OSNOVNE VRSTE PREDUZEĆA

Prema pravnom obliku, tri osnovne vrste preduzeća su: lično preduzeće, partnersko
preduzeće i akcionarsko preduzeće. Prema Zakonu o privrednim društvima iz 2011. godine, u
privrednom sistemu Republike Srbije postoje četiri forme privrednih društava: ortačko društvo,
komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.1 Članovi društva
su ortaci (ortačko društvo), komplementari i komanditori (komanditno društvo), članovi d.o.o.
(društvo sa ograničenom odgovornošću) i akcionari (akcionarsko društvo).

3. LIČNO PEDUZEĆE

Lično preduzeće ima samo jednog vlasnika. Vlasnik upravlja preduzećem, vrši kontrolu i
donosi odluke. Lično preduzeće je najstariji oblik preduzeća. Lična preduzeća su i najbrojnija. U
tržišnim privredama, više od 70% od ukupnog broja registrovanih preduzeća, su lična preduzeća,
slika 1-4. Međutim, posmatrano prema vrednosti sredstava ili veličini prihoda, lična preduzeća
imaju minornu poziciju u odnosu na akcionarska preduzeća. Na primer, u SAD, prema veličini
prihoda, lična preduzeća učestvuju sa 6%, dok je učešće akcionarskih preduzeća 90%. Međutim,
prema ostvarenom profitu, učešće ličnih preduzeća je 27%, dok učešće akcionarskih preduzeća
iznosi 70%. Ovi podaci sugerišu da su lična preduzeća najprofitabilniji oblik preduzeća, jer sa samo
6% prihoda, ostvaruju 27% profita, dok akcionarska preduzeća, sa 90% prihoda ostvaruju 70%.
Partnerska preduzeća, na primer, sa 4% prihoda ostvaruju 3% profita. Najveći broj ličnih preduzeća
je u oblasti usluga, trgovini i poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno u oblastima, gde su male
tehničke jedinice, izvor efikasnosti.

Neostaci ličnog preduzeća

Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja
prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Osnovna karakteristika
ličnih preduzeća je neograničena odgovornost vlasnika. Neograničena odgovornost znači da je
vlasnik odgovoran za sve obaveze preduzeća, ne samo do visine vrednosti kapitala koji je uložio u
preduzeće, već celokupnom svojom imovinom. Pošto ne postoji razlika između imovine preduzeća i
imovine vlasnika, lično preduzeće ima povoljan poreski status, koji se ogleda u tome što se plaća
samo porez na lični prihod vlasnika, a ne i na profit preduzeća (tzv. jednostuko oporezivanje).
Neograničena odgovornost smatra se nedostatkom ličnog preduzeća, zato što, zbog većeg rizika
neuspeha, otežava pristup kapitalu.
Sledeća bitna karakteristika ličnog preduzeća su ograničeni izvori kapitala za poslovanje,
rast i razvoj, tj. obrtnog i investicionog kapitala. Osnovni izvori kapitala su lični kapital vlasnika,
kapital, ili kredit, koji vlasnik može da nabavi od rođaka ili prijatelja, koji imaju poverenje u
vlasnika, bankarski krediti, krediti nadležnih državnih agencija, i ostvareni profit, koji se reinvestira
u preduzeće, tzv.zadržani profit. Mada, na prvi pogled, brojni, izvori kapitala ličnog preduzeća su
ograničeni, odnosno nedovoljni i skupi. Pristup kapitalu, posebno, na početku poslovanja, kada
vlasnik još uvek nije stekao poverenje potencijalnih dobavljača finansijskih sredstava, zavisi od
njegove sposobnosti da, na osnovu ličnih kontakata, nabavi potreban kapital. Glavni izvor kapitala
su lična ušteđevina vlasnika, kao i kapital, koji može da pozajmi od rođaka ili bliskih prijatelja.
Bankarski krediti su nepristupačni i skupi, jer, kod odobravanja kredita banke slede logiku

1
Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik Republike Srbije, 36/2011, 99/2011, 83/2014, 5/201, 44/2018,
95/2018, 91/2019 i 10/2021.

