NASLOVIZVORNGCA

Rolanđ B arthes: Le plaisir du texte

© Editiom du Seuil, 1973.
COLL. ,,TELQUEL”
 ROLANBART

ZADOVOL JSTVO
UTEK STU
S FRANCUSKOG PREVEO JOVICA AĆIN

GRADINA * 1975.
 .., žadoMoljstvo. .u..tekstu .je..onaj..trenutak
. JVQje. tejo nastavlja svoje sopstvene
iđeje— jer moje telo nema iste ideje kao
......................................... ............ ^.......
(Rolan Bart)

•Reći za- tekst da je telo; kao-štb se' nekada činilo

(pri čem u -je. latinski -etimon.samo jedan ■od tragova ••
tog .izj.ednačayanja).>,pred'staylj.ače.$Yč.manjč. m zQ Y ..
što se takozvane egzaktne, „naučne” analize teksta
budu šve više šiiđarale’ša ' ža 'njili neprem oštivim ' teš-'
koeam a ■i ■preponam a ■koje •obeležavaju ■neprozim u
.osnovu.jezika i.nesvodljivu .matenyalnost. tekstuaine
kao označilačke prakse. Sa p lu r^ teto m uživanja u
pišanju i čitariju, raskidom sa teoteleoioškim m otivim a
žnačenja 'i 'ižužetog 'me'šfa' analifičaraj 'neminbvrio č e ''''
jenjavativnaravnonebez o tp o ra i lasno, -^puritanska” ,-
cenzorska,. zatvorena,. ustrojeno. m etafizička priroda.
Idasičnih hem ieneutika čiji su ciljevi, u poslednjoj.
inštanci, uvek biii ideoioški, te monosemički, hom o-
genižiijući,' regiofialno ekonomski, pravolinijski. " "'
........ -G enerativna •-smtaksa- teksta- •sa •-njegovom- iz^ ■■■
račvandiri 'gehealogijom, sa ožiljcima i prazninama
kao razređenim mestima preko kojih se ono drugo,
stalno potiskivano i gušeno u njegovoj odsudnosti
i produktivnosti, naime nesvodljiva razlika, u svOjoj
 odsutnosti, upisuje u tekst, očitovaće se konačno kaO
heterogenost materije i smisla, označilačkog čina i
značenja, kao, naprosto, sintaksa tela ispunjenog
intenzitetima i igrom njihovih razlika, k a o (het) ero-
gena sintaksa telal Telpjeksta biće u potpunosti ro-
đeno smrću gramsttike, čitavog kođeksa uslova koji
jemče tobožnju mogućnost konačnog značenja, ne-
dvosmislenosti komunikacije, -neranjivo jeainstvo
subjekta.
Proces je u toku. N a svim stranama, u psihoana-
lizi, novoj filozofskoj, umetničkoj, književnoj praksi,
u semiotici, otkrićemo vanredna ulaganja i napore
da se pristupi heterogenoj, erogenoj topografiji tek-
sta. Među njima, nesumnjivo u mnogo pogleda je
vredan pažnje i pokušaj Rolana Barta*, koji je u pre-
* Rolan B art (rođen 1915. gođ.) završio je studije kla-
sične književnosti na pariskoj Sorboni, na kojoj je 1936. god.
osnovao istraživačku G rupu za antičko pozorište. Posle du-
žeg boravka u s^atorijum u, bio je lektor za francuski na uni-
verzitetima u Rum uniji 1 Egjptu. Zatim prelazi u giasoviti C.
N R. S. (Nacionalni centar za naučna istraživanja) gde se ba-
vi radovima iz leksikologtje i sociologije. Sada je rukovodilac
VI sekcije na Praktičnoj školi za visoke stuđije i vodi seminar
za sociologiju znakova, simbola 1 pređstava. Svoje prve član-
ke o književnom jeziku publikovao je od 1947, godine na li-
teram oj stranid francuskog dnevnika „ Combat” („Borba”)
da bi ih potom unekoliko preuređene sabrao u knjizi Nulti
stepen pisanja (.1953). Slede knjige M išle njim samim (1954),
Mitologije (1957). PiŠe eseje o Rob-Grijeu i Noyom romanu.
Knjige: O Rasinu (1963), KritiČki eseji (1964), polemičko-teo-
rijska Kritika i istina (1966), Sistem m ode (1967), S tZ (1970),
Carstvo znakova (1970), Sad, Furije, Lojola (1971) i, najzad,
pored pvde prevedene, Bart njim samvn (1974). Valja pomenu-
ti i rad Elementisemiologije, objavljen 1964. prviputučasopisu
,,Comrmmicatiom>\
vodu ovom knjigom dat na uvid čitaocu, Zadovoljstvo
u tekstu.
*

Osnovni obris problematike je načet najmanje

tri godine pre pojave ovoga rada. Naime, problemu
zadovoljstva u tekstu Bart je prvi put pristupio u ne-
običnom poduhvatu posvečenom japanskom životu.
Sam naslov knjige, Carstvo znakova (1970), govori
.već.o naročitoj usmerenostiBarto-vog -viđenja-Japana.- •
U toj Imjiri japanska kuhinja je uspešno .metaforizdr.
vala žadovoljstvo u tekstu. iPriča o izuzetnosti i ri-
tii'alnoj ‘ žn'akovifost'i te' kuhinje je ispričana jednim
gotovo sladokusnim jezikom koji je slutio da će no-
voiskrsla ideja biti produžena i docnije nesumnjivo
opsežnije razvijana. To se i obistinilo.
Međutim,. .sa uvođenjem. .refleksije. .o •zadovolj-
stvu u tekstu postavlja se pi.tanje .da li time dolazi do.
preušnierehja, do nekog bitriog zaoiareta s obzirom
na BattOv' 'prvobitiii 'projekat cije' 'tađa' buh'tdvho 'ali
magistralno ustoKčenje nalazimo- u Nzdtom stepem pi-
sanja,.Ne.uverava K.možda okret.koji je nošen jednom
sasvim novpm refleksijpm u ram pstrano .unrnpžava-:
nje pravaća kdjima se upućiije Bartov rad? Pa ipak,
ukoliko'SU se'Zatakvp'uvefehje'i mdgli 'h'ažreti razlo-
zi, ono je bilo opovrgnuto već naredne godine od po-
jave Carstva znakova. Bart objavljuje knjigu Sad, Fu-
rije, Lojola U kojoj se nastavlja sa novOm refleksijom,
ali koja o trojici naslovljena autora raspravlja ne po-
čev od filozoflje zla, ili utopijskog socijalizma, ođno-
sno pitanja vere i jezuitske mistike pokore, već kao O
„logotetima”, izumiteljima određemh tipova pisanja,
čija se trougaona sprega održava energijom slasti,
onoga voluptas. U svakom slučaju, ovaknjigapotvrđu-
 je da je Bart sa refleksijom o zadovoljstvu u tekstu i
dalje na tragu svog osnovnog projekta da raspravi
istorijske, ideološke, umetničke, književne i druge
usiove pisanja, pisma (Vecriture). Bartova opsesija
je bila i ostala: jezik, posebno pisani jezik. I refleksija
o zadovoljstvu u tekstu je samo još jedna varijacija
istog napora, ista kompozicija u drugome muzičkom
ključu,
Kako se situira zadovoljstvo u tekstu u pomenute
đve knjige? T a situacija će nas uvesti usred onoga što
je motivisalo i vodilo Barta u- Zadovoljstvu u tekstu,
radu koji samim švojim naslovom konačno utvrđuje
ime problematike.
Garst vo-makova- odgoneta- tekst japanskog živo-
ta, ab Pč.tefrričkog* visoko. razvijenog,. kapitalističkog..
Japana, nego Japana kao svojevrsnog fantazmatskog
pros'tora.' To'je pokusaj ’đ a še bpišeštarije raštereceiiog
znakovija;ridcavrstaen^ žttaka; kakoje tO'pOvOdom'
Barta' injegove-aDgažovane pristFa^osti u- interepre- •■
tiranju -žnSova.j«dnom. napisao. Ž erar.Ženet.. Žsm-./i
kovni kodovi kojima se služe mpdema dnrštva izri-; f
čito 'predštavlj'aju generatore' nj'ibbve idebioške šigur-/;
nosti- ■političke: bezb'ednosti;' Naim e;' društveno' 'uš-j
trojavanje znakovnihkodovaformira utim kodovim a”
zahtev.za .visokim.stepenom. jasnoće, prozimosti,. up-. .i
ravo radi m ^kirania otođcnpsti, strahpva_ i ideolo- _
ške reprešije koji abhm iraju jrodručjem modemog//
društvenog života; Kć'd je brtan faktor očVfšćavanja i 7
stabilizovanja- društva-. Ghi je SFedstvO' za ■provođenje
đruštvene .netoJerancije,.tem Barf/.i .otuda, .đrugim.re-
čima, društva ne žive makove kao onP što om jesu
doistaj-'tb je's't lštonj ški prbiivbdinjdebibš eiabora-
cije smisla” : Počevodove netolerancije,' počev ođ ma-'
skiranja suštine znakova, Bart piše svoje Mitologije
u kojima demistifikuje „mitološko” funkcionisanje
 svakođnevnog života. Za Barta je, međutim, Japan-
. „kontra-mitologjja’.V .zemlja..koja. .vrvi. znakovljem,.
ali „srećnim” m ^ o v lja n . Iako upotpunosti okrenuta
modemošti, ubrzariom ekonomskom usponu, ona
je, u isti mah, toliko bliska feu d ^ o m periodu svoje
istorije đa je ta blizina dovbljnb m tenziina 1 kađra
da zaštiti neku vrstu semantičkog obilja još ne osi-
romašenog naturalizovanjem od strane masovnog,
takozvanog potrošačkog društva. Japanski znakovni
kodovi nikada ne upućuju na neka poslednja tran-
scendentno kodirana značenja, zatvorena i postoja-
na, kakva pak nalazimo često u monološkom tipu
diskursa što ga je rođio i provodio jevrejski, isiW ski
i hrišćanski svet. Takav -zen-Japan-hrabri- znakove i
pod.stiče. sreću .pri pisanju .teksta, sreću koju je pri pi-
sanju Carstva znakova osećao, po njegovom sopstve-
nom uveravanju, sam Bart. Takav Japan mu je omo-
gućio, kaže on, da. uđe. u .erotski .prostor.teksta, čita-
nja, označilačkog čina, i nagnao ga da započne sa pi-
sanjem tekstova iz zadovoljstVa i za zadovoljstvo, omo-
gućio mu je, isto tako, da u teoriju teksta (koja opet
ne može da bude ništa drugo do tekst) uvede samu re-
fleksiju o zadovoljstvu u tekstu, o očaravanju, zavo-
đenju,.„donhuauizmu”, .napisaće na jednom mestu,
teksta i njegove prakse.
Namah su navrla pitanja: otkuda?, zašto?, za-
visnosti?,funkcije?, itd. Podstican pitanjima, am ožda
još više samom perspektivom zaaovoljstva, Bart se
poduhvatio rada na knjizi sa neobičnim naslovom,
neobičnim budući da je reč o imenima trojiee autora
čija su dela više nego oprečna po jeziku i smislu: Sad,
Furije, Lojola,
Zadovoljstvo u tekstu se može shvatiti kao dis-
kurs o načinu i mestu iz kojeg je pisana knjiga Sad,
Furije, Lojola. Način i mesto zadovoljstva u tekstu-
alnom raau. U Bartovim tekstovima o giasovitom
 markizu de Sadu naprosto izbija zadovoljstvo koje
je pisac sebi pribavljao čitajući Sada, čitajući ga na-
preskok i ponavljajući čitanje pri čemu bi preskakao
uvek druge pasaže. Ovo ponavljanje koje beskrajno
čitanjem sa zadovoljstvom komada tekst upućuje
na jednu odliku zadovoljstva u tekstu, nigde konacno
eksplikovanu ali svuda uočljivu: ono je manje sin-
taksičke, gramatičke, a.više semantičke vrste, čak poe-
tičke u smislu koji toj reči pridaje Roman Jakobson.
Sa manjim intenzitetom, više tegoba, ali sa takođe
nesumnjivim prisustvom zadovoljstva, Bart će^ kao
i Sada, proeitati i Eurijea, .na^ašavajući njegoihi sklo-
nost ka gastronomskom funkdonisanju zadovoljstva
'ii 'tekštu'. Međutim'," što še tiče Jgnačija Lojple, stvar,
posve razumljivo, stoji drukčije. Ša njim iiam Bart
otkriva drugu ravan zadovoljstva: kriptoanailtičku.
Sam Lojolm tekst kao takav, pa ni u viđenju koje je
predložio Žorž .Bataj. u. svom, Umtrašnjem iskustvu}■
ne pruža baš nikakvo zadovoijstvo, veli Bart. U ovom
slučajuzad.OYoljstvo.je potekio. iz sttastida. se.iz.tek-
.sta,predpterećenogioŠveŠtaIimretorič^
poberu elementi za jednu istančanu ljngvističku re-
kdnštriikčijti’Lbjolirie blizirie,’ pHvlacerija ’i’ odb’ijarija
u isti mah; materijalnOsti samog čina pisanja. To za-
do.voljstvo..je . .„šampolionskih” . obeležja:. zadovolj-
stvo odgonetanja nepoznatog jezika postupkom čiji
su oslonci varljivi, više kombinatomog i slučajnog,
nego egzaktnog karaktera.
Sa trouglom Sad-Furije-Lojola Bart je naslutio
svu polimorfppst zadovoljstva kpjeppčiva na tekstu-
alnim pretpostavkama, na pretpostavkama jezika* i
teksta kao seksualnog i erotskog prOstora sasvim ra-
zličitog od .genitalnog erotizma. .koji. funkcioniše. u
erotižmu masovne kulture..
Što se tiče odnosa problematike zadovoljstva u
tekstu i marksizma sam mu Bart na izvesnom broju
 mesta u Sadu, Furijeu, Lojoli (koje će čak eksplicitno
imenovati materijalistima; Lojolu samo u ođređenim
kritičkim tačkama) i Zadovoljstvu u tekstu daje poče-
tni obris.. „Zadovoljstvo.u .nekom .čitanju.jemči isti-
nu. tog- čitanja”, piše on u pređgovoru Sada, Furijea,
Lojole Mada otpisivano u dogmatizovanim marksi-
stičkim komentarima, to zadpvoljstvo .je. pratilo.kao.
učinak. istinitosti. i Marksovo čitanje.- Navedena •re-
čenica sledi u tekstu predgovora onu.u. kojpj se navpde
Brehtove reči o tome da jedino jjudi koji se dosađuju
irn'aju' potrebu 'ža.alimjom.^ffidoTO^ bdi
•jjfiartfosađui: •Vidovitost koja neće tragati 2a posled-
njim" transčendentnim označenim, za nekom prikri-
venom tajnom, za skrivenim, zagonetnim smislom ko-
ji treba razotkriti hermeneutičkim postupcima, koja
neće ispostavljati „sadržaj” i njegovu filozofiju sas-
tavljenu od metafizičkih koncepata, takva vidovitost
se uvežbava tek sa čitanjem tekstova a ne. dela.. Cita-
njem dela kao tekstova. Citati sa zadovoijstvom znači
Ćitati pre svega i jedino tekst. Takvim' čitanjem Bart
i u Marksovim spisima otkriva prisutnost jednog „vr-
hunskog senzibiliteta; za zadovoljstvo kao fmalno pi--
tanje.revolucije.’.’. (stoji u jednom razgovoru sa Bar-
tom). Međutim, Bartova refleksija o zadovoljstvu u
tekstu u određivanju njenog odnosa spram marksi-
zma (kojem je danas, htela iline, plodno okrenutam o-
dema teorija teksta budući da je usmereha materi-
jaiističkom prirođom, materijainom heterogenošću
samog pisanja, same tekstuaMe produkcije) nalazi
jednog Bartu od ranije mnogo. bližeg .referenta, .naime
Bertolda.Brehta. Breht-ovo delo (u njegovoj binamo-
šti: .ppžprište,. tepfija). predstavlja.za Barta nqprestana.
zahitevanje zadovoijstva, Breht je želeo da nje^ovopo-
žorištebude'ža 'žadovoljstvo, zanasla'đivanje, id a kao
■takvo ispimjava revoiucioname zadatke: Preko Bre-
 hta Bart lstiče revoliieionamu- vrednost- zadovoljstva -
Revoiucionama praksa kao delatnost pluralnog tipa,
kao poligrafijska praksa, jeste u okvini generalizo-
vane ekonomije i praksa zadovoljstva. Tom izjedna-
čavanju će Bart sa Zadovoljstvom u tekstu priložiti
rasprskavajueu argumentaciju, jednu mrežu preko
koje se odvija ma.t.eruaU§tieki. proees teksta. čija radi-
kalna.heterogenost.pmogućava jm jerijglisdfko čita-
nje (sa kakvim je, na primer, operisao Lenjin u Filo-
'ždfškmsvešk'ćmdi ’čitžjuči' Hegela;' Mark's' 'u' Teorifd-
ma o višku vrednosti; magistralno čitajući- tekstove kla-
sične .ppHtičke.ekpn^ Tako je čitanje iz za-
idovoijstva, čiji polivaierithi udes opisuje Bart, opet
samo jedan iz mnoštva još neiznađenih i nepraktiko-
yanih. pr.otok.ola .nflaterijaUštičkdg. :čitanja. .koje. Xoi&-
lizujući.. spekulativnu. dijalektiku teksta (ideahstički
viđenog kao puki fenomen komuniciranja) „osovlju-
je s glave na noge” (Lenjin).
.„Tekst je fetiški predmet i taj predmet me žeh.”
U psihoanalizi je, pratimo li Serža .Leklera na kojeg
upućuje i sam Bart, dobro poznato da fetiš sazdaje
najočigiedniji. primer. mehanizma.perverzne.želje,.a .
podozreva se da bi on mogao đa bude i mođei sa ud-
vp^mceriim' 'obeležjima čikluša 'švake zelje'.'(le dešir,
žudiijej. Štaviše, počev od Frojda, analiza perverzne
'požičije omogućila je da se umnogome ublaži protiv-
stavljanje tzv. normalne seksualnosti i njenih aberan-
tnih iščašenja. Ako autonomna aktivnost tzv. „ero-
genih zona” (a ma bilo koji deo tela može da konsti-
tuiše erogenu zonu) llustruje, u stvan, igru parcijalmn
nagona koja nesumnjivo odlikuje dečju seksualnost,
njenu „polimortnu perverznost” (Jb'rojcl), tada se po-
kazuje aa isti parcijaini nagoni sudeluju u ustrojava-
nju seksualnog života neke „normaJne” odrasle oso-
be. Zaključak: dispozitiv perverzije je i izvoran dispo-
zitiv seksualnog nagona kao takvog.
 Želja, faatazam, čiji predmet je „penis žene”, ka-
ko je pokazao Frojd u analizi vrednosti tetiša kroz
perverznu želju, čini da je upravo predmet perverzne
želje, u stvari, jedan zamišljeni, uobraženi, ishaluci-
nirani član Ovaj paradoksni član koji tvrdi
životvomu funkciju želje od kljucne je važnosti uko-
liko se prihvati da se on registruje kao putenost ili reč,
jezik putenosti ili put ieztka, kao predmet ih slovo
( „ . . . koje je kao i telo , piše analitičar Zak Lakan).
Utoliko on lspostavija zantev da se na nov način pre-
vrednuje koncept tela kao dimenzija naslade oko jcoje
se uređuje sama mogučnost želje, mogućnost čija se
upitnost da opaziti samo u telu i njegovoj telesnosti.
I psihoanaliza se tada pita koje je telo tu u pitanju?
Kakvo telo predlaže psihpanaliza, a koje će prihva-
titi i Bart u svom pokušaju? Jasno je da telo sa ime-
ncan anatpmofiziološkog organizma nema tu mesta
kađa je reč o tom fantomskom organu nazvanom pe-
nis žene, ili, u okviru metabolizma osnovnih potreba,
o tom predmetu ishalućiniranom toliko da je njegov
sklop sasvim izgubljen. Frojd 1938. godine piše o tom
telu kratko i dalekosežno: „telo shvaćeno u njegovq>j
potpunosti kao erogena zomTT
Pojam erogene zone, koji se veoma rano pojavio
u Frojdovim spisima, „preveden” na tekst označava,
u njegovoj geografiji, tada mesto kadro đa bude se-
dište bilo kakve ekscitacije tekstualnog tipa. To je la-
nac „otvora” na telu teksta kroz koje se provođe raz-
mene i preobražaji (činom čitanja i/ili pisanja) pod
znakom najživljih osećanja zađovoljstva ili, pak, ne-
zadovolistva^SŽi.elemen.fiJeksta koii figuriraiu u nie-
mu. mogu da budu sedište draženja” Demokratija je
provedena skrozriNiiedno mestoTčkšta niie povlašće^
no kada je reč o zadovoljstvu. Obrnemo li ovo frojdi-
zovano (da svi delovi tela mogu da postanu erogeni)
 Bartovo ishodište, tada telo teksta, tekst, može u ce- ]
losti da bude nazvan erogenim, zadovoljstvotvomim. V
Koliko ishodište, to je Bartovo i utočište. Psihosom- f
atsko viđenje teksta. ^
Samo zadovoljstvo ćeTmeđntim. Frojd ndrfditi
metaforičkim obeiežjem; na koje je izgleda rado upui-
civao. icao čuvstvo koie markira kraj ^fednog stanja
napetosti (npr. stanje erekcijeV- Vreme ^adovolistva
ie vreme razfike. razlike iznaeđirveće i marjje' napkbšT
_ trniplj mr>-
gpćnosti zadovo(jstva. Preformulisana iz toga ero-
gena zona nije ništa drugo do svojstvo nekogm eštana
telu da buđe sedište čulne razlike. Tekst je telo. I, te-
lo je tekst u kojem se upisuje mogućnost zadovoljstva,
u kojem še krije jedno nemoguće m anje o plurklnom
erosu. Kao razlika, kao odstojanje, pomak, zadovolj-
stvo je sinkopa rasejana prostranstvom teksta. JNie-
ne oblike će Bart nabrojati. Sve vrste zevova, zjapova
(kao što su na telu: usne, kapci, usmine, koža koja
švetlucaTizmeđu dva iubabdece), dakle bezdane puko- •
tine koje izazivaju da se uroni u njih, vrtoglaVo i ne-
povratno, nalaze mesto u^tom otvorenom katalogu
tekstualnog zadovoljstva. Čulna razlika nesvodljiya u
svojoj različitosti jeste zadovoljstvo, a u tekstu mu je
izvor — znakovnost, označilački čin3 OTnačllaštvo
(la signijiance) , „smisao u onome što je proizvedeno
ćutno". Znakovnošću. riesvodlnvom materiialno-
šću znaka, Bart haš upućuje na razdeobu teksta; koju
vrši Julija Hristeva. Feno-tekst i geno-tekst. Ozna-
čilaštvo je na strani geno-teksta, dakle operadje ge-
neriranja feno-teksta, teksta kao lingvističkog feno-
menar- kao površine. Označilačka produktivnost se
protivstavlja označenoj strukturi. Zađovoljstvo u te-
kstu mimoilazi lirigvističko fimkcionisanje teksta.
Geno-tekst kao erogeno, heterogerio furikcioniSanje
 teksta vrši nepovratnu subverziju feno-teksta kao
gramatičkog, homogenizujućeg fimkcionisanja tek-
sta. I jedina stoga istinska šansa teksta za zadovolj-
stvo je označilaštvo. Tekst je tađa mašina za zadovolj-
stvo koja ne koincidira ni sa kakvim organskim, odno-
sno gramatičkim aparatom. Ona proizvođi čulne pro-
puste, propadanja, razlike, jedno ništa koje će učas
ponuditi raspršeni odjek apsolutnog zadovoljstva,
naslade kao vremena poništavanja napetosti ili bar
brisanja onih međa koje zaprečavaju pojavu razlike,
pukotinu u tekstu, neprestanu produkciju razmaka,
igru intenziteta, unmogostraeavanje i rasipanje na-
petosti. Otuda je i akauzalan odbir mesta uživanja;
čitanje luta, isključuje konotacije referenpijalne vrste,
traga za pukotinama, otvOrima, rizikuje sve uslove
totaliteta da bi tekst učinilo našim. Cenanie iedinstva
subjekta u tekstu, cepanje totaliteta teksta na dvoie,
Bart ucrtava figurom neutralnog, atopijskog. Neu-
tmtno znači kod Barta erotiku zadovolistva bez dru^
gog, dvoje bez iednog, radikalnu drugotnost. sa samim
sobom u drugome.
— Kazumeti telo Jcao tekst znači predočiti jednu or-
togratiju erogemn zona koje Konstituišu to telo. 1obr-
nuto: uzeti tekst za relo znaci radikalni heterogenitet
teKsta upisati tamo otJcuda ie tspisan, otpisan kao maT
njak, znači, drugim rečima, misliti nesvodljivu mate-
rijainost7telesnpst teksta u njegovom (het) erogenonf
produktivnom funkcionisaniuT
Sama tekstuahia praksa Zadovoljstva u tekstu
gotovo najneposređnije govori o „temi” . Sam se Bart
izjašnjava o toj praksi kada piše da tekst 0 zadovoli-
sjtvumože dabude jedino> loratak, iskomađan, jsznuffia
i spolja otvpren, jer tek tadaje, u isti čas, tekst o zađo-
voiistvu u teJcstu i tekst iz zadovoiistva (pisca 1, narar ~
vno, čitaoca), Otuda bi vredelo uioatko se, na kraju,
zapitati o tekstualnim pretpostavkama samog Barto-
vog pokušaja.
Serija paragrafa, igra odlomaka koja se otima
svakpj totalizujućoj dijalektici. Zadovoljstvo u tekstu
je svojevrstan pretekst, epigraf, stablo, natpis, pote-
ncijalno besla’a jan kod čitave krošnje tekstova koji
SUdeluju U n jem u Preko SVOjft ndgntrirviti pr\pnt in-
tertekstnainog fluksa. P aragrafi su stalagm iti orke- !
striia n i o k o m n o štv a žarišnih tačak a, o k o rasu to g
središta ideje zadovo ljstv a u tekstu, u lan ean i belinam a
u p ro d u k tiv n o m spletu jednog.. tekstualnog fro taža.
Pa ipak, i u takvom tekstu je očuvano nešto od neo-
phodne očiglednosti, nešto ođ uslova intelektualnog
komuniciranja. To što je sačuvano pd starng pkanja
služi kao most da se U p red ik atim a vkrm/tnln pTPfrvrruL
teorijski potres kao učinak aa Hncir'mjVm jo -
zikajednog društva (naučni. mpetnirVi pr>1itW, raa.—
Kodnevm itd.). Kazdeoba iezika ie razgrađena trži-
šnom bukom, polilogijskim šumovima, timpanskim
udaraljkama -koje onespokojavaju metafizičko nače-
lo kom peten tn o sii. idfiološko na^Tr> Vnj^ yp-
vilonske k n le d o v o d i d o fflTfbrijonjn jprikg -
ie, književnosti. nauke, politikh) I fcraj igre interferi-
ranja smišla, kraj polisemije koja ume ponekad da
otkrije pukotine, koja ume da razredi i diseminizuje
pisanje, ovaj Bartov rad se okolišno uključuje u po-
dručje savremenih istraživanja teksta. Razabiranje j
mesta tih priključaka nudi čitaocu još jedno od zado- |
voljstava koja se mogu izvući iz ovog superponiranog \
i isprekidanog, u isti čas gustog i žitkog teksta. Bart \
potresa aseptički prostor tekstualnih istraživanja ori- 1
jentisanih samo na opis o blikaj fimkcionisanja zna- J
oenja u tim oblicima, razgrađuje ga iznutra uvođenjem
zadovoljstva, smeštajući ga upravo tamo otkuda ga
univerzitetski radovi neprestano otpisuju, suzbijaju,
 marginalizirajur-Ainstoteljevećgovorio^iajezadovolj-
stvo u činu kao~u rolađosti niena svežina, lstina ie.
nijedan rad ne može da do kraja uguŠi zadovoljstvo,
ali ga zato lpak razvrstava samo kao čednu pratnju
rada čitanja i produktivnosti teksta. Bart uverava da
se pravac koji vođi zadovoljstvu u tekstu mora uvek
uvažavati, i njegovo naizgled zagonetno pitanje: ,,A
ja, a ja 'r nerazlučivo vezuje subjekt za pustolovmu
njegovog raspršenja (zadovoljstvo), ka 1 propadanja,
gubitka (naslada), u procesu pisanja i čitanja. Eni-
gmatskim podsmehom univerzitetskim opređeljenji-
ma i metodima Bart suspenduje metafizički koncept
prezentacije i reorezentacije. Otuda u Zadovoljstvu
u tekstu tek ovlašna razvrstavanja, tobože sistematska,
međutim premrežavajući ironična, otuda oklevanje
između evolucije i loma, kontinuiteta i diskontinuite-
ta. Konačno, otuda i nedostatak selekcije, jer selekcija
možda važi kada je rec o isioriji, genezi, životopisu,
ali ni u kom slučaju kada je u pitanju naslada.
SVako iskušava zadovoljstvo u tekstu a da to ne
zna. U vanrednom pokušaju da to pokaže, Roian
>Bart „podiže jedro onoga što može da bude ravno
r pesmi,” kako veli Malarme, i produžava: ,,u samo-
tnom prostoru razmicanja moga zadovoljstva i moje
) muke” . Dakle, moja muka, moje zadovoljstvo. Ma
i torture, mon plaisir.

