bilja

PROLOG

San Francisko, Kalifornija

Sadašnjost

Ĉim je zakoraĉio u krug svetlosti što ga je bacala vatra, Rouzi je

znala da je stranac došao da je ubije.
Nalazili su se duboko u šumi Golden gejt parka, gde ih policajci nisu
uznemiravali - mala kolonija beskućnika tokom dana prosila je u Ulici
Hajt, a noću logorovala u parku. Rouzi je bila nova u grupi, ali je njena
ideja bila da svoja kolica za kupovinu poreĊaju ukrug kao vozić, da ih
potom pokriju kartonom i pokrivaĉima i naprave neku vrstu nuţnog
zaklona. Ipak je drhtala na oštrom februarskom vetru kad je podigla pogled
i srela stranĉeve oĉi. Oĉi svog ubice.
Nešto pre toga uhvatila je patku dole kraj jezera Stou i pekla je na
vatri, koristeći vešalicu umesto raţnja. TuĊinac se pretvarao da ga je
privuklo meso koje se priprema, ali se Rouzi nije dala prevariti.
„Hej, vi!“, rekao je. Njegov engleski bio je dobar, ali je grleni zvuk
rodne Rusije i dalje debelo prekrivao njegov jezik. „Veĉeras sam
pretraţivao kontejnere i našao ovo.“ Podigao je pintu „vajld terkija“ 1 dok
se pribliţavao. „Voljan sam da podelim ovo za zalogaj toga što spremate.“
Vilard, koji je bio odreĊen kao voĊa, spustio je pivo i ustao da
razmeni pozdrav pesnicama sa ĉovekom. „Daj to ovamo, prijatelju.“
Stranac - veliki ĉovek krupnih kostiju, masne smeĊe kose vezane u
konjski rep i grubog lica - seo je blizu vatre prekrstivši noge. Osmehnuo se
vrlo široko dok je predavao svoju ponudu.
Vilard je bio visok, s glavom nalik na belu bilijarsku kuglu i
zatvorskim oţiljcima na svakom centimetru tela. Ĉak mu i lice beše
istetovirano parom suza ispod svakog oka. Ipak, pogledao je u bocu s
burbonom s deĉjim ĉuĊenjem. „Ĉoveĉe, to je bio neki srećan kontejner.“

1
Pinta je 0,47 litara. „Vajld terki“ je marka burbona.
bilja
Stranac se ponovo nasmešio. „Prodavnica alkoholnih pića u Ulici
Polk sinoć se zapalila pa su uništili mesto gaseći poţar. Najveći deo sranja
unutra se polomio, a policajci i vatrogasci verovatno su pokrali ono što
nije. Valjda sam imao sreće, ha?“
Rouzi uopšte nije sumnjala da izgorela prodavnica alkoholnih pića sa
svojim kontejnerom zaista postoji. Ljudi poput njega obiĉno iznose taĉne
pojedinosti.
I on je takoĊe izgledao kao beskućnik: farmerice mu behu toliko
prljave da je bilo teško reći da li su nekada bile plave, polomljena lula
virila mu je iz dţepa kaputa, a prašina mu se uvukla u sve pore na koţi. Ali
njegove oĉi bile su potpuni promašaj. Nisu bile prazne, nisu odavale poraz,
niti su delovale izgubljeno. Naprotiv, bile su oštre, usredsreĊene, odajući
ĉoveka koji moţe noţem da vam preĊe preko grkljana a da i ne trepne, ili
da vam ispali metak u glavu s krova udaljenog dve stotine jardi.2
Rouzi je stajala ćutke, posmatrajući stranca dok je viski prelazio iz
ruke u ruku oko logorske vatre: od kurve transvestita Baterkap, preko
jednonogog muškarca sa slomljenim zubima poznatog po nadimku Dţimpi
Sem, do Dodţera, visokog, pogrbljenog ĉoveka sa sedim dredovima
uguranim nasumice pod deĉju kapu od ruţiĉaste vunice.
Nisam ni ja više neka nagrada, pomislila je. Nekad sam bila lepa,
ipak... Ali mnogo godina, mnogo teškog ţivota, došlo je i prošlo, i sada
ništa od toga više nije bilo vaţno jer je umirala od raka koji je već nagrizao
najveći deo njenog stomaka, kao korozivna kiselina.
Flaša je konaĉno dospela do nje. Preostalo je dovoljno tekućine da
povuĉe solidan gutljaj i da još ostane za stranca. Gledala je u njega dok je
ispijala viski do dna. Mogla bi da ga natera da plati za privilegiju što će je
ubiti.
Gurnula je praznu bocu u dţep kaputa, govoreći mu pogledom da
moţe da se jebe.
Mahnuo je rukom pokazujući na meso koje se peklo. „Nesumnjivo
dobro miriše. Šta je to?“
Rouzi je povukla usne u osmeh koji je otkrio zube. „Peĉeni pacov.“
Primetila je mali trzaj mišića iza njegovog levog oka, ali se brzo povratio.
„Priliĉno veliki pacov.“
Baterkap se zakikotala, a zatim je pocrvenela i oborila pogled,

2
Jedan jard iznosi 0,91 m.
bilja
ĉeškajući ranice na vratu; pustoš nastalu od prljavih igala.
Rouzi uhvati izraz gaĊenja na stranĉevom licu, u trenutku kad je
skrenuo pogled. Moţda ti naposletku i nisi toliko ĉvrst, ha, veliki momĉe?
„Veĉera je gotova“, rekla je i ponovo se osmehnula.

Uţurbano su jeli patku s nekim bajatim i bezukusnim lepinjama za

hamburgere, koje je Dţimpi Sem isprosio u „Mekdonaldsu“. Niko nije
imao mnogo toga da kaţe, posebno ne Rouzi, koja uz to nije puno ni jela.
IzmeĊu raka i analgetika koje su joj dali na klinici, uglavnom nije imala
apetit.
Bilo je kasno. Rouzi je bacila malo sirovih drva u vatru. Moţda će
ţiveti onoliko dugo koliko drugi ostanu budni.
Dodţer je dţarao ţar štapom, a zatim ga iskoristio da pripali lulu.
Duboko je uvukao dim, a zatim pruţio lulu Dţimpiju Semu.
Sem povuĉe dim pa dodade lulu strancu. „Treba ti doza, momĉe?
Moţeš jednu da dobiješ jeftino.“
Dodţer mu smaknu pletenu kapu i udari ga njome po glavi. „Nemoj
da prodaješ naš krek, budalo.“
„Hej, polako. U redu je“, reĉe stranac. Potapšao se po dţepu kaputa.
„Imam svoj, znate. Za kasnije.“
Da Rouzi već nije bila smrtno ubeĊena da taj ĉovek samo igra ulogu,
ta glupa primedba bi zapeĉatila njen stav. U svetu gde ste rizikovali da vam
zabiju noţ u srce za par starih cipela, nijedan pravi narkoman ne bi
obznanio pred bogom i svima ostalima da ima drogu u dţepu.
Dodţer i Dţimpi Sem prekinuše svoju prepirku tek na toliko da
razmene jedan znaĉajan pogled, a zatim se vratiše pušenju kreka.
Baterkap je otišla ranije, ne uzevši da jede, da obavi neki privatni
posao. Sada se vratila sa špricem u ruci. Ponovo je zauzela svoje mesto
kraj vatre, lupila iglom o kamen da protrese sadrţaj, a zatim je smireno
zabola u vrat.
Rouzi se s mukom uspravila na noge, stare kosti su joj škripale.
„Moram da se naĊem s jednim ĉovekom za hors.“

Ponašala se kao pijanica, krivudala je i mrmljala sebi u bradu. Kada

se našla izvan svetlosti vatre, smesta je poĉela da trĉi.
bilja
Ĉula je korake kako dobuju stazom iza nje. Vetar je zavijao u
krošnjama i huĉao joj u ušima. Već joj je ponestajalo daha.
Imala je poĉetnu prednost, ali ju je ubica brzo sustizao. Njene
ostarele noge nisu više bile tako brze. Mogla je da odustane - doĊavola,
ionako je umirala od raka. Ali on neće ţuriti zato što će najpre ţeleti da je
natera da progovori, a ona nije znala koliko bola moţe da podnese. Svako
ima taĉku pucanja.
Probadanje u boku već je postalo nepodnošljivo. Usporila je tek
toliko da duboko i hrapavo udahne, pa poĉela da ĉeprka po truloj postavi
dubokih dţepova kaputa, traţeći da napipa komadić hartije.
Glupaĉo glupa, kako si mogla da budeš toliko glupa? Ĉim si
isporuĉila to pismo, trebaloje da ga iscepkaš na komadiće, a sada...
Trebalo je kriviti one lekove protiv bolova. Oni su joj pomutili
mozak, uĉinili je tako zaboravnom i glupom. Ravnodušnom.
Moram da ga naĊem, moram da naĊem to parĉe papira... O boţe, ako
me bude pretraţio kad me uhvati, naĉi ĉega, i onda...
Gde je ta prokleta stvar? Zviţdaljka, kora od jabuke, cigarete, prazna
flaša nekog alkoholnog pića, papir... Zguţvala ga je u lopticu i strpala u
usta.
S leve strane ĉulo se krckanje grane.
Rouzi potrĉa.

Poletela je preko korena drveta i svom silinom tresnula o zemlju.

Osetila je kako joj se pod stomakom lomi prazna boca, a oštri komadi
stakla na sve strane probijaju debeli vuneni kaput i zarivaju joj se u meso.
Gurnula je ruku u dţep i izvukla veliku krhotinu, osetivši kako joj
seĉe palac, a zatim i toplotu krvi, ali se osmehnula. Sada je mogla da ga
povredi, da mu vrati milo za drago. Ţelela je da mu naudi, makar to bilo i
trenutak pre nego što on njoj uĉini ono najgore.
Podigla se na noge. Ĉlanak joj popusti pod pritiskom i ona posrnu ka
drvetu. Neka grana je udari preko lica, gotovo je oslepevši. Treptanjem
otera suze, ali ipak nastavi da beţi. Bio je blizu, tako blizu. Ĉula je njegovo
teško i škripavo disanje, krckanje suvog lišća i iglica pod njegovim
nogama.
Pred sobom spazi odsjaj meseĉine na staklu. Sada je znala gde se
nalazi - nadomak rasadnika gde su uzgajali sve ono lepo cveće.
bilja
Razmišljala je o njemu kao o nekoj ţenskoj graĊevini, zato što je bio tako
beo i ukrašen.
Ispred rasadnika se prostirala ulica, a tamo bi moglo biti automobila
ili nekoga ko bi joj pomogao...
Nemilosrdna ruka šĉepala ju je za vrat, povukavši je unazad. Osetila
je vrh noţa koji joj se zabija u vrat, ne mnogo, ali dovoljno da joj pusti krv,
vrelu i gustu. Oštrica uroni malo dublje. Ĉula je njegovo ubrzano disanje i
osetila njegovo uzbuĊenje dok je vrh noţa zabadao još malo dublje.
Okrenuo ju je ka sebi, drţeći joj noţ pod bradom. „Sada ćeš da mi
kaţeš gde je. I to sa svim divnim jebenim detaljima.“
„Ja ne znam - šta to?“ Ali je zapravo znala, o da, znala je šta je to što
ţeli. Mora da ga odbije od sebe; neki auto bi mogao da naiĊe svakog trena,
mogla bi da vikne, mogla bi...
„Govori, ili ću ti prerezati taj suvonjavi vrat kao piletu.“
Ubiće je, jasno, ali ne pre nego što mu kaţe. Tada mu neće vredeti
ništa, kao ni onima koji su ga poslali, sem što će predstavljati staru smetnju
koju treba ukloniti. Nije ţelela da umre, ne pre nego što njeno vreme
doĊe... U tom ĉasu to postade skoro smešno, toliko smešno da se
nasmejala. Jedino što joj je smeh više podsećao na cviljenje.
On je verovao da je pobedio. Primetila je da se opustio i da mu se
disanje stišava.
Zabola je komad srĉe, koji je stezala u dlanu, duboko u njegovu
mišicu.
Vrisnuo je, pao na leĊa, uhvatio se za ruku i poĉeo da je kune.
Zamahnula je ponovo, ciljajući ovog puta oĉi, ali on se pomerio tako brzo
da je pokret njegove ruke delovao maglovito. Osetila je da ju je nešto
udarilo u grudi. Dakle, udario ju je, ništa strašno. Bila je slobodna jer je
više nije drţao. Htela je da ga zaseĉe preko oĉiju, tog kopilana, ali na njeno
iznenaĊenje, ruka je nije poslušala, nije mogla da je pomakne. Beţi, onda
beţi. Morala je da pobegne...
Okrenula se, oteturavši se niz stazu, i izbila na put. Još samo malo i
naići će neka kola. Nije mogla da doĊe do daha.
Pogledala je nadole i iskolaĉila oĉi. Zabo je noţ u nju. Mogla je da
vidi samo dršku, što znaĉi da ga je zabio duboko, moţda dovoljno duboko
da joj prodre u srce. Ipak, nije bolelo, što nije imalo nikakvog smisla, a
potom je shvatila da više uopšte ne oseća noge.
bilja
Srušila se na ruke i kolena. Iz vrata joj je kapala krv na zemlju.
Ugledala je njegova stopala, stare, iznošene ĉizme, glupavi kostim koji je
već prozrela. Poţelela je da mu kaţe da je izgubljen, da je budala, ali reĉi
ostadoše samo u njenom umu.
Gledala je kako se njegova ĉizma podiţe i šutira je u rebra. Oseti rub
cokula kako joj pritiska vrat pošto se prevrnula na leĊa.
Ĉuĉnuo je pored nje. „Imaš dva izbora. Reci mi odmah gde je, i
umrećeš brzo i lako. Nateraj me da se pomuĉim, i umrećeš sporo i u
mukama.“
Uspela je da izvuĉe osmeh iz svog umirućeg srca. „Jebi se,
kretenĉino.“
Mogla je da oseti kako ga preplavljuju bes i nesigurnost, ali je to nije
dotaklo. Podigla je pogled ka noćnom nebu. Zelela je da još jednom vidi
mesec, ali su ga tamni oblaci u potpunosti progutali. Samo još jednom pre
nego što umre, samo još jednom...
„U redu, glupa kravo.“ Dah mu je bio vreo i kiseo na njenom licu.
„Da vidim koliko ćeš biti ĉvrsta kad ti budem izvadio oĉi.“
Videla ga je kako poseţe za noţem u njenim grudima i poţelela da
vrisne jer neće moći da vidi mesec, ali se baš u tom momentu crni oblaci
skloniše i ona ugleda ne jedan, nego dva meseca. Prevelike, okrugle, ţute
mesece, baš kao u filmovima.
Ne, ne mesece...
Farove.

Škripa automobilskih guma. Bat nogu u trku.

Neko reĉe: „Momĉe, ona ima noţ u grudima.“
„Zaĉepi, Roni.“
„Ali, druţe...“
„Umukni i zovi 911.“
Stranĉevo lice nadvilo se nad njom - pomalo meko oko vilica i s
oćelavelim zaliscima, ali ona na njemu uoĉi brigu, a oĉajniĉki joj je trebao
neko zabrinut.
Stranac joj kaza: „Pomoć stiţe, ostani sa mnom sada, vaţi? Ostani sa
mnom.“
Ne, ne, previšeje opasno. Ne mogu da ostanem...
bilja
Jedino što se ĉinilo da ne moţe da se pokrene, pa će naposletku ipak
morati da ostane. Osim toga, postojalo je nešto što je morala da mu kaţe.
Morala je da ga natera da razume.
Pokušala je da podigne ruku i privuĉe ga bliţe sebi, a njene grudi
proizvedoše smešan zvuk usisavanja, baš kao da je htela da diše pod
vodom.
„Vratila sam ga“, rekla je dahom koji je eksplodirao i izbacio krvavu
izmaglicu u vazduh. „Vratila sam ga.“
Stranĉeve ruke, tople i snaţne, obaviše njene šake, i on se nagnu
bliţe. „Bićeš dobro. Bićeš dobro.“
Ne, ne, ti ne shvataš...
Pokušala je zatrese glavom, ali nije uspela da je pomakne. Nije
mogla niĉim da mrdne i više nije videla ni njegovo lice, jer se pojavio
mesec, veliki i svetao, ispunivši joj oĉi predivnom belom svetlošću. Sada je
već ĉula sirene, ali joj je ponestajalo vremena. Istina. Morala je da ga
natera da vidi istinu. Da ga natera da shvati da oni...
„Nisu morali da ga ubiju“, izustila je uz mlaz svetlocrvene krvi i
poslednjim davljeniĉkim dahom. „On nikad nije pio s oltara od kostiju. Ja
sam ga vratila.“
bilja

PRVI DEO
ČUVARKA

Zatvoreniĉki logor u Norilsku, Sibir, SSSR

Februar 1937.

Lena Orlova ugledala je vukove. Šunjali su se obodom tame, taĉno

iza dometa reflektora, a repovi su im se vukli po snegu.
Ubrzala je korak, a njene filcane ĉizme klizale su se po zaleĊenim
brazdama koje su parale put. Mogla je da vidi sopstveni dah. Bilo joj je
hladno, tako hladno, a svaki iznenadni pokret ĉinio je da vazduh pucketa
kao hartija.
Nije primetila truplo sve dok nije gotovo naletela na njega. Visilo je
okaĉeno za stopala sa zatvorske kapije, nago, s rukama vezanim na leĊima,
glavom nakrivljenom na stranu i poluotvorenim oĉima. Iznad sputanih
stopala, spazila je, zakucali su tablu na kojoj je svetlocrvenim slovima
pisalo: NEMA BEŢANJA IZ NORILSKA.
Vrata straţarske kuĉice naglo se otvoriše i ona se okrenu; srce joj je
bubnjalo u grudima.
Lena, budalo, prestani da se ponašaš tako nervozno, ili će posumnjati
da nešto smeraš pre nego što uopšte i poĉneš.
Ĉovek u plavoj uniformi NKVD-a3 izaĊe iz kućice i ispruţi ruku,
pucnuvši prstima. „Isprave!“
Lena poĉe da pretura po dţepu postavljene jakne, traţeći
identifikaciju i putnu dozvolu. Dok ih je predavala, nalet vetra zaljulja telo
okaĉeno o gredu. Tamo u mraku vukovi stadoše da zavijaju.

3
Narodni komeserijat unutrašnjih poslova, javna i tajna policijska organizacija koja je direktno
sprovodila odluke vlasti, ne izuzimajući ni ubistva politiĉkih neistomišljenika u vreme Staijina.
Prethodno se zvala ĈEKA i odgovarala je ministarstvu unutrašnjih poslova. (Prim. prev.)
bilja
Straţar primaĉe njena dokumenta bliţe snopu svetlosti koja se
prosipala iz lampe što je visila iznad vrata. Svako veĉe tokom poslednjih
dvesta sedamdeset dva dana išla je od baraka za osoblje i prolazila kroz
ovu kapiju do svog radnog mesta. Bila je medicinska sestra na noćnom
deţurstvu u ambulanti zatvorskog logora i svako veĉe ovaj isti straţar
traţio je da pogleda njene isprave. Uţivao bi u njihovom kontrolisanju,
uporeĊivao njeno lice s fotografijama, proveravao peĉate i potpise i bog
zna šta još uz to, kao da će nešto u vezi s tim pojedinostima biti drugaĉije
nego što je bilo prethodnog puta.
Bilo je toliko hladno da je mogla da pljuje ledenice. Lena je udarala
u mišice pesnicama i tapkala nogama, ĉime je postigla samo to da strese
debeli sloj snega s kaputa.
„Sve u redu“, reĉe straţar dok joj je vraćao dokumenta.
Identifikaciona kartica govorila je da je ona slobodni radnik,
dopuštajući joj da dolazi i odlazi kroz kapiju bez rizikovanja da bude
ustreljena. To da je „slobodna“ samo za rad po vokaciji koju je drţava za
nju izabrala, na tom mestu na koje ju je ista ta drţava poslala - i to u
zatvoreniĉki logor, ni manje ni više - bila je ironija koju je izgleda samo
Lena primećivala. Putna dozvola bila je još jedna sliĉna šala. Njen otac,
neprijatelj naroda, prognan je da tu ţivi do kraja svog veka. Ona, njegova
ćerka, takoĊe je bila u egzilu. Mogla je po volji da putuje preko tog malog
ugla Sibira, Tajmirskog poluostrva, ali joj beše zabranjeno da kroĉi nogom
igde izvan njega.
Straţar je verovatno pomislio da se smrzla do srţi, jer je nestrpljivo
pljesnuo rukama. „Rekao sam da je sve u redu. Moţeš da proĊeš.“
„Blago meni“, uzvrati Lena tiho.
Nije ponovo bacila pogled na leš dok je prolazila kroz kapiju, ali je
osećala njegovo prisustvo, kao da joj neka ptica grabljivica sedi na ramenu.
Nema beţanja iz Norilska. Pa, tako oni misle...
Zato što će im noćas ona i Niki dokazati da greše, ili će vukovi imati
još dvoje ljudi kojima će se pogostiti.

Lena neţno sklopi oĉi zatvoreniku koji je preminuo pre manje od

sata. U predviĊenom polju pored naznake UZROK SMRTI na njegovoj
bolesniĉkoj listi, ona upisa srĉana mana, jer joj nije bilo dopušteno da
napiše izgladnelost.
bilja
Pogledala je na sat i srce joj poskoĉi. Prošlo je jedanaest. Majko
boţja, gde li je narednik Ĉirkov? Dosad je već trebalo da bude tu. U ponoć
su ona i Nikolaj morali da budu na drugoj strani dvorišta, iza zahoda,
spremni da pojure preko niĉije zemlje tokom ĉetrdeset pet sekundi,
otprilike toliko, kada su reflektori ugašeni, a ĉuvari na kulama-straţarama
predaju smenu. Ali nisu mogli da napuste ambulantu sve dok narednik ne
završi s prebrojavanjem bolesnika.
Lena je zurila u sat, dok su sekunde otkucavale. Nije imala izbora,
morala je da nastavi s obilaskom. Zapaljenje pluća, dizenterija,
promrzline... Kreveti na kojima su pacijenti leţali bili su tek nešto više od
drvenih okvira; imali su samo grubu ćebad za pokrivanje. I uvek je bilo
hladno, toliko hladno. Naprezala se da ĉuje narednikove teške korake.
Prošlo je najpre još pet minuta. Onda deset.
Krenula je ka sledećoj postelji, do momka koji je pokušao da izvrši
samoubistvo presekavši zubima vene na ruĉnim zglobovima. Umreće do
jutra. A starac pored njega zabio je sebi sekiru u stopalo...
Vrata se otvoriše uz škripu zarĊalih šarki i Lena zamalo ne ispusti
posluţavnik sa sterilnim zavojima.
Narednik Ĉirkov uĊe uz nalet hladnog vazduha, i trupkanjem otrese
sneg sa ĉizama. Stidljivi osmeh smekša njegovo rumeno lice kad je ugleda.
„Dakle, noćas si ti deţurna. Nadao sam se da će tako biti... to jest, ja...“
Pocrveneo je i skrenuo pogled. „Drugarice Orlova“, završio je kruto
klimnuvši glavom.
„Druţe naredniĉe.“ Lena spusti posluţavnik i kradomice baci pogled
na sat. Jedanaest i osamnaest. Još su mogli da uspeju. Narednik samo treba
brzo da obavi prebrojavanje i ode.
On leţerno priĊe peći i zadiţe kaput da zagreje leĊa. Peć - zapravo
ništa više od male gvozdene posude za ugalj - jedva da je svojim zraĉenjem
ostavljala traga u ledenoj hladnoći te dugaĉke i uzane sobe.
„Ĉula si za uzbunu koju smo jutros imali?“, upita on.
„Videla sam posledicu toga, kako visi na prednjoj kapiji.“
„Pa...“ Narednik je slegnuo ramenima kao da kaţe Šta drugo moţeš
da oĉekuješ? Poĉe da vadi iz dţepa kaputa duvan za motanje i Leni doĊe
da krikne zbog osujećenosti i napetosti.
„Taj glupi zek4“, nastavi narednik dok je cepao parĉe novina i
4
OsuĊenik. (Prim. prev.)
bilja
ubacivao mleveni duvan u njega. „Da li je stvarno mislio da će ţiv preći
preko ograde? Ĉak da je nekim ĉudom i uspeo a da ga ne izrešetaju -
napolju ga je ĉekao Sibir, a ne šetalište na Crvenom trgu.“
Lena podiţe pogled s dopola amputirane noge koju je prala.
Narednik je nakrenuo glavu na suprotnu stranu od nje dok je palio cigaretu.
Imala je uţasan osećaj da zna šta smera i da je upozorava. Ali kad je
ponovo pogledao u nju, na njegovom licu nije uspela ništa da razazna.
„U pravu si“, odgovorila je. „Taj zatvorenik nije imao nikakve
šanse.“ „Pa zašto onda to rade? Moţeš li to da mi objasniš? Zašto
pokušavaju da pobegnu, kad znaju da je beznadeţno?“
„Ne znam“, slaga Lena.
Obmotala je ĉist zavoj oko odranih patrljaka nedostajućih noţnih
prstiju. Ĉovek je ukoĉeno leţao na krevetu, ĉvrsto stisnutih oĉiju, ne
puštajući nikakav zvuk iako je trpeo velike bolove. Naime, on je to uĉinio
sam sebi. Uzeo je sekiru i pokušao da odseĉe stopalo da bi se izvukao iz
rudnika nikla. To je bio ĉin sumanutog oĉaja, ali Lena nije imala teškoća
da razume takav postupak.
Narednik se napokon odmakao od peći, ali, umesto da poĉne s
prebrojavanjem i ode, prišao je prozoru. Sumnjala je da u njemu moţe
videti svoj odraz, jer je led okovao staklo.
„Kasnije će naići purga5. Moţeš da je osetiš u vazduhu. Nemoj da...“
Glas mu se izgubio. Lena je sada već bila sigurna da pokušava da je
upozori. Ne radi to što si isplanirala, Lena Orlova. Nemoj to da radiš. Ne
veĉeras. Niti ikada.
Tišina se rastegla dok Lena više nije mogla da je izdrţi. „Šta to?“
„Ništa. Samo, moţeš da se izgubiš u mećavi na putu od kuhinjskih
vrata do zahoda. Ako ţeliš pratnju za vraćanje do baraka kad završiš
smenu...“ Uspela je da se osmehne. „Volela bih.“
Narednik se ozario i pljesnuo rukama. „Onda u redu.“
Lena pogleda na sat. Jedanaest i dvadeset sedam. Blagi boţe.
„Naredniĉe, zar ne bi trebalo da...“
„Znam, znam. Duţnost zove.“ Izvadio je list papira iz dţepa. „Vidim
da veĉeras opet imamo punu kuću.“
Bilo je pravilo da zatvorenik, da bi bio primljen u ambulantu, mora

5
Sneţna oluja. (Prim. prev.)
bilja
biti ili bogalj ili da ima temperaturu najmanje trideset osam sa pet, ali
kreveti su uvek bili puni. Jednim pogledom narednik je mogao da obuhvati
celu duţinu prostorije i vidi da su sve postelje popunjene, ali, kako su
propisi govorili da mora da ih prebroji, on je brojao.
Dok je prolazio pored reda postelja uporeĊujući imena na
bolesniĉkim listama s onima na njegovom vlastitom spisku, Lena je bacila
uprljane zavoje u korpu za otpatke i prišla sledećem pacijentu. Napokon je
narednik završio svoj posao. Ipak, umesto da je napusti, on joj je prišao i
posmatrao kako nekom starcu pere lice puno ĉireva, koji samo što nije
umro od skorbuta.
„Reci mi, drugarice Orlova, kako si uopšte dospela na mesto kao što
je Norilsk?“
Lena skloni pramen kose iza uveta, a zatim napravi belešku na
starĉevoj listi. Samo idi, poţelela je da vikne. Samo idi, idi, idi... „RoĊena
sam ovde. Taĉnije, blizu Norilska, na obalama jezera Pasina. A radim u
ovoj bolnici zato što revolucija u svojoj beskrajnoj mudrosti kaţe da
moram.“
Narednik obuzda jeĉanje. „Uh, Lena. Ne bi trebalo da govoriš takve
stvari. Osim toga, misliš li da je mene neko pitao da li ţelim da ĉuvam
gomilu bednih osuĊenika na sleĊenom obodu nedoĊije? Ipak, potrebe
zajednice uvek moraju da budu iznad ţelja pojedinca.“ Ĉim su one reĉi
prešle preko njegovih usana, znala je da je lakomislenost moţe dovesti u
nevolju. Sada je verovatno razmišljao o tome da je prijavi politruku6 -
uostalom, šta nju briga i da to uĉini? Posle ove veĉeri ona će nestati,
nestati, nestati. IzmeĊu njih se spustila tišina, produţena i sve napetija.
„A ti si zaista jedna od njih?“, upita on konaĉno, pri ĉemu je Lena
znala da misli na stanovništvo Jakutska, pastire irvasa s njihovom tamnom,
debelom koţom, spljoštenim licima i prorezima umesto oĉiju. „Zato što su
tvoje oĉi poput noćnog neba tamo kod kuće, pred letnju oluju. A tvoja
kosa...“ Jedan pramen njene kose ponovo se oslobodio i on posegnu rukom
da joj ga skloni za uvo. „Ona je boje zrelog ţita koje se talasa na vetru.“
Trgla se na njegov dodir, odmiĉući se za korak. „Nisam znala da
imaš u sebi toliko pesniĉkog, druţe naredniĉe. I nisi u pravu. Moja je
majka zaista bila Jakutka, i ja sam njena slika i prilika, kao što je i ona bila
verna kopija svoje majke, i tako dalje, povezana krvlju od davnina.“

6
Politiĉki komesar. (prim. prev.)
bilja
Bacila je još jedan brz pogled na sat. Jedanaest i trideset osam. Sada
nikako neće uspeti, bilo je prekasno. Ne, moraju da pokušaju. Sutra će je
komandant prebaciti u dnevnu smenu i ostaće tu zaglavljena mesecima. Do
tada će biti leto i ona će biti previše...
Pritisla je rukom stomak, i dalje ravan tako da ne otkriva ništa, ali
neće ostati takav zadugo. Bilo je veĉeras ili nikada.
Podigla je još jedan prepun nokšir. „Izvinite me, druţe naredniĉe, ali,
kao što vidite, imam mnogo posla.“
„Da, naravno. Trebalo bi da krenem u svoje obilaske, ali videću te
kasnije? Moţda ujutru?“
„Da. Vidimo se posle.“
Osetila je teskobno ţaljenje dok ga je posmatrala kako se udaljava.
Okriviće ga za njihovo bekstvo i za kaznu bi mogao da provede dvadeset
godina u istom tom zatoĉeniĉkom logoru u kojem je radio kao ĉuvar.
Na vratima se okrenuo. „Ne umru svi, znaš. OsuĊenici. Ako
ispunjavaš svoju normu i poštuješ pravila, ne moraš da umreš.“
Zastao je, kao da je ĉekao da mu nešto odgovori, ali joj je strah
zaledio grlo. On zaista nešto zna, mislila je. Sigurno je tako. Pitam se samo
kako, osim ako Nikolaj nije progovorio?
Ali Nikolaj nikad ne bi ništa rekao, jer je od njih dvoje on imao više
da izgubi. Ako bi nju uhvatili kako pomaţe zatvoreniku da pobegne, sudili
bi joj i kaznili je s dvadeset godina u udaljenom ţenskom logoru,
smeštenom toliko duboko u Sibiru da nikad ne bi pronašla izlaz. No, za
Nikolaja ne bi bilo ni suĊenja ni kazne. Jednostavno bi ga odvukli pozadi,
postavili ga da stoji pored otvorenog groba i ustrelili ga.
Narednik je i dalje stajao kraj poluotvorenih vrata, puštajući unutra
hladnoću, ali se naposletku okrenuo i otišao.
Ĉekala je još nekoliko trenutaka nakon što su se vrata za njim
zatvorila, u sluĉaju da reši da se vrati. Zatim je spustila nokšir i potrĉala
preko sobe do poslednjeg kreveta s leve strane, odmah do zida, do ĉoveka
kojeg je bila svesna svakim dahom i damarom još od prvog trena kad je
kroĉila u ambulantu.

Izgledao je kao smrt.

Ne, ne. U tom uglu samo je bilo premalo svetla jer se nalazio daleko
od lampi i peći. A on je zaspao, to je sve. Samo je spavao.
bilja
Lena je otkaĉila s drţaĉa njegovu bolesniĉku listu, da vidi šta je
logorski lekar napisao kad je tog jutra primljen u bolnicu. Nikolaj Popov,
zatvorenik #35672. Groznica, nekakva upala pluća.
Bacila je listu nazad na krevet i nagnula se nad njim, da mu poloţi
ruku na ĉelo. Stvarno je goreo od temperature, znojio se uprkos hladnoći,
ali to je trebalo i oĉekivati. Morao je da se dovede u bolesno stanje u
dovoljnoj meri da ga uopšte smeste u ambulantu, a zatvorska nauka
govorila je da se moţe dobiti groznica ako se proguta odreĊena koliĉina
kuhinjske soli. Nikolaj se šalio kako je sve bolje od zabijanja sekire u
noţne prste.
Ipak, groznica je lako mogla da preĊe u pneumoniju.
Dodirnula ga je ponovo. „Niki?“
Promeškoljio se i ona zaĉu krckanje leda kada je podigao glavu.
Njegova kosa natopljena znojem sledila se u dodiru s daskom leţaja.
„Lena“, reĉe on, pa se nakašlja. „Je li to to? Je li vreme?“
Leni se nije dopadao vlaţan zvuk tog kašlja, ali su njegove oĉi, kako
je primetila, bile bistre i jasne. „Kasnimo. Taj uţasni narednik. Mislila sam
da nikad neće otići.“
Proverila je vreme. Imali su na raspolaganju manje od petnaest
minuta. Ne ĉini to što planiraš, Lena Orlova. Ne ĉini to...
Nikolaj je zbacio prekrivaĉ pacovski smeĊe boje i spustio noge s
kreveta. Široko joj se osmehnuo. „Ne gubiš ţivce sa mnom?“
„Nikada.“ Shvatila je da mu uzvraća osmeh kad se zagledala u
njegovo prijatno lice, ĉak i sada tako puno ţustre hrabrosti koja ju je isprva
njemu i privukla. Ali ovog puta pomislila je da je spazila i nešto više iza
plešuće svetlosti u njegovim oĉima.
Ţelela je da veruje da je to ljubav.
Nikolaj se pretvarao da se slabašno drţi za nju, dok mu je pomagala
da se osovi na noge. Reći će da boluje od tifusa i da ga vodi u izolovanu
prostoriju, ako ih neko nešto bude pitao. Ali siluete umotane u ćebad na
drugim tvrdim posteljama bile su ili usnule, ili su se pretvarale da spavaju.
Brzo ga je povela ka skladištu malo većem od ormara. Tu unutra,
tako daleko od peći, beli oblaci skupili su im se nad glavom, a hladan
vazduh valjao se preko poda.
Skladište je bilo pretrpano: stari sto i stolica, gomile plesnive ćebadi,
kutije s dokumentima koje su već trulile, vitrine s polomljenim ili
bilja
oštećenim metalnim instrumentima. Postojao je jedan prozor tek toliko
veliki da oboje mogu kroz njega da se provuku.
Ona pomeri u stranu gomilu vreća od grubog platna i kutiju punu
trulih novina, da otkrije plakat koji je prikazivao Josifa Staljina kako
pozdravlja nekog sovjetskog radnika. Uĉini joj se da ĉuje Nikolajev uzdah
dok je cepala nadvoje lice velikog voĊe, i osmehnu se za sebe. Moţda nisi
toliko divlji pobunjenik kao što bi voleo da budeš, ha, Niki?
Iza postera nalazila se tabla pre labavo priĉvršćena nego prikucana, a
iza nje beše otvor u zidu dimenzija dve stope*7 puta tri. Lena je mogla da
oseti kako sat otkucava dragocene minute dok je izvlaĉila zamotuljke
napravljene od koţa, rukavica, krznenih kapa i fofajki za svakog od njih -
kaputa izraĊenih od najtoplijih delova irvasove koţe. Za Nikolaja su
spakovane pantalone poput njenih, s vunom ušivenom u postavu, i par
filcanih ĉizama.
Ćutke mu je predala te stvari i on poĉe da ih navlaĉi preko poderane
zatvoreniĉke odeće.
Lena izvadi ranac koji je dupke napunila suvim crnim hlebom,
komadima masti ukradenim od kuhinjskog osoblja, ţiĉanu omĉu za
hvatanje, limenu kutiju za duvan, flašu votke i par stotina rubalja koje je
uspela da uštedi od svoje male plate. Dala je Nikolaju vreće za spavanje i
prebacila ruksak preko ramena.
Sledeće što je izvukla iz rupe bile su cipele za sneg - tanke duguljaste
ploĉe od jelovine savijene u lukove i sapete upletenim trakama od irvasove
koţe. Sve tragove koje ostave za sobom, nadala se, brzo će zataškati sneg
koji pada.
Nikolaj se nasmejao kad mu je uruĉila njegov par. „Hoćeš da kaţeš
da ćemo zapravo morati da odemo odavde peške? Šta je sa svim tim
ĉudima koje izvlaĉiš iz tog skrovišta u zidu? Nisam oĉekivao ništa manje
od sanki i osam irvasa.“
Lena stavi prst na usta, ali se ipak smešila. Onda izvadi poslednju
stvar: loše obraĊenu ovĉiju koţu koju je zamotala oko noţa ukradenog od
kuvara, uvek toliko pijanog od domaće votke da je neko mogao da mu
odnese i glavu a da on to ne primeti.
Bila je to kandra, jakutski noţ s odvratno zakrivljenom dvostrukom
oštricom i Nikolaj zastenja pri pogledu na njega. Lena krenu da mu ga da,

7
Jedna stopa iznosi 0,3049 m. (prim. prev.)
bilja
ali se predomisli i u poslednjem ĉasu zadenu ga za pojas svojih pantalona.
Onda priveza ovĉiju koţu oko kukova dugim komadom jakog uţeta.
Pogledala je u Nikolaja ispod zamotanog oboda kape. „Jesi li
spreman?“
On je razmetljivo salutirao i u tom momentu ona ga je volela više od
samog ţivota.

Prozor je bio zaleĊen i nije mogao da se otvori, ali ga je Nikolaj

slomio laktom. Lena je prva ispuzala preko prozorske daske i pala na
zemlju, prestrašena da će ĉuti kako straţar diţe uzbunu. Iznenadni pokret
kraj prednje kapije uĉinio je da je srce u grudima poĉelo da joj bije kao
ludo, alibehu to samo avetinjske siluete vukova.
Kad su se našli izvan ambulante, nastavili su dalje, drţeći se dubokih
senki, dok nisu stigli do toaleta. Sada je sneg jaĉe padao, u velikim vlaţnim
ugrušcima pahulja. Narednik je imao pravo kad je nagovestio dolazak
purge. Hladnoća je postala nepodnošljiva i imala metalni miris.
Snop reflektorskog svetla proĊe pored njih i oni se priljubiše uz grubi
zid zahoda.
Lena je prouĉavala širom otvoren prostor zabranjene zone. Protezala
se iţmeĊu granica logorskih zgrada i spoljnog ruba ţiĉane ograde visoke
šest kalemova. Taj prostor neprestano su proĉešljavali reflektori postavljeni
na straţarskim kulama s njihove desne i leve strane. Svako ko bi kroĉio
nogom u zabranjenu zonu, bio to zatvorenik ili slobodni radnik poput nje,
bio bi ubijen na licu mesta.
Nikolaj je prvi primetio mesto na kom ograda nije pratila liniju tla.
Udolina terena iza klozeta naĉinila je dţep dovoljno veliki da mogu da se
provuku ispod ţice. Nikolaj je takoĊe shvatio da se reflektori gase na
ĉetrdeset pet sekundi kada straţari menjaju smene.
MeĊutim, sada su svetloţuti krugovi svetlosti šarali uzduţ i popreko
po mekom, belom snegu. Lena pogleda na sat kroz ledene kristale na
trepavicama. Prošla ponoć. O, boţe... Zakasnili su. Mora biti da su se
ĉuvari već zamenili dok su se oni nalazili u skladištu, i obreli su se u
zamci. Ne mogu da produţe dalje, a ne mogu ni da se vrate...
Reflektori se ugasiše.
Nikolaj je već trĉao. Lena ga je sledila, gazeći po otiscima njegovih
stopala, olabavivši jaknu od smrdljive, napola obraĊene ovĉije koţe oko
bilja
struka, puštajući da se vuĉe po tlu iza nje i tako izgladi tragove i kamuflira
njihov miris da ga psi ne nanjuše.
Predugo, traje predugo.
Svake sekunde svetla će se ponovo ukljuĉiti, vatra iz mašinki će ih
pokositi i njihova će tela biti okaĉena na prednjoj kapiji, da ih pojedu
vukovi.
Nije shvatila da se Nikolaj zaustavio sve dok se nije zabila u njega
takvom silinom da je nešto progunĊao. Malo je falilo da se sapletu i padnu
preko namotaja bodljikave ţice.
Dao joj je znak da krene prva. Uvukla se u procep puzeći na
stomaku, gurajući glomaznu opremu ispred sebe, a u glavi joj je sve vreme
odzvanjalo: Predugo, predugo. Njoj je trebalo previše vremena. Snopovi
reflektora izliće se na njih, biće pucnjave, metaka...
Onda je napokon bila slobodna, s druge strane ţice. Podigla se na
noge i pogledala unazad. Sve što je uspela da vidi od Nikolaja bila je
njegova glava, koja je izvirivala iz snega. Nije se pomerao.
Na trenutak je pomislila da se ukoĉio pod pogledom straţara, ali je
zatim shvatila da su se bodlje zakaĉile za pozadinu njegovog kaputa.
Drmusao se, vukao i cimao, ali nije mogao da se oslobodi. Komadići leda
zveckali su s namotaja ţice. Trenutak kasnije Lena je zaĉula škljocanje
šarţera umetnutog u cilindar puške.
„Stoj!“
bilja

Dah joj se gotovo zaustavio od straha.

„Majko boţja, ne pucajte“, ĉula je glas nekog starca kako cvili tamo
negde kod zahoda. „Ne beţim. Istini za volju, jedini deo mene koji bi
nekud da ode jesu moja jadna creva.“
Lena pokuša da oslobodi Nikolajev kaput od ţice, ali su bodlje i dalje
ĉvrsto bile zarivene u materijal.
„Zar ne moţe to da ĉeka do jutra?“, reĉe drugi, mlaĊi glas. Glas onog
s mašinkom.
„Jednom reĉju... ne.“
„Dobro, onda poţuri.“
Lena opet zadrmusa kaput, ovog puta jaĉe, i on se napokon oslobodi
uz još jedan zvuk pucketanja leda.
„Poţuri. Zašto vi ljudi uvek govorite ’poţuri, poţuri, poţuri’? Drţava
mi je poklonila dvadeset pet godina u ovom raju, pa zašto bih onda
ubrzavao stvari?“ Starĉev glas je naglo umuknuo kad je sleĊeni sneg oko
njih eksplodirao u ţutom bleštavilu.
Reflektori su opet bili ukljuĉeni.
Nikolaj jurnu ispod ograde u samrtniĉki trk. Šĉepao ju je za mišicu,
povlaĉeći je sa sobom. Krajiĉkom oka Lena je videla luk svetlosti kako se
njiše prema njima preko snega, primiĉući se sve bliţe i bliţe. Strah zaurla
kroz njeno telo. Neće uspeti da se izvuku...
Noć se najednom rasprsnula u besnim urlicima, reţanju i škljocanju
zubima. Vukovi su konaĉno krenuli na telo mrtvog osuĊenika. Reflektori
se okrenuše da obasjaju prednju kapiju. Ĉuvari s kula zapucaše. Neki
ĉovek kriknu.
Lena se spotaĉe i umalo ne pade, ali se ne osvrnu.
Kad su se našli izvan domašaja reflektora, zastali su tek toliko da
zaveţu cipele za sneg. Lena je osluškivala ne bi li ĉula laveţ pasa ili
struganje vojniĉkih gvozdenih saonica, ali nije bilo niĉeg sem vetra.
Jedva da su prešli još kilometar i po kad vetar poĉe snaţnije da duva,
bacajući im pahulje u lice i kovitlajući meki sneg sa tla u ledene oblake.
bilja
Lena se zaustavi da otre oĉi rubom rukava i da skine ledenice s obrva.
Nikolaj se doteturao do nje. Nagnuo se napred, s dlanovima na
butinama, boreći se za vazduh.
„Uskoro će nas uhvatiti purga. “ Lena je morala pomalo da viĉe, da
bi je od vetra mogao ĉuti. „Posle toga će biti teško ići.“
Nikolaj je nakrenuo glavu, da joj se odozdo osmehne. „Teško, ha? A
kako zoveš ovo do sada? Lepim, toplim danom na plaţi?“
Lena odmahnu glavom. Trebalo bi joj previše daha da objasni, a
objašnjenja ionako nije bilo. Purga je bila nešto što je trebalo da se doţivi
da bi se poverovalo, a dotle ĉovek moţe samo da se moli da ga to iskustvo
ne ubije. Uskoro iza njih neće biti nikakvih tragova, ni horizonta pred
njima, ni zemlje, ni neba. Samo snega i vetra koji je sasvim nezamisliv.
Nikolaj se naglo trgao i uspravio kad ga je uhvatio grĉ razdirućeg
kašlja. Kad je napokon ponovo mogao da uzme vazduh, reĉe: „Prokleto je
hladno. Cepa pluća na konfete od papira... Koliko smo daleko od te tvoje
tajne pećine?“
„Ne mnogo.“
Polako se ispravio i pogledao naokolo, iako je znala da ne moţe da
vidi bogzna koliko daleko kroz polarnu noć.
„’Ne mnogo’, kaţe ona. Lena, ljubavi, molim te, reci mi da se nismo
izgubili.“
Ĉula je zadirkivanje i smeh u njegovom glasu, ali taj kašalj,
iznenadna vlaţnost u njegovom disanju, bilo je nešto što ju je plašilo. Da li
mu je fiziĉki napor usled njihovog beţanja proširio groznicu na pluća?
Skinula je rukavicu i posegnula da mu dotakne lice. Bilo je
prekriveno tankim slojem leda, jer mu se znoj istog ĉasa mrznuo na
ledenom vazĊuhu.
Ipak, osećala je da joj se osmehuje. „Uspeću, ljubavi“, rekao je. „Ja
sam jedno ţilavo kopile ispod ove šarmantne površine. Ali kako moţeš da
budeš sigurna gde se nalazimo? Ovde je crno kao u jami i sve je potpuno
isto. Ništa sem snega i još snega.“
„Ova zemlja mi je usaĊena u kosti. Mogu da pronaĊem put preko nje
naslepo.“
MeĊutim, pre nego što su ponovo krenuli, upotrebila je konopac s
kaputa od ovĉije koţe da ih priveţe, jer kad ih mećava jednom opkoli, biće
potpuno slepi i neće moći da vide dalje od svog nosa. U sekundi mogu da
bilja
izgube jedno drugo iz vidnog polja, a ako se to dogodi, Nikolaj će do zore
biti mrtav.

Purga je udarila dva sata kasnije.

Vetar je urlikao bacao joj je sneg u oĉi i usta, a hladnoća joj je pekla
pluća sa svakim udisajem. Pitala se kako je Nikolaj izdrţavao. Nije mogla
da ga vidi iza sebe, ali joj je nepromenjeni pritisak na uţetu govorio da drţi
korak. Nekoliko puta je shvatila da je pao, jer se uţe iznenada zateglo, ali
je on nekako uspevao da se opet ispravi.
Sigurno su prešli najmanje ĉetiri i po kilometara od kada su zašli u
klisuru s tri strane zatvorenu strmim liticama. Taj kanjon imao je oblik
ĉizme, a njegov prednji deo predstavljalo je jezero, mesto o kom je
razmišljala kao o svom domu. To nije bio jezero Pasino - u vezi s tim je
slagala narednika. Malo sibirsko jezero na kom je roĊena nije se nalazilo ni
na jednoj mapi. Nijedan put nije vodio do tamo, a zimi su ĉak i tragovi
jelena bivali zakopani duboko pod snegom.
Lagala je i za druge stvari. Majka joj nije bila Jakutka. Bila je jedna
od toapotrora - takozvanih magiĉnih ljudi.
Sad mi je potrebno malo te magije. Prave magije da oteram purgu, da
nas bezbedno dovedem do pećine, pre nego što Niki...
Uţe se zateglo.
Lena je ĉekala, ali ovog puta nije ustao.
Koristila je uţe kao voĊicu, napipavajući put nazad do njega. Samo
je nekoliko sekundi prošlo od kada je pao, a već je skoro sasvim bio
zatrpan snegom.
Zgrabila ga je za revere kaputa i podigla ga dopola. Glava mu je
padala. Borio se za dah i zvuĉao kao davljenik. „Niki, ustani. Moraš
nastaviti da se krećeš.“
Uhvatio ga je napad teškog kašlja. „Ne mogu. Grudi me bole.“
Prodrmala ga je snaţno. „Niki! Nemoj da si se usudio da mi
odustaneš.“
„Neću. Ne ţelim da umrem...“ Šĉepao ju je za ruke i najednom mu je
lice, okovano ledom, bilo na samo par centimetara od njenog. „Ako me
voliš, nećeš me pustiti da umrem.“
„Nećeš umreti.“
bilja
„Obećaj mi.“
„Obećavam... Niki, molim te. Moraš da ustaneš. Nije još mnogo
daleko odavde, ali ne mogu da te nosim.“
„Da, da. Ustajanje... ustajanje...“
Poturila je rame pod njegov pazuh i sistemom poluge podigla ga na
noge. Ljuljao se, ali nije ponovo posrnuo.
Rekla mu je da cilj nije daleko, ali ni sama više nije bila sigurna.
Dosad je trebalo već da stignu do jezera, ali njega nigde nije bilo. Izgubili
su se u svetu snega, vetra i hladnoće.
***
Izgubila je sav osećaj za vreme dok su se s mukom probijali napred.
Ruka joj je bila obavijena oko Nikolajevog struka, jer ga je tako drţala
nasuprot udarima vetra.
Morala je što pre da ga dovede do pećine, ili će umreti. Bila je
umorna, isuviše umorna.
Nikolaju su noge popustile i zateturao se preko nje. Ona se zaljuljala,
oĉajniĉki se upinjući da ne padne, i vrisnula kad joj je njegova mrtva teţina
gotovo išĉašila ruku u ramenu. Nekako je uspeo da se osovi na noge i odrţi
ravnoteţu, pa nastaviše dalje teturavim hodom.
Ostalo je još samo malo. Još samo jedan korak, Niki. Tako je. Nemoj
da mi padneš. Nemoj da padneš...
Pao je i ovog puta je povukao sa sobom.
Ponirali su kroz crni prostor i zaustavili se u dubokom, jastuĉastom
snegu, a zatim se kotrljali dok nisu nekako stali. Prizemljili su se u nanosu
snega, u kom beše veoma toplo i udobno. Ţelela je da ostane tu da leţi i da
se neko vreme odmara.
Znala je da stati znaĉi umreti.
Otresla je noge, oslobaĊajući se od snega koji ju je usisavao, i
shvatila da više nije na snegom pokrivenom tlu tundre. Bila je na ledu.
Pronašli su jezero.

Nikolaj je još nepomiĉno leţao u nanosu snega. Spustila se pored

njega na kolena. Drmala ga je energiĉno. Nije imala daha da bi mogla da
vikne, a on je ionako ne bi ĉuo.
bilja
Ponovo ga je protresla i osetila da se pomerio. Ustani, ustani, ustani,
primoravala ga je svojom voljom, pesmom u svom umu. I nekako, kad ga
je napola uspravila, povratio se i ustao.
Samo još jedan korak, Niki. Tako je, još jedan korak.
Koraĉala je voĊena ĉistim instinktom. Bila je kao slepa, krećući se
kroz crni košmar vetra i snega. Samo još jedan korak, još jedan...
Udarili su o zid od leda.
Vodopad.

Leti je sliv, nastao od otapajućeg snega i nabujalih potoka, slao

kaskadu vode koja se obrušavala s visoke strme litice u jezero u podnoţju.
Zimi je vodopad bio potpuno zaleĊen.
No, bez obzira na to koje je doba godine bilo, vodopad je uvek
skrivao ulaz u pećinu. Najpre, trebalo je znati da je moguće hodati po uskoj
izboĉini izmeĊu vodopada i litice, ali ĉak i tada mogla se videti samo ravna
površina ĉvrste stene. Tako nešto moglo je biti poznato jedino kćeri
toapotrora - magiĉnih ljudi.
Kći magiĉnih ljudi znala je da ono što je izgledalo kao savršeni
kameni zid u stvari ĉine dva zida koji se preklapaju i obrazuju uzak prolaz
širok jedva pola metra. Ako bi se ĉovek usudio da se protne nekako u taj
otvor, da napreduje njime centimetar po centimetar, pri ĉemu je prostor
postepeno postajao sve uţi, sve dok mu se ne uĉini da je naĉinio korak
previše, da se zaglavio, ostao zarobljen zauvek... tada bi se pukotina
iznenada opet proširila, otvorivši ulaz u tajnu špilju.

Lena nije pamtila kako je provukla Nikolaja kroz procep do ulaza u

pećinu, ali nikada joj to ne bi pošlo za rukom da se nije muški borio s
groznicom i našao u sebi snage da se skoro sve vreme sam drţi na nogama.
Ja sam jedno ţilavo kopile, rekao je, i ona ga je zbog toga volela.
Da bi se dospelo u unutrašnjost pećine, trebalo je sići strmim, uskim
stepenicama koje su ko zna pre koliko vremena u stenu uklesali magiĉni
ljudi. Do trenutka kad su dotakli dno, Lenine ruke i noge drhtale su od
napora i nije joj bilo jasno kako je Nikolaju uspelo, uzimajući u obzir ĉak i
to da je pokušavala da nosi onoliko njegove teţine koliko je u njoj bilo
snage. Crnilo je bilo potpuno, pa je morala da napipava okolo u potrazi za
smolastom bakljom za koju se nadala da još stoji u svom drţaĉu na zidu.
bilja
Pronašla ju je i zapalila kresivom koje je spakovala duboko u ranac.
Smolasta baklja se rasplamsala, osvetlivši kruţnu podzemnu špilju.
Bio je tu, tamo gde je uvek i bio, smešten u samom zidu: drevni oltar
naĉinjen od ljudskih kostiju.
Oltar od kostiju.
Krenula je ka njemu, a njeni bolni mišići kao da su se pokretali po
sopstvenoj volji, kad Nikolaj ispusti uţasan krik i stropošta se na pod. Još
jedan ĉas zurila je u oltar kao opĉinjena, pa zatim spustila pogled na
ĉoveka prostrtog kraj njenih nogu. Srce joj je gotovo stalo zbog onog što je
videla.
„Niki! O boţe, Niki...“
Pala je na kolena pored njega. Kako je uopšte uspeo da izdrţi ĉak
dotle? Usne mu behu oteĉene i modre, a trepavice sleĊene i zalepljene za
obraze. Disanje mu beše isprekidano i zabrinjavajuće plitko.
Ona brzo zapali vatru, koristeći delove mrtvaĉkih kovĉega koji su se
raspadali. Kad su se plamenovi dovoljno razbuktali, uze jednu ţrtvenu
posudu s oltara, da napravi retku kašu od istopljenog snega i hleba i masti
koju je imala u ruksaku.
„Nećeš mi umreti, Niki. Obećavam ti. Nećeš umreti“, pevušila je kao
da izgovara molitvu, ali je on bio van sebe od groznice.
Ĉinija s kašom zadrhtala joj je u rukama kad je podigla oĉi s
Nikolajevog samrtnobelog lica i pogledala u oltar od kostiju. Lobanje,
butne kosti, kosti potkolenice, stotine kostiju, bile su meĊusobno
neraskidivo uklopljene, obrazujući sloţenu i jezivu ploĉu na kojoj su se
vršili obredi. Na njenom vrhu, meĊu ostacima istopljenih voštanica i
ulubljenih bronzanih ćasa, koje su nekada davno sadrţavale ponude, sedela
je Bogorodica - ikona Device Marije uraĊena u drvetu.
Bogorodiĉini dragulji svetlucali su pod svetlošću vatre. Kruna joj je
blistala, a svetli nabori njene haljine - narandţaste, zelene poput mora i
crvene poput krvi - sijali su isto onako raskošno kao onog dana kad su
naslikani, skoro ĉetiristo godina ranije na dvoru Ivana Groznog. Leni se uz
to ĉinilo da su Bogorodiĉine oĉi zasijale suzama zbog onoga što se
spremala da uradi.
„Ja ga volim“, reĉe Lena. „Ne bih mogla da podnesem da umre.“
Ali Bogorodica ostade nema.
„Obećala sam mu“, nastavi ona. Ipak, Bogorodica i dalje ništa nije
bilja
odgovarala.
Lena se uverila da Nikolaj i dalje spava kao da je već mrtav, a zatim
prinela ĉiniju s kašom oltaru i ikoni, jer je samo uz Bogorodiĉinu pomoć
mogla biti sigurna da će odrţati svoje obećanje.
bilja
Kada se vratila, primetila je da je vatra dovoljno ugrejala Nikolaja da
moţe da ga probudi. Podvukla je ruku ispod njegovih ramena i podigla mu
glavu da bi mogao da pije. Uzeo je gutljaj. Potom još jedan.
Njegove grozniĉave oĉi malo se razbistriše i on se osvrnu po pećini.
Mogla je da vidi kako zaĉuĊenost preliva njegovo lice dok je upijao prizor,
jer je ovo mesto, sablasno i tajnovito, predstavljalo grobnicu njenog naroda
još od najdavnijih vremena. Gledala ga je kako kao omaĊijan posmatra
duboko, zauljeno crno jezerce koje se napajalo vodom što je kapala s
tavanice, stalagmite koji su prekrivali pod poput redova nadgrobnih
kamenova, i grube crteţe vukova duboko urezane u kamenim zidovima.
Konaĉno, usredsredio se na izvor vrele vode koji je klokotao i tutnjao
ispuštajuĉi paru ispod oltara naĉinjenog od ljudskih kostiju, i ona zaĉu
kako oštro udiše vazduh.
„Moj boţe.“
Lena spusti ĉiniju s kašom i naţe se nad njim. „Šššš, ljubavi. Nije
vaţno.“ Zatim neţno skloni mokru kosu s njegovog ĉela. „To su samo
kosti ljudi koji su odavno umrli tokom zime i koji su ovde ostavljeni da
budu spaljeni na leto, samo što su neki zaboravljeni. A onda su naišli drugi
i njihove ostatke upotrebili u drugaĉiju svrhu.“
„To je stvarno.“ Glas mu je zvuĉao tek nešto jaĉe od šapata, a oĉi mu
behu divlje. „Ovo je, kaţem ti, oţivljeni deo - iz dosijea u Fontanki. Nikad
u to nisam verovao, ne zaista. Razuzdana priĉa koju prenose pijani ludaci
po gostionicama? Ali stvaran je... oltar od kostiju.“
Pogled je ponovo usmerio na nju i Lena na njegovom licu vide ne
samo zaĉuĊenost već strah i sirovu, ogoljenu glad. „Daj mi ga, Lena.
Dozvoli mi da pijem s oltara. Ako me voliš, ti ćeš...“
MeĊutim, tada mu kapci zadrhtaše i on se još jednom onesvesti.
Lena je kleknula, klonuvši. Osećala je Bogorodiĉine oĉi na sebi, ali
nije mogla da podnese da ih sretne. Umesto toga, posmatrala je Nikolajevo
bledo lice ispijeno groznicom.
Lice laţljivca.

Sve je bila laţ. Svaki poljubac, svaki dodir, svaka reĉ koja je
skliznula s njegovih usana - sve su to za njega bili naĉini da pronaĊe oltar
od kostiju.
Nemoj nikome verovati, upozorila ju je majka onog dana kad je
bilja
dovela Lenu do pećine i pokazala joj njenu zastrašujuću tajnu. „Ti ćeš biti
ĉuvarka oltara od kostiju, kćeri moja, kad mene ne bude bilo, a tvoja sveta
duţnost biće da ga zauvek kriješ od sveta. Ne smeš nikome govoriti o
njemu, niti ga ikome pokazati. Ne veruj nikome, ĉak ni onima koje voliš.
Posebno ne onima koji kaţu da te vole.“
Onima koje voliš...
Lena ispruţi ruku da ga dotakne, a zatim je povuĉe i stisnu u pesnicu
u svom krilu.
Pitala se da li je Nikolaj Popov uopšte njegovo pravo ime, pitala se
ĉak i to da li je ikada bio pravi zarobljenik. Većina muškaraca u Norilsku
slata je na robovski rad u rudnike nikla, ali je on umesto toga proglašen
logorskim „umetnikom“ i dobio zaduţenje da farbom ispisuje slogane i
slika crvene petokrake na spoljašnjim zidovima bolnice, iste one bolnice u
kojoj se tako zgodno pogodilo da ona radi, a pritom je izgledao
oĉaravajuće na naĉin koji je privlaĉio pogled svake ţene.
MeĊutim, prkosna hrabrost beše ono što je osvojilo njeno srce.
Rekao joj je da je poslat u gulag zato što je crtao karikature koje kritikuju
Staljina i Komunistiĉku partiju. „Oni su paraziti. Sisaju plodove našeg
napornog rada, a za to vreme nam govore kako da mislimo, kako da
ţivimo. Ja odbijam da budem srećan rob, Lena. Postoji neki drugi svet van
ovog mesta, za tebe i mene. Svet beskrajnih mogućnosti."
Uĉinio je da izgleda da je beg njena ideja, ali sada je shvatila kako je
lako manipulisao svime, govorio joj za rupu u ogradi, za ĉetrdeset pet
sekundi bez reflektora tokom smene straţe. A pećina... A postoji li neko
mesto, Lena, Ijubavi, gde moţemo da se sakrijemo dok vojnici ne prestanu
da nas traţe? Kako mu je samo drage volje, kako glupavo rekla za pećinu,
i to da je vrlo prikladno skrivena iza vodopada na jezeru na kom je roĊena.
E, stvarno si jedna lakoverna budala, Lena Orlova.
Oĉigledno je već znao za pećinu - moţda ne gde se nalazi, ali znao je
za njeno postojanje, kao što je znao da ga baš ona, od svih naivnih ţena na
ovom svetu, moţe dovesti pravo do nje. Bila je tako glupa. Glupo
zaljubljena.
A Nikolaj? Da li ju je ikad voleo, makar malo?
Verovatno ne. I ne, nikad nije bio pravi zatvorenik. Svakako je
pripadao GUGB-i8, tajnoj policiji, Staljinov špijun. Bio je napola bunovan

8
Uprava drţavne bezbednosti. (prim. prev.)
bilja
zbog groznice i verovatno rekao više nego što je trebalo, ali mu se otelo
nešto o dosijeu. O dosijeu u Fontanki, kako ga je nazvao. Pre revolucije,
Fontanka 16 bila je zloglasna adresa štaba tajne carske policije. Otkad li
datira taj dosije i šta je u njemu? Ko je u njemu? Crteţ oltara, rekao je Niki.
Luda priĉa koju je u krĉmi ispriĉao pijani ludak. Ali šta još? Koliko on
zna?
Nekako je saznao za oltar od kostiju. Sada se nikad neće skrasiti, niti
će to uĉiniti ljudi za koje radi, sve dok se ne doĉepaju njegove uţasne
moći.
„Stvarno sam te volela, Niki. Tako mnogo“, rekla je, ali je on i dalje
spavao.
Ponovo je ispruţila ruku da ga dotakne, i opet se zaustavila. Jedanput
su vodili ljubav u šupi gde je drţana farba. Nakon toga joj je rekao: „Da li
veruješ da ovo moţe da traje doveka, Lena?“
Nije ţelela da mu se tako brzo previše otvori, pa mu je uzvratila istim
pitanjem. „A ti?“
„Da. I pritom ne mislim na ovo“, rekao je dok ju je dodirivao izmeĊu
butina. „Ali ovo...“ Podigao je ruku da bi pritisnuo meko meso tik ispod
njenih grudi. „Krv koju upravo osećam kako struji kroz tvoje srce. I ovo.“
Zatim je uzeo njenu ruku i stavio je na svoje grudi. „Ţiva krv mog srca.
Moţeš li da uĉiniš da moje srce kuca doveka za tebe, Lena?“
„A moţeš li ti da uĉiniš da naša srca kucaju kao jedno dok je sveta i
veka?“
bilja

Lena Orlova sedela je pred tinjajućom ţeravicom u vatri i gledala

kako ĉovek koji sebe naziva Nikolajem Popovom otvara oĉi. Groznica mu
je popustila; preţiveće. Njegovo crno izdajniĉko srce nastaviće da kuca,
ako ne zauvek, a ono barem zasad.
Nasmešio joj se i tada je spoznala da se u trenu potpuno osvestio, jer
mu je pogled napustio njeno lice i uputio se pravo ka oltaru napravljenom
od kostiju. Vide kako mu u oĉima zasjaše pohlepa i glad pre nego što je
skrenuo pogled.
Zevnuo je snaţno i protegao se. „Gospode, osećam se bolje. Kao da
ću moţda naposletku i preţiveti. Nikada više neću uzeti kuhinjsku so. To ti
obećavam.“
Zbog naĉina na koji se ponašao, i dalje glumeći ulogu odbeglog
zatvorenika i njenog ljubavnika, pomislila je da se sigurno ne seća šta je
rekao u delirijumu, kako se odao. Dobro je. Nastaviće s farsom, a ona će
mu to dopustiti. Ako pomisli da ga je prozrela, moţe je odmah ubiti.
I ubiće je, to joj je sada jasno. Trebalo je da izvadim noţ, Niki,
Ijubavi moja, i probodem ti srce dok si spavao. Ali onda je pogledala
njegovo lice, njegovo lepo lice, i shvatila da nije mogla to da uradi. Ne dok
je spavao.
Polako se pridigao i probao da se osloni na noge. I Lena se pridigla.
Izvadila je noţ iz korica i drţala ga uza se, sakrivši ga u naborima
postavljenog kaputa.
Osvrnuo se po pećini, pazeći da ne zadrţi pogled predugo na oltaru, a
onda su se njegove tamne, hipnotišuće oĉi susrele s njenim.
„Sinoć“, rekao je, „nikad ne bih uspeo da se izvuĉem iz purge bez
tebe.“
„Volim te, Niki.“ Bila je to jednostavna istina. Još uvek. Ĉak i dok se
spremao da je ubije.
Nasmejao se. „Voleo bih da mogu reći kako sam u stanju da ţivim
od tvoje ljubavi, Lena, dušo moja, ali ĉinjenica je da umirem od gladi.“
Pljesnuo je rukama i protrljao ih. Krenuo je da se nagne nad ĉinijom,
da vidi da li je ostalo nešto od kaše koju beše napravila, a onda se uspravio
bilja
i nakrenuo glavu, s izrazom zabrinutosti koji mu je preplavio lice.
„Nešto se promenilo“, reĉe.
Lena je ustuknula u stranu, dalje od njega. „Iznenadna tišina nakon
svih onih sati zahuktalog vetra. Oluja je prošla.“
Svanuo je novi dan, zakljuĉila je videvši sunĉevu svetlost kako se
probija kroz usku pukotinu u kamenom licu iznad njih, koje je ĉinilo ulaz u
pećinu. Rasplamsala se na Bogorodiĉinoj zlatnoj kruni i zatreperila u crnoj,
masnoj lokvi vode.
„Ipak, trebalo bi još malo ovde da se krijemo", rekla je, „dok vojnici
ne odustanu od potrage. Trebaćemo još snega da ga otopimo i dobijemo
vodu za piće.“
Trudila se da joj pokreti budu opušteni kad je prošla pored njega i
poĉela da se penje uza strme stepenice koje su pre toliko vekova uklesane u
kamenu. Kada je došla do uskog prolaza na vrhu, provukla se kroz njega
bez osvrtanja i osetila traĉak nade da će pobeći, jer nije pokušao da je
zaustavi.
Našla se iza zamrznutog vodopada, tako da je gledala na jezero
pokriveno snegom. Na udaljenoj obali videla je traku praškastog snega.
Traka je rasla, pretvorila se u beli oblak, a iz oblaka izroniše gvozdene
pseće saonice.

