o b rtn ičk a središta, osobito Čakovec,
Prelog i D onja D ubrava, je r je poznato
Dragutin FELETAR
Pravila legrad-
skog Šoštarskog
i kušnjarskog
ceha iz 1697.
godine
i.
Cehovi, kao specifična o b rtnička u d ru ­
ženja, n a sta ju u našem k ra ju uglavnom
tokom X V II i X V III stoljeća, kada
p rak tičk i u zapadnoj Evropi već pola­
ko zalazi njihova »zvijezda«, a u najva­
žnijim trgovištim a sjeverozapadne H r­
vatske, kao p rim jerice V araždinu, os­
nivaju se cehovi i nešto ran ije, pa čak
i u XV stoljeću.1 Cehovi su, bez sum nje,
odraz razvoja sredstava za proizvodnju
i društveno-političkih odnosa svoga vre­
m ena.
U strojstvo legradskih cehova bilo je
pod velikim u tjecajem sličnih o b rtn ič­
kih ud ru žen ja V araždina i Koprivnice,
pa donekle i Zalaegerszega, te posredno
i G radeca (Zagreba).2 Od varaždinskih
i koprivničkih cehova, legradski su o-
b rtn ičk i oci prepisivali pravila ili arti-
kuluše, držali se određenih ustaljenih
norm i u pogledu izrade m ajsto rsk o g
djela (m eisterstücka), djetićkih »van-
dranja«, p o n ašan ja u trgovini i na sa j­
m ovim a, u m eđusobnim odnosim a iz­
m eđu gazde, šeg rta i djetića, itd. Zna­
čajan u tjecaj n a razvoj legradskih ce­
hova im ala su tak o đ er i m eđim urska
134
da je do 1710. godine Legrad i fizički
p ripadao M eđim urju,3 a njim e su sve
do početka ovoga stoljeća vladali međi-
m rski feudalci i velikoposjednici.
S m ješten na vrlo atrak tiv n o m p riro d ­
nom i stratešk o m položaju na sutoku
M ure u Dravu, Legrad vrlo rano po­
staje jedno od najvažnijih trgovišta u
ovom dijelu Podravine, koje po broju
stanovnika i po gospodarskom znače­
nju nim alo ne zaostaje iza Koprivnice,
Ludbrega, Preloga ili Đ urđevca. Njego­
vo značenje i izgradnja osobito n apre­
du ju tokom XVI i XVII stoljeću, kada
legradska utvrda, uz susjedni Novi
Zrin, p ostaje jed n a od glavnih središta
obrane od T uraka. Zrinski ovdje grade
velebnu nizinsku fortifik aciju , je r gra­
nica je tu na M uri i Dravi (O sm anlije
su vladali K anjižom od 1600. do 1690.
godine).
Uz b ro jn u vojnu posadu, Legrad po­
staje i snažno trgovačko i obrtničko
središte, tu se m iješaju razni utjecaji,
vjere i narodnosti. Uz u tv rd u niče obrt-
ničko-trgovački suburbium ili podgra-
đe, kojem u vlasnici M eđim urja (Zrin­
ski, m arkiz de Prye, Cikulin, Althani,
Festetići) daju razne povlastice, a u p ra­
vilu ih p o tv rđ u ju i carski visokodosto-
janstvenici ili sam i carevi. H aller, p ri­
m jerice, spom inje da je kralj Ferdi­
nand III već 1643. godine, dozvolio
L egrađanim a trgovanje po cijeloj Ma­
đarskoj, a »suditi im pako m ogu jedino
suci oppidum a Legrad«.4 Žganec pak
1 R u d o lf B ić a n ić : D o b a m a n u f a k t u r e i p o č e c i i n d u ­
s t r i j e u H r v a ts k o j i S la v o n iji, 1750— 1860., Z a g re b
1951., s t r . 51; D r a g u tin F e le ta r : P o d r a v in a , K o p r iv ­
n ic a 1973., s t r . 83.
2 U V a r a ž d in u j e c e h k ir u r g a , b r i j a č a i k u p a l iš ta r a
o s n o v a n v eć 1557., a k a s n ij e s e s p o m in j u i d r u g i
c e h o v i. U K o p r iv n ic i s u o b r tn i c i u g la v n o m b ili o r g a ­
n iz ir a n i u d e v e t c e h o v s k ih u d r u ž e n j a , o d k o jih su
n a j s t a r i j a ( d o s a d p o z n a ta ) p r a v i la C e h a b r a v a r a , k o ­
v a č a , k r z n a r a i r e m e n a r a o d 12. r u j n a 1635. g o d in e .
O c e h o v im a s e č u v a v r lo o b il n a d o k u m e n ta c i ja u
k o p r iv n ič k o m , v a r a ž d in s k o m i č a k o v e č k o m m u z e ju ,
te u H is to r ij s k o m a r h iv u u V a r a ž d in u . O p š i r n ije o
to m e : B ić a n ić , o .e .; F e le ta r , o .e .; M ir k o A n d ro ić :
P r a v ila c e h a tk a la c a u V a r a ž d in u iz g o d in e 1561., r u ­
k o p is , H A V ; R u d o lf H o r v a t: P o v ie s t s lo b o d n o g i k r a ­
lje v s k o g g r a d a K o p r iv n ic e , Z a g r e b 1943.; I v a n B ac h :
N a j s t a r i j a k o p r iv n i č k a c e h o v s k a p o v e lja , Z b o r n ik
M u z e ja g r a d a K o p r iv n ic e , K o p r iv n ic a 1946— 1953., itd .
3 U je d n o j k a t a s tr o f a ln o j p o p la v i, b u ji c e D ra v e su
1710. g o d in e z a o b iš le L e g r a d s a s je v e r n e s t r a n e i ta k o
s e lo p r e s e lile u P o d r a v in u , j e r j e ju ž n o k o r ito , k o je
s e i d a n a s m o ž e p r a t i t i u k o n f ig u r a c iji te r e n a , v r e ­
m e n o m p r e s u š ilo . D r a g u tin F e le ta r : L e g r a d , Č ak o v e c
1971., s t r . 107.
4 J e n ö H a lle r : L e g r a d tö r t e n e t e , E s z e k 1912., s t r . 67.
piše da je »m jesto Legrad bilo i povelj-
no trgovište, te je im alo svoj m agistrat.
Zapisnici o sjednicam a m ag istrata ču­
vaju se od 1672. godine, a pisani su
većim dijelom latinskim jezikom , kas­
nije m ađarskim , a za vrijem e apsolu­
tizm a hrvatskim . Značajno je da je le-
gradski m ag istrat sa senatorim a im ao
i sudačku vlast.«5 Zanim ljiv je i poda­
tak da 1674. godine kod Legrada i Ko-
to rib e na Dravi djelu ju i m ale luke, a
na rijek am a cvjeta šajkaštvo (razm jena
dob ara na čam cim a), zlatarstvo i mli-
narstvo.6 Godine 1682. u Legradu je ra­
dila i solana za šire područje, a sol se
razvozila čam cim a ili konjim a. Legrad-
ski kapetani im aju vojničku vlast nad
posadam a tvrđa u K otoribi, Goričanu,
Dekanovcu i Križovcu.7 Trgovačko zna­
čenje Legrada osobito su podupirali po­
znati sajm ovi, od kojih su najunosniji
bili stočni (osobito konja). P otkraj
X V III stoljeća u Legradu se naseljava­
ju grčki, a nešto kasnije i židovski tr ­
govci, koji su davali ton gospodarskom
životu oppidum a sve do drugog svjet­
skog ra ta . Im ajući u vidu važnost ovo­
ga trgovišta, M arija Terezija proglašava
ga 8. kolovoza 1759. godine poveljnim
i slobodnim kraljevskim oppidum om .'