JOVICA AĆIN
ZAĐOVOLJSTVO U TEK STU

Strah je bio iedina strast mog živata.

Hobs
 Zadovoljstvo u tekstu: kao i Bekonov
podražavalac, ono m ože da kaže: nikada se
ne pravdati, nikada se ne objašnjavati. O no
nikada ništa ne poriče: „Skrenuću svoj p o-
gled, to će ubuduće biti jedinam oja negadja” .

U obrazilja jeđne osobe (nekog g. T esta

s naličja) koja bi u njoj uništila ograde, klase,
isključenja, ne sinkretizmom, već prostim
ratosiljanjem od-one stare aveti: logičke pro-
tivurečnosti; koja bi ižm ešala sve jezike, m a
važili oni i kao nezdruživi; koja b i ćutljivo
podnela sve optužbe za ilogizam , za nepouz-
danost; koja bi ostala ravnodušnom pred
sokratskom ironijom (Vrhunski osram otiti
drugog time da sehi protimreči) i legalnim
terorom (koliko krivičnih dokažžtzasnovanih
na jednoj psihologiji jedinstva!). Ovaj čovek
bi bio poniženje za naše društvo. Tribine,
škola, azil, konverzacija, načinile bi od njega
 stranca: ko bez stiđa podnosi protivurečnost?
Ipak, ovaj kontra-heroj postoji. T o je čitalac
teksta, u trenutku kada nalazi svoje zadovolj-
stvo. Tada se stari biblijski m it obrće, zbrka
jezika nije više kazna, subjekt prilazi nasladi
kroz zajedničko boravište jezika koji rade
jedanporeddrugog. le k s t iz zadovoljstva, to je
srećni V avilon.

(Zadovoljstvo. Naslada: term inološki,

ovo je još neodlučno, 'spotičem se, zaplićem .
N a svaki načinr u tom e će uvek postojati
neki nerazgovetni rub. D istinkcija ne bi bila
izvor pouzdanih razvrstavanja, parađigm abi
škripala, sm isao bi bio nesiguran, zamenjiv,
prevrtljiv, diskurs bi bio nepotpun.)

A ko sa zadovoljstvom čitam ovu rečeni-

cu, ovu povest ili ovu reč, to je zato što su on e
bile napisane u zadovoljstvu (ovo zadovolj-
stvo nije protivurečno sa jadikovkam a pisca).
D a li suprotnom ? Pisati u zadovoljstvu, ne
osigurava li m i to — meni, piscu -— zadovolj-
stvo m og čitaoca? N ikako. Za ovim čitaocem
treba da tragam (da ga „iskopavam ”) ne
znaiući zde jeste. Tada Te stvoren jedan pro-
stor naslade. N iie J ičn o st” drusog ona koia
m i je neophodna, nego prostor: m ogućnost
jedne diialelctike žudnje, nepredvidljivosti nas-
slade : ako bi postojala samo jedna igra, lgre
se ne bi igrale.

N udi m i se neki tekst. D osadan mi je.

R eći će se da brblja. Brbljanje teksta je samo
ona pena jezika koja se formira pod dejstvom
puke potrebe za pisanjem. Ovde se ne radi o
iščašenju, već o traženju. Pišući svoj tekst,
skriptor uzima jezik za hranu: zapovedno,
autom atsko, neljubazno, sitno škljocanje,
klikovi (ti m lečni fonem i koje je čudesni
jezuita, van G ineken, sm estio izm eđu pisma i
jezika). Tp su ppkreti sisanja bez pređmeta,
jedne neizdiierencirane oralnosti odvojene od
one koja proizvodi zadovoljstva gastrosoiijel
jezika. Vi m i se obraćate da bih vas čitao. aii
ja za vas nisam ništa drugo do adresa; u vašim
očim aja sam samo zamena za ništa, ja nemam
nikakvu figuru (jedva onu M ajke). Ja za vas
nisam ni telo, čak ni predmet (baš m e briga za
to, nije u m ene đuša koja ište da se sazna),
več sam o jedno polje, sud za ekspanziju.
K onačno, m ože se reći da ste vi ovaj tekst
napisali izvan svake naslade. Taj tekst- brblja-
rija je, ukratko, frigidan tekst, kao što je to
svako traženje pre nego se u njemu formira
žudnja neuroza.

N euroza ie najgori slučaj: ne u odnosu

na „zđravlje”, već spram „nem ogućeg” o
kojem govori Bataj („N em oza te boiažliivo
poim anje dna nem ogućeg” itd ). A li, ovaj
najgori slucaj je jedim icoji om ogiićava đa se
piše (i čita). Tako se dolazi do parađoksa:
tekstovi, poput Batajevih — ili drugih, —
koji su napisani protiv neuroze, iz oknlja lu-
dila, imaju u ssbi, ukoliko žele da budu čitani,
neštb ihalo od neuroze neophođne za očara-
vanje svojih čitalaca. Ovi strašni tekstovi su
ipak zavodljivi tekstovi.
 Svaki će pisac, dakle, reći: ne mogu lud,
zdrav ne dostojim, ja sam neurotičan.

Tekst koji pisete m ora da m i da dokaza

i da me želi. Ovaj dokaz postoji: to je pisanje,
j pism o. Pisanje je nauka o nasladam a jezika,
/ niegova kam asutra (iz ove nauke postoji sa-
N m o jedna rasprava: pisanje sam o).

M arkiz de Sad: zadovolistvo čitanja p o-

tice očigledno od izvesnih lom ova (ili izves-
nih sudara). A ntipatički se kodovi (Uzvišeno
i otrcano, na primer) prožimaju, stvoreni su
svečani i podrugljivi neologizm i, pom ograf-
ske poruke se pojavljuju salivene u rečenica-
m a tako čistim da bi se m ogle uzeti za grama-
tičke prim ere, K ao što veli teorija teksta : je-
zik ie redistribuiran. N o , ova redistnbucija
se uvek izvodi rezoim. Obeležena su dva obo-
da: jedan razuman, prilagođen, plagijatan
 (reč je o kopiranju jezika u njegovom kanon-
skom stanju kakvo je fiksirano ^ n ln m w a-
kodnevnom npotrebom , knjižcvnoaću, lcul^
turom), i drmi obod. pnkretljiv p r ^ n (ka-
dar da uzm e bilo koji obris), koji nikađa nije
samo na m estu svog ucinka, tamo gde se na-
slućuje smrt jezika. Ova dva oboda, sporazim
koji oni utamčujUj jesu neonhodna. N i kul-
tura ni niena destzukcjja
sk(xn postaje pukotina u iednoi i-drugoj. Za-
dovoijstvo teksta je nalik onom neuhvatlji-
vom , nemogućem^ čisto romanesknom času
kojeg oseća libertinac kad? na kraju jedne
odvažne spletke, prekida uže o koje je obe-
, šen, u trenutku dok uživa.