9
ekonomije obima: što je preduzeće veće, manji je rizik za finansijska sredstva, odnosno, što je kredit
veći, onda je jeftiniji. I, vice versa, što su krediti manji, a krediti koje lično preduzeće traži su mali,
kamata je viša. Banke je izuzetno teško ubediti, da će lično preduzeće biti uspešno, i da mu, na
osnovu toga, odobre kredit po povoljnijim uslovima, (jeftiniji kredit). Na početku poslovanja, profit
se, ili još uvek ne ostvaruje, ili je njegov iznos zanemaljiv, da bi bio ozbiljniji izvor investicionog
kapitala. Vremenom, u skladu sa porastom profita, lično preduzeće može da se finansira
zadržavanjem dela ostvarenog profita, tzv. interno finansiranje. Ali, finansiranje iz zadržanog profita
je nedovoljno, jer je profit ličnog preduzeća, zbog njegove veličine, mali, i stoga, ograničen izvor
kapitala. Ograničeni izvori kapitali su prepreka rasta i razvoja ličnih preduzeća, zbog čega, lična
preduzeća, u najvećem broju slučajeva, ostaju mala.
Sledeća značajna karakteristika ličnog preduzeća je diskontinuitet. Diskontinuitet znači da
lično preduzeće postoji, samo dok postoji njegov vlasnik, odnosno da lično preduzeće prestaje da
postoji, kada prestane da postoji njegov vlasnik, zbog prelaska na drugi posao, odlaska u penziju,
bolesti ili smrti. Diskontinuitet je posledica toga što su, u pravnom smislu, vlasnik i lično preduzeće
identični, tj. jedinstveni. Ovo je razlog zbog koga se lično preduzeće svrstava u grupu tzv. društva
lica, tj. preduzeća koja zavise od ličnih ili personalnih osobina vlasnika. Diskontinuitet se smatra
nedostatkom ličnog preduzeća, zato što prestanak preduzeća može da dovede do prekida odnosa sa
poslovnim partnerima, kao i zato što je, u cilju nastavka poslovanja, potrebno ponovo osnivanje,
odnosno registracija preduzeća, što stvara nove izdatke.
Za lično preduzeće je karakteristična niska specijalizacija posla, jer vlasnik nastoji da sve
poslove obavlja samostalno. A vlasnik, često, nema profesionalno znanje i poslovno iskustvo
potrebno za obavljanje svih poslova. Nedovoljna stručnost vlasnika je nedostatak ličnog preduzeća.

Prednosti ličnog preduzeća su: jednostavno se osniva; troškovi osnivanja su niski; profit,
kao rezultat ličnog zalaganja, napornog rada i pokazatelj ličnog uspeha, pripada samo i jedino
vlasniku; tajnost poslovanja, jer zakon ne predviđa eksternu reviziju poslovanja; samostalnost
delovanja i lična kontrola.

Tabela 1-1.: Prednosti i nedostaci ličnog preduzeća

LIČNO PREDUZEĆE
PREDNOSTI NEDOSTACI
1.Samostalnost i lična kontrola 1. Neograničena odgovornost
2.Profit pripada vlasniku 2. Ograničeni izvori kapitala
3.Jednostruko oporezivanje i 3.Diskontinuitet
tajnost
4.Jednostavno se osniva 4.Nedovoljna stručnost vlasnika

10
 4. PARTNERSKO PREDUZEĆE

Partnersko preduzeće je veoma slično ličnom preduzeću, u pogledu i prednosti i nedostataka,

s tom razlikom što partnersko preduzeće ima najmanje dva ili nekoliko vlasnika. Svaki od partnera
ulaže deo kapitala u preduzeće i učestvuje u profitu srazmerno uloženom kapitalu i dogovoru.