Lena je zaĉula škripu ĉizama na sveţem snegu; Nikolaj se pojavio iz

pukotine u steni i popeo do nje. Okrenula se da ga pogleda i u tom trenutku
paţnju joj privuĉe kretanje na strmini. Sinoćna oluja nagomilala je sneţnu
humku na vrhu strmine, a vetar ju je oblikovao u dţinovski ledeni talas koji
je štrĉao nad njima.
Nikolaj to nije primetio; gledao je u saonice. Sekle su put pravo ka
njima preko zaleĊenog jezera. „Pronašli su nas“, rekao je. „Vojnici. Pratili
su nas dovde uprkos purgi.“
Lena je i dalje krila noţ pod okriljem kaputa. Stegla ga je jaĉe. Znala
je da vojnici nisu morali da prate tragove, s purgom ili bez nje, pošto su pre
svega dobro znali kuda se njihov plen uputio.
A sada zna i zašto je još nije ubio. Pustiće vojnike da to urade umesto
njega.
„Moramo da se predamo“, reĉe Nikolaj. „Biće blaţi prema nama ako
se prvo predamo.“
bilja
„Oni nikad nisu blagi ni prema kome, Niki. To znaš.“
„Reći ću im da sam te naterao da poĊeš sa mnom. Onda će te
poštedeti.“
Odmahnula je glavom. Njegove laţi behu previše ĉudovišne i njoj se
uĉini da će povratiti.
Vetar je duvao u naletima i kidao ledene kristale s dţinovskog talasa
snega nad njima. Lena je bila ubeĊena da je videla kako podrhtava, kako se
pukotina u njegovom podnoţju proširuje. Svaki jaĉi zvuk sada bi izazvao
lavinu koja bi se obrušila pravo na njih i zatrpala ulaz u pećinu.
Nikolaj joj je obuhvatio glavu šakama i prodrmao je. „Ljubavi,
ljubavi, nećemo uspeti. Ako sada pokušamo da beţimo, ubiće nas oboje i
ostaviće naše leševe u snegu da ih pronaĊu vukovi.“
„Ubiće nas u svakom sluĉaju.“ Ubiće mene. Ali ne i tebe, Niki. Ne i
tebe.
Vojnici su morali znati neki deo istine, recimo to da je on zaista
ĉovek iz Drţavne bezbednosti, ali im on ne bi rekao ništa o oltaru od
kostiju. Pitala se kakvu li je priĉu ispleo za njih, da ih dovuĉe ĉak ovamo
na jezero, u saonicama.
Pustio ju je i pogledao preko zamrznute vode, ţmirkajući zbog
odsjaja sunca na ledu. Saonice su sada bile dovoljno blizu da se vide
tamnoplave uniforme vojnika. Bilo ih je samo trojica.
Lena je ustuknula za korak, zatim za još jedan i još jedan, dok se nije
ponovo našla iza vodopada, u pukotini stene i dobrim delom ispod
ogromnog talasa na strmini iznad nje. Osetila je kako ponovo podrhtava,
kao vibraciju pod svojim ĉizmama. I Nikolaj ju je sigurno osetio, zar ne?
Ali ne, sva njegova paţnja beše usmerena ka sankama i vojnicima koji su
se sve više pribliţavali.
Okrenuo se, a ona je podigla noţ i uperila ga ka njegovom srcu.
Njegova zakrivljena oštrica blesnula je na suncu.
Pogled mu je pao na noţ, a onda ponovo na njeno lice. „Ti znaš.“
„Da pripadaš tajnoj policiji, da si laţov i lopov? Da, znam.“
„Onda takoĊe znaš da si opkoljena. Nema ti izlaza, ali ne moraš da
umreš.“
Mrzela bi ga, pomislila je, da ga već nije toliko duboko volela.
Najgore od svega bilo je što je znala, po praznini koju je opazila u
njegovim oĉima, da će je gledati kako umire i neće osetiti baš ništa.
bilja
„I dalje laţeš, Niki. Do samog gorkog kraja.“
„O, hajde sada. Sigurno si mi verovala skoro sve do samog gorkog
kraja. Inaĉe mi nikad ne bi odala oltar od kostiju."
„Nisam“, rekla je, ali je njeno poricanje tako prazno odzvonilo da joj
se nasmejao u lice.
„Naravno da jesi. U suprotnom ne bih stajao ovde i osećao se, reći
ćeš, kao nov...“ Prekinuo je odmahujući glavom. „O, Isuse, Lena. Znam
ĉega te je ovo stajalo. Ne smeš da pomisliš da nisam zahvalan.“
„Zahvalan.“ Zagrcnula se izgovarajući tu reĉ, mrzeći sebe, jer je ĉak
i tada deo nje ţeleo da nastavi da je laţe. „Svega sam se odrekla zbog tebe.
Ĉasti. Ţivota.“ Srca. „Zar ti uopšte nije stalo do mene, Niki? Ĉak nimalo?“
Uzdahnuo je i skrenuo pogled. „Lena, Lena... Zar je bitno?“
Da li je to ĉula kajanje u njegovom glasu? Nalet tuge? Ne, u pravu je
- nije bitno. I, u svakom sluĉaju, koja će istina najmanje boleti? Da zna da
je voli, ali je ipak izdao? Ili da je nikad nije uopšte ni voleo?
Osvrnuo se da je pogleda jednom, samo naĉas, a onda se okrenuo i
izašao iza vodopada, uputivši se ka zaleĊenom jezeru. Podigao je raširene
ruke u vazduh, kao da se predaje. Jedan od vojnika skupio je šake oko usta
i zaurlao: „Stoj!“
Vojnikov povik preneo se preko leda, kao da se prolomio pucanj iz
puške. Zemlja je na trenutak utihnula, a onda Lena zaĉu tutnjavu. Podigla
je pogled i spazila kako se ogromni talas debelog snega odlama od strmine
koja ju je nadvisivala. Obrušio se u teškim nanosima i udario o tlo ispred
nje, sada grmeći, nadolazeći u dţinovskom oblaku leda, zbrisavši njen
poslednji pogled na Nikolaja na jezeru, uklonivši ĉitav svet.
bilja

„Ne pucaj! Predajem se, ne pucaj!“

Kapetan Nikolaj Popov podigao je ruke još više u vazduh, dok su
saonice škripale zaustavljajući se na ledu. Jedan od vojnika uperio je pušku
u njegove grudi. Pas na ĉelu sanki je reţao.
„Ne pucaj“, ponovo reĉe Nikolaj. Trebalo je da komandant logora
već naredi svojim ljudima da ne otvaraju vatru, ali previše opreza nikad
nije naodmet.
„Druţe kapetane", uzviknuo je komandant dok je spuštao svoju
pozamašnu telesinu sa saonica. Širok osmeh ozario je njegovo debelo,
vetrom išibano lice. „Kad sam video da nadolazi ona lavina, za trenutak
sam pomislio da smo te izgubili. A šta je s devojkom? Je li dobro?“
Komandant donjim delom rukavice skloni led koji mu se nakupio na
brkovima, dok je gledao mimo Nikolaja u neravni duboki usek na strmini
gde je tek nekoliko trenutaka ranije, takoreći, lebdeo okaĉen u vazduhu
dţinovski talas zaleĊenog snega nad vodopadom i ulazom u pećinu.
Nikolaju je odzvanjalo u ušima od buke koju je njegovo obrušavanje
napravilo.
„Devojka je“, reĉe Nikolaj dok je lagano spuštao ruke, „upravo
zatrpana ispod šest metara snega i leda. Zahvaljujući ovom tvom ĉoveku.“
Klimnuo je glavom pokazujući na vojnika s puškom, koji je tupavo blenuo
u njih, razjapljenih usta. „Njakava magarĉina. Treba ga streljati.“
„Ali, gospodine?“, vrskao je vojnik. „Kako je ovo moja krivica?
Rekli ste da moramo da budemo uverljivi. Samo sam hteo da...“
„Zaĉepi, redove Lukin“, uzvrati komandant. „I spusti oruţje, idiote.
Zar ti nisam rekao da je on naš? Vodniĉe Ĉirkov, pobrinite se za pse.“
Vodnik, koji je sedeo kao da ga je led prikovao za sanke, sa
zaboravljenim uzdama u rukama, naglo ţivnu. „Ali, gospodine, šta je s
Lenom... s drugaricom Orlovom? Ponekad se u odronu stvore vazdušni
dţepovi. Moţda je još ţiva.“
Redov je okaĉio pušku na rame i poskoĉio sa saonica. „Mene više ne
bi zanimalo ni da mogu da povalim glupaĉu pre nego što je odvuĉemo u
logor. Da kopam kroz sav taj sneg neću, ĉak i da imamo lopatu, a nemamo
bilja
je.“ „Manite se devojke. Obojica“, reĉe komandant.
Nakrenuvši glavu, on dade znak Nikolaju da poĊe s njim i udalji se
od saonica da niko ne bi ĉuo njihov razgovor. Nikolaj je pošao, zavukavši
levu ruku u dţep kaputa, da obavije prste oko drške pištolja koji se tu
ljuškao još otkad je krenuo za Lenom Orlovom kroz bolniĉki prozor.
„Tik pre lavine“, reĉe komandant maltene šapućući, „video sam kako
izlaziš iza vodopada. Dakle, tu je onda ulaz u špilju?"
„Tu je bio.“
Komandant je napravio umirujući pokret rukom. „Da, da, dobro. Ali
uvek moţe kasnije da se iskopa - imam logor pun zekova i lopata. Ono što
je bitno, jesi li ušao? Jesi li video zlato?“
Nikolaj je odmahnuo glavom. „Ĉitava ova stvar je bila samo
gubljenje vremena. Pećina je mala, kruţnog oblika, preĉnika ne većeg od
šest metara, a dobro sam je osmotrio, veruj mi. Tamo nema niĉega osim
nekih trulih kovĉega i nekoliko trulih leševa."
Komandant mu nije poverovao, zakljuĉio je Nikolaj, i sakrio je
osmeh. Ni on sam sebi ne bi verovao.
Nikolaj je zatim ispleo je priĉu o tome kako je neki partijski
sluţbenik tamo u Moskvi naĉuo izvestan neosnovani traĉ da je pre
dvadeset godina careva vojska sakrila blago u pećini na skrivenom jezeru
blizu Norilska i da je on poslat tu da to proveri. Sada je komandant
sumnjao da je Nikolaj našao zlato, ali da namerava sve da zadrţi za sebe.
„Zar ti nisam rekao da će ovo biti uzaludna potraga?“, uzvrati
Nikolaj. „Ovi Jakuti nikad nisu imali ni prebijene pare. Da li su nameravali
da ostave kovĉege pune zlata iz doba Romanovih da stoje ovde kao na
izloţbi? Mnogo proklete muke ni oko ĉega, ako mene pitaš. Ali ipak, ja
samo radim šta mi se kaţe.“
Komandant se izveštaĉeno nasmejao. „Kao i svi mi.“
Psi su iznenada poĉeli mahnito da laju. Nikolaj se uzvrteo i gotovo
potegao pištolj, dok nije shvatio da su psi uzbuĊeni samo zato što je vodnik
sa saonica uzeo jutenu vreću punu sušene ribe. Vojnik je, primeti Nikolaj,
napravio nekoliko koraka niz vetar, te je petljao s dugmićima na
pantalonama.
„Zaista uzaludna potraga“, reĉe komandant. „A nismo mogli da
izaberemo goru noć za to, zar ne? Kakav smo samo vetrić imali.“
Nikolaj iznenada prasnu u smeh. Pored svega što se desilo jutros,
bilja
stvarno se osećao kao nov, mada to nije do tog ĉasa potpuno shvatio.
Ĉinilo se da oseća svaki pojedinaĉni dah, svaki otkucaj srca. I svaki dah i
svaki otkucaj srca beše beskrajan.
„Vetrić?“, upita on i ponovo se nasmeja. „Jebem ti mater. Zamalo me
nije ubio.“
Prokleta kuhinjska so - trebalo je da mu izazove taman toliku
groznicu da ga doktor primi u bolnicu. Sigurno nije planirao da zaradi
upalu pluća. Ali sve se na kraju isplatilo, jer ga je Lena dovela u pećinu.
Odala mu je oltar od kostiju.
Oltar - Isuse, on je stvaran. Svaka pojedinost onoga što je video u
dosijeu iz Fontanke bila je stvarna. Jezero, vodopad, pećina, oltar
napravljen od ljudskih kostiju. I ĉuvarka. Uverio se da je i ona stvarna.
Lena.
Mislio je da će je teško naći u ovoj smrznutoj divljini, ali ona je bila
baš tu u zatvorskom logoru, ne više od trideset kilometara od jezera gde se
rodila ona i sve ostale ĉuvarke pre nje. A njeno lice beše sušti lik sa skice
Bogorodice na ikoni koju je video. Dosije ni u tome nije pogrešio.
Sada se pitao da li je uspela da se vrati u pećinu pre nego što je
lavina mogla da je zatrpa. Obuze ga osećaj... ĉega? Krivice? Gubitka?
Kajanja? Nije bitno, mrtva je u svakom sluĉaju. Umreće od gladi pre nego
što prokopa put.
Komandant uzdahnu, kao da mu je proĉitao misli. „Ipak, šteta za onu
devojku.“
„Da, baš šteta“, uzvrati Nikolaj.
Pa, jeste je okrutno iskoristio. Opet ga je pogodio onaj oštar bol, kao
udarac pesnice u grudi. Oterao je tu misao. Ĉovek radi ono što mora i
nastavlja dalje.
Osvrnuo se po jezeru, onako lepom u arktiĉkom svetlu ţućkastom
poput maslaca - šteta što će dan potrajati svega nekoliko sati pre nego što
sunce ponovo zaĊe. Ipak, imao je sasvim dovoljno vremena da stigne tamo
kuda je morao da poĊe.
„Pogledaj, molim te, onu budalu!“, reĉe komandant i sam prsnuvši u
smeh, dok je pokazivao na vojnika koji je ispisivao svoje inicijale
mokraćom po snegu.
„Rekao sam ti da ga treba streljati, uzvrati Nikolaj.
Komandant je trepnuo i osmeh mu je malo izmakao, ali je potom
bilja
pljesnuo rukama. „Onda, druţe kapetane“, rekao je previše glasno, „šta
kaţeš na gutljaj votke pre nego se uputimo u logor?“
Komandant je gurnuo ruku u dţep kaputa, ali, pre nego što je stigao
da je ponovo izvadi, Nikolaj je izvukao pištolj i ispalio mu metak meĊu
oĉi.
Zvuk pucnja prolomio se preko jezera. Redov je šarao po snegu, i
dalje drţeći penis u rukama. Zinuo je, ali mu je vrisak zamro kada mu je
metak razrezao grlo.
Vodnik je stajao kao skamenjen, drţeći po jednu sušenu ribu u obe
ruke, dok su psi i dalje lajali i skakali oko njega. Onda je ispustio ribu i
potrĉao ka saonicama. Nikolaj ga je ustrelio izmeĊu lopatica i on se
stropoštao na tle svom teţinom.
Dok je pucnjava još odzvanjala kroz studeni vazduh, Nikolaj se već
kretao. Otišao je do trojice muškaraca i jednom po jednom pucao u glavu
dok nije ispraznio pištolj, uverivši se da su mrtvi. Zatim ga je napunio.
Zadenuo je pištolj za pojas pantalona. Krenuo je prema saonicama, a
onda se okrenuo. Ĉuĉnuo je pored mrtvog komandanta i zavukao mu ruku
u dţep kaputa. Izvadio je srebrnu pljosku s ugraviranim inicijalima.
Dakle, ipak nije pošao da potegne oruţje.
Nikolaj je spustio pljosku s votkom u dţep i ustao. Sa osmehom se
popeo na saonice. Komandant i njegovi ljudi Nikolaju su uĉinili dobru
uslugu kad su doterali sanke ovamo. Niko pri zdravoj pameti ne bi probao
da otpešaĉi iz Sibira.
Podigao je uzde, ali, pre nego što se odvezao, osvrnuo se i pogledao
zamrznuti vodopad koji se caklio i svetlucao na suncu kao slap dijamanata.
Dijamanti. Nikolaj se nasmešio pri toj pomisli. Jer ono što je
vodopad krio bilo je vrednije od dijamanata, vrednije od bilo kakvih
izmišljenih kovĉega zlata iz doba Romanovih.
Oltar od kostiju... dragi boţe, on stvarno postoji. Svojim oĉima ga je
video. Pio je s njega. Već je osećao njegovu neverovatnu moć, kako mu
struji kroz vene i menja ga. Osećao se kao bog.
Ne, ne kao bog.
Zabacio je glavu unazad, i njegov uzvik odjeknu neravnim zaleĊenim
prostranstvom.
„Ja sam bog!“
bilja

DRUGI DEO
VELIKO UBISTVO

Galveston, Teksas
Osamnaest meseci ranije

Otac Dom mrzeo je uţasno šištanje kiseonika koji je na silu ulazio u

nemoćna pluća, ali se nagnuo bliţe ustima svog oca. Starac je umirao i
ţeleo je da se ispovedi.
Ispovedi. To je reĉ koju je upotrebio, mada Dom nije uistinu u to
verovao. Ne kad je u pitanju bio njegov otac, revnosni ateista, koji je
jednom prilikom religiju nazvao najvećom prevarom poĉinjenom nad
ljudskom vrstom. A onda mu je kazao: „Umirem i ţelim da se ispovedim",
i tako se divljaĉki nasmejao da ga je to umalo ubilo na licu mesta.
„O, prekini da se ponašaš kao da te je zgromila ona posloviĉna
munja“, govorio je sada stari. „Neću poĉeti da viĉem aleluja, a još nisam
naĉisto izlapeo, ako te dve nedaće već same po sebi nisu dovoljne. Samo
postoji nešto što treba da se kaţe, a oĉigledno baš i nemam pred sobom ceo
boţji dan.“
„Tu sam, tata. A tu je sa nama i naš Gospod koji voli i oprašta.“
Dom je u sebi ustuknuo koliko je to otrcano zazvuĉalo, ali opet,
njegov otac je oduvek mogao da ga natera da se oseća i ponaša kao neka
smešna svešteniĉka karikatura. Dom je uglavnom voleo da bude to što jeste
i bio je dobar u tome, ali ponekad mu se ĉinilo da je stavio beli okovratnik
Svete rimokatoliĉke crkve samo u inat Majklu O’Maliju, zato što je znao
da će to razbesneti starca za sva vremena.
No, sad je otac umirao, pa je otac Dominik O’Mali poloţio ruku na
osedelu glavu kad je zapoĉeo završni obred. „Neka ti ovim svetim
pomazanjem Gospod u svojoj ljubavi i milosrĊu pomogne milošću Svetog
duha...“
bilja
Stari ĉovek tako je jako zatresao glavom da je zamalo išĉupao
cevĉicu za kiseonik iz nozdrva. „Umukni s tom besmislenom smejurijom.
Rekao sam da se ispovedim, ne da umrem uz srednjovekovnu hokus-pokus
posmrtnu misu koja mi vreĊa uši.“
„Ali mislio sam da ti...“ Dom je progutao nešto što je bilo napola
smeh, napola jecaj, a zatim brzo odvratio pogled, da mu se otac ne bi
narugao zbog te slabosti. Poţeleo je da starac moţe bar jednom... šta? Da
ga poštuje? Da ga prihvati? Da ga voli?
„Dobro, pobedio si. Nema više srednjovekovnog hokus-pokusa.
Samo, znaš šta? Moţeš da ga poriĉeš do poslednjeg daha, ali Hrist se nikad
nije odrekao tebe. Oduvek te je voleo, kao što sam i ja.“
Starac ispusti hrapav uzdah. „Oduvek si bio pun pompeznih i
sentimentalnih izvesnosti. To je ne samo zamorno već moţe biti i istinski
opasno kad se spoji s tvojom naivnošću. Ti ne znaš šta sam uradio.“
„Onda mi reci. Ispovedi se. A Gospoda ĉak nećemo ni pominjati u
razgovoru, jer i bezboţna ispovest i dalje moţe biti prvi korak ka oproštaju
i spasu.“
„Kakva koještarija. Nijedan bog koji zasluţuje poštovanje neće
pustiti cmizdrave grešnike da dopuze i ponovo budu u njegovoj milosti
samo zato što su mu se ulizivali. Dome“ - osetio je da ga otac hvata za
mišicu – „prekini već jednom da sveĉano izgovaraš otrcane religijske fraze
i koncentriši se na ovo.“
Koliko još snage ima u tim prstima, pomisli Dom. Ali opet, stari je
oduvek bio ţilav. Teksaski ţilav, kako je voleo da se razmeće, kao ĉizma
puna bodljikave ţice. Dom je zurio u oĉeva usta, beskrvna usled nedostatka
kiseonika, i u njegove vodnjikave plave oĉi pomućene... ĉime?
Strahom?
Ne, pomislio je Dom, to jednostavno nije moguće. Otac kog zna
nikad u ţivotu nije pokazao ni trunku straha. Bio je to deo kodeksa po kom
je ţiveo Majkl O’Mali. Kad sve krene nizbrdo, ĉovek mora ostati ponizan.
Nema kuknjave ni cviljenja, niti izgovora.
Otac je popustio stisak Domove ruke i iznenaĊujuće neţno ga
potapšao. „Hej, u redu je, sine. Biće dobro. Ovo s umiranjem me je
iznenadilo. Hoću da pozoveš svog brata, pozovi Raja, i reci mu da doĊe
odmah. Znaće on šta treba da radi...“ Isprekidani kašalj muĉio je starca, pa
je spustio glavu na jastuk i zatvorio oĉi. „Zovi Raja...“
bilja
„Već jesam, tata. Stiţe.“
Oprosti mi, Boţe, ovu veliku laţ.
Sinovi su svog oca ĉesto nazivali „stari“, još dok su bili deca, ali on,
u suštini, i nije bio toliko star. Imao je svega sedamdeset pet godina, a kad
bi ga ĉovek pogledao, video bi velikog i zdepastog ĉoveka, punog snage i
ţudnje za ţivotom, ili je barem tako bilo sve do prethodnog dana.
Juĉe ujutru Majkl O’Mali ustao je u zoru, otišao u dnevnu šetnju
plaţom, da se osnaţi, i pojeo za doruĉak musli s jogurtom. Zatim je ustao
da spusti prljave sudove u sudoperu i doţiveo jak srĉani udar. Na putu ka
bolnici Dom je pozvao brata i poslao mu poruku na mobilni telefon, a onda
je ponovo okrenuo broj kad su doktori izneli svoju prognozu - da je oĉevo
srce oštećeno u tolikoj meri da nema nade za ozdravljenje. Nastaviće još
malo da pumpa, ali će uskoro stati. Jednostavno će prestati da kuca.
Dok su sati prolazili i dok je starac sve više gubio snagu, Dom je
pokušavao da pronaĊe brata, stalno dobijajući prokletu govornu poštu. Raj
ne samo da nije bio na putu ka Galvestonu nego ni sam bog nije znao kad
će se uopšte javiti. Bio je poznat po tome da ume da nestane s lica zemlje
na nekoliko nedelja, a nekad ĉak i na nekoliko meseci.
Dom je dotakao oĉevu ruku koja je leţala na beloj bolniĉkoj
posteljini i već izgledala voštano i beţivotno. „Zašto, u meĊuvremenu, ne
probaš malo da odspavaš? Razgovarajmo kasnije svi zajedno, kad Raj bude
stigao.“ lli ne bude.
Video je kako se oĉeve usne krive usled iznenadnog naleta bola.
„Tata? Jesi li dobro?“
Pošao je da poveća protok morfijuma, ali ga je stari zaustavio. „Ne,
nemoj. Od toga oteţano razmišljam, a ponestaje nam vremena. Znam da
sam rekao da imam nešto da ispovedim, ali to je bio loš izbor reĉi. Nemam
da kaţem ništa što bi bilo za sveštenika, iako znam da to vreĊa tvoja neţna
osećanja naţalost.“
To jeste bolelo, zapravo, ali je Dom uspeo da zadrţi nepromenjen
izraz lica. „Razgovaraj onda sa mnom kao sa sinom. Ili, još bolje, kao sa
sebi ravnim, s drugim ljudskim bićem. To bi u ovom ĉasu bilo lepo za
promenu.“
Starac mu uputi sablasni osmeh. „Ti ţiviš s tim bićem koje nazivaš
bogom, Dome. Propovedaš dobrotu, okrećeš drugi obraz, ĉiniš drugima
ono što bi ţeleo da oni ĉine tebi, i sve te gluposti, pa misliš da znaš sve o
zlu. Samo što nemaš ni predstavu. Ne o ovom zlu na koje ja mislim. O
bilja
ĉistom i nesputanom zlu koje ne poznaje pravila i ne moţe da se
zaustavi...“
Starac ućuta i skrenu pogled. Oĉi mu se smraĉiše i on se zagleda u
sebe, a Dom se pitao šta vidi. Majkl O’Mali oţenio se kasno, kada je imao
ĉetrdeset jednu godinu, i veliki deo njegovog preĊašnjeg ţivota ostao je
nepoznanica za njegovu ţenu i sinove. Ali u ono što je upravo nagovestio -
Dom nije ţeleo da veruje. Govoriš o zlu, tata, a nikad nisi bio sposoban da
ĉiniš zlo.
Zar ne?
Zapazio je ĉudan izraz koji je preleteo preko oĉevog lica. Nije bio ni
sanjarski ni nostalgiĉan. Ne, bio je previše izraţajan za tako nešto.
„Zvala se Katja. Katja Orlova, i od poĉetka je u njoj bilo neĉeg
posebnog. U to vreme Holivud je imao više lepih plavuša nego stabala
palmi, ali Katja... Zraĉila je nekom svetlošću, sjajem, kao da je u sebi
nosila sunce koje je isijavalo kroz pore na njenoj koţi. A jesam li ti rekao
da je imala najĉudnije oĉi na svetu? Tamnosive, poput olujnih oblaka.“
Ĉinilo se da starom misli lutaju, ali Dom je shvatio suštinu: druga
ţena. Trebalo je da zna. Pošto nije mogao da zapuši uši, zatvorio je oĉi i
ugledao majĉino lice. Rasute pegice, kao pahuljice s cimetom, po njenim
jagodicama i nosu, one rupice koje bi se napravile svaki put kad se
nasmeje, a ĉesto je to ĉinila, ĉak i na samom kraju, kad ju je rak dojke
konaĉno pobedio.
„O, Isuse, Dome. Prestani da izgledaš kao da ti slamam srce. Katja
Orlova bila je samo sredstvo za ostvarenje cilja. Nikad je nisam voleo, ne
kao tvoju majku.“
Dom je treptanjem oterao suze, besniji na sebe nego na oca. Zašto
mu uvek dozvoljavam da me ovako pogodi? „Pa, ko je bila ona?“
Ali otac više ništa ne reĉe. Vodnjikave plave oĉi sada su delovale
izgubljeno i zurile preko podnoţja kreveta u zid boje nane na kome nije
bilo niĉeg osim obiĉnog crnog emajliranog sata.
„Tata?“
„Gledam već neko vreme u onaj sat“, reĉe otac konaĉno. „Svaki put
kad proĊe minut, duţa kazaljka malo poskoĉi s jednog podeoka na naredni.
Nekad zatreperi pre nego što se pomeri, kao da nije sigurna da ţeli tamo da
ide, ali ipak to uradi. I onda klikne, kao da štiklira još jedan minut veĉnosti,
a ja razmišljam kako će jednom u neko skorije vreme opet da zatreperi, pa
bilja
da poskoĉi, pa da klikne po obiĉaju, ali ja... ja ću biti previše prokleto
mrtav da to vidim.“
Prestao je da zuri u sat i pogledao u sina. „Svi oni tvoji rituali i
obredi - šta stvarno misliš, ĉemu sluţe? Na kraju smo svi isti. Svi se
plašimo te duge tamne noći, a sveto nam je samo ono za šta mislimo da
jedino moţe da nas spase.“
Dom je odmahnuo glavom. „Šta mi govoriš? Da si mislio da ta Katja
Orlova moţe nekako spasti tvoju dušu?“
Tanka usta rastvoriše se kad je starac uzdahnuo. „Mogla mi je dati
više vremena...“
Dom se nagnuo bliţe. „Vremena za šta?“
Starca je potresao još jedan napad jakog kašlja, iscrpivši svu njegovu
snagu, i soba još jednom utonu u tišinu prekidanu jedino pištanjem i
brujanjem aparata.
Dom je pomislio da je otac završio s priĉom, ali onda mu reĉe: „Ne,
ne da mi spase dušu, a više nije ni bitno. Moţda nikad nije ni bilo bitno, jer
bilo da te snaĊe infarkt iz vedra neba ili pogodak iza uva iz
dvadesetdvokalibarskog oruţja, kako god okreneš - bam! Mrtav si pa si
mrtav.“
Pogodak iza uva iz dvadesetdvokalibarskog oruţja? Ove reĉi uopšte
nisu liĉile na onog ĉoveka kog je poznavao, u tolikoj meri da je pomislio
kako mu lekovi protiv bolova sigurno pomućuju razum.
U to se uverio trenutak kasnije, kad je otac, s divljim pogledom u
oĉima, pokušao da zgrabi ruĉke i ustane iz kreveta. „Vreme... ponestaje
nam vremena, Dome. Doći će po obojicu kad umrem, jer raĉunaju da će
tada biti bezbedni. Vi ćete za njih biti smetnja samo zato što ste mi sinovi.
A smetnje se uklanjaju.“
Legao je nazad na jastuk, dahćući. „Verovatno već imaju ubaĉenog
ĉoveka ovde u bolnici, koji ĉeka da umrem. Ili ţenu. Neka doktorka koju
nisam nikad pre video došla je da me ćuška i bode kad si otišao u kafeteriju
po kafu. Crvenokosa i neverovatno lepa, ali mi se ne dopada njen osmeh.
Ima osmeh ubice.“
Šta je to pokušavao da kaţe? Da ţena ubica vreba ovde u bolnici,
ĉeka da Majkl O’Mali umre, da bi mu potom pobila sinove? Dom je
pokušao da se obuzda da ne ode do otvorenih vrata i proveri ima li koga u
hodniku; ipak je to uradio i osetio se kao budala. Nije bilo nikoga.
bilja
„Ko dolazi po nas? Mafija? Kolumbijski narko-kartel? Ko se stvarno
bavi takvim stvarima?"
Iz starĉevog grla prolomi se grozan smeh. „Moji partneri u zloĉinu.“
Nešto kao da je iznenada zapelo u Domovom grlu; morao je dvaput da
proguta pre nego što je mogao da progovori. „Hoćeš da mi kaţeš da si u
prošlom ţivotu bio nekakav gangster? Neću u to poverovati.“
„Tja. Tako govori ĉovek koji bez teškoća razume ideju bezgrešnog
zaĉeća.“
Starĉevi kapci zatreperiše, ali se on potom uspravi na uzglavlju
ĉistom snagom volje. „Morate da je naĊete, momci“, reĉe jedva ĉujnim,
hrapavim glasom. „NaĊite Katju i vratite ga.“
„Šta da vratimo, tata? Izvini, ali ove reĉi su sulude...“
„Film. Snimak mog poslednjeg ubistva, koji je napravila Katja.
Jedini razlog zašto smo sve ove godine ostali ţivi jeste što su verovali da je
film kod mene.“
„Kakav film? Kakvo poslednje ubistvo, za boga miloga. Ja te
poznajem. Ti ne bi mogao...“
„Prokletstvo, Dome, shvati već jednom da nisam ĉovek za kog me
smatraš. Nikad nisam bio...“ Udahnuo je poput davljenika i sklopio oĉi.
Dom baci pogled na monitore. Oĉev pritisak popeo se na 180 sa 95, a
disanje mu je bilo tako teško da je jedva govorio. Širio je i skupljao ruke
kao da nastoji da povrati snagu iz vazduha.
„Tata, moţda bi trebalo da...“
„Umukni i slušaj me, deĉaĉe. NareĊeno mi je da poĉinim ubistvo, i to
sam uĉinio. Nisam imao izbora, već sam zagazio preduboko. Ali sam od
samog poĉetka znao da će morati da ubiju ubicu, ĉim se tako vaţno ubistvo
desi, ako me razumeš.“ Napravio je grimasu i pokazao zube. „Stoga je ona,
Katja, napravila snimak u boji. Trebalo je da to bude moje osiguranje,
nešto što će me ostaviti u ţivotu. Ali nestala je nekoliko dana kasnije. Film
je odnela sa sobom.“ Dom je pogledao oca u oĉi i ugledao strah, ali i
prisebnost. Duboko u sebi, tamo gde su tama i istina bile pokopane, Dom
je znao: Majk O’Mali, koji je u Meksiĉkom zalivu posedovao male
ribarske brodiće za iznajmljivanje, ĉovek koji nije hteo da upotrebi ĉak ni
vazdušnu pušku da otera kuniće iz svoje bašte, jednom je dobio nareĊenje
da ubije nekoga i to je uĉinio. Osim toga, tamo negde postoji snimak tog
zloĉina.
bilja
Starac je zgrabio Doma za ruku, ali mu je malo snage preostalo.
„Nakon što je Katja pobegla odnevši snimak, Dome, pustio sam ih da misle
da ga ja još imam. Ali to je bio veliki, opasan blef, i sada...“
Poslednja reĉ se završila još jednim davljeniĉkim kašljem. Kiseonik
je zašištao, a u grudima mu je zaklokotalo. „Bolje bi ti bilo da moliš tog
tvog boga da Katja Orlova nije odavno mrtva, jer samo ona stvarno zna
gde je film. Ti i Raj morate da je naĊete i da ga vratite, i to brzo. Dokaţite
im da imate snimak i to će vam biti ţivotno osiguranje, kao što je bilo i
meni.“ Koga si ubio, tata? To pitanje se nametalo, ali iz nekog blesavog
razloga, reĉi su bile zbrkane i nepovezane i Dom nije mogao da ih izusti.
Ako bi ih izgovorio naglas, postale bi stvarne, a on još nije bio spreman za
to.
„Uporno govoriš oni“, reĉe umesto toga. „Ko su to oni, ti ljudi što su
te naterali da...“
Ubiješ.
Starac odmahnu glavom, gotovo išĉupavši cevĉicu za kiseonik.
„Pojedinosti ĉuvam dok ne doĊe Raj, pošto je to duga i ruţna priĉa, a jedva
da je ostalo ţivota u meni da je naposletku ispriĉam. I Raj će razumeti,
znaće šta vam je ĉiniti. Pozovi ga ponovo, Dome.“
„Zašto ne moţeš bar jednom da mi veruješ, da se osloniš na mene?
Ne ţivim pod prokletim staklenim zvonom, znam kako se rešavaju
stvari...“ Dom je duboko udahnuo, zatim izdahnuo, pa spustio i smekšao
glas. „Pozvaću ga ponovo, tata, obećavam, samo mislim da neće stići ovde
na vreme.“
Starac Domu uputi takav osmeh da mu se duša sledila, a zatim
klimnu glavom, prihvativši istinu. „Dobro onda“, prošapta, grla punog
gustog šlajma. „Sve je poĉelo s Katjom Orlovom i oltarom od kostiju, ali
se završilo ubistvom.“
Ponovo se nasmejao, takvim uţasnim smehom kakav ne bi trebalo da
dopre iz ljudskih usta. „I to ne bilo kakvim, već odreĊenim ubistvom.
Velikim ubistvom."
Dom je pošao da izvadi brojanicu iz dţepa, ali ju je ostavio. Umesto
toga uzeo je oca za ruku, i ovog puta ĉovek na samrti dozvolio mu je da je
drţi.
„Kakvim velikim ubistvom?“, upitao je.
I otac mu ispriĉa.
bilja

Nešto je lupilo u hodniku i otac Dom se trgao. Ali to beše samo

deţurni bolniĉar koji je gurao kolica krcata posluţavnicima od ruĉka, i to,
sudeći po mirisu, brokula i piletine. Odoleo je porivu da povrati.
Ponovo se okrenuo prema krevetu. Otac je trenutno spavao, do te
mere mirno da se Dom pitao da nije upao u komu.
Bacio je pogled na oĉeve šake koje su mlitavo leţale sa strane, na
staraĉke pege, nabrekle vene, zglobove tek malo iskrivljene i oteĉene od
artritisa. Video je kako te šake podiţu pušku, oĉeve oĉi u ravni s nišanom.
Zaĉuo je pucanj i video kako metak probija kroz meso i kost, i krv. Toliko
krvi...
„Ne, nisi mogao to da uradiš“, rekao je naglas, ali starac nije
odgovorio. Ĉak i da jeste, pomisli Dom, samo bi mu se rugao što nije
dovoljno muškarac da podnese istinu.
Istinu da mu je otac ĉudovište.
Zurio je u opušteno lice još jedan tren, a zatim obavio epitrahilj oko
vrata, napravio znak krsta svetim uljem i pomazao oĉevo ĉelo, izvršivši
obred poslednjeg oprosta grehova. Oprost grehova Majkla O’Malija,
uprkos tome što on sam nije ţeleo da mu bude oprošteno.
Taj ĉin i te reĉi, bio je svestan Dom, bile su izgovorene samo za
njega.
Kad je završio, zastao je na trenutak, a onda se nagnuo i poljubio oca
u upali obraz, upitavši to bezdušno lice: „Ko si ti?“
U hodniku je zapucketao interfon, pozivajući izvesnog doktora
Edlera da se javi na radiologiju. Dom je seo na stolicu pored oĉevog
kreveta i naslonio se laktovima na raširena kolena. Premetao je brojanicu
meĊu prstima, ali u njemu ne beše nikakvih molitvi. Spopade ga iznenadni
uţasavajući strah da nikad više neće moći da se moli.
Nije znao koliko je tako sedeo, ali je iznenada postao svestan da je
nešto u sobi drugaĉije. Aparati su i dalje pištali, kiseonik je šištao, ali je
nekako bilo tiše. Praznije.
Trgnuo se. „Tata?“, pozva ga, a znao je i pre nego što je pogledao da
oca više nema. Narednog trena aparati stigoše stvarnost i ravnomerni zvuci
bilja
pretvoriše se u piskavu uzbunu.
Moţda je Dom još pet sekundi netremice gledao u ljušturu onoga što
je nekad bio Majkl O’Mali. Zatim je skoĉio na noge i istrĉao iz sobe.
Stajao je nasred hodnika, dok su doktori i sestre jurili kraj njega, a
interfon oglašavao: „Hitna reanimacija! Hitna reanimacija!“ Srce mu je
tuklo kao ludo, ali se već osećao budalasto. Beţao je od fantoma.
U roku od nekoliko trenutaka hodnik se ispraznio i on ostade sam.
Rukama je protrljao lice. Oĉi su ga pekle, ali nije mogao da plaĉe.
Lift se otvorio i iz njega izaĊe deţurni, gurajući prazna bolniĉka
kolica, a za njim i jedna ţena. Nosila je zeleni hirurški mantil iz ĉijeg
dţepa je visio stetoskop i imala je...
Crvenu kosu i bila neverovatno lepa.
Na trenutak im se pogledi sretoše, a zatim se ona okrenu i ode do
sestre za prijemnim pultom. Uzela je neki karton i, iako je izgledalo kao da
ga ĉita, Dom je osetio kako iz nje zraĉi energija nalik elektriĉnom
praţnjenju, a ta energija bila je usmerena ka njemu.
Deţurni se isprva takoĊe zaustavio kod prijemnog pulta, ali je potom
nastavio da gura kolica niz hodnik i nestao iza ugla. Domov pogled pratio
ga je nakratko, a kad se ponovo osvrnuo oko sebe, video je da mu prilazi
ţena u zelenom mantilu.
Gurnula je ruku u dţep, onaj u kom nije bio stetoskop, i nasmešila se.
Dom se okrenuo i poţurio za ĉovekom s kolicima, dok su mu oĉeve
reĉi upozorenja odzvanjale u glavi... Smetnja... ona ima osmeh ubice...
mogao bi isto tako biti i metak u glavu.
Ipak, ne bi se valjda usudila da ga ubije ovde, pred svedocima?
Zašao je za ugao, a koţni Ċonovi svešteniĉkih cipela klizali su se po
ulaštenom linoleumu. Spazio je plavi znak iznad toaleta i šmugnuo unutra.
Bio je to toalet za jednu osobu: jedna klozetska šolja, jedan umivaonik.
Zakljuĉao je vrata, a zatim proverio kvaku da se uveri da se ne
otvara. Naslonio se na zid ruku opuštenih niz telo. Grudi su mu se
nadimale. Naĉuljio je uši ne bi li uhvatio bilo kakav zvuk u hodniku, ali
sve što je ĉuo bilo je sopstveno hrapavo dahtanje.
Ĉekao je, ĉinilo se, ĉitavu veĉnost, a onda prišao lavabou i vodom
ispljuskao lice.
bilja
Zurio je u isto to lice koje je gledao i jutros dok se brijao. SmeĊa
kosa, smeĊe oĉi. Popriliĉno obiĉno lice, uistinu, ako se izuzmu te
besmisleno duboke rupice na obrazima, koje je oduvek mrzeo, zato što im
je bilo mesto na obrazima neke navijaĉice, a ne na muškom licu. Momci bi
trebalo da budu ĉvrsti i grubi, bez rupica, ĉak i sveštenici.
Kvaka je zaĉegrtala, a Dom se sledio i prestao da diše. Zvuk se
ponovio, ali ko god da se nalazio s druge strane, nije ni pokucao ni pozvao.
Tišina se razvukla, a onda je Dom zaĉuo kako se koraci udaljavaju.
Uhvatio se za umivaonik obema rukama i nagnuo se nad njim, ĉvrsto
stisnutih kapaka. Otac mu je mrtav. Majkl O’Mali je mrtav, s tim što nikad
nije ni bilo Majkla O’Malija. Taj ĉovek je iluzija, laţ. Ili su njegove reĉi na
samrti bile laţ. Jedno ili drugo, jer te dve stvarnosti nisu mogle
istovremeno da postoje u ovom univerzumu.
Veliko ubistvo.
Dom izvadi telefon iz dţepa i otkuca bratovljev broj mobilnog,
koristeĉi se brzim biranjem, moleći se, moleći se da se opet ne ukljuĉi
govorna pošta. Zadugo, tokom beskrajnih muĉnih sekundi ĉula se samo
mrtva tišina, a onda Dom zaĉu zvonjenje.
Hajde, Raj. Hajde, ĉoveĉe... Raj će znati šta treba da rade. Moţda je
njihov stari bio u pravu, moţda Dom nagonski nije shvatao zlo, ali njegov
brat jeste. Raj O’Mali ţiveo je s tim već godinama, u vrlo liĉnom i bliskom
odnosu.
Telefon je zvonio i zvonio. Milostivi boţe na nebesima, molim te...
Zvonjava je naglo prestala i Dom se umalo spustio na pod od
olakšanja. MeĊutim, kad se ukljuĉio kompjuterski glas, prekinuo je vezu.
Zamalo da uradi nešto krajnje glupo. Raju je trebalo da se kaţe,
trebalo ga je upozoriti, ali ne ovako. Zar mobilni telefoni nisu nešto poput
primopredajnika? Svako moţe da ih prisluškuje.
Dakle, misli glavom, Dome. Misli...
Nije mogao doveka da ostane zakljuĉan u tom klozetu. Zaĉuo je
duboke glasove i grubi smeh u hodniku. Prišao je vratima, otkijuĉao ih i
širom otvorio. Mladić s nogom u gipsu do kuka napuštao je bolnicu,
okruţen buĉnom grupom uniformisanih policajaca. Bili su to snagatori
ţilavog izgleda, s pištoljima na bedrima.
Otac Dom im se pridruţi.
bilja
Blok dalje od bolnice nalazio se irski pab koji je bio omiljeno stecište
ekipa hitne pomoći po završetku smene u bolnici. Barmen je izvio obrve
spazivši beli okovratnik, ali je Domu rasitnio novĉanicu od dvadeset dolara
i pokazao na telefon u hodniku koji je vodio do kuhinje, pored toaleta.
Tamo je bilo mraĉno i smrdelo je na ustajalo pivo i mast, ali Dom je
to jedva primećivao. Ukucao je bratovljev kućni broj. Nije oĉekivao da će
Raj biti tamo i javiti se, ali to je bio fiksni telefon sa sekretaricom. Da li je
to sigurnije od mobilnog telefona? Nije bilo vaţno. Raja je trebalo
upozoriti.
Dok je slušao zvonjavu s druge strane ţice, prešao je rukom preko
lica i osetio da je mokro od suza.
I tada je zaĉuo Rajev glas, grub i neposredan: „Ostavite poruku.“
Dom je ĉvršće stisnuo slušalicu. IzmeĊu otkucaja srca zaĉuo je
zvuĉni signal sekretarice.
„Raj? Zovem zbog tate. Umro je i...“ Dom je prigušio jecaje pa
pritisnuo ĉelo donjim delom dlana, pokušavajući da se sabere. Odrastao si
ĉovek, za ime boţje, a i sin Majkla O’Malija, tako da bi stvarno trebalo da
budeš malo ĉvršći.
Duboko je udahnuo, pa polako izdahnuo. Da, tako je već bolje.
Zaĉuo je kako se vrata iza njega otvaraju i zatvaraju, pa oštre udarce štikli
o pod od svibovine. Trgao se. Isprva je video samo tanke potpetice, a zatim
i odsjaj crvene kose.
Ispustio je slušalicu. Klatila se i udarala o zid, ali zvuk koji je
proizvodila nije nadjaĉao lupanje njegovog srca. Posmatrao je ţenu kako
izlazi iz senke. To nije bila doktorka iz bolnice; ova ţena bila je starija i ne
tako lepa. Pomislio je da će povratiti od olakšanja.
Ţena proĊe pored njega, niĉim ne pokazujući da ga je primetila.
Obrisao je oznojeni dlan o nogavicu i podigao slušalicu.
„Raj?“
bilja

Vašington, Okrug Kolumbija

Dva muškarca u markiranoj odeći i cipelama izraĊenim po

narudţbini brzo preĊoše ulicu van pešaĉkog prelaza, kako ne bi naleteli
pravo na njega na uskom trotoaru. Raj O’Mali im je graciozno mahnuo, a
onda se u sebi nasmejao dok je posmatrao dvojicu u odelima kako se
dvoume da li da mu otpozdrave ili da pobegnu.
Znao je da izgleda zastrašujuće do krajnjih granica, da deluje kao
opasan momak s tom dugom kosom i tetovaţama, u crnoj koţnoj
bajkerskoj jakni. Ovaj deo Kolumbija Hajtsa već godinama je flertovao s
novogradnjom, ali su se dovoljno uporna gnezda kriminala i siromaštva
odrţala, tako da je na koktelima glavna tema razgovora bila kako nabaviti
dozvolu za nošenje oruţja.
Dok je Raj zalazio za ugao, zaĉuo je kašljucanje i štucanje motora
koji mu je prilazio otpozadi i kome je oĉajniĉki bilo potrebno štelovanje.
Tek je padao sumrak i on se zaustavio ispod lampiona da izvadi paklicu
cigareta i jeftini upaljaĉ iz dţepa jakne. Nije pušio, ali je ritual zastajanja
da bi se zapalila cigareta bio dobar naĉin da se malo izvidi situacija a da to
ne bude oĉigledno.
Bolešljivi motor, kako je zapazio, nalazio se pod haubom malog
crvenog kombija na ĉijim je stranama belim slovima pisalo PICERIJA
ĐOVANI. Kombi je prošao pored njega brekćući i zaustavio se pored
hidranta. Iz njega izaĊe klinac s kosom koja je u šiljcima štrĉala uvis, s
pirsingom u nosu, noseći jednu od onih termo-posuda koje bi trebalo da
oĉuvaju toplotu pice, ali su je umesto toga ĉinile gnjecavom.
Raj je posmatrao kako se klinac penje uza stepenice i zvoni na vrata
kuće od tamnog kamena, a onda je bacio cigaretu u slivnik i prešao ulicu.
Sa isturenog prozora njegove dugaĉke kuće iz doba kraljice Ane sijala je
lampa, ali samo je tako bila podešena. Nikoga nije bilo unutra da ga doĉeka
kad doĊe kući.
Ušao je gazeći hrpu neţeljene pošte i flajera koji su se nakupili ispod
proreza ulaznih vrata. Iskljuĉio je alarm i otišao u dnevnu sobu, skinuo
bilja

koţnu jaknu i bacio je na koţni dvosed.

Valter P999 bio mu je zataknut za pojas iza leĊa u gangsterskom
stilu, pa ga je izvadio i poloţio na gvoţĊem okovani kovĉeg koji je koristio
kao stoĉić za kafu. Kovĉeg je bio poklon glavne balerine s kojom se
zabavljao i ţiveo neko vreme, sve dok joj nije dosadilo da budu razdvojeni
tokom dugih perioda, kao i to što nije znala gde je i šta radi, ili da li će se
nalaziti na obdukcionom stolu u mrtvaĉnici kad ga sledeći put vidi.
Seo je na kovĉeg i razvezao cokule. Imale su ĉeliĉno ojaĉanje na
prednjem delu i jedan udarac njima mogao bi da napravi nekome rupu u
rebrima ili glavi, ali su zbog toga bile Ċavolski teške. Prijalo mu je da ih
skine. Bos je otabanao do kuhinje i napravio sebi veoma jak i hladan
martini. Nikad nije pio na poslu, ali kod kuće je voleo da se strese dok mu
ledeni dţin nagriza ţdrelo.
Podigao je noge i pustio Stena Geca na stereo-ureĊaju; martini je već
dopola nestao kad je primetio treperavu crvenu lampicu na telefonskoj
sekretarici.
Saĉekao je da poslednje prodorne note pesme Body and Soul utihnu,
a onda je ustao i otišao do starinskog stola od mahagonija iz doba Dikensa,
okrenutog prema velikom balkonu. Kroz sve mraĉniji sumrak video je
prvog suseda kako pokušava da prkosi zakonima fizike, uglavljujući svog
terenca na parking kome je nedostajalo desetak centimetara širine za
uspešno sprovoĊenje tog poduhvata. Škotski ovĉar koji je ţiveo na uglu
izveo je vlasnika u šetnju. Posmatrao je kako ĉovek i pas idu od lampiona
do hidranta, pa zatim do toĉka kombija koji je raznosio picu. Njegova
devojka balerina je to zvala „ostavljanjem pišamaca“, i sećanje na to
izmamilo mu je osmeh.
Ispruţio je ruku, pritisnuo dugme za puštanje poruka i prazni glas
sekretarice reĉe: Imate jednu novu poruku. Ĉetvrtak, dvanaesti avgust,
šesnaest sati i pedeset minuta. A zatim je usledio glas njegovog brata,
dubok i napukao: „Raj?“
Jedina reĉ koju je pored te razaznao izmeĊu Domovih davljeniĉkih
jecaja bila je „umro“.
Tata?
Raju se steglo grlo, ali je odmahnuo glavom. Nema šanse da je tata.
Raj je za praznike bio kod kuće i stari nikad bolje nije izgledao. I dalje je

9
Marka pištolja. (prim. prev.)
bilja

tugovao za mamom, to da, i zbog toga što su usled pustošenja uragana Ajk
izgubili dom, ali osim toga... doĊavola, tog boţićnog jutra odigrali su i
basket - pa starac ga je maltene razbio!
Da nije došlo do nekakve nesreće? Udesa? Starac je voleo u ovo
doba godine da istera ĉamac u zaliv, moţda ga je zahvatio nalet olujnog
vetra...
Šta je rekla sekretarica? Dvanaesti avgust? To je bilo pre dva dana.
Hajde, ispljuni, Dome. Šta se, za ime boţje, dogodilo?
Zaĉuo je lupkanje, kao da je Dom ispustio slušalicu, a onda navalu
smeha, pa ĉukanje bilijarskih kugli. Brat je ponovo rekao „Raj?“, a onda se
ubacio mehaniĉki glas koji je zahtevao sedamdeset pet centi za još tri
minuta razgovora.
Zaĉuo je kako novĉiĉi upadaju u prorez, a nakon toga glas svog
brata, koji je sada zvuĉao uplašeno: „O boţe, Raj. Ova ţena je izašla iz
ţenskog toaleta i imala je crvenu kosu, a posle onoga što je tata rekao,
pomislih...“
Nastala je pauza toko koje je Dom nekoliko puta duboko udahnuo, a
onda mu naredne reĉi behu jasne i relativno mirne.
I dozlaboga ĉudne.
„Tata je imao infarkt, Raj. Tata je umro, i sada će se ustremiti na nas
zbog onoga što je on uradio. Zbog velikog ubistva.“
„Velikog ĉega?“, glasno upita Raj, ali već je virio napolje i
preĉešljavao ulicu dok je svaki delić njegovog bića bio na oprezu.
Zaĉuo je kako mu brat još jednom isprekidano hvata vazduh i
nastavlja: „Znam da nema smisla ovo što priĉam, ali ne mogu... ne preko
telefona. Moraš brzo da doĊeš ovamo, Raj, pa ću ti sve objasniti...“ Dom je
ispustio neki zvuk, kao da je poĉeo da se smeje, a onda se gotovo
zagrcnuo. „Mislim, reći ću ti šta mi je tata rekao, što nije dovoljno, ĉak ni
blizu. Ali za sada imaj na umu da tamo negde postoji neko ko će pokušati
da te ub...“
Raj pritisnu dugme za prekid, presekavši bratovljev bestelesni glas.
Kombi za dostavu pice.
Crveni kombi za dostavu pice, koji je išao za njim iza ugla, zaustavio
se pored hidranta pre više od pola sata.
bilja

Raj je poleteo glavom ka podu baš u trenu kada su se boĉna klizna

vrata kombija otvorila, a istureni prozor eksplodirao. Uzi, pomislio je dok
se kotrljao, a zatim zgrabio svoj valter s kovĉega i skoĉio na noge.
Naslonio se leĊima na unutrašnji zid sobe, tako da ne bude na liniji vatre s
ulice.
U kuhinji se razvaljena zadnja vrata otvoriše pod naletom ili
najvećeg stopala na svetu ili pravog-pravcatog ovna za razbijanje kapija.
Raj je došao do vratnica drţeći pištolj i ispraznio pola šarţera pucajući niz
hodnik. Još uzija je uzvratilo vatru kidajući zidove i nameštaj. Drvo se
cepalo u iverje, staklo lomilo u paramparĉad, malter se podigao u vazduh.
Ko god da su bili ovi momci, nisu bili nimalo suptilni. Uz to, bili su
profesionalci koji su polako koordinirali napad: opkolili su kuću, isekli
svaki Put za beg, udarili jako i brzo i planirali da nestanu pre nego što se
pojavi policija. To je znaĉilo da ima minut-dva pre nego što ga napadnu
svim sredstvima. Raj je imao još dva šarţera u unutrašnjem dţepu jakne,
ali mu je trebalo više municije i još jedan pištolj.
Nacrt njegove male kuće bio je jednostavan. Prednja vrata vodila su
u malo predsoblje sa stepeništem ka spratu i dugom i uskom hodniku koji
se protezao do kuhinje. Levo su se nalazile dnevna soba i trpezarija,
razdvojene kliznim vratima. Gore se nalazila velika spavaća soba i
kupatilo. Imao je i podrum, ali jedini put do njega bio je iz kuhinje, u kojoj
su već bili loši momci, a i ovako i onako, to je bio ćorsokak.
Nije imao kuda da pobegne, nigde da se sakrije, a brzo mu je
ponestajalo vremena.
Raj je municiju i drugo oruţje, ukljuĉujući i pumparicu dvanaesticu,
drţao u zidnom sefu iza oplate pored kamina u dnevnoj sobi. Ostatak
šarţera mahom je ispraznio u hodniku, a onda se bacio i otkotrljao pored
otvorenih vrata. Otpuzio je po podu u stilu komandosa i usput pokupio
jaknu. Nabio je novi šarţer u pištolj i iznova otvorio vatru. Oni su uzvratili
pucnjavu, koja je i dalje dolazila iz kuhinje. Usporio ih je, ali ih nije
zaustavio. Smaknuo je zidnu oplatu i okrenuo brojĉanik na sefu. Jedva da
je dva minuta prošlo otkad su razneli prozor i razvalili zadnja vrata, pa ipak
je naĉuljio uši ne bi li ĉuo udaljeno cviljenje sirena. Sistem za reagovanje u
vanrednim situacijama dosad bi trebalo da bude preplavljen pozivima. Pa
gde su onda ti prokleti panduri?
Brava je kliknula i sef se otvorio. Posegao je za ruĉkom, širom
otvorio vratanca...
bilja

Sranje.
Raju se utroba skupila u pesnicu od straha. Puške i municija su
nestali. Na njihovom mestu nalazila su se dva paketa veliĉine cigle, puna
belog praška umotanog u providnu plastiku. Moglo se raditi o šećeru u
prahu ili brašnu, ali Raj nije tako mislio. Sigurno je gledao u šest
kilograma prvoklasnog heroina.
Isuse! Ko su ti momci? Premostili su njegov vrhunski bezbednosni
sistem, ukrali mu oruţje i podmetnuli heroin u zakljuĉani sef, a onda
napravili scenu koja izgleda kao da je primopredaja velike pošiljke droge
pošla po zlu. Znao je da se sada neće pojaviti vašingtonska policija. Ko
god da su ti momci bili, imali su izvanredne veze. Verovatno federalci. A
ova operacija biće potpuno izostavljena iz zvaniĉnih izveštaja.
Zaĉuo je kretanje koje je dopiralo iz kuhinje, škripanje gumenih
Ċonova po ploĉicama, metalno škljocanje oruţja pri repetiranju. Tamo ih je
trojica, mislio je, moţda i ĉetvorica. Pretpostavio je da ih je još dvojica koji
ĉekaju na ulici, pored kombija za pice, u sluĉaju da se nekim ĉudom ţiv
probije napolje kroz prednja vrata.
Polica s knjigama zaklanjala je drugu stranu kamina. Raj skoĉi na
noge, okrenu se oko sebe i pribi uza zid. Sada je imao policu s knjigama
izmeĊu sebe i ma ĉega što bi se iz kuhinje ustremilo na njega, mada se nije
mogao nadati da će nekoliko centimetara orahovine i hartije u povezu
zaustaviti devetsto pedeset metaka u minutu, koliko uzi moţe da saspe.
Na tom mestu je takoĊe bio ranjiv i s ulice. Makar su prvi pucnji kroz
prozor razneli lampu, tako da je soba bila u mraku, ako se ne raĉuna crvena
lampica na telefonskoj sekretarici. Oĉajniĉki je morao da sasluša ostatak
Domove poruke.
Tataje umro i sada će se ustremiti na nas, zbog onoga štoje on uĉinio.
Krenuće, sranje - već su bili tu. I ranije se nalazio u sosu, ali ne
ovakom.
Napunio je pištolj, uperio ga kroz procep otvorenih vrata, širine dve
pesnice, i treptanjem oterao znoj s oĉiju.

Galveston, Teksas
bilja

U isto vreme, u spokojnoj tišini Crkve Svetog srca, otac Dom ĉekao
je da ĉuje ispovedi. Sedeo je iza debele zavese od ljubiĉastog somota, u
ispovedaonici u kojoj je bilo mraĉno kao u ormaru. Bio je izgubljen i
potpuno prazan. Ĉak više nije osećao ni strah, ali je pretpostavio da je to
zato što ljudska psiha samo odreĊeno vreme moţe ţiveti na emocionalnoj
oštrici noţa.
Razmišljao je o bekstvu, o nestajanju, ali nije znao kako bi to izveo;
osim toga, imao je i obaveze, duţnosti. Sveštenik ne moţe da napusti svoje
stado, isto kao što otac i muţ ne moţe da ostavi porodicu. Tako je on
nastavio sa svojim ţivotom. Sahranio je oca, odrţavao mise, krstio bebe,
išĉitavao molitvenik i pokušavao da se moli. I gde god bi pogledao, svaki
put kad bi se osvrnuo, uĉinilo mu se da vidi neku crvenokosu ţenu. Ĉak je
i ţena u kapeli imala riĊu kosu, mada je njena boja verovatno poticala iz
boĉice pošto je imala najmanje šezdeset godina. Ko je mogao pretpostaviti
da ima toliko crvenokosih u Galvestonu?
Ĉuo je udaljeno zvonjenje telefona u parohijskoj kući, a zatim je
usledila tišina. Nešto nije bilo kako treba. Previše je bilo tiho. Već neko
vreme niko nije ušao u ispovedaonicu i nije se opaţao nikakav pokret u
crkvenom brodu, kao što se nisu ĉuli ni glasovi. Gde su turisti? Uvek su
dolazili u to doba veĉeri, privuĉeni zalazećim suncem, koje je ĉuveni
ogromni beli luk crkvene kupole pretvaralo u bleštavoruţiĉast.
Razmaknuo je ljubiĉastu somotsku zavesu da proviri napolje. Nigde
nikog. Tada pokret kraj ograde oltara privuĉe njegovu paţnju i srce mu
poskoĉi. Neka ţena u svetloţutoj letnjoj haljini, sa slamenim šeširom
širokog oboda, kleknu i prekrsti se. Kosa joj beše tamnosmeĊa, a ne riĊa,
ali on se *pak oseti glupavo.
Pustio je da zavesa opet padne na mesto, ali se strah vratio, kao
udarac pesnicom u stomak.
Zašto je crkva iznenada postala tako tiha, tako prazna? Nešto nije
bilo u redu...
Vrata ispovedaonice s leve strane otvoriše se uz škripanje, uĉinivši
da sav uzdrhti. Ĉuo je šuštanje odeće, šum udahnutog vazduha. Osetio je
miris jasmina, slab i sladak.
„Blagoslovi me, oĉe, jer sam zgrešila. Moja poslednja ispoved... ili
bolje da kaţem moja poslednja prava ispoved, u crkvi, u boţjem prisustvu,
bila je davno, pre mnogo vremena."
bilja

Ţenin glas, spušten i tih, zvuĉao je tako neodoljivo da se okrenuo da

je pogleda kroz rešetkastu pregradu, ali nije uspeo da joj vidi lice, samo
šešir i oblak duge, tamne kose, pa reĉe sebi: U redu je, bićeš dobro.
„Naš Gospod je svuda“, uzvrati on, „ne samo u hramu. Ipak, siguran
sam da mu je milo što ste ovde.“
Klimnula je glavom, a usne joj se razdvojiše pri mekom uzdahu.
„Oh, oĉe, vi ste toliko u pravu. Vreme je zemaljski koncept, a Bog je
uistinu svuda. On sve vidi. Zato pretpostavljam da je ono što zaista ţelim
da saznam odgovor na pitanje hoće li on oprostiti svaki greh? Ĉak i one
uţasne? Pod uslovom, naravno, da je devojci dovoljno ţao.“
„Da li bih po ovako lepoj letnjoj veĉeri sedeo u ovoj zagušljivoj i
mraĉnoj kutiji da ne verujem u boţju milost?“
Smeh joj je bio oĉaravajući, mek, ali nešto je u njemu imalo prizvuk
neiskrenosti, kao da je za nju predstavljao deo nekakve igre, komada koji
treba odglumiti - i tad je shvatio da nije dobro, ali ni najmanje. Znao je to
instinktivno sve vreme.
Sasvim se umirio. Osećao je njenu jaĉinu, osetio udar svake
pojedinaĉne reĉi kada je rekla: „Imam krv na svojim rukama.“
„Nemoj me ubiti.“
„Kada sam prvi put ubila za njega“, nastavi ona kao da on ništa nije
rekao, „upotrebila sam noţ, i nastao je veliki nered. Krv, krv je bila svuda,
a kasnije sam mu pokazala krvave mrlje na mojoj koţi, da zna šta sam
spremna za njega da uĉinim, dokle mogu da idem, kako ću ubijati za njega.
Mislim da ga je to šokiralo, ali mu se takoĊe i dopalo. To ga je uzbudilo.“
Vrela ţuĉ popela se Domu u grlo. „Slušaj me. Ne moraš ovo da radiš.“
„Zapravo moram. Zaista, zaista moram. Nikad pre nisam ubila sveštenika i
pitam se kako to izgleda." Uzdahnula je. „Ti znaš zašto sam došla, oĉe. Daj
mi film i obećavam ti da ću te pustiti da ţiviš.“
Laţljivica.
„Zar si ti zaostala?“ Dom se ĉudio sebi kako je u tom trenutku
zazvuĉao smireno. „Sve dok je film u mom posedu, ne moţeš ništa da mi
uradiš. U ovom ĉasu skriven je na sigurnom, ali, ako se išta dogodi mom
bratu ili meni...“
„Da, da“, uzvrati ona, ovog puta s nestrpljenjem. „Znam kako to ide.
Ali stvar je u tome, oĉe, što ne mislim da ga stvarno imaš. Zapanjujuće,
znam - ti si sveštenik i govoriš toliko istina, baš ovde, u crkvi, u prisustvu
bilja

Boga. Ali onda, neki od vas su poznati po tome što obljubljuju male
oltarske deĉake u prisustvu Boga. Dakle, šta su laţ ili dve spram toga?“
Dom je toliko snaţno stegao šake da je u zglavcima osetio pulsiranje
bila. Morao je da je ubedi da ima prokleti snimak - mora, ili će umreti.
„U redu, dakle, ne veruješ mi, ali šta ako grešiš? Moţeš li zaista
priuštiti sebi da rizikuješ? Zamisli da se taj film beskonaĉno vrti na svakoj
televizijskoj stanici širom zemlje. Taj ĉovek za kog radiš, za kog ubijaš -
time bi bio uništen. A onda bi on uništio tebe.“
Ćutala je i on u njoj oseti zlo poput otrovnog oblaka. Jedina doktrina
njegove vere u koju je uvek imao muke da poveruje bilo je postojanje
Ċavola, sve do sada.
„Da li ti verujem?“, poĉela je da pevuši. „Ili ti ne verujem? Verujem
ti, ne verujem ti... Zakuni mi se da ga imaš, i poverovaću ti. Ali samo ako
se zakuneš u patnje svoje besmrtne duše.“
Uradi to, Dome. Hajde, ĉoveĉe, ţeliš da ţiviš, zar ne?
Osetio je njenu kretnju i podigao glavu. Ugledao je ruku koja se
podiţe i oštro udahnuo, ali je u sledećem trenutku shvatio da je to što drţi u
šaci, šta god to bilo, premalo da bude pištolj.
Dom zaĉu klik i najednom glas njegovog oca ispuni ispovedaonicu.
„Bolje bi ti bilo da moliš tog tvog boga da Katja Orlova nije odavno mrtva,
jer samo ona stvarno zna gde je film. Ti i Raj morate da je naĊete i da ga
vratite, i to brzo.“
Iskljuĉila je magnetofon i proizvela jezikom zvuk razoĉaranja. „Ti si
zao ĉovek, oĉe, kad mi tako kvariš zabavu. Vidiš, postavila sam bubicu u
bolniĉkoj sobi tvog oca. Zapravo, jednu vrlo dobru, pravo remek-delo, i
snimila sam svaku reĉ njegove ispovedi, tako da oĉito sve vreme znam da
nikada nisi posedovao film.“
Ponovo se nasmejala i Dom nije mogao da shvati kako tako umilan
zvuk moţe dopreti iz toliko izopaĉenog srca. „Htela sam da vidim mogu li
sveštenika navesti da se zakune u veliku, masnu laţ i da ugrozi svoju
besmrtnu dušu baš kad treba da umre, ali ti to ne bi uradio, zar ne? Kakvo
razoĉaranje.“
Izveštaĉeno je uzdahnula i vratila ruku u krilo. „Kakvo razoĉaranje.
Zasto, skoro da si nestao i uništio mi dan, oĉe, a ono što me muĉi jeste
sledeće - da li stvarno veruješ da je Bog tolika pristalica pravila? Hoću da
kaţem, zar ne misliš da, kad dospeš pred Bisernu kapiju, moţeš naprosto
bilja

da objasniš postojanje oiakšavajućih okolnosti? Ne? Pa, sada ćeš barem

znati, ako se naĊeš u raju kada te ubijem, da si to i zasluţio.“
Video ju je kroz rešetkastu pregradu, zapazio njene usne rumene kao
krv kako se pokreću dok izgovara poznate reĉi kratke molitve pokajanja:
„Oh, moj boţe, iskreno mi je ţao što sam te uvredila...“
Primeti kako joj se ruka još jednom podiţe, a zatim ugleda pištolj.

