crpemo radosnu nadu da ćemo

* Sreća tii nesreća. Pr.

 i nadalje najponiznije prim ati mnoge nezaslužene
darove? To je slučaj: on koji razum e kraljevsku
veštinu da je prema njegovoj naklonosti i m ilosti,
svaka zasluga nemoćna i da ne vredi ništa.
Kada se osvrnemo na put svoga života, te pre-
gledamo njegov ,,labyrinthisch irren Lauf91" te mo-
ramo da vidimo tolike promaŠene sreće, tolike na-
vučene nesreće, onda, koreći samog sebe, možemo da
odemo vrlo daleko. Jer tok našeg života nije prosto
naše sopstveno delo, nego produkt dva faktora,
naime niza događaja i niza naših odluka, koji uvek
zadiru jedno u drugo i međusobno se modifikuju.
Uz to još dolazi to aa je i u jednom i u drugom naš
vidik uvek vrlo ograničen, pošto svoje odluke ne
možemo već izdaleka đa predskažemo, a još manje
možemo da pređvidimo događaje, nego su nam u
oba slučaja poznati samo sadašnji. Zato, dok je naš
cilj još daleko, ne možemo pravo njemu da se upu-
timo, nego mozemo samo približno i po nagađanju
đa upravimo svoj hod na njega, dakle često moramo
da laviramo. Naime, sve što možemo, to je da svoje
odluke donosimo uvek prema sadašnjim prilikama,
u nadi da ćemo pogoditi put kojim ćemo doći bliže
glavnom cilju. I tako se događaji i naše glavne na-
mere većinom mogu uporediti sa dve sile koje vuku
na razne strane, a dijagonala koja otuda postaje,
to je tok našeg života. — Terencije je kazao: In
vita est hominum quasi cum ludas tesseris: si illud,
quod maxime opus est jactu, non cadit, illud quod
cecidit forte, id arte ut corrigas92 pri čemu je morao
imati pred očima jednu vrstu triktraka. Kraće mo-
žemo reći: sudbina meša karte, a m i se jgramo. Ali,
da izrazim ovo m oje posm atranje, bilo bi najzgodnije
ovo poređenje. U životu je kao u šahu: mi sastav-
Ijamo plan; ali on ostaje uslovljen onim što hoće
da učini u šahu protivnik, u životu sudbina. Izmene

« Xok iskrivudan i varljiv kao laviiint. Pr.

n tt ] iudskom životu jc kao kad bi se kockao, ako
čovek ne dobije kocku koja mu treba, treba da se ume
S tfo n o m W je slu&tjno dohio. Pr.
7Q
k o le usled toga naš plan pretrpi, većinom su taU
t r o l 1 Ira / io rt>#j t i ifn rA /tA vttn A ___ i • .
velike da ga u izvođenju još jedva po nekkn 5av.
nim crtam a m ožem o pozhati.
U o stalo m , u našem životu ima još nešto što
iznad svega toga. N aim e, trivialna i često potvrdi
vana istina da sm o m i često luđi nego što mislimo;
n ap ro tiv d a sm o ćesto m u d riii no Što mislimo, je.
ste je d n o otkriće do k oga dolaze samo oni koji su
b ili u tom slu čaju , pa i on da tek dockan. Ima u
n am a nešto p am etn ije nego Što je glava. Mi, naime,
u velik im potezim a, glavn im koracim a našega ži*
vota postupamo ne po jasnom saznanju onoga što
treba, nego po jednom unutrašnjem impulsu, rekao
bi ćovek po instiktu koji dolazi iz najdublje unu-
trašnjosti našega bića i, posle toga, ono što smo
uradili, kvarim o po jasnim, ali i jadnirn, stečenim,
ćak i pozajm ijenim pojm ovim a, po opštim pravili-
ma, tuđem prim eru itd., ne uzimajući dovoljno na
um da „Eines schickt sich nicht fiir alle93; tu bivamo
iako nepravedni prema samome sebi. Ali na kraju
se pokazuje ko je im ao pravo, i samo srećno dostig-
nuta starost je kadra subjektivno i nbiektivno da
rasudi stvar.
M ožda onaj unutrašnji impuls stoji pod, nama
nepoznatim, vođstvom proročanskih, posle spavanja
zaboravljenih snova, k oji baš time daju našem ii-
votu ujednaćenost tona i dramsko jedinstvo, koje
mu ae bi m ogia dati nepostojana, tako iako promen-
Ijiva tnoždana svesnost; usled njih, npr., onaj koji
je pozvan da izvrši velika dela izvesne vrste, oseća
to još od m ladosti i u tom pravcu radi, kao pćele
na podizanju svoje košnice. A ii to je za svakoga ono
što Baitazar Grasian naziva la gran sindćresis, tj.
instiktivno veiiko ćuvanje samoga sebe, bez koga
ćovek propada. — Raditi po apstraktnim načelima,
lo ie teško, i poiazi za rukom tek posle mnogog
vežbanja, pa i onda ne uvek; a ćestota načela nisu
ni dovoljn a. N aprotiv, svaki ima izvesna urođena
stvam a naćela k oja mu leže u krvi, pošto su re-

