Индија

295 језика

 Чланак
 Разговор
Ћир./lat.

 Читај
 Уреди
 Уреди извор
 Историја
Алатке

С Википедије, слободне енциклопедије

Република Индија
भारत गणराज्य (хинди)
Republic of India (енглески)

Застава
 Грб
Крилатица: Само истина побеђује
(хинд. सत्यमेव जयते)

(енгл. Truth Alone Triumphs)

Химна: Ти си владар умова свих људи
(хинд. जन गण मन)

Т (енгл. Thou Art the Ruler of the Minds of All People)1:04

р
а
ј
а
њ
е
:

m
i
n Њу Делхи
uГлавни град
28° 36′ 50″ N 77° 12′ 30″ E
t
 Мумбај (градска област)
eНајвећи град
 Делхи (метрополитанска област)

a
 хинди
n  енглески
dСлужбени језик
[а]
4 Владавина
Облик државе федерална парламентарна република
s— Председник Друпади Мурму
e— Потпредседник Џагдип Данкар
c— Председник Владе Нарендра Моди
o
— Председник Уставног суда Рањан Џогои
n
d
s
— Председник Лок Сабе Сумитра Махаџан
Историја
Независност 15. август 1947.
Географија
Површина ‍
— укупно 3.287.263 km2 (7)
— вода (%) 9,6
Становништво ‍
— 2023. 1.425.627.663[1] (1)
— густина 421,6 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2023.
— укупно 13,033 блн. $[2] (3)
— по становнику 9.073 $[2] (127)
БДП / номинални ≈ 2023
— укупно 3,737 трлн. $ (5)
— по становнику 2601 $ (139)
ИХР (2021) 0,633[3] (132) — средњи
Валута индијска рупија
— стоти део валуте ‍100 паисеа‍
— код валуте INR
Остале информације
Временска зона UTC +5.30
Интернет домен ‍.in‍
Позивни број +91

Индија (хинд. भारत; енгл. India), званично Република Индија (хинд. भारत गणराज्य, трансл. Bhārat
Gaṇarājya; енгл. Republic of India), држава је у јужној Азији.[4] Седма је држава на свету по
површини своје територије, а од јуна 2023. године прва по броју становника, са око 1,4
милијарде становника и представља најмногољуднију демократију на свету. На југу излази
на Индијски океан, на југозападу на Арабијско море, а на Бенгалски залив излази на југоистоку.
Са Пакистаном се граничи на западу, на североистоку са Кином, Непалом и Бутаном, а на истоку
са Бангладешом и Мјанмаром. У близини Индије, као острва у Индијском океану, налазе се Шри
Ланка и Малдиви; поред тога, индијска острва Андамани и Никобари деле поморску границу
са Тајландом и Индонезијом.

Као дом цивилизације долине Инда и област историјских трговачких путева и пространих
царстава, Индијски потконтинент је током великог дела своје дуге историје био познат по свом
привредном и културном богатству.[5] Четири значајне религије
— хиндуизам, будизам, ђаинизам и сикизам — су настале у Индији, док
су зороастризам и аврамске религије (јудаизам, хришћанство и ислам) стигли у 1. миленијуму н.
е. и значајно обликовали разнолику културу ове области. Британска источноиндијска
компанија је од раног 18. века постепено преузимала власт у Индији, да би средином 19.
века Индија постала колонија Уједињеног Краљевства. Након борбе за независност коју је
обележио распрострањени ненасилни отпор, који је водио Махатма Ганди, Индија је постала
независна држава 1947. Када је Индија стекла независност 1947. године, политика Индије је
била веома турбулентна, нарочито је тај период обележила премијер Индије у два
мандата Индира Ганди, која је била убијена 1984. године. Главни град је Њу Делхи, а
финансијски, културни и економски центар је Мумбај или Бомбај. Службени језици са највише
говорника су хинди, бенгалски језик, тамилски језик, телугу, марати и урду који говори
милијарду становника Индије. Индија је позната у свету по својој
храни, карију и боливудским филмовима.

Индија је република са парламентарним системом демократије и састоји се од 28 држава и 7

савезних територија. Привреда Индије је по номиналној вредности БДП шеста по величини на
свету и трећа највећа по паритету куповне моћи. Индија је трећа на свету по бројности активне
војске. Економске реформе које се спроводе од 1991. су омогућиле привреди ове земље статус
једне од најбрже растућих привреда на свету и да се нађе међу 10 највећих економија света.
Ипак, Индија и даље има проблема
са сиромаштвом, неписменошћу, корупцијом, болестима и неухрањеношћу становништва.
Индија поседује нуклеарно оружје и десета је земља на свету по улагањима у одбрану, поседује
и свемирски програм, а прва свемирска летелица је успешно лансирана 1980. године, а први
индијски астронаут је Индија послала у свемир 1984. године. Поред тога што је религијски
плуралистичка, вишејезична и мултиетничка држава, Индија је дом разноврсног дивљег света у
својим бројним заштићеним стаништима, као што су слон и бенгалски тигар, као
и кобра, паун итд. Индија је позната по текстилној индустрији и свили, од које се прави
индијски сари. Индија је држава чланица Уједињених нација, Интерпола, Црвеног крста, Г20
земаља у развоју, као и једна од оснивача Покрета несврстаних. Један је од
најзначајнијих пољопривредних извозника у свету, јер је велики
извозник пиринча, чаја, памука, свиле, млека, кикирики, индијског ораха, кафе, манга итд. Трећа
је највећа економија у Азији, одмах после Кине и Јапана. Индија има међу највећим
стопама природног прираштаја у свету и карактерише је монсунска клима са
јаким сушама и поплавама са којима држава неретко има проблема.

Индија је позната у свету по својој кухињи, индијској љутој и зачињеној храни и исхрани и
јелима од карија, са индијским хлебовима и пиринчем као прилози. Индијска архитектура је под
знатним утицајем исламске културе, што се највише види код Таџа Махала и у могулској
архитектури, као и Црвена палата у Делхију. Сикизам је једна од присутних религија и
религијских пракси у Индији, као и ђаинизам. Највише културних споменика има у Агри, који су
под заштитом организација као Унеско.

Име[уреди | уреди извор]

Своје име Индија дугује старом персијском називу реке Инд - Синду. По уставу, држава се може
називати и по свом називу у хинди језику Барат (भारत). Неке групе, нарочито муслимани, користе
назив Хиндустан.
Географија[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Географија Индије

Положај[уреди | уреди извор]

Индија се граничи са Пакистаном на западу, на северу са Непалом, Кином и Бутаном и

са Бангладешом и Мјанмаром на истоку. Површина државе износи 3.287.263 km². Она је седма
по површини земља на свету.

Индијске обале, дуге преко 7000 km, запљускују Арапско море и Бенгалски залив, што су
делови Индијског океана. Јужни део Индије представља, по облику троугласта, висораван Декан.
На северу су широке равнице сливова река Ганг и Брамапутра. Даље ка северу су
планине Хималаји. Услед огромне површине, Индија има разноврстан биљни и животињски
свет, различите климатске услове и географске терене.

Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]

Физичка мапа Индије

Индија заузима највећи део Индијског потконтинента, који лежи на Индијској тектонској плочи,
и део Индо-аустралијске плоче.[6] Геолошки процес који је обликовао данашњу Индију је почео
пре око 75 милиона година, када се Индијска плоча, тада део јужног суперконтинента Гондване,
почела кретати на североисток због ширења морског дна на њеном југозападу и касније на југу и
југоистоку.[6] Истовремено, велика тетиска океанс