Vašington, Okrug Kolumbija

Došli su hodnikom iz kuhinje, kao jedinica, pokrivajući jedan

drugog, spremajući polje vatre. Ipak, jedan od njih moraće prvi da proĊe
kroz ta vrata i Raj će ga tada ubiti. Znao je da će izgubiti ţivot, ali nipošto
nije nameravao da umre sam.
Vreme se usporilo, kao što se uvek dešava u najzgusnutijem delu
pucnjave, kad se jedna sekunda ĉini kao ĉitav ţivot, a svaka pojedinost je
kao ugravirana u staklu. Video je njihanje zavese na povetarcu koji je
dopirao kroz razneti prozor, i ĉuo škripu podne daske u hodniku.
Slomljeno staklo na polici iznad njegove glave zveckalo je tu gde je palo.
Zaţmirkao je gledajući gore i video...
Ruĉnu bombu.
Smestio ju je na najvišu policu za knjige, odmah do paprati u saksiji -
suvenir iz njegove prve operacije u Avganistanu, sovjetske izrade, staru
najmanje dvadeset godina. Je lijoš ţiva?
Prvi momak nahrupio je u sobu. Raj ga ustreli izmeĊu oĉiju. Istegao
se da dohvati ruĉnu bombu, ispaljujući kišu metaka u hodnik. Izvukao je
zubima udarnu iglu, ali je zadrţao palac na sigurnosnoj kapici.
Drugi momak krenuo je kroz vrata, a cev njegovog uzija ga je
najavila, šireći vatreni luk. Raj se bacio na pod ka prozoru. Meci su
zviţdali svud oko njega; izgledalo je da se ĉitav svet raspada u srĉu, iverje i
metalne opiljke. Pustio je sigurnosnu kapicu i brojao, hiljadu, dve hiljade...
Hitnuo je ruĉnu bombu postrance, video da je udarila o pod i
otkotrljala se. Bacio se luĉno preko stola, zgrabivši sekretaricu jednom
rukom, a ispaljujući metke ka vratima drugom.
Potom je skoĉio na noge kroz ono što je ostalo od isturenog prozora,
baš u momentu kad je soba iza njega eksplodirala u vatri, dimu i
šrapnelima koji su poleteli na sve strane.
bilja

Raj je snaţno tresnuo o tlo. Onaj klinja sa zašiljenom kosom pojavio

se iza kombija za dostavu pica, pucajući iz još jednog prokletog uzija. Raj
je ţestoko uzvratio paljbu i - posrećilo mu se. Klinac se okrenuo oko sebe
u sumanutoj pirueti, a krv je šiknula iz njegovog vrata.
Dok se podizao na noge, Raj uhvati pokret krajiĉkom oka. Neki
krupni tip s kratko podšišanom plavom kosom i poluatomatskom puškom
kretao se izmedu dva parkirana automobila. Raj je otvorio vatru i pucao
dok nategnuti udaraĉ njegovog pištolja nije škljocnuo o praznu komoru i
krupni momak pao mrtav, beţivotno viseći preko haube belog „prijusa“.
Auto-alarmi su pištali dok je Raj trĉao preko ulice po slomljenom
staklu prozorskih okana prema kombiju za isporuku pica, zaradivši mnoge
posekotine na bosim stopalima.
U bravi dostavnog kombija i dalje je stajao kljuĉ. Odvozeći se, Raj
pogleda nazad u ono što je ostalo od mesta koje je nazivao domom
poslednjih pet godina.
Prokletstvo. Voleo je tu kućicu.
Vozio se kombijem šest blokova do garaţe, ostavio ga i pronašao
„kadilak sevilju“ iz 1982, automobil dovoljno star da ga pokrene
prevezivanjem ţica, bez aktiviranja još nekog alarma. Ĉetrdeset minuta
kasnije napustio je auto-put i uputio se seoskim drumom ka brdima
Zapadne Virdţinije. Morao je da se spusti u Galveston, morao da sazna šta
se dovraga dešava, ali je najpre morao da se skloni s vidika.
Bacio je pogled na telefonsku sekretaricu koja je bila pored njega na
suvozaĉevom sedištu.
Dome, pomisli. Molio se da mu je brat još ţiv.

Galveston, Teksas

Otac Dom bacio se u skoku iz ispovedaonice. Ĉuo je praskavu buku i

osetio ubod, kao lak i brz udarac krajem biĉa po glavi, postrance.
Pokušao je da ustane, da pobegne, ali mu se ljubiĉasta somotska
zavesa ispovedaonice obmotala oko nogu. Šutirao ju je, uvijao se, ali nije
mogao da se oslobodi. Ĉuo je devojĉin smeh i ĉekao još jedan metak koji
će ga pogoditi i usmrtiti.
Divlje je šĉepao zavesu rukama. Zaĉuo zvuk cepanja i oslobodio se.
Potrĉao je niz brod puste crkve, prema visokim drvenim vratima koja nije
bilja

trebalo da budu zatvorena, ali su bila.

Devojĉin glas odjekivao je ogromnim, zasvoĊenim prostorom. „Sva
su zakljuĉana, oĉe. Nema izlaza, ali gore, gore, gore i pravo u nebo... ili
ipak ne, kako se već moţe desiti.“
Dom je trĉao izmeĊu klupa u boĉnu kapelu sa stalaţama za goruće
zavetne sveće i bacio se na vrata koja su vodila u sakristiju.
„Ne moţeš ni kroz ta, oĉe. Kad kaţem da su sva zakljuĉana, mislim
na sva. U tom pogledu sam vrlo efikasna.“
Bio je u klopci pored malog oltara unutar kapele. Išla je ka njemu,
tonući i izrazanjajući iz senki koje su bacali visoki katedralni stubovi. Sada
je drţala pištolj uz bedro. Još nije mogao da joj vidi lice, samo te
nasmešene crvene usne.
„Kakvo si ti to ĉudovište?“
„Kakva zlobna primedba. Jednostavno se pogodilo da volim to što
radim. Većina ljudi mrzi svoj posao i zamišljam kako to doprinosi svim
vrstama grehova s kojima ti, kao sveštenik, moraš da se nosiš bez prava
ţalbe.“
Dom ju je posmatrao kako prilazi, a um mu je radio punom parom.
Osećao je kako mu krv teĉe niz vrat iz brazgotine na glavi i video kako
prska po mermernom podu.
„Dok sam ja“, reĉe ona, „ĉistunac u svemu što radim. Recimo, u
jebanju. I ubijanju.“
„Ĉekaj!“, zavapi Dom. „U redu, u redu, imaš pravo. Nemam film, ali
me to ĉini još manjom pretnjom, nikako većom. Hajde, ĉak i da
progovorim, ko bi mi verovao? Ne moraš ovo da radiš.“
Odmahnula je glavom. „Oĉe, oĉe. Ti naprosto ne shvataš, zar ne?
Ipak, slabići poput tebe nikad i ne shvate. Nije vaţno što si dobra osoba,
što ne zasluţuješ da umreš. Nikakva gomila tugaljivog cviljenja i
preklinjanja nikad ne zaustavlja ljude kao što sam ja. Neki drugi pištolj
ponekad da, ali kad razmislim, slabići nikad nemaju pištolje.“
Sada je gotovo stigla do njega, hodajući na visokim, tankim štiklama
kroz krv na podu. Dom je spazio njenu ruku koja se podiţe. Zgrabio je
teški bronzani svećnjak s oltara i hitnuo ga ka njenoj glavi.
Podigla je ruke da zaštiti lice. Cipele joj se okliznuše na krvi i ona se
uhvati za jednu od gvozdenih stalaţa sa svećama, da zaustavi pad. Slabe
police izviše se pod njenom teţinom i ona polete napred, pravo u red
bilja

upaljenih voštanica.
Dom pojuri. Gotovo da je prošao pored nje kad ĉu zvuk vatre koja je
buknula i krajiĉkom oka ugleda plamenove kako se razgorevaju.
Zaustaviše ga njeni krici, neartikulisani i jezivi. Okrenuo se i video
slameni šešir i smeĊu periku kako gore na podu pored nje. Više nije
vrištala, već se smejala. Kosa joj beše crvena poput priĉesnog vina.
Podigla je pištolj i uperila mu ga taĉno izmeĊu oĉiju. „Trebalo je da
nastaviš da beţiš.“
bilja

Severna Virdţinija

Raj O’Mali parkirao je kadilak uz ivicu puta i iskljuĉio motor.

Nalazio se toliko duboko u nenastanjenim predelima Virdţinije da je
mogao ĉuti jedino vetar kako huji kroz šiprag borova. Svetla prizemna
magla, poput stare sive ĉipke, promicala je kraj prozora, nošena vetrom.
Spustio je pogled na meraĉ goriva. Rezervoar, koji je jedva jednom
ĉetvrtinom bio pun kad je ukrao kola, sada je bio gotovo sasvim prazan.
Mogao je da doda benzin na sve duţi spisak stvari koje su mu bile
oĉajniĉki potrebne da se odrţi u ţivotu. U trenutku iskakanja kroz prozor,
kod sebe je u novĉaniku imao svega šezdeset tri dolara i nekoliko kreditnih
kartica, koje su trenutno bile beskorisne jer bi njihovo korišćenje bilo
jednako postavljanju ogromne svetleće zelene strelice nad njegovom
glavom.
Tata je umro i sada će se ustremiti na nas, zbog onog što je uĉinio.
Pa, zaista su došli, Dome. Samo, ko su, doĊavola, oni?
Raj ukljuĉi krovno svetlo i pogleda u telefonsku sekretaricu na
sedištu do njegovog. Barem je postojala rezervna baterija pa mu nije trebao
utikaĉ da ĉuje ostatak bratovljeve poruke. Ipak, prst mu je oklevao nad
tasterom za preslušavanje.
Tata je umro...
Raj oseti bol zbog oĉeve smrti, vreo i dubok, a Domov glas, dok je
iznova glasno izgovarao te reĉi, samo ga je pojaĉavao. No, to je moralo da
se obavi.
Pritisnuo je dugme i frenetiĉni bratovljev glas još jednom ispuni noć.
„Raj? Radi se o tati. Umro je i...“
Iskidani jecaj, drhtavo disanje. Zatim lupkanje ispuštene slušalice,
buka iz bara i operater koji se ubacuje, nakon ĉega sledi ona sumanutost u
vezi s nekom crvenokosom ţenom.
Još hrapavog disanja i onda: „Tata je imao srĉani udar, Raj. Tata je
umro i sada će se ustremiti na nas, zbog onog što je on uĉinio. Veliko
ubistvo. Znam da će ti zvuĉati besmisleno, ali ne mogu... ne preko telefona.
Moraš brzo da doĊeš ovamo, Raj, i ja ću ti sve objasniti - mislim, reći ću ti
ono što je meni tata ispriĉao, što nije dovoljno, ĉak ni pribliţno. Ali za sada
imaj na umu da su tamo moţda neki ljudi koji će pokušati da nas ubiju.
Moţda neka crvenokosa ţena... O boţe, znam koliko to zvuĉi sumanuto.
Ipak, da si ga ĉuo, da si se zagledao u njegove oĉi - plašio se za nas, Raj.
Bio je zaista prestravljen...“
Domov glas se izgubio, a onda je Raj ĉuo brata kako duboko udiše i
nastavlja: „Sam bog zna kada ĉeš ti ovo ĉuti, a do tada postoji šansa da će
mene već pronaći. Zato ću, ĉim spustim slušalicu, zapisati sve što je tata
rekao i ostaviti belešku u Lafitovom blagu. Za sada treba da znaš samo to
da je izvesna Katja Orlova napravila snimak onoga što je uradio. Bila je
profesionalac, iz Holivuda, i tata je rekao da je uhvatila sve, i njihova lica i
ostalo. MeĊutim, potom joj se izgubio svaki trag, a film je odnela sa
sobom. Prema tome, moramo da pronaĊemo tu Katju Orlovu, Raj, jer ako
je bilo šta od ovoga taĉno, onda je tata u pravu - taj snimak je jedino što
nas moţe odrţati u ţivotu.“
Još jedna pauza, a zatim se ponovo ĉuo Domov glas, dubok i
isprekidan: „Još nešto, Raj, znaš, za svaki sluĉaj... Vo...“
U tom trenutku je telefonska sekretarica zapištala, presekavši ga.
Nije bilo vaţno.
„Volim i ja tebe, Dome.“
Raj pritisnu oĉi prstima, kao da sva osećanja moţe da gurne natrag u
sebe, da ih sasvim potisne. Obuzeo ga je uţasan strah da je do sada i Dom
mrtav. Verovatno su napali parohijski dom u Galvestonu istovremeno kad
su napali njega u Vašingtonu. Bilo ih je najmanje petorica u prepadu
izvršenom na njegovu kuću, svaki s dovoljno vatrenog naoruţanja da
zbriše omanje selo. Protiv takvih momaka njegov brat ne bi imao nikakve
šanse.
A tata? Ubica? Majk O’Mali toliko je retko govorio o prvih ĉetrdeset
godina svog ţivota, pre nego što je upoznao njihovu majku i oţenio se
njome, da je to već postala porodiĉna šala. Ĉovek bez prošlosti. Samo što
više nije zvuĉalo tako smešno.
Kao otac, bio je strog prema sinovima, ali nikada loš. Pa ipak, još
kao deĉaĉić, Raj je naslućivao nekakvu tajnu, neki unutrašnji ţivot koji je
duboko pokopan u starcu, a koji je ovaj ĉuvao nepristupaĉnim, s hladnom i
neumoljivom nemilosrdnošću, poput vulkana koji je delovao uspavano na
površini, a iznutra kljuĉao pomamnim vatrama razaranja i uništenja.
 „Ko si ti stvarno bio, tata?“, pitao se Raj naglas, a u tihoj praznini
starog „kadilaka“, te reĉi zazvuĉaše napuklo.
S mukom je progutao pljuvaĉku, drţao oĉi stisnute još trenutak, a
potom se prisilio da ih otvori. Morao je da se sabere da bi mogao da misli.
Prvo što je morao da uradi bilo je da se uputi u Galveston i spase brata.
Molim te, boţe, ne dozvoli da stignem prekasno.
***
Ĉetiristo osamdeset kilometara i šest sati kasnije, Raj se još jednom
zaustavi uz ivicu puta, ovog puta oko osamnaest metara ispred visoke,
zakatanĉene kapije. Na njenom vrhu nalazila se kao ţilet oštra ţica. Neki
ĉovek je stajao ispred, raširenih nogu i s dvanaestokalibarskom puškom u
rukama.
Raj otvori vrata automobila i izaĊe polako, pokazujući prazne ruke.
„I meni je drago što vidim tebe, Kli“, reĉe on.
„E pa neka sam proklet. Vidi ti samo ko je ovde.“
Ĉovek je stajao isceren za trenutak, a zatim je brzo skinuo pušku i
naslonio je na deblo drveta. Prišao je Raju raširenih ruku i Raj se ĉvrsto
ukopa da ne izgubi ravnoteţu. Kliland Luis imao je topovsko Ċule umesto
glave i ramena poput stene. I Raj je bio krupan - metar i devedeset i
devedeset kilograma ĉvrstih mišića - ali kad ga je Kliova ogromna, crna
šaka udarila po leĊima, gotovo da je seo na zemlju.
„Hej, ĉoveĉe. Oprosti zbog zabave u ĉast dobrodošlice“, kaza Kli.
„Danas nisam oĉekivao društvo.“
„Mora biti da ovde imaš pravo ĉudo od sigurnosnog sistema.“
Kliland Luis imao je mraĉnu prošlost i sumnjivu budućnost,
uglavnom zbog improvizovanog aerodroma koji je napravio tu, usred
divljine Apalaĉa. Mali dvomotorac, koji je sletao i poletao s Kliovog
imanja, uglavnom je saobraćao ispod radara, i to na više naĉina.
„Dakle, imaš video-nadzor", nastavi Raj, „i šta još? Da li je mesto
ozvuĉeno?“
Kliov osmeh pretvori se u vuĉji. Mahnuo je rukom prema
prašnjavom, izbubecanom kadilaku. „Recimo tek toliko da bih gulio ono
što je od tebe ostalo s krošnji da nisi zaustavio tu krntiju.“
Zatim osmeh skliznu s njegovog lica dok je prouĉavao Raja. „U
nekoj si ozbiljnoj nevolji, brate?“
 „Da.“
Raj nije ništa objašnjavao, ali Kliland nije to od njega ni oĉekivao.
Proveli su zajedno tri paklene godine u Avganistanu, predvodeći specijalne
operacije protiv A1 Kaide i talibana. Dali bi ţivot jedan za drugoga, ne
postavljajući nikakva pitanja, a više nego jednom gotovo i da jesu.
„Šta ti je potrebno?“, upita Kli.
„Municija za moj valter i dovoljno gotovine da premostim dok ne
uspem da doĊem do vlastite ušteĊevine. Recimo, deset hiljada ako si u
mogućnosti.“ Kli potvrdi. „Neka bude dvadeset. Osim toga, trebaće ti više
oruţja od t°g tvog valtera, zato što ponekad imaš obiĉaj da preceniš svoje
talente.“
Raj se gotovo osmehnu. U Vašingtonu su krenuli na njega sa svime
što su imali, a on ne samo da je preţiveo napad već im je i dobro isprašio
zadnjicu. Sada su ti skotovi mrtvi, a on je ţiv, i nije bilo nijednog drugog
osećaja na svetu koji je s tim mogao da se meri.
„TakoĊe“, produţi Raj, „biće mi potreban i avion.“
„To sam shvatio.“ Kliland Luis spusti pogled na Rajeva stopala, bosa
i iseĉena na mnogo mesta, sve zbog onog slomljenog stakla na prozoru u
dnevnoj sobi. „Pre svega, trebaće ti par ĉizama.“
 9

Galveston, Teksas

Policajac Bidsli stajao je na najvišem stepeniku Crkve Svetog srca,

posmatrajući krupnog muškarca kako mu se brzo pribliţava iz vlaţne letnje
noći. Zauzeo je krut stav i otkopĉao futrolu za pištolj.
„Hej, prijatelju“, viknuo je. Ĉovek je usporio, ali se nije zaustavio.
Policajĉeva ruka poĉivala je na dršci njegovog gloka. „Vidiš li tu ţutu
traku koju si upravo prekoraĉio? Tu na kojoj piše MESTO ZLOĈINA, NE
PRELAZI?“ „Imam poruku za sveštenika. “
Sada je krupni momak bio dovoljno blizu da policajac vidi crnu
odoru i beli okovratnik. Opustio se i sklonio ruku s pištolja. „Ţao mi je,
oĉe, nisam znao da ste to vi. Hoću da kaţem, nisam znao da ste sveštenik.
Poruĉnik mi je naloţio da ne puštam novinare i zlobnike, ali je svima vama
dozvoljeno da se vratite unutra. Forenziĉari su završili šta su imali.“
Policajac Bidsli otvori jedno krilo masivnih drvenih vrata crkve kako
bi propustio sveštenika unutra, ali se ĉovek ustruĉavao na pragu.
„Odneli su telo?“
„Ha? A, da. Odavno. Ne morate da brinete o tome, oĉe. Grad će sutra
poslati tim za ĉišćenje, da sklone, uh... krv, znate, i sve to.“
Sveštenikovo lice, pomisli on, delovalo je bledo i ukoĉeno, kao da u
njemu nije bilo ni kapi krvi. Policajac Bidsli smišljao je šta bi još mogao
da mu kaţe. „Uhvatićemo ĉoveka koji je to uradio, oĉe. Uhvatićemo ga.“

Raj O’Mali stajao je nepokretno u mraĉnoj i teškoj tišini. Jedina

svetlost dopirala je od dva elektriĉna svećnjaka, smeštena s obe strane
drvenog raspeća u zadnjem delu crkve, ali je bila dovoljna da vidi još ţutih
traka za obeleţavanje mesta zloĉina oko ispovedaonica.
Da li se tu desilo, Dome? Da li su te na tom mestu pronašli i ubili?
Ah, Isuse, jesi li uopšte shvatio da dolaze?
Jedine pojedinosti poznate Raju u vezi s bratovljevom smrću bile su
one koje je proĉitao u Galveston dejli njuzu. Dom je ustreljen u glavu dok
je slušao ispoved, a policija je pretpostavljala da je ubica neki narkoman ili
beskućnik, zato što su sve kutije za prikupljanje milostinje polomljene i
ispraţnjene.
Ipak, Raj je znao stvarno stanje stvari. Osećao se loše, skoro bolesno,
kada je prepoznao znakove borbe - isprevrtane klupe, prazne prstenove na
vratima ispovedaonice, potrganu zavesu. Dom je uzvratio, ali kakve je
izglede imao jedan sveštenik spram naoruţanog profesionalca? Rajeve
šake, beskorisno opuštene niz bokove, stegnuše se u pesnice, jer je sve već
bilo završeno, a on je stigao prekasno.
Zatim primeti još traka obavijenih oko male kapele odmah do
sakristije. Njegovi koraci odjekivali su zasvoĊenim prostorom. Udahnuo je
miris voštanih sveća i tamjana, pre nego što ga je jedan drugi miris snaţno
pogodio u lice. Krv. Bio je to miris bratovljeve krvi i umalo ga nije oborio
na kolena.
Posrnuo je, slepo posegao rukom i upetljao se u ţutu traku. Pokidao
ju je, zareţavši. Krvava izmaglica ispuni mu oĉi i spopadoše ga bes i
strašna, razdiruća tuga. Skotovi, prokleti bili oni koji su ovo uradili,
kuĉkini sinovi!
Loviću vas do kraja i poubijaću vas sve do poslednjeg!
Pao je na kolena, ruku obavijenih oko stomaka, presamitivši se. Oĉi
su ga pekle, a u grlu je osećao gorĉinu. Ţeleo je da vrišti dok ne izgubi
svest. Mrzeo je pomisao na to da je zakasnio, mrzeo to što su se Dom i on
tako malo viĊali tokom poslednjih deset godina, zato što su izabrali
potpuno razliĉite ţivotne putanje.
Mrzeo je to što je i dalje bio tu, sam.
Udario je pesnicom o mermerni pod, tako snaţno da zamalo nije
slomio ruku. Ali bol je bio dobar - naveo ga je da se pribere i usredsredi.
Polako se uspravio. Gledao je u mali oltar skriven crnim senkama, u
gipsanu statuu device Marije i veliki bronzani svećnjak desno od nje, koji
je delovao ĉudno izmešten. Kao da je s druge strane trebalo da se nalazi još
jedan svećnjak, isti takav.
Dugo je posmatrao previše umiljato i dopadljivo Marijino lice. Onda
se naterao da se obazre i na ostatak. Polica sa zavetnim svećama prevr-
nuta, stvrdnute kapi voska i tragovi paljenja. Krvavi tragovi i mrlje koje su
prodrle u porozni mermer poda. Ipak, postojalo je nešto, u šta još nije
mogao da pogleda, pa ĉak ni da podnese pomisao na to: silueta iscrtana
kredom, koja je obeleţavala mesto na kojem je Dom izdahnuo.
 Domovo telo trebalo bi da je veĉ u mrtvaĉnici. Nepomiĉno meso,
kosti i organi, sad su dokazi, a nikad više njegov brat.
Nisu više Dom.
Raj se provukao napolje kroz vrata sakristije, ali je zastao dok je još
bio skriven gustim senkama koje su bacali kameni zidovi crkve. Strgao je
beli svešteniĉki okovratnik, udišući duboko vlaţan vazduh pun pare, i
pokušao da iz glave odagna miris bratovljeve krvi.
To mu je malo pomoglo, barem toliko da ponovo jasno i ispravno
razmišlja. Osim obiĉnih kola koja su se kotrljala putem ka nekom drugom
mestu, ulice oko crkve izgledale su napušteno. Ali ubice bi, mislio je Raj,
mogle i dalje biti u blizini. Bile bi u kontaktu s onim ko je isplanirao
prepad na njegovu kuću u Vašingtonu, znale bi za njegovo bekstvo i
shvatile da je saznao za smrt brata. Tako bi takoĊe zakljuĉile da je ovo
prvo mesto na koje bi se uputio.
Bile su tu negde, sigurno - gotovo da je mogao da ih oseti.
Posmatraju crkvu i ĉekaju priliku da ga još jednom napadnu.
Oni, oni, oni... Ko su om?
Ubili su Doma i pokušali da smaknu njega, a on i dalje nije znao
zbog ĉega. Ipak, znao je gde moţe da potraţi neke odgovore.
Pokopane s Lafitovim blagom.
Zato ću, ĉim spustim slušalicu, kazao je Dom, zapisati sve što je tata
rekao i ostaviti belešku u Lafitovom blagu.
On i Dom odrasli su u maloj kolibi u stilu kraljice Ane, blok dalje od
plaţe na Poluostrvu Bolivar, na jednoj izolovanoj traci kopna, koja je
razdvajala Meksiĉki zaliv od Galvestona i kojoj se moglo prići samo
trajektom.
Jednog letnjeg dana, kad je njemu bilo osam godina, a Domu deset,
istraţivali su moĉvare i pešĉane dine, nabasavši na napuštenu dašĉaru koja
se raspadala izloţena raznim vremenskim uslovima. Raj je verovao da je to
mesto staro najmanje sto godina, ali je Dom rekao da bi bilo šta što je
toliko staro odavno već bilo izjedeno slanom vodom, pa su se raspravljali
oko toga dok Raju noga nije propala kroz podnu dasku pravo u rupu.
U rupi se nalazio drveni kovĉeg okovan gvoţĊem i Raj reĉe kako to
mora da je Lafitov sanduk s dragocenostima. Ţan Lafit, megdandţija, gusar
i špijun, bio je jedan od njegovih heroja, a jedna priĉa koju je posebno
voleo ticala se pirata koji je pokušavao da pomogne Napoleonu da izbegne
izgnanstvo, ali samo zato da bi se domogao carevog blaga. Lafit je
pokopao dragocenosti, kako je izneto u toj priĉi, blizu svog logora na
poluostrvu Bolivar, a tajna mesta gde je zakopano izgubljena je zajedno s
gusarom u maglama vremena.
Dom je odgovorio da pirat pametan poput Lafita nikada ne bi
zakopao svoje blago na mestu na kom deĉak ma kog uzrasta moţe o njega
da se saplete, i on i Dom prepirali su se i zbog toga, a onda su polomili
katanac kamenom, otvorili kovĉeg i, na Rajevo gnušanje, umesto dragog
kamenja i zlatnih španskih dukata, pronašli gomilu trulih starih novina iz
tridesetih godina 20. veka i jedan jedini novĉić od pet centi s likom
Indijanca.
Ipak, dobro su iskoristili taj stari sanduk, ĉuvajući u njemu vlastito
blago, poput cigareta i Plejboja, a kasnije alkohola i paketića „ekstra
velikih“ kondoma, koje je Dom ukrao iz „Volgrinsa“ kad mu je Lindzi
Kramer rekla da će poći s njim na igranku povodom dobrodošlice u
Srednju školu „Bol“.
Raj poĉe da se osmehuje na tu uspomenu, a onda mu se grlo stegnu i
stomak mu se zgrĉi usled novog naleta bola. Dolazak kući. Kuća. Te ţute
kućice s belim licitarskim dekoracijama više nije bilo. Stradala je u
uraganu Ajk, zajedno sa svim ostalim na poluostrvu. Mama, tata, Dom -
svi su sada mrtvi. Ĉitava porodica O’Mali bila je pokojna, izuzev njega.
Ipak, da li je ikada i postojala ta porodica O’Mali, ili je to ime bilo
samo još jedan deo laţi koja je ĉinila ţivot Majkla O’Malija? Tokom celog
Rajevog ţivota, njegov otac je ţiveo u toj maloj kući, zaraĊujući kako-tako
za ţivot od iznajmljivanja nekoliko ribarskih brodića retkim turistima koji
bi nekako došli do poluostrva. Ponekad, za vreme mršavih godina, morao
je da radi po nekoliko smena u fabrici za konzerviranje škampa da bi
sastavili kraj s krajem. Bolivar nije bio mesto koje bi neko izabrao za ţivot,
bilo da ţeli da se obogati, bilo da bude primećen, jer je bio previše
izolovan i udaljen; do njega se jedino moglo doći trajektom.
Ne, Bolivar je bio samo savršeno mesto za begunca koji ţeli da
nestane.
Za ubicu poput njegovog oca.
Raj izaĊe iz tame, krećući se polako. Jednom ĉak i zastade taĉno
ispod uliĉne svetiljke, da sprovede svoju rutinu laţnog paljenja cigarete,
kako bi svakom ko ga posmatra dao dobru priliku da mu osmotri lice. Ako
su lovci tu u crkvi. ţeleo je da ih odmah prisili da prestanu da se skrivaju.
 Odšetao je do mesta na kom je parkirao kola, beli Ševroletov pikap
star dvadeset godina, koji je pokupio s parkinga polovnih automobila blizu
aerodroma Hjuston. Bio je prava krntija, ali je imao tu dobru stranu da je
bio izuzetno jeftin.
U to doba vlaţne nedeljne veĉeri nije bilo mnogo saobraćaja. Morao
je da se odveze do Bolivarske luke i proveri da li je Dom, pre nego što su
ga ubili, imao prilike da zapiše starĉevu ispovest i zakopa je onako kako je
rekao da hoće, u onom starom kovĉegu koji su koristili kad su bili klinci. U
Lafitovo blago. Ipak, prvo se vozio oko Galvestonskog ostrva, praveći
nasumiĉna skretanja i menjajući visinu farova, prolazeći povremeno kroz
crveno i pored znakova za zaustavljanje. Pesmica iz vremena njegovog
detinjstva stalno mu se vrzmala po glavi: IzaĊi, izaĊi, gde god da si... Ali
nije video da ga iko prati.
Stajao je neko vreme na semaforu na Strandu, u delu grada nekada
poznatom po razonodi za mornare i kurvama, a sada ispunjenom
prodavnicama majica, stanovima i modernim kafićima. Poput onog sajber-
kafea na uglu, iznad koga je narandţasto neonsko svetlo ispisivalo
reklamni slogan GUCNI I SURFUJ.
Raj proveri koliko je sati. Preostalo mu je još trideset minuta do
narednog trajekta, poslednjeg te veĉeri, za Bolivarsku luku.

Jedina druga mušterija u kafeu bio je neki bubuljiĉavi klinac, s

naoĉarima u stilu Harija Potera i majicom s kratkim rukavima, na kojoj je
pisalo OBRAĆAJ MI SE JEDNOSTAVNO. Barmen, momak s retkom
bradicom, mrzovoljno je usluţio Raja duplim espresom i omogućio mu
pola sata korišćenja jednog od postojećih kompjutera.
U svojoj poruci Dom je rekao da je neka ţena po imenu Katja Orlova
napravila snimak „velikog ubistva“. Raj se ulogovao na internet i otkucao
njeno ime na Guglu. Pojavilo se više od osamsto referenci. Pregledao ih je
na brzinu, ali ništa ni izbliza nije delovalo kao da će biti od neke koristi.
Nega pasa u De Mojnu, neka ruska gimnastiĉarka, Fejsbuk stranica koja je
pripadala izvesnoj studentkinji na Berkliju. Mišel Fajfer glumila je osobu s
tim imenom u filmu Ruska kuća...
A onda ju je pronašao. Moţda.
Nije bilo mnogo, svega nekoliko redaka u novinskom ĉlanku, u
nekom akademskom ţurnalu, pod naslovom „Ţene iza kamere:
feministiĉka borba u Holivudu nekad i sad.“
 Ipak, tokom narednih godina nije bilo velikogpomaka u pruţanju
šansi ţenskim kinematografima. Ĉak je i nekolicini koja je nastavila da
radi za velike studije retko dodeljivana reţiserska uloga na bilo kom
velikom projektu. Katja Orlova, na primer, provela je ĉetiri godine radeĉi
za Twentieth sentury fox kao drugi asistent kamermana, dok se njeno ime
konaĉno nije pojavilo uza sve uvaţavanje kao kamerman za
NeprilagoĊene. Druge ţene...
Napolju se zalupiše vrata automobila. Raj podiţe pogled i spazi
jednu od turistiĉkih koĉija kako prolazi pored prozora, blokirajući mu
pogled na trenutak. Potom vide neku ţenu kako prelazi ulicu iz pravca
velikog crnog hamera.
Izlog beše umrljan od kiše pa nije mogao jasno da joj vidi lice, ali je
znao da je lepa već po tome kako se nosila - zabaĉena ramena, visoko
uzdignuta glava, ruke duboko gurnute u dţepove lepršavog mantila od crne
koţe. Njene ĉizme s visokom štiklom odzvanjale su po ploĉniku u dugim i
odluĉnim koracima.
Prošla je ispod uliĉne svetiljke i on zapazi tamnocrvenu kosu koja je
sijala kao vlaţna krv. Ta ţena je izašla iz ţenskog toaleta i imala je crvenu
kosu, a posle onoga štoje tata rekao, pomislio sam da...
Raj se baci na pod baš kad se izlog kafea rasprsnu od kiše ispaljenih
metaka.

Otkotrljao se iza pulta kad je još metaka zasulo veliki bojler aparata
za espreso, bljujući vrelu paru pravo njemu na glavu.
Raj je izvadio pištolj, ali se nije usuĊivao da uzvrati vatru. Cuo je
barmena i onog klinca kako vrište, ali ih nije mogao videti kroz paru koja
je kuljala. TakoĊe nije uspeo da vidi ni crvenokosu, alije ona iznenada
obznanila svoje prisustvo pucanjem u kompjuter koji je maloĉas koristio.
Ispao je glup, skoro do fatalnih razmera. Nije pomislio da će ga
ganjati na javnom mestu poput ovog, gde neduţni mogu biti upleteni u
unakrsnu vatru.
Ponovo je zapucala, sejući metke u drvenu osnovu pulta. Raj se
podigao na noge, stavio ruke preko lica i zaronio u vrelu paru, pa se kroz
salunska vrata probio u kuhinju. Još metaka tupo je udarilo u vrata koja su
se njišući zatvorila za njim - ali su ovog puta bili ispaljeni iz drugaĉijeg
pištolja.
 Raj je trĉao kroz kuhinju, prošao pored stolova, pećnice, polica s
namirnicama i velikog friţidera od nerĊajućeg ĉelika. Prokletstvo, gde je
straţnji izlaz? Mora da postoje zadnja vrata.
Našao ih je i izašao, zastavši na uskom tremu koj i j e izlazio na
zadnj i kraj slepe uliĉice ispunjene kantama za smeće, zarĊalim
kontejnerom i trulom drvenom graĊom.
S druge strane uliĉice ispreĉio se zid od ĉvrste cigle, koji je pripadao
drugoj zgradi. Bez vrata, ĉak i bez jednog jedinog prozora, samo s
poţarnim stepenicama od kovanog gvoţĊa, koje su silazile s krova,
delimiĉno spuštene, ali i dalje previsoko da bi mogao da ih dosegne.
Spremao se da potrĉi ka ulici, kad se crni hamer uz škripu zaustavio
preko puta ulaza u uliĉicu. Ĉuo je kako se kaubojska vrata s treskom
otvaraju pozadi u kuhinji i bacio se s trema, napolje i uvis, uspevši da
dohvati jednom rukom donju preĉku poţarnih stepenica. Zamahnuo je
nogama uvis, uspevši da dobije dovoljan zamah da se podigne baš u
trenutku kad se metak zario u cigleni zid pored njegove glave, tako blizu
da je osetio taj udarac.
Pojurio je metalnim stepeništem, povijenih leĊa i izvijajući se, dok su
crvenokosa ţena i tip u crnom duksu s kapuljaĉom stajali na kuhinjskom
tremu. Osetio je ubod u vratu, prskanje krvi. Izvukao se na krov i, bogu
hvala, bar naĉas dobio nekakav zaklon.
Leţao je tu, dok su mu se grudi nadimale, osluškujući. Nije ĉuo da se
penju poţarnim stepenicama, niti je odozdo više dopirala paljba.
Pognuvši se, potrĉa preko ravnog krova premazanog katranom i
posutog šljunkom, koji je verovatno predstavljao prilagoĊeno skladište,
izmeĊu dimnjaka od cigala i zaštićenih ventilacionih cevi, dok ne naiĊe na
neka vrata. Okrenu kvaku...
Prokletinja je bila zakljuĉana.
Odavno je nauĉio lekciju da uvek sa sobom nosi set kalauza, ali sada
nije imao vremena da ih upotrebi, i baš u tom trenu, gle ĉuda, prokleto na
vreme, zaĉu zvuk sirena. A da li je crvenokosa ţena mogla imati nekakvo
rešenje za lokalnu policiju, nešto poput federalne znaĉke kojom bi mogla
da ih zaslepi? Sranje, ako je tako, nema mu spasa.
Raj nije nameravao da se muva unaokolo da bi to saznao. Potrĉao je
prema sledećoj zgradi. Liĉila je na stambeni objekat i imala lepu terasatstu
baštu na krovu. TakoĊe mu je išlo naruku što je taj krov bio tek malo niţi
od onog na kom se nalazio, ali sranje, jebem ti, prokletstvo, sigurno je bilo
bar ĉetiri metra razdaljine do njega, a do uliĉice ispod bio je dug, dug put -
najmanje šest spratova. Moţda je i bio glup, ali ne toliko da pokuša da
skoĉi preko jebenog ambisa.
Do Raja dopre dobovanje stopala s poţarnih stepenica iza njega.
Osvrnuo se da pogleda i primetio odblesak crvene kose.
Okrenuo se, potrĉao i skoĉio.
Na momenat se ĉinilo da bukvalno trĉi kroz vazduh, a noge su mu
ludaĉki mlatarale. Gotovo mu je uspelo da se naĊe na drugom krovu, kad je
prestao da se kreće napred i gravitacija odnese pobedu.
Nekako se domogao oluka vrhovima prstiju. Visio je tako naĉas,
klateći se i, naravno, prsti poĉeše da mu klize.
Prsti skliznuše, ali je dograbio oluk drugom rukom i ovog puta se
uhvatio bolje. Podigao se na krov, umalo se ne nabivši na pritku za koju
beše privezan paradajz. Podigao je pogled i ugledao crvenokosu, s ruĉnim
zglobovima naslonjenim na obod krova stovarišta i s pištoljem naciljanim
u njegovu glavu.
Otkotrljao se iza drvenih sanduka s palmama, ustao i potrĉao.
Vlasnici stana oĉito nisu brinuli da bi neko mogao da uĊe kroz
krovna vrata, jer su ona, blagosloven da je Isus, bila otkljuĉana. Spustio se
liftom do garaţe, zatim prošao pored niza kola, udarajući u haube da
aktivira alarme. Do trenutka kad se popeo stepenicama koje su vodile na
ulicu, automobili su izvodili ludaĉki glasnu operu.
Na Strandu je vladala ludnica. Šest patrolnih kola opkolilo je kafe, a
jedan od policajaca vikao je u megafon, uplašen da ga je zapala situacija s
taocima. Ali Raj bi se mogao opkladiti da su unutra ostali još samo barmen
i onaj klinja.
Probijao se kroz guţvu nastojeći da se ne izdvaja dok se kretao
prema kamionetu. Imao je dovoljno razuma da ga parkira nekoliko blokova
dalje, na nasipu, odakle bi mogao da se sjuri pravo do trajekta, koji polazi
za...
Pogledao je na sat. Za šest minuta, doĊavola!
Potrĉao je. Ĉuo je nekoga kako viĉe „Hej, ti!“ i osvrnuo se. Ipak,
povik ne beše upućen njemu. Spazio je, meĊutim, onog momka u crnom
duksu s kapuljaĉom, kako hoda ulicom pored hamera koji je mileo
nekoliko centimetara od njega.
Ugledao je crvenokosu kako se penje stepenicama iz garaţe, ne
muĉeći se ĉak ni da sakrije pištolj u ruci. Ponovo je usporio korak i
pokušao da se stopi s prolaznicima - sada je znao da se uopšte ne bi
štrecnula i kad bi pobila sve proalznike na ulici, samo ako se naĊu izmeĊu
nje i njega.
Prokletstvo, morao je da stigne do svog kamioneta.
Tada je zaĉuo tiho rzanje konja, koje mu zazvuĉa poput muzike.
Saĉekao je dok se turistiĉka koĉija nije dokotrljala do njega, a zatim je
uskoĉio u nju i bacio novĉanicu od dvadeset dolara u krilo zapanjenom
koĉijašu.
„Koliko brzo moţe da ide to tvoje kljuse?“
 10

Raj je stajao na kraju doka i posmatrao kako svetla trajekta nestaju u

noći. Slušao je kako dizel-motori postaju sve tiši, a onda više nije ĉuo ništa
sem pljuskanja vode o drvene stubove pod njegovim nogama.
Zakasnio je na brod, poslednji jebeni brod. Nakon što su na njega
pucaii, nakon što ga je ošurila para iz kafemata i nakon što je zamalo pao u
ambis, propustio je i prokleti brod...
Farovi automobila preplaviše put iza njega.
Ostavio je iza sebe kamionet s motorom koji je radio u praznom
hodu, i otvorena vrata kraj vozaĉevog sedišta, pa se bacio iza njih baš u
ĉasu kad je ĉitav svet eksplodirao u kovitlacu buke, a meci poĉeli da cepaju
drvene daske utovarne rampe i da se odbijaju od metalnih ograda. Opruţio
se preko prednjeg sedišta, pokrivši glavu rukama, kad je još više metaka
zasulo zadnje vetrobransko staklo i razbucalo gepek, napravivši konfete od
metala.
Ĉinilo se da paljba traje ĉitavu veĉnost, ali iznenada nastade tišina.
Podigao je glavu tek da baci pogled u retrovizor. Video je da ogromni crni
hamer blokira utovarnu rampu, a to zaista uopšte nije valjalo. Uhvatili su
ga u klopku - s obe strane podizala se preko metar visoka metalna ograda,
iza njega je bio parkirani hamer, a ispred njega prazno pristanište za
trajekt. A tamo iza praznog mola behu samo crna noć i još crnja voda.
Još vatre zaljulja kamionet. Mislio je o crvenokosoj koja ubija Doma
i poţeleo da je odmah zadavi golim rukama, ali bio je brojĉano nadjaĉan,
njih troje na njega jednog, pri ĉemu su oni imali uzije. Njegova smrt
svakako neće ništa rešiti.
Morao je najpre da spase sopstvenu glavu, a onda će ubiti nju.
Zgrĉen iza volana, video je dvojicu kako se pojavljuju iza hamera,
pucajući iz automatika. Zviţdanje i fijukanje i udaranje metaka bili su
svuda oko njega. Spašće guzicu, Ċavola. Koga je on to zavaravao? Šanse
da se iz ovoga izvuĉe ţiv bile su ravne nuli, i to ga je zaista razbesnelo, jer
ne samo da nije ţeleo da umre već nije hteo da tim skotovima pruţi
zadovoljstvo da ga ubiju.
 Uĉvrstio je sigurnosni pojas jednom rukom, dok je drugom ubacio
menjaĉ u zadnji hod, a zatim je zalegao i molio se. Kamionet zagrme,
krenuvši unazad takvom brzinom da se volan cimnuo. Savio je polukruţno,
da zaštiti slomljeno zadnje vetrobransko staklo, i usmerio vozilo pravo ka
hameru. Cerio se kao sam Ċavo dok mu se pribliţavao i video ljude kako se
bacaju u stranu, lica beskrvnog pod farovima dţipa. Nije video ţenu.
Moţda je i dalje unutra, za volanom.
Dva metra do udara... jedan... pola...
Sada.
U poslednjem trenutku pre nego što će se kamionet sudariti s
hamerom, Raj pomeri menjaĉ u prvu brzinu. Zadnji toĉkovi obrtali su se na
vlaţnoj drvenoj podlozi, bacajući varnice i dim, a zatim, napokon, oseti da
su gume dobile trakciju i kamionet je pošao unazad. Ograde proleteše kraj
njega gotovo nestvarno. Napred se nazirao kraj utovarne rampe, crn i
prazan, sve bliţi i bliţi...
O, sranje, moţda ovo naposletku baš i nije bila tako dobra ideja.
Kamionet prelete preko ivice rampe i dalje, preko vode. U ĉasu bez
daha imao je osećaj da leti.
Uronio je u more toliko brzo da je jedva imao vremena da udahne
vazduh pre nego što je kamionet udario o površinu vode, tako jako da su
mu zubi zaĉegrtali. Voda je nagrnula kroz razbijene prozore. Dole, dole.
Koliko je ovde duboko? Bilo je crno kao u jami, toliko mraĉno da je imao
osećaj da je slep.
Onda je osetio još jedan potres, mekši ovog puta, kada je vozilo
udarilo u muljevito dno.
Odgurnuo se od volana, ali je bio priklešten. U tom ĉasu umalo nije
izgubio kontrolu, dok nije shvatio da ga sputava sigurnosni pojas. Napipao
je njegovu kopĉu i pritisnuo, ali se ona nije otvorila, pa se zaustavio na
vreme da je ne poĉne da je vuĉe, i moţda samo pogorša situaciju.
U redu, u redu, ne paniĉi. Pluća su ti malo stegnuta, ali sve je to u
tvojoj glavi. Znaš da imaš još dosta vremena dok ti ne nestane vazduha.
Kad su Dom i on bili mali, imali su obiĉaj da se nadmeću ko moţe
duţe da zadrţi dah pod vodom. Njegov brat je uvek pobeĊivao. Najduţe
što je Raj ikada izdrţao bilo je oko tri minuta, što bi bilo dovoljno ako bi
uspeo da se iskobelja iz prokletog pojasa. Ipak, kopĉa nije htela ni da
mrdne.
 Dohvatio je noţ koji je privezao za ĉlanak na nozi i poĉeo mahnito
da struţe, dok napokon nije pukla, a on se oslobodio.
Polomio je preostalo staklo sa zadnje strane i izvukao se iz
kamioneta. Zakaĉio je rukom o nešto metalno i osetio blesak vrelog bola.
Tama je bila potpuna. Napipavao je put preko leţaja kamioneta, vrata
prtljaţnika, zadnjeg branika, gume.
Tada je shvatio da zapravo vidi gumu i podigao pogled. Zapazio je
sjaj koji je dopirao od hamerovih jakih farova, koji su sekli i kroz vodu, i
tragove metaka koji su izgledali poput treperavih srebrnih zmija.
Prepipavao je obode gume dok nije pronašao vazdušni ventil, a zatim
je pocepao dţep svešteniĉke mantije da izvadi provalniĉke kalauze. Poĉeo
je da oseća vrtoglavicu i postao nespretan, a pluća su ga već ozbiljno
bolela.
Petljao je s kljuĉevima, pokušavajući da napipa najtanji meĊu njima,
ali mu oni proĊoše kroz prste. Kalauzi mu dotakoše koleno, ali ih on nekim
ĉudom uhvati pre nego što su pali u mulj i morsku travu. Moţda je to bio
Dom, njegov duh koji ga je ĉuvao, jer je dotad trebalo da umre već deset
puta.
Ipak, još jedanput, Dome. Samo mi još malo pomozi ovde jer
ostajem bez vazduha.
Bela svetla bleštala su mu pred oĉima, a u ušima mu je zvonilo dok
se oĉajniĉki borio da ne otvori usta da uzme kiseonik koga tu nije bilo. Još
jednom, Dome, još jednom...
Konaĉno - konaĉno je pronašao ventil za vazduh. Skinuo je kapicu,
zabo provalniĉki kalauz u ventil, vršeći pritisak na hermetiĉki spoj. Sklopio
je usta oko ventila i udahnuo slatki, divni vazduh.
Zatvorio je oĉi na trenutak u blagoslovenom olakšanju, potom pokrio
ventil palcem, da mehurići ne bi izašli na površinu, i pogledao nagore. Još
su bili tu, farovi hamera i dalje su obasjavali vodu, ali su ubice prestale da
uzalud troše municiju. Uskoro, molio se, crvenokosa će poverovati da je
mrtav, ali neće otići ni tada. Ĉekaće dugo, da se uveri, i narediće dvojici
svojih momaka da osmatraju liniju obale, da bude sigurna da nije otplivao,
a onda će ĉekati još neko vreme - i već ju je zbog toga mrzeo.
Pa, dobro, nateraće je da plati jednog dana za sve to, ali mu je za sada
bilo potrebno da i ona i ljudi za koje je radila poveruju da je mrtav. Trebalo
mu je samo malo strplejna, da oni prestanu da ga gone, kako bi na miru
pronašao Katju Orlovu i film i saznao šta je to otac uradio. Ipak, prvo je
trebalo da preĊe do Bolivara, kako bi proĉitao ono što je Dom ostavio u
kovĉegu s Lafitovim blagom, i molio se bogu da je Dom uspeo sve da
zapiše i sakrije pre nego što su ga ubili.
Raj još jednom udahnu kompresovani vazduh koji je smrdeo na
naftu. Pitao se koliko će dugo biti u stanju da udiše taj bajati vazduh pre
nego što mu izazove ozbiljna oštećenja na plućima.
Udahnuo je još jednom i pogledao ka površini. Farovi su i dalje bili
tu - prokleta nek je ta kuĉka, sve do pakla!
Disao je i ĉekao. Pet minuta, deset. Disao i ĉekao, i još ĉekao, i opet
su farovi bili tu, sijajući na vodi. Iznenada mu se ţeludac zgrĉio, tako jako
da umalo nije otvorio usta i progutao vodu. MeĊutim, obuzdao se. Zadrţao
je sastavljene usne, a grĉenje verovatno nije bilo ništa zbog ĉega je trebalo
brinuti, naprosto muĉnina od nafte u vazduhu koji je udisao. Samo
muĉnina od nafte.
Pogledao je gore.
I dalje su bili tu.
 11

Martas Vinjard, Masaĉusets

Šesnaest sati kasnije

Stajala je naga pred njim.

Zalazeće sunce sijalo je kroz ogromni prozor spavaće sobe od
valjanog stakla, pekući mu oĉi i ĉineći da njena crvena kosa izgleda kao da
je u plamenu. Sve što je ĉuo bilo je lomljenje talasa na plaţi ispod njih, i
svoje teško disanje.
„Posisaj je s mene“, rekla je i šakama obuhvatila grudi, podigavši ih.
Primetio je da su joj bradavice umazane neĉim tamnocrvenim i skorelim, i
nije mogao a da se ne nakostreši.
„O, mili boţe...“
„Mili boţe“, reĉe ona kroza smeh. „Bog te nikada ranije nije
spreĉavao. Da li je to zbog toga kome ovog puta krv pripada? Ali ti si znao
da je sveštenik kad si mi rekao da ga ubijem, i ja sam ga raznela,
ljubavniĉe. Raznela sam ga na licu mesta, u samoj crkvi, na oĉi Isusa i svih
njegovih anĊela koji su to odozgo gledali.“
Protresao je glavom, ali nije mogao da odoli da ne Ċodirne te
savršene, krvave dojke krupnim šakama. Ona je bila luda, istinski bolesna,
dakle, kakav je onda on? Zato što ga je uzbuĊivala gotovo iznad granica
podnošljivosti.
Uzdahnula je i unela mu se u lice, kao da je htela s njim da se stopi.
„Da li ţeliš da ĉuješ kako je preklinjao za ţivot?“
„Kasnije. U ovom trenutku si ti ta koju ţelim da vidim na kolenima.“
Pustio je njene dojke, jednom rukom grubo zgrabio svoj kaiš, a
drugom njenu glavu, zarivši prste u tu raskošnu crvenu kosu dok ju je
gurao na pod ispred sebe.

Kasnije mu je rekla: „Onaj drugi, sveštenikov brat? Njega je bilo

daleko teţe ubiti. Neko vreme je izgledalo kao da igramo „udari krticu“
kroz ulice Galvestona, znaš? Jednostavno nije hteo da umre.“
 Majls Tejlor - milijarder, finansijski špekulant, filantrop i politiĉki
aktivista - toĉio je jedan od najskupljih viskija na svetu, napravljen
iskljuĉivo od jeĉmenog slada, šezdeset godina star „makalan", u dve široke
ĉaše od ,,voterford“ kristala. Nije se radilo toliko o njenom izboru teme za
razgovor nakon odnosa, koliko o naĉinu na koji je govorila, istim onim
tonom kojim bi mogla da naruĉi pastrami sendviĉ, tonom koji ga je naterao
da prestane s onim što je radio i da se okrene da je pogleda.
Jasmin Pul sedela je u jednoj od belih pletenih stolica s cvetnim
desenom - u jednoj od uţasnih stvari koje je njegova druga ţena, Loret,
svojevremeno izabrala, i koje je on oduvek mrzeo. Previše napadno, rekao
joj je onomad, ali ona nije davala ni pet para za njegovo mišljenje o
stolicama za spavaĉu sobu, niti uopšte o bilo ĉemu drugom, zbog ĉega se
naposletku i razveo od njene guzice.
Jasmin je pak bila sasvim drugaĉiji tip ţene. Nije mogao da je
razume. Oboje nije mogao da razume, njihovu vezu, ili kako god ljudi
danas nazivali dugotrajnu i obostranu seksualnu privlaĉnost. MeĊu njima je
postojala neka skrivena nit, intimnost koja je povremeno postajala
nepodnošljiva, sirova i mraĉna. Jednom mu je rekla da je u njoj pohranio
potrebu za ubijanjem. „Ti si moj pokretaĉ“, kazala je, „jer mi je mraĉna
droga potrebna da nahranim svoju dušu.“
Kasnije je, meĊutim, poĉeo da se pita ko je od njih stvarno
narkoman. Jer svaki put kad bi je pogledao, na naĉin na koji ju je gledao i
ovog puta, izgubio bi se u njoj.
Primetio je da je pokupila kosu u punĊu na potiljku i da je opet imala
na sebi svileni „armani“ kostim boje slonovaĉe, koji je nosila kad je sat
ranije doletela s kopna. Ĉitala je nešto na laptopu, drţeći ga na jednom
kolenu, a izmeĊu oĉiju joj beše onaj mali nabor koji je imala uvek kad se
na nešto usredsredi. No, njene usne bile su usne kurve, crvene, vlaţne i
nabubrele.
„Opet imaš taj rasejani i glupavi pogled, Majlse“, reĉe i ne
pogledavši ga. „Ako ne paziš, ljudi će pomisliti da si zaljubljen.“
Zapravo, Majls Tejlor je mogao da oseti kako mu rumenilo obliva
lice, što ga je strahovito ljutilo, jer je bio siguran da nikad nikome ranije u
njegovom ţivotu nije uspelo da ga natera da pocrveni. „Samo sam
razmišljao kako sam pre manje od pola sata sisao krv s tvojih golih sisa, a
ti sada sediš tamo i izgledaš tako pristojno i poslovno. Kao model za
katalog Bruks bradersa.“
 „Ja sam liĉni asistent predsednika multimilijarderske korporacije.
Ovako uvek izgledam kad ne ubijam za tebe, ili kad se s tobom ne jebem.
A ti si mi se tako osmehivao, Majlse. Prelepo. Mogla sam da osetim to kao
topao dah na mojoj koţi. Uporno ti govorim da smo srodne duše. Moraš to
da prihvatiš i da se ophodiš s poštovanjem."
„Gluposti.“
Ĉak i da je stvarno verovao da postoji nešto poput srodne duše, nikad
joj ne bi dao tu moć nad njim priznavši joj to, a poslednje što je ţeleo bilo
je da se „ophodi s poštovanjem“.
Šta li je, do vraga, taj izraz uopšte znaĉio?
Majls Tejlor upravljao je finansijskim carstvom vrednim više od
petnaest milijardi dolara, što je više od bruto nacionalnog dohotka nekih
zemalja Trećeg sveta, kao i svom hipnotišućom moći koju je ta opscena
koliĉina novca podrazumevala. Imao je još jedno dete u ţivotu, kćer, pet
unuĉića, sve same devojĉice, dve bivše ţene, obe kuĉke, i nije mogao ni da
kine a da najmanje pet-šest ulizica ne skoĉi da mu doda maramicu.
A nijedna od tih osoba njemu ništa nije znaĉila.
Celog svog ţivota nosio je u sebi tu bolnu prazninu koju, kako se
ĉinilo, niĉim nije uspevao da ispuni. To je bilo kao kada je ĉovek gladan
sve vreme i onda jede i jede, ali sve kalorije i hranljive materije samo
prolaze kroz njega. Mogao je da plati nekom psihijatru za sat razgovora
ĉetiristo dolara, da mu kaţe da su za sve krivi mama i tata, i verovatno bi
bio u pravu. Ali koga je bilo briga za to?
Sve što je znao bilo je da se više ne oseća toliko praznim otkad je
Jasmin Pul ušla u njegov ţivot. To ga je ponekad nasmrt plašilo, zato što je
bila, grubo reĉeno, luĊa od klozetskog pacova.
„Reći ću ti šta je to, Jasmin“, nastavi on. „Ti si zaljubljena u moj
novac, a ja sam samo stari napaljeni jarac, što je ili apsurdno, ili skaredno,
jer kad muškarĉev penis ima nekih osamdeset godina, ĉak i tesna pica i
mala plava magiĉna pilula mogu samo da nadomeste trunku stvarnosti.“
Podigla je jednu savršeno oblikovanu obrvu, iako i dalje nije
pomerala pogled s onoga što je ĉitala na laptopu, šta god to bilo. „Zapazi
kako samo treba da ubacim reĉ ljubav u razgovor pa da tvoj um skoĉi na
moju picu, i to bez pitanja. Ipak, ljudi me zovu zlatnim grobarom. “
Smejao se dok joj je prilazio, noseći ĉaše i trudeći se da od nje
sakrije blago hramanje u hodu, jer ako bi ona to primetila, ponovo bi se
vratila na pitanje njegovog odlaska lekaru radi ugradnje veštaĉkog kolena.
Dvaput je lomio koleno, jednom pre mnogo godina na stadionu koledţa, a
zatim kasnije na ski-stazi u Aspenu, i sad je skoro neprestano osećao
pulsiranje. Slab, tup bol. Uzimao je ranije dve jake pilule protiv bolova, ali
je na njih oguglao, a nije ţeleo da pije veću koliĉinu jer je mrzeo ono što su
lekovi radili njegovom mozgu, naĉin na koji su ĉinili da mu misli lutaju.
Spustio je piće kraj nje, na pleteni stoĉić prekriven staklom, i otpio
dobar gutljaj iz svoje ĉaše. Za cenu od trideset osam hiljada dolara po flaši
nije se moglo oĉekivati da će piće goreti u ţdrelu prilikom prolaska, ali to
nije bila Makalanova greška, znao je. Radilo se o prokletoj gorušici. Hriste,
mrzeo je što stari.
„Drugi O’Malijev deĉko", reĉe. „Onaj za kojeg si rekla da ga je bilo
tako teško ubiti. Jesi li sigurna da je stvarno mrtav? Zato što, dušo, ako taj
film ikada ugleda svetlost dana...“
Mahnuo je rukom da obuhvati ĉitav košmarni scenario. Reputacija
uništena, moć razbijena, a da ne pominje mogućnost da svoje zlatne godine
provede deleći ćeliju s nekim homoseksualno nastrojenim, od droge
sluĊenim bajkerom kojem je nadimak Baba. Sve ove godine, svi milioni
potrošeni na širenje uticaja, kako na trţištu, tako i na glasaĉke kutije, na
osvajanje takve pozicije u partiji da rukovodi svim odlukama i strategijama
- a konaĉno su opet dovoljno jaki da pobede na izborima, kontrolišu
Kongres i poĉnu da menjaju zemlju nabolje... Sve bi to otišlo u nepovrat
ako bi taj film izašao u javnost.
„Reci mi da drţimo stvari pod kontrolom, Jasmin. Reci mi da sa
sigurnošću znaš da je mrtav, jer je isprva pobegao ĉitavom prokletom
odredu komandosa dole u Vašingtonu, a zatim se pojavio u Galvestonu... “
„Udavio se, Majlse.“ Poĉela je da oponaša zvuk davljenja, iskolaĉila
oĉi i pustila da joj jezik ispadne na stranu. „Visili smo na tom doku skoro
sat vremena nakon što mu je auto sleteo u vodu, i nema šanse da je mogao
da se izvuĉe na obalu a da ga ne vidimo, tako da je mrtav, sem ako mu nisu
izrasle škrge. Mrtav je, zajedno s bratom i svojim starim.“
„Da. Mrtav kao njegov stari.“ Majls odmahnu glavom. „Taj prokleti
Majk O’Mali. Sve ove godine bio mi je poput noţa na grlu, a ja se nisam
usuĊivao da ga se otarasim zbog tog prokletog snimka. Sad napokon odlazi
i umire lepom, prirodnom smrću, od infarkta, i izgleda da sam osloboĊen
svih problema. Kad je on umro, morao sam da uklonim svaku moguću
smetnju napadom na njegove sinove, u sluĉaju da im je nešto ispriĉao,
znaš? Kad bih samo pronašao film, pa neka posle trune gde god da je
prokleto bio sve ove godine, u nekom trezoru ili advokatskom sefu, šta
god.“
Zastao je da uzme vazduh, bacivši pogled na nju, i shvatio da i ona
gleda u njega, s rukama prekrštenim u krilu, kao da strpljivo ĉeka da se
njegovo trabunjanje stiša. „Samo što mi sada“, nastavio je, „govoriš da ta
pizda nikad nije ni imala snimak. Taĉnije, da je bio kod njega najviše
nedelju dana, pre nego što je ta ţena nestala s njim. Ta Katja Orlova.
DoĊavola, sve do njegove samrtniĉke ispovedi nisam znao da takva osoba
uopšte postoji. Prokleti O’Mali. Svih ovih godina mogao sam da ga ubijem
bilo kada, i to ništa ne bi znaĉilo. “
Jasmin ispusti mek izdah i ustade, zatvarajući laptop. „Pa, sad je
mrtav. I njegova deĉica takoĊe. Već sam angaţovala ljude da traţe Katju
Orlovu. Ako je bilo gde na ovoj planeti, pronaći ćemo je i ubiti. Naravno,
pošto nam bude predala snimak.“
„Da, u redu, u redu. Dobro.“
Ta ţena, Katja Orlova - takode je dosad odavno mogla biti mrtva,
mislio je Majls. Ĉak i da je još ţiva, sigurno je uvela stara babuskera, sva
presamićena i bespomoćna, moţda je odavno zagazila i u demenciju. Svi
oni su sada bili tako prokleto stari.
Majls podrignu, a zatim pokuša da trljanjem pesnicom odagna bol u
grudima. Uzeo je još jedan gutljaj viskija. Ni to mu nije pomoglo.
Jasmin mu priĊe. Materijal njenog kostima bio je mekan i pripijen i
kretao se preko njenih kukova poput muških ruku. Oĉi joj behu crne,
duboke i sjajne.
„Još imaš malo njegove krvi na sebi“, reĉe on, a glas mu postade
hrapav.
„Molim? Gde?“
„Ovde.“ Dlanovima je uhvatio njen vrat, privlaĉeći je sebi. „Iza uva.
Isuse, Jasmin, šta si to radila? Naprskala si se njome pošto si ga ubila, kao
da je nekakav jebeni parfem? “
Bila je neverovatno poremećena, ali on je to već znao, ţiveo s tim i u
tome uţivao već sedam godina. Od prvog dana kad ju je zaposlio.

Pre nego što je kratka biografija Jasmin Pul dospela na njegov sto,
Majls Tejlor menjao je liĉne asistente jednom godišnje. Bio je zahtevan
gazda - u redu, moglo bi se ići i toliko daleko da se kaţe tiranin - i ĉinilo se
da bez obzira na to kako ti liĉni asistenti njemu impresivno delovali na
papiru, uvek ispadne da su idioti ĉije se osetljivo samopoštovanje uvredi
ĉim ih ĉovek pogleda popreko. On stvarno nije imao ni vremena ni
strpljenja za takva sranja.
Biografija Jasmin Pul takoĊe je na prvi pogled izgledala upeĉatljivo.
Diploma steĉena na Londonskoj ekonomskoj školi, nakon ĉega je godinu
dana radila kao arbitraţni trgovac kod F. M. Majera, a potom još godinu
dana kao analitiĉar u preduzeću Verthajm i kompanija, i sve to do svoje
dvadeset osme. Bila je mlada, ali to nije posebno muĉilo Majlsa. Za njega
je to znaĉilo da je i dalje ambiciozna i fleksibilna - što su dva kvaliteta koja
se nekako izgube nakon ulaska u tridesete.
Ipak, njegova kompanija Tejlorfinansije nikada nije zaposlila ni
obiĉnog straţara bez temeljne provere prošlosti kandidata, a evo šta se
ispostavilo na osnovu istraţiteljevog izveštaja o Jasmin Pul, što je najviše i
zainteresovalo Majlsa.
Kao prvo, njeno ime nije bilo Jasmin Pul, barem ne od roĊenja.
Došla je na svet kao Jasmin Jakir, kao dete dvoje njujorških Jevreja desne
orijentacije.
Kad je napunila deset godina, roditelji su joj emigrirali u Izrael i
nastanili se na Zapadnoj obali, na jednom od riziĉnih isturenih poloţaja.
Dve godine kasnije, kad je njoj bilo dvanaest, palestinska raketa uništila je
njihov dom dok je ona bila u školi, što ju je uĉinilo siroĉetom. Posle toga,
odvedena je u neki grupni smeštaj u Jerusalimu, gde je ţivela dok nije
napunila osamnaest godina, a zatim je, kao i ostatak njenih zemljaka,
morala je da se pridruţi armiji.
MeĊutim, dok je većina Izraelki imala zadatak da pruţa podršku ili
da zbrinjava vojnike, nju je izabrao Aman, specijalni operativni ogranak,
da bude obuĉena za specijalne jedinice. Sluţila je tri godine, ali šta je taĉno
radila, to sigurno znaju samo Bog i izraelska vojska, jer ma koliko da je
Majlsov istraţitelj bio sposoban, nije bio dovoljno dobar da prodre u
dokumente izraelske obaveštajne sluţbe.
„Zapravo“, rekao je istraţitelj Majlsu nakon što je pozvan da dovrši
izveštaj verbalnom i nešto liĉnijom procenom, „stekao sam utisak da je na
fini i tihi naĉin otpuštena iz vojske, znaš? Kada su istekle njene tri godine
sluţenja. Kao da je, moţda, sve to poĉelo i previše da joj se sviĊa.
Ubijanje, ako shvataš šta hoću da kaţem.“
 Majls ništa nije odgovorio pa je istraţitelj nakon dugog ćutanja
nastavio: „Njen zapovednik nije mogao da razabere da li je stvarno luda, ili
samo voli da se pretvara da jeste. Ipak, šta god da je taĉno od ta dva,
mislim da ga je nasmrt plašila.“
Istraţitelj je opet zaćutao, a Majls i dalje ništa nije rekao. Konaĉno,
misleći da je otpušten, momakje ustao da ide. Ali zastao jena vratima i
rekao: „Ako ţelite moju preporuku, šefe, kaţem da je se klonite."
Umesto toga, Majls ju je već sutradan primio na razgovor za posao.
Njena lepota bukvalno mu je oduzela dah. Odavno je izgubio raĉun s
koliko je glumica i modela spavao, a ipak mu se ovako nešto nikada pre
nije dogodilo. Sam pogled na tu ţenu stegao mu je grlo, tako da nije mogao
ni da udahne ni da izdahne, samo je zevao u nju kao riba na suvom.
„Dakle, recite mi“, konaĉno je izustio kad je normalizovao disanje,
„od ĉega beţite, gospoĊice Jasmin Jakir?“
Oĉekivao je da izgubi dah ili da makar pocrveni, ali je dobio samo
malo sleganje ramenima, zbog ĉega mu je pogled pao na njene grudi.
„Dakle, obavili ste posao u vezi sa mnom i pronašli kostur. Bravo za vas.
Svi ih imamo.“ Prekrstila je duge noge, postaravši se da ih on vidi, a zatim
dodala: „Od ĉega vi beţite, gospodine Markario Tavalarise? “
Bilo je toliko smešno da se umalo nije glasno nasmejao. Planirao je
da je iznenadi i zbuni, a na kraju je ona njega šokirala. Ne toliko zbog toga
što je saznala da je promenio grĉko ime Markario Tavalaris u
anglosaksonsko Majls Tejlor, već zato što se pomuĉila da to o njemu
dozna. On se nije previše trudio da prikrije svoje prosto poreklo iz radniĉke
klase, ali je ta informacija ipak zahtevala izvesno kopanje.
Doduše, ona je bivša pripadnica izraelske obaveštajne sluţbe, ili bar
nekog njenog ogranka. On je pak veoma obazrivo zakopao sve svoje prave
prljave tajne, tela izvesnih ljudi, preduboko da bi bilo ko mogao da nanjuši
makar i dašak njihovog smrada.
Tako se nagnuo napred i uneo mnogo znaĉenja u osmeh koji joj je
uputio. „Na šta ciljate, gospoĊice Jakir ili Pul, ili kako god? Da ste pametni
i da imate muda? Mislite li da nas to ĉini jednakima?“
Od osmeha koji mu je uzvratila, dobio je erekciju. „Ne, gospodine
Tavalaris ili Tejlor, ili kako god. Kada ubijete prvog ĉoveka“, rekla je,
„onda ćemo biti jednaki.“
 Ţeleo je da joj obriše s lica taj osmeh pametnjakovića tako što će joj
reći za veliko ubistvo, ali nije. Naposletku joj je ipak ispriĉao o tome.
Naposletku joj je uglavnom ispriĉao sve.