Legrad im a, ako je posve vjerovati po­
stojećim podacim a, vrlo zanim ljiv raz­
voj svojeg stanovništva. Naim e, ovo tr ­
govište je od 1446. godine, kada se po
prvi p u t spom inje njegova utvrda,’ pa
preko Zrinskog Legrada, do XIX sto­
ljeća, dem ografski doživjelo značajne
po trese i gotovo skokovite prom jene.
Naim e, p rem a podacim a župnih m ati­
ca iz 1771. godine u Legradu je bilo čak
1112 dom aćinstava ili 6039 stanovnika,10
što uvelike p rem ašuje sva tad an ja trgo­
višta u sjeverozapadnoj H rvatskoj! Me­
đutim , Josip B uturac navodi da je već
1791. godine u Legradu bilo svega 1603
žitelja, što se može o b jasn iti jedino
sm an jen jem vojne posade i reorganiza­
cijom Vojne k rajin e koja je u tom vre­
m enu učinjena.11 K asnije se dem ograf­
ski razvoj odvijao, manje-više, norm al­
no: 1830. Legrad b ro ji 1865 stanovnika,
1857. prilikom prvog službenog popisa
već 2357 stanovnika, itd.12 Već i sam o
ovi podaci o b ro ju stanovnika nedvoj­
beno govore o važnosti Legrada u p ro ­
šlosti, što nam posredno dokum entira
da su i o b rtn ičk a udruženja ili cehovi
tak o đ er im ali značajnu funkciju za ši­
ru okolicu legradske Podravine, istoč­
nog M eđim urja i m ađarske Legradske
gore.
II.
Legradski obrtnici, kojih je prem a a r­
hivskoj građi i navodim a H allera bilo
barem trid eset v rsta, bili su organizi­
rani u desetak cehova. Nažalost, doku­
m entacija o svim legradskim cehovim a
n ije očuvana, je r je nestala u vihoru
ra ta ili nepažnjom . D obar dio cehalija
bio je »na životu« još 1912. godine, ka­
da je legradski učitelj Jenö H aller os­
novao znam eniti legradski m uzej. U pra­
vo zahvaljujući H alleru, zatim d r Žgan-
cu, te arhivskoj građi, koja se još i da­
nas čuva u Arhivu H rvatske u Zagre­
bu, H istorijskom arhivu u V araždinu i
drugim arhivim a u našoj zem lj; i Ma­
đarskoj, danas nešto više znam o o le­
gradskim cehovim a. Zanim ljivo je n a­
vesti da se pravila šo štarsk o g i kuš-
n jarskog ceha legradskog, koji su p re d ­
m et ovoga rada, čuvaju u Arhivu Voj­
vodine u S rem skim K arlovcim a i da
sam do njih došao dobrotom arhiviste
Laj čija M atkovića. O ovom cehu o p šir­
nije piše i H aller u svojoj knjizi o Le­
gradu, ali se izvornik negdje zagubio,
te m u nem a traga u nekom od naših
arhiva.
Iako pravila šo štarsk o g i kušnjarskog
ceha potječu još iz 1697. godine, ovo
nije i n a jsta riji legradski ceh. Naim e,
upravo Legrad, kao vrlo važan oppi-
dum na sutoku M ure u Dravu, osniva
svoja o b rtn ičk a u d ru žen ja već koncem
XV stoljeća, dakle gotovo u isto vrije-
5 D r. V in k o Ž g a n e c : S lič ic e iz p o v ije s ti L e g r a d a , M e­
đ i m u r s k i k a l e n d a r , Č a k o v e c 1924., s t r . 95— 99.
6 F e le ta r : L e g r a d , o .e ., s t r . 100— 110; S p o m e n ic a r i ­
m o k a to lič k e ž u p e L e g ra d .
7 J o s e p h u s B e d e k o v ic h : N a ta le s o lu m s a n e t i H y e ro -
n im i . . ., N e o s ta d ii A u s tr ia e 1752., s t r . 278.
8 Z a n im ljiv o j e d a s e o v a j d o k u m e n t č u v a u A rh iv u
V o jv o d in e u S r e m s k im K a r lo v c im a . D o p o d a t k a i
p r ij e v o d a d o š a o s a m d o b r o to m a r h i v is te L a jč ija M a t­
k o v ić a , n a č e m u m u s e i o v o m p r ig o d o m n a j lje p š e
z a h v a lju je m .
9 D r. B r a n i m ir G u šić : P rilo g e tn o g e n e z i le g r a d s k o g
k r a j a , L ije č n ič k i v je s n ik , Z a g re b 1962., s t r . 122— 125.
10 T a b e la P a r o c h i a r u m a n n o D. 1771, N a d b is k u p s k i
a r h i v Z a g re b ; G u š ić , o .c . s t r . 124.
11 J o s i p B u tu r a c : Ž ite ljs tv o Z a g r e b a č k e N a d b is k u p ije
k r o z 150 g o d in a , K a to lič k i lis t, Z a g re b 1941., s t r . 304.
12 S v o j z e n it le g r a d s k o je s ta n o v n iš tv o p o n o v n o d o ­
s e g lo 1921. g o d in e — 2922 s ta n o v n ik a , a p o z a d n je m
p o p is u iz 1971. u m j e s tu j e ž iv je lo 2110 ž ite lja .
135

SOLUM
SANCTI
■» x
I.V
OCCULTATUM .
I ’ l i U l i , : I U l - 11 U ,! [1 a M l vu.s
HISTO RICO RUM , u G E O G R A P H ICO R U \ t
O V I X I O S I B U S .
AC
C U M V IT A E /U S D E M
PURPUR ATI- DAI MAT/E
PER
^A .R P. JOSEPHUM lil'nEK O yiCH .
Ordims Fratnim Ercm itjrum S. Pauli primi E rcm itx
Dcfinkorcm Centralem pucdaehim,
- ./-//.
EX TTPOGRAPHEO MULLERIAXO.