O datle, m ožda, Sredstvo za vrednovanje

m odem ih dela: njihova vrednost bi poticala
od njihove dvostrukosti. Tim e treba razume-
ti da ona imaju uvek dva oboda. Subverzivni
m ože da izgleda nrivilegovanim oošto je on
obod zestm e. A Il niie žestina ta koia opčinia-
va zadovolistvo, destrukcija ga ne zanima.
O no što hoće, to iem esto jednogpora:^ to je
pukotina, rez, deflacija, fading koji obuzim a
subjekta u srcu naslade. K ultura se, dakle,
vraća kao obod, u bilo kojem obliku.

Pre svega, očigledno (tu bi obod bio

najjasniji), u obliku jedne čiste m aterijalno-
sti: jezik, njegova leksika, njegova metrika,
njegova prosodija. U Zakonima F ilipa Solera
napadnuto je i razgrađeno sve: ideološka
zđanja, intelektualna solidam ost, izdvajanje
idiom a i čak posvećena armatura sintakse
(subjekt /predikat). Tekst nema više rečenicu
za m odel; on je često samo snažan m laz rečl
iedna infraiezička traka. M edutim sve to
ima za ciljdrugi obod, obod metra (desetera-
čkog), asonance, Verovatnih neologizam a,
prosodijskih ritm ova, otrcanih citatata. D e-
konstrukcija jezika je presečena političkim
kazivanjem , oivičena veom a starom kultu-
rom označitelja.

N aizm eničnost u Kobri Severa Sardija

(sa italijanskog preveli Soler i autor) jeste
n aizm en ičn o st d va zad n v o ljstv a s nhzirnm nn
to kofegje bolia ponuda. Drugi obod ie druga
sreća: još, još, i jaš f Još neka druga reč, još
neka druga svetkovina. Jezik se preko fluksa
podstaknutog svim zadovoljstvim a u jeziku
rekonstm iše cfmgdp ( fde, drugdeV u raju re-
či. Tu je zaista jedan utopijsM (bez m esta),
rajski tekst, jedna heterologija po punoći:
svi označiteiji su tu i svaki je središte cilja.
A utom (čitapeu) se dopadada im k a že:/z vas
sve volim (reči, obrte, rečenice, prideve, pre-
kide, — pim ešano: znakovlje i privide pred:
hieta koje ohio prM šiavlja). N eka vrsik fran-
ciskanizm a izaziva sve reČi da se ustoliče. da
se potiskuju, da uzvraćaju: tekst kao jaspis,
Šarolik; jezik nas je zasuo onom m alom de-
a ^ k p jo ^ m k a d a T n ^ h ^ ; b i l b “h
prigovoreno, ili još gore: „dozvoljeno” . T o
je opklada na neprekidno veselje, trenutak
kada svojom prekom em ošću verbalno za-
dovoljstvo guši i uljuljkuje u nasladu.

Flober: način c
diskurs. adasetone __________
 Svakako, retorika poznaje prekide u
konstrukciji (anakolute) i prekide u suborđi-
naciji (asindete), ali, sa Floberom , po prvi
piut prekid nije više izuzetan, pojedinačan,
sjajan, optočen u bezvrednom tkivu tekućeg
iskaza. Jezika više nem a sove strcme tih figura
(što znači, u jednom drugom sm islu: ne po-
stoji više samo jezik). Jedna uopštena asin-
deta obuhvata čitavo iskazivanje, tako da
ovaj veom a čitljivi diskurs je, ispod ruke, je-
dan od najluđih koji se da zam isliti : čitava
m ala logička sitnina se nalazi u m eđupros-
torim a.
E to jednog veom a istančanog, gotovo
neodrživog stanja diskursa: narativnost je
razgrađena a povest ie ipak ostala čitljivom .
N ikada dva oboda pukotine nisu bila jasnija
i finija, nikada zadovoljstvo bolje pruženo
čitaocu — ma im ao i najmanje ukusa za opa-
žene prekide, lažne konform izm e i neposre-
dne destrukcije. Osim srećnog ishođa koji
ovde m ože da bude pripisan autoru, tom e
se dodaje i zadovolistvo u usoehu: iunaštvo
ie održavati mimesis iezika fiezik k oii podra-
žava sam og sebe). izvor velikih zadovoljsta-
va, na način tako radikalno dvosm islen (avo-
sm islen do korena) da tekst nikada ne podle-
že dobrodušnosti (ili neiskrenosti) parođije
(uškopljenog smeha, „kom ike koja izaziva
smeh ).
 N iie li naiefotičm ie m esto na nekom telu
tamo gde zeva odeća? U perverziji (koja ie re-
žim tekstualnog zadovoljstva) ne^ postoje
„erogene zone, r (izraz? uostaJom, dosta~za^
moran). Isnrekidanošt ie. kako ie to dobro
zapazila psihoanaliza,. ona koja je erotična,
isprekiđanost icože koia svetluca izm eđu dva
dela (pantalone i m ajca), rnneđu d v a oboda
(rasknljena košulia, rukavica i rukav). Sarno
svetlucanje je on o koje očarava, ili p a k : do-
vođenje na p ozom icuied nog poiavljivanja—
— nestajanja.

Ovđe nije reč o zadovoljstvu u telesnom

strip-tease-u ili narativnom odlaganju. I u
jednom i u drugom slučaju nema rascqpa,
neina obođa. Progresivno razodevanje: čita-
vo lizbudenie počiva undđi d a se v id ip o l (san
gimnazijalca) ili dozna konac priče (romarie-
skno zadovoljenje), Parađoksalno (pošto
je u m asovnoj potrosnji), ovo zadovoljstvo

edipovsko zadovoljstvo (razgolititj znati,

dokučiti početak i kraj), ako je istina da je
svaka pnpovest (svako razodevanje istine)
inscenacija Oca (odsutnog. skrivenog ili hi-
postaziranog), koje bi u m itu o N oju što ga
razotkriše niegove kćeri obiasnilo čvrstinu
narativnih form i, porodičnih struktura, za-
brana nagosti i svega sličnog tom e kod našT

M eđutim , najklasičnija pripovest (neki

Zolin, Balzakov, D ikensov, T olstojev roman)
n osi u sebi jednu vrstu oslabljene tm eze*. m i
je celu ne čitarno sa istim čitalačkim intenzi-
tetoni. Bitam se iispostovlja neusiljeno, s
m alo obzira prema integritetu teksta. Sama
lakom ost za saznanjem nas navodi da prele-
ćem o ili prekoračujemo izvesne pasaže (pre-
dosećajući ih kao „dosadne”).d a bism o što
hitrije pronašli sjajna m esta u pričici (koja su
uvek njene artikulacije: ono što čini da razo-
devanje zagonetke ili udesa odm iče napred).
N ekažnjeno preskačeno (niko nas ne vidi)
opise, objašnjenja, razmatranja, razgovdre.
Tada sm o slični gledaocu u kabareu koji us-
kače u pozom icu i ubrzava strip-tease piesa-
čice, skidajući joj odeću, ali po redu, to jest: s
* U gram atici 1 retonci tmeza (reč gtčkog porekla. tmesis od temno,
sečem, rastavljam ) znači rastavljanje složenioe umetanjem jeđne iJi
više drugih reči. Fr prev.
 jedne strane, poštujući i, s druge, vrtoglavo
požurujući epizode rituala fooput sveštenika
koji guta svoju m isu). Tmeza, izvor ili figura
zadovolistva. predočava ovde dva prozna
oboda. O na protivstavlja onaj koji je. kori-
stan i onaj koji je nekoristan za saznavanje
tajne; to je pukotina proizišla iz jednog pro-
stog nacela funkcionalnosti. Ona se ne stva-
ra u samoj strukturi jezika^ već jedino u tre-
nutku njene potrošnje. A utor to ne m ože da
previdi; on ne m ože želeti da pišs ono što se
neće čitaii. Pa ipak, taj 'ritam isti za ono Što se
čita i za ono što se ne Čita stvara zadovoljstvo
najvelebnijih pripovesti: da li su ikada Prust.
Balzak. Rat i mir. čitani reč po rer,? (Srećom
ža Prušta : od iednog do d m šog čitania; ni-
kada se ne preskaču isti nasažik

indijanac vodi kroz prociscenje kao lutku....

O no Što osećam u jednoj pripovesti, to

nije, dakle, neposredno njen sadržaj, čak ni
, njena struktura, već pre ogrebotine koje osta-
/ vljam na lepom om otu: jurim, skačem, dižem
\ glavu, '"ponovo ufanjanir N ikakve veže sa
\dubokim rascepom kojeg tekst sa nasladom
lutiskujeu sami jezik, a ni sa prostom tem po-
'ralnošću njegovog čitanja.
 Otuda dva čitalačka režima: jedan ide
pravo na artikulacije priČice, on razmatra
prostranstvo teksta, ne zna za igre jezika
(ako čitam Ž ila V em a. promičem brzo, gubim
diskurs, pa ipak m oje čitanje nije zaslepljeno
nikakvim verbalnim gubitkom — u sm islu
koji ova reč m ože da im a u speleologiji*).
D rugo čitanjeništa neprelazi, ono odm erava,
priljubljuje se uz tekst, ono čita, ako se tako
m ože reći, sa m arljivošču i zaUzimanjem, u
svakoj tački teksta zahvata asindetu koja
seče jezik e— a ne anegdotu, pričicU. Ono nije
(logičko) širenje koje ga potcinjava, opadanje
istina, nego razlistalost znakovnosti; kao u
igri „vruća ruka” , uzbuđenje ne dolazi od
pam ičarske nestrpljivdšti, već od neke vrste
okom ite dreke (okom itost jezika i njegove
destrukcije): u trenutku kada svaka (različita)
ruka skače preko druge (a ne posle dm ge)
nastaje otvor i obuzim asubjekt igre— subjekt
teksta. N o paradoksno (tako javno mnenje
veruje da je dovoljno hitati da se ne bi dosađi-
valo), ovo sekundam o cit&njt, prilježno (u do-
slovnom sm islu), jeste ono koje^ odgovara
m odem om tekstu, tekstu-granici. Č itati pola-
ko, čitati sve, Z olin roman, knjiga koja vam
padhe pod ruke. Čitanjem brzo, u kom adim a,
neki moderan tekst on postaje neprozim im ,
*Gubitak tla, propadanje. — Pr. prev.
odbojnim , .prem a vašem zadovoljstvu: vi
želite da nešto iskrsne a ne iskrsava ništa, jer
nno što iskrsava uježiku m iskrsava u diskursul■■
O no što „dolazi”,. ono što „odlazi”, procep
dva oboda, m eđuprostor naslade, nastaje u
opsegu jezika, u iskazivanju, ne u nizu iskaza.
N e proždirati, ne gutati, već brstiti, brižljivo
ljuštiti, otkrivati — da bi se ovi današnji
autori čitali — dokolicu starih čitanja: biće
aristokratskih čitalaca.

Csj^

A ko prihvatam prosuđivanje nekog tek-

sta p o zadovoljstvu, ne m ogu da dozvolim da
se g o vori: dvaj je dobar, onaj je loš. N etna spi-
skova odličnih, nem a kritike, jer ona uvek
podrazum eva neku taktičku nameru, dru-
štvenu upotrebl jivost i često, pak, im aginam o
pokriće. M ogu Samo da odmeravam, da za-
m isljam koliko bi tekst bio usavršiv, spre-
man za ulazak u igm normativnih predikata:
.suviše je ovoz, nedovoljno onog. Tekst (u
tom eje on istovetan s vapijućim 'glasom ) m o-
že da m i iščupa sam o taj sud, nfkako adjek-
tiv: tako je ! Staviše: ovo je za mene! To ,,za
m ene” nije ni subjektivno ni egzistencijalno,
 već nigeovsko („ ... u osnovi, uvek je isto pita-
nje: Šta je za mene to

Polet teksta (bez čega, ukratko, nema

teksta) bila bi njegova volja za nasladom, baš
tam o gde on pokušava da premaši traženje,
zaobiđe brbljaii je i kojom pokušava da odgur-
ne, da svlada ruku zahvaćenu adjektivima
koji su one vratniee jezika kuda u velikim
talasim a nadiru ideološko i im aginam o.

Tekst za zadovoljstvo : onaj koji udovo-

ljavaTpunirprožlm a jponesenošću, onaj koji
potiče iz kulture, ne raskida sa njom i vezuje
je za jednu ugodnu praksu Čitanja.,.Tekst za
joaslad u : onaj koji dovodi u stanje gubitka,
koji obeshrabruje (m ožđa do izvešne dosade),
uzdrmava istorijske, kultum e, psihološke
slojeve čitaoca, otpor njegovih ukusa, njego-
vih vrednosti i uspom ena, koji dovodi u knzu
njegov odnos prema jeziku.
 Ovaj anahronični subjekt u svom polju
drži dva teksta i u svojoj ruci uzde zadovolj-
stva i naslade, jer, u isti mah i protivurečno,
učestvuie u dubokom hedonizm u čitave kul-
ture (koji u njega spokojno prodire pod okri-
Ijem jedne um etnosti življenja što sačinjava
deo starih knjiga) i u destrukciji ove kulture:
on uživa u otnoru svoga fa (to ie niegovo
zadovoljstvo). i traga za njegovim gubitkom
(to je njegova naslađa). Taj subjekt je dva
puta raseepljen, đva puta perverzan.

Đruštvo prijateljateksta: njegovi članovi

ne bi im ali ništa zajedničko (jer ne postoji
neizbežna sagiasnost oko tekstova zadovoij-
stva), ukoliko ne njihove neprijatelje— dosa-
dne napasti svih vrsta koje dekretiraju odboj-
nost teksta i njegovog zadovoljstva biio kul-
tum im kdnform izm om , bilo nepomirljivim
racionalizm om (sumnjajući u „m istiku” knji-
ževnosti), bilo političkim m oralizm om , bilo
kritikom označitelja, bilo slaboum nim prag-
m atizm om ,-bilo sm ešnom glupošću, b ilo d es-
trukcijom diskursa, gubitkom verbalne žud-
nje. T akvo društvo ne b i im alo m esto, m oglo
bi da se kreće sam o u punoj atopiji. Ono b i
bilo, m eđutim , neka vrsta falansterije*, jer b i
joj bile poznate protivurečnosti (te, dakle,
sužene opasnosti ideološke obm ane), razlika
uočena. a sukob obremenjen neznakovno-
šću (koia je neproizvođač zadovolistva)." ^

„R azlika se nedopušteno kliza na m esto

sukoba“ . R azlika nije on o što m askira ili
sladi sukob: Ona se osvaja na sukobu, ona je
s one strane i mimo njega. Sukob n e bi bio
ništa drugo nego m oralno stanje razlike.
Svaki put Xa to se često zbiva) kađa nije takti-
čki (s obzirom na preobražaj neke realne situ-
acije) m ože se u njem u naznačiti m anjak - u -
-uživanju, neuspeh perverzije koja se pljošti
pođ svojim sopstvenim kodom i ne ume više
da se pronađe. Sukob ie uvek kodiran, agre-
siia ie sam o istrošeniia od iezika. O dbiiaiući
žestinu, sam kod je onaj kojeg odbijam (u
sadovskom tekstu, bez ma kakvog koda p o-
što on neprekidno pronalazi svoj sopstveni i
*Zajednički dcan i rađionica za jednu fa!m gu,t)22L zadrugu od
400 radničkih porodica po sistanu franc. socijaliste Šarla
Funjea (utopista, 1772-1873); prema Vujakliji. —: Pr. prev.
jedini, ne postoje sukobi: samo trijumfi).
¥p |jm tekst jer je on za m ene taj redakptostO E -
jezika u koiem i<g odsutna svaka ^ pozom icaff!!
(u dom aćem , bračnom ^anislu« m ei)$ svaka
lo^ m ah ija. T ekst nije nikada dijalng” ^.
nikakva opasnost od pretvaranja. ■ajgreisije,- -
iznuđivanja. nikakav rivalitftt idiolftkata On
ustoličava u sklopu Ijudskog odnosa— teku-
ć eg — neku vrstu ostrvceta, pokazuje asoci-
jalnu prirodu zadovoljstva (jedino je doko-
lića sočijalna), om ogucava da se nazre sab-
lažljiva istina naslade koja bi m ogla, neza-
visno od ppništavajućeg govora, da bude
sasvim neutmlm^

Nfl p o z o m iri tPiksta nema rampft T?a

teksta ne postoji neko aktivan (pisae), a ispred’
njega neko pasivan (čitalač),;,nema subjekta i ;
objekta. Tekst čini -zastarelim grarnatičke
stavpve,JJrije neizđiferencirano oko o kojem
gdvori jedan izuzetan auton (Angelus Sile-
zijus): ,,Q ko kQjinx.ia ,giedanxBoga ieste isto
oko konm on m ene gleda” .
 Č ini m i se da arapski eruditi, govoreći o
tekstu, u£otrebljavaju ovaj veličajan izraz:
^ v e sn a j^ a lK oje telo? Imamo ih m nogo.
'^Telo anatom a i fiziologa, ono koje posm atra
i o kojem govori nauka. Takvo telo je tekst
gramatičara, kritičara, kom entatora, filologa
(feno-tekst). A li, isto tako imamo telo za
nasladu sačinjeno jedino od erotskih veza,
bez ikakvog odnosa sa telom nauke. Ono je
drngog kroja, druge nominaGije. T ako i tek st:
on je sam o otvorena lista jezičkog plam enja
(ti živi ogpjevi, isprekidane svetlosti, švrljaju-
će linije raspoređene u tekstu poput semena i
koje za nas korisno zamenjuju „semina aete-
mitatis”, ,,zopyrđ\ opšte pojm ove, tem eljna
uspenja stare filozofije) J e k s t ima^liuđski
oblik; je li on figm-a, neki a p a g r ^ j t f e D a ,
aii našeg erotskog tela. Zadovoljstvo u tekstu
b u o b i pesyodljiyp naujegovo gram aticarsko
(feno-tekstualno) funkcjonisanje, k ao; Štouje
zadovoljstvo tela nesvodljivo n a fiziološku
potrebp. "y
 ^ Z adovolistvo u tekstu ie. ,onai trenutak
ka d a ^ m ^
ideje — jer m Q i^ te la x o ^ is te ideie kao iaT

K ako naći zadovoljstvo u jednom izlo-

ženom zadovoljstvu (dosada koja veje iz
priea o snovim a, o m bavam a)? K ako eitati
kritiku? Jedino sredstvo: pošto sam ja ovde
čitalac na drugom stepenu, treba pom eriti
m oj položaj. U m esto đa prihvatim da m i
kritičko zadovoljstvo bude poverenik—pouz-
dano sredstvo za m anjak— jam ogudap osta-
nem gledalac. da taind posmatram zadovolj-
stvo diiigbg. da prihvatim perverziju. K om e-
ntar tad au m ojim očim a postaje tekst, fikcija,
jedan napukli bm otač. Perverznost pisca
(njegovo.zadovoljstvo u pjsanju je bezfimkci-
je \ dvostruka i trostruka perverznost kriti-
?čara i njegovog čitaoca, u beskraj.
 Jedan tekst o zađovoljstvu ne m ože da
b u & e a f a M : ^ ( k a o ' š t d s e v e l i :To "
je sve?, to je premaloj, budući da zadovoljstvo
dopušta da se izrekne jedino posredstvom p o-
traživanja (ja imam pravo na zađovoljstvo),
a da se ne m ože iziei iz jedne kratke dijalektike,
dva vrem ena: vrem ena doxe, m nenja, i vre-
m ena paradoxe, osporavanja. J ^adostaje tre-
ćičla n ,ra zličit od zadovoljstva i njegove ćen-
zure. Gvaj tr e ć ič la n je d š^ ^ e S ^doaijje, i
d b p e lo d se bude kačilo za samo im e „zađo-
voljstva’’- I šyaki tek sto zadovoljstvu uvek će
samo okolisiti. On će biti uvod u on o što se
nikada neće napisati. N alik onim produkci-
jam a savremene um etnosti koje iscrpljuju
svoju nužnost odm ah pošto su viđene (jer
videti ih, to je neposređno razumeti u koju
destruktivnu svrhu su izložene: u njima ne
postoji više nikakvo kontem plativno ili nasla-
đujuće trajanje), takav bi se uvod m ogao
sam o ponavljati — a da nikada ni u št§ n e ^
uvede.
 Zadovoljstvo u tekstu nije nem inovno
trijumfujućeg, herojskog, m išićavog tipa. N e-
ma potrebe za pršenjem. M oje zadovoljstvo
veoma dobro m ože da prihvati oblik jednog
skretahje se događa svakipiit kada
nepoštujem sve, ik a d a se usled toga, tu itam o
po ćudi iluzija, očaravanja i zastrašivanja u
jeziku, nespretno pojavi takav plovak na
talasu, ja ostajem nepokretan, obrćući se oko
neprištupačrie naslade k ojam e vezuje za tekst
fea sv e tl SBrefaiije u,piEt:
manjka (kao što se kaže: mamka mi srce)
društveni jezik, sociolekt. Ž atc^Pdrugo ime
za skretanje bilo: Nepristupačno — ili pak
m ožđa: G lu p o st.!!!!!! .