„Ne mršti se tako na mene“, govorila mu je sada.

Pogladila je vrhovima prstiju lepezaste borice oko njegovog levog
oka. „Ponekad previše razmišljaš o svemu. Analiziraš stvari i gurkaš ih.
Analiziraj i gurkaj mene. Neki ljudi su jednostavno roĊeni zaljubljeni u
ukus krvi.“ Vrata se zalupiše ispod i neko se preglasno nasmeja. Majls se
okrenu od nje i skoĉi do prozora da vidi zbog ĉega je nastala galama.
Sunce je već odavno bilo zašlo, ali se na letnjem nebu zadrţalo
dovoljno svetlosti da vidi da nema niĉega, to jest da su samo neka trojica iz
keteringa izašla iz bilijarske sale da popuše po cigaretu na doku. Sutradan
uveĉe prirediće zabavu u kolibi na plaţi, intimno okupljanje pedesetak
najbogatijih i najslavnijih ljudi na svetu.
Moja koliba na plaţi. Tja. Dvadeset soba, kamini, verande koje
opasuju graĊevinu, pogledi na okean i cena dvanaest miliona dolara - ali u
Vinjardu zovu to kolibom.
„Jesam li ti ikada priĉao, Jasmin, da sam roĊen i odrastao baš ovde
na ostrvu?“ Naravno da joj je priĉao, i to verovatno više nego jednom, ali
je svakako nastavio. „U malom mestu koje se zove Ouk Blafs. Nas petoro
smo se stiskali u pravoj kolibi u Novoj Engleskoj. U ĉetiri male sobe koje
je sagradio neki kitolovac nekoliko vekova ranije. Napolju je bilo okaĉeno
mnogo licitarskih kolaĉa, pa su turisti mislili kako je to slatko, ali unutra su
se ljuštili linoleumski podovi, a stare cevi su mrzle i pucale svake zime. I
nikada nije bilo dovoljno novca ni za šta. Moj tata - pre nego što nas je
napustio kad je meni bilo trinaest godina - vodio je lokalnu benzinsku
pumpu. Odrţavao je skupe automobile bogatim porodicama koje su tu
dolazile tokom leta, a koje su o nama mislile kao o meštanima, ako su se
uopšte i muĉile da misle o nama.“
Sledila ga je do prozora i onda ga uhvatila podruku, oslonivši se na
njega.
„A ipak, sada isti ti ljudi“, reĉe ona, „dolaze na tvoje zabave u ovu
veliku, staru kuću, sa usnama stalno skupljenim kako bi ti bolje ljubili
guzicu, i tebi se to dopada, Majlse, i tvojoj guzici se to dopada, jer je osećaj
tako prokleto dobar. “
Majls se nasmeja na sliku koju mu je predoĉila, ali to beše gorak
smeh. Ĉak i nakon svih tih godina, posle te šupe od kuće i siledţije od oca,
i s tim imućnim snobovima koji su dolazili da mu se dodvoravaju u njoj
već samim svojim postojanjem - sve ga je to još peklo.
Poćutaše malo, a onda on reĉe: „Sanjao sam taj san poslednje dve
noći. Ponovo sam dete, u zadnjem dvorištu kuće u Ouk Blafu, osim što
umesto da se igram, pokušavam da zakopam neki leš, a kiša tako jako pada
da ma koliko zemlje nabacao lopatom u raku, voda je stalno odnosi,
otkrivajući kosti.“
Okrenuo se da je pogleda. „I da, znam šta ćeš mi reći. Ponekad je san
samo san.“
„Ne“, odgovorila je, a u njenim oĉima bilo je neĉega, neĉeg ĉvrstog i
hladnog. „Ono što sam htela da kaţem jeste da si me slagao.“
„U vezi s ĉim? Kakogod, reći ćeš mi da ti mene nikada nisi? Svi
laţu. To je u našoj prirodi. DoĊavola, ceo svet se razdragano okreće u
jebenom krugu laţi.“
„Tvoje veliko ubistvo. Slagao si me šta je bio razlog.“
„Smešno, ali to je jedini detalj u vezi s tim ubistvom o kojem nisam
slagao.“
„Onda to nazovi grehom propusta.“
Zatresao je glavom, osetivši u tom ĉasu izvesnu ljutnju. „I dalje te ne
pratim.“
„Oltar od kostiju.“
„Šta? Jasmin, kunem ti se da ne znam o ĉemu priĉaš.“
Umesto odgovora, podigla je levu ruku i on primeti da drţi jedan od
onih minijaturnih kasetofona. U nekom momentu spustila je piće i uzela
kasetofon, a njega je muĉilo to što nije primetio da je to uradila. Da li je to
zbog onih prokletih analgetika koje je uzeo za koleno, a koji mu pomućuju
svest, ili je zaista gubio koncentraciju?
Znao je za snimak koji je napravila u bolnici, naravno. Pustila mu je
neke glavne delove, pozvavši ga iz Galvestona s pripejd broja na sigurnu
liniju. Znao je da je snimila starca baš pre nego što je preminuo, dok je
svom sinu svešteniku iznosio sve što je znao, ispriĉavši mu pojedinosti o
velikom ubistvu i o amaterskom filmu koji je o njemu napravio. Samo što
O’Mali više nije posedovao taj film, nikad ga zaista nije ni imao, jer je
neka ţena, Katja Orlova, pobegla s njim i nestala.
Majls je mislio da mu je Jasmin rekla sve, naposletku, i zato što je
ĉuo Majka O’Malija kako kaţe: „Sve je poĉelo s Katjom Orlovom i
oltarom od kostiju, a završilo se ubistvom.“
Majls presluša traku do kraja, sve dok se poznati glas, sada glas
starca, nije utišao do te mere da je postao jedva ĉujan, rekavši nešto što je
zvuĉalo kao: Mislio sam da je nastradala u pećini. Zatim je, posle duge
pauze, neki drugi glas rekao, napola ţalosno, napola moleći: Tata? O,
boţe...
Jasmin je iskljuĉila kasetofon.
„Je li to to?“, upita Majls.
Klimnula je. „Posle toga više nije rekao ni reĉ. Upao je u komu, a
onda je bilo pa-pa, Majki.“
Majls ne reĉe ništa, samo pogleda kroz prozor u more koje se srebrilo
pod izlazećim mesecom.
„Ti zaista ne znaš šta je to, zar ne?“, upita Jasmin. „Taj oltar od
kostiju." Nasmejala se i on u njenom smehu zaĉu ludilo koje je oduvek u
njoj ţivelo, odmah ispod površine. „O, gospode, ovo je skoro previše
smešno, Majlse. Otišao si i ubio...“
„Nisam.“ Odmakao se i od nje i od prozora, napravio nekoliko
koraka, pa se vratio. „O’Mali je izvršio ubistvo.“
„I taj Rus, Nikolaj Popov, on je sve isplanirao. Ali ti si ih navukao da
to urade. Ti si bio veliki um. Nije li to ono što si mi rekao? Jedino što sad
izgleda da si ti izigrana strana.“
Zamalo ju je udario. Otišao bi toliko daleko da podigne ruku i
ošamari je, iz zamaha, ali kako je tu stajala, spremna da primi udarac, iako
ga je videla da dolazi... Shvatio je da ţeli da to uradi, i to ga je spreĉilo.
U svakom sluĉaju, lice koje je zaista hteo da odalami nije bilo njeno.
Sve je poĉelo s Katjom Orlovom i oltarom od kostiju... Šta je dovraga
to? Zvuĉalo je gotovo kao neka šala. Ako niste poznavali Nikolaja Popova.
„Moraš da pronaĊeš tu Katju Orlovu, Jasmin. NaĊi je, uzmi film i
nateraj je da ti ispriĉa sve o tom oltaru od kostiju. A onda je ubij za mene,
molim te.“
 TREĆI DEO
NASLEĐE

12

San Francisko, Kalifornija

Ponovo u sadašnjosti

Zoi Dmitrov pogleda kroz prozor svoje advokatske kancelarije u

Ulici Mišen, traţeći ma kakav znak impale. Automobil smeĊe boje nalik na
izbljuvak, s nazubljenim prednjim branikom, kruţio je oko bloka već više
od sat vremena, usporavajući svaki put kada bi prolazio pored njenih vrata.
Napolju je bilo previše maglovito i kišovito da bi videla lice ĉoveka za
volanom, ali je znala ko je on bio. Manuel Moreno.
TakoĊe je znala i šta hoće. Hteo je svoju ţenu. Svoju opsesiju. Svoju
vreću za boks.
„Pa, znaš, ti dani su za tebe odbrojani, kretenu", reĉe Zoi naglas,
osetivši se pomalo blesavo, ali takoĊe i više nego malo uplašeno impalom
koja se stalno vraćala. Dosad je beli SUV bez registarskih tablica, koji je
vozio Inez Moreno i njenu ćerĉicu staru tri meseca, već uveliko bio na
svom putu ka sigurnoj kući van zemlje. To beše nešto što Manuel nikako
ne bi trebalo da shvati u narednih pet sati, kad se njegova supruga ne bude
vratila iz svoje smene u Opštoj bolnici San Francisko, u kojoj je radila kao
medicinska sestra. Pa ipak, on je bio tu, što je bilo pomalo jezivo.
„Kao da stanuje u mojoj glavi! Dovoljno je samo da pomislim da ga
napustim, on bi to već nekako znao“, jednom joj je rekla Inez.
„Jednostavno zna!“
Na ulici zaškripaše toĉkovi. Zoi se ukoĉila, a zatim se opustila kad je
dobro osmotrila kola koja su projurila kraj njenog prozora, prskajući vodu.
To nije bila impala.
Obiĉno je susedstvo nastanjeno Latinoamerikancima vrvelo od
aktivnosti, ali je ovog mokrog i sveţeg februarskog popodneva samo
nekolicina išla nekuda za svojim poslom. Pako G., koji je prodavao torbe
od veštaĉke koţe na uglu ulice, već je završavao za taj dan i pakovao robu.
Ĉak je i Tija Huanita, koja je obiĉno obitavala u uliĉici iza obliţnje
prodavnice vina, odustala od preturanja po kantama za smeće u potrazi za
konzervama i flašama, i otišla da potraţi neki zaklon.
Autobus je stao na semaforu, s brisaĉima koji su se klatili tamo-amo,
a iz auspuha mu je kuljao oblak dima. Zoi okrenu glavu da pogleda
unaokolo. I dalje ni traga od impale. Moţda je i on takoĊe odustao.
Osim što ljudi poput Manuela Morena nikada ne odustaju.
Ponovo je usmerila paţnju na svoj radni sto, kako bi rasklonila
fascikle s predmetima koje je prouĉavala. Kad je završila, navukla je crnu
koţnu pilotsku jaknu i prebacila preko ramena preveliku Tumijevu torbu,
koju je koristila kao kombinaciju tašne i aktovke. Iskljuĉila je svetla i
krenula ka vratima.
Zoina kancelarija nalazila se u malom lokalu s izlogom u
viktorijanskom stilu, uglavljena izmeĊu prodavnice vina i butika s
majcama. Prešla je tek dva koraka na prednjoj platformi, kad je impala
izletela iza ugla, skoro oborivši kurira na biciklu, i uz škripu guma stala
kod protivpoţarnog hidranta.
Manuel Moreno snaţno odgurnu vrata i izaĊe iz kola. Beše to
zapušten muškarac, s tankom kozjom bradicom i sitnim, upalim oĉima.
„Gde je Inez?“, viknuo je, našavši se taĉno ispred nje, unoseći joj se
u lice. „Gde mi je ţena?“
„Otkud ja znam gde je“, odgovori Zoi, i to ne beše laţ. Liĉno je tako
organizovala sistem, zato što sud nije mogao da joj naloţi da kaţe nešto što
ne zna.
Manuelova usta se iskriviše i on se nagnu prema njoj toliko blizu da
je mogla da prebroji dlake njegove bedne brade. „Inez je preplašeni zec.
Nikad ovo ne bi izvela sama. Ti, damo, znaš gde je ona i pre nego što
završim s tobom, preklinjaćeš me da te pustim da mi kaţeš.“
Krajiĉkom oka Zoi ugleda srebrni „ford taurus“ kako se zaustavlja -
onu vrstu automobila koji je u ovom kraju urlao reĉ lapolicia tako glasno
kao da je obojen crno-belo. Ford se parkirao paralelno s impalom i dva
policajca u civilu - muškarac i jedna Azijka - izaĊoše iz njega.
Zoi je poznavala inspektora Šona Makeja iz Odeljenja za ubistva, a
on joj je redovno donosio samo loše vesti. MeĊutim, u tom trenutku ţelela
je da mu priredi paradu sa sve konfetima.
 „Moţda bi trebalo malo da se smiriš“, reĉe ona Manuelu. „Zato što
tik iza tebe stoji veliki i opaki policajac.“
Covek frknu. „Kako da ne! Da mi moţda ne piše glup na ĉelu?“
„Pa, kad već pitaš...“
Inspektor Makej tresnu širokim dlanom o haubu impale. Moreno se
okrenu, gotovo se saplevši o sopstvena stopala.
„Hej, šta to...“
„Bolje se smiri, rmpalijo", uzvrati Makej. „Dama ima crni pojas u
tekvondu. Moţe tako da ti ispraši zadnjicu da pišaš krv nedelju dana.“
„Moţe da me poljubi u dupe, eto šta moţe!“
Makej zakoraĉi u Morenov liĉni prostor. Ipak, glas mu je bio mek i
gladak kao ulupana pavlaka. „A da sad odeš kući. Lepo se istuširaj, onda
sipaj sebi pivo i malo se ohladi.“
Moreno stisnu pesnice i brzo proĊe pored Makeja ka svojim kolima.
Naglo otvori vrata, sede za volan i dade gas, a zatim kroz prozor zapreti
Zoi prstom: „Reci Inez da nismo završili! Nismo uopšte!“
„Ko god da je ta Inez“, ubaci se policajka, dok su posmatrali kako se
impala ukljuĉuje u saobraćaj, „bolje da tom tipu ne prilazi bliţe od
kilometra. Barem dok se malo ne smiri.“
Zoi nije komentarisala. Ponekad je policija saosećala s njenim
sluĉajevima. Ponekad nije.
„Dobro si, Zoi?“, upita Makej.
„Jesam, Mak. Ipak, hvala što si naleteo u pravom trenutku.“
„Ma sredila bi ga ti.“
Zoi slegnu ramenima. „Moţda. Bio je nervozan." Ona pruţi ruku
policajki. „Zoi Dmitrov. “
„Vendi Li“, uzvrati ţena, a smeh i radoznalost sijali su joj iz oĉiju.
„Mak mi je mnogo priĉao o tebi na putu ovamo. “
„Zaista?“ Zoi pogleda u Makeja, ali joj on ne uzvrati pogled. Pitala
se šta li je rekao. On je bio zgodan muškarac, s ĉetvrtastom vilicom i sav u
mišićima, a meĊu njima se oduvek u vazduhu osećala privlaĉnost.
MeĊutim, nisu postojali izgledi da se ikada išta desi, jer on zapravo nije
mogao da se pomiri s naĉinom na koji je njena majka zaraĊivala za ţivot.
„Videla sam i reportaţu o tebi u vestima na Kanalu 4 pre par dana“,
nastavila je Vendi Li. „O tome kako si uredila da neka sluţba podzemne
ţeleznice pomogne ţenama i deci da pobegnu od kretena.“
„Ponekad im pomogne da uteknu“, reĉe Makej, s izvesnom
zajedljivošću u glasu. TakoĊe nije uvek odobravao ni naĉin na koji je ona
zaraĊivala. „ Ali s vremena na vreme ţene umesto toga upere saĉmaricu
pravo u grudi tog šupka ili mu rascopaju glavu satarom, a ona im pomogne
da se izvuku bez kazne za ubistvo."
„Ponekad“, reĉe Zoi, „kada te sistem izneveri, satara izgleda kao
jedino pribeţište.“
„A ko odluĉuje gde je ta granica? Ko odluĉuje u kom trenutku
ubistvo tog tipa postaje... Kako si ono rekla? O, da,jedino pribeţište.“
Vendi Li se široko osmehnu svom partneru. „Mislim da je reporter
nešto napomenuo i o tome, Mak. Ali onako kako se on izrazio, gospoĊica
Dmitrov nije samo struĉnjak za odbranu pretuĉenih supruga i za partnerski
sindrom, već bez nadoknade radi na oslobaĊanju onih jadnica koje su već
osuĊene i poslate u zatvor zbog ubijanja svojih zlostavljaĉa tokom ranijih,
manje prosvetljenih perioda.“
Makej frknu. „Šta sam rekao.“
„Tako, dosta o tome“, kaza Zoi. „Šta vas dovodi kod mene?“
Makej posegnu u dţep mantila i izvadi pregršt fotografija. „Poznaješ
li ovu ţenu?“
Zoi je bila branilac i videla je mnoga mesta zloĉina. Makej joj je
pokazao samo fotografije glave, tako da nije videla nikakve rane, samo
nešto krvi oko stariĉinih utonulih usta. Ipak, nešto u vezi s njom, nešto tako
ranjivo u tim neprozirnim oĉima koje su zurile, uvuĉe se duboko u njenu
dušu. Znala je - a da joj nije baš bilo jasno kako - da je ta sirota starica
umrla sama i uplašena. „Ne, ne bih rekla da je znam... Da li bi trebalo? Šta
joj se desilo?“
„Ona je beskućnica koja je kasno sinoć izbodena u Golden gejt
parku, na Kenedi drajvu, blizu Konzervatorijuma cveća. Oruţje ubistva
ostavljeno je u njoj - neka uvrnuta vrsta noţa koju nikad ranije nisam
video. Ovaj momak i njegov drug vozikali su se u njegovom novom
jaguaru, kad su prekinuli ubicu na delu. Bukvalno. Umrla je pre nego što je
hitna stigla na lice mesta i znam da mu je to teško palo, ali sada priĉa
svašta za medije o staroj i jadnoj beskućnici koja je iskasapljena noţem na
ulicama našeg grada. U Palati se odvija prava jebena oluja.“
 Zoi još jednom baci pogled na fotografiju s mesta zloĉina, privuĉena
tim mrtvim oĉima koje su zurile, i oseti kako je gotovo preplavljuju tuga i
osećaj gubitka. To nije imalo nikakvog smisla. Nije poznavala ţenu, ali je
imala utisak da bi trebalo da je zna. Radilo se o njenim oĉima. O neĉemu u
vezi s njenim oĉima...
„Da li...“, Zoin glas napuknu, pa je morala da ponovi. „Da li već znaš
ko je ona?“
„Ne baš“, odgovori Makej. „Proĉešljali smo park i našli nekog
transvestita Baterkapa, uliĉnog prosjaka. On tvrdi da su oboje deo kolonije
koja logoruje u šumi iza Konzervatorijuma. On... ona... kaţe da se starica
zvala Rouzi, a prezime ne zna.“
Zoi jedva odvoji pogled od oĉiju na fotografiji. Podigavši oĉi, uhvati
Makeja kako je prouĉava s izrazom zabrinutosti na licu, ali i s
profesionalnom podozrivošću.
„Ţao mi je, Mak, ali stvarno je ne poznajem. Šta te je navelo da
pomisliš suprotno?“
On se maši za dţep i ovog puta izvuĉe omotnicu od prozirne plastike
s dokazom. „Patolog je pronašao ovo duboko u njenom grlu. Kao da je
moţda pokušala da ga pojede i spreĉi ubicu da ga se dokopa. Bilo je
priliĉno iţvakano, ali momci iz laboratorije danas ĉine ĉuda.“
Omotnica je sadrţavala icepani komad hartije iţvrljan olovkom.
Napisano je popravljeno pomoću hemije, ali je ĉak i tako bilo samo
delimiĉno ĉitljivo. Ipak, Zoi je uspela da proĉita dovoljno da je podiĊe
jeza.
„Ovo je moja kućna adresa. Ne adresa kancelarije, već mog doma.“
Pogledala je naviše u Makeja, koji je razmenio pandurski pogled s
Vendi Li, a potom proĉistio grlo. „Jesi li ikad ĉula za nešto što se zove
oltar od kostiju? “
„Nisam, ali mi ne zvuĉi obećavajuće. Šta je to?“
Na naĉin tipiĉan za policajce, on joj ništa ne odgovori. Umesto toga,
izvadio je još jednu plastiĉnu omotnicu i pruţio joj je. „Ova fotografija bila
je u dţepu stariĉinog kaputa. Raĉunamo da je snimljena tokom kasnih
šezdesetih, s obzirom na odeću i frizure. Da li ti je neka od ovih osoba
poznata?“
Zoi spusti pogled i oseti suvoću u ustima. To nije moglo biti,
jednostavno nije bilo moguće.
 Beše to stara crno-bela fotografija lepe plave ţene u dvadesetim
godinama, kako stoji s rukom obavijenom oko ramena male devojĉice
kojoj je bilo oko šest godina. Devojĉica je imala kikice i parohijsku
školsku kecelju i široko se osmehivala u objektiv. Stajale su ispred ulaza u
studio Twentieth Century Fox. Zoi je znala koji je to studio zato što je
njena majka imala istu tu fotografiju, odnosno veću verziju, u ukrašenom
srebrnom ramu na radnom stolu svoje biblioteke.
„Ali ja ne... Ovo nema nikakvog smisla. Kako ste se domogli
ovoga?“
„Dakle, videla si je i pre?“, upita Makej. „Ili te osobe? Videla si ih
ranije? “
Zoi ga nije zaista ĉula, zurila je u izguţvane krajeve i ĉudila se kako
je slika toliko izbledela tokom godina. Nešto beše i prosuto po fotografiji -
kafa ili krv? - isflekavši nebo iznad znaka za studio. Ali to je samo znaĉilo
da ju je volela i ĉuvala stara ţena bez krova nad glavom, koja nije mogla
da je pazi u srebrnom ramu, a koju je neko ubio.
Kiša je ponovo poĉela i krupne kapi razlivale su se po plastiĉnoj
omotnici, kad je Vendi Li prišla da baci pogled preko Zoinog ramena.
„Naši dobrovoljci, koji su obavili istraţivanje i ĉišĉenje, namuĉili su se s
njom, a i prošlo je mnogo vremena otkad je snimljena. Ali patolog misli da
se radi o istoj ţeni. Pokrenuće program za analiziranje fotografija, da
dobiju neki odreĊeniji odgovor.“
„Ali one ne mogu biti iste“, reĉe Zoi. „Ţena na ovoj slici je moja
baka. Nije se zvala Rouzi, već Katja. Katja Orlova. Ali ona je mrtva već
skoro pedeset godina.“
 13

Zoi nagazi svoju Bejb.

Ona projuri kroz ţuto svetlo, preseĉe preko Trţnice, zavi ulevo ĉim
joj se ukazala prilika, a zatim izbi pravo na Frenklinovbulevar. Nije ni
pomišljala da se drţi Van Nesove ulice sa svim onim semaforima na svakoj
raskrsnici. Išla je nagore, nagore, kroz kišu koja je šibala nošena vetrom,
napregnuto traţeći policajce pogledom. Mnogi od njih prepoznavali su
Bejb, a oni koji nisu, naprosto su voleli da zalepe kaznu na klasiĉnan
neţnoplavi mustang.
Priliĉno je prekršila zakon ne dopustivši nekom pešaku da proĊe
ispred nje, već ga je umesto toga dobro isprskala, ali je morala da stigne do
majke pre policije. Morala je da otkrije kako je moguće da jedna stara
beskućnica, koja je igrom sluĉaja ubijena u Golden gejt parku, zapravo
njena baka koja je poginula u saobraćajnoj nesreći pre toliko mnogo
godina.
Ipak, iz Ane Larine Dmitrov moći će da izvuĉe istinu samo ako je
uhvati na prepad. Ako bi Zoi uspela prva da stigne do majke, ako bi dobila
priliku da se zagleda u njeno lice, u njene oĉi, moţda bi nešto procurilo
kroz hladnu i neprobojnu masku koju je nosila.
Još malo i tu je. Brisaĉi su se vukli preko prednjeg vetrobranskog
stakla, a s unutrašnje strane je maglilo. Bejb je imala dobru vuĉu po kiši -
isekla je ţuti taksi, napravila zaokret oko velikog leksusa koji je trubio, dok
su psovke i srednjaci ostajali iza nje, gotovo završivši u dvorištu visoke i
uzane kuće u viktorijanskom stilu. Naglo je presekla ulevo do
Vašingtonske ulice, raspršujući vodu u lepezi nalik na petlov rep, zamalo
proklizala, gaĊajući pravo u parkiranu tojotu, proletela pored znakova za
obavezno zaustavljanje na Gafu i Oktaviji, pa se dva bloka kasnije
ukljuĉila u ulicu u kojoj se nalazila vila njene majke, na samoj kresti
Pacifik Hajtsa, uz škripu Bejbinih toĉkova. Prošlo je taĉno dvanaest minuta
otkako je ostavila Makeja i njegovu partnerku Vendi Li, rekavši im da ima
obaveze na sudu. Gledala ih je kako se odvoze, zatim potrĉala za ugao do
uliĉice iza prodavnice vina, gde je parkirala kola.
A sada ih je pobedila u trci, bogu hvala, samo što je morala da
poţuri.
 Vetar joj je bacao kišu u lice, dok je trĉala uza stepenice ogromne
kuće od granita i stakla. Ali prizor visokih, dvostrukih vrata od ebanovine,
s njihovim ruĉkama od ĉistog srebra, sledio ju je u mestu.
Pre trinaest godina, na dan kada je maturirala, prošla je kroz ta vrata i
napustila stari ţivot, ne ponevši sa sobom ništa osim vreće s garderobom.
Zaklela se sama sebi da se nikada neće vratiti, ali je trebalo bolje da
promisli. Ĉovek moţe da pobegne od poneĉega iz svoje prošlosti, ali ne od
svega.
Zoi duboko udahnu, podiţe glavu i pritisnu zvonce. Za manje od pet
sekundi vrata je otvorio ĉovek bez vrata, sa šakama velikim poput
posluţavnika za ćuretinu. Progurala se pored njega, što verovatno i nije
bilo pametno, jer je videla da se mašio za pištolj u futroli koja mu beše
okaĉena preko ramena ispod širokog crnog sakoa.
„Ja sam joj ćerka“, reĉe Zoi kad ju je šĉepao za mišicu. „Zato, ako su
ti drage te tvoje ruke, bolje ih skini s mene.“
Imao je izbrazdano lice i umorne oĉi, ali i brze reflekse. Istog ĉasa ju
je pustio.
„Gde je ona?“ Šta ako nije tu? Molim te, boţe, moram da stignem do
majke pre pandura, ja...
„Šefica je“, reĉe on, „gore u biblioteci.“
Zoi nije nameravala da uĊe u lift veliĉine mrtvaĉkog sanduka.
Ustrĉala je uz široko stepenište od kreĉnjaka s ĉetiri odmorišta, ali suje na
vrhu zaustavila još jedna vrata.
Ova su bila napravljena od ĉvrstog, uglaĉanog mahagonija, a s druge
strane nalazilo se svetilište Ane Larine. Prošlo je trinaest godina otkad nije
ušla u tu kuću i još dve otkako je bila u toj sobi. Nije ulazila od onog
letnjeg dana kad joj je bilo šesnaest godina, kada je otac ušao unutra, seo
za majĉin radni sto, za ogromnu ploĉu od crnog mermera; seo je, stavio
pištolj pod bradu i povukao okidaĉ.
Zoi je bila jedina kod kuće tog dana, jedina koja je ĉula pucanj. Ona
je gledala krv kako natapa svileni persijski tepih i pod od tikovine, ona je
videla mrlje od usirene krvi. Ona je morala da se zagleda u ono što je
ostalo od oĉevog lica.
Zoi s takvom ţestinom otvori vrata da su tresnula o zid.
Njena majka podiţe pogled s laptopa, adesna ruka joj je skliznula
ispod ploĉe stola od crnog mermera, do mesta gde je drţala glok 22 na
polici s mehanizmom s oprugama. Ana Larina Dmitrov nije prokrĉila put
kriminalnim delima i ubistvima do šefa ruske mafije tako što je bila
nepaţljiva.
„Zoi“, reĉe, i Zoi se nade iznenaĊena videvši iskreno zaprepašćenje i
brigu na majĉinom licu. „Zašto si ovde? Šta se desilo?“
„Zašto? Da li bi te bilo briga da mi se jeste nešto desilo?"
„Ne budi smešna. Pa naravno da bi.“ Ana Larina, koja je pre
nekoliko trenutaka napola ustala, ponovo se smestila iza masivnog
mermernog stola. „Izgledaš pomalo iznervirano i utuĉeno, ali inaĉe dobro.
Potpuno si odrasla“, reĉe ona, prouĉavajući kćer sada hladnim i
ravnodušnim pogledom. „Budući da za sve ove godine od tebe nisam
dobila ni ĉestitku za Boţić, mogu samo da pretpostavim da se dogodilo
nešto toliko strašno da te je ĉak ovde dovelo.“ Zoi je morala da stisne zube
da ne bi vrisnula. Boţe, kako je oduvek mrzela taj mek i trezven glas koji
je mogao da ismeva, reţe i nanosi oţiljke s neverovatnom lakoćom.
Trinaest godina i ništa se nije promenilo. Jedan pogled na to lepo, ali
bezdušno lice, i sva ruţna osećanja nahrupila su nazad, mešajući se s
njenom krvlju kao otrov.
Morala je da se sabere, da potisne emocije. Iz gorkog iskustva znala
je da pred Anom Larinom ne sme da pokaţe ni traĉak nekog osećanja, da
joj otkrije bilo šta poput ljubavi ili mrţnje ili straha, ili ĉak besa, zato što su
je emocije otvarale, a onda bi usledilo vaĊenje utrobe, brzo i ĉisto.
Zoi je polako krenula ka velikoj crnoj ploĉi mermernog stola, da da
sebi malo vremena. Soba je bila predivna, ali hladna, kao i ţena koja ju je
koristila. Imala je oblik trougla i štrĉala je ka nebu kao brodski pramac,
nadgledajući zaliv i Golden gejt. Na jedinom zidu koji nije bio u prozorima
od poda do plafona, nalazile su se skupe skandinavske police za knjige. Na
njima je bilo nešto knjiga, ali uglavnom behu ispunjene zbirkom najlepših
starih ruskih ikona. Kad je Zoi bila mala devojĉica, strahovito ju je bolela
pomisao na to da njenoj majci te ikone znaĉe više nego ona.
Spustila je paţljivo na majĉin sto fotografiju s mesta zloĉina, koju je
ukrala od Makeja. „Pogledaj ovo i reci mi šta vidiš.“
Ana Larina poloţila je dlanove pored slike i spustila pogled.
Prouĉavala ju je u tišini, dok je Zoi prouĉavala nju. Na njenom licu nije
bilo nikakvog nagoveštaja prepoznavanja ili zaprepašćenosti, niĉega.
Podigla je oĉi i zagledala se u Zoi. „Vidim neku sluĉajnu staricu koja
izgleda kao da je mrtva. Da li si od mene oĉekivala da znam o ko je ona?“
„Oh, molim te. Hoćeš li stvarno pokušati da se pretvaraš da ne prepoznaješ
roĊenu majku?“
Bio je to smišljeni šamar, priliĉno ţestok. Majka nakrenu glavu i
ponovo se unese u sliku ţrtve. Njene šake, i dalje opruţene s obe strane
fotografije, pobledeše u zglobovima. Ipak, sem te male reakcije, beše
nemoguće proceniti o ĉemu razmišlja i šta oseća.
Zoi je znala da je majka mogla da naloţi jednom od svojih posilnih,
nekom od svojih lopova, da pretuĉe nekoga, s jednakom lakoćom kao da
naruĉuje kotlić ĉaja, ali nije verovala da je za ovo odgovorna, ako ni zbog
ĉega drugog a ono zbog toga što je ubistvo odraĊeno aljkavo. Ana Larina
Dmitrov nikad nije bila aljkava. Ipak, Zoi je ţelela da je zbuni i to je i
postigla.
Podigla je sliku u srebrnom ramu sa stola – uveliĉanu verziju one u
providnoj omotnici, koju joj je Makej pokazao - i spustila je licem nagore
pored fotografije s mesta zloĉina. „Da li sada uoĉavaš sliĉnost? Ona ima
naše oĉi. lli, bolje reĉeno, mi imamo njene.“
„Ja ne...“, zbuni se Ana Larina. Zoi primeti da je majka s teškoćom
progutala pljuvaĉku, ali ništa više nije rekla.
„Šta ne - ne veruješ? Zato što je nastradala u saobraćajnoj nesreći kad
si ti imala jedanaest godina? Sletela s litice u okean po lošem vremenu i
ostavila te da odrastaš u sirotištu. Da li si zaista videla kad su je pokopali,
majko? Ili si naprosto izmislila tu priĉu da bi me drţala podalje od nje?“
Ĉinilo se da je Ana Larina nije ĉula. „Ovde je tako stara. Tako stara.“
Neţno je dotakla lice ţene na fotografiji s mesta zloĉina vrhovima prstiju.
„Sve ove godine ĉuvala sam u sećanju predstavu o njoj onakvoj kakva je
bila onda. Mlada i lepa, tako puna ţivota i smeha. Imala je najslaĊi osmeh.
Uvek sam mislila na ruţine latice kad bi se smejala, zbog naĉina na koji se
taj zvuk uvijao na krajevima. Baš kao latice ruţe.“
Glas joj se izgubio, a usta joj malo smekšaše. „Ĉudno kako sam se
upravo toga setila, a ona je sada mrtva."
„Nije samo mrtva, majko. Ubijena je. Ili ti to ne prepoznaješ mesto
zloĉina kad ga vidiš?“
Ana Larina odgurnu fotografiju od sebe. „Da, naravno da
prepoznajem.“ Ustala je od stola i prišla vratima da ih zatvori. Kliktanje
reze prilikom zatvaranja uĉini se glasnim u napetoj tišini.
Zurila je u Zoi, pustivši da se ćutanje otegne, a zatim je rekla:
„Mislila sam da je mrtva. Nikad te nisam lagala da bih te drţala dalje od
nje. To je besmisleno. Ona me nije htela. Zašto bi, doĊavola, htela tebe?“
Te reĉi behu izgovorene hladnim i bezosećajnim glasom, ali je Zoi
primetila mraĉnu emociju koja je blesnula u njenim oĉima. Bol, da, ali još
nešto pored toga. Krivica? Gnev?
Zoi je gledala u tu ţenu koja ju je rodila. Izvajane jagodice i visoko
ĉelo glatko kao ispolirana školjka. Sive oĉi, široko razmaknute i iskošene u
uglovima. Starost Ane Larine uvek je bila strogo ĉuvana tajna, ali je
morala imati barem šezdeset godina. Pa ipak, ĉinilo se da nije ostarila ni
dan za sve te godine. Kao da gledam u ogledalo, pomisli Zoi, i sav uţas te
ideje uvrnu se u njoj kao noţ zariven u stomak.
Ako je nasledila majĉino lice, da li je takoĊe nasledila i njenu crnu
dušu? Pune usne Ane Larine izviše se u iskrivljen osmeh. „Za ĉim to
tragaš, Zoi? Za znakom Sotone na mom ĉelu? Za dokazom da naposletku
uopšte nismo sliĉne? To je ono ĉega si se uvek plašila, zar ne? Zbog toga si
pobegla, zbog toga vodiš taj tvoj krstaški rat za zlostavljane ţene.
Pokušavaš da kupiš iskupljenje time što okajavaš moje grehe."
Zoi oseti oštar bol u ruci. Spustila je pogled i videla da su joj se šake
zgrĉile u ĉvrsti ĉvor. Rasplela je prste i naterala se da diše. „Ne laskaj sebi.
Jedino što u ovom momentu ţelim da znam jeste kako je ţena koja te je
donela na svet završila kao beskućnik, ţiveći s alkoholiĉarima i
narkomanima u Golden gejt parku.“
„Ja ne... Golden gejt park?“ Ana Larina mahnu rukom prema
fotografiji na stolu. „Je li to mesto gde je...“
„Ubijena? Da. To se desilo ispred Konzervatorijuma cveća. Izbodena
je noţem. Policija isprva nije znala ko je ona...“
„A opet su munjevito došli do tebe sa slikama s mesta zloĉina?
Dakle, ili su vidoviti, ili mi ti ne govoriš sve.“
Boţe, ova ţena je baš brza, pomisli Zoi. To je trebalo da ima na umu.
U borilaĉkim veštinama nauĉila je da ne dopušta neprijatelju da predvidi
njene pokrete niti da joj uĊe u um; morala je da se seti da je Ana Larina
njen neprijatelj. Majka joj je bila neprijatelj i u dubini svoje duše, još dok
je bila sasvim mala, bila je toga svesna. Jedino još nije znala zašto.
„Pre nego što je neko zario noţ sve do drške u njene grudi“, reĉe Zoi,
namerno se izraţavajući slikovito, „tvoja majka uspela je da proguta parĉe
papira. Osnosno, progutala ga je dopola. Na njemu su bili moje ime i
adresa.“ Još jedan hladan osmeh izobliĉio je usta Ane Larine. „Dragi boţe,
kako je to divno i misteriozno od te starice. Znala je gde si, a ipak nije
uspela da naĊe vremena izmeĊu prošenja i uriniranja po ulazima da navrati
da te vidi pre nego što je izbodena? Ne? Pa, eto kakve smo dirljive scene
svi pošteĊeni.“ „Zaboga, majko!“
„Zaboga, majko“, oponašala ju je Ana Larina. „Šta ti hoćeš od mene,
Zoi? Suze? Isplakala sam svoje odavno.“
Zoi ponovo opusti pesnicu i još jednom duboko udahnu. „Pomislila
sam da je moţda dolazila ovde da te vidi. Kako bi drugaĉije mogla da zna
za mene?“ Zoi opet spazi nešto što je blesnulo duboko u oĉima Ane Larine.
Ona nešto zna, pomisli Zoi. Zna štaje njenu majku dovelo dovde.
Trenutak kasnije, Ana Larina slegnu ramenima i kaza: „Nijedna od
nas nije se krila u programu za zaštitu svedoka. Kratka pretraga na Guglu
uĉinila bi dovoljno."
Prekrstila je ruke preko grudi i otišla da pogleda kroz stakleni zid,
iako tog dana nije imalo šta da se vidi - ni most, ni zaliv, samo oblaci i
kiša. „Dakle, jesmo li sad završile s tim, Zoi?“
„Ne, nismo završile, majko. Ni izbliza. Na trenutak pretpostavimo da
ti verujem. Da je i za tebe sve ovo jedno veliko iznenaĊenje. Da li je išta od
one sentimentalne priĉe o sirotištu, kojom si me kljukala godinama,
istina?“ „O, boţe“, Ana Larina reĉe u naletu iznenadne i iskrene
ogorĉenosti. „Kakva si ti tvrdoglava mala kuĉka i, da, naravno da si baš tu
osobinu pokupila od mene. Dobro. Dopustiću ti još pet minuta guranja
sonde u gnojne rane iz detinjstva za koje zamišljaš da ih imam, samo ako
mi obećaš da ćeš me posle toga ostaviti na miru.“
Ana Larina izvadi paklicu cigareta i zlatni upaljaĉ iz dţepa svojih
crnih kašmirskih pantalona, pa zapali jednu. Posmatrala je plamen upaljaĉa
pre nego što ga je zatvorila.
„Sirotište“, reĉe Zoi, „je li išta od toga istina?“
„O, ono je bilo stvarno, još kako. Velika i ruţna graĊevina od
smeĊeg kamena, kojom su upravljale milosrdne sestre, u prljavom i
nesreĊenom Kolambusu u Ohaju. Imali smo ĉak i rešetke na prozorima,
mada podozrevam da su pre bile tu da spreĉe bagru iz susedstva da uĊe
unutra, nego malu siroĉad da izaĊe. Nije svaki dan prolazio u bljutavim
kašama i batinama, ali je ipakbilo priliĉno svirepo i sumorno. Samo što je
moja majka bila veoma ţiva kad me je odbacila i ostavila tamo. Mene i
mali kofer s odećom i kartonskom kutijom s nešto dragocenosti.“
„ Ali zašto Ohajo, od svih mesta, kada ste ţivele u Los AnĊelesu?
Osim toga, nijedna ţena ne bi tek tako napustila svoje dete. Mora da je
imala neki razlog.“ „IznenaĊuješ me, Zoi. S obzirom na to ĉija si ćerka i
kako zaraĊuješ za ţivot, imaš zadivljujuće ruţiĉaste poglede na ljudsku
prirodu.“
„Ipak, moraš imati neku pretpostavku o tome zašto je to uradila. Ako
nisi imala tada, valjda je imaš sada, kada se osvrneš unazad.“
Ana Larina zabaci glavu i izbaci savršeni prsten dima ka tavanici.
„Moram li?“
Zoi podiţe fotografiju u srebrnom ramu i vrati je na mesto na stolu.
Ani Larini ipak je bilo stalo ĉim ju je ĉuvala tu gde je mogla da je gleda
svakog dana. Ta ţena ispred kapije, koja ju je vodila do studija, s rukom
oko ramena svoje male devojĉice, sasvim sigurno je izgledala srećna i puna
ţivota. No, snimak je napravljen godinu dana pre sirotišta, ako se Ani
Larini moglo verovati.
„Priĉala si mi da je radila za Foks kao kinematografkinja...“
„Pre će biti kao kamermanov potrĉko, rekla bih, Mada...“ Ana Larina
zaćuta, zagleĊana u vrh cigarete, kao da se u tom ĉasu zaista trudila da se
neĉega seti.
„Mislim da ju je studio naposletku zaposlio kao kamermanku. Sećam
se da je već radila na pravom snimanju jednog filma i da je bila veoma
uzbuĊena, jer su se spremali da uĊu u produkciju sledećeg. Brinula sam jer
je snimanje trebalo da poĉne na moj roĊendan - punila sam devet godina - i
plašila sam se da se toliko unela u svoj novi posao da ga se, kad veliki dan
bude došao, neće ni setiti. Ali nismo ga ni doĉekale jer smo pre toga
pobegle. Naprosto smo otputovale usred noći, ili se meni tako ĉinilo. Nije
se ĉak potrudila ni da ostavi Majku poruku.“
„Majku? Ko je Majk?“
„Majk O’Mali. Moj oĉuh, ili pretpostavljam da bi taĉnije bilo nazvati
ga majĉinim muţem, jer teško da je meni bio otac. Pa opet, bili su u braku
svega dva-tri meseca pre nego što smo zbrisale."
„Muţ?“ Zoi je piljila u majku. „Ovo je prvi put da si mi pomenula da
si imala oĉuha.“
„Kao što rekoh, trajalo je samo nekoliko meseci, pa ĉak ni tada nije
bio mnogo kod kuće. Bio je istraţivaĉ lokacija za studio i mnogo je
vremena provodio na putu, a pre nego što ti mozak skoĉi na scenario nekog
tvog filma - reći ću ti - ne, nije je tukao, niti je mene ikad dodirnuo na
neprikladan naĉin, kako se to već kaţe. Izgledalo je da je jedva i bio
svestan mog postojanja."
„Batine i zlostavljanje deteta nisu jedini razlozi zbog kojih ţene
napuštaju svoje muţeve.“
Ana Larina odmahnu glavom. „ Ako ti tako kaţeš. Samo što sam ja
bila prisutna, a na našem putu van grada te noći, ona je zastala na semaforu
da pogleda njegovu sliku i da zaplaĉe - prava filmska srceparajuća scena.
Dakle, ne, ne verujem da ga je ostavila svojom voljom."
„To što ga je volela ne znaĉi da nije imala dobar razlog da ga se
plaši.“
„Još jednom se klanjam pred tvojim ogromnim iskustvom, Zoi. Sve
što znam jeste da je ugurala mene i nešto stvari u kola i da nismo prestajale
da se vozimo - hoću da kaţem da se bukvalno nismo zaustavljale, osim da
nakratko odspavamo pored puta, sve dok nismo stigle do reke Sajoto u
zapadnom Ohaju. I tako smo opet na poĉetku naše priĉe, gde smo zapoĉele
ovo malo putovanje duţ staze sećanja, s njom koja me je ostavila u tom
sirotištu uz mnogo poljubaca i obećanja da će se vratiti za nekoliko nedelja,
a ja sam joj verovala.“
„Ali nije se vratila. Dakle, šta se dogodilo? Ne, neću onu priĉu o
tome kako je nastradala u saobraćajnoj nesreći. Hoću istinu.“
„Ne znam šta se s njom desilo. Nemam nikakav razlog da te laţem.
Ne znam. Sedmice su se nizale jedna za drugom, zatim meseci, pa godine, i
tokom sveg tog vremena i dalje sam verovala da će doći po mene. Nije bilo
telefonskih poziva, ni pisama, ĉak ni ĉestitki za roĊendane, a ja sam i dalje
verovala, i onda sam jednog dana jednostavno prestala da joj se nadam. Da
li sam mislila da je mrtva? Zaista ne znam. Moţda sam se nadala da jeste.
Jedino sam znala da sam ja mrtva za nju.“
Zoi nije znala u kojoj meri moţe da veruje majci, ali nije sumnjala u
njene poslednje reĉi. Znala sam da sam ja mrtva za nju. Zvuĉale su kao da
su zaista doprle iz dubine duše Ane Larine Dmitrov.
„Da li ti je ikada ispriĉala nešto o svojoj prošlosti, nešto pre nego što
si se rodila? O svojoj porodici? Odakle potiĉe?“
Ana Larina otkrsti ruke i okrenu se od prozora. „Nikada to nije
doslovno rekla, ali iz ono malo što znam, verovatno je bila vanbraĉno dete.
Kao što sam i ja. Imala je obiĉaj da mi govori kako ie jedino dete svoje
majke, kao što sam i ja njeno jedino dete, te kako joj je majka uvek
pevušila o tome da je roĊena kao blagoslovena devojĉica, iz ponosne duge
linije, i da ne moţe biti poslednja. Kao da je to trebalo da bude nešto
posebno, da znaĉi nešto, iako nemam ni najblaţu predstavu šta.“
Ali ona je imala predstavu, pomisli Zoi, jer je opet uhvatila onaj sjaj
tajnog, posvećenog znanja u majĉinim oćima.
„To baš slatko zvuĉi“, odgovori Zoi. Sigurno nije podsećalo ni na šta
drugo što joj je Ana Larina ikada rekla i oseti dubok bol zbog gubitka te
bake koju nikada nije upoznala. „Šta još? Da li je roĊena ovde ili u Rusiji?“
Ana Larina s nestrpljenjem pogleda Zoi, a onda slegnu ramenima. „RoĊena
je u Šangaju, od svih mesta na kugli zemaljskoj. Na dan kad su Japanci
izvršili napad. Imala je obiĉaj da priĉa tu sumanutu priĉu kako je njena
majka, koja se zvala Lena, Lena Orlova, pobegla iz zatvorskog logora
Norilsk u Sibiru, i prepešaĉila ceo put do Kine, ako moţeš u to da
poveruješ.“
Ana Larina ućuta i ponovo slegnu ramenima. „U nekom trenutku
posle rata, Lena se spanĊala s nekakvim trgovcem dragim kamenjem iz
Hongkonga, koji je doveo nju i moju majku da ţive tamo s njim. Nekoliko
godina kasnije, Lena je pošla da kupi ribu s jednog od onih lakih kineskih
ĉamaca, okliznula se na stepenicama, udarila glavom i udavila se u luci.
Mislim da je majci tada bilo petnaest, moţda šesnaest godina. U svakom
sluĉaju, bila je dovoljno odrasla da se sama stara o sebi.“
Zoi nikad ranije ništa od svega ovoga nije ĉula. Zvuĉalo je egzotiĉno,
avanturistiĉki - sve dok se ĉovek ne zamisli nad tim kako je ţivot uistinu
izgledao u zatvorskom logoru u Sibiru i u gradu opustošenom ratom.
„Da li ti je nekada rekla kako je iz Hongkonga došla u Los AnĊeles?“
„Nije, nikada. Premda je imala ĉitav pregršt priĉa, punih
najzapanjujućih pojedinosti, o svojoj majci, Leni. I o tom ĉudesnom
bekstvu iz Sibira. “
Majĉine reĉi zvonile su uobiĉajenim sarkazmom, ali je Zoi stekla
utisak da je neki mali ugao stisnutog srca Ane Larine bio podjednako
oduševljen ovom porodiĉnom istorijom kao što je to bila i ona.
„Kakvim pojedinostima? “
„Oh, o tome kako je Lena pešaĉila iskljuĉivo noću, da se njena
silueta obmotana krznom ne bi isticala naspram tundre zavejane snegom, i
kako je pravila kućerke od snega kao zaklon i palila vatre od mahovine
oguljene sa stena i drveća. I kako se prehranjivala tako što je muzla irvase i
pecala ribu kroz rupe izbušene u ledu.
Napokon, posle mnogo meseci hodanja, našla se na travnatom
brdašcetu, gledala u reku koja je razdvajala Rusiju od Mongolije, jela divlji
krompir koji je iskopavala u polju i piljila u crvene stegove koji su
obeleţavali granicu. Stubovi, koji su na vrhu imali okrugle metalne znake s
nacrtanim srpom i ĉekićem, bili su meĊusobno udaljeni oko ĉetiristo
metara i ona je posmatrala dva dana i dve noći, ali nijednom nije videla
nikakvu patrolu. Tako je na kraju jednostavno prepešaĉila s jedne strane na
drugu, što je bio samo još jedan korak od hiljadu koje je napravila otkako
je pobegla iz Norilska. “
Zoi je bilo nemoguće da zamisli hrabrost i snagu volje potrebnu za
tako nešto i osetila se malom u poreĊenju s tom prababom za koju nikada
do tada nije ĉula.
„I, šta je posle bilo?“
„Nastavila je da pešaĉi. Sve dok jednog dana nije naišla na nekog
smeţuranog starca u trulom ĉamcu, koji ju je povezao sa sobom niz reku
dokle je mogao, a zatim je predao sinu svog nećaka, koji ju je smestio na
kola natovarena povrćem. Taj ĉovek imao je prijatelja koji je radio kao
koĉniĉar na ţeleznici, a ovaj je pak imao brata, i tako ju je sprovodio ĉitav
niz osoba celom duţinom Kine. Konaĉno se obrela na brodiću za Šangaj,
koji je prevozio smeće, i rodila moju majku.“
„Katju.“
„Da.“ Ana Larina ugasi cigaretu u kristalnoj pepeljari na stolu. „Sam
bog zna ko joj je bio otac... Da li je sve ovo zaista toliko vaţno, Zoi? Koga
je briga? Lena je odavno već mrtva, a sada je to i njena ćerka. Sudeći po
njenom izgledu, bila je beskućnica, jadnica. Stara. Neko ju je verovatno
izbo za flašicu jeftinog viskija koju je imala u dţepu.“
„Gospode, šta nije u redu s tobom? Ona ti je bila majka. Sve ove
godine nestala, odseĉena, prava misterija - i sad je iznenada tu, i neko ju je
ubio, a ti se ponašaš kao da ti ni najmanje nije stalo. Oĉigledno je da je sve
vreme beţala od neĉega.“
„Zaista?“
„Znaš da jeste. Prema tome, šta ju je toliko strašno uplašilo tog leta i
onda je toliko dugo drţalo u strahu? Ko ju je ţeleo mrtvu i zašto?“
„Ne znam!“, viknu Ana Larina, tresnuvši pesnicom o sto tako snaţno
da se lampa zaljuljala. Ali to nije bio bes. Zoi je i ranije viĊala majku kad
je ljuta, a ovo nije bilo to.
Zoi pokupi fotografiju s mesta zloĉina i zavuĉe je nazad u svoju
torbu. „Idem u mrtvaĉnicu da je vidim. Hoćeš li da poĊeš sa mnom?“
Majka se nije potrudila da joj odgovori, samo joj je uputila pogled.
„Onda ću to protumaĉiti kao da nemaš ništa protiv da ja organizujem
sahranu.“
Njena majka se na to nasmeja. „Zaista, Zoi. Ne moţeš posramiti
besramne - to bi trebalo da si dosad nauĉila.“ Ana Larina odmahnu rukom.
„Radi s njom šta god ti je volja. Ipak, ako ti to nešto znaĉi, bila je ruska
pravoslavka. Moţeš me obavestiti kad budeš zakazala datum.“
Soba zapade u tešku tišinu. Zoi je stajala na sredini svilenog tepiha
boje slonove kosti. Iznenada se oseti izgubljeno, isceĊeno. Nije mogla da
smisli ništa više što bi mogla da kaţe toj ţeni.
Ali onda, na putu ka vratima, ipak je pomislila na nešto drugo. „Jesi
li ikad ĉula za oltar od kostiju?“
Ana Larina ponovo je sedela u svojoj dizajnerskoj stolici iza radnog
stola od crnog mermera i zatvarala laptop. Podigla je pogled i rekla za
nijansu previše obiĉnim glasom: „Nisam. Zašto?“
„Nema veze. Nije vaţno.“
Zoi se još jednom okrenu da ide, ali je majĉin glas zaustavi. „Tvoj
otac je izabrao da prisloni pištolj na glavu, Zoi. Njegov je izbor bio da
povuĉe oroz. On te je ostavio, namerno i svesno napustio tvoj ţivot
zauvek, ali ti to nisi mogla da prihvatiš. Morala si nekoga da okriviš, pa si
svalila krivicu na mene.“ Zoi se borila s bolom. Ĉak i nakon toliko godina,
patnja je i dalje bila neizreciva. „Tata me je voleo.“
„Oh, uopšte ne sumnjam da je bio ubeĊen da te voli. Jednostavno je
sebe voleo više. Bio je sujetan ĉovek, i bio je slab. Preneo je porodiĉni
posao na mene, a onda me mrzeo zato što zaršavam sve ono što je ţeleo da
bude završeno, ali nije imao petlje da to sam uradi.“
„Voleo me je“, uzvrati Zoi drhteći u sebi. „No, to je uvek bio tvoj
problem, zar ne, majko? Bila si ljubomorna. Ljubomorna na vlastitu će...“
Prekinu ih neoĉekivano oštro kucanje na vratima. Majka je zurila u
nju još trenutak, a boja joj se još jednom popela visoko i oblila njene blede
obraze. Potom ju je otpustila, tako što joj je okrenula leĊa. „Slobodno.“
Vrata se otvoriše i kroz njih proĊe neki krupni muškarac. Crna kosa, divlje
plave oĉi i surova usta. Nije delovalo da je mnogo stariji od Zoi, tek u
srednjim tridesetim. Ali zato je brutalnost u njemu bila bar dvaput starija.
On skrenu pogled s nje na njenu majku pa reĉe na ruskom: „Dva
pandura su na ulaznim vratima.“
„Hvala, Sergeju.“
Zoi ga odmeri od glave do pete. Imao je pištolj u futroli s kaišem za
nošenje preko ramena, a ispod crnu majcu s kratkim rukavima, koja mu se
pripijala uz svaki izvajani mišić. Crne farmerice i cipele na prstima ojaĉane
ĉeliĉnom ploĉicom. Tetovaţu u ţivopisnim bojama koja je prikazivala
kamu kako pušta krv celom duţinom unutrašnje strane njegove debele
podlaktice. Zapravo, to je bila ruska zatvorska škrabotina, tetovaţa koju su
mu njegovi pajtaši prevaranti dali po dolasku u zatvor, onog dana kad je
zvaniĉno postao ĉlan mafije.
Zoi reĉe: „Toliko si istrošila domaći ološ, majko, da sada moraš da
ga uvoziš iz stare domovine?“
Krvniĉke plave oĉi blesnuše, vratiše se na nju i zatim je otpustiše.
„Zbogom, Zoi“, reĉe Ana Larina.
Na svom putu ka izlazu, Zoi nalete na Makeja i Vendi Li, koji su
stajali nasred ogromnog foajea poploĉanog belim mermerom. Vendi se
divila skulpturi od uvijene bronze, koja je stremila sve do vrha tavanice
kao u katedrali. Makej se pušio.
„Video sam tvoj divni auto na prilazu“, reĉe on. „Zvaću Sluţbu za
kontrolu saobraćaja. Treba da ti ispraše zadnjicu.“
 14

Ana Larina Dmitrov piljila je u prazan ekran svog laptopa, ali ono što
je videla odnosilo se na neke druge slike koje su se nizale u njenoj glavi.
Videla je majku kako je ljubi za oproštaj na stepeništu sirotišta i sebe
kao tuţnu, patetiĉnu malu devojĉicu, kako steţe svoju kartonsku kutiju s
beskorisnim drangulijama i posmatra majku gde silazi niza stepenice,
skreće za ugao i zauvek odlazi iz njenog ţivota.
Sve do sada.
Dakle, zamisli moju iznenaĊenost, mama, kad si se pojavila ovde
ţiva posle svih ovih godina. Ţiva sve do sinoć, t ojest, kad te je neko
konaĉno ubio. Sad, koje to mogao biti, draga mama?
Nije vaţno. Ko je ubica nije bilo vaţno, a zašto, to je Ana Larina već
znala. Ubili su je zbog oltara od kostiju, naravno.
A dobro te je posluţio, draga mama, jer ja znam zašto si došla, i to
nije bilo zbog mene. Ja za tebe ne postojim, nisam postojala za tebe
ĉetrdeset devet godina. Tako, jasno je da ne bi došla zbog mene. Došla si
zbog Zoi.
Ana Larina posegnu za uramljenom fotografijom na stolu i gotovo je
zavrljaĉi u zid, ali se zaustavi u poslednjem trenutku. Morala je da
kontroliše taj razdirući bes koji ju je ispunjavao, ali je to nekada bilo
veoma teško. Bes bi rastao sve više, sve dok ne bi pomislila da će je
udaviti i da će umreti, gušeći se u sopstvenom gnevu. Nekim danima bivao
je jaĉi nego drugim, ali je uvek bio prisutan, pohranjen u samim kostima,
kako joj se nekad ĉinilo. U srţi njenih kostiju.
Oltar od kostiju.
Obećala si mi ga, mama. On je moj. Nije Zoin. Moj je.
U redu, u redu. Izboriće se ona s tim. Ona moţe da izaĊe na kraj sa
Zoi. Nakljukala je tu devojku tako pametno smišljenom mešavinom istine i
laţi, tako pametnom da je gotovo i sama povremeno gubila nit šta je
ĉinjenica, a šta fikcija. Ali Zoi...
Zoi, Zoi, Zoi. Da li sam te potcenila? Ti si tako praviĉan mali krstaš,
koji je jurnuo u svet da vrši svoja dobra dela i iskupi moje zle grehe – to je
toliko slatko da me bole zubi. Ali ti moţda imaš u sebi i nešto moje,
naposletku, ha, Zoi? Ponešto od ĉvrste, sebiĉne i nemilosrdne kuĉke?
Koliko toga znaš, dete moje? Oĉito ne sve, ali više od onoga što si
meni rekla.
Morala je da razmisli, da isplanira šta da radi. Poĉevši od Zoi...
„Pahan?“10
Ana Larina podiţe pogled, prenuta. Sergej Vilenski, jedan od njenih
gorila, još je stajao na vratima, oĉigledno ĉekajući da ona nešto kaţe ili
uradi. O, da, policija. Bili su dole i nesumnjivo puni pitanja o dragoj mami.
„Oni menti“, reĉe Sergej, upotrebivši vulgarni ruski sleng za policiju.
„Hoćete da ih se rešim?“
Ana Larina zamalo da se nasmeje. „Ovo je Amerika, Sergeju. Ovde
se ne rešavaš policajaca tako što ih udariš po glavi i baciš u reku, u skladu
s iskušenjem koje te je moţda spopalo. Pre svega, samo se vrate po tebe s
ĉitavom vrećom naloga i sudskih spisa. Osim toga, ovo nije ništa vaţno,
tako da mogu sve da sredim i prostim razgovorom.“
On klimnu glavom i okrenu se da poĊe, ali ga ona zaustavi.
„Sergeju?“ Opet se okrenuo ka njoj i ona se zagleda u njegove hladne oĉi.
Bio je ĉovek s dna, siledţija, ali je bio s njom već duţe od godinu dana i
poĉela je da uviĊa da je imao daleko više lukavosti nego njeni ostali
varvari, ĉija se upotrebljivost završavala na kraju njihovih pesnica.
„Da li znaš kako je došlo do toga da ja postanem šefica?“
Ako ga je njeno pitanje i iznenadilo, on to nije pokazao. „Onaj s
najviše mozga i muda uvek završi kao šef. Na kraju. Ipak, raspitivao sam
se unaokolo kad sam prvi put ovde došao. Ko ne bi?“
„I, šta ti je reĉeno?“
Uĉini joj se da se zamalo nasmešio. „Rekli su mi da je vaš suprug bio
ĉlan Dmitrove organizacije iz Los AnĊelesu, šefov omiljeni nećak i
predodreĊeni naslednik, ako se ikad smiri i sabere, dok ste vi bili veoma
cenjena kol-gerla s vrhunskom holivudskom klijentelom. On vam je platio
hiljadu dolara da s njim provedete noć i ujutru završio na kolenima,
predloţivši vam brak uz dvokaratni dijamantski prsten. “
„To se nije desilo sledećeg jutra, već nedelju dana kasnije, a prsten je
bio jednokaratni. Vidiš, naprosto je bio odbaĉen i veoma utuĉen ljubavnim
jadima. Nastavi.“

10
Šef ili šefica mafine. (Prim. prev.)
 On pogleda u veliki napadni dijamant koji je sada nosila na levoj
ruci, pa podiţe obrve, a ona se nasmeja: „Nadgradnja je moja. Produţi,
Sergeju. “
Slegnuo je ramenima. „Ispostavilo se da je jedan od zelenaša, koji je
radio za vašeg muţa, skidao kajmak s vrha, a vi ste to primetili ĉim ste
pogledali knjige. Sledeće što svi znaju jeste da je taj zelenaš pronaĊen
mrtav u nekoj uliĉici, sa svakom košĉicom slomljenom u telu, a vi ste
preuzeli pozajmice i posao s brojkama od vašeg supruga. Posle toga ste
proširili posao na prostituciju i heroin, preselili se u San Francisko i poĉeli
da prisvajate severnu teritoriju porodice Dmitrov. Samo što ste to ĉinili
pomoću visoke tehnologije, koristeći se kompjuterski organizovanim
akcionarskim poslovanjem i bankarskim prevarama, a kad su shvatili šta
radite, bilo je prekasno.“
Na to ništa nije uzvratila, već ga je primorala da stoji tamo, dok je
bez ţurbe pripaljivala još jednu cigaretu. I on je zaista stajao tu, krupan i
nepomiĉan, tako smiren da nije mogla da primeti ĉak ni njegovo disanje.
„Dobro“, progovorila je konaĉno, duvajući duvanski dim, „izostavio
si najveći deo krvi i ubistava, ali si shvatio suštinu. A da li znaš zašto sam
te naterala da ponoviš tu priĉicu?"
Ovog puta se zaista osmehnuo. „Imate neki posao koji ţelite da
obavim, nešto delikatno, i hoćete da razumem šta bi moglo da mi se desi
ako zajebem stvar.“
Osmeh kojim mu je uzvratila smišljeno je bio dovoljno ţao da mu se
stolica razredi. „Ne samo da ţelim da to razumeš, Sergeju Vilenski, ţelim
da to znaš. Da znaš u svom stomaku - dokle sam dogurala i koliko daleko
sam spremna da idem.“
Zastala je, ali on nije ništa rekao, niti se na njegovom licu išta videlo,
tako da je zakljuĉila da moţe da mu veruje. Ako ništa drugo, onda onoliko
dugo koliko to bude htela.
„Zato što se taj delikatni posao, kako si se izrazio, odnosi na moju
ćerku.“
 15