Jedno oe dolikuje svimsu Pr.

 voditi na njegovu sreću ili nesreću. ^ ^
49. Treba stalno imati pred očima dejstvo vre-
mena i promenljivost stvari, te pri svemu što se sad
događa, odmah zam isliti njegovu suprotnost; dakle
treba sebi živo predočiti u sreći nesreću, u prija-
teljstvu neprijateljstvo, na lepom vremenu ružno,
u Ijubavi mržnju, u p overlj ivosti i saopštavanju —
izdajstvo i kajanje, a tako isto i obm uto. To bi
stvorilo trajan izvor prave svetske mudrosti, pošto
bismo uvek ostali prisebni i ne bism o se tako lako
prevariii. Većinom b ism o'tim e samo anticipirali dej-
stvo vremena. Ali možda ni za koje saznanje nije
iskustvo tako neophodno kao za pravilnu ocenu ne-
postojanosti i prom enljivosti stvari. Zato baš, što je
svako stanje za vreme svoga trajanja nužno, te otu-
da s punim pravom postoji; svaka godina, svaki me-
sec, svakl dan izgleda kao da na kraju krajeva mora
lmati pravo za večdta vremena. Ali nijedno od njih
nema pravo, i sam o je prom ena stalna. Pametan je
onaj koga ne vara prividna stabilnost, i koji još uz
fP'JPrčdviđa pravac k oji će prom ena zauzeti*. Sto
Ijudi, naprotiv, po pravilu sm atraju privremeno sta-
nje stvari kao stalno, to dolazi otuda Što imaju
pred očim a dejstva ali ne razum eju uzroke; a baš
ovi posledn ji nose u sebi klicu budućih promena,
dok dejstvo, k o je za n jih postoji jedino, ne sadrži