M eđutim , ako se prispelo dotle, rečeno

stretanje bi danas bilo sam oubilački diskurs.
 Zadovoljstvo u tekstu, tekst za zađovolj-
stvo: ovi izrazi su dvoznačni pošto ne postoji
francuska reč koja bi pokrila u isti m ah zado-
voljstvo (prijatnost) i nasladu (uživanje do
nesvestice). Ovde je, dakle, „zadovoljstvo”
(bez m ogućnosti da se stvar popravi) koliko
prošireno na nasladu toliko joj i protivstav-
ljeno. A li, moram da se prilagodim ovoj dvo-
značnosti jer m i je, s jedne strane, potrebno
jedno opštey|& adovoljstvo” , svaki put kada
treba da u sp iltavim vezu sa nekim prekora-
čenjem teksta, *sa onim što u njemu premaša
svaku (socijalnu) funkciju i svako (struktural-
no) funkcionisanje; i s druge: potrebno m i je
jedno oojedinačno „zadovoljstvo” , prosti
deo Sve-zadovoljstva, svaki put kada treba
da razlučim euforiju, prepunjenost, ugodnost
(osećanje pretovarenosti kad kultura slobod-
no prodire), od potresa. porem ećaia. gubitka,
propasti, svojstvenih nasladi. Prisiljen sam na
ovu dvoznačnost budući da ne m ogu da očis-
tim reč „zadovoljstvo” od sm islova koje slu-
čajno ng.žeiim . M ogu sam o da sprečim da u
 francuskom „zadovoljstvo” ne upućuje u
isti m ah na jednu opštost (pačeb zadovolj-
stva”) i na jednu minijaturizaciju („Budale
su nam pridodate radi naŠih malihzadovoljsta-
v a j . Ja šam dakie, primoran da dozvolim
da se iskaz m og tekstakreće u protivurečno-
sti.

n ^ N iieiiza d o v o listv o samo m ala naslada?

p N ije li naslada sam o vrhunsko zidovoljstvo?
/N ijelizadovoljstvo.sam o^ oslabljena,.prihva-
J\ ćena i pom irljivim ustrojavanjem iskrivljena
(• naslada? N ije li naslada samo žeštoko, nepo-
i sredno (bez posredovanja) zadovoljstvo? Od
; odgovora (da ili ne) zavisi nacin na koji ćem o
I pričati našu m odem u istoriju. Jer, ako kažem
; da između zadovoljstva i naslade postoji samo
; razlika u stepenu, ja isto tako kažem da je
! istoriia izm irena: tekst za nasladu jeste samo
j logičko, organsko, istorijsko razviće teksta za
j žadovoljstvo; avangarda ie uvek samo pro-
j gresivna, em ancipovana forma m inule kultu-
1re: danas ishodi iz juce, k ob -U n je je već u
j Floberu, Soler u Rableu, čitav N ikola de
I Stal u dva cm 2 Sezana. A li ako ja, naprotiv,
 verujem da su zadovoljstvo i naslada upore-
dne snage, da se one ne m ogu susresti i da
izm eđu njih postoji vise nego bitka: jedna
nekom unikacija. A ko tako verujem, tada
m i je red da m islim đa istorija, nasa istorija,
nije krotka, čak ni m ožda umna, da tekst
naslade izbija u njoj uvek na naein skandala
(išcašenja). da je on uvek trag jednog reza,
jedne afirm acije (a ne razvijanja), i da subjekt
o v eisto n je (taj istorijski subjekt koji sam i ja
i izm eđu ostalih), daleko od m oći da se upo-
koji u vođenju sm isla dela prošlosti i oslona
m odem ih dela pravo u jedno dijalektičko
kretanje sinteze, jeste uvek samo „živa pro-
Itivurečnost” . rascebliehi subiekt kdii. kroz
tekst, uživa u isti čas u postojanosti syoga 'fa
jLu njegovom propadanju.

Evo, uostalom , poteklo je iz psihoanali-

j ze jedno neposredno sredstvo za utem eljenje
j suprotnosti teksta za zadovoljstvo i teksta za
j nasladu: zadovolistvo ie izrecivo. naslada to
1 nije.
 N asleda je ne-izreciva, bez-glasna, za-
branjena*. Upućujetn na Lakana („O no če-
ga se treba držati jeste da je naslada bezglas-
na, zabranjena za onoga koji govori, kao
takvog, ili pak : ona se m ože reći sam o izm e-
đu r ed a k a .. . ”) i na Leklera („ . . . onaj koji
kazuje, u onom e Što kazuje, zabranjuje sebi
naslađu, ili korelativno: onaj koji uživa u
završenom slovu i u svemu što je bilo m o-
guće reći — obeznanjuje se u apsolutu niste-
nja koje on veliča” .)
Pisac iz zadovoljstva (i rijegov čitalac)
prihvata slovo. Odričući se naslade, on im a
pravo i m oć da ga izrekne: slovo je njegovo
zadovoljstvo. Qn je opsednut njime, kao Što
su to svi oni zaiju% eni u jezik (ne govor), svi
logofili, pisci, pism opisci, lingvisti. O teksto-
vim a iz zadovoljstva je, đalde, m oguće go-
voriti (nijedne raspre o onom ništenju u na-
slad i): krilika se uvek odnosi na tekstnve iz za-
dovolistva. nikada m tekstove iz naslade: F lo-
ber, Prust, Stendal, neiscrpno su kom entari-
sani. K ritika se tada teksta naziva starateljka
uzaludne naslade, minule ili buduće: pođite
da Čitate, ja sam pročitao. K ritika je uvek
istorijska lli prospektivna, konstativni pre-

*Bart ovde lstovremeno računa na oba znacenja, sa kojima se

operiše u psihoanalizi, francuske reči „m te r đ te bezglasan,
zanemeo i zabranjen, uskraćen. — Pr. prev.
 zent kojem je uskraćena prezentacija nasla-
de. Stoga je njena naklonost poklonjena kul-
turi, k o ja jeu nama jeđini naš neokm jeni pre-
zen t
Sa piscem iz naslade (i njegovim čita-
ocem ) započinje neodrživi tekst, nem ogući
tekst. Ovaj tekst je izvan zadovoljstva, izvan
kritike, sav zahvaćen jeđnim drugim. tekstom
iz zadovoljstva. Vi' ne m ožete govoriti ,,o ,? f
jednom takvom tekstu, m ožete sam o govo- f
riti ,,u ” njemu, na njegov način, ući u jedan j;
bezum an plagijat, sumanuto potvrđivati [
prazniiiu u riasladi (i više opsednuto ne po-i
navljati slovo zadovoljstva).

I Čitava jedna m ala m itologjja teži da nas

! uveri đa je zadovoljstvo (a posebno zado-
ii voljstvo teksta) ldeja zdesna. D esnica, pak,
istim kretanjem otprema na adresu levice sve
ono što je apstraktno, dosadno, političko, i
štiti zadovoljstvo za sebe: buđite dobrodošli
m eđu nas, vi koji đolazite najzad u zadpvplj-
stvo književnosti! A sleva se, radi m orala,
(zaboravljajući M arksove i Brehtove cigare),
sum njiči, prezire svaki ,,ostatak hedonizm a” .
 Zđesna, zadovoljstvo se zahteva protiv inte-
lektualnosti, klerikature. To je stari reakcio-
nam i m it srca protiv glave, čulnosti protiv
razuma, (vrućeg) „života” protiv (hladne)
..apstrakcije” : ne mora li umetnik, prernH
zloslutnoi D ebisiievoj ponci pnni-znn da trn-----
7i da rini vndnvnljstvn”? Sleva, saznanje, m e-
tod, angažm an, borba, protivstavlja se „pro-
stom slađenju,r (pa ipak, ako bi s a i^ sama^
njeJbilo bizar-
na ideja da je zadovoljstvo prosta stvar, radi
čega se o n o zahteva ili prezir^Zadp^pljstvo^
-teksta,' nije bezazleni
Pštatalc. Dno ne zaviši od neke lopke uma ili
čulnosti; ono je skretanje, nešto što je u isti
mah revolucionamo i asocijalno, i ne može
đa bude stavljeno na teret nikakve kolektiv-
1 nosti, mentaliteta, idiolekta^J^ešto «£i//ra/-
i Dpbro sc vidi da je zadovoljstvo tekšla
I skandaložno. ne zato što je nprnoraiito veo
što jt aim iisko.*

Cemu u tekstu šav taj verbalni raskoš ?

Predstavlja li sjaj jezika deo suvišnog obilja,
nekorisnog trošenja, bezuslovnog gubitka?
U čestvuje li neko veliko delo za zadovoljstvo
(ono Prustovo, na primer) u istoj ekonom iji
u kojoj i egjpatske primiđe? D a li je pisac da-
nas preostala zam ena M anđiana, M oine,
Bonze*, neproizvodan a ipak zbrinut? Sličan
budističkoj Sangi, književnom bratstvu, m a
kakav bio alibi koji ona sebi iznalazi — nije
li ona izdržavana od strane trgovačkog dru-
štva ne za ono što pisac proizvodi (on ne pro-
izvodi ništa) već za ono što spaljuje? Suvišno
da, ali nikako beskorisno?
M odem ost čini neprestani napor da bi
zaobišla razmenu. Ona želi da se odupre
tržištu dela (isključujući se tim e iz m asovne
kom unikadje), znaku (oslobođenjem smi-
sla, ludila), zdravoj seksuainosti (perverzi-
jom , koja spasava nasladu od svrsishodnosti
reprodukcije). Pa ipak, ništa nije m oguće uči-
niti: razinena nadoknađuje sve, pripitom lja-
vaju d ono što izgleda da je poriče. Zahvata t
tekst i stavlja ga u krug beskorisnih a li legal- i
nih utrošaka; i eto on je iznova smešten u je-
dnu kolektivnu ekonom iju (m a bilo ona sa- i
m o psihološka). Sama nekorisnost teksta j e !
*Tmena za briščanske sveštenike, kao 1 za tibetanske, kineske i
japanske budiste, koji su živeli ođvojeni od sveta, sami iTi,
najčešće, u bratstvim a, izđržavani darovima drugih društvenih
slojeva. — Pr. prev.
 ona koja je korisna, kao Drugim
rečima, đruštvo živi na načiri rascepa: ovde —
sublim an, bezinteresan tekst, tam o — trgo-
vački predmet čija je vred n ost.. . proiz-
voljnost tog predmeta. A li o ovom raseepu
{ društvo nem a nikakvu ideju: orn ne poznaje
\ sopstvemperverziju: „Oba dela u sporu imaju
j svoju stranu: poriv im a pravo na.svoje zado-
f volienie. stvam ost se štuje onoliko koliko joj
i pripada. Ali, dodaje F ro jd ,~ te
dino smrt, k a o š'lq j^ ^ ^ ^ [9TZsi teiS t o ije -
-^M ćT K Ia^ Bezrazložna njegova destrukcija:
/ ne, ne pisati više, pod uslovom da se to uvek
| nadoknadi.

Biti sa onim koji se voli a m isliti na nešto

drugo. is t o tako, padaju m i na um najbolje
m isli dok najviše sč napinjem oko bnoga Što
je neophodno za moj rad. Isto je kod teksta:
on u m eni stvara najviše zadovoljstvo ako
uspeva da m i om ogući da samo posredno vo-
*Naziv jednog ođ 'jezika američkih Indijanaea kojeg su lin-
gvisti i antropolozi nrnogo ispitivali kao primer jezika neobi-
čnog, drukeijeg ustrojstva od indovropskjh poznate strukture.
— Pr prev.
; dim raČuna o iijem u, ako sam, čitajući ga,
ponet da Često dižem glavu, da osluškujem
{ nešto drugo. Ja nisam neizbežno zarobljen
I tekstom za zadovoljstvo. I b m ože da bude
olak, složen, fm , gotovo neobazriv čin: na-
gao pokret glave, poput pokreta ptiee koja ne
Čuje ništa od onoga što mi slušam o, koja slu-
ša ono što m i ne čujem o.

JE m ociia: zašto bi ona bila antipatična

nasladi (ja sam je nepravedno gledao svu u
blizini sentim entalnosti, m oralno iluzije)?
Ona je nemir, rub nesvestice, nešto perver-
zno ispod konform ističkih spoljašnosti, m o-
žda, čak, najprepredenija od gubitaka jer
protivureči opštem pravilu koje nasladi pri-
pisuje fiksnu figuru: snažna, žestoka, ras-
tuća, ona je nešto nužno m išićavo, napre-
gnuto, faličko. Protiv opšteg pravila: u njega
se nikada ne može poverovati kada se pred
očima ima slika naslade. Treba prihvatiti da
se ta slika upozna svuda tam o gde iskrsava
neki nered u ljubavnoj regulaciji (naslada
prevremena, usporena, uzbuđena itd.) : lju-
bav strast kao naslada? N aslada kao mu-
đrost (kada će ona uspeti da se razume sama
izvan njenih sopstvenih predrasuda)?

N išta se ne da ueiniti: dosada nije pro-

sta. Od dosade se (pređ nekim delom , nekim
tekstom ) ne izvlači sa razđražljivim ili rato-
siljajućim gestom . K ao što zadovoljstvo u
tekstu pretpostavlja čitavu jednu posrednu
proizvodnju, isto tako se ni dosada ne m ože
nadm ašiti nikakvom spontanošću: ne p o-
stoji iskrena dosada. A ko m i je lično tekst-
-brbljanje dosadan, to je zato što, u stvari,
ne volim zanovetajuće traženje. A li, ako bih
ga voleo (ako bih im ao neki m aterinski pro-
htev)? Đ osada nije daleko od naslade. Ona
je našlađa videna ^ nbM'la T ^ đ b v b ^ v a . h

U kolik o je n š e neka povest ispričana po

pravilim a lepog kazivanja, na pristojan na-
čin, bez pakosti, jednim turšijskim tonom ,
utoliko ju je lakše obm uti, zam utiti, čitati
s naličja (G đa de Segir u Sadovom čitanju).
Ovaj okret, buđući čista proizvodnja, divno
razvija zadovoljstvo teksta.

U Buvaru i Pekišeu čitam ovu reeenicu

koja m e čini zađovoljnim ; „Stolnjaci, čaršavi
peškiri vise pkosmifo,
paljkama za razapete konopce.” C)vde ose-
ćam krajnu preciznost, neku vrstum anijačke
tačnosti jezika, jedno ludilo opisa (kakvo se
pronalazili u R ob-G njeovim tekstovim a).
Prisustvuje se paradoksu: književni jezik je
uzdrm an, prevaziđen, omalovažen u istoj m e-
ri u kojoj se on ustrojava u „čisti” jezik, bitn i
jezik, u gramatičarski jezik (ovaj je jezik,
razume se, sam o jedna ideja). T ačnost koja je
u pitanju ne ishodi iz neke preterane brižlji-
vosti, ona nije retorički višak vrednosti, k ao
da su stvari sve bolje i bolje opisivane— nego
sledi iz prom ene koda: m odel (dalek) opisa
nije više oratorski diskurs (ništa se nim alo n e
„napreže”), već neka vrsta leksikografskog
artefakta.
 T ek stje fetižki piTefjm et i taf fetitmp. Mi.
TekšT ln e Izabire pom oću čitavog jednog
rasporeda nevidljivih okvira, selektivnih izi-
gravanja: rečnik, referencije, čitljivost itd; a
izgubljen u sredini teksta (ne iz« hjega na hačin
nekog boga m ašinerije) postbji uvek drugi,
autor.
K ao institucija, autor je mrtav: njegova
građanska, čuvstvena, biografska ličnost je
iŠČezla. R azvlašćena, ona više ne uvežbava na
svom delu strasno očinstvo za k ojesu knjiže-
; vna ls td r ija r š ^
obavezu da ustanove i obnove pripovest. N o ,
; u tekstu, ja na izvestan način želim autora:
; imam potrebu za njegovom figurom (k ojani-
!je ni njegova predstava ni njegova projekcija)
kao štoori im a potrebu za m ojom (pod uslo-
vom da „brblja”).

Ideološki Sistemi su fikcije (pnvnrišne

utvare, govorio je Bekon), romani — ali kla- +
 sičai rom aiii, dobro snabdeveni intrigama,
krizam a, dobrim i rđavim ličnostim a ( romcme-
skm je sasvim drugo: jedan prosti raspor ug-
rađen u strukturu, diseminacija oblika, ma-
ya). Svaka fikeija je nošena nekim društve- /
nim govorom , jednim sociolektom , sa kojim 1
se ona poistnvftčiijft Fikdja tn jpnnaj step^n _
cvrstine do kojeg dopjre neki jezik kada ie
lzuzetno prožeo 1 pronašao iednu posvećenu
klasu (sveštcnici,intelektualci, um etnid) da bi
ga uopšte govorila i širila:
„...S vak i narod ima nad sobom jedno J
takvo nebo pojm ova m atem atičkf razđelje-
nih, i, pod učinkom potrebe za istinom , on
ubuduče podrazum eva da svaki pojm ovni
bog n eb i tragao n i zakakvim mestorn đrugde 1
io ^ n j^ d vo j sfep ’TOSK^TISvi shio m i obu-
hvačeniu istini jezika, to jestu n jih ovoj regio- i
nalhošti, uvučeni u strašho gloženje koje !.
upraVlja njihovim susedovanjem. Jer, sv a k i!/
govor (svaka fikcija) jeste bitka za hegemo-
mju, A ko jedna tikcija zadobije prevlast,
ona se rasprostire širom tekučeg 1 svakodnev-
nog drustvenog života, postaje đoxa, pnroda^ |
vlada tobože apolitičkim govorom politicara, i~
državnih službenika, govorom štam pe, radija,|!
televM je,Jkofiverzacije. Pa čak i bez vlasti, l
m im o nje, rivalitet d iži uzde, govori se frak-H
cionišu, m edusobno bore. Jedna nem ilosrdna I
 j topika upravlja životom jezika. Jezik potiče
! uvek sa nekogm esta, o n ie ratnički topos.

, Svet iezika (logosfera) W predstavio kao

r n e iz m e im i večit, paraupjacki sukob. Jedino
prezivljavaju sistem i (fikcije, govori) dovoljno
dovitljm da stVore najmskiju tiguru koja
protivnjka ocrtava u svetlu jedne polm iaućne,
poluetičke reci, neku vrstu Vrteške koja
om ogucava, u isti m ah, da se neprijatelj
utvrdi, objasni, osudi, izvređa, da m u se uz-
j vrati, jednom reeju v da se nagna na ispa-
; štanje. O tuda izm eđu ostalih, izvesnevidgate:
m arksističkog govora. za k ojegje svak aop o-
zicija klasna; psihoanalitičkog, za kojeg je
svako odricanje priznanje; hnšćanskog, za
k ojegje svaka usfcrata traženje, itd. Čudilo se
tom e d aježik kapitalističfce ihoći ne dopušta,
na prvi pogjed, takvu figuru sistem a (ukolifco
nije najpođzem nije vrste pa je neuočljiva,
protivnicim a se uvefc sam o govorilo da su
„zatrovani” , „dirigovani!! itd .); tada se p o-
m išljalo đa napon kapitalističfcog jezifca (uto-
liko jači) nije paranojačkog, sistcm skog, argu-
m entativnog. artikulisanog redaf nego d a je
reč o nenm oljivoj zas1g>1jenosri. dnxi: činu
nesvesnog, ukratko: o ideologiii u nienoi
bitL

D a bi ovi govom i sistem i prestali d a

zaluđuju i uznemiravaju ne postoji drugo
sredstvo nego se sm estiti u jednom od njdi.
Inače: aja, aja , štadajaradimusvemu tom?

Tekst je atopijski,. ako ne u njegovoj

potrošnjl, bar u njegovoj proizvodnji. On
nije govor, fikcija, sistem je u njemu preko-
račen, prebegnut (ovo prekoračenje, pre-
bejgavanje, jeste znakovnost). Iz ove a to -,
pije on zahvata i isporučuje svom čitaocu
jedno neobično stanje: u isti m ah, isključivo
i m im o. U ratujezikap ostojeT spokojni tre-
nuci. a ti trenuci su .lek sto v i/. ,R atf veli jedna
Brehtova ličn o st, ne isključuiem ir... Rat im a
svoje m im e trenutke... Između dve čarke,
isto se tako dobro ispija svoj vrč p iv a ...”).
Između dva napada govora, između dva prše-
nja sistem a, uvek je m ogućno zadovoljstvo
u tekstu, ne kao počinak već kao neprimere-
no — izluceno — m esto nekog drugog jezika,
kao vežba neke različite fiziologije.

! ^ O dviše je još herojižma u našim jezicim a.

Čak i u najboljim a — m isliin na Batajev — ,
grozničavog napona u izvesnim izrazim a i,
Konačno, neka vrsta pođmuklog herojizma.
N aprotiv zadovoljstvo u tekstu (naslada u
tekstu) jeste poput naglog brisanja ratničke
srčanosti, poput nekog kratkotrajnog sam o-
čišnjenja pišeevih mam uza, jedan zastoj„sr-
ca” (hrabrosti).

^^K akpJ&ian tekgt koji je jx l jezika m ože

da bude izvan .iedka?- Kaiko eksteriorizovaii
(izbaeiti nap oljejgovore sveta a da se ne pri-
begne nekom poslednjem govoru poeev od
 kojeg bi ostali bili naprosto izlagani, prepri-
. \ čavani? Samim tim što imenuiem. ia sam im e-
' novan: nhvaćen u rivalitet im ena. Kako se
tekst m ože „izvući” iz rata fikcija, socioleka-
ta? — „Progresiviiim radcrn iznuravanja.
Najpre, tekst rašČišćava sa svakim m eta-
-jezflcom,i po tom e je on tekst: nikakav glas
(N auka, R azlog, Institucija) ne stoji pozadi
onoga što on kazuje. Zatim, tekst razara, d o
kraja, do protivurečnosti, svoju sopstvenu
diskurzivnu kategoriju, svoju spciolingvisti-
čku referenciju (svoj „žanr”) — on je „kom ika
koja ne stvara smeh” , ironija koja ne potči-
njava, klicanje bez duŠe, bez m istike (Sardij),
navođenje bez navodnica. N ajzad, tekst
m ože, akp to želi, da se okom i na kanonske
strukture sam og jezika (Soler): leksiku (bujni
neologizm i, iznastavljane reei, translitera-
Cije), sintaksu (nema više logičke ćelije, nem a
više rečenice). R eč je o tom e da se transmuta-
cijom (a n e više samo transformacijom) učini
vidljivim jedno novo filozofalno* stanje
jezičke m aterije. To nečuveno i neviđeno
stanje, taj užareni m etal, bez porekla i kom u-

*Ovaj pndev J3art lzvodi iz Pierre philosophale (fr.j, tj. Lapis

pkilosophonon (lat.) ili Kamen mudrosti (sh ), što je ime za
ju p stan cu za kojom su tragaii alhemićari verujući da je svemo-
~guca, pa kadra 1 da sve metale pretvaia u zlaio.— Vr prev
 nikacije, jeste onda stanje jezika, a ne jedan
I jezik, m a bio on 1 razlabavljen, m im etizovan,
ironizovan.

Z adovoljstvo u tekstu ne uživa ideolo-

giju. Medutim: ova bezobzim ost ne potiče
od liberalizm a, nego od perverzije. Tekst,
njegovo čitanje* su rascepljeni. Chio što je
zaobiđeno, razbijeno, to je moralno iedinstvo
koie društvo zahteva od svakog ljudskog
p roizvod a.M i čitam o neki tekst (za zadovo-
ljstvo) kao što neka muva leti prostorom -sobe
u naglim zaokretim a, priviđno završenim ,
besciljnim i nekorisnim . Ideologija prelazi
preko teksta i njegovog čitanja kao štn se
rumenilo nanosi na neko lice ( u ljubavi,
izvesne osobe erotski doživljavaju ovaj pur-
pur). Svaki pisac iz zađovoljstva ima od ovog
budalastog purpudsanja (Balzak, Z ola, F lo-
ber, Prust, jedino je m ožda M alarm e gospo-
dar svoje kože). U tekstu iz zadovoljstva,
suprotae snage nisu više u stanju opadanja.
nego postajanja : niŠta istinski nije antagoni-
stičko, sve je pluralrio, Ja lako prolazim kroz
reakcionam u noć. N a primer, u Zolinorii
 Radu, ideologijaje očevidna, posebno lepljiva:
naturalizam , porođienost, kolonijalizam ; ona
ne sprečava da nastavim sa eitanjon knjige.
O vo je iskrivljenje banalno? M ože se pre
pronaći zadivljujuća čuvam a sposobnost sa
kojom se đeli subjekt, razdvajajući njegovo
čitanje, opirući se zarazi suđenja, m etonim iji
prijatnosti: bi li ovo učinilo zadovoljstvo
objektivnmft

Lzvesni žele tekst (um etnost, slikarstvo)

bez senke, izdvojen o d ,fyladajućeideologije,,.
A li, tO je hteti tekst bez plodnosti, bez proiz-
vodnpsti, sterilan tekst (vidite m it o Ženi bez
Senke). Tekstu ie potrebna njftgova sertka j
- T a senka ie malo ideologiie. maln subjekta:
utvare, mreže, pruge. neophodni ohlaci..
Subverzija m ora da proizvodi svoju sopstve-
nu polutamu.
(Obično se kaže: „vladajuća jdeologija”
Ovaj izraz je neprimeran. Jer, šta je to ideolo-
gija? To je upravo ideja sasvo.istvomdavlada:
ideologija m ože samo da bude vladajuća.
U to lik o je tačno govoriti „ideologija vladaju-
će klase“ budući pak đa postoji podvlašćena
 klasa, ali je nedosleđfio govoriti ^vladajuća
ideologija’’ pošto nema podvlašćene ideolo-
giie. Prema ..podvlašćenm ia” ne postoji niš-
ta. nikakva ideologiia. osim upravo — a td
. ie poslednii stepen otudenia - ideologiia da
su oni prim orani (radi sim bolizovanja, dakle,
radi živlienja) da služe klasi koja njim a vlada.
Socijalna borba se ne m ože svesti na borbu
dve suprotne ideologije — ,to je subverzija
5 svake ideologije koja je u pitanju.)

Valja-obeležiti> imaginm^e jezika?4l&:

rec kao posebna jedinica, magijska m onada;
! govor kao instrum ent ili izraz m išljefija;
pism o kao transliteracija govora ;rečenica kao
zatvoreno, logično m erilo; sam nedbstatak
, ili uskrata U jeziku kao prva, sam orodna,
x pragmatska šila. Svi ovi artefakti su preuzeti
od im aginam og nauke (nauka kao imaginar-
no). Lingvistika tako iskazuje istinu o jeziku,
ali sarno s tim : „ako nikakvoj svesnoj iluziji
nije podložm”. N o , to je sama defm dja ima^
ginam og: nesvesno nesvesnog.
Prvi posao je da se u nauku o jeziku
uspostavi već on o što joj je pridodato šam o
, slučajno, s prezirom , lli joj, štaviše, često
uskraćivano: sem iologija (stilistika, retorika,
: govorio jeN iče), praksa, etička akcija, „entu-
I zijazam ” (opet N iče). D rugi posao je vratiti u
\ nauku ono što ide m im o n je: ovde, tekst.
' Tekst, to je jezik bez njegovog im aginam og,
to je ono što nedostaje nauci o jeziku da bi se
manifestovala njena opšta važnost (a ne njena
itehnokratska partikulam ost). Sve ono što je
Ijedva tolerisano ili otvoreno odbacivano od
ilingvistike (kao kanonske, požitivne nauke),
Iznakovnost, naslada, jeste upravo ono što
izvlači tekst iz imaginarija jezika.

N ikakva „teza” nije m oguća o zadovolj-

stvu u tekstu; jeđva neka inspekcija (introspe-
kcija) koja je kratkog daha, Eppure si gaude/
Pa ipak, kod i m im o svega, uživam o u tekstuT
Bar o primerima? M ogla bi se zam isliti
ogrom na kolektivna berba: sabrali bi se svi
tekstovi (na nekom m estu s kojeg on i potiču)
u kojim a je dolazilo do nečijeg zadovoljstva, i
m anifestovalo bi se M tekstualrio telo {corpus
— dobro rečeno*), pom alo kao što je psiho-
*Corpus (lat.) znači telo, ali i zbirku tekstom . — Pr, prev
analiza izložila erotsko telo čoveka. Takav
rad, m eđutim , m oglo bi se strahovati, dospeo
bi sam o do objasnjavmja samvanih tekstova.
Pojavilo bi se neizbežno račvanje u projektu:
ne m ogavši da se iskaže, zadovoljstvo bi se na-
ŠIo na opštem putu m otivacija kojeg niko ne bi
poznavoo definitivno (kada ovde navodim
nekolika zadovoljstva u tekstu, to je uvek
uzgred,na jedan vrlo privranen, nikako pra-
vilan načinj, Jednom rečju, takav se rad ne bi
m ogao napisati. M ogu samo da oblećem oko
takvog sadržaja — pa je, prema tom e, bolje
to raditi ukratko i sam otno nego grupno i
beskonačno. B olje je odustati ođ prelaženja
preko vrednosti, te osnove afirmacije, preko
vrednosti koje su učinci kulture.

K ao tvorevina u jeziku, pisac je uvek

obuhvaćen ratom fikcija (govora), ali je uvek
samo jedna igračka, pošto je jezik koji ga
sazdaje (pisanje) neprekidno ne-m esto (atopi-
jski). Jednostavnim dejstvpm polisem ije (rud-
im entam im štadijum om pism a, pisanja), ra-
tno opredeljenje nekog književnog govora
sumnjivo je od svog početka. Pisac je uvek na
slepoj mrlji sistem a, u skretanju. On je džoker,
m ana*, nulti stepen, smrt bridža: neophodan
sm islu (borbi), sam je lišen fiksiranog smisla.
N jegovo m esto, njegova (razmenska, tržišna)
vrednost varira sa kretanjima istorije, sa
taktičkim probojim a bitke. Za njega se zah-
teva sve i / ili ništa. On sam je izvan razmene,
utonuo u ne-profjt, u mushotoku zen, bez
želje da išta uzme, osim perverzne naslade u
rečima (ali naslađa nije nikada uzim anje:
ništa je ne odvaja od satoria, od gubitka).
Paradoks: ovu bezrazložnost pisanja (koja
se preko naslade približava bezrazložnosti
smrti) pisac prećutkuje; steže se, napinje
m išiće, poriče skretanje, suzdržava nasladu.
V eom a malp je onih koji se, u isti m ah, bore
protiv ideološke reprešije i libiđinaliie repre-
sije (ovu, razume se, intelektualac odm erava
na samom sebi, na svom sopstvenom jeziku).

Čitajući tekst što ga je izneo Stendal (ali

koji nije njegov ) l) , otioivam u njem u Prusta
*Bezl ično i prazno načclo akcije u izveamn primitivnim relt-
gijama. — Pr. prev,
1) „Epizode jz života A tanasa Ožera, objavila njegova neća-
kinja”, u Uspomenama jednog turiste od Stendala.
 po jeđnom m alenom detalju. Episkop od
Lekara opisuje nećaku svog velikog vikara
nizom izveštačenih usklika (moja mala nećaki-
njo, moja mala prijateljice, moja Ijupka ćmo-
purko, ah mali kokičiću!) koji u m eni vaskrsa-
vaju spom en na dvej>oštarke iz Grand hotela
u Balbeku, M ariju Zenest i Gelestinu A lbare,
kod pripovedača ( Ohlmali vraže vranihkosa,
o, okorelapakosti ! Ah, mladosti! Ah, Ijiipka
putil). N a drugom m estu, ali na isti način,
kod Flobera, to su normanđske jabuke u
cvetu koje čitam polazeći od Prusta. U ži-
vam u kialjevanju foim ula, obrtu početaka,
neusiljenosti koja prethodni tekst izvodi iz
potonjeg^ Shvatam da ie Prustovo delo. bar
/ za m ene, delo refereneije, opšta mathesis, rna-
/ ndala čitave književne kosm ogonije — kao
što su to bila Pism a G đe de Sevinje za pri-
povedačevu baku, viteški romani za don
K ihota itd. O vo zacelo ne znači đa bih ja bio
neki „specijalista” za Prusta. Prust je onaj
koji m i prilazi, on nije onaj kojeg pozivam ,
on nije „autoritet”, već jednostavno — jedno
kružno sećanje. A ono je, pak, m eđu - tekst:
nem ogućnost da se živi izvan beskrajnog
teksta — ' bio taj tekst Prust ili dnevni list ili
televizijski ekran. K njiga stvara sm isao,
sm isao stvara život.
 K ada zakucavate ekser u drvo, ono se na
m estu gde ga napađate različito opire. V eli
se da drvo nije izotropno. N i tekst nije izo-
tropan: obodi i proeepi su neprevidljivi. K ao
što (današnja) fizika m ora da se podešava
prema neizotropnom karakteru izvesnih sre-
dina, izvesnih univerzuma, isto tako bi, pak,
strukturalna analiza (sem iologija) trebalo da
poznaje i najmanje otpore telSta, nepravilan
crtež njegovih žila.

N ijeđan predmet nije u stalnom odnosu j

sa žudnjom (Lakan, povodom M . de Sada). j
M eđutim , za pisea taj predmet postoji. T o "
nije jezik (le langage), to je jezik (la langue),
matemii jezik. Pisac ie neko ko se igra telom,
svoje m ajke (upućujem na Plejnea, o Lotre-
am onu i o M atisu), da bi ga glorifikovao
ulepšao, ili da bi ga kom adao, dovodio na
 granicu onoga što, iz tela, m ože da bude do-
kučeno. Ići ću do uživanja u jedntt defiguraciju
jezika, a m nenje će ispuštati snažne krikove
i jer ne želi đa se „priroda defiguriše” .