Zoi spusti pogled na belu plastiĉnu vreću za telo, koja je leţala na

kolicima od nerĊajućeg ĉelika u mrtvaĉnici, premala da sadrţi ĉaki
smeţurane ostatke jedne stare beskućnice.
„Uradi to“, rekla je.
Kristofer Dţenkins, pomoćnik patologa, prouĉavao je njeno lice sa
zabrinutim izrazom. „Jesi li sigurna da ne bi radije prošla kroz ovo u
drugoj sobi, gde ćeš gledati snimak?“
„Ţelim da je vidim. Moram da je vidim, Krise.“
„Ne znam...“, odgovori on, mada se već mašio rajsferšlusa na vreći,
„mogu da zabeleţim sve vrste tuge, iako te većina momaka ovde dobro
poznaje.“ Povukao je rajsferšlus tek toliko da otkrije glavu.
Zoi se na ovo pripremala, a ipak nije bila spremna za udarac u
stomak što na taj naĉin vidi svoju baku.
Lice Katje Orlove bilo je poput belog gita, s upalim kostima - ništa
nije ostalo od lepe ţene na fotografiji u srebrnom ramu. Ali u svojoj utrobi
i srcu, Zoi ju je poznavala. To beše ţena koja je podarila ţivot njenoj
majci. Zoi nikada ranije nije shvatila koliko su snaţne krvne veze. Osetila
je nešto prema toj ţeni. Ne ljubav - to je ujedno bila i previše duboka i
previše plitka reĉ. Vezu, moţda. Krvnu vezu.
Pa ipak, ovo je takoĊe bila i ţena koja je ostavila svoju ćerku u
sirotištu i nestala. Nestala na ĉetrdeset devet godina. Kakva to majka moţe
da uradi tako nešto? Da li je još i onda beţala od ovog istog što ju je
naposletku ubilo?
„Zašto?“
Zoi nije shvatila da je glasno progovorila dok Dţenkins ne reĉe:
„Uhvatićemo tog skota, Zoi. Još je rano.“
Zoi naĉini korak unazad i okrenu leĊa telu. Mrtvaĉnica je trebalo da
ima izvanredan ventilacioni sistem, ali je mogla da se zakune da je miris
smrti visio u vazduhu kao uljani oblak.
„Moţda ti je od pomoći da znaš...“, nastavi Kris Dţenkins, dok je
zatvarao vreću. „Mislim da nije dugo bila beskućnik. Nedavno je radila
neke skupe popravke na zubima i nije imala vaši niti bilo kakve druge
parazite koje obiĉno dobiješ kad ţiviš na ulici. TakoĊe, da nije ubijena,
ţivela bi još otprilike mesec dana, ne duţe. Rak ju je celu pojeo.“
Njena baka umirala je od raka? Da li je zbog toga bila ovde? Zoi je
razmišljala. Da li ju je saznanje da će uskoro umreti pokrenulo da pronaĊe
porodicu koju je odavno napustila? Osim što nije pokušala to da uradi.
Ipak, sigurnoje nameravala. Imalaje parĉe hartijes mojim imenom i
adresom na njemu. Parĉe papira koje je pokušala da proguta pre nego što
će umreti. Da ga sakrije od ubice? Ali zašto?
Ma koji da je razlog, da li se on protezao celim putem kroz vreme, do
one mlade ţene na fotografiji? Da li je seme njene smrti posejano tako
davno?
„Inspektor Makej rekao je da je oruţje ubistva ostavljeno u telu“,
kaza Zoi. „Mogu li da ga vidim?“
Dţenkins je na trenutak oklevao, a zatim slegnuo ramenima. „U
laboratoriji je.“
On ju je vodio, otvorivši joj vrata da proĊe. „Je li ti neko već traţio
uzorak DNK? To bi nam dalo konaĉan odgovor o tome da li je ţrt... ta
ţena, tvoja baka.“
„Uradiću sve što treba da pomognem.“
Policiji je bio potreban DNK test da dopune sluĉaj, ali njoj nije. Ona
je znala da je ubijena ţena u plastiĉnoj kesi njena baka. Katja Orlova.
Krvna veza.
„Zaprašili smo oruţje da uzmemo otiske“, reĉe Kris Dţenkins, dok je
navlaĉio par gumenih rukavica. „Nema niĉeg. Ni mrlje. Našli smo vlakna,
ali se sva poklapaju s njenom odećom. Nijedno nije tuĊe.“
Otvorio je veliku ţutu kovertu tako da mu je balĉak noţa skliznuo
pravo u ruku. Ispruţio ga je, uvijajući zglob unazad i unapred, kao Dart
Vejder kad rukuje svetlosnim maĉem. Tupa siva oštrica bila je duga i
dvostruka, s povijenim vrhom.
„Ne nailazi se na ovakav noţ svakog dana“, objasni on. „Ruski je i
zove se kandra. Zahtevalo je malo traganja, ali sam našao proizvoĊaĉa -
pastira malog, bezimenog stada irvasa na obroncima Sibira... Zoi, ovo
poslednje je bilo šala.“
Ali Zoi nije uspela ni da se nasmeši. U nekom mraĉnom kutku svog
srca, bojala se da nešto u vezi s tim oruţjem asocira na njenu majku. To što
se radilo o retkom ruskom noţu verovatno nije bilo dobro.
 Dţenkins je ponovo spakovao oruţje i uzeo štapić za bris. „Otvori
usta, molim te.“
Zoi ga je poslušala i on uze bris s unutrašnje strane njenog obraza.
„Ne znam koliko znaš o ispitivanju majĉinske linije“, produţi on,
„ali koristi se jedinstveni oblik DNK pronaĊen u našim ćelijama
odgovornim za energiju, koje se zovu mitohondrije. One se prenose
direktno preko majĉinske krvne linije.“
„Krvna veza“, promrmlja ona, zadivljena već pri samoj pomisli na to.
„Tako je, ukopĉala si. Mitohondrije toliko retko mutiraju tokom
vremena da teoretski moţemo pratiti svaku danas ţivu ţenu unazad, sve do
prve ţene homosapijensa.“
Podigao je štapić s uzorkom. „Mi ovde govorimo o sto sedamdeset
hiljada godina evolucije i o tome da na kraju ovog malog komada vate ja
drţim Evu.“
Kada je Zoi napustila Palatu pravde, već je pao mrak. Kiša se
zgusnula u neprozirnu maglu. Zatvorila je rajsferšlus svoje pilotske jakne
od crne koţe i podigla okovratnik da se zaštiti od vetra, ali joj ništa od toga
nije pomoglo da se u duši oseća bolje.
Parkirala je Bejb niţe niz Brajantovu ulicu, ispod auto-puta. To nije
bio baš najbolji deo grada pa je zato bila na oprezu. Uliĉne lampe jedva da
su probijale tamu meĊu betonskim stubovima, a vetar je nosio prazne
omote hrane koji su joj se motali oko nogu.
Saobraćaj je bio slab, a jedini drugi pešak bio je neki muškarac s
kosom vezanom u konjski rep, koji je vezivao bicikl za jednu od mašina za
prodaju novina. Pogledala ga je u oĉi dok je prolazila kraj njega. Klimnuo
joj je zauzvrat i nasmešio se.
Sišla je s trotoara da obiĊe automobil do vozaĉevih vrata, preturajući
po torbi u potrazi za kljuĉevima, a onda zaĉula korake iza sebe. Krajiĉkom
oka uhvatila je pokret...
Ĉovek s konjskim repom prebacio joj je lanac bicikla preko glave.
Povila se i okrenula na prstima, ali nedovoljno brzo. Obavio joj je
lanac oko grla, oborio je na zemlju i odvukao je duboko ispod
nadvoţnjaka. Lanac se zabio u njen vrat, presecajući joj dovod vazduha.
Bacila je torbu u stranu, ali je on ni pogledom nije ispratio.
 Nije pljaĉkaš. Jedan od zlostavljaĉa, onda, koji traţi svoju ţenu? Ili...
Oh, boţe, hoće li me silovati?
Osetila je njegov vreo dah na obrazu. „Gde je, kuĉko?“
Šta?
Zoi opusti mišiće, pokušavši da izbaci ĉoveka iz ravnoteţe, ali on na
to nije naseo. Samo je pojaĉao stisak lancem i crne mrlje zaplesaše joj pred
oĉima.
„Sada me slušaj“, reĉe on s teškim ruskim akcentom. „Popustiću ovaj
lanac malo i ti ćeš zapevati kao kanarinac. Starica nije htela da saraĊuje i
dobila je noţ u srce. Šta misliš o tome da ti budeš manje glupa?“
Grudni koš joj se nadimao. Potiskivala je napad panike dok su joj se
pluća borila za vazduh. To je bio ĉovek koji je ubio njenu baku i sad je
napao nju. Ali zašto? Šta je hteo?
Ponovo je zapahnu njegov vreo dah. „Ovako, ja ţelim oltar od
kostiju, a ti imaš samo sekundu-dve da mi kaţeš gde se nalazi. Ako to ne
uradiš, daviću te ovim lancem dok se ne onesvestiš. Kad se osvestiš,
uperiću vrh noţa u tvoju oĉnu jabuĉicu, a ako mi ni tada ne budeš rekla,
izvadiću ti oko kao vlaţno zrno groţĊa.“
Ĉim je osetila da pritisak lanca popušta, povukla je desnu nogu
unazad i naglo se izvila dalje od njega, zamahnula pesnicom preko
sopstvenog tela i udarila ga svom snagom u grlo.
Zateturao se unazad, gušeći se.
Zavrtela se, izbacila desnu nogu i snaţno ga šutnula u prepone. Bio
je to samo odbijajući udarac, jer se on veoma brzo kretao, ali dovoljan da
ga natera da se presamiti. Sklupĉao se, proklinjući i nju i bol.
Sirena se oglasila u noći. Crvena i plava svetla su zatreperila.
Zoi je zbog njih zastala na delić sekunde, taman koliko je ĉoveku s
konjskim repom trebalo da se okrene i othrama.
Krenula je za njim viĉući: „Skote! Zašto si je ubio? Šta hoćeš?“
Gume zaškripaše. Koraci su odzvanjali iza nje. Muški glas je
zaurlao: „Policija! Stanite odmah, oboje!“
Zoi - nesigurna u to koliko je policajcima jasno ko je koga napao -
stade. No, muškarac s repom nastavi da se kreće, ostavši napola savijen, ali
sve brţe i brţe.
 Zoi pokaza prstom prema njemu i viknu: „On je taj! Njega
zaustavite!“ Sada je napadaĉ veĉ trĉao. Zoi se još jednom ustremi za njim,
ali je jedan od policajaca šĉepa za mišicu. „O, ne, nećete, damo. Vi ćete
ostati ovde dok mi ovo ne razmrsimo.“
Zoi je posmatrala kako drugi policajac kreće za ĉovekom s konjskim
repom. MeĊutim, imao je najmanje dvadeset kilograma viška i trĉao je kao
teletabis, pa Zoi pomisli da ima veće šanse da dobije srĉani udar nego da
uhvati kriminalca.
Prodavac kompjutera pozvao je 911 sa svog mobilnog telefona da
izvesti da je ţena napadnuta ispod nadvoţnjaka, a patrolna kola nalazila su
se na semaforu samo blok dalje od Devete ulice.
Zoi je pustila da patrola i dalje misli kako se radilo o pljaĉkaškom
prepadu, pa je dala izjavu navodeći da nije dobro osmotrila napadaĉa.
Nakon što su policajci otišli, ušla je u svoja kola i potraţila broj
mobilnog telefona inspektora Šona Makeja u svom elektronskom planeru.
Odgovorio je odmah posle prvog zvona.
„Ja sam, Zoi. Zoi Dmitrov. Ja...“
„Gde se nalaziš, doĊavola? Nema veze. Parkiran sam ispred tvog
stana. Dolazi ovamo - moramo da razgovaramo."
Zinula je da mu kaţe šta moţe da radi s tim svojim stavom, a onda se
iznenada u sećanju vratila ispod nadvoţnjaka, dok joj se lanac zarivao u
vrat i ostavljao je bez vazduha.
„Zoi?“
Zatvorila je oĉi i duboko udahnula. „Biću tamo za pet minuta.“
Stanovala je šest blokova dalje, nedaleko od Saut parka, u pekari s
kraja devetnaestog veka, koja je preureĊena u stanove u potkrovlju i
apartmane tokom brzog napredovanja interneta i internet kompanija.
Tokom devedesetih, ceo kraj se uskomešao i bio preplavljen programerima
s ljubiĉastom kosom i ambicioznim preduzetnicima, ali su oni nestali pošto
su propali. Makar je sada bilo lako naći mesto za parkiranje, mislila je Zoi
dok je zavlaĉila Bejb u prostor iza Makejevog srebrnog taurusa.
Sedeo je na haubi, s rukama skrštenim na grudima i namrštenog lica.
Kad je otvorila vrata svojih kola, on je spustio ruke i ispravio se.
Namršteni izraz je ostao. „Stvarno treba da te jednim pljeskom po
straţnjici uteram u zatvor za mešanje u istragu o ubistvu..." Presekao se
kad mu je prišla i kad je dobro pogledao njeno Lice. „Šta ti se desilo?"
 Grlo joj se ponovo zatvorilo, a uljani miris metalnog lanca ispuni joj
nozdrve. Ţelela je da povrati. Krenula je da dodirne sveţe modrice na
vratu, ali se zaustavila kad je primetila koliko joj se ruka trese.
„Šta?“, upita Makej.
„Upravo sam imala susret s ubicom moje bake, Mak. Sasvim blizak i
liĉni.“ Zatim je poĉela da se smeje pomalo histeriĉno, jer je to zvuĉalo baš
sumanuto. „Pokušao je da me zadavi lancem od bicikla.“
Makej joj uputi dug i tvrd pogled, a onda pruţi ruku i podiţe joj
bradu malo u stranu, da bolje pogleda tragove na njenom vratu. „Zaista si
se srela s njim?“
Klimnula je i s mukom progutala.
„Ispriĉaj mi.“
Rekla mu je, oseĉajući se glupo zato što se zbunila i dopustila sebi da
je uhvati na prepad. Iznela mu je sve pojedinosti kojih je uspela da se seti,
ĉak i to da se ĉovekov dah osećao na vino i beli luk, i da je govorio
engleski s ruskim naglaskom.
„I cipele su mu takoĊe delovale istoĉnoevropski. Znaš već - tanka
koţa i zašiljeni vrhovi, s petama koje kao da su malo podignute da bi
izgledao viši.“
Makej klimnu glavom, zapisujući sve to u beleţnicu. Kad je završila,
pozvao je telefonom Advokatsku komoru da izdiktira sve podatke o
osumnjiĉenom za njihov bilten, a onda ju je još dva puta detaljno ispitao o
nemilom dogaĊaju.
Zatim upita: „Šta je taj oltar od kostiju koji on toliko oĉajniĉki ţeli da
je spreman da ubije i muĉi jednu staricu i njenu unuku da bi ga se
dokopao?"
„Nemam nikakvu predstavu. Nikakvu, Mak, kunem ti se.“
„Sigurna si? Ni najmanji nagoveštaj?“
Odmahnula je glavom. „Ĉekaj, upravo sam se setila neĉeg drugog.
Imao je na sebi debeli smeĊi dţemper i na njemu je bila poderotina - ne,
rez na rukavu, i mogla sam da vidim krvavi zavoj ispod toga. Nadam se da
je moja baka to uradila i nadam se da ga je bolelo.“
„Da, malo ga je posekla“, odgovori Mak. „Patolog je otkrio
posekotinu na njenom dlanu i krv koja nije njena na prednjoj strani kaputa,
kao i na krhotini slomljene flaše na mestu zloĉina.
 Pokrenućemo analizu DNK kroz CODIS11, ali je za to uvek potrebno
vreme.“ Proĉešljao je kosu prstima. „Da li smatraš da je ovo u bilo kakvoj
vezi s poslovima kojima se bavi tvoja porodica? Da je taj tip jedan od
ruskih siledţija koji rade za tvoju majku... kako se ono zovu, podseti me?“
„Vori. Ne misliš valjda ozbiljno da je juĉe naprasno odluĉila da
otpoĉne s ubijanjem jedne po jedne osobe koja joj je najbliskija i najdraţa?
Zašto bi to radila?“
Makej slegnu ramenima. „To ti reci meni. Hoću da kaţem,
razgovaramo o ţeni koja je svom deveru isporuĉila glavu njegovog
najboljeg gorile u kanti od ĉetrdeset litara, s puterom od badema.“
„Nije joj to bio dever, već neki roĊak njenog muţa. A glava je
pripadala momku koji je pobio više ljudi od Teda Bandija12, mada shvatam
suštinu tvoje priĉe. Znam da ume da bude okrutna, ali ovog popodneva,
kad sam joj pokazala fotografiju s mesta zloĉina i rekla joj o kome se radi,
bila je zaprepašćena, Mak. Stvarno verujem da je svih ovih godina mislila
da joj je majka odavno mrtva.“
„Rekla je da je tvoja baka imala muţa.“ Izvadio je ponovo beleţnicu
iz dţepa i brzo je otvorio. „Majk O’Mali. Znaš li bilo šta o tom njenom
oĉuhu? Tvoja majka je tvrdila da ga se ne seća dobro.“
Zoi odmahnu glavom. „Do današnjeg dana nisam ni znala da je
postojao. Ipak, muškarac s konjskim repom ne moţe biti on, premlad je. U
poznim tridesetim, najviše.“
Makej ne reĉe više ništa, satno je pogleda i lice mu se razneţi. „Vidi,
znam da si pretrpela maltretiranje. Ali moţda bi mogla da se vratiš do
Odeljenja za ubistva i daš opis našem crtaĉu, i moţda da pogledaš
fotografije kriminalaca?“
Zoi prinese ruku vratu. I dalje je mislila da još oseća stisak lanca.
„Mogu li barem prvo da se istuširam? Osećam se prljavo.“
„Dobro, vaţi. Ionako me ĉeka gomila sranja na stolu koju moram da
završim. Popni se gore, istuširaj se, popij šolju ĉaja. Ili, još bolje, nešto
ţestoko. Moţemo kasnije da pregledamo fotografije.“

11
CODIS (Kombinovani DNK indeks sistem) predstavlja softver za poreĊenje DNK profila na
lokalnom, drţavnom i nacionalnom nivou. FBI je zapoĉeo razvoj DNK baze podataka 1993. godine
i znaĉajno ubrzao razmenu podataka izmeĊu forenziĉkih laboratorija. (Prim. prev.)
12
Theodore Robert Ted Bundy, ameriĉki se rijski ubica, silovatelj, kidnaper i nekrofil, koji je tokom
sedamdesetih godina XX veka izvršio više desetina svirepih ubistava. (Prim. prev.)
 Zoi pokuša da se osmehne, ali joj je lice bilo previše napeto. Zato
umesto toga klimnu i krenu ka vratima pekare. Potom zastade i okrenu se.
„Već si me jednom pitao za oltar od kostiju, kad si mi prvi put ispriĉao za
baku. Kako si znao da je to ono što je ubica traţio?“
„Nisam. U pitanju je nešto drugo...“ Ustezao se.
„Hajde, Mak. Znam da vi iz policije volite da ĉuvate podatke u
tajnosti, ali on je pokušao da mi izvadi oko.“
„Tvoja baka je poţivela još nekoliko minuta nakon što je izbodena.
Dovoljno dugo da momku koji ju je našao nešto kaţe. Taj deĉko veruje da
mu je rekla: Nisu morali da ga ubiju. On nikad nije pio s oltara od kostiju.
Ja sam ga vratila.“
„Da ga ubiju? To zvuĉi kao da je još neko ubijen. O boţe, Mak,
misliš li da je to...“
„Neko ko je povezan s tobom? Još neki davno izgubljeni roĊak,
moţda? Ne znam.“
Zoi se trudila da zakljuĉi šta sve to znaĉi, ali nije mogla. Bila je
previše uzdrmana, previše uplašena. „I kako se to pije s oltara od kostiju?
Nema nikakvog smisla.“
„Ništa u vezi s ovim sluĉajem nema nikakvog smisla.“
Vrata zadnjeg apartmana u prizemlju otvorila su se ĉim je Zoi ušla u
pekaru. Visoka ţena hispanskog porekla, s plavo-crnom kosom i ozbiljnom
pogledom, izašla je iz foajea.
„Hej, Marija“, reĉe Zoi. „Kako je?“
Marija Sanĉez nije imala gotovo nikakvih sliĉnosti s onom ţenom
koju je Zoi spasla zatvorske kazne za ubistvo pet godina ranije. Tada Zoi
samo što je bila završila pravo, i kako je tek poĉela da radi za kancelariju
javnog pravobranilaštva, dobijala je samo najgore sluĉajeve, one koje je
nemoguće dobiti, sve dok joj sudija noćnog suda nije dodelio Marijin
sluĉaj: sluĉaj imigrantkinje iz Nikaragve, koja je prislonila saĉmaricu na
glavu svog usnulog muţa i raznela je.
Zoi nikada nije zaboravila taj prvi put kad je ugledala Mariju kako
sedi na uskom leţaju u ćeliji gradskog zatvora. Ţenu ĉija je duša izgledala
pretuĉenija od njenog lica. Ţenu ĉije su oĉi bile ugašene. Ali kako je
razgovor odmicao, Zoi je shvatila da je ono za šta je mislila da su ugašene
oĉi i potpuni gubitak nade, u stvari nešto sasvim suprotno. Duboko u sebi,
Marija Sanĉez imala je tako ĉisto i snaţno ljudsko dostojanstvo s kakvim
se Zoi nikad pre nije srela. Uprkos svim dokazima koji su govorili protiv
njene klijentkinje - otisci prstiju, ostaci baruta, ĉak i pravno vaţeće
priznanje - Zoi nikada nije tako oĉajniĉki ţelela da dobije sluĉaj.
Do tog dana nije bila sigurna kako je u tome uspela, uprkos svim
preprekama i teškoćama. Verovala je da je na kraju sama Marija Sanĉez
navela porotu da joj se prikloni, jednostavnim zauzimanjem stava i
iznošenjem svoje priĉe. A kad je Zoi tog dana napustila sudnicu sa
slobodnom Marijom, znala je ĉime ţeli da se bavi do kraja svog ţivota.
Godinama je Marija danju prodavala tamale pite i buritose iz radnje
na Ulici Mišen, a uveĉe konobarisala, ali je baš pre mesec dana otvorila
vlastiti kiosk s takosima pored bejzbol parka Dţajantsa. Obiĉno bi Zoi
dugo i prisno razgovarala s Marijom, ali ne i veĉeras. Ne kad se i sama
osećala izmuĉeno.
„Da li te je onaj policajac pronašao?“, upita Marija. „Ne ganja neku
od tvojih chicas13, zar ne?“ Marija je uvek tako nazivala ţene koje je Zoi
spasavala, bez obzira na njihovu ţivotnu dob
„Ne, nije to. Recimo da sam bila svedok u jednom sluĉaju... Slušaj,
idem gore. Nisam baš raspoloţena veĉeras i...“
„Si, si, idi gore... Ipak, saĉekaj minut. Poštar je ostavio kod mene
nešto za tebe. Kazao je da je našao to zadenuto u kantu iza sanduĉeta, tamo
gde ostavlja sve kataloge i ĉasopise. Ipak, to nikad nije prošlo kroz
poštanski sistem. Vidi - nema ni ţiga ni poštanske marke.“
Marija joj uruĉi smeĊu kovertu veliĉine knjige u mekom povezu.
Zoino ime i adresa bili su odštampani na omotnici velikim slovima.
Povratne adrese nije bilo.
„To je ĉudno." Onda pomisli: baka. Procenila je teţinu paketa u
ruci:bio je lagan. „Hvala. Moram da idem, ali ću te zvati kasnije."
Prošla je pored lifta - škripavog, starog metalnog kaveza u koju bi
samo lud ĉovek ušao - i krenula stepenicama. Njen stan nalazio se na vrhu
šestog odmorišta i obiĉno je volela da testira sebe koliko brzo moţe da
istrĉi do gore, ali ne i te veĉeri.
Veĉeras se pela polako, ĉvrsto drţeći koverat, kao da se u njemu
nalazi magiĉni talisman.
Nije mogla da veruje, naprosto nije mogla. Spoljna vrata bila su
širom otvorena. Svetla ukljuĉena.
13
Na španskom, devojĉice. (Prim. prev.)
 Utrĉala je u stan, ne zastavši da razmisli da li je uljez i dalje unutra.
Mesto je bilo u haosu, ali...
Moje maĉke.
Boţe, o boţe. Bile su to ţivotinje koje su ţivele iskljuĉivo u kući,
ĉitav ţivot provele su u toj jednoj velikoj sobi. Ako su izletele napolje i
ako ih je neko povredio...
Spustila je torbu i koverat na pod. Pojurila je prema krevetu, zbacila
jorgan koji se vukao po podu. Dva para ţutih oĉiju zurilo je u nju iz
dubokog ugla. Njene se oĉi ispuniše suzama olakšanja.
Bitsi, šarena maĉka, ponekad suviše hrabra da bi to za nju bilo dobro,
odmah je izašla kad je zaĉula Zoin glas. Barni, velik, crn i debeo, nije se
pomerio i siknuo je na nju kad je posegnula da ga dohvati.
Morala je da pribegne krem siru. Barni ga je oboţavao i imao je
veliki stomak kojim je tu ljubav dokazivao.
Zvuk aluminijumske folije obavio je posao. Prvo su se pomolili
njegovi brkovi, a za njima i njegov ogromni ostatak. Dogegao se da oliţe
mrlju sira s njenog prsta, mjauĉući u meĊuvremenu da iskaţe šta misli o
takvom finom stanju stvari.
Zoi sede na pod i privuĉe svoje mile bebice u krilo. Zagnjurila je lice
u njihovo toplo krzno.
Kad joj se srce naposletku stišalo, pogledala je po svojoj garsonjeri.
Ko god da je to uradio, nije samo pretraţio mesto, već ga je opustošio.
Polomljeni kineski porcelan, prosute kese sa brašnom i šećerom, skrckane
boce vina, pocepani jastuci. Brava na vratima bila je u najboljem stanju i
jedina stvar koja nije razvaljena. Otvorena je kalauzom.
Profesionalac, dakle, neke vrste, ali besan. Bar dovoljno besan da se
istrese na njenim stvarima.
Poĉeškala je Barnija ispod brade. „Kako je izgledao, dušo? Da li je
imao dugu smeĊu kosu vezanu u konjski rep? Misliš li da bi mogao da ga
prepoznaš meĊu fotografijama...“
Napolju, iza otvorenih vrata, zaškripala je daska. Pela se i silazila tim
stepenicama svakog dana punih pet godina. To je bilo ĉetvrto odmorište,
treći stepenik.
I Barni je to takoĊe ĉuo. Iskoĉio joj je iz krila i opet pobegao pod
krevet, a Bitsi je šmugnula odmah za njim.
 Zoi se brzo i neĉujno podigla na noge i podigla torbu s poda gde ju je
spustila. Paţljivo je otvorila rajsferšlus, izvukla pištolj i otkoĉila ga.
Dohvatila je debeli koverat koji je leţao odmah pored i gurnula ga pod
krevet. Barni je zasiktao.
Otišla je do vrata, pomislila da ih zatvori, ali nije. Samo je iskljuĉila
svetlo.
Pribila se leĊima uza zid, drţeći revolver ĉvrsto obema rukama, s
podignutom cevkom, i ĉekala, dok joj je srce tuklo brzo i jako.
Najpre je senka prešla prag, a za njom i silueta muškarca. Zoi
prisloni otvor pištolja na njegovu glavu, taĉno iza uva.
„Nemoj ĉak ni da dišeš.“
 16

Silueta se nije pomakla, ali je disala. Oštro je udahnuo rekavši njeno

ime. „Zoi? Ja sam.“
Zoi povuĉe pištolj dok je ispustila šištavi uzdah, i onda skliznu niza
zid. Trenutak kasnije posegnu rukom iza sebe i ukljuĉi svetlo.
Inspektor Šon Makej zakoiraĉio je dublje u stan, raširenih ruku,
napola podignutih uvis. Grudni koš mu se nadimao od adrenalina koji mu
je jurio kroz telo. „Dovraga, ţeno! Jesi li poludela? Mogao sam da te
ubijem!“ „Stvarno? Ti si bio taj s cevkom gloka pritisnutom iza uva.“
„Pa hoĉeš li ga više skloniti, za boga miloga? “
Zoi spusti pogled i vide da j oš drţi pištolj uperen u njegovo srce.
„Izvini. Malo sam nervozna.“
„Ma šta kaţeš!“ Makej je spustio ruke dok se obazirao oko sebe.
„Isuse. Šta se dogodilo? Ovde kao da je pala bomba.“
„Pretpostavljam da je ĉovek s konjskim repom traţio oltar od kostiju
- šta god to bilo. A šta ti opet radiš ovde? Mislila sam da si na putu ka
kancelariji. “
„Došao sam da ti kaţem dasam radiom javio patroli da doĊu da te
povezu. U sluĉaju da taj kreten odlluĉi da te još jednom potraţi. Sad
razmišljam da bi moţda trebalo da, pošto budemo napravili skicu i
pregledali fotografije kriminalaca, provedeš noć u nekom hotelu. “
„Biću dobro. Sumnjam da ce se vratiti - ako ni zbog ĉega drugog, a
ono zbog toga što se uverio da ono sto traţi nije ovde. A imam i šipku koju
mogu da stavim popreko na vrata s unutrašnje strane. JeĊini naĉin da neko
kroz njih tada proĊe jeste da upotrebi ovna... Mak, stvarno, ali stvarno
moram da se istuširam.“
Odmahnuo je rukom. „U redu, u redu.odlazim. Patrolna kola biće
ovde za najviše pet minuta, ali ja ću se muvati okolo dok ne stignu, za
svaki sluĉaj. I poslaću momke iz laboratorije da preĉešljaju ovo mesto
gustim ĉešljem.“ Nakon što su se vrata za njim zatvorila, Zoi spusti
gvozdenu rezu i priĉvrsti je na mesto. Gledala je kroz prozor dok nije
videla Makeja kako odlazi da se nasloni na stub uliĉne svetiljke i saĉeka
patrolna kola. Pošto se sada osećala bezbednom, makar na trenutak,
spustila se na kolena i opipala rukom po podu da dohvati debeli koverat.
U neredu nije mogla da naĊe makaze, pa je upotrebila noţ za meso
da paţljivo iseĉe zalepljenu preklopnicu. Ukvasila je peškir i obrisala
brašno, šećer i neku nedefinisanu smeĊu lepljivu tvar sa svog stola koji je
liĉio na buvlju pijacu, a ako se momcima iz laboratorije to ne svidi, neka
sve to lepo vrate gde je bilo. Pronašla je jednu stolicu koja nije bila
rascepljena, privukla je stolu i sela.
Barni i Bitsi joj se pridruţiše, predući i trljajući se o njene mišice i
uopšte su joj mnogo smetali. Još jedan ĉasak drţala je koverat u ruci. Bila
je uzbuĊena i ţelela da zaplaĉe. Njena baka joj je ovo ostavila u sanduĉetu,
malo pre nego što je ubijena, Zoi je u to bila sigurna.
Otvorila je omotnicu i paţljivo ispraznila sadrţaj na sto: razglednicu,
kljuĉ i dva-tri presavijena lista papira u linijama, istrgnutim iz sveske.
Razglednica, izbledela po ivicama i savijena u jednom uglu,
prikazivala je ĉuvenu srednjovekovnu tapiseriju, jednu od onih s
jednorogom. Okrenula ju je na naliĉje.
Nije bila adresirana, ali je u prostoru za poruku njena baka, ili već
neko, napisao nešto što je liĉilo na pesmu na ruskom.

Krv utiĉe u more

More dotiĉe nebo
S neba pada led
Vatra topi led
Oluja gasi vatru
I divlja kroz noć
Ali krv i dalje utiĉe u more
Bez kraja.

Nije baš delovalo kao pesma; bilo je ĉudno, od poĉetka do kraja.

Reĉi behu jednostavne, raĊale su jasne slike u njenom umu, ali iz celine
nije mogla da izvuĉe nikakav smisao. Proĉitala je još dvaput i ništa nije
razumela.
 Sitno štampana slova u vrhu razglednice identifikovala su naziv
tapiserije Gospa i jednorog: Moja jedina ţelja14: Muzej „Klini“, Pariz,
Francuska. Okrenula je da je opet pogleda. Ţena stoji ispred šatora sa
sluţavkom, drţeći otvoreni kovĉeţić. Jednorog leţi na zemlji pored nje.
Ipak, na tapiseriji nije bilo niĉega što bi se dalo povezati s tokom krvi, ili
ledom koji pada, ili olujom koja besni.
Ćušnula je razglednicu nazad u omotnicu i podigla kljuĉ.
Izgledao je staro. Ne, više od toga - izgledao je drevno kao sam
poĉetak vremena i bio je teţak, kao da je od bronze. TakoĊe, na njenom
dlanu bio je neobiĉno topao, kao da je sadrţao vatru iz kovaĉnice koja ga je
napravila. Jedan njegov kraj imao je oblik grifona, ţivotinje s glavom i
krilima orla, a telom lava. Ali zubi kljuĉa bili su naroĉito ĉudni - kao zubi
Ferengija15, neravni i iskrivljeni na neki sumanut naĉin. Zoi nije mogla da
zamisli u kakvu vrstu brave je takav kljuĉ mogaoda se uklopi.
Vratila ga je nazad u kovertu s razglednicom, a zatim podigla listove
papira iz sveske i ispravila ih. Bilo je to pismo, takoĊe napisano ćirilicom,
a reĉi su bile nepravilne, pisane nesigurnom rukom.
Mojoj voljenoj unuci,
Kaţu da moţeš potpuno nestati ako ţiviš kao beskućnik na ulici.
Molim se da je to istina. Da ću uspeti da ti dostavim ovo pismo pre nego
što me lovci budu pronašli.
Ţalim zbog toliko mnogo stvari, ali se moja najveća tuga odnosi na
to što nikada neću uţivati u radosti da gledam tvoje lice. Da bih te spasla
od lovaca, sklanjala sam se tolike duge i usamljene godine, ali su mi prošle
nedelje saopštili da imam neizleĉivu vrstu kancera, koja se ne moţe
operisati. Ja umirem. Toje razlog zašto sam sada ovde, razlog zašto pišem
ovo pismo.
Kad bih samo mogla da ponesem sve svoje tajne u grob, ali, neznanje
je slab štit protiv opasnosti, a vršenje duţnosti, uprkos ceni, i danas je
plemenita stvar, zar ne? Da, ja moram verovati da je tako, ili za mene neće
biti nikakvog spasenja.

14
Gospa i jednorog (na francuskom: La dame a la licorne), naziv serije francuskih tapiserija s kraja
XV veka. Motivi na tapiserijama uglavnom se interpretiraju kao prikaz pet ĉula - ukusa, sluha, vida,
mirisa i dodira, uz dodatak još jedne, Moja jedina ţelja (A mon seul desir), koja predstavlja Ijubav i
razumevanje. (Prim. prev.)
15
Ferengi, vrsta iz dalekog svemira, kojćfc- sepojavljuje u serijalu „Zvezdane staze“. (Prim. prev.)
 Istiće mi vreme, a uvek postoji rizik da će ovo pismo pasti u
pogrešne ruke te da će neduţni stradati, i zato se ne usuĊujem da napišem
ništa više, samo ovo...
Ţene iz naše linije bile su ĉuvarke oltara od kostiju toliko dugo da je
poĉetak izgubljen u izmaglcama vremena. Sveta duţnost svake ĉuvarke
jeste da od sveta štiti znanjeo tajnoj stazi, jer se iza te staze nalazi oltar, a
unutar oltara vrelo ţivota .
Nakon moje smrti, ti moraš postati sledeća ĉuvarka. Znam da se
verovatno pitaš: A šta je s mojom majkom? I imaš pravo, jer ĉast i breme
treba da pripadnu njoj, ali.. .
Na tom mestu je, primeti Zoi, nekoliko reĉi bilo snaţno precrtano,
pre nego što se pismo nastavilo.
Ti najbolje od svih znaš istinsku prirodu Ane Larine. Prema tome,
oltar od kostiju mora biti tvoje nasleĊe. Ja ne mogu biti tu da te vodim,
umesto toga ti mogu ostaviti samo ove besmislene zagonetke da ih
odgonetaš. Ne, skrnavim prošlost govoreĉi ti da su te zagonetke
besmislene, jer njih su izmislile preĊašnje ĉuvarke, koje su isuviše dobro
razumele mraĉnu moĉ oltara i da mesto njegovog postojanja uvek mora biti
zaštiĉeno od lovaca.
Jer, shvataš, uvek ĉe biti lovaca ove ili one sorte. Oh, njihova imena i
njihova šminka menjaće se s generacijama, ali jedno će zauvek ostati
nepromenjeno. Uvek nekako doznaju za postojanje oltara, a kad se to desi,
ne mogu da se odupru porivu da poţanju njegovu moć samo za sebe.
Kad je meni moja majka prvi put govorila o oltaru od kostiju,
upozorila me je da ne verujem nikome, ĉak ni onima koje volim. Ali ja sam
bila budala. Jedan uţasan zloĉin poĉinjen je zato što sam izdala tajne
oltara, dovevši u opasnost tako i tebe, moju unuku. A ako lovci ikad
pronaĊu to za ĉim tragaju, ubiće te, kao i one koji su ti bliski, naprosto zato
što znaš previše.
Boţe, oprosti mi, nikada nije trebalo da uradim ono što sam uradila,
pa ipak, bez slobodne volje bili bismo bezdušna vrsta. Zato neka te
Bogorodica posavetuje i saĉuva u izborima koje ćeš i ti takoĊe morati da
praviš.
Gledaj u Bogorodicu, jer njeno srce ĉuva tajnu, a put do tajne je
beskonaĉan. Ali kad jednom stigneš do nje, postaraj se da ne ideš tamo gde
vukovi leţe.
S puno Ijubavi, tvoja baka, Katja Orlova, ćerka Lene Orlove, koja
beše ćerka Ine, koja beše ćerka Svetlane, koja beše ćerka Larine, i sve tako
unazad kroz vekove i krvnu vezu, do one godine kadaje oltar otkriven iprva
ĉuvarka imenovana.
A dole u dnu, stajaše reĉi mraĉnije i oštrije, kao da je strah nagnao
njenu baku da pritisne vrh pera dublje u papir:
Zapamti, ne veruj nikome. Nikome. Ĉuvaj se lovaca.
„Oltar od kostiju“, reĉe Zoi glasno i strese se, kao da je gledala u
otvorenu raku. Njena baka umrla je s tim reĉima na usnama.
Ponovo je zadrhtala kada je brzo ustala i prišla do prozora. Inspektor
Makej je otišao, ali su sada tu bila patrolna kola. Uniformisani policajac
stajao je pored njih i govorio nešto u radio koji mu beše prikaĉen na rame.
Još jednom je proĉitala bakino pismo. Oltar od kostiju, njeno
postajanje sledeće ĉuvarke, tajnovita staza i zagonetke koje treba
odgonetnuti - to bi trebalo da zvuĉi budalasto, Lcao neki odlomak iz ruske
narodne priĉe, pa ipak, njena baka je mrtva, ubijena.
Ĉovek s kosom pokupljenom u konjski rep. I dalje je bio blizu. Zoi je
mogla da ga oseti i grlo joj je gorelo kaoda joj se lanac još steţe oko vrata
daveći je.
Pogledala je naokolo u haos koji je napravio od njene garsonjere.
Nemoguće da je oĉekivao da će ovde pronaći oltar od kostiju, pitala se.
Ipak, to moţda i nije bio pravi oltar, ili pak jeste pravi oltar, ali ne zaista
naĉinjen od kostiju.
Od te zagonetke zabolela jim je glava. Šta god da je oltar bio, ĉovek
s konjskim repom ubio je njenu baku da ga se doĉepa.
Pa, doĊavola s njim. Zoi nije nameravala da dozvoli da bakina smrt
bude uzaludna. Ako je Katja Orlova ţelela da njena unuka postane naredna
ĉuvarka, onda će ona preduzeti sve što je potrebno da bude baš to, iako u
tom trenutku nije imala ama baš nikakvu ideju šta to uopšte znaĉi, a kamoli
kakve su posledice, posle...
Gledaj u Bogorodicu... Izvadila je razglednicu s damom i
jednorogom, da je ponovo prouĉi.
„Posle putovanja do muzeja Klini“, reĉe ona Barniju, koji je tapkao
kroz nered na podu, traţeći još krem sira.
Bacila je još jedan pogled kroz prozor - patrolna kola još su bila dole,
ali policajca nije bilo. Sigurno je krenuo gore, do stana. Morala je da
poţuri.
 Potraţila je kutiju s nakitom i konaĉno je spazila baĉenu i prevrnutu
naopaĉke u kadi u kupatilu. Pireturala je po zbirci, u potrazi za debelim
lancem. Pronašla je jedan srebrni koji će sasvim odgovarati svrsi. Provukla
ga je kroz otvor na kljuĉu, a zatim ga priĉvrstila oko vrata i sakrila pod
dţemper.
Neko je energiĉno zalupao na vrata. „GospoĊice Dmitrov?“
„Samo trenutak“, doviknulaje, „nisam još sasvim odevena.“
„Izvinite, gospoĊice. Biću ovde ispred, u hodniku.“
Ćušnula je razglednicu i pismo u zadnji dţep s rajsferšlusom unutar
torbe. Onda je brzo otišla do svog radnog stola s pomiĉnim zaklonom i
otvorila tajni pregradak. Pasoš joj je i dalje bio unutra, bogu hvala. I njega
je takoĊe stavila u torbu, a zatim proveirila stanje u novĉaniku: osamdeset
pet dolara u gotovini, sasvim dovoljno za taksi do aerodroma. Ako te
veĉeri ne bude mogla da uhvati direktan let do Pariza, pokušaće preko
Ĉikaga ili Njujorka, a moţda i preko Atlante. Kad biide sletela na
odredište, moći će da podigne evre s bankomata.
Planirala je da pošalje poruku Greĉen, svojoj pravnici, dok bude u
taksiju, i da joj naloţi da podnese miolbu za produţenje jednog sudskog
procesa, koji je zakazala za sledeću nedelju. TakoĊe je morala da dostavi
podnesak u vezi s nekim pritvorom, ali je i to mogla da reši Greĉen.
Zoi oseti iznenadni bol pri pomisli na baku koja leţi u beloj
plastiĉnoj vreći, u friţideru mrtvaĉnice. Nije ţelela da je sahrane kao
siroticu, a nije imala poverenja u briţnost Ane Larine u pogledu prikladnog
ureĊivanja pogreba. Moţda bi mogla da angaţuje Greĉen da makar
pokrene papirološku proceduru umesto nje, ako se ne vrati na vreme iz
Pariza.
Ponovo je neko pokucao na vrata, ali ovog puta paţljivije. „Uh,
gospoĊice, kako napredujete?"
„Dolazim...“
Dograbila je ĉist veš, ĉarape i gaćice i grudnjak, pa ih nagurala u
torbu. Zaista bi volela da je mogla da se istušira i presvuĉe. Odeća koju je
imala na sebi, crne farmerice i crna kašmirska rolka, prošli su tog dana
kroz pakao. Ipak, nije bilo dovoljno vremena.
Ubacila je Barnija i Bitsi u njihove korpe za nošenje - barem su ovog
puta saraĊivali. Onda je smakla rezu i otvorila vrata.
 Uputila je najvedriji mogući osmeh mladom, sveţe izbrijanom
muškarcu koji je stajao ispred u hodniku. „Moje jadne maĉke toliko su
isprepadane da mi je palo na pamet da ih ostavim kod komšinice dok sam
odsutna. Eto me za minut. Moţete li da saĉekate ovde kod vrata, da malo
pripazite na sve?“
Marija Sanĉez otvorila je vrata pre nego što je Zoi stigla da pokuca.
„Sigurna si da nisi u nevolji, Zoi? Svi ti policajci ovde veĉeras, koji
dolaze i odlaze...“
„Moţeš li da se postaraš za ova stvorenja umesto mene?“, upita Zoi,
a reĉi su se kotrljale, izgovorene u ţurbi, bez daha. „Moraću da odem iz
grada na nekoliko dana.“
„Naravno. Sve što treba. Znaš da bih umrla za tebe.“
Izrekla je to kao da je baš tako i mislila, tako da nije zvuĉalo ni glupo
ni melodramatiĉno. Osim toga, Zoi je imala dovoljno poverenja u nju da
joj ostavi svoje bebice, što je bilo otprilike isto.
Zagrliše se, pa Zoi reĉe: „Hvala ti, Marija. I nemoj da brineš, biću
dobro. Za nekoliko minuta doći će jedan mladi i lepi policajac da te pita
kuda sam nestala, a...“
„Onda mi ne govori gde ćeš! Bolje je tako.“
Napolju, lift se pokrenuo, penjući se. Marija joj rukama dade znak da
ćuti. „Idi, idi. Javi mi se samo da znam da si na sigurnom."
Zoi će je zvati. Ipak, pomislila je kako bi dotle moglo da proĊe neko
vreme, pre nego što bude bezbedna.
 17

Njujork

Vatra je huktala u biblioteci ĉetvorospratnice Majlsa Tejlora, zgrade

od smeĊeg kamena na Aper Ist Sajdu, ali to nije umanjivalo hladnoću koju
je osećao u kostima. Sedeo je u omiljenoj tapaciranoj koţnoj fotelji,
milujući ĉašu s viskijem. Ovog puta je pio „lafrojg“, ne šezdeset godina
star „makalan“. „Makalan“ je sluţio samo za proslavljanje dobrih vremena,
a ovo nije bilo jedno od tih.
Mobilni telefon u njegovom diepu zavibrira i on skoĉi kao da se sav
nakostrešio. Proklete sprave. Nije mogao da odluĉi da li ih voli ili mrzi.
Na trenutak se spetljao s telefonom, pokušavajući da se seti koji
taster treba da pritisne na tom modelu, i onda se nakašljao. „Tejlor na
vezi“, kaza on malo preglasno.
„Hej, ljubavniĉe“, reĉe mu Jasmin na uvo. Zvuĉala je zadihano i više
nego suludo - ludo, kako je zvuĉala neposredno pre ili posle ubijanja
nekog. „Pronašli smo Katju Orlovu.“
„Bilo je krajnje vreme.“ Prošloje godinu i po dana otkad je Majk
O’Mali izdahnuo i još od tada je ĉitava armija istraţitelja pretraţivala svet
da naĊe tu ţenu, bez uspeha. Sve do sada.
„Da, ipak, nemoj još otvarati šampanjac“, produţi Jasmin. „Zato što
postoje i dobre i loše vesti.“
„Ti znaš koliko mrzim kad ljiidi tako govore. Koje su loše?“
„Ne mogu preko telefona. Q-de se nalaziš - kod kuće? Moram da
obavim jedan poziv. Treba da proverim nešto, a posle dolazim za...“
Nastade pauza i on je zamisli kako gleda na sat, verovatno na „patek filip“
vredan sto hiljada dolara, koji joj je poklonio za Boţić. „Jedan sat“, završi
ona i prekide vezu.
Majls zatvori telefon i vrati ga nazad u dţep. Ţeleo je da ustane i
prošeta po sobi, ali ga je koleno već bolelo kao sam Ċavo. Nije hteo da
proguta nijednu više pilulu protiv bolova. Osim toga, iznenada se osetio
iscrpljenim i omlitavelim. Dobre i loše vesti. Zašto se uvek ĉinilo da su
loše mnogo lošije nego što su dobre dobre?
 Jasmin je rekla da su pronašli ţenu. Dakle, šta bi mogle da budu loše
vesti - da film više nije kod nje? Ili da je Majk O’Mali lagao na samrtnoj
postelji? Majls se ne bi iznenadio da je kuĉkin sin lagao. Moţda ona nikad
nije ni imala film. Ali ako nije, iako nije bio kod O’Malija, kod koga je?
Prokletstvo, ovo ga je izluĊdvalo.
Kad je neko pokucao na vrata biblioteke, trgnuo se i prosuo viski u
krilo. Napola se pridigao, nadajući se da je stigla Jasmin, iako je još bilo
prerano.
Umesto nje pojavio se njegov batler, noseći ĉasopis na srebrnom
posluţavniku. „Verujem da ste oĉekivali da vam ovo donesem, gospodine.
Veniti fer od sledećeg meseca, koji je doneo kurir. Vruće ispod prese.“
„Hvala ti, Rendolfe. Ostavi ga tu pored lampe, hoćeš li?“
Majls je ĉekao da ĉovek izaĊe iz prostorije pre nego što je uzeo
magazin u ruke. Drţao ga je na izvesnoj udaljenosti, ţmirkajući jer nije
imao pri ruci naoĉare za ĉitanje. Vlastito lice gledalo ga je s naslovne
stranice, a ispod je u podnaslovu masnim slovima pisalo: MAJLS
TEJLOR, AMERIKANAC S NEVEROVATNIM POLITIĈKIM
UTICAJEM.
Morao je da prelista skoro dvadeset stranica s reklamama, kako mu
se ĉinilo, pre nego što je stigao do sadrţaja i pronašao broj strane pod
kojim s tekst nalazio. Tu je bila još jedna njegova slika, on kako stoji
prekrštenih ruku na grudima, u stavu s raširenim nogama - s tim što je ova
bila obraĊena u Fotošopu, pa je izgledao kao gorostas koji opkoraĉuje
minijaturnu berzu i Vol strit.
Majls je pogledom preleteo preko ĉlanka, zapravo ga i ne ĉitajući
podrobno, tek pokoju reĉenicu koja se isticala tu i tamo.
Malo je ljudi izvan kruga ovdašnjih elitista uopšte i ĉulo za njega. A
u ovoj eri pomame za kamerama i video-snimcima, on se kloni medija, kao
da smo mi posloviĉna kuga. Pa ipak, nekoliko njegovih prijatelja i brojni
neprijatelji slaţu se jednoglasno da poseduje više novca i moĉi i od samog
boga. Ono što niko ne govori, barem ne zvaniĉno, jeste to da, za razliku od
boga, Majls Tejlor ne preza da isprlja ruke u svakodnevnom upravljanju
svetom.
Svoj prvi istinski veliki novac – a ja ovd epod velikim novcem
mislim na milijarde - stekaoje kad je imao samo trideset godina. Onda kada
je prodao tuĊe deonice vredne pet stotina miliona dolara u protiv vrednosti
tajlandskih bahta, profitirajuĉi od nespremnosti Bangkoĉke banke da
podigne kamatne stope ili da emituje svoju valutu. U to vreme, reporter ga
je pitao da li ga muĉi to što ĉe ĉitave kompanije otići pod led, a ţivotne
ušteĊevine ljudi biti zbrisane u jednom trenu. To što će, zbog njega,
ponešto ostarele vlasnice bordela biti izbaĉene na ulicu i ţiveti od pseće
hrane. Njegov neslavni odgovor glasio je: „Zaista? Pa, jebeš njih.“
Izvesna oholost uvlaĉi mu se u glas kada s vama govcri o politici. On
krivi svetske ekonomske nejednakosti u trţišnom fundamentalizmu,
igovori o tome kako je potrebno da imamo jaku, centralnu meĊunarodnu
vladu koja će ispraviti prekoraĉenja liĉnih interesa, tako da uhvatite sebe
kako se s njim slaţete, misleći, da, da, nije li to istina? Ali ga takoĊe i
mrzite zbog njegovog potpuno samopraviĉnog uverenja da je on jedini u
pravu što se tiĉe ovih pitanja.
Majls Tejlorje onaj koji kraljeve dovodi na vlast, u smislu
Vebsterovog objašnjenja te reĉi: on ima najveći uticaj na izbor kandidata
za politiĉke sluţbe. Ako iko moţe stvoriti predsednika u ovoj zemlji - ako
bilo koji ĉovek moţe posedovati predsednika – onda je to on.
Majls je razmišljao kako to nije loše, pa mu se ĉak na neki naĉin i
sviĊalo, kad jedan pasus pri kraju teksta privuĉe njegovu paţnju:
MeĊutim, ĉovek mora da se zapita nad nadmenošću ĉoveka
ubeĊenog da moţe spasti svet, a nije uspeo da spase svog sina jedinca, koji
je, kao u nekoj parodiji o razmaţenom bogatom klincu, imao sve i
naposletku propao baš zbog toga. Dţonatan Tejlor umro je u nekoj
ruševnoj zgradi u kojoj su se okupljali narkomani i dileri drogom, u svojoj
dvadeset drugoj godini, nakon što je ubrizgao u vene skoro pola grama
heroina. Samoubistvo ili nesrećni sluĉaj?
Majls besno zatvori ĉasopis. Krenuo je da ga zavrljaĉi u vatru, a onda
ga spusti na pod. Gurnuo ga je nogom ispod fotelje, kao da će ga odagnati
iz glave ako ga skloni s vidika. Uostalom, ko uopšte ĉita Venitifer? Sve
dok se nešto ne naĊe na Jutjubu, nije se ni desilo.
Nesrećni sluĉaj ili samoubistvo - kakva je tu razlika? Pokušao je sve
s tim deĉkom: savetovanje, rehabilitaciju, molbe i preldinjanje, ĉak i
podmićivanje. Tek je kao zadnju mogućnost pokušao da bude strog, ne bi li
postigao nešto dobro na duge staze; ukinuo mu je novac, ukinuo sladak
ţivot. Jesu li to napisali u svom ĉlanku?
Bila je noć i padao je sneg, baš kao i ove noći. Sedeo je u istoj toj
fotelji; Dţonatan, bled kao krpa i drhtav, hodao je tamo-amo po tepihu
ispred kamina. „Samo dvadeset. Samo za hamburger i koka-kolu, kunem
se. Hajde, tata, moţeš da koristiš dvadesetice umesto toalet-papira, to se ne
bi ni primetilo u gomili koju imaš.“
A Majls je odgovorio: „Ne znam koji je od nas dvojice jadniji. Ti
koji si toliko glup da misliš da ću progutati to tvoje sranje, ili ja koji ga
slušam.“
Tada se Dţonatan okrenuo od vatre da ga pogleda u lice, i Majls je
video svog sina, zaista ga video prvi put, i shvatio da sjaj u sinovljevim
oĉima ne dolazi od suza. Bila je to mrţnja. Ĉista i niĉim pomućena mrţnja.
No, Majlsa je mnogo više od mrţnje u sinovljevim oĉima šokirala
spoznaja da u svom srcu više nimalo ne mari. Da li je uopšte ikada voleo
tog deĉka ili se samo trudio da ga voli, zato što je tako trebalo da bude?
Izvadio je te veĉeri sveţanj novĉanica i izvukao iz nje jednu od
dvadeset dolara. „Evo ti! Idi i zabij iglu! I ostavi me na miru, doĊavola!“
To je bio poslednji put da je sina video ţivog.
Majls mora da je zadremao jer ga je prenuo dodir hladnih usana na
obrazu. Otvorio je oĉi. Belo lice Jasmin Pul plutalo je pred njim, a
plamenovi vatre plesali su u raskošnom sjaju njenih crnih oĉiju.
Trepnuo je i nešto zagraktao, a ona se ispravila i povukla korak
unazad. Na sebi je imala tesne crne pantalone i ĉizme s visokim štiklama, a
gore kratku, mekanu belu jaknu koja je izgledala pakleno seksi. U stomaku
oseti ono smešno uvijanje, kao i svaki put kad bi je pogledao.
„Imaš sneg u kosi“, reĉe on.
„Veĉeras je lepo napolju. Pahulje su velike i krupne i meke.“
Sobom zavlada tišina puna naelektrisanja, nipošto meka, a vazduh
oko nje kao da je vibrirao, usisavajući ga u sebe.
„Dakle?“, upita Majls kad više nije mogao to da podnese. „Katja
Orlova - pronašla si je?“
Njene rumene usne raširiše se u osmeh. „Ding-dong, kuĉka je
mrtva“, zapevala je. „Zla kuĉka je mrtva.“
„Hoćeš li prestati da igraš igrice i reći mi šta se dešava?“
„Katja Orlova je mrtva, Majlse. Naĉisto mrtva. Mrtvija od pregaţene
ţivotinje na putu. Mrtvija od pakla u sveštenikovom dvorištu. Eto kako je
mrtva. “
Majls oseti blesak olakšanja, tako snaţnog da mu se zavrtelo u glavi.
„A film? Šta je s filmom? “
 „E, vidiš, tu poĉinju loše vesti,“
„Prokletstvo, ovo sranje nije smešno, Jasmin! “
„U pravu si. Ţao mi je. Kao što ti je poznato, privatna detektivska
agencija s velikim ovlašćenjima, koju smo unajmili, nije uspela da dozna
ništa o samoj starici, ali su vrlo lako otkrili njenu porodicu. Kćer udovicu i
unuku, koje ţive u San Francisku. “
Sada se šunjala po sobi, prevlaĉila rukama preko redova knjiga u
koţnim povezima, vrtela globus kojije stajao u uglu. Uhvatilo ju je
pomama za ubijanjem, pomisli Majls. Njuši krv, isprobava je na jeziku.
„I tako, tokom poslednjih osamnaest meseci, privatni detektivi budno
motre i na ćerku i na unuku“, govorila je Jasmin. „Za sluĉaj da se nekad
pojavi, razumeš? I gle, zaista se pojavila - sinoć, kao stara beskućnica
probodena noţem u grudi u Golden gejt parku.“
Majls nešto promumla jer mu se iznenada slošilo. „Prokletstvo. Ja ne
verujem u sluĉajnosti. Ko god da je ubio tu kuĉku sada ima snimak.
Nikolaj Popov - to mora da je on.“
„Pa, ne liĉno. Zato što bi do sada bio prestar da jurca naokolo i
kasapi ljude.“
„A tu je još jedna stvar“, produţi Majls. „Ako se ona drţala podalje
od svoje porodice sve ove godine, zašto se iznenada pojavljuje tamo,
neposredno pošto je Majk O’Mali odapeo?“
„To nije bilo baš nakon njegove smrti, Majlse. Prošlo je od tada
godinu i po dana. Osim toga, privatni detektiv imao je uvid u izveštaj s
autopsije. Umirala je od raka. Verovatno je htela da se oprosti od njih.“
Majls progunĊa: „U redu. Sloţiću se s tim delom. Ali ubijena je - to
mora biti Popov. Ja nisam znao da je imala snimak još od velikog ubistva,
ali je sasvim sigurno da on jeste. Verovatno je imao svoje ljude koji su
decenijama pratili njenu porodicu i ĉekali da se ona pojavi.“
„Moţda“, odgovori Jasmin. „U izveštaju patologa stoji da je
izbodena sibirskim noţem.“
Obišla je sobu, našavši se u tom trenutku iza njega, i Majls se, ne po
prvi put, uplaši od nje. Plašio se onoga što bi mogla da mu uradi jednog
dana, ako je obuzmu njene mahnitosti.
„Zapravo te muĉi, Majlse, taj tip koji je ubio staricu? Verovatno se
radi o jednom od Nikolajevih ljudi, ali ne mislim da se domogao filma.
Zato što je unuka veĉeras sve naprasno ostavila i uhvatila avion za Pariz, a
u šta hoćeš da se kladimo da to nije uradila zbog pogleda s Ajfelovog
tornja?“
„Moraš da kreneš za njom.“ Majls pokuša da okrene glavu i da
pogleda u Jasmin, da vidi šta trenutno radi, ali je naslon fotelje bio
previsok.
„Već sam rezervisala mesto na letu za Orli.16 Kad uraĉunam
vremensku razliku, moţda ću ĉak stići nekoliko minuta pre nje.“
U meĊuvremenu, pomisli Majls, moţda bi mogao da pozove Rusa,
da ga malo podbode, kao zveĉarku, ĉisto da vidi kakvu nevolju moţe da
uzburka. Prošlo je tako mnogo vremena od kada su poslednji put
razgovarali. Mnogo godina. Nikolaj Popov nisko je pao u odnosu na slavne
dane u KGB-u. Sada je bio ništa više od gangstera koji je podvodio
devojke, prodavao drogu i upravljao mutnim poslovima. Pa, uz
pretpostavku da je imao sina koji je za njega obavljao prljave poslove,
Majls nimalo nije sumnjao u to da je Nikolaj još imao odreĊenu moć iza
kulisa.
I da, njegovo lice je takoĊe bilo na snimku, ali ko je ostao u ţivotu da
ga prepozna posle svih tih godina? I zašto bi više brinuo ako ĉitav svet
sazna šta je uradio? Dovraga, to bi mu verovatno pruţilo ruski ekvivalent
ugleda meĊu mladim i urbanim likovima. Nemoguće je srozati nekoga ko
je već potpuno na dnu.
Majls zaĉu, ili je moţda samo osetio, pokret iza sebe, a onda
Jasminine ruke obgrliše naslon otpozadi i ona poĉe da mu masira ramena.
Prsti joj behu jaki, prejaki, i dovedoše ga do same ivice bola.
Glas joj je bio neţan na njegovom uvu. „Još imam jedan sat na
raspolaganju pre nego što poĊem na aerodrom.“
Sklopio je šake oko njenih zglavaka i privukao je oko fotelje, da
stane ispred njega. Klekla je kraj njegovih nogu, a lice joj je bilo tako lepo
i tako belo, izuzev kao krv crvenih usana. Spopala ga je iznenadna,
svetovna misao da ţeli njome da se oţeni. Ţeleo je da s njom ţivi srećno
do kraja ţivota, moţda ĉak i da dobiju dete. Još jednog sina.
„Sve ovo će se završiti“, rekao je. „Uskoro.“
„Znam. Znam.“
Pruţio je ruku i prstom pomilovao njenu punu donju usnu. „Ta
unuka...“
16
Aerodrom u Parizu. (Prim. prev.)
 „Zoi Dmitrov.“
„Bilo da moţe da se doĉepa filma ili ne, ona moţda već zna šta je na
njemu.“
„Ne smemo da rizikujemo.“
„Ne. Ali najpre popriĉaj s njom. Pokaţi joj fotografiju Nikolaja
Popova. Hoću da znam da li joj je ikada prišao, i ako jeste, šta mu je
rekla.“
„A posle?“
„Posle ćeš ti uraditi ono što radiš najbolje.“
Oĉi joj se smraĉiše, a usta rastvoriše. Osetio je njen vreli dah na ruci.
„Sa zadovoljstvom“, uzvrati ona. „Kao i uvek.“
 ČETVRTI DEO
BOGORODICA

18

Pariz, Francuska

Gledaj u Bogorodicu, napisala je njena baka. Pa, Zoi je za njom

tragala, i tragala, i tragala. Prostudirala je svaki kvadratni centimetar tih
nesrećnih tapiserija, dok joj se nisu utisnule u oĉne jabuĉice i ništa nije
pronašla. Dakle, šta je propustila? Šta se tu nalazilo što ona nije uspevala
da vidi? Sasvim je sigurno da je baka stavila razglednicu u koverat da bi je
dovela na ovo mesto, ali kakvo je to dobro donelo ako ona ne moţe da
shvati šta sve to znaĉi?
Gledaj u Bogorodicu.
Ponovo je krenula unaokolo po kruţnoj, slabo osvetljenoj prostoriji,
da pomno osmotri zidne tapiserije iz šesnaestog veka, treperave poput
rasutih dijamanata. Bogorodica, njena Bogorodica, bila je centralna liĉnost
na svima, s jednorogom i lavom, ali ne i s grifonom.
Tapiserije su oslikavale svet ĉula. Na onoj koja je nosila naziv Ukus,
Bogorodica je uzimala slatkiš iz ĉinije koju je drţala njena sluţavka. Na
tapiseriji Miris plela je venac od cveća. Na narednoj, koja je nosila ime
Dodir, milovala je jednorogov rog, a na tapiseriji Sluh svirala je orgulje.
Na onoj koja se zvala Vid, drţala je ogledalo, a jednorog je kleĉao na
zemlji pored nje, s prednjim nogama na njenom krilu, i gledao u svoj
odraz.
Zoi zastade da pogleda nagore u poslednju tapiseriju, onu s bakine
razglednice. À mon seul désir - „Moja jedina ţelja“. Tu je Bogorodica
stajala ispred šatora, sa svojom sluţavkom pored sebe, drţeći otvoren
kovĉeţić. Stavljala je ogrlicu u njega, istu onu koju je nosila na svim
prethodnim tapiserijama.
Ali tu ne beše nikakvog oltara od kostiju, nikakvog oltara uopšte. I
šta je to znaĉilo? DoĊavola, šta je to trebalo da primeti?
 Ţene iz naše linije bile su ĉuvarke oltara od kostiju toliko dugo da je
poĉetak izgubljen u izmaglicama vremena. Sveta duţnost svake ĉuvarke
jeste da od sveta štiti znanje o tajnoj stazi, jer se iza te staze nalazi oltar, a
unutar oltara vrelo ţivota.
Besmislena zagonetka, tako je to njena baka nazvala. U redu, moţda
i jeste besmislena, ali je takoĊe i neodreĊena, neodreĊenija nego ona druga,
napisana na poleĊini razglednice. Ili će pre biti da je ona sama
nepronicljiva, jer ako je odgovor utkan u tu tapiseriju, on se nalazi iza nje...
Ĉuvar pomoli glavu na ulazu u prostoriju, trgnuvši je. Kucnuo je sat
koji je nosio na ruci i rekao: „Madame. Nous fermons en cinq minutes.“17
Zoi klimnu glavom i oĉi joj se iznenada ispuniše suzama. Nije bila
spremna da poĊe, još nije završila. Sve do juĉerašnjeg dana baka joj je
znaĉila tek malo više od lica koje se smešilo sa stare fotografije. Moţda se
zaista radi samo o onim zajedniĉkim mitohondrijama koje dele, ali na tom
mestu, dok je stajala ispred tapiserije s razglednice, Zoi se oseti povezanom
s Katjom Orlovom na nekom dubljem nivou. TakoĊe i povezanom s onim
ţenama koje su imenovane u pismu, idući unazad kroz generacije, do prve
ĉuvarke. Njena baka je rekla da su one krvno povezane, a Zoi je upravo
zabrljala, izneverivši te ţene.
Gledaj u Bogorodicu, jer njeno srce ĉuva tajnu, a put do tajn eje
beskonaĉan.
Ţene iz naše linije bile su ĉuvarke oltara od kostiju toliko dugo da je
poĉetak izgubljen u izmaglicama vremena.
Zato oltar od kostiju mora biti tvoje nasleĊe.
Samo što je ona bila toliko glupa da nije mogla ĉak ni da razume šta
je ta stvar predstavljala, a na stranu to kako bi je „ĉuvala“.
Zoi poslednji put pogleda u tapiseriju À mon seul désir, u
Bogorodicu koja je spuštala svoju ogrlicu u kovĉeţić.
Muzejski vodiĉ objašnjavao je da to znaĉi da se Bogorodica odrekla
strasti izazvanih drugim ĉulima. Nakon ĉetiri sata zurenja u Bogorodiĉino
lice, Zoi nije u to bila tako sigurna. Strast je ţivot, a ovo je bilo li.ce ţene
koja je volela ţivot, ne neke koja ga se odricala. A ako bi neko otpoĉeo
putovanje kroz ĉula baš od te tapiserije, onda bi se moglo reći da
Bogorodica uzima ogrlicu iz kovĉega, umesto što je stavlja unutra.