Nedostaci partnerskog preduzeća

Partneri su neograničeno odgovorni za sve obaveze preduzeća. To znači da je svaki partner
odgovoran za obaveze svih ostalih, bez obzira na veličinu kapitala koji je uložio u preduzeće
(solidarna odgovornost). Sa povećanjem broja partnera povećava se i rizik svakog od partnera.
Neograničena odgovornost se, kao i kod ličnog, smatra nedostatkom partnerskog preduzeća.
Neograničena odgovornost partnera otežava donošenje odluka. Odluke moraju da se donose
konsezusom, kroz usaglašavnje, zato što odluka svakog partnera obavezuje sve ostale. Ovo je
nedostatak, posebno, kada parteri ne mogu da se slože, a kada odluku treba doneti brzo. Zbog
neograničene odgovornosti partneri se biraju među rođacima, bliskim prijateljima ili osobama od
poverenja.
Odsustvo kontinuiteta ili diskontinuitet je zajednička karakteristika partnerskog i ličnog
preduzeća. Ukoliko samo jedan od partnera prestane da postoji, zbog odlaska na drugi posao, u
penziju, ili bankrotstva, partnersko preduzeće prestaje da postoji. Iz tog razloga, ortačko društvo se
ubraja u društva lica. Ukoliko žele da nastave preduzeće, ostali partneri moraju da otkupe njegov
udeo, ili da nađu kupca sa strane, ali koji mora da bude prihvatljiv za sve preostale partnere, jer, bez
saglasnosti svih partnera, udeli nisu prenosivi na treća lica. To znači da, ponovo osnivanje
partnerskog preduzeća stvara izdatke i nije bez teškoća, posebno zbog potencijalnog prekida
dogovorenih i ugovorenih poslova.

Prednosti partnerskog preduzeća

Za razliku od ličnog preduzeća, partnerskom preduzeću svojstvena je podela rada i
odgovornosti i visok stepen specijalizacije poslova, što je prednost, ovog preduzeća.
Najveći broj partnerskih preduzeća osniva se u oblasti profesionalnih usluga (lekari, zubari,
advokati, arhitekte, konsultanti, treneri), gde je znanje i stručnost partnera važno, kao i uloženi
kapital. Svaki partner doprinosi preduzeću profesionalnim umećem u oblasti svoje stručnosti, a
partnersko preduzeće ostvaruje prednost na osnovu sposobnosti, profesionalnih veština, ekspertskih
znanja i iskustva svih partnera zajedno.
Izvori kapitala partnerskog preduzeća, mada nedovoljni, nisu ograničeni, kao kod ličnog
preduzeća. Za razliku od ličnog preduzeća, partnersko preduzeće ima lakši pristup kapitalu, jer
kapital nabavlja više od jedne osobe. Dva čoveka, ili nekoliko ljudi, mogu da obezbede više
kapitala, nego jedan čovek.
Partnersko preduzeće se jednostavno osniva. Osnivanje partnerskog preduzeća, iako
složenije i skuplje, nego, osnivanje ličnog preduzeća, jednostavno je i nije skupo. Sledeća
zajednička karakteristika sa ličnim preduzećem je jednostruko oporezivanje, jer partneri plaćaju
porez samo na lični prihod, a ne i na profit preduzeća.

11
 Tabela 1-2.: Prednosti i nedostaci partnerskog preduzeća:
PARTNERSKO PREDUZEĆE
PREDNOSTI NEDOSTACI
1.Podela rada i odgovornosti 1. Neograničena odgovornost
2.Stručnost i iskustvo partnera 2.Svaki partner odgovara za sve ostale
3.Jednostavniji pristup kapitalu 3.Neslaganje partnera
4.Jednostruko oporezivanje i tajnost 4. Diskontinuitet

Posebna vrsta partnerskog preduzeća je komanditno društvo, kada se jednom od partnera

dozvoli da ima ograničenu odgovornost. Partner koji ima ograničenu odgovornost ulaže deo
kapitala, ali za razliku od partnera koji imaju neograničenu odgovornost, nema pravo da učestvuje u
upravljanju preduzećem. Partner koji ima ograničenu odgovornost naziva se tajni partner
(komanditor), dok je partner sa neograničenom odgovornošću tzv. opšti partner (komplementar).

5. AKCIONARSKO PREDUZEĆE

Akcionarsko preduzeće ili korporacija, kako se drugačije naziva ova vrsta preduzeća, smatra se
najznačajnim oblikom preduzeća 20 veka.