R eklo bi se da ža Bašlara pisci nisu nika-

da pisali: nekim neobičnim rezom , oni su
jedino čitali. On je m ogao tako da zasnuje
jednu čistu kritiku iz čitanja, a to je i učinio
sa zadovoljstvom , M i sm o upleteni u jednu
(klizajuću, euforičnu, sladostrasnu, sjedinja-
vajuću, klicajuću) hom ogenu praksu, a ova
nas praksa zasip a: čitati-sanjati. Sa Bašlarom ,
sve je poezija (poput prostog prava na diskon-
tinuiranje književnosti, borbe), što je pove-
reno Z adovoljstvu, A li, čim je delo sabrano
pod rodovim a nekog pism a, zadovoljstvo
škripi, naslada bode a Bašlar se udaljava.

Ja se zanim am za jezik zato Što m e on

vređa ili očarava. U tom e je, m ožda, neka
klasna erotika. A li, koje klase? Buržoaske?
O na nem a nikakvog osećaja za jezik koji nije
u njenim očim a čak ni, raskošan, elem ent
jedne um etnosti življenja (smrt „velike”
literature), već jedino instrum ent ili dekor
(frazeologija). N arodne? Ovde je iščezla sva-
ka m agijska ili poetska aktivnost, nema više
kam evala, više se ne igra rečim a: kraj
m etafora, kraljevanje stereotipa što ih je
ustoličila m alograđanska kultura. (Proizvo-
dna klasa nem a nužno jezik svoje uloge, svoje
snage, svoje Čestitosti. D akle, rasipanje saod-
govom osti, empatija - ovde veom a snažnih,
tam o nikakvih. K ritika totalizujuće iluzije:
m a bilo koji da je aparat on najpre unifikuje
jezik. N o , ne treba ceniti ukupnost.)
Ostaje jedno ostrvce: tekst. K astinska
uživanja, m andarinat? Zadovoljstvo m ožda,
naslada, ne.

N ikakva se znakovnost (nikakva nasla-

da) ne m ože proizvesti, u to sam ubeđen, u
jednoj m asovnoj kulturi (različitoj, kao voda
od vatre, od kulture m asa), jer je njen m odel
m alograđanski. Svojstveno je našoj (istorij-
 skoj) protivurečnosti da je znakovnost (nasla-
da) u celosti pribegla u ekscesivnu altem ati-
vu; ili u m anđarinsku praksu (proizišlu iz
iznurenosti buržoaske kulture), ili u utopijsku
ideju (ideju o jednoj kulturi u nastajanju,
rođenu sa radikalnom, nečuvenom, nepredvi-
dljivom rcvolucijom , o kojoj onaj koji piše
zna danas sam o jednu stvar: takav se M ojsije
nece pojaviti).

I A socijalni karakter naslade. Ona ie nagli

• gubitak sociialnosti. t?a inak ne sledi m kakvo
1pnm icanje subjektu (subjektivnosti), ličnosti,
; usam ljenosti: gubi se sve. u potpunošti
(Krajnje dno tajnosti. zatamnjen film .+++++++

Sve socio-ideološke analize 2aključuju na

neostvareni karakter knjizevnostf ^
pom alo oduzim a od njihove um esnosti:) delo
bi uvek, konačno, bilo pisano od neke dm št-
veno neostvarene i nem oćne grupe, izvan bor-
be za istorijski, ekonom ski, politički položaj.
K njiževnost bi, pak, bila izraz ove neostva-
renosti. Ove analize zaboravljaju (a to je
norm alno pošto su one herm eneutike zasno-
vane na iskljuČivom istraživanju označenog)
strašno naličje pism a: nasladu, nasladu kadru
da eksploduje. stolećim a, sem u izvesnim tek-
stovim a pisanim , m eđutim , u najsum om iju,
najzlosrećniju slavu filozofije.

Jezik koji -govorim u samom sebi nije

iz m og vremena. On, prirodno, cilja, na ideo-
lošku sumnju. D akle, sa njim je potrebno
da se borim. Pišem zato što neću reči koje
nalazim radi prikrivanja. A , istovrem eno,
ovaj pretposleđnji jezik jeste jezik m og zado-
voljstva: nadugo čitam u večerim a Zolu,
Prusta, V em a, Monte-Krjsta, Uspomena jed-
nog Turiste, aponekad iŽ ilijena G rina. To je
m oje zadovoljstvo, ali ne m oja naslada. Ona
im a m ogućnost da izbije sam o sa apsolutno (
novim, jer jedino novo potresa (ppništava) f
svest (lako?, nikako: devet u deset puta je?
novo sam o stereotip novine).
 N o v o nije m oda, o n o je vrednost, osnova
svake kritike. N aše vrednovanje sveta ne
zavisiviše, bar ne neposredno, kao k od N ieea,
od opozicije uzviŠenog i niškog, ne£o od one
Starog 1 N ovog (erotika N ovog započela je od
X V III stoleća; drugi preobražaj je u toku).
D a bism o um akli od otuđenja sađanjeg društ-
va, ne postoji više nijedno sem sredstya:J>eA:^-
vo rnpred. Svaki strani jezik je neposredno ko-
m prom itovan, a-svakijezik postaje starim eim
se ponovio. N o ovlašćeni jezik (onaj koji se
proizvodi i širi pod zaštitom vlasti) jeste, sta-
tutam o, jezik ponavljanja. Sve zvanicne
ustanove za jezik su m ašine za prosejavanje.
SŠkola, sport, javnost, m asovno delo, Šansona,
l inform acija, ponavljaju uvek istu strukturu,
j isti sm isao, često iste reči: stereotip je politi-
^čko delo«. glavna figura ideologiie. S llea"
N ovo je naslada (Frojd: „K ođ m ladića,
novina uvek sazdaje uslov naslade”), Otkuda
šadanja koriiiguracija snaga; s jedne strane,
m asovna spljoštenost (vezana za ponavljanje
jezika) — spoljoštenost koja je izvan naslade,
 ali ne nem inovno i izvan zadovoljstva— , i, s
druge, (rubno, ekscentrično) povlačenje pre-
m a N ovom — prestravljeno povlačenje koje
bi m oglo ići sve do destrukcije diskursa, p o -
kušaj da se istorijski učini vidljivom naslada
suzbijena pod stereotipom .
O pozicija (oštrica vrednosti) nije neizbe-
žno opozicijaizm eđu pom enutih, posvećenih
suprotnosti (materijalizam i idealizam , refor-
rtiizam i revolucija, itd.), ali je uvek i svuda
izm eđu izuzetka i pravila. Pravilojezabluda
izuzetak naslada. N a primer, u izvesnim
trenucim a, m oguće je podržati izuzetak M isti-
čara. Sve, pre nego pravilo (opštost, stereotip,
idiolekt: postojani jezik).

Međutim, može se tvrditi sasvim supro-

tno (ipak, to nijejfc.koje bi to tvrdilo): pona-
vljanje bi samo rodilo nasladu. Etnografski
primeri obiluju u opsesivnim ritmovima, vra-
đžbinskim muzikama, litanijama, ritualima,
zatim primer budističkog nembucua itd:
uponavliati do preteranosti jeste predati se
hgubitku sebe, nuli označenog. Samo, eto,
da bi ponavljanje bilo erotičKO, trebalo bi
 da bude form alno, pisano, a u našoj kulturi
ovo isticano (preterano) ponavljanje postaje
ekscesivno, potisnuto prema izvesim rubnim
područjim a m uzike. Iskvarena forma m asov-
ne kulture je sram no ponavljanje: ponavljaju
se sadržaji, ideološke sheme, bezvredneproti-
vurečnosti, ali se variraju spoljašnje fom ie.
U vek knjige,._em isije, novi fiim ovi, čitulje,
ali uvek isti sm isao. .... _
f U kratko, reč m ože da bude erotska uz
j dva protivstavljena uslova, oba eksoesivna:
{ ako je ponavljana do klonulosti ili, naprotiv,
}ako j^ neoćelrivaiia, soćna u svojoj novosti
"(u izvesnim tekstovim a rdči sijaju — to su
rasejane, retke pojave— štam ari ako bi one i
bile cepidlačke; tako, lično, crpim zadovolj-
stvo iz' o ^ L a jb h ico v e feČehicer
đžepni časovnici pokazuju sate pom oću iz-
vesne horodeiktičke m oći,nem ajući potrebe ža
točkićim a, ili kao da m linovi m elju zm evlje
pom oću neke fraktivne osobine, nemajući
potrebe za ičim Što bi ličilo žfvnjevim a”).
U oba slučaja je ista fizika u nasladi, brazda,
upisivanje, siiikopa: ono što je izdubljeno,
zašuto ili onb Što prška, puca.
 ^ ^ e r e o t ip je ponovljena reč, bez ikakve
m agije, ikakvog entuzijazm a, kao da je bila
prirćdna, kao da je, čudom , ta rečkoja bi nam
pala na um svaki put odgovarajuća iz razli-
čitih razloga, kao da podražavati ne bi se više
m oglo osećati kao podražavanje: bezobzim a
reč, koja stremi postojanosti a nipodaštava
svoj sopstveni napor, N iče 'ie napom enuo da
je .dstina” bila sam o očvršćavanje s ta rih
m etafora. Elem. po tom e, stereotip je dana-
šnji put „istine” , opipljivi potez koji izumljeni
om am ent prenosi ka iznudjivačkom , kano-
nijalnom obliku označenog. (Valjalo bi izm i-
šliti neku novu lingvističku nauku, ona više
ne bi istraživala poreldo reči, ili etim ologiju,
čak ni njihovu difuziju ili leksikologiju, nego
napredovanje njihovog očvrsavanja, njihovu
debljinu duž istorijskog diskursa. O va nauka
bi, nesum njivo, bila subverzivna pokazujući
Čak i nešto više od istorijskog porekla istine:
njenu jezičku, retoričku prirodu.).
Nepoverenje u pogledu na stereotip
(povezano sa nasladom u novoj reči ili neuh-
vatljivom diskursu) jeste načelo apsolutne
 nestalnosti koja ništa ne uvažava (nikakav
sadržaj, nikakav izbor). M učnina nailazi
čim se povezivanie dveiu važnih reči podrazu-
meva. A čim se neka stvar podrazum eva, ja je
napuštam : to je naslada. Beznačajno draska-
nje? U noveli Edgara Poa, g. Valdemar,
nam agnetisani sam rtnik, preživljava, kata-
leptički, -ponavljanjem pitanja koja su m u
upućena (,,G . Valdemar, spavate li?”). A li,
ovo preživljavanje je neodiživo : lažria šnut,
užasna smrt, nije j« in a granica, to je bezgra-
nično („Zaim e bp ga! — B rzo! — B rzo! —-
uspavajtem e,— ili, b rzo! razbudite me brzo!
— K ažem vam da sam m rtav!”). Stereotip
je ova m učna nem ogućnost da se umre.

U intelektualnom polju, politički izbor

j je zastoj jezika — dakle, naslada. M eđutim ,
jezikprodužava, sađau svojoj najpoštojanijoj
formi (politiČki stereotip). Taj jezik tađa
treba progutati bez gađenja.
Đ ruga naslada (drugi ob od i): ona se sas-
to ji u depolitizovanju onoga što je naizgled
,političko, a u politizovanju onoga što to naiz-
/gled nije. — M a ne, vidite, pofitizuje se ono
\ što mora da bude politizovano, i to je sve.
 N ihilizam : „vrhunski ciljevi se potcenju-
ju ” rSM no'žatrenutak, nepostojan i već ugro-
žen jer ostale vrhunske vrednosti teže odmah
i pre nego bi prve bile razorene da se popnu
gore. D ijalektika povezuje samo sukcesivne
pozivitete. Otuda gušenje u samom okrilju
anarhizma. K ako, dakle, ustoličiti nenailazak
svake vrhunske vrednosti? Ironija? O na uvek
polazi sa nekog sigumog m esta. Žestina?
I to je vrhunslS yrednost, čak od najviše
kodiranih. N aslada? D a, ako nije rečena,.
doktrinam a. N aidosledniii nihilizam ie. m o- \
žda, pod maskom, na izvestan umtrasnn \
nacin, u instituciiam a. prilagođenim diskur- I
sim a, u prividnim svrsihodnostim a. j

A . m i poverava da nije podnosio da nje-

gova m ajka bude razuzdana ^ ali da je to
podnosio kod svog o ca; i dodaje: to je neobi-
čno, zar n e? — B ilo bi dovoljno jedno im e da
prestane njegovo čuđenje:EdiplA. je um ojim
očim a sasvim blizu teksta, jer ovaj ne daje
imena— ili otklanja ona koja postoje. On ne
veli (sa kojom sumnjivom nam erom ?): m ar-
ksizam , brehtizam , kapitalizam , idealizam ,
Zen itd. Ime ne postaje na usnamaf ono je
fragmentovano. u praksam a,u rečim a koje
nisu Im ena. D ržeći se u granicama kazivanja,
u nekoj matkešis jezika koja ne želi da bude
pom ešana sa naukom , tekst ruši nom inaciju i
ovo ga odm etanje približava nasladi.

U jednom starom tekstu kojeg sad baš

čitam (neka epizoda iz crkvenog života koju
je izneo Stendal) prom iče im enovana hrana:
od m leka, krišla nam azanog hleba, sira, do
krema Šantiji, od pekmeža iz Bara, m alteških
pom orandži, jagoda, do šećera. D a li je ovo
još jedno zadovoljstvo čistog prikazivanja
(kojeg tada oseća samo sladokusni čitalac)?
N o,. ja _ne _volim . m nogo_m leko niti toliko
zašećerena jela i m alo m e pogađa detaljnost
ovih dečjih nam im ica. D ruga stvar se, nešum-
njivo, prihvata, vezuje za jedan drugi smisao
reči „prikazivanje” . K ada. u raspravi. neko
vrikazuie nešto svom sabesniku. on sam o
navodi noslednje stanje stvam osfi. ono nepris-
tupačno što je u n jo j. Isto tako, m ožda, navo-
deći, imenjujući, beležeći hranu (opisujući je
kao značajnu,) romansijer predočava čitaocu
poslednje stanje materije, ono što u njoj ne
m ože da bude m im oiđeno, odložeiio (što sva-
kako nije slučaj sa prethodno navedenim im e-
nim a: marksizcsn, idealizam itd. Toje to /O vaj
uzvik ne m ora da bude shvaćen kao prošvet-
ljenje inteligencije, već kao sama granica
nom inacije, imaginacije. Postojala bi, ukra-
tko, !dva realizm a: prvi odgoneta ..reelno”
(ono Što se pokazuie ali se ne v id il drugi
kazuje „realnost’- (ono što se vidi ali se ne
pokazuie). K om an, kon m ože da m eša oba
ova realizm a, inteligibiinom „reelnog” doda-
je fantazm atički rep „realnosti” . Čuđenje da
se 1791. gođine jela „salata od naranči u
rumu” , kao i danas što se jeđe u našim resto-
ranima, jeste m am ac istorijski inteligibilnog i
tvrdoglavost stvari (naranča, rum) da bude tu.

Jedan Francuz od dvojice, izgleda, ne

čita. Polovina Francuske je lišena— lišava se
zadovoljstvau tekstu. Ova nadonalna nevolja
se uvek oplakiije sa hum anističkog gledista
kao da, dureći se na knjigu, Francuzi odustaju
jedino od nekog dobrog m orala, od jedne uz-
višene vrednosti. V iše se ceni inračna, stupi-
dna, tragična istorija od svih zadovoljstava
kojim a su društva prigovarala i poricala ih:
postoji jedno m račnjaštvo zadovoljstva.
Cak i ako premestimo zadovoljstvo
u tekstu u polje njegove teorije a n e u bno nje-
gove sociologije (što ovde sa sobom povlači
jedan poseban diskurs, naizgled lišen svakog
nadonalnog ili socijalnog dom ašaja), ipak je
u pitanju političko otuđenje. Odbijanje zado-
voljstva (a još više naslade) ujednom društvu
vrši se iz dva m oralaj prvi, većinski, m oral
prostote, i drugi, grupaški, moral strogosti
(političke i ili naučne). K aže se đa ideja
zadovoljstva više nikoga ne zavarava. N aše
društvo izgleda u istim ah staloženo i žestok o;
na svaki način: frigidno. ;

Smrt O ca ukloniće iz književnosti m noga

od nienih zadovolistava. A ko više nema Oca,
čemu valja pripovedati povesti? N e vraća li
/ svaka pripovest na Edipa? N ije fi nvek pri-
} povedati tragati za svojim poreklom , kazivati
\ svoie sporove sa Zakonom Tulaziti u dijalek>
Vtiku nežnosti i m ržnie? D anas su Edip i pri-
'povest u ravn oteži: ne voli se više, ne strahuje
se više, ne priča se više. K ao fikcija, Edip je
bar služio nečem u: pravljenju dobrih roma-
na, dobrom pripovedanju (ovo je napisano
posle viđenja City Girl M um aua).

M noga od čitanja su perverzna podra-

zuinevajući jedan rasćep.K ao što dete zna da
njegova majka nem a penis, a sasvim u isto
vreme veruje da im a jeđan (ekonom ija čiju je
unosnost pokazao Frojd), isto tako čitalac
m ože neprestano da govori: znam dobro da su
to samo reči, ali sasvim u isto. ,. (uzbuđen sam
kao da ove reči iskazuju stvam ost). Od svih
čitanja najperverznije je tragično čitanje:
pxmim se zadovbljstvom slušajući pričanje
povesti čiji kraj poznajem: znam i ne znam,
pravim se spram sam og sebe kao da nisam
znao. D obro znam da će Edip biti otkriven,
da će D anton biti giljotiniran, ali sasvim u
isto. .. Što se tiče dramske povesti, čiji se ishod
ne zna, postoji brisanje zadovoljstva i pro-
gresija naslade (danas, u m asovnoj kulturi,
velika potrošnja „dramatike” , m alo od nas-
lade).

B liskost (identitet?) naslađe i straha.!!!!!!