17
GospoĊo. Zatvaramo za pet minuta. (Prim. prev.)
 Moţda, pomisli Zoi, uz osećaj mamurluka posle noći ispijanja punĉa,
na koji je podsećao dţet-leg, i utuĉena letargiĉnošću muzeja, treba da
napiše ĉlanak o ovom pronicljivom otkriću pa da ga preda nekom
umetniĉkom ĉasopisu. Mogla bi da ga nazove Bogorodica je hedonistkinja,
a u znak potvrde svoje teze da ukaţe na izraz jednorogovog lica, na njegov
samozadovoljan osmeh, ako ga je uopšte bilo, kao da se upravo najeo
posebno ukusne kofe zobi. Zatim, tu je bio i lav zver neobiĉnog izgleda, ali
ne grifon, s ĉeljustima široko rastvorenim, kao da riĉe. Ili pre kao da
ispušta smeh iz trbuha.
„U redu, prestanite, momci“, reĉe Zoi naglas, zato što je samo ona
ostala u prostoriji. „Šta je taj oltar od kostiju i gde se nalazi kad je kod
kuće?“
Lav se nasmejao, jednorog nasmešio, ali je Bogorodica imala oĉi
samo za dijamante.
Zoi je izašla iz muzeja, uletevši pravo u kovitlac saĉinjen od
svetlosti, buke i ljudi. Bio je mrak, hladna kišica maglila je vazduh, kvaseći
ploĉnik i stvarajući oreol svetlosti oko uliĉnih lampi. Podigla je lice da ga
izloţi kišnim kapima. To joj ne pomoţe.
Imala je ţelju da plaĉe i psuje, oboje u isto vreme. Eto nje na licu
mesta, u istoj onoj odeći koju je obukla još u San Francisku pre mnogo
sati, više nego što je ţelela da se seti, toliko umorna da su joj se noge
kretale samo zato što su znale da moraju. Trebala joj je hotelska soba i
moţda neka hrana, samo što je bila preumorna da bi jela.
Nije ĉak bila sigurna ni gde se nalazi. Na aerodromu je rekla taksisti
da je odveze do muzeja Klini, a nakon toga nastupilo je pomućenje.
Pogledom je potraţila neki uliĉni znak i našla samo jedan, postavljen na
zid kamene stambene zgrade boje krema, s kosim krovom - Bulevar Sen
Mišel.
To bi bila korisna informacija da je imala mapu, i da je na prvom
mestu znala kuda ţeli odatle da ide.
Okrenula se oko sebe i umalo naletela na nekog momka na rolerima,
s ljubiĉastim šiljcima u kosi, koji je nije ĉak ni primetio kad je prozujao
pored nje. Ulica beše zakrĉena vozilima - motorima, a svaki motorista
imao je rupu na marami oko vrata, i svim tim malim evropskim kolima
koja su trubila bez razloga i izgledala smešno, i beše tako mnogo glasova
koji su svi govorili na francuskom. Nije razumela ni jednu jedinu reĉ i nije
je bilo briga.
 Tapiserija. Usredsredila je svaku moţdanućeliju u glavi na nju, i nije
zakljuĉila ništa. Pošto nije bila baš toliko glupa, znaĉi da nije imalo šta da
se zakljuĉi.
Pusti to zasad. Pusti.
Previše francuskih glasova, od kojih je najveći broj zvuĉao srećno,
mnogi od njih mlado, i da je imala pištolj, pobila bi puno ljudi. Glava ju je
tako jako bolela, pa joj je bio potreban aspirin. Potraţila je apoteku i videla
jedino bistroe, restorane i kafiće.
Zoi je preturala po svom ograniĉenom znanju francuskog iz srednje
škole, tragajući za reĉju koja znaĉi apoteka, ali ju je naprezanje uma bolelo.
Ipak, prisećala se mutno, neodreĊeno, da se kod njih apoteka kaţe nekako
sliĉno farmaciji - da, tako je, kaţe se une pharmacie. A trebalo je da lako
uoĉi une pharmacie, zbog jedinstvenog simbola svetlozelenog neonskog
krsta, koji su sve apoteke imale na ulaznim vratima.
Gledala je uz i niz ulicu, traţeći zeleni neonski krst. Nije imala sreće.
Ne, samo malo... Kiša se zgusnula i bilo je teško videti, ali da li je
ono delić zelenog odsjaja preko puta muzeja, niz boĉnu ulicu?
Zoi pojuri preko zakrĉenog kolovoza, kako bi prešla na drugu stranu
pre nego što se znak na semaforu promeni, zaobilazeći peţoe i vespe i
umalo ne pretukavši taksistu s maniĉnim oĉima, koji je pokušao da je
pregazi.
Ogromno Mekdonaldsovo zdanje ukaza se ispred nje, vrveći od ljudi.
Ali dole niz uzanu, kaldrmisanu sporednu uliĉicu ne beše ni ţive duše.
Odsjaj zelene svetlosti još je bio tu, bledosvetlozelene, mada to ipak nije
bio krst apoteke.
Ne, to je bilo nešto sasvim drugo.
Zoi zastade dah. Sigurno joj se priviĊalo. Krenula je sporim korakom
ka tome, pitajući se da li ju je mozak napokon izdao.
Odsjaj zelene svetlosti probijao se kroz staklo malog izloga i
obasjavao u drvetu uraĊen natpis koji se njihao na noćnom vetru. Ĉinilo se
da je u pitanju neka antikvarnica. Ili je više liĉilo na radnju s odbaĉenim
predmetima ili na zalagaonicu. Taj znak, meĊutim, taj drveni natpis koji se
blago ljuljao... Bio je izrezbaren u obliku grifona.
I to ne tek bilo kog grifona.
Radilo se o taĉnoj kopiji onog na kljuĉu njene bake.
 Zoi podiţe ruku gotovo se plašeći da gurne uska vrata na kojima je
pisalo OUVERT.18 Nikoga nije videla unutra, samo visoku uliĉnu svetiljku
sa zelenim abaţurom, iz doba belle epoque, koja beše postavljena odmah tu
u isturenom prozoru. Kao da je vlasnik radnje sve vreme znao da će ona
napustiti muzej s glavoboljom i da će krenuti u potragu za zelenim
neonskim krstom apoteke.
Zoi pomisli na sve priĉe što ih je kao mala slušala o ruskim
ĉarobnjacima koji su mogli da proriĉu budućnost, i zadrhta.
Ali ne, to beše šašavo od nje. Da je obratila malo više paţnje kad je
tu stigla prvi put, a nije obratila paţnju zbog dţet-lega, i da nije padala
kiša, odmah bi uoĉila drveni natpis s grifonom, ĉim bi izašla iz taksija pred
muzejem. To zeleno svetlo u izlogu bilo je tek sluĉajnost, ništa više.
Ipak, kako god da se tu našla, to beše mesto koje je baka ţelela da
ona pronaĊe, u to je Zoi bila sigurna.
Gurnula je i otvorila vrata.
Zvonce iznad grede nad vratima zazvonilo je glasno i ona zastade, ali
radnja je bila pusta i niko se nije pojavio da joj izaĊe u susret.
Osvrnula se naokolo. Mesto je bilo kao iz Dikensovog romana.
Police od poda do plafona bile su krcate onim što bi se moglo opisati
jedino kao „sve i svašta“. Beše tu satova - mnogo, mnogo satova - ali
takoĊe i slika, bista, saksija sa cvećem, lampi, svećnjaka... U jednom uglu
nalazila se drvena figura koja je ukrašavala brodski pramac, figura neke
lake ţene s obnaţenim grudima, trozupcem u ruci i lascivnim osmehom na
licu.
„Bonjour“, viknu Zoi. Ali radnja ostade tiha, izuzev otkucaja
ĉasovnika.
Pogledom je traţila nešto što bi moglo da primi njen kljuĉ, ali
problem je bio u tome što je bilo previše predmeta: kovĉeţića i kutija za
nakit na desetinama pisaćih stolova, pa ĉak i dve-tri vitrine s oruţjem.
Baš tada rastvori se zavesa od plavog somota, koja beše napola
skrivena iza jednog izrezbarenog velikog ogledala, tako dramatiĉno da je
Zoi oĉekivala da se iza nje pojavi bar vampir.
Umesto toga, u radnju uĊe starac. Samo mu je nekoliko pramenova
sede kose prekrivalo ruţiĉastu lobanju, a zubi iza njegovog osmeha
verovatno su proveli noć u ĉaši na noćnom stoĉiću. Pregazilo ga je vreme,
18
Otvoreno, na francuskom. (Prim. prev.)
a ipak je bio sasvim uredno i vedro obuĉen, u prsluk s romboidnim
desenom, s leptirmašnom na tufnice i bifokalnim naoĉarima bez okvira.
„Bonjour, monsieur“, reĉe Zoi.
„Bonsoir, madame“, odgovori on, ni grubo ni prijateljski, ali nije
mogao da ne ispravi njen francuski.
Suoĉena s nuţdom da objasni šta ţeli upravo na tom jeziku, Zoi
shvati da u glavi nema skoro nijedne reĉi koju je znala - ionako ih nije bilo
mnogo. „Parlez-vous anglais?“
Ĉovek premetnu jedno „Ne“ izmeĊu usana, podiţe ramena i raširi
ruke.
Nagonski, Zoi ga upita da li govori ruski.
On se ozari i reĉe na divnom ruskom: „Kako ste znali? Ţivim ovde
tolike godine da moram da liĉim bar malo na Francuza... Pa, na Pariţanina
- ima tu razlike. No, roĊen sam deset godina posle boljševiĉke
revolucije.“ Nakrenuo je glavu i frknuo. „U kolibi pastira irvasa u
zaleĊenoj tundri blizu mesta koje sada zovu Norilsk. Sigurno niste ĉuli za
njega, zbog ĉega treba da se smatrate blagoslovenim i budite zahvalni.“
Zoin glas i dalje je zvuĉao vedro, ali njen pogled nije ostavljao
starĉevo lice. Imao je najcrnje oĉi koje je ikad videla. I više nego crne -
behu neprozirne.
„Zapravo, ĉula sam za Norilsk, monsieur. Moja prabaka je bila... pa,
moţda nije baš roĊena tamo kao vi. Zaista premalo toga znam o njoj. Tek
to da je pobegla iz sibirskog zatoĉeniĉkog logora Norilsk davne 1930.
Zvala se Lena Orlova i imala je kćer po imenu Katja. Moţda poznajete tu
porodicu?“ Osmeh je i dalje titrao na starĉevom licu, ali Zoi se uĉini da je
sićušna varnica svetlosti zasijala duboko u tim tamnim oĉima. „Zaista, na
kako maloj planeti mi ţivimo. Imam nećaka koji radi u banci u Ĉikagu.“
Zoi se nasmeja. „Ja sam iz San Franciska, ali shvatila sam na šta
mislite.“ Pokazala je rukom ka posebno krcatom mnoštvu polica, po
kojima kao da se odvijala neka ruska tema. „Ipak, pitala sam se... Od kada
sam prvi put ĉula priĉu o mojoj prabaki, ţelela sam da odem u Norilsk. Da
pronaĊem svoje korene, kako to mi Amerikanci volimo da kaţemo. Imate
li neke predmete, antikvitete ili šta god, što potiĉe iz te oblasti, koje bih
mogla da pogledam? Moţda i da kupim?"
„Ne ţelite da idete u Norilsk, verujete mi na reĉ. To je sleĊeni pazuh
univerzuma, bez obzira na godišnje doba. Ili, ako hoćete da saĉuvate taj
epitet za samu majĉicu Rusiju, onda je Norilsk gnojna bubuljica pod
sleĊenim pazuhom univerzuma.“
„Dakle“, produţi on pre nego što je Zoi uspela da ubaci još neku reĉ.
„Tuţno, ali trenutno nemam baš ništa iz Sibira. Ĉak ni ogrlicu od vuĉjih
zuba, koja je uobiĉajen sibirski suvenir. Mogu li da vam pokaţem druge
stvari? Satove, moţda? Imam ih puno. S kukavicom, dţepne, ruĉne satove
na navijanje, vodootporne, satove s minutarom, satove s klatnom,
hronometre - i svi su savršeno taĉni.“ Izvadio je dţepni sat i otvorio
poklopac. „ Ako ţelite da saĉekate dvadeset jedan minut i šesnaest sekundi,
ĉućete ih kako horski otkucavaju pun sat. To je simfonija, verujte mi.
Ostanite, ĉujte i vaše će vam uši zahvaljivati.“ „Vaši satovi su divni.“ Zoi
izvuĉe srebrni lanac ispod rolke i skinu ga preko glave. „Ali pitam se imate
li nešto u svojoj radnji što bi se moglo otvoriti ovim kljuĉem.“
Starac se umiri. PoĊe rukom da dotakne kljuĉ, a onda opusti ruku da
mu padne niz bok. Progovori glasom jedva ĉujnijim od šapata: „Ako je kod
vas, onda je Katja Orlova mrtva.“
„Prema tome, poznavali ste moju baku.“
„Poznavao sam ih obe, i Lenu Orlovu i njenu kćer Katju. Njena smrt,
da li je bila blaga?“
Zoino grlo se steglo pa je odgovor izrekla grublje nego što je ţelela.
»Ubijena je.“
„Ah!“ Starac pognu glavu i zatvori oĉi. „Tome nema kraja.“
„Jeste li bili veoma bliski prijatelji?“
„Katja i ja? Ne, ne na taj naĉin. Ali ĉekao sam mnogo godina da
ponovo prode kroz ova vrata. Ili neko drugi, ko je bude nasledio.“
Zoi je imala toliko pitanja da nije znala odakle da poĉne. „Ţao mi je.
Trebalo je da se predstavim. Ja sam Zoi. Zoi Dmitrov.“
Pruţila je ruku, a starac se naklonio na staromodni naĉin. „A ja sam
Boris. Pravo rusko ime, zar ne?“
Drţao je njenu ruku dok nije prišao bliţe, da joj se zagleda u lice.
„Da, i dalje je onako kako treba da bude. Jedna ĉuvarka umre, ali tu je
druga da zauzme njeno mesto. Shvatio sam da je tako istog ĉasa kad ste
ušli ovamo. Samo sam pomislio da je bolje da saĉekam da pokaţete kljuĉ.
Mada sam znao.“ Zurio je u nju, ali mu pogled beše odsutan, kao da je
izgubljen u nekom drugom vremenu. „No, ja sam jedan od toapotrora,
magiĉnih ljudi.“ „Magiĉnih ljudi?“
 On uzdahnu i pusti joj ruku. „Zar vi ne znate? Dobro, godine prolaze,
a s njima odlazi i znanje o starim putevima i naĉinima. Mi toapotrori
predstavljamo pleme domorodaĉkih sibirskih porodica, ĉija je duţnost da
pomaţu ĉuvarki da saĉuva oltar od kostiju od pokvarenosti sveta. Naţalost,
gotovo da smo nestali, izumrli i rasuti na sve ĉetiri strane sveta.“
Njegove neprozirne crne oĉi zasvetlucaše iznenadnim osmehom. „Pa
opet, prava magija uvek je obitavala unutar oltara, ne u nama.“
„Ipak, stavili ste svetiljku sa zelenim abaţurom u izlog i ta zelena
svetlost me je ovamo dovela. Drugaĉije vas nikad ne bih našla. I to je bila
neka vrsta magije, zar ne?“
„Da... Da, moţda jeste.“ Ponovo se osmehnuo. „Pretpostavljam da se
radilo o magiji druge vrste kad sam ugledao Lenu Orlovu u prodavnici
testenina u Hongkongu. To što su se dve gladne i umorne ratne izbeglice iz
tako dalekog mesta kao što je Norilsk obe zadesile u isto vreme u istoj
trgovini testenina u gradu gde takvih prodavnica ima napretek - bila je
sluĉajnost ili magija, ko moţe sa sigurnošću da kaţe? Ja sam je poznao ĉim
sam na nju bacio pogled. Kako ne bih? Iako smo oboje bili tek deca kad
sam je poslednji put video, izrasla je u vernu sliku Bogorodice. Isto kao i
vi.“
Zoina krv poĉe ubrzano da kola. Gledaj u Bogorodicu... „Šta mislite
time da sam ja njena slika?“
On podiţe prst. „Videćete za trenutak, ali najpre...“
Otišao je do ulaznih vrata, provirio napolje i pogledao uz i niz ulicu.
Zatvorio je vrata, okaĉio znak da je radnja zatvorena i navukao rezu.
Okrenuo se opet ka njoj, a glas mu je bio tek malo glasniji od šapata.
„Jesu li vas pratili?“
„Ne znam“, reĉe Zoi, osetivši se u tom trenutku glupo zato što joj ta
mogućnost uopšte nije ni pala na pamet.
Starac je iskljuĉio lampu sa zelenim abaţurom, provirio kroz prozor,
a onda navukao roletne. „Mi toapotrori sluţili smo ĉuvarke generacijama,
od kada postoje, i to ĉinimo verna srca. Ipak, nekada je opasno.
Preduzimamo mere opreza, ĉak i kad zbog toga delujemo kao smešne stare
budale.“ Krenuo je nazad ka zavesi od plavog somota iza ogledala i
rastvorio je. „DoĊite.“
Zoi ga je sledila kroz uska vrata u malu sobu. Izgledala je, pomislila
je, kao pozornica postavljena za neku seansu. Okrugli sto s debelim
stolnjakom beše okruţen s pet stolica tvrdog naslona. Lampa zasenĉena
limenim šeširom visila je s tavanice. Na gipsanim zidovima nije bilo slika,
a na podu ne beše nikakvog zastiraĉa.
Starac izvuĉe jednu stolicu. „Molim vas...“
Zoi sede.
„Samo trenutak“, reĉe on, a onda se vrati u prednji deo radnje.
Zoi zaĉu grebanje drveta o drvo, škripanje šarke, a zatim kijanje i
uzvik koji je usledio: „Merde!“
Zavesa se otvorila i on se vratio u sobu. „Bojim se da sam dozvolio
da prašina padne na stvari.“
Zoi oseti nalet ĉistog uzbuĊenja kad je spazila da u ispruţenim
rukama, s poštovanjem i smerno, nosi drveni kovĉeţić. Bila je to taĉna
kopija onog malog kovĉega s tapiserije. Kovĉeţić koji je Bogorodica s
jednorogom koristila za ĉuvanje svog nakita.
Ovaj je bio dovoljno velik da se u njemu drţi vekna hleba. Bio je
ojaĉan ukrasnim gvozdenim trakama i imao zasvoĊeni poklopac. TakoĊe je
imao i dve brave, po jednu na svakom kraju.
Starac spusti kovĉeţić ispred nje na sto. Izvukao je maramicu iz
dţepa sakoa i obrisao prašinu. „Mi toapotrori volimo da priĉamo priĉu o
tome kako su pre mnogo, mnogo godina, tako davno da je istina izgubljena
u izmaglici vremena, ţiveli ljudi koji su upraţnjavali drevnu umetnost
ĉarobnjaštva, i ĉiji je šaman bio zaposednut magijom toliko moćnom da je
mrtve mogao da vrati u ţivot. Jednoga dana taj šaman uzeo je ţenu koja je
bila lepa kao prvi zimski sneg. Avaj, ona mu je raĊala samo kćeri, ali je
svaka devojĉica bila lepa kao i njena majka.“
„Da li mu je to smetalo?“, upita Zoi dok se feministkinja u njoj
kostrešila. „To što mu je raĊala samo ćerke?“
Starac se prijatno nasmeja i slegnu ramenima. „Ako i jeste, to je
jedna od onih istina koje su sada izgubljene u izmaglici. Ali da nastavim s
priĉom...
Jednog dana, izvesni zli ljudi, koji su bili ljubomorni na šamanove
moći, presretoše ga na sneţnom polju. Zaboli su mu koplje u bok da bi
mogli da piju njegovu krv. No, njen ukus ih je razbesneo. Poĉeli su
meĊusobno da se tuku i ubijaju, sve dok više nije bilo ţivih.“
Starac završi s poliranjem kovĉeţića, a onda se odmaknu korak
unazad da se divi svom radu. „Skoro je pala noć kad su šamanova ţena i
kćeri došle do njega u polje, a sneg beše umrljan njegovom krvlju. Naricale
su i ĉupaie kose, a srca im se slomiše. Onda pokupiše njegovo izlomljeno
telo i odneše ga daleko do skrivene pećine iza vodopada od leda, gde ga
ĉuvaju do dana današnjeg, i ĉuvaće ga doveka... Ali, draga moja, zbog ĉega
plaĉete? To je samo priĉa. Jedna od mnogih koje su prepriĉavane oko vatre
za vreme dugih i hladnih sibirskih noći.“
„Izvinite“, reĉe Zoi, osećajući se pomalo glupo dokje nadlanicom
otirala suze s obraza. „Iskreno, ne znam odakle je to došlo. Mora da je
dţet-leg.“ Ipak, osetila je da postoji još nešto naroĉito baš u toj priĉi, nešto
što starac nije pomenuo, ali nije ništa kazala. „I, recite mi, šta se desilo
nakon što ste sreli Lenu u trgovini testenina?"
„Zašto? Ponudio sam joj svoje usluge, naravno. Kao što mi je
duţnost nalagala.“
Starĉeve oĉi blesnuše izrazom sećanja punog ĉeţnje, i Zoi se zapita
da li su on i Lena neko vreme bili ljubavnici. To beše teško zamisliti,
gledajući ga sada takvog, ali kad se rat završio, on je još bio mladić.
„Nakon što je Lena umrla“, nastavi on, „odrţavao sam kontakt s
njenom ćerkom Katjom. U jesen 1962, Katja je došla ovamo i zatraţila
moju pomoć u ĉuvanju tajne oltara za ĉuvarku koja će doći posle nje.
Nikada mi nije pojasnila prirodu opasnosti u kojoj se nalazila, verovatno iz
straha da bi previše informacija i mene dovelo u opasnost.“
Starac gurnu maramicu nazad u dţep sakoa i izvadi dţepni sat iz
prsluka. Zoi vide da se umesto peĉata ili ukrasa na završetku satnog lanĉića
nalazi kljuĉ. S grifonom na kraju.
„Potrebna su dva kljuĉa da se otvori kovĉeţić“, reĉe starac. „Moj i
ĉuvarkin. Osmislila ga je vaša baka, Katja. Pametno, zar ne? No, tokom
vekova, vi ĉuvarke ste uvek bile promućurne u smišljanju zagonetki kako
biste saĉuvale oltar od sveta.“
„Kao sigurnosne kasete u banci“, uzvrati Zoi prestrašeno. Nije mogla
da reši ni one stare zagonetke. Neka im bogsvima pomogne ako ona bude
morala da izmišlja nove.
Starac gurnu kljuĉ u bravu s leve strane kutije i dade znak Zoi da
uĉini isto na desnoj strani.
Pogledi im se sretoše i On joj uistinu namignu. „Sada oboje moramo
istovremeno da okrenemo kljuĉeve, samo će tako mehanizam raditi.“
 „U redu“, odgovori Zoi, osećajući se pomalo glupavo, ali i toliko
znatiţeljno da je mislila da će pući.
Starac reĉe: „Jedan, dva... sad“, i oni okrenuše svoje kljuĉeve. Zaĉu
se meki klik i poklopac kovĉega otvori se za pola centimetra.
Zoi poĊe rukom ka njemu, ali je starac zaustavi.
„Ne još. Ovome ja ne smem da prisustvujem. Postoji samo jedna
ĉuvarka i ona je uvek ona. No, vi to znate, naravno.“
Zoi klimnu, misleći na sva ona imena iz bakinog pisma, Lena, Ina,
Svetlana, Larina... Tada se seti neĉega što joj je Ana Larina ispriĉala dan
ranije u San Francisku. Kako je Lena Orlova volela da peva svojoj ćerki
dok je bila mala o tome da je blagosloveno ţensko dete iz ponosne i duge
linije i da neće biti poslednja.
„Hvala vam, Borise.“
On stavi ruku preko stomaka i blago se nakloni. „Ţelim vam da
budete brzi. Bojim se da će vam brzina biti potrebna.“
Okrenuo se i odmaknuo u stranu manju plišanu zavesu - ovog puta
ljubiĉastu - otkrivši obiĉna vrata od hrastovine. „Kad budete spremni da
poĊete, najbolje će biti da to uĉinite ovuda. Naći ćete se u malom dvorištu.
S desne strane je vinski bar. Kad proĊete kroz njega, obrećete se na
Bulevaru Sen Mišel. Ako budete raspoloţeni da se odmorite nakratko uz
malo alkohola i bez preglasnog cviljenja novĉanika, mogu vam preporuĉiti
Bordo.“
Zoi se osmehnu. „Mogu li vas ĉastiti pićem kad završim?"
Starac se još jednom naklonio. „Hvala na ponudi, ali, naţalost,
shvatio sam da mi u ovim godinama groţĊe izaziva gorušicu.“
Rastvorio je plavu zavesu i rekao: „DoviĊenja, unuko Katje Orlove“,
a zatim nestao iza nje.
Zoi je bila toliko uzbuĊena da je pevušila dok je otvarala zaobljeni
poklopac kovĉeţića, a zatim pogleda unutra.
Ugledala je nešto ĉetvrtastog oblika, veliĉine i debljine romana u
tvrdom povezu, ĉvrsto uvijeno u torbicu od fokine koţe. Polako je podigla
predmet, odmotala debelu masnu koţu, a onda joj se disanje ubrzalo.
U koţnoj torbici nalazila se ruska ikona i premda njeno znanje nije
bilo ni pribliţno duboko kao njene majke, shvatila je da je ova izuzetna i
retka. I vrlo stara.
 Bila je naslikana na debelom komadu drveta, a slika nije liĉila ni na
šta što je Zoi ikada pre videla. Ispunila ju je ujedno i ĉuĊenjem i
natprirodnim strahom. Devica Marija sedela je na pozlaćenom tronu, s
rukama obavijenim oko srebrnog pehara izraĊenog u obliku ljudske
lobanje. Ali Deviĉino lice... Zoi nije mogla da odvoji pogled od njega.
Naslikano je pre mnogo vekova, ali je to bilo isto ono lice koje ju je
gledalo iz ogledala svakog dana njenog ţivota.
Sada je razumela kako je starac znao da je Lena Orlova bila ĉuvarka
istog ĉasa kad ju je video u radnji s testeninama. Bila je verna slika
Bogorodice. Isto kao i ti. Od te pomisli Zoi uhvati jeza.
Da li je ova ikona mogla da bude oltar od kostiju? U prohujalim
stolećima, izvesno je da su svi, od sujevernih seljaka do moćnih careva,
verovali da neke ikone imaju isceljujuću moć i da ĉine ĉuda. Ipak, sigurno
je da niko u današnje vreme ne bi u to verovao - barem ne dovoljno da bi
za takvu ikonu ubio. Ova je imala neprocenjivu vrednost, kao zakopano
blago, a ako bi kasir u obiĉnoj prodavnici mogao da nastrada zbog
dvadeset dolara, Zoi je pretpostavljala da bi i jedna starica mogla da umre
pokušavajući da zaštiti tajnu ikone koja vredi milione.
Iznenada je radnja delovala tiho, suviše tiho. Izuzev kucanja satova.
Zoi je zinula da pozove starca, a onda odustala. Imala je osećaj da je sama.
To joj se nije sviĊalo.
Ponovo je pogledala ikonu. Tad je već poĉela da je plaši. Plašilo ju je
što Devica ima njen lik. I pehar u obliku lobanje takoĊe ju je plašio. Devica
i njen tron kao da su plutali na nekom jezeru. S jedne njene strane nalazio
se vodopad, a s druge nešto što je liĉilo na gomilu stena. U ikonu je bilo
usaĊeno drago kamenje, ali je naĉin na koji je postavljeno bio ĉudan, kao
da ih je umetnik postavljao bez ikakvog plana ili ĉak simetrije ili logike,
izuzev rubina koji je stavio posred ĉela lobanje.
Rubin, safir, akvamarin, dijamant, vatreni opal, iolit, oniks. Sedam
dragih kamenova i svi razliĉiti. Nije imala dovoljno znanja da proceni
njihov kvalitet, ali je rubin bio veliki kao njen mali prst. No, drugi su bili
manji.
Još jedan trenutak netremice je posmatrala Deviĉino lice, a onda
zamotala ikonu u nepromoĉivu torbicu od fokine koţe i spustila je u torbu.
Taman se spremala da spusti poklopac kovĉeţića, kad je u njemu ugledala
još nešto. Verovatno je leţalo ispod ikone.
 MeĊutim, sve dok to nije izvadila, nije razaznala šta je - valjkasta
kutijica od sivog lima, koja se nekada koristila za ĉuvanje namotaja
osmomilimetarskog filma. I film je još bio unutra.
Odmotala ga je malo i podigla prema svetlu. Uĉinilo joj se da vidi
malu devojĉicu kako duva u svećice na roĊendanskoj torti. Trebaće joj
projektor da bi bila sigurna, ali pomislila je da je devojĉica njena majka.
Zoi zatvori oĉi da zaustavi nalet iznenadnih suza. Uzrok beše
pomisao da bi to moglo biti sve što je Katja Orlova ostavila o svojoj kćeri
koju je bila primorana da napusti kad je otpoĉela trku za vlastiti ţivot.
Pitala se zašto nije jednostavno odustala od ikone, zašto je nije predala.
Sigurno nikakva materijalna stvar, bez obzira na starost, retkost i vrednost,
nije bila vredna takve ţrtve.
Zoi ubaci film u torbu i ustade da krene. Zatim sede opet da još
jednom prekontroliše kovĉeţić, da se uveri da je prazan. Prešla je vrhovima
prstiju preko dna i boĉnih strana i malo se iznenadila kad je otkrila ugao
fotografije koja je virila iz proreza u crnoj satenskoj postavi.
Paţljivo ju je izvukla jer je delovala krto na dodir. Bilo je neobiĉno
što uopšte nije bila toliko stara.
Prikazivala je muškarca i dve ţene, obe plavuše, kako sede u separeu
nekog restorana. Zoi je ţenu sleva prepoznala kao svoju baku. Izgledalo je
kao da je snimak napravljen otprilike godinu dana kasnije od onog ispred
kapije studija, zato što joj je kosa bila duţa i oblikovana u lepršavi paţ koji
joj je malo prelazio preko ramena. Zoi je takoĊe bila sigurna da zna ţenu
koja je sedela pored njene bake, ali nije mogla nigde da je svrsta. Muškarac
na fotografiji bio je izuzetno zgodan, crne kose i s osmehom nevaljalog
deĉaka. I on se Zoi ĉinio poznat, mada mnogo manje nego druga plavuša.
Okrenula je fotografiju i na poleĊini videla zapis. Majk, Merilin i ja u
Braun derbiju, juli ’62.
Merilin... Zoi okrenu fotografiju i paţljivije je pogleda. Druga ţena u
separeu imala je platinastu kosu mahom pokupljenu pod maramom i vrlo
malo šminke, ali je izgledala kao...
Moj boţe, onaje! To je Merilin Monro!
Da li je njena baka stvarno poznavala Merilin Monro? Znala ju je
dovoljno dobro da s njom sedi u restoranu? Ipak, ona jeste radila za filmski
studio... A opet, to je jednostavno delovalo zapanjujuće.
 Zoi stavi fotografiju u torbicu od fokine koţe, zajedno s ikonom i
filmom, pa sve to zajedno gurnu nazad u svoju naduvenu torbu. Zatim uz
škripu pomeri stolicu i ustade.
„Au revoir, monsieur!“, viknula je. Odgovora nije bilo.
Ali, kada je pomerila ljubiĉastu zavesu i otvorila vrata prema
dvoristu, prednji deo radnje eksplodirao je u simfoniji gongova, zvona,
zveketa i zvonĉića.
 19

Zoi ne bi ni znala da je prate da nije bilo gutaĉa vatre.

Izašla je iz vinskog bara nazad na Bulevar Sen Mišel, kao što joj je
starac i obećao. Neki ţongler i ĉovek sa zapaljenom bakljom stajali su
ispred kafea na uglu. Ţongler je vešto prebacivao balon, bilijarsku kuglu i
kuglu za kuglanje iz ruke u ruku i privukao priliĉnu gomilu ljudi. Zoi je
posmatrala uliĉni performans a da ga uistinu nije videla, smišljajući šta da
radi. Trebao joj je hotel i malo hrane. Morala je da spava.
Makar je kiša na trenutak prestala da pada.
Pomislila je da je spazila nešto što je liĉilo na hotel dalje niz blok, s
druge strane muzeja. Napravila je desetak koraka u tom pravcu, kada je iza
sebe zaĉula glasno: „Oooo!“
Instinktivno se okrenula i videla kako ĉovek vadi iz usta baklju, a
zatim izbacuje vatru, a gomila je još jednom uzviknula: „Oooo!“
MeĊutim, Zoi uhvati pogledom iznenadni pokret dalje niz ulicu -
beše to neki muškarac koji se previše brzo okrenuo da pogleda u izlog
radnje s kišobranima. GraĊa mu je bila krupna i snaţna i imao je dugaĉak
smeĊi konjski rep, kao ĉovek koji ju je lancem napao u San Francisku.
Pravila se da gleda gutaĉa vatre, a on da se divi kišobranima.
Nijednom nije okrenuo lice ka njoj, fascinirano buljeći u kišobrane bez
obzira na to koliko puta je masa povikala, oduševljena lakrdijom gutaĉa
vatre. To je bio ĉovek koji je ubio njenu baku, u to nije sumnjala. Pratio ju
je iz San Franciska, sledio je do muzeja i potom do one radnje, baš kao što
se starac i bojao.
Zoi ponovo poĉe da hoda, kao ma koji turista koji se divio jarko
osvetljenim bistroima i prodavnicama, zgradi od beţikastog kamena s
njenim sivim isturenim krovnim prozorima i balkonima ograĊenim
gvozdenom ĉipkom. Zastala je kod kioska s novinama i pokazala na
primerak Monda.
Zavukla je ruke u dţepove farmerica da pronaĊe dva-tri evra u
metalu, a onda ih namerno ispustila na ploĉnik. Sagla se da ih pokupi i,
ispravljajući se, pogledala u boĉni retrovizor parkiranog automobila.
 Ĉovek s konjskim repom sada je bio na samo pola bloka iza nje i
brzo se pribliţavao. Mora biti da je shvatio da ga je videla jer je iznenada
odustao od prikrivanja i pojurio u punom trku pravo ka njoj.
Kad se našao na oko pola metra udaljenosti, divlje je šĉepao njenu
torbu. Ona se okrenula u zaletu i udarila ga laktom u bradu, tako da se
zalepio za parkirana kola, obrnuvši se prethodno oko svoje ose.
Onda je obema rukama zgrabila ruĉke svoje torbe i potrĉala.
***
Potrĉala je preko široke ulice baš u trenutku kad su se svetla na
semaforu menjala. Iza sebe je ĉula škripu koĉnica, sirene, psovke na
francuskom.
Radnje i kafiĉi bili su svi otvoreni, puni ljudi. Moţda je trebalo da
utrĉi u neki od njih, viĉe u pomoć, zove ţandarme, ali to bi bio košmar.
Nije govorila francuski, a i šta bi im mogla reći? Ĉitava ta stvar s oltarom
od kostiju zvuĉala je sumanuto, a ikona... Šta ako zaplene ikonu? Ona je
sada bila ĉuvarka i nije mogla da im dopusti da je uzmu.
Bacila je pogled preko ramena. Napravila je malo rastojanje izmeĊu
sebe i ĉoveka s konjskim repom, ali se on i dalje brzo primicao. Morala je
da ga se otarasi, ali kako?
Potrĉala je brţe, a sve oko nje stopilo se u mrlje svetlosti i lica. Zar
niko ne vidi da je taj tip juri? Pred sobom je ugledala zvonik crkve,
pomislila da pokuša da se sakrije unutra, a zatim se predomislila.
Podjednako lako mogla bi da završi i u klopci.
Okrenula je glavu da još jednom baci pogled iza sebe i udarila u
kolica za brzu hranu. Spotakla se, gotovo pavši na ruke i kolena. Osetila je
bol u butini.
Posrćući, zašla je za ugao i obrela se u uskoj uliĉici, zakrĉenoj
pijacom na otvorenom i gomilom kupaca. Presekla je put zaobišavši tezge
s ribom i umalo nije ponovo pala kad joj se peta okliznula na komad trule
morske trave. Zavlaĉila se i provlaĉila izmeĊu stolova s mermernim
ploĉama u ĉajdţinici, nalećući na njih, ali ne mareći.
Rukav njenog mantila zakaĉio se za toĉak kola natovarenih ţutim
cvećem. Trzala je rukom, ali nije mogla da se oslobodi, nije uspevala...
Preplavila ju je panika, vrela i zastrašujuća, zamutivši joj pogled. Pokušala
je da snaţno cimne rukom još jednom i rukav se otkaĉio.
 Pogledala je iza sebe. Glave koje su se klimale, toliko mnogo glava,
ali njega nije primećivala. Okrenula se napred, taman na vreme da ne udari
u ţenu koja je gurala deĉja kolica.
Iznenada je bio tu, isteturavši se iza police s tašnama. Osmehivao joj
se, a ona nikad u ţivotu nije bila uplašenija.
Zoi izvede mali obmanjujući pokret. Naseo je, obrnuvši se nadesno
dok je ona pošla nalevo. Skoĉila je u stranu, a njega je inercija bacila na
piramidu od narandţi.
Zoi protrĉa pored njega, preskoĉi preko voća koje se još kotrljalo, i
naglo skrenu ka vratima radnje s testeninama, pa zatim izaĊe na druga.
Ĉula je mnoge povike iza sebe, ali se nije osvrtala.
Onda njena euforija zamre kad je videla ulice i zgrade kako promiĉu
pored nje. Kuda li je barka plovila? Hoće li se barem jednom zaustaviti pre
nego što preĊe ĉitav put do Avra?
Reka je tekla izmeĊu podzidanih obala, okomitih i strmih poput
litica. Na otprilike svakih osamnaest metara plitke stepenice uklesane u
kamenu pele su se na ulicu. Ipak, doći do njih predstavljalo je problem.
Reka nije izgledala prijateljski nastrojena, tekla je brza i hladna, podmukla.
Zoi je imala uţasan osećaj da je potrošila svoje sledovanje sreće za danas.
U redu, misli. Barka ne plovi niz reku sama od sebe. Videla je zeleni
sjaj table s instrumentima kroz prozor male pilotske kabine. Unutra je
morao biti neko ko upravlja plovilom. Moţda bi, ko god to bio, hteo da je
iskrca ili bi, što je verovatnije, uspostavio radio-vezu sa ţandarmima, pa bi
je najverovatnije uhapsili, mada u tom trenutku nije za to marila. Policajci
je barem neće ubiti, nadala se.
Podigla se na noge. Novine su bile mokre, klizave i gnjecave pod
njenim nogama, tako da se povodila i teturala pri svakom koraku.
Neoĉekivano, vrata pilotske kabine se otvoriše. Zoi otvori usta da
kaţe „zdravo“, ali umesto toga vrisnu kad je izleteo ogromni crni mastif i
zareţao iskeţenih zuba.
Okrenula se i potrĉala, sa psom za petama, koji je sve vreme reţao i
škljocao vilicom u nastojanju da je šĉepa. Dohvatio je nogavicu njenih
pantalona, ali je uspela da se oslobodi. Nije ĉak o tome ni razmišljala.
Skoĉila je preko ivice.
 20

Zaronila je duboko, duboko, a zatim izronila, dahćući, dok su joj

pluća gorela od straviĉne hladnoće.
Kaiš torbe ju je davio. Borila se da ga smakne preko glave, gušeći se,
gutajući vodu, a onda je napokon uspela. Torba je trebalo da bude
vodootporna, a ikona ĉvrsto zavijena u torbicu od fokine koţe, ali Zoi nije
htela da rizikuje. Podigla ju je iznad vode najviše što je mogla, dok je, na
jedvite jade, jednom rukom plivala boĉno. Struja beše divlja i vukla ju je
nizvodno.
Podigla je pogled da proceni koliko je udaljena od podzida i
stepenica. Bila je predaleko, a posle tih stepenica nije bilo niĉega sem
strmog kamena, dokle god joj je pogled sezao. Moţda su stepenice tu
prestajale. Moţda je za nju to bio kraj. Ne, ne... Snaţno je udarala nogama,
pokušavajući da se oslobodi besne struje.
Videla je kako se stepenice brzo pribliţavaju, a onda je već
zamahivala pored njih. Pruţila je ruku, jedva dohvativši najniţi stepenik.
Prsti joj skliznuše. Šĉepala ga je ponovo i ovog puta se drţala svom
snagom, koje više i nije bilo mnogo. Bilo joj je hladno, toliko hladno da
nije mogla da diše.
Pridrţavala se za taj stepenik ukoĉenim rukama, dok ju je nabujala i
brza reka udarala. Znala je da odmah mora da izaĊe iz vode, ali joj je bilo
previše hladno i osećala je preveliki umor.
Ponovo je navukla kaiš torbe preko glave i poĉela da se podiţe uz
uske, strme stepenice, malo-pomalo. Prebacila se preko ivice keja i pala
pravo na lice. Leţala je tako, drhteći smrznuta do kostiju, a crna voda
slivala se s nje. Nije ţelela da se pomeri, ali je morala. Jednostavno je
morala - nije imala izbora.
S mukom se osovila na noge, zanevši se unazad, pala na kolena i
uspuzala se uz gomilu prljavštine na ulicu. Ugledala je stub uliĉne svetiljke
i dopuzala do njega. Obavila je ruke oko njegove gvozdene osnove, sva se
tresući. Mokra odeća prilepila se za nju poput mrtvaĉkog pokrova. Bilo joj
je hladno, isuviše hladno, ali nije nameravala da se preda. Nije nameravala
da umre. Nije. Uz to, trebalo joj je još toapotrorske magije, a zar je nije
zasluţila? Na kraju krajeva, saĉuvala je ikonu od one dvojice ljudi, psa i
sumanutog bacanja u Senu.
Uĉvrstila je oslonac i podigla se. Toliko je drhtala da joj se vid
maglio. Ledena kiša postade gušća i - nije li to bilo baš savršeno što joj je
vetar bacao u lice kapi oštre kao iglice.
Kroz gole grane drveta na uglu ona spazi svetlost koja je sijala kroz
izlog s crveno-belim kariranim zavesama. Restoran? Molim te, Boze, neka
bude restoran! Zato što se u restoranima nalazi telefon. Ili neko voljan da
joj pozove taksi. Morala je negde da se sakrije, bilo gde, samo da je mesto
toplo, negde gde moţe da se ponovo pribere i oporavi, dok ne bude u
stanju da uhvati neki avion i ode kući. Ţelela je da ide kući. Kuća. Ta joj se
reĉ melodiĉno vrtela po glavi kao mantra.
Napravila je jedan nesiguran, teturav korak, zatim drugi, prema onom
drvetu i predivnoj svetlosti iza njega.
Senka muškarca proĊe ispred nje, pomolivši se iza debelog stabla
drveta. Beše to krupan muškarac, potpuno odeven u crno. Ĉovek s mosta.
Dograbio ju je s takvom hitrošću da nije stigla da vrisne. Gurnuo joj
je cev pištolja u rebra.
Polako, Zoi podiţe pogled i zagleda se u poznate plave oĉi. Šta je,
doĊavola, on tu radio?
„Sergeju“, izusti ona, ali kako je bila potpuno promrzla, zubi su joj
cvokotali toliko da samu sebe nije razumela. Pokušala je ponovo, ovog
puta jasno: „Sergeju.“
„Daj mi ga“, rekao joj je na uvo. Zvuĉao je zadihano i iz nekog
razloga koji nije imao nikakav logiĉan smisao, osećala se bolje zbog toga.
Nadala se da je i on potpuno promrzao. Nadala se da će mu testisi otpasti
od hladnoće. „Daj mi film, a onda ideš sa mnom. Lepo i mirno.“
Film?
Poĉela je zaista da gubi strpljenje, jer to uopšte nije imalo nikakvog
smisla. Zašto je njena majka ţelela taj film, a ne ikonu? I šta je s ĉovekom
s konjskim repom? Ubio je njenu baku. U duši je znala da majka za to ne
zna, ali se on iznenada pojavljuje u Parizu, sa Sergejom? Tu nešto debelo
nije bilo kako treba. Misli su joj proletale kroz glavu, ali nije ništa uspevala
da poveţe, budući da je bila previše iscrpljena i oduzeta od hladnoće.
Prislonio je pištolj jaĉe. „Jesi li zaspala? Daj mi film i nemoj da ti je
na pamet palo ikakvo više junaĉenje iz stripova. Moj boţe, još ne mogu da
verujem da si stvarno skoĉila s onog mosta i da nisi slomila vrat. Onda si
ludosti dodala i glupost da s barke skoĉiš u reku. Pomislio sam da ću
morati da skoĉim za tobom, a to bi me, damo, stvarno razbesnelo. Prema
tome, prestani da izazivaš sreću i daj mi taj prokleti film.“
Film, ikona, nije vaţno. Ona je bila ĉuvarka, a ĉuvarke ĉuvaju.
Zoi se zapetljala oko torbe, cimala rajsferšlus, pa cimala i dalje. On
nešto nestrpljivo progunĊa i sagnu se da joj istrgne torbu iz drhtavih ruku...
Zabila mu je lakat direktno u bradu, s takvom silinom da je ĉula kako
su mu zubi zaškripali. Onda se okrenula na prstima i izbacila drugu nogu,
šutnuvši ga pravo u stomak.
Izbila mu je vazduh, i to je maltene odjeknulo. Zateturao se unazad,
drţeći se za stomak. MeĊutim, pre nego što je pomisao o beţanju uopšte
sinula u njenoj glavi, on je ponovo podigao pištolj, ovog puta ga uperivši u
njene grudi.
„Ne mrdaj“, reĉe. „Nemoj da si se usudila da se pomeriš ni za jebeni
centimetar i, Isuse, ţeno, to boli. Trebalo bi odmah da te ubijem samo zbog
tog paklenog bola. Daj mi film.“
Video je nameru u njenim oĉima i povukao se još dva koraka unazad.
Ipak joj je i dalje ciljao u grudi. To nije bilo pošteno. Bila je sama i mokra
do gole koţe, noge su joj bile teške poput olova i toliko se smrzavala da
više nije mogla da izdrţi. Htela je da ode do restorana i pozove taksi, a ako
joj se ne skloni s puta, pa, šteta po njega, jer ni ona nije od juĉe. Da je imao
u planu da je ubije, dosad bi to već uradio.
„Zeliš ga oĉajniĉki, kauboju“, zgrĉenim prstima pokazala mu je da
priĊe, „onda doĊi i uzmi ga.“
On pogleda uvis. „Zašto ništa nikad ne ide glatko?“
„Molim? Ne veruješ da moţeš da me dobiješ u tuĉi jedan najedan?
Zašto onda ne zazvoniš svom ruţnom partneru s konjskim repom? Moţda
moţe da svrati i da ti pomogne.“
„Ja nemam partnera. A taj tip... bolje da mu ne prilaziš.“ Iskezio je
zube prema njoj. „Dosta s ovim. Daj mi jebeni film, ili ću te ustreliti.“
„Kako da ne. Ti si ubica kog majka najviše voli i nema šanse to da
uradiš.“
On opali.
 21

Otvorila je oĉi i videla belu gipsanu tavanicu. Beše to visoki plafon

sa smeĊom mrljom u jednom uglu. Preplavi je panika, ali nije umela da
imenuje ono ĉega se plašila. Neĉega u vezi s rekom. I ledom.
Zatim joj se sve vratilo kao talas - ĉovek s kosom vezanom u konjski
rep, japanski turisti, barka, pas, reka.
Sergej s pištoljem.
Da li je pucao u nju? Da li je to ona u bolnici?
Nigde nije osećala bol, ali još nije ni pokušala da se pomakne.
Okrenula je glavu i na stolu videla lampu s abaţurom od perli, odmah
pored ukrašenog srebrnog ĉasovnika. Iza toga, vitrina za oruţje od
orahovine i španski šal s resama, prebaĉen preko nje; stajala je prislonjena
uza zid obloţen tapetama s crvenim i zlatnim šarama. Onda to sigurno nije
bolnica, osim ako Francuzi nisu opremali bolnice da izgledaju kao
viktorijanske javne kuće.
Naglo se pomerila. Borila se s teškom gomilom jorgana,
pokušavajući da se podigne na laktove. Bol joj probode glavu tako
divljaĉki da je glasno udahnula vazduh, šokirana. Njene zamagljene oĉi
usredsrediše se na uzdignuti ram kreveta kod nogu, a zatim, iza njega, na
Sergeja.
Opkoraĉio je stolicu s rukama skrštenim na leĊima. Lice mu beše u
senci, tako da mu nije videla oĉi, ali ih je osećala.
„Ĉime si me ustrelio?“
„Strelicom za ošamućivanje divljih ţivotinja.“
Zoi se sruĉi nazad na jastuke i sklopi oĉi. Morala je da misli, ali to je
bolelo, pa je naprosto leţala i drhtala. Ĉinilo joj se kao da drhti već
godinama.
„Hladno mi je“, reĉe. Reĉi kao da je izgovorila ustima punim klikera.
„To je ono što dobiješ kad ideš da plivaš u Seni u februaru. Umrla bi
od hipotermije da ti nisam spasao guzicu posle svih tih glupih majstorija
koje si izvela. Morao sam da te drţim pod vrelim tušem dobrih sat vremena
kako bih ti povratio telesnu temperaturu makar do pribliţno normalne.“
 „Ne zadrţavaj dah ĉekajući zahvalnicu.“ Tako, to je već bolje. Sada
je mogla da izgovara reći a da joj zubi ne cvokoću. Njegovi su tako lepo
kvrcnuli kad ga je tresnula u vilicu. Prava šteta što ga nije bacila u nesvest.
Ipak, nešto u vezi s njim bilo je drugaĉije. Kao prvo, govorio je
engleski savršeno, dok je pre kad je...
Film.
Zoi se naglo pridiţe i umalo ne izgubi svest usled bola koji joj je
sevnuo kroz glavu. „Šta si uradio s mojim stvarima?“
Klimnuo je prema stolici tapaciranoj u desenu krupnih purpurnih
ruţa. Torba joj je bila na stolici, ali Zoi primeti da je izvadio kutijicu s
filmom. Stavio ju je na okrugli sto, izmeĊu staromodnog crnog telefona i
staklene vaze s lalama.
Ona ponovo leţe i sklopi oĉi kad je sustiţe novi talas vrtoglavice.
Dobio je šta je hteo - zašto je onda nije naprosto opet bacio u Senu i pustio
da se udavi? Odluĉila je da ga se više ne plaši kao pre. Ni pribliţno onoliko
koliko bi trebalo.
„Hoćeš li mi reći samo jednu stvar?“, upita ga. „Zašto je neki kućni
snimak male devojĉice koja duva u svećice na roĊendanskoj torti toliko
vaţan da zbog njega ubijaju ljude?“
On ne odgovori ništa.
„U redu, shvatam. Ti si samo tupavi vor. Gorila koji sledi nareĊenja,
ne postavljajući nikakva pitanja. Gospodin Stepin Feĉit.“19
On je i dalje ćutao.
„Da li si na zadatku koji ti je zadala moja majka?"
„Pahan veruje da ti je ţivot u opasnosti.“
„Moja majka te je poslala da me štitiš?“, reĉe Zoi frknuvši. „Kako da
ne.“
Bilo je verovatnije da je Ana Larina ţelela za sebe ono što je njena
majka ĉuvala skriveno u kovĉeţiću. To znaĉi da je znala za njegovo
postojanje, ali verovatno ne i za mesto gde se nalazilo svih tih godina. Da
jeste, poslala bi odavno nekoga u grifonovu radnju da ga uzme silom. Nije
imala ukrašeni kljuĉ kojim bi ga otvorila, ali bi i gvozdena poluga završila
19
Stepin Feĉit (Stepin Fetchit), pravo ime Linkoln Teodor Monro Endru Peri, bio je prvi crni
komiĉar i glumac koji je na ameriĉkom filmskom platnu postigao znaĉajniji uspeh. Njegovo scensko
ime dugo je izazivalo kontroverze i dovodilo se u vezu s negativnim stereotipima o crncima. (Prim.
prev.)
posao.
Ali ne, to i dalje nije imalo smisla. Predmet od vrednosti u kovĉeţiću
trebalo je da bude ikona, posebno za Anu Larinu, koja ih je skupljala. A
opet, po Sergeju, njenom plaćenom ubici, ţelela je film.
On je ponovo zapao u ćutanje. Zoi je imala prejaku glavobolju da bi
se pridigla i videla šta smera.
„Da li radiš s onim drugim ĉovekom koji me je gonio? S tipom koji
ima konjski rep?“
„Već sam ti rekao da ne radim.“
„ Ali znaš ko je on?“
„Pretpostavljam.“
„Imaš li nešto protiv da podeliš pretpostavku sa mnom?“
Nije ništa odgovorio.
„Proklet da si, on mi je ubio baku!“, reĉe ona, odjednom toliko besna
da je gotovo zaplakala.
Ĉula je grebanje stolice preko drvenog poda; trenutak kasnije, on joj
je bio pred oĉima. Prišao je prozoru zaklonjenom ĉipkanom zavesom i
pogledao napolje. Iz svoje perspektive, Zoi je videla samo plavo nebo i
nekoliko paperjastih, belih oblaka. Oĉigledno je nad Parizom svanuo novi
dan dok je ona spavala pod dejstvom ošamućivaĉa.
„Gde sam ja uopšte?“, upita ona.
„U stanu jednog prijatelja u Ulici San Luja.“
„Ti imaš prijatelje? Ko bi rekao.“
Još jednom je bacila pogled na to mesto. Postojala je samo jedna
soba s malenim kupatilom izmeĊu prozora i ormara s oruţjem.
Mikrotalasna pećnica i aparat za espreso ĉinili su kuhinju.
Sergej se nije potrudio da odgovori na njeno frktanje. Stajao je i dalje
okrenut leĊima, s pogledom uprtim na ulicu ispod, kao da je nekoga
oĉekivao.
Telefon je zazvonio.
On brzo preĊe preko sobe do stola, i podiţe slušalicu nakon drugog
zvonjenja. Nastavio je razgovor na brzom francuskom. Zoi nije razumela
ni jednu jedinu reĉ.
Prekinuo je vezu i prišao joj. Pogledi su im se sreli i ona u njegovim
oĉima nasluti nešto poput straha.
 Posegnuo je u dţep sakoa dok se naginjao nad njom i nju obuze grĉ
pri pomisli da će je opet ošamutiti. Umesto pištolja za ošamućivanje,
izvadio je lisice, zatvorio jedan kraj oko njenog ruĉnog zgloba, a drugi oko
jedne od mesinganih šipki krevetskog uzglavlja.
„O, za boga miloga, pusti me na miru!“
Nasmejao se tako glasno da ju je uplašio.
Onda ju je ostavio.
***
Zoi ga je nazivala svim vulgarnim imenima koje je znala dok se
bacakala i uvijala u nastojanju da se reši lisica, ali one su bile stvarne i nisu
nameravale da se otvore bez obzira koliko ih je cimala.
Neko vreme je mislila da bi moţda mogla da savije šaku na unutra i
provuĉe je kroz tvrdu i nepopustljivu lisicu, ali ipak nije imala dovoljno
sitne kosti. Pokušala je da razdrma mesinganu šipku i oslobodi je iz leţišta
na uzglavlju, ali i ona beše dobro zavarena.
Proklet da je! Proklet! Proklet!
Morala je da se izvuĉe odatle pre nego što se vrati. Sada je bila
ĉuvarka i, premda još nije znala šta sve to znaĉi, shvatala je da barem mora
da „ĉuva“ sve što se nalazilo u kovĉeţiću dalje od ruku ljudi kao što je
Sergej. Da li je film bio oltar od kostiju? Ne, ponovo glupo razmišlja.
Njena baka je rekla da su ţene iz njene linije bile ĉuvarke toliko dugo da je
poĉetak izgubljen u izmaglici vremena. A film je snimljen tokom ranih
šezdesetih.
Zoi se zavali unazad, zureći u tavanicu, i pokuša da razmišlja uprkos
pulsirajućem bolu u glavi. Oblak je zaklonio sunce i soba se smraĉila.
Pogledala je u lampu na stolu pored kreveta. Lampu s abaţurom
napravljenim od stotina kuglica od crvenog stakla, koje behu nanizane na
ţice.
Nije mogla da dohvati lampu slobodnom rukom, a srebrni sat na
plakaru otkucavao je sekunde kao neki zloslutni metronom. Sumnjala je da
će Sergej dugo biti odsutan. Mogao je da se pojavi na vratima svakog ĉasa
i tad više neće imati prilike za bekstvo.
Šutnula je teške prekrivaĉe da se oslobodi i izbacila noge u stranu,
dograbivši lampu stopalima. Lampa se zaljuljala i zamalo pala na pod. U
poslednjem trenutku uspela je vrhovima noţnih prstiju da je uhvati i zadrţi.
 Povukla ju je na krevet nadohvat ruke koja beše slobodna.
Ispostavilo se da je teţe skinuti kuglice sa ţica nego što je mislila, i na
kraju je upotrebila zube.
Ogolila je tri ţice i uplela ih zajedno, dok nije dobila jednu debljine
trećine centimetra. Ţelela je da je još podeblja, ali nije bilo vremena.
Borila se jednom rukom s improvizovanim kalauzom, zabadajući ga
u bravicu lisica, drmusajući, zavlaĉeći ga i izvlaĉeći i ponovo drmusajući...
Nije imalo efekta, a prokleti ĉasovnik sada je kucao glasnije od bubnja,
glasnije od dumbaranja u njenoj glavi...
Bravica na lisicama je caknula, popustivši.
Njeni nervi vrištali su na nju: Poţuri, poţuri, poţuri! Skoĉila je s
kreveta, a pod se gibao pod njenim nogama. Mišići su joj bili mlitavi kao
prekuvane špagete, a glava joj je pulsirala.
Zgrabila je film i gurnula ga nazad u torbu. Ikona i razglednica sa
zagonetkom i dalje su bile unutra, zavijene u vrećicu od fokine koţe, ali,
ĉudno, fotografija s Merilin Monro beše nestala. Proverila je novac, pasoš i
kreditne kartice - ništa nije nedostajalo.
Spremala se da izleti iz stana, kad je iznenada shvatila da na sebi ima
samo grudnjak i gaćice. Sve vreme sam polunaga, pomisli Zoi, nasmejavši
se naglas a da to nije ni primetila.
Našla je koţnu jaknu, ĉizme i ĉarape pored radijatora, dok su
farmerice i dţemper bili prebaĉeni preko ruĉke za peškire u kupatilu. Bili
su vlaţni i lepljivi; još su mirisali na reku pa se stresla dok ih je oblaĉila.
Nešto se nalazilo u zadnjem dţepu njenih farmerki... dva mokra lista
papira... O, boţe, molim te, samo da nije... Ali bilo je. Bakino pismo.
Neoĉekivane suze pekle su joj oĉi, u grudima ju je tištalo. Verovatno
je ćušnula pismo u zadnji dţep kad je napuštala muzej, a onda je kasnije
skoĉila u Senu. Bakine reĉi sada su nestale, ostavivši samo mrlje plavog
mastila i...
Dole se zalupiše neka vrata i ona se ukoĉi. Zatim zaĉu korake kako
se udaljavaju i gube na trotoaru, i ispusti dug, spor izdah. Stavila je bakino
pismo u torbu, iako je bilo uništeno, i pošla prema vratima.
Ušla je u prvu banku na koju je naišla i iznajmila sef. Htela je da
ostavi ikonu i film tamo gde ih se niko ne moţe dokopati.
Dok se nalazila u prostoriji s kasetama, poĉela je da unosi delove
bakinog pisma, kojih je mogla da se seti, u PDA raĉunar, ali onda joj je
sinulo da bi baterija mogla da se isprazni pre nego što stigne da je ponovo
napuni, pa je umesto toga sve zapisala na jednoj bankarskoj priznanici.
Napustila je banku s torbom koja se ĉinila sto kilograma lakšom.
Odmah do banke bio je neki moderni butik, iz koga se ĉula glasna hip-hop
muzika. Ušla je unutra i kupila crne farmerke, crnu vunenu rolku, još
donjeg veša i, konaĉno, novu i moderniju crnu koţnu jaknu koja je
napravila ozbiljnu depresiju na njenom bankovnom raĉunu.
Prodavaĉica je bila mlada i prijateljski nastrojena i ţelela je malo da
veţba svoj engleski. Zoi ju je pitala gde moţe da naĊe taksi da je odveze
do muzeja Klini.
Pošto je ponovo mislila jasno, zakljuĉila je da treba da se vrati do
grifonove radnje i da još malo porazgovara s Borisom. On je prepoznao
Lenu kao ĉuvarku prvi put kad su se sreli, zbog njene sliĉnosti s
Bogorodicom. Sigurno je postojala nekakva istorija, još neki folklor koji
ide uz ikonu, a o ĉemu bi on mogao nešto da joj kaţe.
Zoi je zamolila taksistu da je ostavi preko puta muzeja. No, kad je
obišla ugao sporedne uliĉice, zaprepastio ju je prizor gomile koja se
okupila ispred starĉeve prodavnice, ispred koje su bila još i ambulantna
kola i dva policijska vozila s ukljuĉenim crvenim rotacionim svetlima.
Probila se kroz guţvu, dok joj je srce usporeno i tupo tuklo. Molim te
da nije mrtav. Molim te, ne daj daje mrtav.
Ugurala se izmeĊu mladog para i nekog ĉoveka u isprljanoj
kasapskoj kecelji baš u trenutku kad su se vrata radnje otvorila i dvojica
medicinskih tehniĉara u belim uniformama izneli telo u vreći na nosilima.
Ĉula je mladića kako kaţe svojoj devojci na engleskom: „Jedan od
policajaca je sad rekao da je ĉoveku izvaĊeno oko.“
Zemlja se zaljuljala pod Zoinim nogama i ona zamalo nije pala.
Okrenula se oko sebe, a bilo na vratu poĉe ludaĉki da joj pulsira. Stavila je
ruku na usta i krenula nazad kroz gomilu.
O, boţe, o, boţe. Bila je to njena krivica. Sigurno je juĉe odvela
ĉoveka s konjskim repom do grifonove radnje i, eto, ubio je i starca. Ipak,
najpre mu je iskopao oko, a za to nije bilo razloga jer Boris više nije imao
ikonu, niti je ikako mogao da zna gde se ona nalazi.
Krivudala je naslepo krcatim trotoarima, ne znajući i ne mareći kuda
ide. U jednom momentu umalo nije sišla s ploĉnika, pravo pred autobus.
 Prošla je pored ogromnog bioskopskog kompleksa, razmišljajući o
tome da se unutra izgubi. Ipak je nastavila dalje. Morala je da pronaĊe neki
hotel, mesto s tušem i krevetom. Mesto gde će se sakriti i razmisliti šta da
radi.
Otkrila je jedan koji je izgledao obećavajuće, na kraju uzane
sporedne ulice. Imao je pohabani tepih i polusvenulo palmino drvo u lobiju
- što sasvim sigurno nije bila vrsta hotela u kojem se mogla oĉekivati
navalica ameriĉkih turista.
Ĉovek iza recepcijskog pulta imao je retke brkove i baburast nos.
Tvrdio je da ima samo jednu slobodnu sobu, neku malu na poslednjem
spratu, koja je gledala na ulicu i imala tuš-kabinu, a ne kadu. Da li je
madame sigurna...
Madame je bila sigurna.
Lift je bio manji od telefonske govornice. Madame je pošla
stepenicama.
***
Svedok nije sela na krevet, nije shvatila koliko joj drhte noge. Bila je
gladna, ali se bojala da će joj pozliti ako pokuša da jede. Nije iz glave
mogla da izbaci sliku vreće sa Borisovim telom.
Sklupĉala se na postelji, obgrlivši jastuk i privivši ga sasvim uz
grudi. Znala je da treba da ode u francusku policiju i ispriĉa im o ĉoveku s
konjskim repom, ali se bojala da bi je naterali da preda ikonu i film, zato
što su ti predmeti poticali s lokacije koja je postala mesto zloĉina. Ĉak bi i
ona sama mogla biti osumnjiĉena, a nije se naslušala niĉeg lepog o
pariskim zatvorima.
Leţala je tako neko vreme i gušila se u vonju reke na sebi, sve dok
joj svest o muĉnini zbog gladi nije doprla do obamrlog mozga. Ţelela je da
ostane na krevetu, tako sklupĉana u loptu, ali se naterala da ustane, da ode
pod tuš i obuĉe novu odeću.
Ostavila je svoje upropašćene stvari u hotelu, ali je sve drugo ponela
sa sobom u torbi. Zauzela je sto u prvom kafeu na koji je naišla, sela ispod
zeleno-zlatne nadstrešnice i naruĉila salatu „nisuaz“ i bocu „evijana“.
Znala je da mora da se natera da misli, ali je sedela tamo kao
oduzeta. I dalje joj je bilo hladno i osećala se veoma usamljeno. Velika i
stara kamena crkva nalazila se s druge strane ulice. Pitala se da li crkve još
nude utoĉište progonjenima. Ulice oko nje bile su prepune automobila i
prolaznika, i ona je posmatrala tu vrevu dok je gutala salatu i pola vekne
hleba. U Parizu je trebalo da ţivi više od dva miliona ljudi. Sigurno je
mogla da nestane u tolikom mnoštvu.
Osim što u današnjem svetu nije bilo moguće naĉiniti nijedan korak a
da se ne ostavi elektronski trag. Kreditna kartica, pasoš, vozaĉka dozvola,
socijalno osiguranje. Ĉak je i njena ĉlanska karta iz biblioteke imala bar-
kod i broj. Ako je gospodin Konjski Rep imao izvor u francuskoj policiji,
mogao bi već da je ĉeka tamo, u njenom hotelu. Sergej, kao jedan od
snagatora njene majke, bio bi ĉak i brţi, s kontaktima u ruskoj mafiji, ĉiji
su kraci prodiraii u vlast svakog velikog grada širom sveta.
Senka pade na njen sto.
 22

To je bila ţena, strankinja, prelepa ţena u po meri šivenom crvenom

odelu za koje je vredelo umreti. Ostvarivši kontakt oĉima, Zoi joj se
osmehnula, a zatim privukla stolicu bliţe stolu, misleći da ţena ţeli da se
provuĉe pored nje. Umesto toga, ona izvuĉe stolicu preko puta Zoi i sede.
„GospoĊice Dmitrov - ne, ne skaĉite kao klovn iz kutije, za boga
miloga. To je poslednja stvar koju sada ţelite da uradite.“ Ţena je spustila
šanel torbu od crne koţe na sto, prekrstila ruke preko nje, obazrivo se
osvrnula naokolo, a onda se nagnula bliţe. „Naposletku, ne znamo ko nas
moţda još posmatra.“ Zatim je još jednom pogledala uokolo, otvorila tašnu
i izvadila novĉanik koji se s njom slagao, pa ga otvorila dovoljno dugo da
pokaţe neku vrstu plastifkirane legitimacije sa svojim imenom na njoj i
vladinim peĉatom. „Moje ime je Jasmin Pul. Ja sam agent Centralne
obaveštajne agencije.“ Zoi frknu, jer je ĉitavom tom košmaru upravo sada
bila potrebna još i CIA pa da bude potpun. „A ja sam Betmenka. Ţao mi je,
ali se bojim da sam ostavila svoj prsten za dekodiranje u hotelu.“
„O, ta hajte molim vas, gospoĊice Dmitrov. Dovoljno ste inteligentni
da znate kako ne jurcaju svi tajni agenti na vodenim skuterima, niti voze
motorne ĉamce poput Dţejmsa Bonda, spasavajući svet od velikih
zlikovaca. Radim za Agenciju više od deset godina, ali ćete me uglavnom
pronaći gde sedim za stolom u Lengliju, analizirajući kakav će efekat na
svetsku ekonomiju imati porast cene pirinĉa za pola taela.“20
Nasmešila se, Zoi nije uzvratila.
„Najveći broj dana“, uzvrati Zoi, „vi biste mene zatekli kako
obavljam telefonske razgovore u skuĉenoj advokatskoj kancelariji u Ulici
Mišen, i raspravljam se s pomoćnikom okruţnog tuţioca, koji o braniocima
misli da su poslednji šljam, da bih sklopila sporazum o priznanju krivice.
Pa ipak, evo i mene i vas - dakle, kako je došlo do toga?“
„Pratila sam vas od vašeg hotela. Locirali smo vas petnaest minuta
nakon što je recepcioner provukao vašu kreditnu karticu.“
„Pretpostavljam da je lepo imati elegantnu znaĉku. Ona pobeĊuje

20
Tael, novĉana jedinica ranije korišćena u Kini, ĉija je vrednost bila ekvivalentna vrednosti 38
grama srebra. (Prim. prev.)
prsten za dekodiranje svakog dana u nedelji.“ Zoi ispi vodu do kraja i
obrisa usta salvetom. „I, šta ţelite od mene?“
„Ovo će vam zvuĉati sasvim melodramatiĉno i nadrealno, ali
verujemo da je izvestan predmet dospeo u vaš posed, što bi moglo da ima
ozbiljne posledice po nacionalnu bezbednost. Od vitalnog je znaĉaja da mi
odmah to predate, pre nego što padne u pogrešne ruke.“
Zoi se osušiše usta, iako je oĉekivala baš nešto tako. Od sada pa
nadalje moraće da bude oprezna. Na neki naĉin moraće da izvuĉe što je
moguće više informacija iz ove ţene, ne otkrivajući sopstveno neznanje.
Jer, kako ju je baka upozorila, neznanje je jadna zaštita protiv opasnosti.
„Mnogi predmeti su u mom posedu“, uzvrati Zoi. „Moraćete da
budete odreĊeniji.“
Jasmin Pul - ako joj je to bilo pravo ime - napućila je svoje
jarkocrvene usne, kao da je upravo poljubila limun. „Film. Rolna
osmomilimetarskog filma, da budem precizna. Nemojte gubiti vreme
poriĉući da ga imate, gospoĊice Dmitrov. Obe znamo da je kod vas.“
Ponovo taj film, a ne ikona. Šta je to s tim prokletim filmom?
„Opa! Ja imam kućni snimak roĊendanske proslave jedne male
devojĉice. Naša nacija je u opasnosti! Uhapsite me odmah!“
Lepo lice Jasmin Pul naglo otvrdnu. „Pretvaranje da ste glupi nije
nešto što bih vam preporuĉila s obzirom na okolnosti. Zato što mogu da vas
uhapsim, a Gvantanamo21 stvarno zaudara. Verujte kad vam kaţem.“
Zoi ne reĉe ništa, a ţena je njeno ćutanje shvatila kao neku vrstu
predaje. „Vaša otadţbina zaista bi vam bila zahvalna na saradnji u ovoj
stvari, gospoĊice Dmitrov, jer postoje drugi koji se neće zaustaviti dok se
ne domognu tog filma, a to nisu fini ljudi. Ni najmanje fini.“
Jasmin Pul ponovo otvori svoju tašnu, izvuĉe fotografiju i pruţi je
Zoi. „Jeste li ikada ranije videli ovog ĉoveka?“
Na fotografiji je bio neki muškarac koji je stajao pored lampionskog
stuba od kovanog gvoţĊa, na snegom prekrivenoj, kaldrmisanoj ulici.
Izgledalo je da je u srednjim ĉetrdesetim i bio je izuzetno lep, s dubokim,
poluzatvorenim oĉima, sjajnim jagodicama i aristokratskim nosom.

21
Guantánamo Bay, ameriĉki vojni logor i zatvorski kamp u istoimenom zalivu na Kubi. (Prim.
prev.)
 „Zove se Nikolaj Popov“, objasni ţena. „Bio je visoki oficir KGB-a
za vreme Hladnog rata, zao i svirep ĉovek, odgovoran za previše smrti da
bismo ih brojali. Odavno je penzionisan, naravno, i uţiva u svojoj krimskoj
daĉi. Raĉunamo da je sada u devedesetim, ali njegova moć i uticaj nisu
oslabili.“ „I vi mislite da je on u potrazi za filmom?“
„Zoi... Mogu li da te oslovljavam sa Zoi? On ima svoje agente svuda,
koji godinama pokušavaju da mu uĊu u trag.“
„Zašto? Šta je na tom filmu što je njemu toliko vaţno?“
Jasmin Pul ponovo napući usne. „Oh, mila. Vidiš, znala sam da ćeš
to da me pitaš. Naţalost, odgovor je poverljiv. Stroga tajna i sve to.“
Zoi poslednji put spusti pogled na fotografiju, a zatim je vrati ţeni
koja je sebe nazivala Jasmin Pul. Uopšte joj nije verovala. Nekako je
morala da naĊe naĉin da pogleda film, jer je oĉigledno sadrţao mnogo više
od roĊendanske zabave male devojĉice.
Pogledala je Jasmin Pul ozbiljnim i iskrenim pogledom, koji je
koristila u opštenju s porotom. „Samo hoću da uradim ispravnu stvar.“
Ţena je potapša po ruci. „Naravno da hoćeš.“
„Ali ja ga više nemam kod sebe.“
„Znam i to, Zoi“, odgovori Jasmin Pul, i Zoi ponovo oseti primesu
zlobe u njenom glasu. „Pretraţila sam tvoju hotelsku sobu i tvoje stvari
dok si se tuširala. Oĉigledno si ga stavila negde gde misliš da je bezbedan.
Samo mi reci gde je i nestaću iz tvog ţivota. Onda moţeš da uţivaš u
ostatku odmora u ovom divnom gradu. Ne deluješ mi kao tip osobe koja
voli da Ċuska po klubovima, ali uvek postoji neki sajam umetnosti u Gran
paleu u ovo doba godine.“
Smeh koji je dopro iz pravca susednog stola omeo je Zoi, odvukavši
joj paţnju. Pogledala je preko i videla neki par obuĉen u iste dukseve s
kapuljaĉama, koji se drţao za ruke izmeĊu dve šolje espresa koji se pušio.
Kad se ponovo okrenula, drška gloka virila je iz skupe pomodne
tašne. „Vidiš, stvarno nisam ţelela da odem toliko daleko da se sluţim
pištoljem i pretnjama nasiljem“, reĉe Jasmin Pul. „Ali ti si me naterala.
Predaj filrn, Zoi, ili ću biti primorana da igram grubo, a to zaista ne ţeliš.
Veruj mi.“
„Nisam namerno tvrdoglava, gospoĊice Pul. Stavila sam film u sef.
Stoga se bojim da će vam biti potreban moj potpis da ga podignete.“
 Jasmin Pul ustade. Zatvorila je torbu, prebacila ruĉke preko ruke i
ispravila krajeve sakoa. „Hajdemo onda da to obavimo."
„Banka je pored Opere“, slagala je Zoi. Nije imala ni predstavu gde
se nalazi zdanje Opere. Naĉula je da Pariz ima nekakvu operu i nagaĊala
da nije odmah iza ugla. „Moraćemo da idemo podzemnom ţeleznicom.“
„Dušo, ja stvarno nisam tip za metro. I imam priliĉno sredstava na raĉunu.
Uzećemo taksi.“
„Ţao mi je, ali jedini naĉin da je pronaĊem jeste da ponovo krenem
istim putem kojim sam išla jutros, a jutros sam išla metroom.“
Jasmin Pul zaista nije izgledala oduševljeno time, ali je pratila Zoi
preko ulice i niza stepenice do podzemne ţelezniĉke stanice, odmah pored
velike stare crkve od kamena. Bio je sam kraj popodnevnog špica, tako da
je platforma bila puna. Ali ta se ţena zalepila za Zoi kao afriĉka reĉna
pijavica.
Voz je ušao u stanicu i zaustavio se, i one zajedno uĊoše. Jasmin Pul
krenu da sedne, ali zastade kad je shvatila da je Zoi ostala kraj vrata.
„Menjamo voz na sledećoj stanici“, objasni ona.
Jasmin Pul klimnu glavom, ali Zoi primeti da proverava putanju na
mapi koja se nalazila na zidu vagona.
Zoi je odbrojavala sekunde dok se još putnika guralo uz vrata.
Jasmin Pul pokaza na kartu: „Ako se banka nalazi blizu Trga
Bastilje, zar onda ne bi trebalo da budemo u vozu za Port d’Orlion? Ili si
mislila na Staru operu. Pa opet...“
Zoi razrogaĉi oĉi. „O boţe, to je opet onaj ĉovek. Ĉovek koji mi je
ubio baku.“
Jasmin Pul se hitro okrenu. „Ko? Gde?“
„Tamo.“ Zoi upre prstom. Zatim iskoĉi iz voza u trenutku pre nego
što su se vrata glatko zatvorila.
Jasmin Pul se okrenula, ali je zakasnila. Udarala je pesnicom o vrata,
pokušavala prstima da ih razdvoji i otvori, ali bilo je prekasno. Voz je već
krenuo.
Zoi je mahnula u znak pozdrava ţeni ljutitog lica, dok se voz
udaljavao od platforme sve većom brzinom i nestajao u crnom tunelu.
Trĉeći je krenula nazad uza stepenice. Raĉunala je da ima petnaest
minuta da nestane na prepunim pariskim ulicama, pre nego što se Jasmin
Pul vrati po nju. Osim ako je imala sauĉesnika s kojim je bila u kontaktu
putem mobilnog telefona, a u tom sluĉaju biće mrtvo meso.
Izletela je iz stanice metroa i udarila u grudi nekog muškarca tako
jako da zamalo nije pala unazad. Šĉepao ju je za ruke da je zadrţi. Nije ĉak
morala ni da podigne pogled - znala je ko je on.
Bilo je više od dva miliona ljudi u Parizu, pa kako ju je onda bilo
tako lako naći?
„Hajde“, reĉe Sergej. I dalje ju je drţao za levu ruku, vodeći je prema
velikoj kamenoj crkvi. „Pomolimo se.“
Odveo ju je do jedne klupe u udaljenom uglu iza mermernog stuba,
pored ispovedaonice napravljene od drveta.
Seli su jedno pored drugog. Zoi reĉe: „Lepo je videti te opet tako
brzo, Sergeju.“
On ne odgovori ništa, već se samo maši za dţep. Napola je oĉekivala
da izvadi pištolj.
MeĊutim, on izvuĉe novĉanik i otvori ga da joj pokaţe zlatnu znaĉku
koja je svetlucala ĉak i pod mutnim svetlom. „Ne zovem se Sergej, već Raj
O’Mali. Tajni agent iz DEA.“
Zoi se nasmeja, mada je i njoj samoj taj smeh zazvuĉao histeriĉno.
„Ţena koja se predstavila kao Jasmin Pul pokazala mi je znaĉku CIA. A
sad ti s tom...“ Zagledala se paţljivije u zlatni amblem. „Rajland O’Mali.
Ameriĉka agencija za suzbijanje narkotika. Po onome što znam, oboje ste
moţda prevaranti.“
„Ponekad moraš da se osloniš na instinkte koji ti govore kome da
veruješ.“
„A u kom će mi to univerzumu moji instinkti reći da verujem tebi?“
„Mislim da znaš da treba barem da ĉuješ šta imam da kaţem.“
„U redu. Onda poĉni od objašnjenja kako si me pronašao tako lako.
Imam li neki ureĊaj za praćenje negde na sebi?“
Krajevi njegovih stisnutih usana izviše se u osmeh. „Kada je neko
progonjen, a uz to je amater, juri na ona mesta koja su mu poznata. Shvatio
sam da ćeš na kraju otići nazad do radnje preko puta muzeja, u kojoj si
prvo i pokupila film. I, naravno, pojavila si se tamo u momentu kada su
iznosili telo.“ Zoi nije ranije mogla da zaplaĉe nad smrću starca, ali sada
joj suze iznenada ispuniše oĉi, i ona skloni pogled. „Moraš li to baš tako da
kaţeš, kao da se radi o još jednom danu na poslu? Zvao se Boris i bio je
drag, a ĉovek s konjskim repom izvadio mu je oko.“
 Sergej, ili Raj, ili kako god da mu je glasilo pravo ime, nije rekao
ništa. „Moţda si i ti takoĊe bio tamo. Moţda si mu pomogao da to obavi.“
„Ne veruješ u to.“
Nagnula se unazad, da bi ga još jednom prostudirala od glave do
pete. „Ti stvarno nisi pravi vor, zar ne? Uprkos tvom prostom ruskom i toj
tetovaţi koju imaš na ruci.“
„Tetovaţa je stvarna. Zaradio sam je u tadţikistanskoj zatvorskoj
ćeliji, ali to je priĉa za neki drugi dan. Šta si uradila s filmom? Stavila ga u
sef?“ „Na sigurnom, sklonjeno od tipova kao što ste ti, gospoĊica CIA i
gospodin Konjski Rep. Pa, izgleda da je ono što on ţeli ikona.“ Odmahnula
je rukom. „Ali detalji, detalji.“
„Moramo da pogledamo taj film, Zoi.“
„Poĉinjem da se pitam da nije nalik onom starom filmu - s Naomi
Vots. Krug? Kad ga jednom pogledaš, umireš.“
„Ne, ovaj ne moraš da ga pogledaš da bi te ubili.“
„Je li? Onda moram da ga vidim.“ Zoi otpuhnu. „Dooobro. Zašto
onda jednostavno ne skoknemo do najbliţeg video-kluba? Sigurna sam da
imaju jedan od onih staromodnih projektora koji bismo mogli da
iznajmimo. Na polici odmah do svih onih video-kaseta.“
Njegove usne se izviše ponovo na onaj isti naĉin. „Sluĉajno
poznajem momka ĉiji je hobi skupljanje starih snimaka, pa, filmova.“
„Pornića, hoćeš reći?“
„Nisu sve pornići. Kakogod, on ima takav projektor kakav nama
treba i tamo sam išao jutros - do njegovog stana, da ga uzmem. “
„I ostavio mene vezanu lisicama za krevet.“
„Upotrebivši lisice koje su pravo remek-delo. I takoĊe sam bio glup
da ne ponesem film. Ĉoveĉe, još kako sam te tad potcenio.“
„To ću shvatiti kao kompliment.“
„I trebalo je da bude... Vidi, predloţiću ti nešto. Vratićemo se u stan i
pogledaćemo film tvoje bake, a posle toga moţeš, ako ţeliš, da ga uzmeš i
odeš - ja te neću spreĉavati."
Zoi je naĉas sedela u tišini, a onda rekla: „Ne bih ţiva stigla ni do
aerodroma, zar ne?“
„Verovatno.“
 Zoi je podigla film i ikonu iz sefa, pa su prešli reku do Ulice Sen
Luja i stana Sergejevog... Rajevog prijatelja. Projektor je bio tamo. Barem
je to nije slagao.
Skinuli su nekoliko lovaĉkih slika da rašĉiste zid. Zoi ga je pustila da
se pozabavi filmom, pošto se ĉinilo da zna šta radi dok ga je provlaĉio kroz
toĉkiće i oko kalemova. Navukla je roletne na prozor, zamraĉivši sobu.
Osetila je neobiĉnu mešavinu uzbuĊenja i straha. Znala je da će ono
što se spremala da pogleda promeniti njen ţivot zauvek. Ali njen ţivot već
je bio promenjen, već je bio u opasnosti, i sada će makar dobiti neke
odgovore.
A kad jednom bude saznala šta je na tom filmu, moţda će imati bolju
predstavu kako da se reši Sergeja... Raja. I svih ostalih progonitelja.
Projektor je bio buĉan, s ventilatorom koji je zujao, a film se ĉujno
provlaĉio kroz zupĉanike. Crne oznake zaplesale su na zidu, a onda se
odjednom pojavilo lice njene majke u krupnom planu, s velikim osmehom
koji je razdvajao njena mala usta. Proslava osmog roĊendana, sudeći po
vedro ispisanom transparentu na zidu iza nje. Pokazivala je na tortu s osam
upaljenih svećica, sneţnobelu, ali Zoi je znala da je ispod ĉokolada, koju je
njena majka najviše volela, koju je i ona volela najviše.
Tu je bila i baka Katja, tako lepa, tako srećna, koja je gotovo igrala
oko stola. Imala je utisak da gleda samu sebe, obuĉenu za neku predstavu,
toliko je liĉila na njih dve.
Posmatrali su kako devojĉica duva u svećice na svojoj roĊendanskoj
torti i kako otvara poklone. Katja je uvekbila tu, da pomogne da se odveţe
mašna ili da se namesti papirna kapa. Zoi je pokušavala da zamisli kakva je
to grozna stvar navela ovu oĉito privrţenu majku, punu ljubavi, da napusti
svoje dete, ali nije uspevala. I ko je bila osoba iza kamere? Oĉuh koga se
Ana Larina jedva sećala?
RoĊendanska proslava izbledela je do beline, i još crnih oznaka
zaigralo je svoj ples na zidu.
I onda, iznenada, rasprskavanje boje. Plava...
 23

Kamera se kreće duţ širokog bulevara, sjedne strane su zgrade,

nekakav park s druge, sunce sija ispod plave kupole neba. I tu su Ijudi koji
kliĉu, iako se nista ne ĉuje. Policijski motori i kola polako idu prema
kameri, povorka.
Iznenada soĉivo zumira Linkolnovu tamnoplavu kabriolet limuzinu,
s ameriĉkim zastavama koje lepršaju na branicima. Dvojica Ijudi sede na
prednjim sedištima, jedan par na srednjim i još jedan pozadi, i oni se
osmehuju i mašu gomili koja se tiska uz ivice trotoara.
Kamera pribliţava jedno lice. Njegova tamna kosa sija na suncu,
njegovi veliki beli zubi blistaju.
Dţon Ficdţerald Kenedi.
Kamera se pomera polako dok Kenedi okreće glavu i gleda u ţenu
pored sebe. To je prva dama, Dţeki, u ruţiĉastom kompletu i s njenim
ĉuvenim elegantnim okruglim šeširom jednostavnog dizajna. Ĉinilo se da
dele trenutak... ĉega? Bliskosti? Trijumfa? Kamer apoĉiva na njihovim
dvama licima i ona su tako ţiva, tako lepa. Oboje su na vrhuncu slave.
Ali kamera skreće s njih, ostavljajući kolonu vozila u daljini,
prelazeći preko zakrivljene, bele pergole, na njene stubove koji izgledaju
klasiĉno grĉki ipomalo ĉudnopod svetlim teksaskim suncem. Zatim
ogoljene krošnje drveća u ranu zimu dolaze u oštar fokus, te sferne uliĉne
svetiljke uz otvoreni travnati breţuljak. Gomila je tu proreĊenija,
raštrkanija, gotovo straviĉno mirna dok ĉeka da predsedniĉka kolona
proĊe.
Kamera se zadrţava neko vreme na zgodnom, gologlavom muškarcu,
uredno odevenom u tamno odelo, koji stoji pored znaka za auto-put. On
drţi kišobran na prevoju ruke, što je neobiĉno, jer na nebu nema nijednog
oblaka, ali onda ga kamera napušta, prelazeći na neku tipiĉno ameriĉku
porodicu koja je mogla da siĊe direktno s naslovne strane „Saterdej
ivningposta". Majka, sva u stilu Dţeki Kenedi, u crvenoj haljini ravnog
kroja bez rukava i uparenim crvenim cipelama s visokim potpeticama, i
otac koji na ramenima drţi svog deĉaka, govoreći mu, moţda, kako će se
sećati tog dana celog ţivota. Dana kadje video predsednika Sjedinjenih
Ameriĉkih Drţava.
 Kamera sada skaĉe preko drvene ograde koja razdvaja travnati
breţuljak od onoga što liĉi na parkiralište, blizu ţelezniĉkog ĉvora.
Zaustavlja se neoĉekivano da fokusira ĉoveka u smeĊem odelu i šeširu,
koji stoji iza tarabe, koristećije kao paravan, jer drţi pušku u rukama.
Objektiv kamere poĉiva na njegovom profilu, prouĉavajući njegov
napregnut izraz, kad se on iznenada okreće i gleda pravo u objektiv. Oĉi
mu sjaje, kao da zna daje zvezda u ovom sablasnom amaterskom filmu, pa
ţeli da svi ostali to takoĊe znaju. No, ubrzo mu se lice stvrdnjava, postaje
surovo i on sklanja pogled, ponovo prema travnatom brdašcetu.
Polako prinosi pušku ramenu i gleda niz cev.
Zatim sve postaje zamućeno - pergola, drveće, trava, asfalt, Ijudi -
ništa drugo do kaleidoskopa boja koje se vrte, dok se kamera opet ne
usredsredi na doteranog muškarca s kišobranom. Ĉovek deluje napeto,
ĉeka nešto. Odjednom otvara kišobran i podiţe ga visoko iznad glave. Da li
je to signal za ĉoveka s puškom? Jer se kamera sada naglo usmerava niz
ulicu. Predsedniĉka kola ulaze u kadar, sve bliţa i bliţa. Objektiv zumira to
slavno, nasmejano lice, toliko blizu da ono prekriva zid stana.
Kenedi izgleda srećno, izvodi predstavu za masu, voli dodvoravanje,
klicanje. Onda mu se ruka zaustavlja u pola mahanja i on se okreće Dţeki.
Da lije nešto ĉuo? Video nešto?
Iznenada podiţe ruke i obema se hvata za vrat. Izgleda tako
iznenaĊeno pa i Dţeki reaguje, gledajući u svog muţa, ne shvatajući šta se
zapravo desilo, šta će sejoš dogoditi uskoro. Onda shvata i uţas joj
izobliĉuje lice.
Vozaĉ se isto tako okreće da pogleda preko ramena, i kola
usporavaju, usporavaju, zaustavljaju se...
I predsednikova glava se rasprskava u crvenoj magli, i delovi neĉeg
belog -je li to njegova lobanja? - lete kroz vazduh.
Kamera se trza, a zatim se brzo pomera preko gomile, beleţeći
histeriju, uţas, usta koja vrište bez glasa. Potom se okreće nazad prema
linkolnu koji ludaĉki ubrzava, a neki agent tajne sluţbe trĉi naporedo s
njim, baca se na prtljaţnik na kojije pao komad predsednikove lobanje, i na
koji se Dţeki, u svom ruţiĉastom kostimu i elegantnom šeširu, penje da ga
dohvati, kao daje sve što treba da uradi to da ga postavi natrag na mesto, pa
će njen muţ opet biti ĉitav.
Kamera snima predsednika izbliza, kako je naglo pao preko sedišta, i
sada leţi sasvim nepomiĉno. Zadrţava se na njemu, skoro s Ijubavlju,
skoro s ludaĉkim hvalisanjem, kao da pokazuje - vidite, onje mrtav, samo
pogledajte, njegovog potiljka više nema.
Zatim se kamera, kao daje naprasno gurnuta, brzo sklanja sa scene
masakra i vraća na ubicu, baš u trenutku kadje zastao da pokupi prazne
ĉaure. Dok se diţe, gleda direktno u objektiv i ceri se od uva do uva, kao
da kaţe: „Jebi se, obavio sam posao, jesam li?“
Potom se okreće i trĉi prema drugom ĉoveku koji stoji i ĉeka, ĉoveku
u nekoj vrsti uniforme. Ipak, nije policajac, jer ima pantalone na tregere i
kaĉket, kao ţelezniĉki radnik iz knjiga za decu. Ubica mu dobacuje pušku
u prolazu, pa nestaje iz kadra.
Kamera beleţi svaki pokret ĉoveka u pantalonama na tregere dok
rasklapa pušku, glatko i brzo, stavljaje u kutiju za alat i onda hoda pored
pruge prema nekim parkiranim teretnim vagonima.
Polako, teretni vagoni blede do potpuno bele slike.
 24

Zoi je zurila u prazan zid, dok se završetak filmske trake okretao

ukrug na kalemu. Njen mozak je odbijao da radi, ali usta nisu.
„Isuse.“
I dalje je gledala u zid, kao da je oĉekivala da postoji produţetak
snimka, da će se nastaviti krvavi pir, prikazivanje hapšenja Lija Harvija
Osvalda i njegovog ubistva koje je poĉinio Dţek Rubi, moţda snimak
predsedniĉke zakletve Lindona B. Dţonsona s Dţeki u krvlju isflekanom
kostimu, kako s praznim izrazom lica stoji pored njega.
Ali nije bilo više niĉega. Završilo se, a ona je bila svedok istorije.
Prave istorije, ne onog izmišljenog izveštaja Vorenove komisije.
Pogledala je u Raja koji je stajao nepomiĉno, zureći baš kao i ona u
sada prazan zid. Onda podiţe ruke, prenuvši je, i ona se trgnu unazad.
MeĊutim, on je samo pošao da dohvati prekidaĉ na projektoru, da ga
iskljuĉi.
Uţasnuo ju je hladan i neodreĊen izraz njegovog lica.
Obazrivo, polako, ona upita: „Šta se, doĊavola, ovde dešava? Kako si
znao da moja baka ima taj film? Zašto ga je ona uopšte imala? Znam da je
stvaran. Ništa ovakvo ne bi moglo da se laţira... zar ne?“
Raj stavi film u tubu i baci ga na krevet. „Ne. Stvaran je.“
„Hoću još jednom da ga pogledam“, reĉe Zoi, dok ga je posmatrala
kako pakuje projektor. „Taj ĉovek s puškom, ubica, mislim da sam ga
videla negde ranije. A tu je bio i onaj drugi tip, onaj s kišobranom. On je
potpuno isti kao ĉovek na fotografiji koju mi je Jasmin Pul upravo
pokazala u onom kafeu. Rekla je da se zove Nikolaj Popov i da je nekada
bio velika zverka u KGB-u. Naravno, mogla je i drsko da slaţe.“
„To je uvek moguće“, uzvrati Raj, iako nije delovao nimalo
iznenaĊeno što mu je saopšteno da KGB moţda stoji iza Kenedijevog
ubistva. „Popriĉaćemo o tome kasnije. U ovom trenutku trebalo bi da
pobegnemo odavde.“
Uputila mu je jedan dug i ĉvrst pogled. „Znaš, imala sam
svojevremeno zaista lep ţivot. Sve o ĉemu sam morala da brinem bilo je da
li će se neki siledţija koji tuĉe ţenu, ili otac koji ne plaća alimentaciju,
razbesneti na mene, a onda se dešava da saznajem kako mi je davno
izgubljena baka ubijena, neki tip mi preti da će mi iskopati oko, dobijam
pismo koje me dovodi u Pariz, gde nalazim ovu ikonu, i završavam tako
što skaĉem s nekog prokletog mosta na gomilu mokrih novina, pre nego
što se zamalo nisam udavila, a onda, tek da stavimo šlag na tortu, strefi me
sreća da sretnem tebe. Ali to nije velika nagrada, o ne! Upravo otkrivam da
je stvarno postojao drugi ĉovek s puškom na onom travnatom bregu. Kao
da sam otišla u krevet i probudila se usred neke leviĉarske teorije zavere, i
upravo u ovom trenutku mislim kako moţeš da izvedeš svoj tihi ĉin i... pa,
neću da budem gruba. Ko si ti? Samo mi reci ko si ti, za ime sveta? Šta se
ovde dešava? Odmah da si mi rekao, ili ću te šutnuti u prepone."
„Rekao sam ti ko sam.“
„Vaţi. Rajlande... ne, popriĉajmo kako treba. Ti si Raj O’Mali iz
DEA. Ali šta... boţe moj, da li mi govoriš da je Kenedi ubijen zbog
narkotika?“ ,,Ne.“
Zatvorio je poklopac na kutiji za projektor i skoĉio. Oĉi mu behu
raširene, divlje. Napola je oĉekivala da će izvući pištolj i ubiti je.
Umesto toga, prošao je prstima kroz kosu i okrenuo joj leĊa. Videla
je kako mu se mišići na leĊima šire dok je duboko disao da povrati
kontrolu nad sobom. Onda se okrenuo da je pogleda.
„Tehniĉki, trenutno ne radim za DEA. Uzeo sam pre godinu i po
dana ono što bi moglo da se nazove odsustvom.“
„I odluĉio da bi bilo zabavno prikljuĉiti se ruskoj mafiji? Mora biti
da si i te kakav agent kad si imao dovoljno dobro pokriće da obmaneš moju
majku i njene istraţitelje, jer ona nije budala. Mnogo šta je, ali glupa nije.“
„Ako imaš sredstva i znaš kako nešto da uradiš, vrlo lako ćeš napraviti
pozadinu za sebe - broj socijalnog osiguranja, laţne imigrantske papire,
zatvorski dosije. NaĊeš nekog beskućnika da potvrdi kako si opak tip.
Takve stvari. To se zove stvaranje legende. Mi to stalno radimo u DEA.“
„Kladim se da je tako. Dakle, na neki naĉin si saznao da je moja
baka, Katja, imala film, pa kada nisi uspeo da je naĊeš, ubacio si se kao
jedan od majĉinih gorila, sa nadom da ćeš od nje pokupiti neki znak koji će
te dovesti na Katjin trag. Jesam li dobro povezala?“
„Jesi, to je otprilike to, u suštini.“
Ĉekala je da kaţe još nešto, ali nije. „U redu. Zatim, postoji još jedna
do dve stvari koje bih volela da znam. Kako si uopšte saznao da moja baka
ima film? Kako si znao da on uopšte postoji? A ĉovek s puškom, ubica?
Znaš takoĊe i ko je on, zar ne?“
„Da, znam.“ Pogledi im se sretoše. Nasilje mu je i dalje igralo u
oĉima, ali je zadrţano neĉim što je na ĉudan naĉin podsećalo na patnju.
„Onda mi reci.“
Mašio se za dţep sakoa i izvadio fotografiju. To beše njena
fotografija, ili, taĉnije, njene bake, ona koju je našla skrivenu unutar
sanduĉića. Ona s Katjom Orlovom i Merilin Monro i...
„Hej, eto gde sam pre videla strelca!“ Zoi uze fotografiju da je
paţljivije prouĉi. Majk, Merilin i ja... „Juĉe u Borisovoj radnji bila sam
toliko koncentrisana na baku i na to kako je super što je poznavala Merilin
Monro, da nisam stvarno ni zagledala tog Majka koji je sedeo u separeu s
njih dve, ali to je on, Kenedijev ubica i - o, boţe, ne mogu da verujem da
nisam ranije povezala. O’Mali! Oĉuh moje majke, Katjin muţ, zvao se
Majk O’Mali i...“
Ona prenese pogled s fotografije na oštro isklesano lice Raja
O’Malija, pa opet na fotografiju.
„Da“, reĉe Raj. „Izgledam baš kao on, zar ne?“
Raj je prišao prozoru, podigao roletnu i sunce je ispunilo sobu.
Pomerio je ĉipkanu zavesu u stranu, da proveri situaciju na ulici. Znala je
kako se oseća. Ona je, naposletku, bila pahanina ćerka.
„Ubi... ĉovek na filmu... To ti je otac.“
Raj ne reĉe ništa, pa Zoi nastavi: „A Jasmin Pul nije lagala, na kraju
krajeva, zar ne? Znala sam po tvojoj reakciji kad sam ti ispriĉala za
fotografiju Nikolaja Popova. On je zaista bio u KGB-u, što znaĉi da je i
tvoj otac verovatno radio za KGB. KGB je ubio Kenedija.“
„Izgleda da je tako.“
„Zašto?“
Raj se kratko i gorko nasmeja. „To je pitanje od milion dolara, zar
ne?“
Zurila je u njegova leĊa. Bila je ubeĊena da on zna daleko više nego
što govori i to je poĉelo kod nje da raĊa bes, jer pošto je njegov otac ubica,
ĉinilo se da je sada njena glava u torbi.
„To nije bio nikakav amaterski snimak koji je naĉinio neko ko se
sluĉajno našao tog dana na ulici da posmatra predsednika Sjedinjenih
Drţava koji dolazi u Dalas. Ko god da je imao tu kameru u svojim
rukama... ne, briši to. Kamera je bila u njenim rukama, zar ne? U rukama
moje bake. Tako je i završila s tim filmom o ubistvu. Bila je tamo.“
Raj je ćutao i Zoi produţi: „A tvoj... ubica. Znao je da je tamo. Dalo
se zakljuĉiti po naĉinu na koji je pozirao pred kamerom. Ipak, zašto
snimati to, na prvom mestu? Sigurno ne zato da pokaţe kako je, uprkos
teškoćama, obavio posao, jer bi to već dokazala i sama Kenedijeva smrt...“
„Ţivotno osiguranje“, reĉe Raj presekavši je. Pustio je da zavesa
padne nazad na mesto i okrenuo se da je pogleda. „Zato što onda, kad se
atentat izvrši, onaj koji je povukao oroz postaje smetnja za ma koga ko je
naloţio taj posao, a smetnje se uklanjaju.“
Uklanjaju. To je zvuĉalo kao nešto iz Dobrih momaka, samo što nije
bilo smešno.
„Pretpostavljam da bi se to sada moglo reći za mene. Smetnja“,
prokomentarisa Zoi, ne pokušavajući da sakrije koliko je uplašena.
„Mislim da bih sada htela da idem kući.“
„Hej.“ Njegovo lice se razneţi i on zaţmiri, osmehnuvši se na neki
svoj naĉin. „Za jednu amaterku, priliĉno dobro si se starala o sebi. Nemoj
sad da mi gubiš hrabrost.“
„Hvala, pretpostavljam... Ipak, jedno ne razumem, gde se uklapa
ĉovek s konjskim repom. Ima ruski akcenat, tako da bi se moglo pomisliti
da radi za tog Popova i KGB, ili kako se već danas zovu, te da nastoji da se
domogne filma. Ali ne, on ubija moju baku, onda se ostrvi na mene s
lancem od bicikla, s tim što se kod njega sve svodi na oltar od kostiju...“
Raj je smanjio rastojanje izmeĊu njih tako brzo da Zoi nije shvatila
šta se dešava dok nije bilo prekasno. Šĉepao ju je za ramena, okrenuo je i
pritisnuo uza zid. Govorio je meko, ali je svaka reĉ bila jasna i smrtonosna.
„Šta ti znaš o oltaru od kostiju? “
Pokušala je da mu nabije koleno u prepone, ali on ju je pritiskao
ĉitavim telom i nije mogla da stekne nikakvu prednost. Rekla je: „Daću ti
dve sekunde da me pustiš, a onda ću poĉeti da vrištim tako glasno da će me
ĉuti na vrhu Ajfelove kule.“
On ju je pustio.
Otišla je do kreveta, uzela film i ubacila ga u torbu. „Ti si siledţija i
verovatno si i laţov, i ja idem odavde.“
„Ne budi glupa.“ Zakoraĉio je ispred nje, blokirajući joj put. „Probaj
ovo sama da rešiš i oni vukovi napolju će te ţivu pojesti.“
 „A šta si ti? Tvrdiš da si jedan od dobrih momaka, moţda i jesi, a
moţda i nisi. Do sada mi nisi dao mnogo razloga da ti verujem.“
„Moţda zato što još pokušavam da odredim da li ja mogu da verujem
tebi. Ja...“
Ućutao je i okrenuo se prema vratima. Onda je i Zoi ĉula što i on -
škripanje daske na stepenišnom odmorištu.
Raj viknu „Dole!“ i prikuca je na pod baš u trenutku kad su se vrata
naglo otvorila.
 25

Poluautomatsko oruţje bljuvalo je metke koji su se zabijali u zid

visoko iznad Zoine glave, dok se ona kotrljala i kotrljala, sve do tesnog
kupatila u koje je uspela da se skloni.
Osovila se na noge u polupognutom poloţaju i okrenula se na vreme
da uhvati veliki crni pištolj koji je do nje doklizao preko poda iz Rajeve
ruke. Studijski apartman bio je premali i nije imao dovoljno vremena da
stigne do zaklona. Tako je leţao ispruţen s rukama iznad glave i Zoi je s
uţasom ĉekala da ga izrešeta revolveraš koji je stajao na ulaznim vratima.
MeĊutim, pucnjava je iznenada prekinuta i tada je postalo jezivo
mirno, izuzev tihog zveckanja stakla, koje se sruĉilo s razbijene slike na
zidu, i udaranja njenog srca.
Zoine ruke malo su podrhtavale dok je proveravala šarţer pištolja
koji joj je Raj dobacio -Valter P99. Stala je leĊima uza zid izmeĊu šolje i
vrata, drţala pištolj ispred sebe i ĉekala.
S mesta na kojem se nalazila, mogla je da vidi Raja u sleĊenoj
nepomiĉnosti na podu, ali su joj napola zatvorena vrata kupatila blokirala
pogled na strelce. Ipak, zakljuĉila je da ih je dvojica, u duksericama s
kapuljaĉama, jedan u crnoj, drugoj u plavoj. Delovali su poznato. Moţda se
radilo o ljubavnicima iz kafea? Ciljali su visoko, što je znaĉilo da nisu
imali nameru da ubiju. Ne još.
Podna daska u hodniku ispred stana ponovo je zaškripala.
„Vidi, vidi“, reĉe Jasmin Pul mekim sladunjavim glasom. „Pa to je
niko drugi do agent Rajland O’Mali. Kako je tebe teško ubiti. Bila sam
sigurna, još tamo u Galvestonu, da nećeš izaći iz vodenog groba, a ipak si
tu, kao posloviĉni novĉić kog je nemoguće osloboditi se.“
„ A ti, gospoĊice Dmitrov, znam da si tamo u kupatilu. Daj mi film i
pustiću te da odavde izaĊeš ţiva.“
Raj pogleda Zoi u oĉi i zatrese glavom jedva primetno, ali njoj
upozorenje nije bilo potrebno. Ţiveće samo onoliko dugo koliko film bude
bio kod njih.
„Ĉuješ li ove sirene, Zoi? Tvoje ime se nalazi na listi terorista i u
FBI-ju i u Interpolu. Kao što vidiš, sada više nemaš kuda da pobegneš, niti
gde da se sakriješ. Ipak, ako mi predaš film, mogu da uĉinim da te izbrišu.
Sve će biti zaboravljeno, i tome sliĉno.“
Povici i larma postajali su sve glasniji, pribliţavajući se. Zoi pomisli
kako je predstojeći dolazak francuske policije verovatno jedina stvar koja
Raja drţi u ţivotu. On je i dalje leţao na podu, ne pomerajući se, potpuno
izloţen i ranjiv. Bio bi dovoljan samo jedan metak koji bi ispalila Jasmin
Pul, ili jedan od njenih pratilaca s navuĉenim kapuljaĉama.
Misli.
Primetila je ispod lavaboa kantu punu sredstva za ĉišĉenje. Jedno je
bilo ameriĉke marke koju je prepoznala - sprej za ĉišćenje s izbeljivaĉem.
Poĉela je da govori da bi prikrila bilo koji zvuk koji će napraviti dok se
pruţa tako da moţe da ga dohvati.
„Meni se ĉini da smo se svi mi ovde našli u ĉabru, Jasmin. Mogla bih
da saĉekam da stignu francuski policajci i da se predam, predajući im
takoĊe i film, pri ĉemu bi ti morala mnogo toga da objasniš, poĉevši od
toga šta CIA misli da radi sprovodeći tajne operacije na francuskoj
teritoriji.“
„Malo pobeĊuješ", odgovori Jasmin Pul, „malo gubiš. Spremna sam
da rizikujem.“
„Stvarno?“ Boca sa sredstvom za ĉišćenje bila je puna. Zoi proveri
da li je raspršivaĉ u otvorenom poloţaju. „A zamisli kakva će biti reakcija
kad zapravo pogledaju film. Quelle borreur. Quelle suprise.22 Slike drugog
strelca na travnatom uzvišenju našle bi se u svim veĉernjim vestima. Da li
bi momci za koje radiš to nazvali pobedom, Jasmin?“
Zoi stavi sredstvo za ĉišćenje na pod izmeĊu nogu i izvadi film iz
torbe. Bilo je teško otvoriti kutijicu jednom rukom, ali se nije usuĊivala da
spusti pištolj.
„Usput, za koga ti stvarno radiš? Za Ciju ili za ljude koji su ubili
Kenedija? Ili govorimo o jednom te istom?“
Konaĉno, kutijica se otvori. Zoi brzo ubaci film nazad u torbu i
zatvori sad praznu kutijicu. Vratila se u prvobitni poloţaj i nakrenula glavu
da bi mogla da baci pogled kroz procep izmeĊu dovratka i poluotvorenih
vrata. Sada je videla Jasmin Pul i dvojicu s kapuljaĉama koji su stajali kraj
nje, s poluatomatskim oruţjem i dalje uperenim u Raja. Samo Jasmin nije
bila naoruţana, ali se Zoi setila pištolja koji je nosila u tašni.

22
Francuski. Kakva priĉa. Kakovi iznenaĊenje. (Prim. prev.)
 „Agente Blektorn“, reĉe Jasmin Pul, „pucajte agentu O’Maliju u
ĉašicu kolena.“
„Ne, ĉekaj!“, viknu Zoi; nije morala da glumi paniku u glasu. Isticalo
joj je vreme - i sa Jasmin, i s francuskom policijom. Sirene su sad svirale
toliko glasno da su kola sigurno bila u sledećoj ulici i skretale za ugao.
„Daću ti film. Nemoj ga povrediti.“
Uhvatila je Rajev pogled poslednji put i pomislila da joj moţda
namiguje, iako je momak s plavom kapuljaĉom već stajao taĉno iznad
njega s oruţjem uperenim u njegovo koleno, na centimetar udaljenosti.
„Reĉ je o tome da... Bojim se, Jasmin. Obećavaš da ćeš nas pustiti?“
„Naravno, Zoi. Naposletku, moţeš da istrtljaš šta god hoćeš o nekom
bezimenom tipu na travnatom breţuljku, ali bez samog filma misliće da si
samo još jedna budala sa šeširom od staniola.23 Zato baci taj film ovamo,
molim te, i nećemo ti ozlediti momka.“
Napolju su škripale gume, a zvuk sirena iznenada je zamuknuo.
„Film, Zoi! Odmah!“
Zoi izbaci kutijicu za film poput hokejskog paka kroz poluotvorena
vrata, prema udaljenom uglu sobe, pod fotelju tapaciranu materijalom s
desenom velikih ruţa.
Ili je bila previše pametna, ili nije ţelela da reskira da pocepa svoj
divni crveni kostim, uglavnom Jasmin Pul se ne sagnu da dohvati kutijicu,
ĉemu se Zoi nadala. No, to je uĉinio tip s crnom kapuljaĉom i to je bilo
dovoljno.
Raj zamahnu nogama i izbi pištolj iz ruke tipu u plavom duksu.
Skoĉio je na noge baš u trenutku kad je Zoi širom otvorila vrata kupatila,
pucajući jednom rukom, a bacivši drugom bocu s raspršivaĉem prema
njemu. Uhvatio ju je u letu.i prsnuo hemikaliju momku u lice. Ĉovek
zavrišta i prekri oĉi rukama.
Zoi je pucala u fotelju s ruţama, pod kojom je drugi momak i dalje
grĉevito pokušavao da dohvati praznu kutijicu za film. Krv je isprskala zid
iza njega kad se sruĉio na pod, steţući butinu.
Zoi uperi cev pištolja pravo u Jasmin.

23
Zagovornici teorije zavere krajem sedamdesetih godina prošlog veka tvrdili su da SAD sprovodi
program kontrole misli putem radio-talasa, i tvrdili su da ljudi mogu da se zaštite tako što će nositi
kape napravljene od staniola. (Prim. prev.)
 Ţena je stajala mirno usred tog krvoprolića, s rukama opuštenim niz
bokove i oĉima punim bolesne uzbuĊenosti, kao da izaziva Zoi da je
hladnokrvno ubije.
Zoi se osmehnu. „Ti gubiš.“
Raj joj gurnu ruku u momentu kad je pritisnula okidaĉ. Metak pogodi
gvozdeni okvir kreveta uz rezak zvuk i odbi se ka tavanici. Jasmin Pul nije
ĉak ni ustuknula.
Raj gurnu Zoi prema vratima. „Policija“, reĉe. „Hajdemo.“
Zoi je ĉula povike ljudi i bat Ċonova po kamenim ploĉama dvorišta
ispod njih. Jurnula je nadole, ali Raj je šĉepa za mišicu i povuĉe je nagore
uz uzano stepenište, prema krovu.
„Uvek“, kaza on, „imaj plan B.“
Stepenice su se završavale pred kapkom ka potkrovlju s ogromnim
izloţenim gredama koje su razdvajale skladišne prostorije za stanovnike
zgrade. Osećao se jak miris naftalina. Zoi nije primetila prozor, koji im
ionako ne bi bio od velike pomoći pošto je bio visok koliko i njih dvoje.
Raj ju je poveo prema straţnjem delu, duboko ispod kosog krova, gde su
jedna vrata, kao za patuljke, s malom belom ruĉkom, bila postavljena nisko
u zidu, skoro u nivou poda.
Okrenuo se i široko joj se osmehnuo. „Kanal za prljav veš.“
„Sjajno“, uzvrati Zoi. „Jedino što...“
Ali Raj joj je već okrenuo leĊa da otvori vratanca.
U redu, to je bio kanal za prljav veš. Mraĉan i uzani kanal za prljav
veš.
Raj uze i pištolj i njenu torbu iz njenih odjednom omlitavelih ruku.
Gurnuo je oruţje u unutrašnji dţep jakne i zatvorio rajsferšlus. „Ti ideš
prva“, rekao je.
„Reĉ je o tome da sam klaustrofobiĉna.“
Cula je da su se vrata zalupila odmah ispod njih i nekoga ko je vikao:
„Arretez! Arretez!“24
„Nemoj da misliš na to“, kaza Raj. „Samo kreni.“
Zoi stisnu vilicu. Proturila je najpre noge kroz otvor, zatvorila oĉi i
ĉvrsto stisnula okvir vratanaca pobelelim prstima. Koliko ovo moţe da

24
Stoj. (Prim. prev.)
bude teško? Samo sepusti i sklizni. Ali šta ako se kanal bude suţavao kako
se bude spuštala? Jedva da je i sad bio širi od kovĉega. Kovĉeg... O,
gospode. Šta ako se zaglavi? Ako ne bude mogla da mrdne ni gore ni dole,
u klopci meĊu zidovima koji joj steţu grudi, sve jaĉe i jaĉe, a vazduh je crn
kao smrt i postaje sve reĊi i reĊi, i sve ga je manje dok ona...
„Ne“, odgovorila je. „Ţao mi je, kauboju, ali nema šanse...“
Udario ju je snaţno u leĊa.
Bio je to dug, dug put do dna.
 26

Prizemljila se leĊima na betonski pod, a krv joj je bubnjala u ušima.

Ĉula je Raja kako dolazi iza nje - zvuĉalo je kao da neko nasmrt
prebija limenu konzervu. Sklonila mu se s puta trenutak pre nego što je
izleteo iz kanala. Zakotrljao se i osovio na noge.
„Jesi li dobro?“ Pomogao joj je da ustane. Vratio joj je torbu, a zatim
joj obrisao obraze spoljnom stranom šake. „Bila si fantastiĉna."
Zoi je pevušila dok je njen adrenalin probijao krov. „Uradila sam to,
Raj! Toliko sam se plašila dok sam se spuštala niz tu stvar da sam mislila
da ću umreti, ali sam uspela. A nas dvoje bili smo kao tim. A, naĉin na koji
smo ih sredili. Dokrajĉila sam, takoĊe, tu kuĉku, Jasmin Pul.“
„Zoi, moramo da...“
„I još imam film, Raj - kutijica je bila prazna. Pomislila sam da mogu
da ih izradim i istovremeno napravim diverziju."
„Toliko sam shvatio. Sada...“
„Verovatno bih ga predala da sam morala, da je trebalo da ti spasem
ţivot. Ali ne razumem, zašto mi nisi dao da pucam u nju? Nisam
nameravala da je ubijem, samo da uĉinim da mnogo krvari, tako da je
trebalo da me pustiš da to uradim, Raj.“
„Sredićemo je mi, ne brini za to. Ali sad...“
„Jer ti znaš da će nas juriti, ĉak i da nikad više ne vidim tu ţenu u
svom ţivotu i u svakoj narednoj reinkarnaciji, to će i dalje biti...“
Stavio joj je ruku preko usta. Dlan mu je bio tvrd i suv. Srce joj je još
ludaĉki tuklo i poskakivala je gore-dole na prstima. Iznenada je shvatila da
ĉuje bat ĉizama na stepeništu, povike i zviţduke, pucketanje radija. Plava i
crvena svetla probijala su se kroz uski prozor postavljen visoko u
podrumskom zidu.
Disala je teško kroz nos, a onda su joj se oĉi polako usredsredile na
Rajevo lice. Podigao je ruku.
Udisala je, gutala. „Još uvek smo u velikoj nevolji, zar ne?“
„Da. Udahni još jednom. Dobro je, malo si se smirila.“
 Zoi još jednom udahnu i osvrnu se naokolo. Podrum je bio mali, s
jedva dovoljno prostora za duboku sudoperu i red od tri mašine za pranje
veša s mehanizmom za ubacivanje novĉića.
Primetila je da je Raj našao vrata koja su vodila napolje, na ulicu. Do
njih je vodilo nekoliko uskih stepenika, napravljenih od debelog, sivog
metala, i imala su s unutrašnje strane bravu s rezom bez opruge. Raj
povuĉe rezu i vrata se uz krckanje otvoriše. Osmatrao je nekoliko trenutaka
šta se napolju nalazi, a zatim ih tiho zatvorio.
„Vode ka još jednorn stepeništu, šest stepenika, a zatim u uliĉicu
koja je ćorsokak“, reĉe on okrenuvši joj leĊa. „Neki su radovi u toku na
plinskoj cevi ili nešto tako, na ulici taĉno ispred zgrade, i to je spreĉilo
patrolna kola da se parkiraju bliţe. Ipak, ne moţemo tek tako da išetamo
napolje, zato što dva policajca stoje na vidiku, naoruţana MAT 49
mašinkama.“
„Divno. Pa kako ćemo onda izaći odavde?“
„Potrebna nam je diverzija da im odvuĉemo paţnju s uliĉice. Dobro
bi nam došlo nešto što ukljuĉuje buku, dim i vatru.“
Zoi ponovo pogleda po podrumu, ali osim prastarih veš-mašina i
sudopere, sve što je zapazila svodilo se na dovoljno pauĉine da se istka
mala tapiserija. „Pa, sem ako nisu arahnofobiĉni, ovde dole ne vidim ništa
što bi moglo mnogo da im odvuĉe paţnju.“
Raj je bio sagnut i preturao po deterdţentima i sredstvima za ĉišćenje
ispod sudopere. „Hej, upravo nam se posrećilo, Zoi. Imaju drano.25
Moţemo da napravimo bombu.“
„Umeš da napraviš bombu od drana?“
„Kad se pomeša s varikinom i amonijakom, dobija se hidrogenski
gas. To nije ništa ni veliko ni smrtonosno - samo dimi - ali će privući
njihovu paţnju.“ Stavio je varikinu, amonijak i konzervu odmašćivaĉa na
jednu od veš-mašina. „Pretraţi kantu za smeće, da naĊeš neku staklenu ili
plastiĉnu flašu od litra. Od koka-kole bi bila savršena, ali vodi raĉuna da
ima poklopac."
Zoi je zaĉula još sirena na ulici dok je preturala po praznim bocama
za deterdţent, kutijama i sprejovima za štirak...
„Moţe li flaša od mineralne vode?“

25
Sredstvo za proĉišćavanje odvoda. (Prim. prev.)
 „Vršiće posao.“
Neka vrata inad zalupiše se tako silovito da se cela zgrada zatresla.
Teške ĉizme dobovale su niz unutrašnje stepenište, sada na samo dva ili tri
sprata iznad njih. „Raj, dolaze!“
„Uspećemo. Ţeleće prvo da prekontrolišu prizemlje.“ Ponovo se
zavukao pod sudoperu i vratio se sa zarĊalim francuskim kljuĉem.
„Dobro“, rekao je dodajući joj alat. „Evo kako ćemo ovo upaliti. Ĉim
budem u flašu dodao drano i zatvorio je, imaćemo oko petnaest sekundi
pre nego što eksplodira. Hoću da baciš francuski kljuĉ kroz prozor i da
zoveš u pomoć - Aidez-moi! Aidez-moi! Ali saĉekaj da bacim bombu pre
nego što izaĊeš na vrata, i pusti mene da idem prvi ako bude pucnjave.
Vaţi?“
Zoi klimnu glavom, iako su joj kolena klecala.
Gledala je kako Raj sipa varikinu i amonijak u bocu od mineralne
vode, prosuvši nešto okolo, jer nije imao levak. Onda je sipao unutra
kristale drana i ĉvrsto zatvorio flašu.
„Sad gaĊaj u prozor“, reĉe on Zoi, upravo u ĉasu kad je neko na ulici
viknuo „Arretez!“, a jedna ţena zavrištala.
Francuski kljuĉ probi staklo. Zoi kriknu „Aidez-moi! AiĊez-moi!“, iz
petnih ţila i jurnu prema vratima. Krajiĉkom oka vide kako Raj baca
bombu od drana kroz razbijeni prozor, a onda protrĉa pored nje, pa uza
stepenice. Širom otvori vrata s rezom i jurnu kroz njih, a Zoi odmah iza
njega.
Popeli su se uza spoljne stepenice i našli u slepoj uliĉici kad strašna
eksplozija zapara vazduh.
Zoi oseti kako su se kameni zidovi zgrade zatresli iz temelja. Prozori
zazveckaše i popucaše, a povici i krici prolomiše se kroz vazduh.
Ulica je bila u haosu. Cev za vodu je pukla, zbog ĉega je poklopac
šahta odleteo uvis, a vodeni stub se podigao u vazduh. Cigle i kocke
kaldrme padale su po trotoarima, a na mestu gde su izvoĊeni radovi na
gasovodu zjapila je ogromna rupa.
Krenuli su nadesno, ugledali policijski odred i njihove parkirane
dţipove na uglu, pa su promenili pravac i pošli nalevo. Protrĉali su pored
policajca koji je urlao u radio, ali do tog trenutka svi su trĉali, pa se oni
nisu izdvajali.
 Obišli su neki taksi koji se popeo na ploĉnik i zabio u prodavnicu
vina. Iz desetina razbijenih boca vino je teklo poput potoĉića duţ slivnika.
Zoi spazi nekog starog ĉoveka s veknom hleba pod miškom, kako
pokušava da uhvati piće u svoju beretku.
Raj zgrabi Zoinu mišicu i povuĉe je prema uliĉnoj svetiljci, pored
koje beše parkiran crveni motor s reklamom PICERIJA LUIĐI ispisanom
preko poklopca za rezervoar goriva. Momka koji je isporuĉivao pice nije
bilo nigde na vidiku, ali je ostavio motor da radi.
Raj skoĉi na motor, šutnu drţaĉ i krenu takvom brzinom da je Zoi
jedva uspela da se popne iza njega, opkoraĉivši bisage pune kutija s vrućim
picama. Osvrnuvši se dok su se naginjali zaokrećući za ugao kroz mlaz
vode iz pariskog vodovoda, uhvatila je odblesak vatrenocrvene boje
pomodnog kostima Jasmin Pul.
Zoi obavi ruke oko Rajevog struka i viknu mu na uvo: „Rekao si
ništa strašno niti smrtonosno!“
On je u stvari bio dovoljno lud da se nasmeje. „Bomba koju sam
napravio sigurno se otkotrljala i dospela do gasovoda, pa je dole izbila
vatra. Zapalila je hidrogenski gas i onda - bum.“
Projurili su preko reke, pa uz Levu obalu, vijugajući kroz guţvu za
koju se ĉinilo da nema nikakav koncept traka ili oznaka za skretanje, ili
ĉak, povremeno, ni zakona gravitacije.
Ţelela je da ga pita kuda idu, ali je to bilo nemoguće zbog buke. Zato
je samo posmatrala pariske prizore, koji su fijukali pored njih, i pokušavala
da ne misli o tome da nema kacigu.
Spuštao se sumrak, palila su se uliĉna svetla i prodavci knjiga duţ
kejova pakovali su svoje štandove. Vlaţna februarska hladnoća sekla je
kroz njenu koţnu jaknu, zbog ĉega se smrzla do kostiju. Preko reke videla
je znak koji je prepoznavala - Luvr i vrh Ming Pejove staklene piramide
kako se probija kroz ogoljeno drveće. Neki turistiĉki brod plovio je pored
njih, obasjavajući reflektorom ţućkaste zidove od rezanog kamena i sive
krovove mansardi. Dok su ĉekali na crvenom, pritisnuti izmeĊu autobusa s
dizel-motorom, koji je iz auspuha bljuvao dim, i kamiona koji je prevozio
pivo, Zoi se okrenula da baci još jedan pogled na ĉuveni muzej i ugledala
blesak crvene kose iza volana srebrnog BMW-a, na pola bloka iza njih.
Ne, to nije moguĉe.
BMW je iznenada skrenuo na ploĉnik, obilazeći automobile koji su
bili zbijeni jedan uz drugi, provlaĉeći se izmeĊu njih i granitne zgradurine,
rasturajući pešake kao kegle. Njegov boĉni retrovizor prskao je varnice
ĉešući se uz granit.
Zoi munu laktom Raja u bok i na uvo mu zaurla: „Nagazi!“, ali se on
već okrenuo da vidi zbog ĉega je nastao meteţ. BMW je zaskviĉao pri
koĉenju, blokiran na trenutak kombijem koji se isparkiravao iz jednog
prilaza, ali je sada bio dovoljno blizu da Zoi lepo vidi kroz vetrobransko
staklo. Bila je to Jasmin Pul, naravno, i izgledala je besno. TakoĊe je bila
mokra kao pacov iz kanalizacije i Zoi bi se osmehnula da nije bila toliko
uplašena.
Boĉno staklo kraj zadnjeg sedišta se spustilo i pojavila se ruka koja
je drţala poluautomatik. Dugaĉka siva cev pištolja njihala se tamo-amo,
sve dok Zoi nije gledala pravo dole u otvor, veliki i crn kao ţdrelo pakla.
„Pištolj!“, vrisnula je.
„Kako sad da ti dam pištolj?“, doviknu joj Raj u odgovor. „Imam
prokleto crveno svetlo...“
„Uperen pištolj pravo u...“
Metak prozuja pored Zoinog uva i zari se u karoseriju autobusa koji
se kretao paralelno s njima. Sledeći je zaparao ispupĉene bisage, pogodivši
LuiĊijeve pice.
Onda se svetlo na semaforu promenilo i Raj je nagazio. Motor,
malog okvira i lagan, jurnuo je napred takvom silinom da je poskoĉio s
kolovoza i nekoliko uţasavajućih sekundi Zoi je praktiĉno leţala ispruţena
paralelno s ulicom, pa ju je samo ĉvrsto drţanje za Rajev pojas spaslo da
ne padne. Ĉak i tako, umalo nije udarila u jednu od gigantskih prednjih
guma autobusa, prišavši toliko blizu da joj je odbojnik uhvatio pramen
kose i išĉupao ga iz korena.
Sledeći metak napravio je ţleb u asfaltu, taĉno ispred Zoinih
prestrašenih oĉiju.
S mukom je uspela da se uspravi pre nego što je Raj oštro skrenuo
ispred autobusa i nekog taksija, zatim povukao ruĉke tako snaţno udesno
da im se zadnji toĉak zaneo i Zoi još jednom zamalo nije poletela.
Preskoĉili su iviĉnjak i popeli se na trotoar, jedva zaobišavši tezgu prepunu
markica i razglednica, a zatim se spustili na jedan zasvoĊeni most i uputili
ka suprotnoj reĉnoj obali.
Zoi je bacila brz pogled preko ramena, na vreme da vidi srebrni
BMW kako, praveći polukruţno skretanje, seĉe ĉetiri trake. Gume su
cvilele, sirene trubile i nastalo je zveketavo krcanje i škripa metala koji se
tare o metal, ali se nekim ĉudom BMW pojavio neoštećen i opasno blizu
njih.
Gde je prokleta saobraćajna policija, pitala se Zoi, a onda je
sekundu kasnije zaĉula zvuk sirene.
Prošli su kroz zeleno na kraju mosta i na trenutak je pomislila da Raj
namerava da skrene u jednosmernu ulicu s tri trake, ali on se umesto toga
popeo na drugi ploĉnik, zavijajući izmeĊu stubova u nizu i presecajući
prema parku.
Pošljunĉana staza bila je puna ljudi koji su izašli napolje da
prošetaju, ali Raj jedva da je usporio dok se provlaĉio izmeĊu njih,
ostavljajući za sobom prenute krike i psovke i pesnice koje su pretile, ali,
srećom, ne i pregaţena tela.
Zoi je sada ĉula mnogo sirena i videla rotaciona plava svetla, ali, s
obzirom na broj saobraćajnih propisa koje su prekršili, nije više bila tako
sigurna da ţeli policajce.
Proleteli su pored drvoreda platana, ţive ograde od ruţinog drveća i
geometrijski oblikovanih cvetnih leja. Projurili su oko fontane pod
kolonadom, gde je neki deĉko pokušavao da vozi svoj brodić kroz bazen
zakrĉen minijaturnim ledenim bregovima, pa zatim izašli iz parka pravo na
najveći trg koji je Zoi ikad videla u svom ţivotu. Ili je to pre bio
osmougaonik, s ogromnim egipatskim obeliskom u središtu.
Osam ulica ukrštalo se na trgu, a oni su se našli blokirani usred špica.
Automobili, autobusi, kamioni, motori, bicikli, svi su se vrteli u naizgled
nasumiĉnom kretanju, i to vrtoglavim brzinama. Raj je sekao tuĊe putanje,
poput skijaša koji se u slalomu spušta niz planinu, zanemarujući semafore i
saobraćajnu policiju - radeći stvari zbog kojih bi bio ubijen na
LosanĊeleskom auto-putu.
Zoi je pretraţivala pogledom kroz ţiroskop kovitlajućih prednjih
svetala, traţeći srebrni BMW i odblesak crvene kose. Izgubili smo ih, reĉe
sebi i poţele da u to poveruje.
Na ĉetvrt puta oko ogromnog trga, Raj se izdvojio, prešavši u jednu
od širih traka. I dalje su se kretali priliĉno brzo, ali je on prestao da krši sve
propise u priruĉniku za dobre vozaĉe. Bilo je ĉudo što ih do sada nije
zaskoĉio svaki saobraćajac u Parizu.
Ulica u kojoj su bili pulsirala je neonskim svetlima noćnih klubova,
radnji i kafića. Raj je zaustavio motor na semaforu koji je pokazivao
crveno. Ispred njih se nalazio skver s crkvom izgraĊenom tako da izgleda
kao grĉki hram. Bila je napola prekrivena skelama, ali vrata behu otvorena
i neki ĉovek u poslovnom odelu sedeo je na mermernim stepenicama
uprkos hladnoći i jeo hamburger iz Mekdonaldsa, ĉitajući novine.
Iznenada je kakofonija automobilskih sirena oţivela iza njih. Zoi se
okrenula i ugledala srebrni BMW kako izleće iza japanskog turistiĉkog
autobusa. Momak s plavom kapuljaĉom na glavi i poluautomatskim
pištoljem nagnuo se dobrim delom kroz zadnji boĉni prozor kola, starajući
se da ovoga puta ne promaši.
„Vratili su se!“, kriknula je Zoi.
 27

Raj je prošao kroz crveno, jurnuvši izmeĊu kamiona natovarenog

ciglama i ţutog mini kupera. Koĉnice su zaciĉale iza njih, sirene zavrištale,
ali Zoine uţasnute oĉi bile su prikovane za kombi pekare, koji beše duplo
parkiran, pa je zato zablokirao ulicu ispred njih.
Dvojica su krenula prema otvorenim zadnjim vratima kombija,
noseći izmeĊu sebe svadbenu tortu od sedam spratova, i oĉi im se raširiše
pri pogledu na motor koji je mahnitom brzinom išao pravo na njih.
Iznenada su stali i torta se opasno zaljuljala. Naĉinili su dva koraka unazad,
krećući se postrance - a torta se zanjihala još više.
Raj poĉe da ih obilazi, prešavši u suprotnu traku, ali je i ona bila
zapreĉena još jednim turistiĉkim autobusom ĉiji se auspuh dimio. Tako je
oduzeo gas i usmerio motor udesno, ciljajući ka nemoguće uzanom
prostoru izmeĊu kombija pekare i reda automobila parkiranih uz iviĉnjak.
Ka prostoru koji su zauzeli pekari i njihova torta.
Pištolj je prasnuo iza njih dvoje, izbliza i glasno, kao kad se prskalica
gasi, i prozor parkiranog fijata eksplodirao je u kišu srĉe.
Pekari ispustiše tortu i razbeţaše se, a Raj proĊe pravo kroz nju.
Srebrna i bela glazura raspršila se u lepljive kapljice, isprskavši ih po licu.
Projurili su pored kombija, iskrivivši njegov boĉni retrovizor, pa izbili na
trg.
Cvetna pijaca na otvorenom, osvetljena nizovima belih treperavih
svetala, protezala se uz istoĉnu kolonadu crkve. Gotovo su zaronili ispod
nisko postavljene narandţaste nadstrešnice i Zoi je pogledala unazad. Bilo
je mnogo bleštećih plavih policijskih svetala, ali ne i velikog srebrnog
BMW-a, niti momaka s kapuljaĉama i pištoljima.
Zaobišli su zadnju stranu crkve i zamalo se nisu zakucali u BMW.
Raj skrenu i motor se ţestoko zanese, praveći polukruţni okret,
oĉešavši se o kola puna buketa uvijenih u celofan i zakaĉivši kantu za
polivanje, jer se njena mlaznica uhvatila u ţice na toĉku motora. Vukli su
je za sobom, ostavljajući trag varnica, a ona se ponašala kao sidro,
usporavajući ih. No, iznenada se otkaĉi i motor pojuri uz urlik osloboĊene
brzine - pravo ka radnji s izlogom od valjanog stakla, punoj dekorativnih
ĉokolada i bombona.
U poslednjoj sekundi Raj snaţno trgnu ruĉke i motor se podiţe preko
trotoara, pa prolete kroz zasvoĊena ukrašena dvostruka vrata u luĉni prolaz
s trgovinama. Okrugle svetiljke koje su visile, stolovi kafića i zateĉena lica
promicali su pored njih u nejasnim slikama, a onda su izleteli napolje kroz
još jedna luĉna vrata, našavši se u nekoj uzanoj jednosmernoj ulici koja je
vrvela od saobraćaja.
Nije bilo ni traga od srebrnog BMW-a i Zoi ponovo prodisa. Ali
onda, neverovatno, ugleda zlokobni automobil - vide BMW kako se
pojavljuje pri velikoj brzini iz sporedne ulice ispred njih.
Zbog nje se neki taksi zakucao u stub uliĉne svetiljke i kroz nekoliko
sekundi u uzanoj ulici nastao je haos od prepreĉenih branika, sirena koje su
trubile i prolaznika koji su vrištali. Raj je dao gas i usmerio motor prema
tesnom procepu izmeĊu prednjeg BMW-ovog branika i zelenog kioska
oblepljenog posterima.
Ali prolaz se brzo zatvarao, previše brzo. Bio je širok svega metar i
po, i nije moglo da im uspe. Prednja svetla BMW-a preplavila su kiosk.
Procep se još smanjio i sada je bio tek malo širi od metra. Zoi je zgrabila
Raja ĉvrsto oko struka i osetila njegov znoj i napetost kroz odeću koju je
nosio.
Metar.
Sedamdesetak centimetara.
Proleteli su kroz ono što je ostalo od prolaza, oĉešavši se previše
blizu. BMW je poleteo u kiosk. Metal je krckao, staklo prskalo, neko je
kriknuo i alarm na kolima poĉeo je da pišti.
Skrenuli su za ugao proklizavši, zakaĉili štand s novinama i ukljuĉili
se u saobraćajni tok, idući toliko brzo da se mali motor trzao napred-nazad
poput zmije.
Ta se ulica ulivala u još jedan trg, krcat autobusima i taksi vozilima,
a tu beše i ogromna kamena ţelezniĉka stanica, iz doba kad su se još
koristile svetiljke na gas. Raj preseĉe kroz krkljanac, ignorišući
saobraćajne znake i zebre, i projuri pored stanice sve do platforme pod
krovom. Stigli su do najmanje dvanaest ţelezniĉkih koloseka, koji su se
ukrštali preko širokog i otvorenog prostora premreţenog elektriĉnim
ţicama, preklopnim kutijama i signalnim stubovima na sve strane.
 Raj se okrenuo i Zoi vide da joj nešto govori. Nije mogla da ga ĉuje
od buke, ali joj se uĉinilo da je viknuo: „Drţi se!“
Zoi se uhvatila ĉvršće. MeĊutim, da je znala šta je nameravao da
izvede, moţda bi umesto toga skoĉila s motora i preuzela rizik hvatanja
ukoštac s lošim momcima i francuskim policajcima, ĉije je sirene ponovo
mogla da ĉuje dok su im se pribliţavale otpozadi.
Skoĉili su na ploĉnik i poleteli uvis i napred, kroz vazduh, pa napred,
napred, napred, i Zoi kriknu, ploveći iznad tkanja od ţica koje su delovale
dovoljno vrele da isprţe slona.
Tresnuli su o zemlju tako jako da je imala osećaj da su joj zubi prošli
kroz teme, a nešto je otpalo sa zadnjeg dela motora uz glasnu zveku.
Nekim ĉudom gume nisu pukle.
Raj je dodao gas mašini koja je ispuštala zvuke nalik malim
eksplozijama, i oni poskoĉiše i zanesoše se preko mreţe pruga i skretnica,
a toĉkovi su mleli i odbacivali šljunak. Zoi baci pogled prema platformama
i vide jarkobelo svetlo fara, kako se iznenada pojavljuje iz jednog od
mraĉnih tunela.
Ovog puta njen vrisak bio je ugušen piskom upozoravajuće sirene
voza. Obrušio se na njih sa strahovitim urlikom koji je zaparao vazduh.
Izgledalo je da se ĉitav svet trese.
Sklonili su se s poslednjih šina taĉno u momentu kad je voz
protutnjao pored njih uz snaţan nalet vetra i još jedan pisak sirene koji je
parao uši.
Raj ih je poveo vijugavom putanjom kroz lavirint uskih
jednosmernih ulica. Zoi nije imala nikakvu predstavu da li on zna kuda ide
i nije za to marila. Sada su se uspinjali kaldrmisanom ulicom s izvesnim
boemskim šarmom, ali ona je to jedva i primećivala. Izvijala je vrat da
pogledom potraţi srebrni BMW.
Ĉula ga je pre nego što ga je videla - obrtaje moćnog motora. Pojavio
se, brujeći, iz sporedne ulice iza njih i ovog puta momak s kapuljaĉom nije
vodio raĉuna o neduţnim prolaznicima dok je pokušavao da nacilja. Meci
su se zarivali u kaldrmu, lomili stakla i udarali u gomilu kanti za smeće.
„Kako to izvodiš?“, vrisnula je Zoi. Delovalo je nemoguće - posle
prolaska kroz zasvoĊeni trţni centar, jurnjavu jednosmernim ulicama,
prelazak preko ţelezniĉkih pruga - da ih ta Jasmin Pul ponovo pronalazi.
 Raj je stisnuo gas onoliko koliko je motor mogao da izdrţi, i oni
jurnuše napred, stvorivši izvesno rastojanje izmeĊu njih i poluautomatskog
pištolja. Ĉak i tako, pomisli Zoi, bilo je dobro što je teţe pogoditi dok su i
strelac i meta u pokretu, nego što se to ĉinilo.
Nagnuvši se u stranu, motor je krenuo uzbrdo nekom krivudavom
ulicom, koristeći zgrade kao zaklon. No, ona se završi na malom skveru
opasanom drvećem golih grana, a nekoliko raštrkanih umetnika još se
pakovalo pred noć. Njih dvoje velikom brzinom proĊoše pored ţivopisnih
restorana i galerija, a onda Zoi spazi pred sobom belu kupolu i tornjeve
ogromne bazilike osvetljene spram noćnog neba.
Dvorište pred njenim velikim bronzanim vratima beše puno turista i
Arapa koji su prodavali ţenske tašne, rasprostrte na ćebadi preko kaldrme.
Motor je prosekao kroz laţne „guĉije“ i „šanele“, s farom uperenim pravo
u nisku kamenu balustradu. Iza balustrade gradski krovovi i ţmirkava
svetla širili su se kilometrima ispod njih.
Daleko ispod njih.
Meci su razbijali kamenu ogradu pred njima, raspršujući mećavu
sitne saĉme.
U jednom zastrašujućem trenutku, Zoi pomisli da će Raj poterati
motor preko balustrade u smrt, jer su lako mogli da se nabiju na vrh sivog
krova mansarde. Onda ugleda dugaĉak spust uţasavajućih stepenica,
osvetljenih nizom okruglih lampiona.
Strmoglavili su se niza stepenice, jureći, poskakujući i zveckajući, i s
motora za prevoz pica otpade još delova. Došli su do jednog odmorišta,
oštro presekli udesno, pod okvirom uspinjaĉe, i krenuli niz još jedno, duţe
stepenište.
Raj viknu: „Kad kaţem sad - skaĉi! Neću usporavati, Zoi. Jesi li me
razumela?“
Zoi klimnu, nesposobna da odgovori, jer je bila isprepadana.
Odskoĉili su pored reda topola, a onda Raj viknu „Sad!“ i oni
skoĉiše. Motor je nastavio da ide bez njih, sada brţi, opasno nakrenut i van
kontrole, jer niko nije njime upravljao.
Sila inercije bacila je Zoi u neku vrstu grma, moţda zeleniku, ĉije joj
je trnje izgrebalo jednu stranu lica. Teško se prizemljila na levi bok,
prignjeĉivši grudi laktom, i nastavila da se kotrlja.
 Raj se iznenada pojavi pored nje, izronivši iz mraka. Zgrabio ju je za
ruku i podigao na noge, pa zatim strĉaše niza stepenice, prateći stazu
kojom je išao motor za razvoţenje pica. Zoi je i dalje ĉula njegovo
kloparanje i brujanje, ali sada daleko ispod njih. Ipak, nisu trĉali za njim
celim putem - i hvala bogu što nisu, jer posle ĉitave veĉnosti na toj
šklopociji s trulim amortizerima i netapaciranim sedištem, Zoi jedva da je
osećala noge.
Raj je povuĉe nadole na kamenu klupu i posegnu za njenom torbom.
„Daj mi je.“
Zoi je stisnu na grudi. „Zašto?“
„Danas po podne, tamo u onom kafeu, Jasmin Pul je sigurno ubacila
neki ureĊaj za praćenje kad nisi gledala. To je jedini naĉin da nam stalno
budu za petama onako kako su bili.“
Zoi je već istresala sadrţaj torbe na klupu izmeĊu njih. Izvadila je
prvo torbicu od fokine koţe u koju beše umotana dragocena ikona, zatim
film, koji se, bez kutijice, odmotao u zamršeno klupko. Zatim tu behu ruţ
za usne i kameni puder, ĉetka za kosu, olovka za oĉi, par nalivpera,
novĉanik, pasoš, kljuĉevi, stvrdnuta integralna štanglica, naoĉare za sunce i
krema s UV faktorom, mala kutija tampona, pregršt starih raĉuna s
kreditnih kartica, mobilni telefon i PDA kompjuter - od kojih verovatno do
tada nijedan nije radio... istekli kupon za besplatnu „pit“ kafu, boĉica
suzavca za samoodbranu i zviţdaljka...
„Isuse, šta sve vi ţene...“
„Nemoj to da izgovoriš."
Crvene ĉipkane bikini gaćice i odgovarajući grudnjak...
„Fino“, reĉe Raj.
Zoi brzo ćušnu donji veš u poluraskopĉani dţep koţne jakne. „Dole,
psu“, reĉe ona i Raj se nasmeja.
Došla je do dna i izvrnula torbu naopako. Ispadoše mrvice, konĉići i
prašina, ali ureĊaja za praćenje nije bilo.
„O boţe, moţda ga je zakaĉila negde za mene...“ Skoĉila je kao
oparena i poĉela prstima da rastresa kosu, pa da prepipava jaknu, farmerice
i pretraţuje dţepove.
Onda ga je Raj ugledao i izvukao izmeĊu bodlji njene ĉetke za kosu.
Podigao ga je - bio je veliĉine i oblika tarantule na koju je neverovatno i
podsećao, a sićušno crveno svetlo treperilo je poput zlog, crvenog oka.
 „Ovo je najnovija tehnologija“, reĉe Raj. „Nikad nisam video ovakav
ureĊaj, samo sam ĉitao o njemu. Ranije nisam verovao u njenu priĉu, ali je
moguće da je Jasmin Pul stvarno iz CIA. U tom sluĉaju smo ozbiljno...“
„Najebali", završi Zoi umesto njega. „Upotrebila bih neku drugu reĉ,
ali ne govorim francuski.“
Oĉekivala je da će Raj baciti lokator u grmlje ili ga smrskati u
paramparĉad ĉizmom, ali ga on umesto toga stegnu u svojoj velikoj pesnici
i naglo ustade s klupe. „Idemo“, reĉe i opet krenu ujednaĉenim trkom niza
stepenice.
Zoi potrpa stvari nazad u torbu i krenu za njim.
Na dnu stepeništa prošli su pored kamiona za smeće koji je stajao na
semaforu. Raj baci lokator na gomilu Ċubreta.
Zoi je posmatrala kako kamion nestaje iza ugla. „Nismo doveli u
opasnost ţivot tog vozaĉa, zar ne?“
Raj odmahnu glavom. „Ĉim budu stigli kamion, znaće da su
prevareni.“
Uhvatili su taksi koji je išao u suprotnom smeru. Zoi se nasloni
leĊima na sedište sa ispucalom koţnom presvlakom i sklopi oĉi. Samo
trenutak ranije imala je utisak da joj pet-šest duplih espresa teĉe kroz
krvotok, a sada, odjednom, nije verovala da uopšte više moţe da se pomeri.
Raj će morati pomoću gvozdene poluge da je izbaci iz kola kad budu stigli
tamo kuda su se uputili.
A kuda su zapravo išli? Ĉula je da je Raj vozaĉu rekao nešto na
francuskom, verovatno neku adresu, iako je njoj to zvuĉalo besmisleno. Da
je znala da će jednog dana u nastojanju da spase goli ţivot jurcati iznova i
iznova ulicama Pariza, u školi bi više uĉila francuski, umesto što je uĉila
španski. Ona bi...
Pucanj pištolja je trgnu iz dremeţa.
Naglo se ispravila i poĉela divlje da se osvrće naokolo, traţeći
srebrni BMW, ali osim ruţnog, starog sitroena, koji je na crvenom
semaforu ispred njih radio u praznom hodu, ulica je bila pusta.
Osetila je ruku na kolenu i Raj reĉe: „To je bila samo eksplozija u
motoru.“
Pokušala je da se nasmeje, ali joj je smeh zazvuĉao grubo. Srce joj je
i dalje snaţno tuklo. „Izvini. Pretpostavljam da postajem nervozna kad
ljudi pokušavaju da me ubiju.“
 Uĉinilo joj se da je uhvatila blesak osmeha, ali bilo je mraĉno na
zadnjem sedištu taksija. „Dobro ti ide, Zoi. I više nego dobro, ti si
jednostavno sjajna.“
Znala je daje on naprosto dobar voĊa, onaj koji okuplja ljude oko
sebe, ali je ipak bilo lepo ĉuti od njega te reĉi. Njegova ruka na njenom
kolenu takoĊe joj je prijala.
Pokušala je da smisli kako to da protumaĉi, kad on reĉe: „Skoro smo
stigli.“
Zoi pogleda kroz prozor. Uliĉnih svetiljki bilo je malo, a rastojanje
izmeĊu njih bilo je veliko, ali je uspela da vidi neobiĉnu, staromodnu
duvansku radnju zajedno s drvenim Indijancem ispred, krojaĉku radnju s
neobuĉenom lutkom u izlogu i neku trošnu garaţu. Ovo je bio
najsiromašniji kraj od svih koje je do tada videla, sa zgradama nejednake
visine, prljavim od ĉaĊi koja se taloţila vekovima.
„Dakle, gde smo to stigli?“, upitala je baš kad su skrenuli za ugao i
izbili u neku još uţu boĉnu ulicu, pa napokon stali.
Raj se nagnuo ka njoj i ovog puta je bila sigurna da se osmehnuo.
„PoĊi sa mnom“, reĉe on u stvarno lošoj imitaciji Tvora Pepea, „u kasabu.“
 28

To zaista beše kasaba. Doslovno, u smislu u kom je reĉ „Kasaba“

bila ispisana ljubiĉastim neonskim slovima iznad ulaznih vrata.
Bio je to tematski noćni klub, pretpostavila je Zoi, a tema je bila
bleštavo oĉigledna. Zgrada beše sagraĊena kao dţamija, ukrašena
ploĉicama i mozaicima u mavarskom stilu. Nije imala prozora, samo jedna
gvoţĊem okovana drvena vrata, s obe strane uokvirena zelenim neonskim
palmama.
Zoi nije primetila nikakvu ruĉku ili kvaku na vratima, samo špijunku
u vidu rešetkastog otvora taĉno na sredini i u nivou oĉiju. Raj pritisnu
taster za zvono i trenutak kasnije špijunka se do kraja otvori, a zatim
zatvori.
Tada su se vrata širom otvorila i Zoi je oĉekivala da vidi momka sa
fesom ili moţda trbušnu plesaĉicu u šalvarama. MeĊutim, preko praga
preĊe ţena u „izvesnim godinama", pa stade taĉno pod zelenu svetlost koju
su bacale neonske palme. Izgledala je kao da je došla pravo iz tridesetih -
kabaretska pevaĉica s pravom, crnom kosom s paţ frizurom i istaknutim
jagodicama, u crnoj uzanoj suknji do kolena i crvenoj svilenoj bluzi, te s
dugaĉkom muštiklom od slonovaĉe koju je prefinjeno drţala meĊu prstima.
„Rajluška?“, reĉe ona na ruskom, glasom koji je ohrapavio od
previše votke lošeg kvaliteta. „Od tebe ni traga ni glasa dve godine, a sad
odjednom kucaš na moja vrata? Mora da si u opasno strašnoj nevolji.“
***
„S druge strane, kad ti to nisi bio u nevolji?“, nastavi ţena prešavši
na engleski, koji beše toliko zgusnut da se Zoi bojala da će se njime
ugušiti. Podigla je ruku u kojoj je drţala cigaretu pre nego što je Raj stigao
da odgovori. „Ne, najbolje da ništa ne kaţeš, lapuška; nemoj ništa da mi
kaţeš. Na taj naĉin mogu da se drţim svog, kako ono vi Amerikanci
kaţete, verodostojnog poricanja.“
„Mislili smo da svratimo na veĉeru“, odgovori Raj i okrenu se ka
Zoi. „Madam Blocki priprema najbolji boršĉ zapadno od Urala.“
„Laţe.“ Ţena se osmehnula Zoi, ali zaţmirila je crnim oĉima i poĉela
da je odmerava od glave do pete, kao da procenjuje potencijalnu suparnicu.
„Ne umem ĉak ni krompir da obarim a da mi ne zagori. No, hrana uvek
moţe da se naruĉi, zar ne? Dakle, uĊite, uĊite.“ Pomerila se u stranu i
mahnula cigaretom prema otvorenim vratima. „Ali neću da ĉujem to
madam Blocki. Morate me zvati Anja. “
„Oĉenj prijatno. Drago mi je što sam vas upoznala. Ja sam Zoi...“
„Njet, njet. Ni reĉi više. Verodostojno poricanje, sećaš se? Ipak, baš
lepo što govoriš ruski. I kako je uĉtivo od tebe što si mi to stavila do
znanja, pre nego što sam postala osorna, dopuštajući sebi da mi isklizne
neka uvreda tu, neka indiskretnost tamo, misleći da si - koju ono reĉ vi
Amerikanci upotrebljavate? Glupa, bez ikakve predstave ni o ĉemu.
Rajluška, gde si, za ime sveta, našao tu devojku?“
„Upecao sam je na Seni.“
„Ha! Ti se to šališ. Ipak, liĉi pomalo na utopljenog hrĉka. Nije vaţno.
Imam kupatilo i sve što uz to ide i na tome treba da je zahvalna. A zbog
ĉega smo mi i dalje ovde na stepeništu? Šta ako vas neko vidi i poĉne da
puca?
Zoi nervozno pogleda niz ulicu. Nije ţelela da donese neprilike ovoj
ţeni. „Hvala vam, madam Blocki, ali bi moţda trebalo da...“
„ Anja“, ubaci se Raj, prekinuvši je, „voli da se pretvara da ţivi u
romanu Dţona Le Karea. Da joj kaţeš da nam je KGB za petama, bila bi
najsrećnija na svetu.“
Madam Blocki se nasmeja. „Ĉuješ li sebe, Rajluška. Ti si taj koji
stalno mora da se igra dobrih i loših momaka.“
Zoi pogleda u Raja. Ranije, kad se probudila s glavom teškom kao
tuĉ i muĉninom, nakon što je pucao u nju ošamućivaĉem, bila je ubeĊena
da je jedan od loših momaka. Nije više to mislila, ali je znala da postoji još
mnogo toga što joj ne govori.
Pa opet, ni ona njemu nije rekla sve. Zapamtu ne veruj nikome.
Nikome, upozorila ju je baka. Zoi je bila ĉuvarka tek ĉetrdeset osam sati, a
već je razmišljala o kršenju pravila broj jedan.
Anja Blocki se nasmeja dok je hvatala Raja podruku, pa ga povuĉe
unutra, ostavljajući Zoi da ih sledi. Naslonila se na njega i njene grudi
oĉešaše njegovu mišicu. Znak, pomisli Zoi jasno poput neonskih palmi
napolju kod ulaznih vrata, da su njih dvoje imali neku prošlost. Na tu
pomisao se osmehnu sama za sebe.
 Zoi pogleda uokolo, primetivši palme u saksijama, slike u art deko
stilu, uraĊene pomoću šablona, i pozlatu na kobaltnoplavim zidovima, pa
joj pade na pamet kako bi se u tom ambijentu Hamfri Bogart osećao baš
kao kod kuće.
Probijali su se izmeĊu pletenih stolica i okruglih stoĉića s ĉistim
belim stolnjacima, a na svakom je stajala mala lampa s crvenim abaţurom i
pepeljara od oniksa. Prešli su preko nevelikog plesnog podijuma obloţenog
parketom pred neznatno uzdignutom binom koja je već bila pripremljena
za neki dţez sastav, s instrumentima van kutija i notnim papirima
postavljenim na stalke. MeĊutim, Zoi nije videla muziĉare, u stvari, u
ĉitavoj toj prostoriji ne beše ţive duše. Pa ipak, bilo je rano; atmosfera se
ovde verovatno nije zagrevala do iza ponoći.
Anja Blocki povela ih je kroz kaubojska vrata u pozadini, niz kratak
hodnik do nekih drugih vrata koja je otvorila kljuĉem. „Ovo je svlaĉionica
za pevaĉicu, ali pošto sam ta pevaĉica ja, dopuštam vam da je koristite.
Molim vas, osećajte se kao kod kuće. Ta škrinja tamo zapravo je friţider -
mudro, zar ne? Unutra je votka. U meĊuvremenu idem da poruĉim nešto za
jelo.“ Pomilovala je Zoi po obrazu hladnom suvom rukom. „Jadnice moja.
Izgledaš napola izgladnelo i pomodrelo od hladnoće.“ Onda Anja ode u
oblaku parfema „opijum“.
Cela svlaĉionica osećala se na taj prejaki miris. Unutra je, primetila
je Zoi, dekor imitirao turski harem. Drveni pod beše zastrt slojevima
turskih tepiha, ogledalo iznad toaletnog stoĉića bilo je pozlaćeno, a tu beše
i stolica za leţanje prekrivena kitnjastim jastucima s našivenim perlama i
resama. Samovar je klokotao na obliţnjem stolu.
„Trebalo bi da izvedem ples od sedam velova“, reĉe Zoi.
Raj joj priĊe i skloni joj jedan pramen kose za uvo. „Jesi li dobro?
Stvarno si izgledala kao prebijena. “
Osmehnula se, ali je ustuknula za jedan korak. Osetila je njegov
dodir sve do noţnih prstiju, ali nije htela u to da zalazi. Bila bi glupa kada
bi.
„Ako izuzmemo to što imam utisak da mi je unutrašnjost izmućkana
kao jaja za omlet, dobro sam. Volela bih da nam sledeći put ukradeš neko
vozilo pogodno za bekstvo i ako nemaš ništa protiv da se drţiš podalje od
motora za prevoz pica.“
Oko oĉiju mu se pojaviše borice. „Mogao bih da potraţim nešto
otmeno, poput BMW-a.“
 „Sve dok nije srebrn. Ako vidim još jedan srebrni BMW, skoĉiću
opet u Senu.“
„Zar BMW tvoje majke nije srebrn?“
„Hvala ti što si umesto mene istakao bitnu stvar.“
Smejao se dok je prilazio stolu na kojem je stajao samovar.
Posmatrala ga je dok je sipao ĉaj u dve visoke, oble ruske ĉaše, a zatim
stavio dve kocke šećera na male izboĉine napravljene u tu svrhu. Kako to
da je momak po prezimenu O’Mali bolje govorio ruski od nje same? I da je
tako dobro odigrao ulogu gorile da obmane i njenu majku, šeficu ruske
mafije? Nema šanse da je to nauĉio u DEA. Jednostavno je bilo previše
toga što nije znala o njemu, da bi bila luda kad bi mu verovala. U redu,
nekoliko puta tog dana spasao joj je ţivot, ali ipak...
Prišla je stolici za leţanje i srušila se. Kaiš torbe usekao joj se u
rame. Oĉi su joj bile pune prašine, a svaka košĉica u telu kao da beše
smrvljena. Sad joj je ţeludac bio toliko prazan da se krĉanje u stomaku
ĉulo.
Prošla je prstima kroz kosu i potpuno ih ulepila. Nije mogla za ţivota
da... Tada se setila one svadbene torte u koju su Raj i ona uleteli tokom
svoje sumanute jurnjave pariskim ulicama.
Raj se okrenuo s ĉašama za ĉaj u ruci i sigurno je uhvatio trenutak
kad se osmehivala, jer je rekao: „Šta je bilo? Sediš tu i ceriš se kao idiot.“
Nasmejala se. „Prisećala sam se izraza lica one dvojice kad si prošao
motorom kroz njihovu svadbenu tortu. Bila je to neka luda voţnja na koju
si me povezao, O’Mali. Mislila sam...“
Prekinulo ju je kucanje na vratima i madam Blocki uĊe, noseći
posluţavnik sa srebrnim escajgom, ĉašama i pet-šest belih kartonskih
kutija s brzom hranom.
„Iz Igorove delikatesne radnje“, reĉe ţena. „Imamo piletinu peĉenu
na ćumuru, kiseli kupus i kotlete, za koje tvrdi da su od jagnjetine, ne od
konjetine, tako da ne treba da brinete. Hleb je crni. SviĊa vam se?“
„Da“, odgovori Raj. „Spasiba.“
Zoi se usta odjeĊnom toliko napuniše pljuvaĉkom da se uplašila da
će zaista poĉeti da bali. „Divno miriše. Spasiba.“
„Nema na ĉemu, zaista. I, molim vas, posluţite se votkom.“
Ţena poloţi posluţavnik na škrinju koja je sluţila kao friţider,
pomilova ovog puta Raja po obrazu i reĉe: „Jedite, jedite. U meĊuvremenu,
pretpostavljam, bićete toliko ljubazni da mi pruţite malo privatnosti, kao
što ću je i ja, deco, pruţiti vama.“
Zoi je saĉekala da se vrata za njom zatvore, a onda je pogledala u
Raja i njih dvoje razmeniše osmehe. „Mi deca? Šta je, uopšte, ovo mesto?“
„Kasaba? To je noćni klub koji je otvorio neki beloruski emigrant još
mnogo pre Drugog svetskog rata, mada je od tada mesto promenilo mnogo
vlasnika, što je oĉigledno. Anja je bila pevaĉica u nekom moskovskom
noćnom klubu kada se Sovjetski Savez raspao. Doselila se ovamo i kupila
ovaj lokal.“
Verovatno pomoću malo mafijaškog novca, pomisli Zoi, ali je bila
previše gladna da se bavi tim pitanjem, ĉak i da je se ono uopšte ticalo, a
nije. Kada je krenula da otvori kartonsku kutiju koja se pušila i mirisala na
ĉorbu od krompira, primetila je u kakvom su joj stanju ruke i stresla se.
Kada se vratila iz kupatila, zatekla je Raja da razgovara mobilnim
telefonom, njoj okrenut leĊima. Ĉula ga je kako kaţe: „Da, pahan. Ne,
pihan“, pre nego što je prekinuo vezu.
„Razgovarao si s mojom majkom“, reĉe ona, osetivši takvu
iznenadnu muĉninu da bi tog momenta povratila da je imala iole hrane u
ţelucu.
Raj se okrenuo da je pogleda u oĉi, istovremeno vraćajući telefon u
zadnji dţep. „Ona veruje da radim za nju, sećaš se? Da se ne javljam
svakodnevno, postala bi sumnjiĉava.“
„Šta...“ Zoin glas naprsnu i ona bi prinuĊena da proĉisti grlo. „Šta si
joj rekao?“
„Da je neki tip pokušao sinoć da te ubije, ali da sam ti spasao ţivot,
tako da mi sada veruješ.“
„Da li je to ono što misliš? Da ti sada verujem?“
„Ne znam, Zoi. Reci mi ti.“ On uzdahnu i proĊe prstima kroz kosu.
„Slušaj, moramo da razgovaramo.“
„Radije bih jela.“
„Prvo ćemo da priĉamo, a onda da jedemo. Ipak, treba da sednemo.
Izgledaš kao da jedva stojiš na nogama. “.
Zoi je mogla da oseti kako njena ljutnja i nepoverenje nestaju. Bila je
gotovo previše umorna da bi i dalje marila, a osim toga, bio je u pravu što
se tiĉe Ane Larine. Njena majka će postati sumnjiĉava ako se ne bude
javljao.
 Otišla je do stolice za leţanje, dok je on privukao stolicu s naslonima
za ruke izrezbarenim u obliku zmija i seo nasuprot njoj.
„Priĉaj mi o oltaru od kostiju“, rekao je.
Zoi ne reĉe ništa, već ga samo pogleda. Lice mu beše ukoĉeno od
napora i umora, ali ipak, on je bio taj koji je ludaĉki vozio motor kroz gust
saobraćaj, cvetne pijace i trgovaĉke galerije, dok se ona samo vozila. Ĉak
je manje i spavao prethodne noći nego ona. Setila se kako joj je ispriĉao da
je morao da je drţi pod toplom vodom da ne bi umrla od hipotermije.
„Razmišljala sam da bismo moţda mogli da obaramo ruke, da
vidimo ko će prvi poĉeti, uzvratila je.
Trepnuo je, na trenutak ju je pogledao zbunjeno, a zatim se
nasmejao. ,,Ti si najćaknutija ţena koju sam upoznao u ţivotu.“
„Ćaknuta? Od svih prideva na svetu, ti si se odluĉio za taj? Šta fali
onima poput divna, sjajna, oĉaravajuća, seksi?“
„Uobraţena?“
Opet je izveo ono svoje ţmirkanje, koje je predstavljalo njegovu
verziju osmeha, i jednostavno je morala da mu uzvrati smešak. ,,Oh, u
redu. Ako nameravaš da mi se smeješ i nazivaš me raznim imenima,
pretpostavljam da ću ja priĉati prva.“
Duboko je udahnula i zatvorila oĉi na trenutak. Molila se da ne pravi
strašnu grešku i krenula s priĉom. „Poĉelo je ubistvom moje bake u Golden
gejt parku.“
Ispriĉala mu je za Makeja koji je došao kod nje zato što je njena baka
pokušala da proguta parĉe papira s njenim imenom i adresom pre nego što
je umrla. O fotografiji, poslednjim reĉima koje je baka uputila momku u
parku i o ĉitavoj košmarnoj sceni s majkom.
„Prvi put sam ĉula za oltar od kostiju kad se Makej izleteo. Pomenula
sam ga mojoj majci kao neku vrstu završnog udarca, a ona je bila toliko
paţljiva da ne pokaţe nikakvu reakciju, da se tim nereagovanjem odala.
Misliš li da takoĊe zna i za film?“
„Moguće je, ali ne verujem. Ono što ţeli jeste tvoja ikona. Nisam ti
ranije izneo celu istinu. Tvoja majka me je zaista poslala da te sledim radi
tvoje zaštite, zato što je verovala da bi mogla da zapadneš u opasnost. Ipak,
takoĊe mi je rekla da te zavedem i ukradem predmet od tebe ako ga se
domogneš.
 Zoi oseti kako joj vrelina nadire u obraze. „Nisi stvarno nameravao
da...“
Nagnuo se napred i uzeo je za ruke, i do tog ĉasa nije shvatala da ih
je drţala stisnute u pesnice na krilu. Niti to koliko su bile hladne do kostiju.
„Ja sam u ovome na tvojoj strani, Zoi. Uvek sam bio.“
Šake su mu bile krupne i tvrde, a dlanovi zadebljani. Ipak je njihov
dodir bio neţan. Poĉela je da se naginje ka njemu, a onda se brzo povukla
nazad i uzela ĉašu sa ĉajem.
„Mislim da bi nam koristilo nešto jaĉe“, reĉe Raj, pa ustade i ode do
friţidera.
Zoi naglo izdahnu. „Boţe, da sam ikad... Dakle, kakogod, posle tog
tipiĉno teškog razgovora s Anom Larinom, koji je dodatno pogoršao naš
odnos, otišla sam u mrtvaĉnicu da vidim bakino telo. Morala sam da je
vidim, znaš, da je u svojoj glavi uĉinim stvarnom. Kada sam izašla odatle,
prvi put me je napao ĉovek s kosom vezanom u konjski rep. On toliko
oĉajniĉki ţeli tu stvar koja se zove oltar od kostiju, Raj, da je bio spreman
da mi iskopa oko.“
Dok im je Raj punio ĉaše votkom iz flaše u friţideru, ispriĉala mu je
o tome kako je pobegla od napadaĉa, a potom stigla kući i našla bakin
paket, s kljuĉem, razglednicom i pismom punim upozorenja i misterije.
Zastala je da otpije veliki gutljaj votke, pa jako zadrhtala kad je piće
poĉelo da je peĉe sve do noţnih prstiju, poteravši joj suze na oĉi. „I tako
me je dovela do onog starog ĉoveka u grifonovoj radnji, u kojoj sam
pokupila film i ikonu, i od tada se reĊa sranje za sranjem, izvini na
izraţavanju.“
„Nisam video nikakvo pismo kad sam ti pregledao torbu“, reĉe Raj.
„Usput, ţao mi je zbog toga, ali...“
Odmahnula je rukom, prosuvši votku po zglobu, koju je olizala da se
ne baci. „Bilo pa prošlo, što bi rekla Jasmin Pul. Ti si traţio film o
Kenediju, što je potpuno razumljivo, s obzirom na... Pa, o tome ćemo
kasnije. Pismo mi je bilo u dţepu kad sam skoĉila u Senu, tako da je
završilo kao mokra i neĉitljiva zbrka, ali sam ga bila proĉitala toliko puta
da mi se urezalo u moţdane ćelije. Pribeleţila sam na nekom bankovnom
obrascu ono ĉega sam uspela da se setim.“
Iskopala je papir iz torbe i predala mu ga. Išĉitao ga je, sedeo ćutke
par trenutaka, a zatim rekao. „Dobro, dakle, ti si ĉuvarka tog oltara od
kostiju, ali to je toliko opasno da tvoja baka nije htela da rizikuje iznoseći
detalje u pismu, u sluĉaju da padne u pogrešne ruke, pa ti je zato dala
razglednicu sa zagonetkom i kljuĉ...“
„Koji je otvorio kovĉeţić u kom se nalazila ikona, fotografija s
Merilin Monro i film tvog... snimak Kenedijevog ubistva.“
„Ne moraš stalno da hodaš na vrhovima prstiju oko te teme, Zoi.
Poĉeo sam da prihvatam stvarnost da je zaista postojao drugi strelac na
travnatom uzvišenju i da je taj kuĉkin sin bio moj otac.“
Ne baš, pomisli Zoi, zato što ti se lice zatvori poput pesnice svaki put
kad hodamo na vrhovima prstiju oko te teme, ali reĉe samo: „Dobro.
Izvini.“ Posmatrala ga je kako šparta malom svlaĉionicom, a onda ju je
prepao kad je poĉeo da se okreće oko sebe. Izgledao je ljutito i zlokobno i
smrtonosno i Zoi se ukoĉila kad joj je prišao.
„Dopusti mi da ponovo pogledam ikonu.“ Onda je dodao: „Molim
te“, nesunmjivo zbog izraza njenog lica.
Zoi je izvadila torbicu od fokine koţe iz torbe, briţljivo odmotala
ikonu i dala je Raju. Ponovo je seo na stolicu s izrezbarenim zmijama, da
je prouĉi, okrećući je u rukama.
Ponovo je posmatrajući, Zoi se naĊe zateĉena njenom izuzetnošću i
starošću. Uljane boje sjajne poput dragog kamenja izgledale su svetle i
jasne kao da su nanete tek dan ranije. Izbrušene strane pravih dragulja
svetlucale su pod svetlošću lampe poput kristalnih suza.
„Neverovatno je i skoro natprirodno koliko liĉiš na nju“, reĉe Raj.
„Nisam struĉnjak kao moja majka, ali sam priliĉno sigurna da je ta ikona
stara najmanje ĉetiristo godina.“
„Da li su ih oduvek slikali na ovako debelim komadima drveta?“
„Uglavnom.“
Odmeravao je teţinu ikone u ruci. „Dovoljno je debela da bi mogla
da bude šuplja iznutra.“
Zoi skoĉi i nadvi se nad njim da je bolje pogleda. „Izdubljena da
sakrije nešto drugo, to misliš? Kao komplet ruskih babuški, gde se jedna
uklapa u drugu?“
Neţno je protresao ikonu, ali ništa nije zaĉegrtalo. Ponovo ju je
okrenuo u rukama i oboje su potraţili neki rub ili šarku, prvo na poleĊini, a
zatim na svakoj od strana, ali nisu pronašli ništa. Drvo je izgledalo
kompaktno.
Raj kaza: „Dobro, to je bila logiĉna pomisao. Ali ako je ovaj predmet
star kao što izgleda, i ako je ovo kamenje pravo, mora da vredi mnogo
dolara. Moţda nije komplikovanije od toga - vredna rukotvorina koje neki
beskrupulozni kolekcionari pokušavaju da se doĉepaju. Kao tvoja majka,
na prvom mestu.“
„Ipak, tu je i zagonetka koju je Katja zapisala na poleĊini
razglednice“, reĉe Zoi, mašivši se za torbu koja je poĉivala na stolici za
leţanje. „Isprva sam mislila da je u nekoj vezi s Bogorodicom i
jednorogom, ali je ĉitava ta stvar s tapiserijom bila samo naĉin da me
dovede do grifonove radnje. Šta ako je ova zagonetka trag koji vodi do
oltara od kostiju? Do onoga što on moţda predstavlja. Ili do mesta gde se
nalazi.“
Dala je razglednicu Raju i on je prevede na engleski dok ju je naglas
ĉitao:

Krv utiĉe u more

More dotiĉe nebo
S neba pada led
Vatra topi led
Oluja gasi vatru
I divlja kroz noĉ
Ali krv i dalje utiĉe u more
Bez kraja.

„Pa, šta misliš da to znaĉi?“, upitala ga je Zoi.

„Nemam pojma.“
Prouĉavala je njegovo lice, pokušavajući da otkrije da li govori
istinu, ali on je bio ekspert u skrivanju misli.
„I kao vrhunac svega ostalog“, reĉe ona, „atentat na Kenedija mora
nekako da se uklapa u sve to. Odbijam da poverujem da je moja baka
mogla da bude upletena u dve odvojene velike zavere koje nemaju nikakve
veze jedna s drugom. Niko nije toliko baksuzan.“
Ovog puta neka surova emocija stvarno prelete preko Rajevog lica,
mada i dalje prebrzo da bi uspela da je rastumaĉi. Zinula je da mu kaţe da
je sad na njega red da otvori karte, kad on reĉe, malo previše opušteiio:
„Jesi li sigurna da u kovĉeţiću nije bilo još neĉeg?“
 Zoi odmahnu glavom, ali su joj oĉi i dalje bile prikovane za njegovo
lice. „Nakon što sam otkrila fotografiju Merilin Monro uguranu u postavu,
stvarno sam sve paţljivo proverila. Nije bilo niĉeg drugog. Zašto? Misliš li
da je trebalo da bude još neĉeg unutra? Ĉega?“
Napokon ju je pogledao u oĉi i ona opet primeti duboku, crnu patnju
koju je videla i tamo u stanu, pošto su odgledali film. „Amajlija“,
odgovorio je.
„Samo trenutak. Oltar od kostiju je neka amajlija? Kako ti to znaš? I
šta...“
On podiţe ruku. „Reći ću ti sve što znam, Zoi. Kao što smo se na
poĉetku i dogovorili. Ipak, moram da krenem od poĉetka. Od ispovedi mog
oca i kako je moj brat Dom ubijen.“
***
Zoi je posmatrala Raja kako šeta tamo-amo po prostoriji dok je
priĉao, ali, kad je došao do dela kad je video konturu bratovljevog tela
iscrtanu kredom na podu crkve, morala je da skloni pogled, jer nije mogla
da podnese ono što je ugledala na njegovom licu.
Bacio se ponovo na stolicu, naslonio laktovima na raširena kolena i
gledao dole u svoje spojene dlanove. Glas mu je zvuĉao smireno, ali su mu
zglavci sasvim pobledeli. „Sada znaš zbog ĉega ti nisam dopustio da ubiješ
tu kuĉku. Potrebna nam je ţiva dok ne doznamo za koga stvarno radi, ali
najviše od svega ţeleo sam privilegiju da je liĉno ubijem. Tokom onog sata
koji sam proveo na dnu zaliva dišući vazduh iz automobilske gume -
mogao sam jedino o tome da mislim. O tome i o prebacivanju u Bolivarsku
luku, kako bih iskopao ono što je Dom zabeleţio o tatinoj takozvanoj
ispovedi.“ Grubo se i gorko nasmejao. „Mogao sam da ostanem tamo na
dnu zaliva i da razmišljam stotinu godina, pa da ipak nikad ne doĊem do
neĉega što bi bilo blizu istine o tome kakav je ĉovek moj otac uistinu bio.“
„Tako mi je ţao, Raj“, reĉe Zoi meko. „Ne mogu da zamislim kako
je to kad izgubiš roĊenog brata na takav naĉin. I da onda saznaš da ti je
otac...“ Glas joj se izgubio. Muĉila se dok je sve to izraţavala reĉima.
Ćutao je malo, gledajući u stisnute šake, a potom kazao: „Dok
odrastaš, nikada ti ne prolazi kroz glavu da tvoj otac moţda nije onaj za
koga se izdaje. Pretpostavljali smo da je roĊen na nekom malom ranĉu u
istoĉnom Teksasu, blizu granice s Luizijanom.“ Raj se plitko nasmejao i
odmahnuo glavom. „Ĉak smo se jednom i odvezli tamo da bacimo pogled
na staro mesto, ali danas nemam predstavu da li je išta od toga bilo istina.
Pretpostavljam da je imanje moglo da pripada bilo kome.“
„Raj, ne moraš da...“
„Ne, zaista treba da znaš ostatak priĉe.“ Raj potraţi svoju jaknu koju
je prebacio preko naslona stolice. Izvadio je blatom umrljanu omotnicu iz
unutrašnjeg dţepa i predao je Zoi. „Ali pustiću da dalje govori moj otac.“
Zoi je izvukla debeli tabak hartije iz koverte. Odmotala ga je, bacila kratak
pogled na Rajevo bledo i ukoĉeno lice i zatim poĉela da ĉita.
Raj, ovoje sve što mije otac ispriĉao pre nego štoje umro. Jedini
naĉin na koji sam uopšte mogao da se nateram da to zapišem bio je da se
koristim njegovim reĉima najbolje što sam mogao da se setim, a posle
nekog vremena stekao sam utisak da sve to on ponovo priĉa kroz mene za
tebe. Ti si ionako bio taj kog je na samrti ţeleo kraj sebe, ali je morao da se
zadovolji i sa mnom. Koliko od svega ovoga govori on, a koliko ja, to ne
znam. Pustiću da tome ti presudiš.
Ali, evo onoga štoje ispriĉao...
 29

Sve je poĉelo s Katjom Orlovom i oltarom od kostiju, a završilo se

ubistvom. I to ne bilo kojim ubistvom, već onim ubistvom. Velikim
ubistvom.
Vidiš, ja sam bio ĉovek na travnatom uzvišenju.
Da, dobro si me ĉuo. Ja sam ĉovek koji je ubio predsednika Dţona
Ficdţeralda Kenedija. Dobro, Li Harvi Osvald jeste pucao na njega, moţda
ga je i pogodio, ili je moţda njegov metak ranio teksaskog guvernera.
Hriste, kako se zvao taj tip? Konors? Koneli? Tako nekako. Smešno je što
ne mogu da se setim, s obzirom na to da... Ipak, s druge strane, nikad
nisam mario za njega. Ono što je vaţno da se zna jeste da je moj bio
pogodio u glavu, a to je ono što je ubilo predsednika. Li Osvald je
okrivljen, naravno, iako većina nikad nije poverovala da je delovao
samostalno, što dokazujt da ne moţeš da obmaneš sve ljude, ĉak ni neko
vreme. Ali stari dobri Osvild? On je bio tek komunjarski nikogović kome
smo smestili da bude uhapsen.
Ubistveni metak bio je moj i samo moj.
No, ovde trĉim pred rudu, jer je zaista poĉelo jedne julske noći
godinu dana pre atentata na Kenedija, one noći kad sam prvi put ĉuo za
oltar od kostiju. Sedeli smo u separeu obloţenom crvenom koţom u
holivudskom restoranu Braun derbi, jeli Kobovu26 salatu i pili pitko, ali
precenjeno vino „sent emilion“ iz ’59. Kad kaţem mi, mislim na sebe,
moju nevestu Katju i Merilin Monro.
Tako je, na onu Merilin Monro. Filmsku divu.
Ĉudno je kako je te dve proste reĉi zajedno savršeno opisuju, pa ipak
propuštaju da to uĉine praviĉno. Baš kao što su je i onih miloni reĉi, koje
su o njoj napisali pre i posle njene smrti, izneverili. Moţda je to zato što je
i dalje posmatramo kroz paravan naših vlastitih iluzija i laţi.
Znam da je tako bilo sa mnom.
Pre te veĉeri, špijunirao sam Merilin Monro gotovo sedam meseci, a
pritom imam na umu zvaniĉno odobreno špijuniranje.
26
Avokado, celer, paradajz, vlašac, salata potoĉarka, tvrdo kuvana jaja, piletina,slanina i sir rokfor;
salata je dobila ime po svom tvorcu, restorateru Bobu Kobu. (Prim. prev.)
 Preko dana sam radio kao izviĊaĉ filmskih lokacija za Foks, ali je to
bilo samo pokriće za mog poslodavca, Centralnu obaveštajnu agenciju.
Uprkos Makartijevom fijasku27, moćnici u Lengliju bili su uvereni da je
Holivud kljuĉno ţarište antiameriĉkih aktivnosti. Moja misija bila je da se
sprijateljim s meštanima kako bismo mogli da razdvojimo opasno
komunistiĉko ţito od raznoraznog kukolja.
Liĉno, smatrao sam taj zadatak drugom ligom od samog poĉetka, te
traćenjem mog vremena i talenata. Prethodno nameštenje imao sam u
Kongu, gde sam poslat da ubijem dvoje ljudi koji će morati da ostanu
neimenovani, tako da je posao u Los AnĊelesu za mene zaista bio
smejurija.
Ipak, stvari su postale zanimljivije kada je predsednik Sjedinjenih
Drţava poĉeo svoja nesmotrena šaputanja na jastuku o drţavnoj
bezbednosti s nekom glumicom koja je gutala barbiturate kao kikiriki.
Moćnici su stvarno pobesneli kad su saznali za to, verovatno zato što se
pogodilo da je Merilin bivša ţena dramaturga Artura Milera, kome je
oduzet pasoš zbog „podrţavanja komunistiĉkog pokreta“.
Tako je pribliţavanje Merilinoj dobroj prijateljici Katji Orlovoj i
zabavljanje s njom bilo samo deo posla, naĉin da priĊem Merilin liĉno.
Bila je to moja ideja da se oţenim tom devojkom i još ne znam zašto sam
to uradio. Moţda mi je samo bilo dosadno, budući da sam bio zaglavljen
tamo, u Gradu šljokica.
Ipak, ĉini mi se da je sloţenije od toga. Tada sam još bio mlad, imao
sam dvadeset šest godina i dotle se nikad nisam dugo zadrţavao na jednom
mestu. Došao sam na svet kao siroĉe, tako da nikada nisam imao porodicu,
a bio sam suviše povuĉen da bih imao bilo kakve prijatelje. Katja je bila
prva osoba koja mi je rekla da me voli a da je to i mislila. Navela me je da
se osećam onako kako se nikada ranije nisam osećao. Pretpostavljam da bi
prava reĉ bila maţeno.
Kakogod, istina je da mi se dopadalo da budem oţenjen Katjom. Bilo
nam je zabavno jedno s drugim.
Ona je imala osmogodišnje dete od nekog drugog ljubavnika, koji je
odavno otišao iz njenog ţivota, pa smo tako napravili našu malu porodicu,
samo nas troje, što mi se na neki naĉin sviĊalo. Ana Larina - tako se dete

27
Misli se na senatora Dţozefa Makartija (Joseph McCarthy), koji je sproveo hajku na navodne
komuniste infiltrirane u najznaćajnije ameriĉke institucije, u okviru koje je sastavljena i tzv.
Holivudska crna lista. (Prim. prev.)
zvalo - umalo nije umrlo od leukemije u ĉetvrtoj godini, ĉini mi se, ali se
nekako oporavilo i Katja ju je zbog toga pomalo razmazila. No, klinka nije
bila loša, samo ju je bilo malo teţe dokuĉiti.
Tako su Katja i njeno dete, i moj „posao“ u studiju, gde sam se
uvalio meĊu glamurozne filmske zvezde - predstavljali nešto sasvimdobro.
Ali ovo nije najbolji deo. Najinteresantniji, najdelikatniji ironiĉni obrt u
celoj priĉi bilo je to što CIA - toliko zauzeta traţenjem komunjare iza
ţbunića svake glumice i pod krevetom svakog direktora - nije imala ĉak ni
predstavu da je Majk O’Mali glavom i bradom, njen ţestoki momak u
Holivudu, krtica koja radi za KGB.
Zašto, pitaš se. Zašto sam bio krtica koja je prodavala tajne svoje
zemlje komunistiĉkom neprijatelju?
Pa, poĉelo je s neĉim sitnim. Preterao sam s klaĊenjem na ponije i
zaglibio duboko s nekom zelenaškom ajkulom, tipom koji je pretio da će
mi razneti kolena ako mu ne isplatim novac. Otprilike u to vieme, kad sam
poĉeo da bivam oĉajan, naišao je izvesni ĉovek i ponudio mihiljadu dolara
za ime nekog dvostrukog agenta u Meksiko Sitiju. Ono što ne uvidiš u tom
trenutku jeste da, ako to uradiš jednom, moraš da radiš i dalje, jer si
iskompromitovan i više ne moţeš da se povuĉeš. Nakon toga, jama, koju si
sam sebi iskopao, samo nastavlja da se produbljuje.
Ipak, ne mislim da sam roĊen s mnogo savesti, zato što me odavanje
tog momka u Meksiko Sitiju, pri punoj svesti da će ga ubiti - nikada nije
naroĉito proganjalo. A ono što sam posle radio? Ni to me nikad nije
muĉilo.
I, kad se već ispovedam, reći ću ti još nešto. Voleo sam špijunaţu -
prerušavanja i laţi, i dvoliĉnost, obmanu. Ĉak sam voleo i ubijanje. Za
mene je sve to bila igra, a ja sam voleo da je igram.
Tako smo se obreli jedne veĉeri u leto ’62. u Braun derbiju. Katja,
Merilin i ja.
Merilin je imala na sebi ono što je volela da naziva svojom maskom i
priznajem da to, bez obzira na sve, uopšte nije bilo loše prerušavanje.
Pokrila je svoju platinastu kosu maramom, nije stavila nimalo šminke, i
tada mi nije delovala naroĉito raskošno s tim njenim pegavim, obiĉnim
oĉima. I nosila je tu haljinu, neku jeftinu stvar sa sitnim ruţiĉastim
cvetićima. Sam bog zna gde ju je nabavila - verovatno na nekoj rasprodaji
u Mejsinom podrumu. Ipak, ĉak i tako, materijal se lepio uz nju na
odreĊeiiim mestima s toliko erotiĉnosti da bi u izvesnim drţavama bila
uhapšena zbog nepristojnog oblaĉenja.
MeĊutim, najbolji deo njenog prikrivanja identiteta, genijalnost
prerušavanja, beše, po mom mišljenju, naĉin na koji je umela da izmeni
svoj hod. Opustila bi se u pregibu - to njihanje kukovima, lelujanje
bedrima koje je znala da izvede, bio je ĉist, stoprocentni seksepil. To je
bila prava Merilin Monro. Da je ta ţena mogla da patentira ovu kretnju,
prodavala bi se kao hula-hop, i Merilin bi takoĊe zaradila od toga gomilu
para.
Ipak, smešno zvuĉi, ali trebao joj je novac. Dobila je samo sto hiljada
dolara za ulogu u filmu Nešto se mora dati28, što moţe zvuĉati mnogo za
ono vreme, ali, kad pogledaš, Liz Tejlor dobila je milion za Kleopatru, a
kada si filmska zvezda, moraš i da ţiviš kao filmska zvezda...
Dakle, bilo kako bilo, Merilin je te veĉeri nosila masku, ali je
izdejstvovala kod glavnog konobara da nas smesti blizu njenog mesta na
Zidu slavnih - onih uramljenih karikatura slavnih i moţda ne tako slavnih
filmskih zvezda i drugih velikih holivudskih zverki, koje su sezale unazad
sve do davne 1929. godine. TakoĊe se postarala da dobijemo separe s
telefonskim prikljuĉkom, kako bi konobar mogao da joj donese telefon ako
se dogodi neki vaţan telefonski poziv. Osim toga, ĉim smo se smestili,
prišla nam je devojka koja je prodavala cigarete s posluţavnika, noseći
foto-aparat, i ponudila da nas fotografiše za dolar, pa Merilin reĉe:
„Naravno, draga. Što da ne?“
Nisam shvatao logiku toga, da se ode inkognito tamo gde je, sasvim
sigurno, svako mogao da te prepozna i pored prerušavanja. Sve to vreme
provodio sam u njenoj blizini, a da nikad nisam razumeo osnovne stvari u
vezi s njom. Ipak, treba uzeti u obzir da je verovatno nikad nisam video
kad nije glumila.
„Pogledaš je i vidiš svetski poznatu filmsku divu“, rekla mi je Katja
jednom prilikom. „ Ali ispod površine ona se oseća kao uplašena
devojĉica, koja se boji da će biti niko i ništa ako s nje strgneš plavu kosu i
grudi. Priţeljkuje da je neko voli zbog nje same, bezuslovno, a ne kao
seksualni objekat.“
Bezuslovna ljubav. Vaţi, to jeste zvuĉalo dobro, ali ja sam odavno
otkrio da postoje uslovi koji su prikaĉeni za sve što moţeš da zamisliš. Pa
ipak, moţda je to objašnjavalo kako se svetski poznata filmska diva na

28
Something's Got To Give iz 1962, koji nikada nije završen (Prim. prev.)
kraju sprijateljila s potrĉkom kamermana.
Jer, kad je Katja Orlova volela, ĉinila je to bezuslovno.
Tako je te veĉeri u Braun derbiju, preko Kobovih salata, Merilin
zapoĉela priĉu o seksu, govoreći svojim ĉuvenim niskim i zavodljivim
glasom iz spavaće sobe.
„Da dodeljuju Oskara za glumljenje orgazma“, rekla je, „ja bih ih
imala toliko na kaminu da bi ploĉa pukla na dva dela. Pokazala sam nešto
od svoje najbolje glume ubeĊujući svoje ljubavnike da sam u orgazmiĉkim
grĉevima.“
„Sumnjam da su to smatrali toliko uverljivim“, uzvratio sam, misleći
na to da svi momci s kojima je spavala verovatno nisu davali ni dve
prebijene pare za to da li je ona svršila ili pevala ariju Aleluja iz Hendlovog
Mesije.
Iskreveljila mi se, ali su joj oĉi poigravale od uţivanja, jer je volela
zadirkivanje, i sviĊala joj se ideja da baš u tom trenutku verovatno
zamišljam kako bi izgledalo rvanje u ĉaršavima s njom, i da, ja i jesam to
zamišljao. Ţiv sam ĉovek, na kraju krajeva.
MeĊutim, osmeh je tada poĉeo da bledi i neprijatna tišina pala je
preko stola. Tako je Katja, njen veĉiti spasilac, kazala: „Nisi pojela mnogo
od svoje salate veĉeras, draga. Samo je prevrćeš po tanjiru. Moraš da jedeš.
Postaješ premršava.“
To je toliko prijalo Merilin da je ispruţila podlakticu, jako se uštinula
i ponovo nasmejala. „Dţek voli kad sam mršava. Nikad to nije otvoreno
rekao, ali verujem da je mislio da sam neko vreme bila predebela. Voli kad
stanem ispred njega bez iĉega na sebi sem bunde, a onda uradim ono s
ramenima i bunda samo sklizne...“
Katja i ja razmenismo poglede, ali nijedno od nas ne reĉe ništa. Za
Merilin kao da nismo bili prisutni, ili je naprosto bila previše glupava da
shvati koliko je zaista bizarno s njene strane što tako nonšalantno govori o
tucanju s predsednikom Sjedinjenih Drţava.
„Da budem iskrena, Dţek vodi ljubav kao deĉak“, nastavila je, „ali je
to ipak nekako slatko, i nikad nije ni vaţno, jer on zapravo priĉa sa mnom
o politici i svemu. Ponaša se prema meni kao da imam mozga, a ne samo
sise i straţnjicu."
Na to sam ţmirnuo jer nisam mogao da se suzdrţim. Drţao sam
viljušku na pola puta do usta, pokušavajući da obradim ovaj neverovatni
primer samoobmanjivanja. Pomislio sam na tajna dokumenta koja sam
proĉitao u vezi s predsednikovim seksualnim podvizima. Na orgije u
bazenu u Beloj kući, bezbrojne veze za jednu noć ili pre za pola sata, na
gotovo beskrajni niz ţena, bilo otmenih ili prostih, i na naĉin na koji je o
njima govorio. Nazivao ih je „pice“. Sise i dupeta.
MeĊutim, tu je bila gospoĊica Personifikacija Seksepila, koja misli
da je ĉovek vrednuje zbog ĉudesa njenog uma.
„Dţejms Dţojs je stvarno umeo da prodre u ljudsku dušu, zar ne
misliš?“, govorila je sada Merilin i nemoj da me pitaš kako je preţla s
jebanja s predsednikom na engleske klasike. „Ĉitala sam krivudava
razmišljanja Moli Blum29 - vidiš, mogu pametno da priĉam, baš kao ti,
Majk... Sada, imamo Dţojsa, muškarca, koji piše o tome kako ţena
razmišlja sama za sebe, ali pogodio je, zar ne? Sve naše patnje i
nesigurnosti. A ĉitala sam još i Šekspira, memorišući ĉitave delove, zato
što sam mislila da mogu da osmislim i glumim na Šekspirovom filmskom
festivalu Merilin Monro. Pristupiću svim njegovim glavnim delima sa
ţenske taĉke gledišta.“
„Oh, draga, to mi se dopada“, reĉe Katja i ja sam znao da
oduševljenje u njenom glasu nije laţno, blagoslovena neka je. Imala je
najvelikodušnije srce -kada je verovala u tebe, verovala je iz dna duše.
„Ţenski Šekspir. I zamisli kako će to svima da pokaţe koliko si stvarno
dobra glumica.“
Merilin zasija. „Nekako sam sigurna da ću dobiti Oskara za jednu ili
više Šekspirovih junakinja. Nemoj da se smeješ, Majk.“
„Ne smejem se“, rekoh, a ako je neko zasluţivao Oskara, to sam
onda bio ja.
„Oh, Kat“, obrati se Merilin mojoj ţeni, „nemaš pojma koliko sam
ţelela da kaţem Dţeku za ovo, da ĉujem i njegovo mišljenje, ali, kad sam
pokušala da ga dobijem, otkrila sam da su mu promenili broj, onaj posebni
koji mi je dao za Ovalnu kancelariju. Onda sam pozvala glavnu centralu,
ali nisu hteli da me prespoje.“
Vidi, vidi, vidi, pomislio sam. E, sad je već zanimljivo.
Setio sam se skupljanja priloga za fond demokrata u Medison skver
gardenu nekoliko sedmica ranije, naravno, s Merilin u njenoj dugaĉkoj
bundi i zan luj šljokiĉastoj haljini vrednoj dvanaest hiljadarki, kako odiše

29
Glavna junjakinja Dţojsovog romana Uliks. (Prim. prev.)
seksom i peva „Srećan roĊendan, gospodine predsedniĉe“. Nije mogla
glasnije i otvorenije da potvrdi šta se dešava, sve i da je u emisiji Koja je
moja uloga? izjavila: „Imam odnose s Dţonom Ficdţeraldom Kenedijem.“
Zbog toga nimalo nije ĉudilo što su ljudi oko predsednika reagovali
na to veĉe s rastućim uţasom, a po mom mišljenju, bolje ikad nego nikad.
Afera je poĉela još u decembru i svako ko je bio neko u Vašingtonu znao je
za nju. Štampa je sigurno za to morala da zna, ali ta tema nije dospevala na
naslovne stranice, verovatno zato što niko nije ţeleo da okalja sliku
Kancelarije, ili se makar tako priĉalo. DoĊavola, moţda im se Dţek
jednostavno sviĊao, moţda su ţeleli da bude ponovo izabran, a osim toga,
nekoliko predstavnika novina, posebno momci koji su radili za Vašington
post, bilo je pozivano na zabave pored bazena u Beloj kući.
Elem, Merilin je morala svakome da pljusne tu istinu u lice. Ako se
uzmu u obzir preliminarni izbor Dţekovog brata Tedija za senatora u
septembru i administracija koja se i dalje vrtela oko fijaska u Zalivu svinja,
sasvim je izvesno da nikom nije bio potreban skandal o ljubavnoj vezi u
Beloj kući da pomuti predstavu o Kamelotu30, a na stranu to što se radilo o
najslavnijoj ţeni na svetu.
„Barem sam uspela da popriĉam s Bobom o tome“, produţila je
Merilin. „Srela sam ga one noći kad sam pevala Srećan roĊendan i on mi
je bio od izuzetno velike pomoći u svemu što se dešavalo u poslednje dve
nedelje. On je divna osoba kojoj moţeš da kaţeš sve svoje probleme i
snove.“
Progutao sam frktanje zajedno s komadom slanine i umalo se nisam
zagrcnuo. Katja je delovala mirno, ali joj se meĊu obrvama napravila
zabrinuta bora.
Merilin se naslonila laktovima na sto, nagnuvši se ka nama, a onda
krišom bacila pogled na restoran, kao da se neko ko prisluškujekrije iza
saksija s palmama. „Pretpostavljam da ste ĉuli glasine o Bobiju i meni.
Ĉini se kao da ĉitav Holivud ne priĉa ni o ĉemu drugom osim o tome.“
„Eto jedne zagonetke“, rekoh ja. Katja me je šutnula u cevanicu.

30
Tajna sluţba SAD koristi šifrovana imena za ameriĉke predsednike, prve dam« i ostale eminentne
liĉnosti i mesta. Tako je i predsednik Dţon Kenedi imao nadimak Kopljanik (Lcncer), koji se dobro
uklapao s temom Kamelota, dvorca kralja Artura, kao i s likom Lanselota, Arturtvog viteza i velikog
ţenskaroša. (Prim. prev.)
 „Pa, ta govorkanja nisu istinita. Naravno, vodili smo ljubav, ali, kad
ĉujem od osoblja za stvari za koje se pretpostavlja da smo ih radili - to
naprosto nije taĉno.“
Robert Kenedi, predsednikov brat i drţavni tuţilac Sjedinjenih
Drţava, proveo je dosta vremena u Holivudu tog leta radi prikupljanja
sredstava za snimanje filma Unutrašnji neprijatelj, po njegovom bestseleru
o kampanji koju je poveo protiv organizovanog kriminala. Pouzdano sam
znao da su organizovane neke priliĉno razuzdane zabave u toj kući na plaţi
u zalivu Santa Monika, koja je pripadala Bobijevom zetu, Piteru Lofordu.
Kuća je imak mnogo spavaćih soba, ali je kruţio traĉ da su Bobi i Merilin
najviše voleli da se tucaju u kadi.
„Mislim da sve te grozne glasine stiţu do Bobija“, reĉe Merilin.
„Zato što se sad nešto ĉudno dešava i s njim. Kao da svi pokušavaju da ga
odseku od mene, kao što rade i s predsednikom.“
Zinuo sam, a Katja me je opet šutnula u cevanicu, pa sam zatvorio
usta. Ipak, Merilin je, izgleda, ĉitala moje misli kao razmišljanja u oblaĉiću
iznad nekog lika iz stripa.
„Nisam glupa, Majk, dakle prestani da misliš da jesam“, kazala je i
izgledala istovremeno i setno i nepopustljivo. Sjajna majstorija, pomislih.
„Rekla bih da su ga ubedili da ću blebetati o nama na konferenciji za
štampu, zato što je rekao...“
„Oh, Merilin.“ Katja je ispruţila ruku i dotakla je po mišici. „Znaš
kakvi su muškarci. Ne vole scene.“
„Jesu li svi muškarci takvi, Majk?“
Nije mi bilo lako da je gledam u lice. Imao sam utisak da će joj se
srce svakog trena slomiti. Zaista slomiti, što me je iznenadilo. Oĉekivalo bi
se da je ma koja devojka, s toliko iskustva kao ona, od poĉetka znala
krajnji ishod. Hoću da kaţem, nemoguće je da je ikad poverovala Dţeku da
će se razvesti od Dţeki i da će se oţeniti njome, zar ne?
Odgovorio sam: „Bolje da nas skuvaju u ulju, nataknu na raţanj, a
onda ţive oderu. Kad se radi o ţenama, svi smo kukavice. Svi do jednog.“
Merilin sveĉano klimnu glavom, kao da sam otkrio odgovor na jednu
od najvećih ţivotnih misterija, i po prvi put, ja, Majk O’Mali, osetih
saţaljenje prema njoj. Katja mi je ispriĉala o njenom detinjstvu, kako je
roĊena kao kopile i kako joj se majka svaki ĉas leĉila u ustanovama za
mentalno obolele dok su nju slali u sirotište, a onda u hraniteljske porodice,
neţeljenu i nevoljenu, zbog ĉega je od sebe stvorila boginju seksa, ţenu
koju nijedan muškarac nikada ne moţe da ostavi. A onda se našla odbaĉena
poput juĉerašnjeg smeća, i da, bilo je glupo što to nije predvidela, mada je
takoĊe bilo i tuţno. Tada je rekla nešto kao grom iz vedra neba, što me je
oborilo na pod. „Mada, ja ovo mogu da preţivim, jer se prvi put u ţivotu
osećam stvarno jakom. Oh, znam da to što imam moţda neće trajati veĉno
- slava je nestalna, kako se kaţe. Ali ako ode, neka ode, a ja ću opstati zato
što znam svoju istinsku vrednost. Ne samo da sam svesna šta mogu da
uradim već i šta moram.“ Ovog puta Katja ju je preko stola uzela za ruku.
„Oduvek si bila jaka liĉnost. Niko ne moţe da stigne dotle dokle si ti stigla,
bez unutrašnje snage. I izdrţljivosti.“
Merilin joj se osmehnula krajevima usana. „A ti uvek vidiš ono
najbolje u meni, Kat. Zbog toga te volim. Ipak, nisam uvek primećivala
najbolje u sebi. Do sada. Stoga ne treba da brinu zbog mene, ti operateri na
centralama i oni ljudi u crnim odelima i s bezosećajnim licima. Nikad mu
neću izazivati neprijatnosti.“
„Znam da će biti teško, ali zaista radiš pravu stvar“, reĉe Katja, iako
je i dalje delovala zabrinuto. Ili, poput mene, nije znala kuda sve to vodi,
samo je slutila da ne ide na dobro.
„Oh, naravno“, uskliknu Merilin. „Znam to. Zato što sam Dţeku
potrebnija nego ikad. To je ĉovek koji moţe da izmeni našu zemlju.
Podelio je sa mnom svoju viziju, tako da sam upućena. Ako nastavi svojim
putem, nijedno dete neće biti gladno, nijedna osoba neće spavati na ulici i
hraniti se iz kontejnera za Ċubre...“
Bilo je još toga i sve je zvuĉalo kao najgora vrsta sranja u reklamnoj
kampanji, pa sam se iskljuĉio, nastojeći da ustanovim koliko karikatura na
zidu mogu da prepoznam.
Zatim sam je najednom ĉuo kako govori Katji: „Zbog toga
nameravam da mu poklonim tvoju magiĉnu amajliju, Kat. Tvoj oltar od
kostiju. Da bi uradio sve ono što mora da uradi. Makar na taj naĉin mogu
da mu pomognem.“
Oltar od kostiju?
To u toj meri nije imalo zajedniĉkog sa svim prethodno izreĉenim i
bilo je uistinu uvrnuto, da mi je zamalo promakla Katjina reakcija. Teško
da sam ikada proĉitao nešto o tome u knjigama, ali je njeno lice praktiĉno
postalo beskrvno, kao da je neko naišao, munjevitom brzinom izvukao noţ
i prerezao joj vrat.
 Kad je konaĉno uspela da progovori, glas joj je zvuĉao kao prigušen,
hrapav šapat. „Merilin, molim te. To je trebalo da bude naša mala tajna.
Obećala si.“
„Znam, i planirala sam da odrţim obećanje, stvarno jesam. Ali to je
bilo pre. Njemu nije dobro, Kat. Bolesniji je nego što većina ljudi misli da
jeste. Adisonova bolest ga ubija, sve vreme trpi bolove. Zato moram da mu
dam amajliju, jer nema kraja onome što će postići ako mu se pruţi prilika.“
Katjine ruke behu ravno poloţene na sto, pritiskajući ga tako snaţno
da su joj zglobovi pobeleli. Pruţio sam ruku i obavio prste oko jednog
njenog ruĉnog zgloba, stegnuvši je dovoljno jako da privuĉem njenu
paţnju. „Šta je taj oltar od kostiju?"
Katja me nije pogledala i nije ĉak ni trepnula. Rekla je: „Merilin,
slušaj me. Ni pod kakvim okolnostima ne moţeš dati... magiĉnu amajliju
predsedniku Kenediju.“
„Ali zašto ne mogu? Pogledaj šta je uĉinila za mene. Prvo, pomogla
mi je da prevaziĊem onaj problemĉić koji sam imala prošlog meseca.“
„Problemĉić“ je bio u nekoj vezi s produţenim vikendom koji je
Merilin iznenada uzela da ode iz grada, a to sam znao. Dan nakon štoje
otišla, Katja je primila poziv usred noći i otputovala, a da mi nije rekla
zašto i kuda ide. Kad se dva dana kasnije vratila, bila je bleda i uzdrmana
do siţi, ali je i dalje odbijala da mi kaţe o ĉemu se radi, bez obzira na to
koliko sam je pritiskao. No, podozrevao sam, onako sam za sebe, da je
Merilin imala abortus koji je na neki naĉin krenuo po zlu.
„Zatim, otarasila sam se one sinusne infekcije koja nikako nije htela
da proĊe“, govorila je Merilin. „Studio i gospodin Kjukor rekli su mi da
sam jednostavno lenja što sam propustila toliko snimanja. Po njima, ne
smeš ni da se usudiš da se prehladiš. Zatim, pomislili su za mene da sam
umobolna zato što sam pobrkala tekst kad sam bila toliko bolesna da nisam
mogla jednu misao da zadrţim u glavi. Ali sada mi je mozak bridak i
koncentrisana sam. Rekla sam ti da sam zapamtila Šekspira? Izgubila sam
salo, i sama si primetila. Vitka sam i zdrava, kako nikad nisam bila u
ţivotu. Ĉak i spavam noću, uglavnom. Oh, Kat, ne moţeš ni da zamisliš
kako je dobra stvar spavati.“
Ponovo sam upitao Katju: „O ĉemu to ona priĉa? Šta si joj dala?“
Katja nije odgovorila, ali je Merilin otkopĉala gornje dugme haljine i
mašila se da izvadi srebrno lanