Čekanje je pripovetka poznatog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa.

Borhes
je čekanje u ovom delu prikazao kroz psihičko stanje onog koji zna da je zgrešio i
da ga ne čeka svetla budućnost jer ga očekuje kazna koja je neizbežna.
Gospodin Viljari, kao što sam sebe naziva bezimeni mladić iz pripovetke „Čekanje”
je jedna veoma neuravnotežena i ravnodušna ličnost. Od samog početka ove
pripovetke ništa nije jasno ni određeno. „Čekanje“ započinje dolaskom nepoznate
osobe pred pansion u jednoj ulici u severoistočnom predgrađu. Ta osoba se
vlasnici pansiona lažno predstavlja pod imenom Viljari, odnosno imenom svog
progonitelja. Krije svoj pravi identitet, jer je u prošlosti radio loše stvari, pa je sada
u strahu od osvete. Živi usamljeničkim životom punim strepnje, straha i čekanja
kazne, odnosno smrti. Beži od ljudi, predaje se samoći iz straha da ne bude
otkriven. Viljari sam sebi nameće izolovan život izvan ljudi i društva. Kad god se
nađe među ljudima, plaši se da ga neko nije prepoznao, a posle ne izlazi
nedeljama. On je ravnodušan prema životu i smrti. Mnoge stvari ukazuju na
njegov strah, muče ga ružni snovi, boji se svakog prolaznika, izlazi iz bioskopa pre
kraja filma, čita stalno istu rubriku u novinama. Uvodjenjem motiva Božanske
komedije prikazuje se da je veći pakao i da veće muke proživljava u stvarnosti u
kojoj živi i da bi mu pakao bio olakšanje. Na kraju mu se obistinjuje san koji ga
progoni, ali ovoga puta ga „pravi” Viljari pronalazi i presuđuje mu.
U suštini, njegova prava kazna je čekanje kazne. Zna da će ga kazna stići i samo
iščekuje kraj koji jednostavno mora doći, nema izlaza.