Ono što se protivi takvom zbližavanju oči-
gleđno nije ideja da je strah neprijatno oseća-
nje — banalna ideja — , već da je osrednje
nedostojno osećanje. On je ispušten iz računa
od strane svih filozofija (jedini, H obs, veru-
jm T ;,štm h je biojaihn a štrašt m og života’’) ,
Ludilo ga neće (sem m ožda danodirano ludi-
lo : Horla), a to strahu uskraćuje m odem o
biće. O ii je uskrata prevazilaženja, jedno
ludilo koje dozvoljavate pri punoj svesti.
Po nekoj poslednjoj kobi, subjekt koji do-
življava strah uvek ostaje subjekt. Jedva ga
uzdižu od neuroze (tada se govori o strepnji,
otm ena reč, naučna reč: ali, strah nije strep-
nja).
Sam i razlozi koii pribiižavaiu strah
nasladi iesu u tom e da je on apsolutna ta in o st
ne zato što je „sram an” (iako danas niko ne b i
bio spreman da ga prizna), nego što, deleći
 deleci
subjekt aostavljajući m netaknutim, na svom
raspolaganju im a sariio vrilasođene označite-
lje. Jeak. bunila je uskraćen onom e koji ga
sluša dok raste u njemu. „Pišem da ne budem
h đ \ govorio je Bataj. H teo je đa kaže da je
pisao ludilo, ali ko bi m ogao reći: „Pišem da
ne bih osećao strah” ?. K o bi m ogao pisati
strah (onaj koji ne bi govorio da hoće da ga
ispriĆa)? Strah ne progoni, niti prisiljava,
niti ispunjava pisanje. U ovoj od najnepom i-
čnijih protivurečnosti, obe strane koegzisti-
raju —- odvojene.
(N e govoreći o slučaju kada pisanje
stmra strah).

Jedne večeri, napola uspavan, na nekoj

sedeljd u baru, pokušavao sam kroz igra da
prebrojim svejezike koji su ulazili um oje u h o :
!!!!!m uzika, razgovori, šum ovi od stolica, od
čaša, čitava jedna stereofonija za koju je trg
u Tangera (opisao ga je Severo Sardij) pri
m erno m esto. Ona je u m en i, takođe, govori-
la (to jed b b ro požnato), a ovaj govor nazvan
„unutrasnjim” b io je m nogo sličan bruju na
trgu, tom postrojavanju m alih glasova koji
 su m i dolazili sp olja: sam ja sam bio javno
m esto, jedan suk. U m ene su prelazile reči,
beznaeajne sintagm e, krajevi fom iula, a
nijeđna reČenica se nijeformirala,kao da je to
b jozak on togjezik a. Ovaj govor je b io , u is ti
m ah veom a kultivisan i veom a primitivari,
pre svega leksikalan, rastrkan. On je u m eni
sazdavao, kroz svoj prividan fluks, jedan
konačm diskbhtiriuum. T&'ne-rečenica i acelo
nije bila n e što što ne bi im alo sriage dapriđe
do rečenice, što bi bilo pre rečenice. Ona je
bila ono što je večno, gordo, izvan rečeniće*
Tada, niogućno, svaka lirigvistika pađa,
lingvistika koja veruje samo u rečenicu i uvek
je predikativnoj sintaksi (kao obliku jedne
logike, jedne racionalnosti) pridavala prete-
rano d o sto j^ štv o : Pođsetio šarii"se tbg riauč-
nog skandala da ne postoji nijedna grama-
tika izražavanja (gramatika onoga koji govo-
ri, a ne orioga što se piše: za početak: grama-
tika govom og francuskog). M i smo isporu-
čeni rečenici (i otu d a; Trazeologiji).

R ečenica ie hiierarhiiska. Ona podra-

zumeva zavišrioštirpodređenosti, unutam je
 rekcije. Gtuda njena završenost: kako b i
jedna hijerarhija m ogla da ostane otvorena?
R ečenica je završena. Štaviše, ona je upravo
jezik koji je završen. O ovom e se, pak, praksa
razlikuje od teorije. Teorija (Čom ski) kaže
da je recenica beskrajna prava (beskonačno
katalitička), ali praksa je primorana na nepre-
stano okončavanje rečenice. „Svaka ideolo-
ška aktivnost se predstevlja u obliku iskaza
kom poziciono završenih.” U zm im o ovaj stav
Julije H risteve i sa njegovog nalicja: svaki
završeni iskaz izlaže se opasnosti da bude ide-
/ ološki. U stvan, m oć završavanja ie ona koja
određuje rečeničko gospođarenje i obeleža-
va, kao sa nekom skupo stečenom , zauzetom ,
vrhunskom um ešnošću, zastupnike R ečenice.
Profčšor jen ek o_ko okončava svoje rečenice.
Iritervjusani političar se vidljivo m nogo m uči
da bi izm islio svršetak za svoju rečenicu. A ,
ako bi zapeo? Č itava njegova politika bi tim e
bila oštećena! A pisac? Valeri je govorio:
,,N e m isle se reči, m isle se samo rečenice” .
Piscem se ne zove onaj koji svoje m išljenje,
svoju strast ili svOju uobrazilju izražava preko
rečenica, već onaj koji misli rečenice. Jedna
M isao-R ečenica (to jest: ne sasvnn m islilac i
ne sasvim rečenicoslovac.)
 Z ađovoljstvo u reeeniei je veom a kul-
tivisano. N jen artefakt su stvorili retori,
gramatičari, lingvisti, učitelji, pisci, srodnici,
i on je m im etizovan na jedan više ili manje
ludički način. Igra se sa izuzetnim predm etom
čiji paradoks je lingvistika tačno istakla:
neprom enljivo strukturisan a ipak beskrajno
obnovljiv: nešto poput šahovske igre.
Sem ako ža izvesne perverzne recenica
ne bi bila jedno telol

^ adovoljstvo i^žgfesft^K lasici. K ultura

(da je^vasekulturc, zadovoljstvo bi bilo veće,
raznolikije). Inteligencija. Ironija. Tananost.
Ponesenost. G ospodarenje. Spokojstvo. U -
m etnost življenja. Zadovoljstvo u tekstu se
m ože defm isati preko jedne prakse (bez ikak-
ve opasnosti od represije): m esto i vreme
čitahja: kuća, provincija, blizak obed, svet-
iljka, porodica tam o gde treba da je, to jest:
daleko a ne daleko (Prust u radnoj sobi uz
m irise perunike), itd. Izvanredno pojačavanje
m oga ja (pom oću fantažm e); prigušeno nes-
vesno. O vo zadovoljstvo m ože da bude kaza-
no. Otuda dolazi kritika.
 . Tekstovizanasladu. Razm rvljeno zado-
voljstvo. R azm irljem ježi^. Razmrvljena kul-
tura. O ni su perverzni u tom e da su izvan
svake zam islive svrsishodnosti — čak i one
zadovoljstva (naslada ne obavezuje na zado-
voljstvo; ona isto m ože naizgled da dosadi).
N ijedan alibi ne štoji, ništa se ne rekonstitui-
še, ništa se ne dobija natrag. Tekst za nasladu
je apsolutno neprelazan. Ipak, perverzija
nije dovoljna za definisanje naslade; krajnost
perverzije je ono Što je definiše, krajnost koja
uvek m enja m esto, prazna, m obilna, nepred-
vidljiva. T a krajnost jam či nasladu. Prosečna
perverzija vrlo brzo se zatvara u igru nižih
fm aliteta: ugled, hvalisanje, gloženje, diskurs,
svečanost itd.

Svako m ože da pokaže da zadovoljstvo

teksta nije pouzdano: ništa ne kazuje da bi
nam se ovaj isti tekst svideo i drugi put. O slo-
bođeno humora, običaja, okolnosti, to je
trošno, privremeno zadovoljstvo (dobijeno
tihom m olitvpm upućenoj Želji da se valjano
okusi, i da ta Želja m ože da bude opozvana);
otuda nem ogućnost govoriti o ovom tekstu
 s gledišta pozitivne nauke (njegova nadle-
" ■■žnost je nadležnost kritičke nauke: zadovolj-
stvo kao kritičko načelo.
N aslada u tekstu nije privremena, jo š
gore: ona je prevremena, ne nastaje u svom
vremenu, ne zavisi ni od kakvog zrenja. Sve se
uzima jedanput. Ovo uzimanje je očigledno u
slikarstvu koje se danas stvara. Čim je doku-
čeno, načelo gubitka postaje neđelotvom o i
treba preći na dnigu stvaf. Sve seigra, sve se
uživa, u prvom pogledu.

Tekst je (trebalo da bi bude) ona neusi-

ljena osoba koja pokazuje svoju zadnjicu
Političkom ocu.

Z ašto u istorijskim , romanesknim, bio-

sam i ja) zadovoljstvo u motrenju prikaziva-

nja „svakodnevnog života” jednog razdoblja,
 jedne ličnosti? Čem u ova radoznalost za
beznačajne detalje: rasporede časova, običaje
obede, stanove, odeću itd? D a li je to fanta-
zm aticki ukus za „realnost” (samu m aterijal-
nost onoga „to je bilo”)l A nije li to sama
fantazm a koja zove „detalj”, m alenu, pri-
vatnu pozom icu u koju lako m ogu d a se sme-
istim ? Postoje li zapravo ,,ma(i histerici”
(ovi tu čitaocij koji izvlače n^sladu iz jednog
| naročitog pozorišta, ne pozorista veličine,
j već on og osrednjosti (ne m ogu li postojati
I snovi, fantazm e osrednjosti?).
: T ako, nem pguće je zam isliti tananije, be-
značajnije beleženje od belezenja „vremena
koje se zbiva” (koje se zbivalo). D rugi dan,
m eđutim , čitajući, pokušavajući da čitam
A niijela, fazd r^ ljivost n M tim što je izđavač,
čedan (još jedan koji odbija zadovoljstvo),
sasvim grubo učinio izbacujući iz ovog D nev-
nika svakodrievne detalje, vreme koje se zbi-
valo na obalam a Ženevskog jezera, da bi
i samo sačuvao otužna m oralna razmatranja.
1 Ipak je vreme ono što nije zastarilo, ne Amije-
lova filozofija.
 U m etnost se čini kom prom isom , isto-
rijski, društveno. Otuda napor sam og um et-
nika da je razori.
Ja u ovom naporu vidim tri oblika. U m e-
tnik m ože da pređe na đrugi označitelj: ako
je pisac da postane sineast, slikar, ili, pak,
ako je slikar, sineast, da upražnjava bes-
krajne kritičke govore o filmu, slikarstvu,
da um etnost sam ovoljno svodi na svoju kri-
tiku. M ože, isto tako, da otkaže pisaniu, da se
pređa pisaoštvu (J ’ecrivance), da postane
znalac, intelektualni teoretičar, i da uvek
govori sam o iz m oralnog prostora očisćenog
od svake senzualnosti jezika. M ože, najzad,
prosto naprosto, da potopi svoj brod,' da
prestane da piše, da prom eni zanat, žudnju.
N esreča je da je ovo razaranje uvek neod-
govarajuće. Ili se ono čini spoija od uinetno-
sti, a sam im tim postaje neum esno, ili pris-
taje na ostanak u praksi um etnosti i veom a
, brzo se prepiišta pnpitbinliavaniu favangarda
ie onai jogunasti jezik koji će hiti pripitnm ^
ijcn ). T eškoća ove altem ative dolazi od toga
što destrukcija diskursa niie dijalektički član.
neso semantički. On se poslušno švrstava pod
veliki sem ioloski m it „ versusa99 {belo versus
cmo). Sam im tim je destrukcija um etnosti
osuđena na sameparadoksne o b fik e/one koji.
doslovno, idu protiv doxe\ Obe strane para-
digm e su slepljene jedna za drugu na jedan
neopozivo saučesnički nacin: postoji struk-
turalno saglasje izm eđu osporavajućih i ospo-
ravanih oblika.
(Pod tananom subverzijom ja, obm uto,
razumem onu koja se ne zanima neposredno
za destrukciju, koja izbegava paradigmu i
traga za jednim drugim članom , naim e trećim
članom , koji ne b i bio, međutim, član sinteze,
nego jedan ekscentričan,-nečuveni član. N eki
primer? Bataj, m ožda, koji izigrava idealisti-
čki Član jednim neoČekivanim materijalizm om
u koji se smeštaju porok, pobožnost, igra,
nem ogući erotizam itd. T ako, Bataj n e supro-
tstavlja sram ežljivosti seksualnu šlobodu
v e ć . . . smeh.) !!!!!!!

yT ek st za zađovoljstvo nije neizbežno

onaj koji navođi zadovoljstva; tekst za nasla-
 du nije nikada onaj koji priča neku nasladu.
Zadovoljstvo u prikazivanjn rtije poveTann
sa njegovim predm etom . Pom ografija nije
] siguma. ZooloŠkim terniinima reklo bi se da
( m esto tekstualnog zadovoljstva nije odnos
i m im a i m odela (odnos podražavanja), nego
; jedino odnos onoga koji dozvoljava da bude
: obm anut i m im a (odnos žudnje, proizvodnje).

U ostalom , trebalo bi praviti razliku

između iisuraciie i prikazivania.
!!!!!! "•Fig d i^ iffi p o ia v liiv ffla
erotskog tela (u kom stepenu i na koji nacin
to biva) u profilu teksta. N a prim er: autor
n iožed a se noiavi u svom tekstu tZene. Pm st).
ali nikako ne na način direktne biografije
(ono Što će prem ašiti telo, osm isliće život,
skovaće sudbinu), Ili, pak: m ože se začeti
žudnja (sa prolaznim nagonim a) za nekom
ličnošću iz rom ana. Ili, najzad: tekst sam,
dijagramske a ne im itativne strukture. m ože
se raskriti u obliku tela, raskrojenog na fetiš-
ke predm ete, na erotska m esta. Sva ova kre-
tanja posvedočavaju neku figuru teksta neop-
hodnu nasladi i čitanju. Isto tako će, i jo š
 više nego tekst, fihn biti pouzdano uvek figu-
rativan (zbog čega svakako vredi da se pravi)
— čak ia k o ne prikazuje ništa.
!!!!!! Prikazivanie bi bila vretrpana figuracija.
sem sm isla žudnje zakrčena i drugim sm islo-
vim a, bila bi prostor alibija (realnost, moral,
verovatnost. čitljivost. istina itd.). E vo jednog
teksta čistog prikazivanja: Barbe d ’Orviji
piše o devici iz M em ling§ : ,,Ona je vecm a
prava, stoji vrlo okom ito. C ista bića su uspra-
vna. Po struku i kretanju prepoznaju se nevine
žene. Sladostrasnice se vuku, venu i bivaju
pognute, uvek sklone padu. ”Zabeležim o
. uzgređ d a je prikazivački postupak m ogao
1 isto toliko da stvori jednu um etnost (klasični
i rom an) koliko i jedmi. r,nauku” (grafologiju,
i na primer, koja iz trom osti slova zaključuje na
ii m lakost skriptora), i da je, dosleđno, upravo,
uon bez ikakvog sofisticiranja, neposredno
■jideološko kazivanje (u ištorijskom razumeva-
nju njegovog značenja). Istina je da prikazi-
vanje često za svoi predmet podražavania
uzim a samu žudnju, ali ni tada žudnja nikada
ne izlazi iz okvira, iz slike, već kruži između
ličnosti. A ko postoji neki primalac, o n ostaje
unutar fikdje (m pglo bi se, prona tom e, re-
ći da svaka sem iotika koja drži žudnju zatvo-
renu u konfiguraciji aktera jeste sem iotika
prikazivanja. Prikazivanje je, dakle, kada
 ništa ne izlazi, kada ništa ne iskače izvan
okvira slike, knjige, ekrana.

sjc

Jedva da je m a gde rečena neka ree zado-

voljstva u tekstu a dva su žandarma već spre-
mna da se odozgo bace na vas: politički i psi-
hoanalitički žandar: beznačajnost i / ili krivi-
ca, zadovoljstvo je ili dokono ili prazno; ono
je klasna ideja ili iluzija.
Stara, veom a stara tradicija, hedonizara
je bio suzbijan gotovo od svih filozofija.
H M bnistjcla'_ žffifevr rialaži Še' sanio kod
m arginalnih, Sada, Furijea. Za sam og N ičea,

^Tiepmstano obm anjivano, svođeno, pražnje-

no u korist jačih, uzvišenijih vrednosti: Istina,
Smrt, N apredak, Borba^, R adost itd. N jegov
j pobedonosni protivnik jeste Žudnja. Nepre-
i. stano nam se govori o Zudnji, nikada o Za-
< dovoljstvu. Žudnja bi im ala neko epistem sko
dostojanstvo, Zadovoljstvo — ne. G ovorilo
bi se da društvo (naše) -sprečava (i završava
u neznanju) tako nasladu, jer ona m ože da
proizvodi sanio epistem ologije Zakona (i nje-
govo ospbravanje), nikada njegovu odsut-
 nost, ili još bolje: njegovu ništavnost. Čuđno-
vata je ova filozofska trajnost Žuđnje (kao
da nikada nije zadovoljena), jer ne denotira
li ta reč jednu „klasnu ideju” ? (Podozrenje
u dokaz đosta nedoteran a ipak značajan: ono
„narodno” ne poznaje Žudnju — ništa sem
zadovoljstava).

R njige zvane „erotskim ” (treba doda-

ti: tekuće faktore, da bism o izuzeli Sada i ne-
kolicinu drugih) n e prikazuju toliko erotsku
pozom icu koliko njeno iščekivanje, pripre-
manje, nadolaženje. Zbog toga su on e „nad-
ražujuće”, a kada se pozom ica otkrije dolazi,
prirodno, do razočaranjaj deflacije. Drugim
rečima, to su knjige Zudnje, ne Zadovolj-
stva. Ili, još zlosrećnije, on en a pozom icu do-
) vode Zadovoljstvo kakvo ga vidi psihoamli-
; za. Jedan isti smisao ukazuje ovde-onde da
1je sve to veoma obmanjujuće.
 (Psihoanalitičko zdanje m ora đa bude
probijeno, a ne zaobiđeno. Qno je poput di-
vnih puteva u hekorn vrlo velikom gradu, pu-
teva duž kojih m ože da se igra, sanja itđ., ali
je jedna fikcija.)