* U svima ljudskim stvarima, slučaj igratako veliku

ulogu da kađa se odmah trudimo da, ucinjenim žrtvama,
izbegnemo jednu opasnost koja nam preti izdaleka, ta
opasnost često, usled nepredviđenog stanja koje su stvari
zauzele, iščezne, i onda ne samo da su nam propale učinjene
frtve, nego i promena učinjena pomoću njih, sad nam je
baš štetna. Zato u svojim preduzećima ne smeino da zahva-
u budućnost. nego treba da računamo
m$ta o d onoga. O m se drže dejstva i pretpostavljaiu
da uzroci k o ji su im nepoznati, kada su mogli pro-
izvesti ta dejstva, biće u stanju i da ih održe. Pri
tom e, oni im a ju tu d obit da kada su u zabludi, to
b iv a uvek unisono; s toga i nesreća koja ih usled
to ga sn ađe u vek je opšta; dok m islilac, kada je u
zab lu d i, ostaje, uz to, jo š osam ljen. Uzgred budi
rečeno, u tom e im am o potvrdu m oga tvrđenja da
z a b lu d a p otiče uvek iz zak lju čak a od posledice na
uzrok. V id i „Svet k ao v o lja i pređstava , sv. I. stra-
na 90 (3 izd. 94.).
A li vrem e treba anticipirati samo teorijski *i
predviđanjem njegova dejstva, a ne praktički; to
znači da ga ne treba ometati, ištući pre vremena
ono što tek vrem e može doneti. Jer ko lo radi, isku-
siće da nema goreg, nepopustljivijeg zelenaša, nego
što je vrem e, i da, kada je primorano, da da pred-
ujm ove, ono uzima veou kamatu, nego ma koji Ćivu-
tin. Na prim er, pomoću negašenog kreča i toplote,
može se drvo naterafi da za nekoliko dana potera
lišće, cvet i donese plod; ali zatim ugine. Ako mla-
dić hoće, makar samo za nekoliko nedelja, da upo-
trebljava rodnu silu, i da u devetnaestoj godini uči-
ni ono Što bi m ogao vrlo dobro u tridesetoj, onda
će vreme, doduše, dati predujam . aii jedan deo sna-
ge njegovih idućih godina, čak i jedan deo njegovog
života biće kamata. — Im a bolesti od kojih možemo
valjano i tem eljno ozdraviti samo tako, ako im
ostavim o njin prirodni tok, po kome iščeznu same
od sebe, ne ostavivši nikakvog traga. Ali, ako tra-
žim o da odmah i sada, baŠ samo sada, budemo zdra-
vi, onda i ovde vrem e m ora da da predujam: bo-
lest ćemo oterati, ali kamata će b iti slabost i do-
životne kronične bolesti. Kada nam, u vremenima
ratnim i nem irnim , treba novca, onda smo primi-
đeni da nepokretnosti ili državne papire prodajem o
za trećinu, ili još m anje, od njine vrednosti, koju
bism o dobili potpunu da smo hteli dati vremenu
njegovo pravo, dakle pričekati ioš koju godinu; aii
mi ga tu naterujem o da nam da predujam . __ * H i:
treba nam izvesna suma za neki dalek put; u roku

fO
 nd iedne ilf dve godine m ogli bism o je uštediti od
svoea dohotka. A li m i nećeamo da čekamo; zato ćesmo
je dakle, uzeti na zajam , ili ćemo je uzeti od kapi-
taia, to jest, vrem e m ora da nam da predujam . Tu
kamatu koju m oram o d a platim o vrem enu, to je
nered koji se p o ja v lju je u kasi, traja n i rastući ae-
ficit od koga se n ik ad više nećem o osloboditi. —
Eto, dakle, zašto je vrem e zelenaš: njegove žrtve
bivaju svi oni k oji ne m o g u d a čekaju. H teti ubrzati
tok vrem ena k o je teče odm eren o, to je n ajsk u p lje
preduzeće. T ak o isto, v a lja n am se Čuvati da ne
ostanem o vrem enu dužni kam ate.
50. Između običnih i razumnih ljudi postoji
jedna vrlo karakteristična razlika koja se u običnom
životu često pokazuje; naime, kada imaju da raz-
misle o nekoj m ogućoj opasnosti i da jo j odrede
veličinu, onda oni prvi traže i uzimaiu u obzir samo
ono što se tom e slično već dogodiio; a ovi drugi,
naprotiv, razm išljaju sami šta se m ože dogoditi,
imajući na umu da, kako veli jedna španska poslo-
vica: Lo que no acaece en un ano, acaece en un rato
(što se ne đogodi za jednu gadinu, đogodi se u jed-
nom trenutku). R azlika o k o jo j govorim , razume
se da je prirodna: je r da b i se pregledalo ono što
se m ože d ogod iti, potreban je razum; a za ono što
se dogodilo, sama čula.
Naša, pak, m aksim a neka bude: Pali sveću zlim
dusima! T o jest, ne treba đonekle žaliti truda, vre-
mena, neudobnosti, op šim osti, novca i oskudice, ako
na taj način m ožem o za tvo riti vrata mogućnosti jed-
ne nesreće i u čin iti da, što b i ova m ogla biti veća,
u tolik o da bude ona m anja, udaljenija, neverovat-
nija. N a jja s n iji p rim er za o v o p ravilo jeste prem ija
osigu ranja. Ona je ja v n o i od sviju prinesena žrtva
na o lta r svih duhova.
51. N i zb o g k o je g a događaja ne treba da pad-
nem o u v e lik o radosn o k lican je n iti u velik o nari-
can je; nešto z b o g p ro m en ljivo sti svih stvari, k oja ga
m ože sva k og tren u tka p reob ra ziti, nešto zbog var-
Ijiv o s ti našega suda o on om e što nam je korisno i
štetno, u sled k o je je g o to v o svaki jedanput naricao
rb o g “ »oga Sto se docnije pokazalo kao neSto odi-
sta vrlo d o b ro , lli je kliktao zbog onoga što je posle
postalo izvor njegovih najvećih patnji. Raspoloženie
koje sam ovde preporučio, lepo je izrazio Sekspir:

„/ have felt so many quirks of joy and grief,

That the first face of neither, on the start,
Can woman me into it"***.
(All's welT\ čin III prazor 2).

Uopšte, onaj koji pri svima nesrećnim slučaje-

vima ostaje miran, taj pokazuje da zna kako su
ogromna i hiljadostruka zla koja se u životu mogu
dogoditi, te zato ono zlo koje je istom nastupilo,
smatra kao jedan vrio mali deo onoga Što bi moglo
doći. To je stoičko načeio, prema kome ne treba
nikad biti conditionis humanae oblitus95, nego valja
uvek imati na umu kako je ijudska sudbina uopšte
jadna, i kako su zla kojim a je Ijudski život izložen,
bezbrojna. Da bismo to saznanje osvežili, treba samo
da bacimo jedan pogled svuda oko sebe: ma gde da
smo, imaćemo pred očim a ono borenje i koprcanje
i mućenje oko jadne, gole, beskorisne egzistencije.
Onda ćemo svoje zahteve spustiti nisko, naučićemo
da se nađemo u nesavršenosti sviju stvari i stanja,
i uvek ćemo očekivati nesrećne slučajeve, da bismo
ih izbegii ili snosili. Jer, nesrećni slučajevi, veliki i
mab‘ , jesu elem ent našega života. T o bi uvek valialo
imati na umu, ali zato ne treba kao 8ucrxoXo<p sa
Birsfordom lam entirati i k riviti lice zbog posvednev-
nih miseries o f human life97,^ još m anje in pulicis
morsu Deum Lnvocare98; nego treba kao ići
tako daleko sa sprečavanjem i izbegavanjem nesreć-
nih slučajeva. doiazili oni od Iju di ili od stvari, i

