Жан Батист Поклен, Молијер

1.Молијер је његов псеудоним.Он је творац комедије класицизма.Тринаест година је члан

путујућег позоришта Бежар.1658. после путовања са позориштем враћа се у Париз и зачиње се
његова слава комедијом Смешне прециозе.Режира, игра улоге,слављен је дочекиван
овацијама.Последња комедија му је Уображени болесник,чија је премијера била у години смрти
1673.Написао је 33 комедије –Смешне прециозе,Школа жена,Школа
мужева,Тартиф,Донуан,Мизантроп,Тврдица,Градани племић Учене жене,Убражени болесник.

2.Молијерове комедије имају одлике комедије интриге,комедије карактера,и друштвене

комедије тј.комедије нарави.Нпр.у Смешним прециозама поред примеса фарсе имамо и оштру
друштвену критику.Његове комедије карактера су Тартиф ,Дон
Жуана,Мизантроп,Тврдица,Градјанин племић и уображени болесник.Истовремено оне су и
друштвене комедије.

3.Молијер је нарушио нека класицистичка правила тако што је писао у облику прозе и тако што
је увео музику у балет.Посматрајући свет откривао је у делима индивидуалну и психолошку
истину.

Био је велики критичар,хумориста и моралиста.

4.Представник је класицизма,Тврдица је његова најпознатија комедија настала у

последњојстваралачкој фази 1668.

5.Класицистичка комедија стварана је по узору на античку драму а писци су се придржавали

правила о три јединства места ,времена и радње.

6.Тврдица-пет чинова,комедија карактера,основна тема грамзивост и тврдичлуккао страст и

болест.Написана је под утицајем Плаутовог дела Ћуп тј.,Аулуларија,по којој је Марин Држић
написао комедијуСкуп.Разлика измедју Плаута и Милијера је у томе што је јунак код првог
сиромашан па пронашао злато а други богат захваљујући шпекулацији.Да обновимо- комедија
карактера је подврста комедије у којој се на духовит начин осуђују мане и поступци комичног
јунака.У њој је пажња усресређена на појединца тј. на једну његову доминантну карактерну црту.

7.Ликови су-Клеант Харпагонов син,ћерка Елиза,заљубљена у Валера,младић Валер,Фросина жена

која сплеткари и усмерава радњу,девојка Маријана,заљублјена у Клеанта,стари Анселм,за
ког ће се утврдити да је Маријин и Валеров отац,слуга Ла Флеш и куварЖак.

8.Харпагон- средишњи јунак,његова доминантна особина одредила је наслов комедије,све

збивање подстиче његово делање и чињење, сви драмски јунаци су у функцији осветљавања
његовог карактера и психологије. Писац користи контраст да боље истакне његову доминантну
карактерну црту. Његова доминантна особона је тврдичлук. Остале особине су
себичност,саможивост,похотљивост,затвореност у себе,страх од околине,заслепљеност
новцем,омраженост у средини.Зазире од сваког,у свима види шпијунеи издајнике који ће украсти
његов новац,Тражи да изврћу џепове,завирује у шаке,плаши се туђих великих чакшира, штеди на
удаји ћерке због мираза,штеди на чишћењу намештаја на вину,храни,коњима ,свећама,
гозбама.Изгубио је смисао за реалност,не може да савлада похотљивост,хоче да се ожени лепом
али сиромашном Маријаном,сматра да има првенство пред сином.Жели богату удовицу за сина а
богатог удовца за ћерку.Његово стање је болесно и изопачено.Тврдичлук се претвара у страст и
болест,стално је заокупљен мислима да ће бити покраден.У календару два пута обележава
постове и бдења да би уштедео на храни укућана, краде зоб од својих коња,тужи суду суседову
мачку због поједене овчетине.Сумња у све,срођен је са новцем.Његове особине су тврдичлук,
себичност, саможивост, похотљивост, затвореност у себе, заслепљеност новцем,омраженост
новцем.Врхунац болесне страсти за новцем и његове избезумљености због крађе је у монологу на
крају 4. чина. Новац је за њега неприкосновени идеал , страст према њему постаје јача од свих
других осећања.Њега опчињава сјај новца, то је демон који је загосподарио његовом душом.
Њему се Харпагон сав предао, живи као заробљен и неслободан човек чије су мисли подређене
само новцу.Обраћа му се као живом бићу, када губи новац губи ослонац, радост, најдражег у
животу. Харпагон не поседује новац већ новац њега.Он је пример отуђеног човека који се одвојио
од света и околине.постаје мучитељ себе и других.његова кућа постаје мучилиште а свако у
његовој близини мученик.

9.Анселм-средњих година,богат,разборит,сталожен,одмерен,достојанствен.Срећа младих мује

приоритет,срећан је што је пронашао жену,сина,ћерку спремно прихвата обавезе око
свадбе.Клеант не цени новац као услов за брак,честитост је за њега највећа вредност,има
разумевања за тудју муку,помаже сиромашној породици жели да подели оно што има али нема
ништа поред оца тврдице.За разлику од оца он има радост давања,очев тврдичлук му
смета,вредја га оцу говори тешке речи.Елиза –жртва очевог тврдичлука,пружа отпор,одбија да
буде продата.Маријана-сиромашна прелепа девојка присиљена да се уда за старца,али је случај
спаси понижења.Валер-трезвен,Елизи прилази незно с поштовањем.Ла Флеш Клеантов слуга
добио истакнуто место у драмској радњи,резонер,другачији од господара,говори му истину у
лице,долази у искушење да га покраде да би уздрмао Харпагона,украће кутију са новцем из баште
и дати је Клеанту.

10.Вербална комика је карактеристична за Тврдицу.Остварује се понављањем речи

иреченица,кроз тензију успостављених реплика,подтекст,вербалне игре оца и сина,неразумевање
саговорника што остварује вербалну игру.Вербална комика се користи у фарси и водвиљу( улични
језик, ласцивне речи, псовке. Виша комедија не прихвата овакав тип вербалне комике јер у њој је
језик умивен, очишћен,једноставан.Вербална комика се остварује различитим средствима-
понављање речи или реченица (1. чин,4.призор), тензија супротстављених реплика (2.чин, 2),
подтекст ( После мојих коња ви сте особа коју највише волим), реплика –Било би од њега врло
неуљудно да не умре кроз три месеца, вербална игра оца и сина (трећи призор 4.
чина),неразумевање саговорникових речи ( 5. чин, трећи призор).

10.Класицистичка драма строго је поетички кодификована.У основи јој је јединствена радња

безепизода,паралелних заплета и вишеструких сукоба.Она се одвија на једном месту и у кратком
временском распону који не превазилази трајање од једног дана.Тематизује један централнј
сукоб у коме учествује мали број ликова.У стилиуацији се доследно поштује тон тј.узвишеност у
трагедији,ведрина у комедији.Износи се јасна морална порука да врлина мора бити наградјена а
порок кажњен.

11.Ликови тврдица најпознатији су Еуклион-Плаут,Ћуп са благом,Скуп-Марин Држић,Скуп,Кир

Јања.

12.Комедија се развијала у вишу и нижу комедију.Виша утиче на поправљање људског друштва и

морала (комедија карактера и комедија нарави). Нижа комедија има за циљ само да забави и
насмеје шалом и досетком ( комедија интриге, фарса и водвиљ).