IZVEŠTAJ IZ OPSEDNUTOG GRADA - ZBIGNJEV HERBERT

Previše star da bih nosio oružje i borio se kao drugi –

određena mi je milost poslednja uloga hroničara
zapisujem – ne zna se za koga – istoriju opsade

treba da budem tačan ali ne znam kad je počela najezda

pre dvesta godina u decembru septembru možda juče u osvit
svi ovde boluju od gubitka osećanja vremena

ostalo nam je samo mesto vezanost za mesto

još držimo ruševine hramova priviđenja vrtova i kuća
ako izgubimo ruševine neće preostati ništa

pišem onako kako mogu u ritmu beskrajnih sedmica

ponedeljak: prodavnice prazne prometna jedinica postao je pacov
utorak: gradonačelnika ubili neznani izazivači
sreda: razgovori o primirju neprijatelj internirao poslanike
ne znamo njihova mesta boravka to znači mesta pogubljenja
četvrtak: posle burnog sastanka odbačen većinom glasova
predlog trgovaca začinima za bezuslovnu kapitulaciju
petak: početak kuge subota: izvršio samoubistvo
N. N. nesalomljivi branitelj nedelja: nema vode odbili smo
napad na istočnu kapiju zvanu Kapija Saveza

znam monotono je sve to nikog neće moći da uzbudi

izbegavam komentare osećanja držim na uzdi pišem o činjenicama

kažu da samo njih cene na stranim tržištima
ali s izvesnim ponosom želim da javim svetu
da smo zahvaljujući ratu odgajili novu vrstu dece
naša deca ne vole bajke igraju se ubijanja
na javi i u snu sanjaju o supi i hlebu i kosti
baš kao psi i mačke

uveče volim da lutam po krajnjim delovima Grada

duž granica naše nesigurne slobode
gledam odozgo na bezbrojnu vojsku na njene vatre
slušam hučno bubnjanje i varvarsku vrisku
zaista je neshvatljivo što se Grad još brani

opsada traje dugo neprijatelji moraju da se smenjuju

ništa ih ne vezuje sem želje da nas unište
Goti Tatari Švedi Carevi odredi pukovi Preobraženja Gospodnjeg
ko bi ih pobrojao
boje zastava menjaju se kao šuma na vidiku
od nežne ptičje boje u proleće preko zelene i
crvene
do zimske sasvim crne

tako uveče oslobođen od činjenica mogu da razmislim

o stvarima davnim dalekim na primer o našim
saveznicima preko mora znam iskreno s nama saosećaju
šalju brašno vreće ohrabrenja mast i dobre savete
čak i ne znaju da su nas njihovi očevi izdali
bili su naši saveznici u doba prve Apokalipse
sinovi nisu krivi zaslužuju zahvalnost pa smo i zahvalni
nisu doživeli opsadu dugu kao večnost
oni koje je pogodila nesreća uvek su usamljeni
branioci Dalaj-Lame Kurdi avganistanski gorštaci

sada kad pišem ove reči pristalice smirenja

stekle su izvesnu prevagu nad strankom nepokolebljivih
obično kolebanje raspoloženja sudbina se još koleba

groblja rastu smanjuje se broj branilaca

ali odbrana traje i trajaće do kraja
i ako Grad padne a preostane jedan
on će nositi Grad u sebi putevima izgnanstva
on će biti grad

gledamo u lice gladi u lice vatre lice smrti

najgore je od svih – lice izdaje

i samo su naši snovi ostali neponiženi

(1982)