** Već sam osetio tolike nastupe radosti i tuge, da se

nikad više prvim pogledom na povod ne dam odmah ženski
obuzeti ni jednim ni drugim. S.
•* Zaboravio na Ijudsku sudbinu. Pr.
H Hipohondar. Pr.
” Nevolje ljudskoga života. Pr.
** Prizivati Boga zbog ujeda buve. Pr.
** Oprezan. Pr.
 MY»ba se tako usavrSiti u toj veštini, da sef kao pre-
oredena lija, lepo sklonim o s puta svakom m alom
ili velikom nesrećnom slučaju (k o ji je većdnom sam o
prikrivena neum ešnost). . , ,
Lakše snosimo neki nesrećan slucaj kada smo
ga unapred smatrali kao mogućnog i, kao što se to
kaže, spremili se za njega; a to anožda uglavnoan
dolazi otuda što, ako smo o tome događaju, pre ne-
go što je nastupio, prom islili kao o prostoj moguć-
nosd, onda ćemo jasno I na sve strane pregledati
prostranstvo nesreće, te ćemo tako saznati da ima
kraja i da se može pregledati; usled toga, ako nas
odista zadesi, ipak ne može da dejstvuje jače nego
svojom pravom težinom. Ako, naprotiv, ono nismo
uradili, nego nas nesrećni slučaj zadesi nespremne,
onda uplašen duh u prvom trenutku ne može tačno
da odmeri veličinu nesreće; ona je sada za njega
nepregledna, te se, s toga, lako predstavlja kao neiz-
merna, ili bar kao m nogo veća no što je u stvari.
Na isti način čine nejasnost i neizvesnost, da svaka
opasnost izgleđa veća. Tom e treba, naravno, dodati
i to da mi kod nesreće koju smo unapred držali
kao mogućnu, odmah smo razm islili i o razlozima
za utehu i pom oć, ili sm o se barem na njenu pred-
stavu navikli.
Ali, za m im o snošenje nesrećnih slučajeva koji
nas zadese, ništa nas tako neće ućiniti sposobnima
kao saznanje istine koju sam Ja svome nagrađe-
nom spisu o slobodi volje, izveo iz njenih najkraj
njih uzroka i utvrdio, kao što tamo, na str. 62
izdanje, str. 60), stoji: „Sve što se događa, od najve-
ćega do najm anjega, događa se po nužnosti/' Jer u
onome ŠtD je neizbežno nužno ćovek ume brzo da
_________
nađe a i_____________
ono saznanje . čak
čmii ano
te on
što izazvano naj raznorodnijim slučajevima smat-
ra da je tako isto nužno kao ono što se dogodilo
tijim pravrlima i što je bilo pot tpuino
Po
predvd^eno. Ovde upućujem na ono što sam (,3 v .
99
kao v. i p r sv. I. str. 3, 4, 5, i 3, 4, 6; 3. kd. 361)
rdcao o toane kako nas um iruje saznanje onoga
što je neizbežno i nužno.
 M ali nesrećni slučajevi k o ji nas muče svakoga
časa m ogu se sm atrati kao određeni da nas održa-
vaiu u v ž b a n ju . da, u sreći, ne bi snaga za snošenje
veiikih sasvim om litavila. P ro tiv svakodnevnih pr-
JjavStina, sitnih trven ja u lju d sk o m saobraćaju, ne-
znatnih su d ara, n ep risto jn o sli drugih, ogovaranja
itd., treba čovek da se, kao ono S igfrid. pokrije
Jjušturom . tj. ne treb a n ik ak o đa ih oseća, a još
m an je da ih p rim a srcu i o njisma lu pa glavu; nego
ne treba da pusti da ništa od svega toga d o đ e d o n je-
ga, treba sve to da o d g u m e o d sebe kao kamičlce
k o ji Ježe na p u tu , a n ik a k o da ih p rim i u unutraš-
njost svoga razm išljanja i ruminaoije.
52. O n o, p a k , Što lju d i o b ič n o n azivaju sudbi-
nom, obično su samo njine gluposti. S toga čovek
ne može dovoljno da prim i srcu ono lepo mesto u
Omira f II. X X III. 313. s q q ). gde on preporučuje
rfUngy to jest pam etno razm išljanje. Jer, raada se
rđava dela ispaštaju tek na onom svetu. glupa dela
ispaštaju se joŠ na ovora, — iako se ovda onda do-
bija milost umesto zakonite kazne. N e onaj koji
ljuto gleda, nego onaj k oji gleđa pametno. taj iz-
gleda strašan i opasan — kao što je čovekov mozak
strahovatije oružje nego nokti lavovi.
SavrŠen svetski Čovek b io bi onaj koji ne hi
nikad pao u neođlučnost ili u prenagljenost.
53. Ali, pcred pam eti, srčanost je ieđna osobina
vrlo bitna za našu sreću. Razum e se oa ne možemo
ni jedno ni drugo sebi da dam o, nego nasleđujemo
pamet od m atere, a srčanost od oca; pa ipak. s od*
lučnošću i vežbanjem m ože Čovek p ojačali ono što
od njih već ima. Za ovaj svet gde „W iirfe l eisem
fallen ” 100, traži se gvozdena narav, oklopom zaklonje-
na ođ sudbine i naoružana p rotiv Iju di. Jer ceo
život je borba, svaki nam se korak osporava. i Vol-
ter veli s pravom : On ne rćussit dans ce monde.
qu* a la pointe de l'ćpće, et on m eurt les armes
& la m ain101. Zato je kukavica onaj k o ji, čim se
m Padaju gvozdene kocke. Pr.
*“ U ovom svetu, čovek može da uspe samo s vrhom
maća, i umire s oružjem u ruci. Pr.
l oblaci nagomilaj ili se tek sam o pokažu na hori
_ smežura sef hoče da oćajava, i jauće. N apro-
neka nam bude iozinka:
Tu ne cede m alis, sed con tra audentior ito*42.
Dokle god je ishod jed n e opasn e stvari ioš samo
sumnjiv, dok postoji jo š sam o m oguonost da će biti
srećan, ne sm e se p o m išlja ti na o ća jan je, nego pro-
sto na otpor, kao što ni zo o g vrem ena ne sm e ćovek
oćajavati dokle g o đ im a je d n e p lav e pege na nebu.
Naprotiv, treba d oterati d o tle d a m ožem o reći:

