Priča o zecu

Kurt Šviters

Bio jednom jedan zec braon boje, imao je dugodlako krzno i dugačke uši, kratak rep i
skakutao je od ćoška do ćoška/iza svakog ćoška. On je skakutao od ćoška do ćoška/iza
svakog ćoška čak i kada nije bilo ćoškova. Mada on zapravo i nije braon boje, već roze, a
krzno mu je ustvari kratkodlako, rep sa prstenastim šarama, on uopšte i ne skakuće, već
grokće i valja se po blatu. Onda je bio blatnjav, nije više bio roze, već tamno sivo-crveno, a
kada je imao male prasiće, oni su ga sisali. Doduše uopšte nije bio sivo-crven, već́ sivo-beo,
imao je mnogo perja i par lepih krila, kojima pak nije mogao leteti. Na nogama je imao
peraja i ponosno je plivao u jezercetu u parku, a prolaznici su ga hranili bacajući mu mrvice
hleba. To jest, plivao je pod vodom, imao je zlatne krljušti i rep sa dvostrukim vrhom/ repno
peraje. Odnosno, skoro da nije ni imao rep, imao je vrlo kratke uši i bio je veoma debeo i
najviše je voleo da boravi u Nilu. Njegova usta su imala pozamašan broj zuba. U stvari
pogonjen/kretao se uz pomoć vodene pare/išao je na vodenu paru, pozadi je imao šraf, a
napred 2 sidra, u sredini dimnjak i kapetana na komandnom mostu, a pripadao je fabrici
Hamburg Sudu. Ako ćemo pravo, bio je veoma mali, voleo je da skače i umeo je skakati
daleko, skrivajući se pod suknju mnogih/raznih dama, koje su se onda češale.

Ovo je bio zec i ovo je bila priča o zecu. Mada uistinu ovo uopšte nije bila priča, već́
preobražaj, koji je zeca načinio čak i zrelijim.

Znači da je to ipak bila priča, i da se ipak radilo o zecu.