N aslovna stranica znam enite povijesti
M eđim urja Josipa B edekovića iz 1752.
godine
m e kao i razvijeni V araždin. N a jstariji
legradski ceh vezan je uz proizvodnju
noževa i m ačeva. Legradski noževi bi­
li su sve do konca prošlog stoljeća na
evropskom glasu. L egradski nožarski
ceh dobio je svoja p ravila već 1480. go­
dine, a slično u d ru ženje o b rtn ik a noža-
ra p o sto ji tad a i u Čakovcu.13 U doba
b o rb i s T urcim a taj je zan at osobito
cvao, a prigodom sk lap an ja lokalnog
m ira s kaniškim H asan-pašom , Zrinski
m u je u Legradu 1648. godine poklonio
zb irk u legradskih noževa. H aller tako­
đ er p iše da su u X V II stoljeću »kada
Legrad im a četiri poznata sajm a, trgov­
ci iz Italije, N jem ačke, G rčke i T urske
brzo pokupovali sve noževe koje su le­
g radski nožari iznijeli na prodaju«, a
o kvaliteti legradskih noževa 1752. go­
dine piše i Josip Bedeković. Godine
1767. n ajp o zn atiji članovi Legradskog
136
nožarskog ceha su Adam Lančos, Jakob
K apelaj, S tje p an H orvat, Đ uro H orvat,
S tjep an Robozin i S tjepan Kovačić.
Godine 1885. na budim peštanskom saj­
m u legradski nožar Ivan Kovačić osvo­
jio je zlatnu m edalju. Ceh se praktički
raspao koncem X IX stoljeća, a i ovaj
zanim ljiv zanat je do danas posve izu-
m ro u L egradu.14
Od ostalih legradskih cehova, vrlo ak­
tivan bio je i M linarski ceh. Iako je
m linarstvo ma Dravi neobično sta ri za­
nat, p ravila M linarskog ceha potječu
tek iz 1750. godine. Prvi cehm ešter ovog
ceha zvao se Đ uro G ardanji, a pravila
su p ra k tič k i bila p rep isan a od M linar­
skog ceha iz susjednog m eđim urskog
Donjeg Vidovca. Pravila legradskog
M linarskog ceha po tp isala je kasnije,
1768. godine, tak o đ er i carica M arija
Terezija. Novi š ta tu t ovog ceha usvo­
jen je 1840. godine, a H aller piše da je
1912. godine p o sljed n ji cehm ešter bio
Đ uro Ljubić, koji je tad a cehovsku bla­
g ajnu predao novoosnovanom legrad-
skom m uzeju. P osljednji m lin n a D ra­
vi kod Legrada d em ontiran je 1967. go­
dine, a vlasnikom m u je bio Joakim
Ljubić.
Svoj zaseban ceh osnovali su i legrad-
ski šajkaši. š a jk a je zapravo specifi­
čan dravski čam ac, kojim se u prošlo­
sti, kada n ije bilo cesta, obavljao p ro ­
m et i razm jen a M urom , D ravom i poto­
cim a. ša jk a š k i ceh u L egradu dobio je
svoja pravila 1717. godine, a potpisao
ih je k ra lj K arlo II I. Početkom p ro ­
šlog stoljeća ovaj ceh je p re sta o djelo­
vati.
U spom enici župe Legrad našao sam
p o d atak da je u m jestu 1747. godine
po sto jao i zaseban Tkalački ceh, ko­
jem je tad a ceh m ešter bio J u ra j Ros.
Iste godine djelovao je i M esarski ceh.
N ajv jero jatn ije su pravila ovih cehova
bila znatno sta rija , ali nažalost tem elji­
tih p o d atak a ili artik u laša — n em a o-
čuvanih.
O stali zanatlije, koji nisu bili dovoljno
b ro jn i da o sn u ju svoje zasebne cehove
bili su članovi takozvanog S tarog ili
m ješovitog ceha (neki su ga još zvali i
13 H a ll e r , o .e ., s t r . 133 (»1480. g o d in e k r a l j M a tija š
p o tv r d i o j e š t a t u t e č a k o v e č k o m i le g r a d s k o m n o ž a r-
s k o m c e h u « ).
14 F e le ta r : L e g r a d , o .e ., s t r . 173.
Veliki ceh). N a š ta tu t S tarog ceha u
L egradu nailazim o već 1677. godine,
kada su m u članovi bili kovači, brav a­
ri, k olari i rem enari. H aller spom inje u
popisu izložaka iz legradskog m uzeja
i pečat S taro g ceha iz 1770. godine. S ta­
tu t S taroga ceha odvojeno su im ali i
djetići (kalfe), što je inače bio običaj
i u drugim trgovištim a (Koprivnici, p ri­
m jerice).15 Poseban š ta tu t djetića S ta­
roga ceha po tv rdio je 1674. godine grof
Adam Z rinski.16
O ostalim legradskim cehovim a naža­
lost zasad n isu pronađeni vjerodostojni
podaci.

III.
Sudeći p rem a pravilim a iz 1697., a i p re­
m a drugim arh ivskim podacim a, šoš-
tarsk i i k u šn jarsk i ceh u Legradu p ri­
padao je m eđu najveće i n ajb o lje orga­
nizirane u trgovištu. To je i posve ra ­
zum ljivo, je r p o sto lara i k o žara je n e­
k ad bilo vrlo m nogo — oni su bili je­
dini opsk rb ljiv ači obućom i kožom ši­
reg legradskog područja.
Pravila ovoga ceha bila su n a jp rije n a­
pisana n a latin skom jeziku, a 1711. go­
dine prevedena i na starokajkavski.
N aim e, na posljednjoj stran ici ovih
prevedenih p ravila jasn o piše: »Ove pri-
vilegium e iz diackoga na horvaczki ie-
zik p rain ach io o d recsi do recsi ieszu
uchinili prepiszati m estri sostarszki po
m ene K oncsos Istvanom , die 24. febr.
1711.« H aller, pak, dalje navodi da je
latinski tek st ovih pravila, dakle ona iz
1697. godine, p o tp isala vlastoručno Ma­
rija Terezi ja 1776. godine, čim e im je
tra jn ije produžila vijek važnosti sve do
p rošloga stoljeća. K ajkavski tek st p ra­
vila p o tvrdili su spom enute 1711. leg­
rad sk i suci i dostojanstvenici trgoviš-
nog m ag istrata Ladislaus M atthiosor-
szki, E th u s N ittrien tis i Joannes Doma-
niczki. Iz ovih je pravila, pisanih na
»horvaczkom ieziku«, jasn o da je 1697.
godine p ravila legradskog šo štarsk o g i
k ušn jarsk o g ceha potpisao osobno kralj
Leopold.17
Kao što je to bio običaj u to doba, šo-
šta rsk i i k u šn jarsk i m eštri legradski
p rep isali su p ravila za svoj ceh od slič­
nih o b rtn ičk ih u d ru žen ja iz K oprivnice
ili m ožda kojeg drugog blizog trgoviš-
Naslovna stranica povijesti Legrada
Jenö Hallera tiskane u O sijeku 1912.
godine
ta. Naim e, koprivnički čizm ari šalju već
1672. godine svoje izaslanike u sličan
ceh u V araždin da m ole za dopuštenje
za p rijep is njihovih pravila. P rocedura
je tra ja la relativno dugo, da bi 1681.
godine koprivnički čizm ari konačno
predložili caru Leopoldu I da im po t­
piše njihova pravila (»Czeski artikulus-
si plem enitoga Szega C hizm esinkoga n a
ho rvatski jezik p reobernjeni znachi-
nom kak znutra«), što je on 7. srp n ja
spom enute godine i učinio u Bečkom
Novom M jestu.1' N ije isključeno da su
legradski šo štari upravo koristili ovaj
15 T a k a v j e i S t a t u t D e tic h e v S z ta r o g C z e h a K o p r iv ­
n ic e iz 1795. g o d in e , k o ji s e č u v a u M u z e ju g r a d a
K o p r iv n ic e .
16 H a lle r , o .e ., s t r . 190.
17 P r a v ila š o š t a r s k o g i k u š n ja r s k o g c e h a le g r a d s k o g ,
A rh iv V o jv o d in e , S r e m s k i K a r lo v c i, s t r . 1.
18 D r L e a n d e r B ro z o v ić : O s n u ta k č iz m a r s k o g c e h a u
K o p r iv n ic i, Z b o r n i k M u z e ja g r a d a K o p r iv n ic e , K o ­
p r iv n i c a 1946— 1953, s t r . 21.

137
 koprivnički predložak za p isanje svo­
jih pravila, što bi se po načinu rasp o ­
reda i toka sastavka dalo i zaključiti.
Analiza pojedinih artik u lača (članova)
pravila šo štarsk o g i k ušnjerskog ceha
legradskog pokazuje zapravo da su u
n jim a sadržani gotovo svi elem enti ka­
rak terističn i za o b rtn ičk a u d ru žen ja o-
nog doba, koja su im ala za cilj održa­
vanje uskih cehovskih in te re sa struke,
pa m ak ar uz relativno čvrste i željezne
stege. O dredbe pravila poštivale su se
s velikim respektom , a moć cehovskih
artik u laša u Legradu prak tičk i slabi
tek polovicom prošlog stoljeća, da
bi se ova o b rtnička udruženja
održala sve do p re d prvi svijet-
ski rat. Svoj organizacijski i im aju ga ostali članovi ceha prim iti na
trad icijsk i izdanak legradski ceho-
vi im aju danas još jedino u živućem
D obrovoljnom rim okatoličkom pogreb­
nom d ru štv u (češko društvo). Naime,
ovo dru štv o još je i danas očuvalo ne­
što od sja ja cehovskih povorki, iako se
njegovo djelovanje odnosi izrazito na
uveličavanje pogrebnih cerem onijala."'
U prvom artik u lu šu šo štarsk o g i kuš-
n jarsk o g ceha legradskog jasn o je od­
ređ en o da se »med m eštre« može uze­
ti jed in o pošten građanin, koji se za
ovu »m eštriju zvučil« i koji je postao
građaninom poveljnog trgovišta legrad­
skog. Ovakve odredbe im aju gotovo sva
pravila sličnih cehova u V araždinu, Ko­
privnici, Čakovcu ili u drugim varoši­
m a i trgovištim a. Drugi artik u lu š govo­
ri o načinu izradbe m ajstorskog djela,
a kada ovo djelo uspješno izradi novi
m ešter im a »med b ratim stv o jed en ta­
ler i jeden ra jn ičk i fo rin t postaviti«, te
za svoje m eštre »dober obed p rip rav i­
ti«.
Treći artik u lu š već govori o čvrstoj dis­
ciplini, je r kaže da m ladi m ešter m o­
ra slu šati i biti podložan starijem . Ako
to ne bi bio, kažnjava se, »kaštiguje«,
s n ap lato m rajn sk o g fo rin ta ili funtom
voska. Četvrti artik u lu š p ro p isu je p re d ­
nost za dom aće m eštre u iznošenju ro­
be na sajam p red »stranjskem i«. Ako
se ustanovi da ro b a »zvunjskoga« me-
štra nije u redu, ona se za p lje n ju je i
traži odšteta. Peti artik u lu š govori p ro ­
tiv vrb o v an ja kalfi od drugih m eštrov,
a ako se koji m ešter u takvom poslu
138
najde im a platiti čak dva ra jn sk a forin­
ta, što nije bilo m alo. Šesti artik u lu š
točno p ro p isu je visinu plaće kalfi, ka­
ko tu ne bi bilo kakvih razlika izm eđu
m eštrov, pa prem a tom e i nezadovolj­
stva. Sedmi artik u lu š od ređ u je m eđu­
sobne odnose šegrta i gazde, pa m eđu
ostalim od ređ u je da »navuk« obvezno
tra je tri godine i u tom vrem enu m eš­
te r osigurava »m ladencu opravu i jest-
vinu«. Osmi artik u lu š p ro p isu je da kal­
fa m ora barem dva tjed n a p rije n aja­
viti svoj odlazak.
Deveti artik u lu š već o d ređ u je solidar­
nost m eđu m eštrim a ceha, je r ako ko­
ji m ešter ne bi mogao »tirati m eštriju«,
posao kao kalfu. U ovom duhu n astav ­
lja i deseti artik u lu š, koji govori o to­
me da se m eštri m eđusobno nem aju što
svađati n iti »karati«, već sve nespora­
zum e rješavati pred svojim cehmeš-
trom . Ako to ne bi učinili, kažnjavaju
se plaćanjem jednog rajn sk o g forinta
»v bratovštinu«. Jedanaesti artik u lu š
govori o dužnosti m eštra da se prijave
cehm eštru kada odlaze na dalji put,
kao i o stav ljan ju znam enja ili tablice u
tom slučaju.
Z anim ljiv je bio i način zapošljavanja
d jetića koji su u Legrad dolazili iz d ru ­
gih trgovišta. Naim e, dvanaesti a rtik u ­
luš p ro p isu je da se ovi kalfe m oraju
prvo jav iti oca-m eštru, koji ih prim i i
rasp o red i k nekom od m eštrov. Trina­
esti artik u lu š strogo z a b ran ju je izradu
obuće od konjske kože, je r ako koji tu
zabranu prekrši, čak gubi svoju m eštri­
ju. Isto tako je strogo zabranjeno d ru ­
gdje kupovati gotovu obuću i zatim je
kao svoju prodavati na sajm u u Legra­
du. Tko p rek rši tu odredbu, također
gubi svoju m eštriju . Petnaesti a rtik u ­
luš p ro p isu je da svaki m ešter može kod
svoje kuće »svakojačju kožu včiniti«
(štaviti).
Šesnaesti artik u lu š štiti potrošače obu­
će, je r p rije nego m ešter »vsake sobote«
iznese svoje djelo n a »pijac«, im a ga
pregledati cehm ešter, pa ako nije do­
voljno kvalitetno, im a se »sirom ahom
razdeliti«. Sedamnaesti artik u lu š baca
19 O p š ir n i d o k u m e n tir a n i p o d a c i o o v o m z a n im ljiv o m
d r u š tv u , č i ji s e z a p is n ic i v o d e o d 28. v e lja č e 1892.
g o d in e , o b ja v lje n i s u u m o n o g r a f iji » L e g rad « p r o f .
D r a g u ti n a F e lc ta r a , Č a k o v e c 1971., s t r . 127— 130.
mm
LtCRAD.
Legradska utvrda u prvoj polovici
X V II. stoljeća
m alo više svjetla na izbor cehm eštra.
Doduše, n ije točno određeno kada se
on bira, ali jasn o piše da on m ora oba­
viti prisegu p re d varoškim sucom ili
rih taro m , te p re d legrađskim k ap e ta­
nom , kao v rlo visokim časnikom . O-
samnaesti artik u lu š tak o đ er govori o
podložnosti m eštrov šo šta rsk o g i kuš­
n jarsk o g ceha legradskog svojem u ce­
h u i m jesnim odnosno feudalnim do­
stojanstvenicim a. Isto to govori i de­
vetnaesti artik u lu š, ali on kaže da se od­
ređ en a disciplina može održavati, ako
je to po treb n o , čak i uz pom oć »kape­
tan a legradskog«.
Dvadeseti artik u lu š govori o tom e da
nitko ne može kazniti ni o ptužiti bilo
m eštra, detića ih šegrta, a da prvo ni­
je ovaj spor riješio p re d cehm eštrom ,
_________________________
gdje valja dokazati krivicu. Dvadeseti-
prvi artik u lu š određ u je da njem ački
m ešter može uzeti u navuk hrvatskog
šegrta ili u posao hrvatskog kalfu — i
obratno. To nam posredno govori da
je u L egradu bilo dosta o b rtn ik a N ije­
m aca, što je i posve razum ljivo s ob­
zirom n a vojno značenje ove utvrde,
kao i s obzirom n a povijesni razvoj o b r­
ta u našim krajevim a.20 M eđutim , v jer­
ske tolerancije baš n ije bilo, je r dvade­
set drugi artik u lu š jasno kaže da ni je ­
20 K a o š to j e p o z n a to , ja č i p o č e c i o b r t a u n a š im k r a ­
je v im a , a o s o b ito u M e đ im u r ju , d a t i r a j u o d X IV
o d n o s n o X V s to lj e ć a , k a d a s u u g a r s k o - h r v a ts k i k r a ­
lje v i n a s e lja v a li u n a š a v e ć a tr g o v iš ta ta k o z v a n e k r a ­
lje v s k e g o s te ili h o s p ite s e , k o ji s u u g la v n o m b ili
N ije m c i, A u s t r ija n c i ili C e s i. O vi h o s p ite s i s u , p r i ­
m j e r ic e , u to d o b a o s n o v a li i tr g o v iš te P re lo g , k a ­
s n ije je d n o o d n a j z n a č a jn ij ih o b r tn i č k ih s r e d iš ta u
s je v e r o z a p a d n o j H r v a ts k o j.
139
 dan član ceha ne može p o stati ako nije
rim okatolik, pa čak niti šegrt ili kalfa.
Dvadeset treći artik u lu š govori o tom e
da i njem ački i hrvatski članovi ceha
im aju jed n u kasu i ladicu, kako bi p ri­
k u p ljen a sredstva bila na zajedničku
»hasen i potreboču«.
Dvadeset četvrti artik u lu š govori o to­
m e da je »pobožnost i pokornost bo­
žja« glavna osobina m eštrov, da ceh
m ora u crkvi im ati svoju zastavu, te
obvezuje sve članove ceha, uz p rije tn ju
kazni plaćanjem novca ili voska, da re­
dovito p risu stv u ju službi božjoj. Dva­
deset peti a rtik u lu š obvezuje sve člano­
ve ceha da se b rin u za pokop svojih
kolega iz u d ru žen ja, te da obavezno
p risu stv u ju sprovodu.
Dvadeset šesti artik u lu š vraća se na
propise u vezi s p o stajan jem m ajstora,
te govori da m eštrov sin treb a prilikom
izučavanja zan ata i polaganja m a jsto r­
skog ispita p laćati sam o polovicu p ro ­
pisanih daća u odnosu na druge kalfe.
O stala četiri artik u lu ša — dvadeset se­
dmi, dvadeset osmi dvadeset deveti i
trideseti — o d ređ u ju da niti zem aljski
gospodin niti sudac ne mogu štititi
onog člana ceha koji se ogriješio o ova
pravila, zatim da se ovi artik u lu ši im a­
ju javno čitati svake godine kako bi se
zapam tili i poštivali, te da se jednom
b ira ceh m eštar iz redova njem ačkih
šo štara i ku šn jara, a jednom iz redova
h rv atskih m ajsto ra.
IV.
I na k ra ju evo točnog p rijep isa pravila
šo štarsk o g i k u šn jarskog ceha legrad­
skog iz 1697. godine, k oja su pisana sta­
ro h rvatskom kajkavštinom , a potpisao
ih je u Beču kralj Leopold:21
Mi Leopold, dux dei g ra tia (...) ode-
b ran i Czeszar y k ralj V ugerski. Na Zna-
nie daiem o obznanuiuchi vszem i vsza-
kom u kom ie vridno y dosztoino ter po­
treb n o da m u d re y vernih nassih Tho­
m as Staynyak Pervoga m eštra Czeha
S o starske y M artina Szocsich, Janussa
Pombocz, Ivana Vargovicha, G regura
Stefanecz, Jan u ssa Varghe, M artina
Vargovich, M ihal H orvatt. Tak Nem-
škoga, kak H orvaczkoga Navuka Liudi
140
S ostarszki y kusnyarszki M eštrov vu
V arassu Legradskom , Varm egye Szata-
varszke Sztoicheh y buducheh vu ime-
neh y vu P ersonah napervo donessenj
y P red Nasz danj.
S ztanoviti A rtikulluši D iacskim jezikom
popiszani, te r iz drugih onoga onakovo-
ga S ostarszkoga y kusnyarzTtoga Navu­
ka Czehez Privi'legiumov vuni Vzety y
czesz ili po V ernoga pravo Liublenoga,
H erculem Josephom Ludvicum Thuri-
nety M archionem de Prie kako Megy-
m orsskoga y Prava Csakovecskoga ze-
m elszkim Podravom na obderšavanie
dobroga R eda izebrany, te r onak Nas-
soj Czeszarskoj y K ralyevzkoj Svetlosz-
ti preporuszeni poniznosze mollecsi
dabiszm o ove A rticulusse y vunyh za-
dersavane P unctum e, za B ranichne Po-
nolyne y p rie tn e Z pornainess, te r bi
nasse Privilegium e Poznam enuvaty y
popiszati dopusesaiuch iz kralievzke
m oguchnoszty Nasse, n a Jakoszt ime-
nuvanih M eštrov V arassa Legradszko-
ga y nyhovoga o d n etk a Decze na veke
Szlusecsu orobuvali Voiacsilli te r potre-
buvali koy A rtikullussi Shehski redom
(redom ) date popisanem ovaksze iaiu y
obdersavaty budu m orali.
Pervi Articulus, da koygoder S o star illi-
iy ku sn y ar budesse hotel vu ovi Szeh ali
B ratovcsinu pusztity illi daty y Mes-
trom bude hotel bity M ora naipervo
pred vszem drugim osztalim dugova-
niem , od Poštenoga N aroda Szvoiega y
od N avuke M estrie Szvoie iz onoga me-
sztra vu koiem szeie M estrie zvucsil, tu-
likaise od poszinoga Sivlenia Szvoiega
kakszeie m ed Luidem dersal y ponas-
zal, pod Peisatom m eszta ovoga Szve-
docsansztvo dusenie im eti y akobi iz
pravichneh Ztanoviteh Zrokon vsza ova
im eti nem ogel, vusam e ova ovakva po­
štenih te r B ogoboiecsih Liudi szvedo-
chansztvom doprineszty, te r ovaksze vu
B ratovcsinu p rieti potom toga za Pravo­
ga M estrasze ozivaty y dersaty.
Drugi Articulus, Fesztli zadovolyga Na­
vuka M estrie ovakve m o ra zverhu to­
ga ovakovu P robu vucsinyty da iz pet
kov.si, jed n e kozlovine druge Teleise
tretie kozine y tulikaise dneh onesine
Deszet Parov obuteli m ora izkrojiti, ni-
21 I z v o r n ik se č u v a u A r h iv u V o jv o d in e u S r e m s k im
K a rlo v c im a .
o y< y .;
k m :r ;
n<ui
.p.0iy< nu~ Si e-
m c ffi? - Q & s M fk
J ?<&***■ 9 > -^ v r v (n -^ . 9 r ß f4 A 4 * ffiftn t^ ,/M * < /fa
,-/i,c !V -f
,. đ f c L H & r u u t r r C * A ' 'H t fn & J j* t , K . ^ t i U n ,.
•• i'ä 1 ’;«••.*H r^ { h / i ' J t r s t x r t Z - k y
^UVJk,^7tmefžc JiM va.*ntu Črrlcćvfi .y CudućiL
i£ iy jtn tn 'd k < & u f y f e /^ k -M ptW t
cfcüü J H 'u iti.jš ftih u liin Q S ü-oK inT'fC te itm l'
ifrf, * f’ n ^ & K t X
Prva stranica pravila legradskog š o š­
tarskog i kušn ja rskog ceha (Arhiv V o j­
vodine, S rem sk i Karlovci)
s ta r naim e pervo nego ovo vucsiny na
Poveksavanie dike Bosie, te r Poniz-
noszt koiase vu A rticulusseh Cheza
Nasse Zadersava, m ed B ratim stvo je­
den T aller posztaviti im a, pako po o-
pravlenom delu Probe szvoie dusanie
m estro m ieden dober Obed prip rav iti
y daty, p o tom toga tulikaise kszem u to­
m u, m ed B ratim stvo ieden R ainiski Pe-
nez gotovih p la titi y posztaviti y b raty
m ora.
Trety Articulus, koygoder iz m ed novih
M estrov, M estrom posztane ili bude ho­
tel posztatv, dusenie Szvoiem u Ztare-
szem u M estru podlosen bity, akobi p a­
ko nebim u hotel podlosen bity, mora-
sze po m estreh za ieden Rky vu Pene-
zih y zaszeb za ieden fu n t sznes vosche-
nih gastigati.
Cseterti Articulus, vu vrem enu szejme-
nom tak D om aisim vu V arossu sztoie-
A t e l dal#*«,.
-r“f
y K u s h y x r S i/t-i fn * - s > ‘t , ‘ ‘/ ‘'
* fV i/v & 'S ><*»)
, i t f C t a r u yJk.
fl ,. fy - _( f Q y* » *j /-* C ■ <*
P ^ <r A:U.>i7 * y V i C - <* / £ *£ V*t/W
chim M estrom , kak y Zvunszkim vsza-
koilehko delo ocsinerto szlobodno b u ­
de oddavaty, ali podpunom a Pervo ne­
go Zvunszki M estri szoie delo vun po-
lose delo nyihovo M etri n u trasn iy Cze-
ha ove vsigdar pogledati te r providety
m oraiu m ed koim ako Zvunszkim Me­
stro v kakovo falingu ili nebi bilo dobro
naisynyeno delo te r n aiđu y zposnaiy,
im aim sze vzeti te r nazad nepovernuty
Pervo nego od vszakoga P ara szedem
novacz ne posztave, a potlam pako da-
im sze im a iszto delo nazad daty y po-
vernuti.
Peti Articulus, da nyeden M estrov Szlu-
gu, n iti D eticsa drugoga M estra razgo-
vonity y kszebe svieti nim a, akolisze p a­
ko koyi vutom naiđe, dusanie vu Bra-
tovesinu dva R ka daty.
Seszti Articulus, da nyeden M ester De-
tichu Szvoiemu za dello iednoga tyed-
141
na, nim a vecz, nego deszet kraiczarov
placse daty y od vszakoga sztaroga Po-
destn a jed en Novecz, akolibi pako koyi
vecs dal, te r sze m ore zesznaty, tak za-
osztane y bude dusen iednim Rkom
m ed B ratovesinu y z iednim funtom
sznech voschesenih vu Ladiczu Obes-
sinzku.
Szedmi Articulus, koygoder M ladenecz
budesze vuchil M estrie ove dusanie po
onom G ozpodaru szvoiem czella tri Let-
ta doszlusity o p rav u y jesztvinu, szvoiu
prinyem za O bsztuin im aiuchy nitinie
za N avuk nikai ne desen d a tti ni pla-
tity, akoli pako nebu vech od dveh
L etth hotel szlusity, dusan bude vutom
takovom navuku M estru y G oszpodaru
svoiiemu za Navuk Platity.
Oszmy Articulus, da Znovich n aiett De-
tich, niyeden nem a od G oszpodara
szvoiega pod niyeden Zrok, S tirnaiszt
dnevov p red szeym enem vrem enom Va-
rasza ovoga o dity ility delom u na kraj
osztavity nego dusanie pod gore imenu-
vanu placsu osztaty priniem .
Devety Articulus, Akobisze koi iz med
zvunszkih M eštrov Senu im aiuch vu
V arasz bisze hotel naztanity, tek koye
pervo M estriu ovu delat y gonit, a on­
da pako od szirom astva, ali kakvih dru-
geh zrokov tiraty nebi mogel ali nebi
im el obcsem Duszniszuga kak y drugo­
ga D eticha kszebi p riety y delom u datty
y pom ochiga.
Deszeti Articulus, Da niyeden M ester z
drugem pod niyeden Zrok nity na Vu-
lticze, nity na Piaczu, nity p ri vinu ni-
m asze szvagyuvaty n iti karaty, nego ako
koi im aib m ed szobum dusniszu szvoi-
em u C zehm esztru napervo daty koye
m ore i m o ra C zehm ester poszluhnuty
y onak koiega bu videl daie Zrok iliti
Pocsetek te takove k ark e szvagyuvama,
kastigalga bude z iednim Rkom vu Bra-
tovchinu.
Jedennaiszty Articulus, gda C zehm ester
vu kakovom goder dugovaniu iliti Posz-
lu Znam enie ili Tabliczu poszti do szvo-
ih drugeh M eštrov ter koiegabih ovo
ovakovo Poszlano znam enye pri ssise
szvoioi ne zaztiglo te r potlam dom om
doiduchy od szvoie D rusine ovabih ra-
zum el pak nebi priel vu Zpravische, du-
senie birsaga dvadeszeti y p e tt Novacz
142
vu B ratovchinu platity. Y koi akobi ka­
m o n a Delese p u tt hotil odity, dusen-
szeie zverhu toga C zehm estru naglasi-
ty y sniegovim dopuscheinem odity, ter
dabim usze pripetilo onda dom om doi-
ty ydaie takovo Znam enie piri nyegovoi
hise bilo terbi zam udil, k Czehu ity, du-
sanbu dvadeszeti y p ett novacz Czehu
p latity y posztaviti.
Dvanaiszti Articulus, Otcza M estra mo-
raiu im ati m ed szobum dusen bude
zvunszke p rid u ch e szluge illity Detiche
kszebe naztan prym ati, te r nyim med
M estru drugem dela poizkaty, akobi
pako takov Detich koiem u drugom u
znanom u M estru na ztan od hotel odi­
ty, szlobodnom u bude.
Trinajzty Articulus, Da niyeden M ester
neszm e iz koynzke kose obuteli delati,
akoli koi bude delal, takov m estriu
szvoiu pogubi.
Stirnaiszti Articulus, da nizese y niye­
den od drugud nem a gotovovoga dela
na obdaiu kupuvaty, n^go akobim u, ali
akobiga iaka Jako velika Potrebcsina
nato p rim oriala, ali i to pako zdopus-
cseniem vszega Czeha, akobi pako prez
dopuschenia vchinyi ytha takov tulikaj-
se szvoiu m estriu pogubi y zversen bu­
de.
Pettnaiszti Articulus, Da od szehdob
vszakom u M estru pri szvoioi hise szlo-
bodno bude vszakoiachke kose vcsiny-
aty.
Sesznaiszti Articulus, da vszaku szobo-
tu M estrom szlobodno bude szvoie de-
lo na Piaczu ocsinerto oddavaty, ali Per­
vo nego delo vun izneiseiu, dusanbu
C zehm ester pervo delo pogledaty, te r
akohm an naisinyieno naiđe, prez nyed-
noga odloga y prestim ainia Persone
vszeti vsze iednako im a vzety, te r vu
S p itat szirom ahom razdelity, a Szlobo­
dno bude o d vure szedm e n u te r do vu-
re deszete obdaia.
Szedemnaiszty Articulus, Odregyenoie
do gda goder M estri Soztarszki m ed
szebum novoga C zehm estra zberu ili
posztaviu onoga novoga C zehm estra ta­
ko onda p re d R ihtarom varaskim na
zvisi, naiveksem u C sasztniku ility Ka-
p itan u V arasza Legradzkoga prasente-
raty, koy novo posztavlenie C zehm estar
pred im enuvanim V araskim Csasztni-
kom ili K apitanom na zvisi iednoga Pri-
szesmika m eszta ovoga, m ora onom u
C sasztinku ility K apitanu nato szveti
Ju ra m e n t posztavity, da nyim y vszemu
V araszu y Czehi szvoioi vu vszakoiach-
kom dellu, P rilikah y vdugovaniu verni
hodil bude, y tho vucsinyusi, onda Csaz-
tnik ility kapitan koise ieden Pravichni
m odus nyiem u d atty y posztavity, koim
m oduszem y pokuliko m oskim Czeskim
glavam, Deisakom y Deklicsem, Skor-
nie, Czipelisse y osztalo drugo dello b u ­
du rediLi dellali y obdavati b u d u m ora­
li Czsez Czelo ono Letto.
Oszemnaiszty Articulus, da nigder nig-
d ar niyeden Vuszem Ladaniu K otara y
Im ania M edjym orszkoga, M estria So-
starsk ie y kusniyarske, N em ske nity
H orvaiske zneszm e Delaty, pervo negoi-
se p red Czeh M estrom V arasza Legrad-
szkoga ne oglaszi, tersze doztoinim Za­
konom m ednyihov Czeh neikupi y Lisz-
te szlobodne od nyih nevuzm e y od rec-
sene Czehe dependeral nebu, y ksem u
tom u Goszponu kapitanu vutom Pokor-
noszt ne obecha.
Devetnaiszti Articulus, Da vszakoga
onoga S tim p lera ility F re ta ra koyi nyie
podlosen, tersze nesche vkupiti vu Cze-
hu ovi dainie dopuscheno y szlobodno
toga Takovoga szilnum rukum , te r ako-
bi nepokoren bil y ako bude potribno
y z K apitana vpom ochium nato dogna-
ty.
Dvadeszeti Articulus, Da nische nemo-
resze F antity, Zverhu naim ensega Cze-
ha ove M estra, Deticsa, n ity Szluge, ni­
ti nyem u nikai aresztaraty , negoie du-
sen pervo nyiega obtuzitz pred nyiego-
ve Czeha M estrom , odkuda akom uie ka­
kva krivicza, szvoiu zadovolystsinu pri-
eti hoche zverhu krivcza ili dusnika.
Dvadeszeti Pervi Articulus, da ravno
Tak N im ski M ester H orvatszkoga Deti-
cha y szlugu, kak y M ester H orvatszki
nem skoga, szlobodno kszebe p rieti mo­
re y dersaty y vucsity szlobodno nyim
bude.
Dvadeszety Drugi Articulus, Da niyeden
ove Czeha M ester Zvuna vere Ciatolic-
sanszke nikakovoga drugoga ility druge
Vere Deticsa, n ity Szlzge, vu kakovom u
goder V rem enu, prilichnom y neprili-
chnom vrem eno ali Tesskoche kakove,
p rakorubcze p rieti nem osze a'koga pa­
ku prim u, M estriu szvoiu pogubity m o­
ra.
Dvadeszeti Trety Articulus, Praim enu-
vanoga, Nim szkoga y H orvatzkoga N a­
roda ovoga N avuka M estri iednu Csasu
ility Ladiczu Czehsku zkupnu im ati mo-
raiu, y dohodke, koyi vu Previgyeniu
della n u ter pridu y dohagyaiu na sze-
nym enom ocsivestom vrem enu y tuli-
kaise naosztalom drugom tiedinszkom
tergu, im aiusze vu Ladiczu Zpravlyaty,
koim dohodkom Pranigyenie onda Csez
N im ske y Horvaczke M estre zaiedno,
te r ovi ovakvi dohodki budu na potreb-
chinu y hasen Czehszku.
Dvadeszeti Sterti Articulus, Y Pokihdob
vu ovom nassem Vugerszkoga kralye-
sztva naszega Orszaga y naim re vu veli-
k eh m esztav y V araszeh, kako y vu bli-
snem i drugeh orszagov vu Ladaniu Nas-
zem, pobosnoszt y pokornoszt Bosia
naypervich pred vszem drugem oszta-
lim dugovanyiem obdersavasze jako,
nakoie vekse obdersavanie gledecsi y
zarady ovakovoga Zroka pobosnoszti
vekse vszaka Czeha, szvoiu zasztavu vu
Cirkvah im aiu y dersiu, Zato hocsem u
da y bude vu Czirkve V arasza Legrad-
zkoga fare Ility Plebanie pri szvetom
Troiztvi buduisoj szvoiu Zasztavu im a­
ti m oraiu, tak da vu ocsovesztoj Pobo­
snoszti, szlusbe Bosie iliti vu Procesiah
pod nyim i vszi M estri y Detichi, vu ovu
Czehu p rieti ili budnesi Pod B irsag ied­
noga funta veloga voizka szneis, koy vu
Csassu ili Ladiczu szlussi, zkupaisze
zpraviti y dokonsza pri sluzbe Bosie
osztaty m oraiu. Ter akonisze koi Me­
ste r ali Detich Tverdokoren nassel, ter
nehotel pri Szlusbi Bosie b itty ali pak
hotoncze od nie bih zaosztal, takvomu-
sze fertaly Leta delo zapre y akobi
vechkrat tho vchinyti szmel ali probu-
ral takosze Czhema im a vuny zhititi y
ztirati y nim asze nazad prieti, nego zka-
stigum , ter obecsaniem pobolsiesze.
Dvadeszeti Peti Articulus, M ertva tela
ovoga Czeha M estrov, Deticsev, Inasov,
ali D rusine druge nyihove B ratim sztvo
ovo iednim Zakonom naukup y szvec-
ham i voschenem i po šten i zakopati y k
m ateri Zemle zpravity y vu Grob zpra­
viti im aiu y na Zprovodixche pako d ru ­
goga kakova m ertviecza ako bude po­
treb n o ter nato obderseni budu gtem
143
 € J>rn. (i J C a (
l fyy ( / r i ' a t j f m it
ć J & n . v J f t u n d f l . < ß v h <h-t'tü>
/ i* *
hr l > - x y c f l - y n 0 & m m
V '*-
^ 'j
— •"
Zadnja stranica legradskog šoštarskog
i kušn ja rsko g ceha iz 1697. godine (Ar­
hiv V ojvodine, S re m sk i Karlovci)
na szneche ieden Rky platiu, dusniku
tulikaise kerschanzkim Zakonom vucsi-
nyti ako p ak o koy osztane od zprevoda
dva fu n ta voizka zaovsztane birsaga
datty.
Dvadeszeti Seszti Articulus, Ako szin
M eštrov, k iser M estrovu za hisnu To-
varussiiczu szvoiu vzeme te tulikaise
niye vech d u san Czehu d atty nijak, zvu-
n a iednoga Obeda y ravno tako ako
szin M eštrov budesze ove M estrie vu-
chil te r bude hotel M estrom Posztaty
tersze vu Czehu vkupiti y on niye du­
sen vech nego pol tuliko kuliko drughi
zvunszki, koy Czelu Czenu Platy.
Dvadeszety Szedmi Articulus, vu Pre-
gresseniu S zuprot P osteniu y Szuproti
neszram ote, kak y szuprot dobrom u na­
144
<w >>* ? l ć ~ j > h »J
^ f / i (/, ß ^ i n > j‘i ^ } L u / 11tw
ty*lun.
' 1yn 0 1 v *‘>
(
i ■/ O "7 / . ' •
^ (l i h J tA n J „ l i a f t t h rtfi-iM A 1
. f .
/.1 {) f i { « r i t * n '/ „>,v
Jtjiitu j d f v h i n t ’r
Jt ^ «-V-
vr / ' / -
vuku, dobroga Sivlenia y Tulikaisze
Pravicz M estrie ove S ostarszke y ku-
snyarszke, koyisze naiti mogu Szuprot-
niki, S tim aim sze Zverhu Pregreskov
szvoieh na szigurno m eszto zkrity, pod
ob ram b u oszebinu iliti pod zagovor
szvoiega Zem szkoga G ospona y ako po-
begli ieszu, terszuse zvedeli, te takve
hm an C sinitele vu takovom dugovaniu,
n ity Goszpon Zem alszki n it .nieden d ru ­
gi Poglavar alo Szudetz b ra n ity zagova-
ra ty nitisze zanie im ati, ality vu naim en-
sem Dugovaniu, B istonesine ovoga Na-
vuka szuproti sztati nim asze potersziti,
koie ravno k ak y drugde vu drugeh
m eszteh sostarszke y kusnarsZke Czeha,
Zverhu ovakovih S zuprotnikov hm an
Csinyrelov pravdenu a r zversenu mocs
y oblaszt gasztigati im aiu, Zato pakse
zverhu K riuicz ovakvih im enuvanoi
Czehi vucsinyeoi n a ponocs b itty im aiu
y m oraiu.
Dvadeszeti y Oszmy Articulus, Da Arti-
culluse ove vszako Letto ako vecs ne,
naim anie dvak rat vu szvoiem zkupa
zpravischu ocsiverto pred vszemi prai-
steti, te r p rotolm achiti m oraiu, dasze
onak bolie b u d u znali knym potrebnim
Dosztoiinim Zakonom prilosity y ano-
m oderaty.
Dvadeszeti devety Articulus, Znasze
szvoie gda Leta szvoia odszluse, m oguie
oszlobodity, u onak od vszeh m estrov
m oguie za prave Detiche y M esztre oza-
vatty.
Trideszety Articulus, C zehm estra pako
budu m ed szebum Prem eniyali, ieden-
k ra tt N em szkoga drugoch Horvatczko-
ga Posztaviu m edszobum Czehm estra.
Zato Y Mi na ovakvu Poniznu Suplica-
tiu im enuvaneh Sostarov y kusnyiarov
Legradszkih Nassoj Szvetloj Kralyev-
szke Csaszti gore im enuvanum Prili-
kum ponizno napervo doneszano, ter iz
m ogucsnoszti N asse y kralyevszke mi-
losche, m ilosztivno prieto te r pod Ny-
hovom zem elszkom Goszpodinu ksze-
(Ilustracija J. Turković)
10 P O D R A V S K I Z B O R N IK
m u toimu preporucseno podim enuvane
A rticuluse, vu ov Nas Privilegium Po-
sztavlene y napiszane ter iz drugeh ovih
ovakovih S ostarszkih y kusnyarszkih
Szehov Navuke, Diacskim jezikom na-
icsinienye y popiszane te r vun vzete,
vurszeim kaiszegoder vunyh zadersava,
za prave, P rietne y Pourlyne im aiuch
aprobuvali y potrebuvali ieszm u, te r
recsenim M estrom S ostarszkim y ku-
snyarszkim y Nykovom u odvetku na
veke da hasznili y valiali budu y vsivali
kotere osztanovitiliszm u, ysche y nada-
lie aprobuiem u osztanovitniem u y Po-
tvergyujeim u. Salvis Ju rib u s alienis.
H alum N o straru m S ecreto m aiori Si-
gillo nostro quo ut REX HVN P atria
u tim u r im pendenti com m unitarum vi-
gore et T estim onio L itterarum D atum
in C ivitate n o stra Viennz A ustriae die
nona M insir Augusti, Anno Domini Mil-
lesiimo sescuntensim o nonagesim o sep-
tim o R egnorum n o strorum Rom ani Tri-
gesim o nono H ungarie et religuorum
Q uadragesim o Secundo. B ohem ia vero
Anno quadragesim o Prim a.
Leopoldus (potpis)
Ladislaus M atthiosorszki
E thus N ittrientis
Joannes Domaniczki
(potpisi)
145