Si fractus illabatur orbis,

Impavidum ferient ruinae.1®.

N i sam ceo život, a kam oii njegova dobra, jo š

nisu vredni da čovek zbog n jih tako kukavički drhće
i da mu se steže srce:

Ouocirca vivite fortes,

Fortiaque adversis op.ponite pectora rebus104.

Pa ipak, i ovde ie preterivanje mogućno, jer

srćanost može da preae u drskost. Čak je i izvesna
mera strašljivosti potrebna da bism o u svetu mogli
opstati: kukavićluk je prosto prekoraćenje strašlji-
vosti. To je izrazio neobično.Iepo Đekon Verulamski
kada je etim ološki objašnjavao terror Panicus105, i
to je objašnjenje m nogo bolje od onoga starijega,
koje nam je ostavio Plutarh (D e Iside et Osir., c.
14). Naim e, on ga izvodi od Pana, kao personifici-
rane prirode, i veli: N atura enim rerum omnibus
viventibus indidit metum, ac formidinem, vitae
atquae essentiae suae conservatricem, acmala in-

« Nemoj se sklanjati s puta nesreći, nego idi joj

hrabro na susret. Pr.
iM i ^ bi se (na mene) srušio svetski krug, ruševine
bi ubile neustrašivog ćoveka. Pr.
um živite kao hrabri 1judi, i pružite nesreći smela
prsa. Pr.
m Panski strah Pr.
gruentia vitantem et depellentem. Verumtamen ea-
dem natura modum tenere nescia est: sed timoribui
salutaribus semper vanos et inanes admiscet; adeo
ut omnia (si intus conspici darentur) Panicis terro-
ribus plenissima sint, praesertim humana106. (De sa-
pientia veterum, V I.). Uostalom, karakteristično ]e
kod panskoga straha da nije svestan svojih razloga,
nego ih više pretpostavlja nego što ih poznaje, pa,
u nevolji, čak i sam strah smatra kao uzrok straha.

*
m Priroda je, naime, dala svima živim bičima srah i
užas, koji održavaju život i biće, a* izbegavaju i uklanjaju
nesreću koja preti. Ali ta ista priroda ipak ne ume da
održi pravu meru, jer dodaje tom kori'snom strahu i jedan
neosnovan i ništavan, tako da su. sva bića a naročito ljudi,
(kad bi čovek mogao da zagleda u njih) potpuno ispunjena
panskim strabom.