Pojam i karakteristike akcionarskog preduzeća

Akcionarsko preduzeće nastaje sa osnovnim kapitalom, koji je podeljen na akcije, sa ciljem da

obavlja određenu delatnost, uz potpunu odgovornost. Potpuna odgovornost znači da akcionarsko
preduzeće, kao pravni subjekt, upotpunosti odgovara za sve obaveze. Imovinska osnova potpune
odgovornosti je osnovni kapital, čiju visinu određuje zakon.2
Razlikuju se sistemi i načini osnivanja akcionarskog preduzeća. Postoje dva sistema osnivanja
akcionarskog preduzeća: sistem slobodnog osnivanja i sistem prethodnog odobrenja. Sistem slobodnog
osnivanja znači da se akcionarsko preduzeće osniva, ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi, a ti
uslovi su: minimalni iznos osnovnog kapitala i poštovanje procedure osnivanja. Sistem prethodnog
odobrenja primenjuje se kod osnivanja akcionarskih preduzeća u određenim, specifičnim delatnostima, a
osnivanje se uslovljava odobrenjem, odnosno dozvolom nadležnog organa.
Dva načina osnivanja akcionarskih preduzeća su: simultano i sukcesivno osnivanje. Kod
simultanog osnivanja, sve akcije preduzeća otkupljuju vlasnici-osnivači, dok kod sukcesivnog osnivanja
osnivači otkupljuju samo deo akcija, a za preostale akcije upućuje se tzv.javni poziv na otkup, i njih mogu
da kupe svi zainteresovani investitori. Akcionarska preduzeća, koja nastaju primenom simultanog načina
osnivanja nazivaju se tzv. zatvorena akcionarska preduzeća, ili privatne kompanije, a akcionarska

2
Prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije iz 2011. godine, čl. 293, akcionarsko društvo mora imati
minimalni osnovni kapital u visini od 3.000.000,00 dinara, osim ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos.

12
preduzeća, koja nastaju primenom sukcesivnog načina osnivanja su tzv.otvorena akcionarska preduzeća
ili javne kompanije.
Zatvorena akcionarska preduzeća imaju manji broj vlasnika-akcionara, najviše do 50. Vlasnici
imaju potpunu kontrolu i direktno, bez posrednika sa strane, upravljaju preduzećem. Ova preduzeća su
zatvorena, zato što akcije nisu dostupne javnosti, tj. nisu predmet slobodne kupovine ili prodaje. Prodaja
ili kupovina akcija može da se obavi samo uz saglasnost i dozvolu akcionara, odabranim investitorima.
Pošto se ne finansira izdavanjem novih akcija, zatvoreno akcionarsko preduzeće je malo ili preduzeće
srednje veličine. Ovaj oblik primenjuju ona preduzeća, kojima ne treba kapital sa tržišta kapitala, tj. od
prodaje akcija. Najveći broj zatvorenih akcionarskih preduzeća nalazi se u oblasti trgovine i proizvodnje.
Zatvoreno akcionarsko preduzeće zadržava određeni stepen tajnosti poslovanja, mada ima obavezu da, za
potrebe eksterne revizije i kontrole, objavi godišnji finansijski izveštaj, ali, koji ne mora da bude detaljan
kao izveštaji otvorenih akcionarskih preduzeća. Zatvorena akcionarska preduzeća su daleko brojnija od
otvorenih, ali zato otvorena akcionarska preduzeća mogu da prikupe mnogo više kapitala.
Otvorena akcionarska preduzeća imaju veliki broj vlasnika-akcionara. Broj vlasnika-akcionara
može da bude više desetina, čak i stotina hiljada, od velikih finansijskih institucija, koje mogu da imaju
značajan procenat od ukupnog broja akcija, do pojedinaca, koji imaju jednu, ili samo nekoliko akcija. Bez
obzira na broj akcija, svi akcionari imaju ista vlasnička prava. Svaki vlasnik-akcionar, svoje akcije može
da proda bilo kome, po, za njega prihvatljivoj ceni, bez ograničenja. Posledično, za otvorena akcionarska
preduzeća karakterističan je veliki obim razmene, tj. kupovine i prodaje akcija.Veliki obim razmene može
da bude uzrok brze promene, povećanja ili smanjenja, cena akcija. Pravac promene cene akcija zavisi od
očekivanja akcionara. Ako se očekuje rast profita, i uspešno poslovanje preduzeća, tražnja za akcijama,
kao i njihova cena, će porasti. Ili, u suprotnom slučaju, ako se očekuju poslovne teškoće i pad profita,
akcionari mogu da prodaju akcije, što povećava ponudu i smanjuje njihovu cenu. Pošto su vlasnički udeli,
tj. akcije likvidne, i mogu jednostavno, i bez ograničenja, da se kupuju i prodaju, otvoreno akcionarsko
preduzeće privlači veliki broj investitora, što omogućava da se prikupe velike sume kapitala.

Prednosti akcionarskih društava

Vlasnici (akcionari) su ograničeno odgovorni za obaveze preduzeća. Vlasnici odgovaraju samo do
visine vrednosti svog vlasničkog udela u preduzeću, tj. samo za kapital koji su uložili u akcije preduzeća.
Ograničena odgovornost smanjuje rizik za vlasnike, i omogućava prikupljanje velikih suma kapitala.
Vlasnici su spremniji da ulažu svoj kapital u akcije preduzeća, kada njihova lična imovina ne može da
bude ugrožena. Ograničena odgovornost vlasnika-akcionara je najznačajnija karakteristika akcionarskog
preduzeća.
Prednost akcionarskih društava je lak pristup kapitalu. Važna karakteristika akcionarskih
preduzeća, po kojoj se razlikuju od svih ostalih oblika privrednih društava, je da mogu pribavljati
neophodan kapital emitovanjem akcija. Dodatno, mogu pribaviti kapital zaduživanjem (krediti,
emitovanje obveznica). Reinvestiranje zadržanog profita je najbolji način finansiranja akcionarskog
društva
Akcionarsko preduzeće postoji odvojeno od vlasnika-akcionara. Kada neki vlasnik-akcionar proda
akcije, i napusti preduzeće, to ne utiče na postojanje, odnosno kontinuitet akcionarskog preduzeća. Zato
što postojanje akcionarskog preduzeća ne zavisi od personalnih svojstava vlasnika-akcionara.
Akcionarsko preduzeće postoji, sve dok postoji osnovni kapital preduzeća. Ovo je razlog zbog koga se
akcionarsko preduzeće svrstava u grupu tzv. društva kapitala, tj. preduzeća koja zavise od kapitala, a ne
od personalnih svojstava vlasnika. Kontinuitet je prednost akcionarskog preduzeća, jer prestanak
vlasnika-akcionara ne može da dovede do prestanka preduzeća.

13
 Zbog velikog broja vlasnika, tzv. široke disperzije vlasništva, u otvorenom akcionarskom
preduzeću, izvršeno je razdvajanje vlasništva od kontrole. Pravo kontrole, kao deo ukupnih vlasničkih
prava, vlasnici su preneli na menadžere, koji vrše kontrolu, upravljaju preduzećem i donose odluke.
Prednost odvajanja vlasništva od kontrole je stručno i kompetentno upravljanje preduzećem.

Nedostaci akcionarskih društava

Međutim, odvajanje vlasništva od kontrole može da dovede do sukoba interesa između vlasnika i
menadžera, jer se interesi menadžera razlikuju od interesa vlasnika. Vlasnici, na primer, teže
maksimiranju profita, a menadžeri imaju druge ciljeve, kao što su, plata, prestiž, moć. Zbog različitih
interesa, menadžeri, koji imaju kontrolu nad preduzećem, mogu da usmeravaju resurse preduzeća prema
upotrebama, gde se ne maksimira vrednost za vlasnike. Zato je kontrola akcionarskog preduzeća posebno
značajna i važna.
Akcionarsko preduzeće plaća porez na profit, a akcionari plaćaju porez na dividendu, tj. prihod od
akcije. Pošto se dividenda isplaćuje iz dela oporezovanog profita dolazi do dvostrukog oprezivanja.
Dvostruko oprezivanje smatra se nedostatkom akcionarskog preduzeća, zbog većih poreskih davanja.

Akcionarsko preduzeće podleže eksternoj reviziji poslovanja. Predmet eksterne revizije su

finansijski izveštaji preduzeća. Revizija se sprovodi sa ciljem davanja mišljenja za javnost o realnosti i
obejktivnosti finansijskih izveštaja, odnosno njihovoj usklađenosti sa zakonskim okvirom. Osnivanje
akcionarskih preduzeća je složenije, skuplje i traje duže, nego osnivanje ličnih i partnerskih preduzeća.

Tabela 1-3.:Prednosti i nedostaci akcionarskog preduzeća

AKCIONARSKO PREDUZEĆE
PREDNOSTI NEDOSTACI
1.Ograničena odgovornost vlasnika 1. Sukob interesa vlasnika i menadžera
2.Lak pristup kapitalu 2.Dvostruko oporezivanje
3.Kontinuitet 3.Eksterna revizija poslovanja
4.Stručno upravljanje 4. Osnivanje je skupo

14