Postojala bi, izgleda jedna m istika Tek-

sta, — Sav napor se sastoji, naprotiv, u m a-
terijalizovanju zadovoljstva teksta, u pretva-
ranju teksta u jedan predmet za zadovoljstvo
poput ostalih. T o znaci: bilo približavanje te-
ksta životnim „zadovoljstvim a” (jelo, vrt,
susret, glas, trenutak itd.) i priđružujući m u
ličan katalog naših čuvstvovanja^ bilo. otva-
ranje preko teksta prolom a naslade, velikog
subjektivnog gubitka, poistovećujud tada
taj tekst^ ša i^ č istijim m om enfiim perverzi-
je, sa njenim tajnovitim mestim a. Važno ie
izjednačiti polje zadovoljstva, uništiti lažnu
^ opaziciju praktičnog i kontem plativnog živo-
^ Ž a đ d v d ^ š t w u m s t u j e M Ktevupravo us-
j meren protiv razđvajanja teksta. Jer, ono što
j tekst veli, kroz partikulam ost svog imena, to
! je svuda prisutnošt zadovoljstva, atopija na-
I slade.
j Ideja o knjizi (tekstu) u kojoj bi, na naj-
| IiČniji način, bilo upleteno, utkano saodno-
šenje svih naslada, onih u „životu” i onih u
tekstu, u kojoj bi jedna i ista anam neza obu-
hvatila čitanje i avanturu.

Zam isliti jednu estetiku (ukoliko reč ni-

je suviše obezvređena) zasnovanu do kraja
(potpuno, korenito, u svim sm islovim a) na
zadovoljstvu potrošača, ma kakav god bio, m a
kojoj klasi, m a kojoj grupi pripadao, bez ob-
zira na kulture i jezike. Posledice bi bile ogro-
m ne, m ožda čak razaračke (Breht jepokrenuo
jednu takvu estetiku zadovoljstva; od svih
njegovih stavova ovaj se najčešće zaborav-
lja).
 San om ogućava, nosi, zadržava, oba-
sjava puncan svetlošću jeđnu krajtiju oset-
Ijivost m oralnih, ponekad čak m etafizičkih
osećanja, najtananiji smisao ljudskih odno-
sa, istančanih razlika, jedno znanje o najvi-
šoj civilizaciji, ukratko jednu svesrn logiku
artikulisanu sa nečuvenom obazrivošću, koju
bi jedino neki rad m ogao uspešno da izgradi
uz silno bdenje. U kratko, san om ogućava da
progvori sve ono što u meni nije neobično,
štrano.On jen eciviln a pričica napravljena sa
veoma civilizovanim osećajim a (san bi bio
civilizator).
Tekst za nasladu često dovodi na požor-
nicu ono diferenćijalno (Po). A li, on m ože da
ponudi i suprotnu figuru (premda sasvim is-
to tako podeljenu): neka veorna Čitljiva pri-
čica sa nemogućim osećanjim a (Batajeva Gđa
Edvarda).
 *

K akav odnos m ože đa postoji između

zadovoljstva u tekstu i instituđja teksta? Vr-
lo tanak. Teorija teksta, da, zastupa nasladu,
ali im a m alo od institucionalne budućnosti.
Ono što ona zasniva, njeno tačno ispunjenje,
njen uspon, to je iedna praksa forakša pisca)
a nikako nauka, m etod, istraživanje, peda-
gogija. P o samim njenim načelim a, ova teo-
rija m ože da rađa sam o teoretičare ili prakti-
čare (skriptore), nikako specijaliste (kritiča-
re, istraživače, profesore, studente). N ije je-
dino sudbonosno meta-IingvistiČki karakter
svakog istitucionalnog istraživanja onaj koji
stvara prepreku pisanju o tekstualnom zado-
voljstvu, nego je to, isto tako, i činjenica da
smo danas nesposobni da zasnujemo istinsku
nauku o postajanju (koja bi jedina m ogla sa-
brati naše zadovoljstvo a da ga ne zam ota u
,m ora!no starateljstvo): . . m i nism o dovo-
j ( ljno istmeani Ć£L bism o opazili verovatno ap-
solutno oticanje posiajmja. Ono permanentno
egzistira, samo zahvaljujući našim ogromnim
organim a koji sažimaju i ustoličavaju stvari
na opštim planovim a, čak i kad ništa ne egzi-
stira u tom obtiku. D rvo je svaki čas nova
stvar. M i potvrđuiem o oblšc zato Što ne shva-
tamo istančanost apsolutnog kretania” . (N i-
če).
T ekst bi bio, isto tako, to drvo kojem
smo đužni (privremenu) nom inaciju iz ogro-
m nosti naših organa. N aučni smo u nedostat-
ku istančanosti.

Šta ie to znakovnost? Sm isao u onome

što ie proizveđem čulno:

O no za čim se sa različitih strana traga,

to je ustanoviti jednu teoriiu m aterijalisti-
čkog subjekta. O vo traganje m ože da pođe
sa tri m esta. M ože, najpre, služeći se jednim
starim psihološldm p u ton , da nem ilosrdno
kritikuleTm aginam i subiekt (kiasicm mdra1
listi su se koristili ovakvom kritikom ). Zatim ,
ili istovrem eno, m ože da ide dalje, da prihva-
 ti vrtoglavo cepanje subjekta opisanog kao
čista naizm eniaiost nultog i njegovog brisa-
nja (ovo se tiče teksta budući da, bez m ogu-
ćnosti da se izrekne, naslada u njem u prolazi
drhtavicu svog poništavanja). N ajzad, m ože
da poopšti subjekt (,,m nogostruka duša” ,
„sm rtna duša~), što ne znači njegovu m asi-
fikacijUj kolektivizaciju; i ovđe se otkriva
tekst, zađovoljstvo, naslada: „N em a li sepra-
\ vo đa se pita ko dakle jeste onaj koji interpre-
Jtira? Sam a interpretaciia, oblik volje za m o ć -<
ikoji egzistim (ne kao jedno „biće”, već kao
jproces, postajanje) kao strast” (N iče).

Tada m ožda ponovo izrasta subjekt, ne

kao iluzija, već kao jikciia. Izvuklo se lzvesno
zadovoljstvo iz nacina da se zam islim kao in-
dividumi, da se pronađe poslednja fikcija, od
najređih: oho fiktivno identiteta. O va fjkci-
ja nije više iluzija o jednom jediristvu. O naje,
naprotiv, društveno pozorište u kojem p roi-
stajem o našoj m nožm i : naše zadovoljstvo je
mMvidualm — ^ r ^ licno.
I Svaki put kadapokušavam da „analizu-
• jem ” neki tekst koji m i pruža' zadovoljstvo,
; ono što otkrivam nije raoja „subjektivnost”
1nego raoj ^individuum ” , podatak koji m oje
telo čini odvojenim od drugih tela i prideva
m u njegovu b ol ili njegovo zadovoijstvo. Onp
što otkrivam , to je m oje telo pri nasladi. A ,
ovo telo pri nasladi ie. isto tako. moi istormki h
subfekl, ier na granići iedne veom a fme k o - ~
m binatoiike biografskih, istoriiskih, so d o -
loških, neurotičkih elem enata (vašpitanjeT h
društvena klasa, dečja konflguracija itd) ja
vodim protivureČnu igm (kultivisanog) zado-
voljstva i (nekultivisane) naslade, i zapisujem
se kao danas loše poštavljen subjekt, iznikao
suviše kašno ili suviše rano (ovb suviše ne 2na-
či ni žaljenje, ni nedostatak, n i nesreču, nego
i jedino poziv na jeđno prazno mesto) : anahro-
nijski su b iek t u skretariiur
 M ogla bi se zam isliti jedna tipologija za-
dovoljstava u čitanju — fii čitalaca iz zado-
voljstva. Ona ne bi bila sociološka, jer zado-
voljstvo nije atribut ni proizvoda n i proizvo-
đenja; m ogla bi da bude samo psihoanaliti-
čka, obavezujući se na odnos čitalačke neuro-
ze prema haluciniranom obliku teksta. F e-
iišistički bi se složio sa isečenim tekstom , sa
kom adanjem navoda, formula, otisaka, sa
zadovoljstvom u reči. Onaj opsednuti bi na-
lazio slast u slovu, jezicim a, drugim, izve-
denim , m eta-jezicim a (ova klasa bi objedini-
la sve logofile, lingviste, sem iotičare, filo-
loge, naim e sve one za koje jezik godi). Para-
noički bi trošio ili proizvodio upredene tek-
stove povesti razvijane poput um ovanja,
konstrukcije postavljane poput igara, prilai-
vene suprotnosti. Što se tiče histeričkog (to-
liko suprotnom onom opsednutom ), on bi
bio onaj koji tekst uzim a za gotov nbvac, koji
u kOmediju u la a bez osnove, bez istine, jezi-
ka, koji više nije subjekt ikakvog kritičkog
pogleda, koji se baca kroz tekst (što je sas-
vim drugo nego projektovati se u njega).
+*+++<JTekst znači Tkanje. N o, k a k o seo v o tka-
jnje uvek iiž im a lo ^ n e k i proizvod, jedan go-
jtov veo, iza kojeg se đrži više ili m anje skri-
j veri šriiišao (ištiria), m i sađa ri ‘ovom tkanju
jnaglašavam o generativnu ideju da se tekst
Isačmjava, izrađuje večitim pletenjem ; Izgu-
jbljen u ovom tkanju— ovoj teksturi — sub-
jjekt se oslobađa u njemu poput pauka koji se
i sam raštvara u graditeljskom izlucivinju
švoje mreže. A k o bism o voleli neplogjm ie,
niogli bism o teoriju teksta da definišem o kao
h]£qlogiju (hyphos je tkanje i paučina).

Iako je teorija teksta oznaeila znakovr

nost (u sm islu koji ovoj reči pridaje Julija H ri-
steva) kao m esto. naslade, iakoije. Utvrdila, u
isti m ah, erotsku i kritičku vrednost tekstua-
Ine prakse, ovi stavovi su Često zaboravljani,
suzbijani, gušeni. Pa ipak, da li je rađikalni
 m aterijalizam , k o jo n teži ova teorija, shvat-
ljiv bez mišljenja zadovoljstva, naslađe? N isu
li se retki m aterijalisti prošlosti, svaki na svoj
način, Epikur, D idro, Sad, Furije, svi bili de-
klarisali za eudem oniste?_________
M eđutim , m esto zadovoljstva u teoriji
teksta nije sigum o. Samo, svanuo je đan kada
se oseea neka prešnost za razvrtanjem on o
m alo teorije, za pom eranjan diskursa, idio-
lekta koji se ponavlja, koji očvršćava, i p o-
} trese jednim pitanjem . Zadovoljstvo je to p i-
| tanje. I kao otrcano, neđostojno kne (ko b i
j danas bez smeha rekao hedonista?), on om o-
j že da spreči povratak teksta m oralu, istini,
I m oralu istine. O no je ono zaobilazno, on o
i „klizavo-’, akQ sem ože reći, b ezk ojegb i teo-
! rija teksta ponovo postala jedan centrirani
| sistem , jeđna filozofija sm isla.

.++++ N ikada nije dovoljno reći snaga odla-

ganja u zadovoljstvu:. to je istinska epoche,
zastoj koji na daljinu zgušnjava sve prihvaće-
ne vrednosti (prihvaćene p o sebi). Zadovolj-
stvo je ono neutralno (najperverzniji oblik de-
m onijačkog).
 Ili bolje, ono što zadovoljstvo odlaže je-
ste označena vrednost: (dobri) Iskon. „Dar-
m es, jedino bi batine u ovom trenutkuutica-
le na kralja da prom eni svoje političke ide-
j e . . . ; ono što najčešće iskrsava ispod Darrne-
sovog pera, to je aristokratija koju on piše
haristaukrassie. R eč je, napisana na ovaj na-
čin, dovoljno g ro zn a .. Igo (Kamenje) hit-
ro ocenjuje ludost označitelja. On isto tako
dobro 231a da_ovaj_mali ortografski orgazam
potiče od D arm esovih „ideja”. N jegove ide-
je, to jest njegove vrednosti, njegovo politi-
čko uverenje, vrednovanje, jeste ono što ra-
đa jedno i isto kretanje: pisati, im enovati,
dezortografisati i vređati. Ipak, kako m ora
da je dosadan taj D aim esov politički pism e-
ni napad!
Tako je zadovoljstvo u tekstu : vrednost
prešla u raskošan rod označitelja.
 U k olik o je m oguće zam isliti jednu este**
tiku tekstualnog zadovoljstva, u nju bi tre-
balo uključiti piskavopismo, pisanje. (L’ ecri-
ture a haute voix). Ovo se vokalno pisanje
^ o je M S o n ij e "govor) ne praktikuje, ali na
njega je pozivao i nalagao ga A rto a danas ga
zahteva Soler. G ovorim o o njemu ka.o da je
postojalo.
U antici, retorika je obuhvatala deo za-
boravljen i odbačen od strane klasičnih k o-
m entatora: actio, skup recepata pogodnih
da om oguće materijalnu eksteriorizaciju dis-
kursa. ReČ ie bila o iednom pozorištu izraža-
vanja, besednik-glum ac „koji izražava” svo-
4 ju srdzbu, svoje sažaljenje itd. Piskavo pisa~
nje, pak, nije ekspresivno; ono izraz prepu-
šta feno-tekstu, pravilnom kodu sporazum e-
vanja. P o svom m estu ono pripada geno-tek-
jstu, znakovnosti. Ono nije nošeno dramskim
j infleksijam a, zajedljivim intonacijam a, ugo-
[ dnim naglascim a, nego zmom glasa kpje je
! erotska m ešavina bpje glasa i jezika. K ao
itakvo, dakle, m ože da bude, podje-
 đnako đikciji, takođe materija jedne um etno-
s ti: um etnosti upravliania svoiim telom (otu-
da njegova važnost u pozorištim a D alekog
Istoka). S obzirom na jezičke zvukovG, piska-
vo pisanje nije fonološko već fonetsko. N je-
gov cili nije iasnost poruka, pozorište em oci-
ja. Ono za čim ono traga (u jednoj perspekti-
vj naslade), to su nagonski išpadi, |ezik za-
štrtsa puti, tekst u kojem bi sem oglo cu tizm o
grlarpatm a šuglasnika. siast sam oglasnika. ■<
čitava jedna stereofonija bsnovne puteno-
sti: artikulacija tela, Jezika (le langage), je-
zika (la langue), ali ne jezika_sm isla.-lžvesna
iim etnostm elodijejm da dočara ideju ovog
) vokalnog pišanja, ali pošto je m elodija mr-
i tva, danas bi se ta ideja najlakše pronašla u
filmu:
će blizine poduhvati zvuk govora ?(fto ie ukra-
tko uopštena definicija „zrna” pisanja) i uči-
ni da se u njihovoj m aterijalnosti, u njihovoj
čulnosti, čuje dah, rapavost, pulpa usana, či-
tava jeđna prisutnost ljudskih usta (glaš, p i-
sanje, da budu sveži, krepki, gipki, vlažni pre-
predeno zm asti i treperavi popt njuške neke
životinje), pa ćeu sp eti da veom a daleko oda-
gna ono označeno i hitne, da takc kažem o,
anonim no telo izvođača u m oje uho. To u z>
i njuje, prsti, m iluje, struže: naslađuje.
Tvrđenje
V avilon, 4
Brbljanje, 5
G bodi, 8
P olet, 17
R aseep, 20
Bratstvo 20
T elo, 21
K om entar, 21
Skretanje, 24
K azivanje, 28
D esnica, 29
Razm ena, 31
O sluškivanje, 33
Em ocija, 33
D osada, 34
NaliČje, 35
T ačnost, 35
Fetiš, 36
R at, 39
Im aginariji, 44
M eđu-tekst, 48
Izotrop, 49
Jezik, 49
Čitanje, 50
M andarinat, 51
M oderno, 54
N ihilizam , 59
Im enovanje,60
M račnjaštvo, 62
Edip, 63
Strah, 65
R ecenica, 66
Z adovoljstvo, 68
Politika, 70
Svakodnevno, 70
Pripitom ljavanje, 72
Prikazivanje, 74
O tpori
San, 80
N auka, 81
Znakovnost, 82
Subjekt, 82
Teorija, 86
Vrednost, 88
G las, 89
 NAPOMENA PREVODIOCA

U toku prevođenja ovog rada R olana

Barta konsultovao sam i kontekste „zado-
voljstva u tekstu” u Bartovim knjigama, u
kojim a on po prvi put u svom m isaonom i
stvaralačkom razvoju zacinje refleksiju takve
usm erenosti, Carstvo znakova (1970) i Sad,
Furuje, Lojola (1971). Isto tako, vodio sam
računa o postojećim prevodilaČkin rešenjima
Bartovih tekštova, apre svega Ivana Č olovića
(prevodioca jedine, do ove, knjige izabranih
Bartovih radova objavljene na srpskohrva-
tskom : Književnost, mitologija, semiologija,
Beograd, 1971).
N e smatrajući da je zaista m oguće pro-
naći u srpskohrvatskom reč koja bi u potpu-
nosti pokrila sem antičko polje francuske reči
latinskog porekla le discours u njenom znače-
nju koje ona ima danas u Francuskoj u m oder-
nim teorijskim tekstovim a (S. M arič je prevo-
di sa beseda, a I. G olović sa izlaganje), ostavio
sam je u za m ene najcelishođnijem obliku
neologizm a: diskurs. Takođe nije bilo potre-
be da se u ovom slučaju odviše poštuje opozi-
cija le langage f la langue, tj. Jezik kao u sin-
tagmama pesnički jezik, prirodni jezik, nauč-
ni jezik, politički jezik itd., i jezik kao fran-
cuski, srpskohrvatski, grčld, latinsk i... N o ,
tam o gde je sam autor insistirao na njoj, to je
na odgovarajući način naglašavano.
JA .
ROLAN BART
ZADOVOLJSTVO U TEK STU

PREVEO
JOVICA AĆIN
U R ED N IK
DOBRIVOJE JEVTIĆ
RECENZDA
JOVICA AĆIN
TEHNIČKIUREDNIK
DRAGAN MOMČILOVTĆ
K O RICE
DRAGAN MOMČILOVIĆ
KOREKTOR
NEDEUKO BOGDANOVIĆ
IZDAVAČ
IZDAVAČKA USTANOVA „GRADINA”
(N IŠ, POBEDE 38)

ŠTAMPA
GRAFIČKO — IZDAVAČKO PREDUZEĆE
„PROSVETA” — NIŠ
TIRA Ž 3000 PREVfiERAKA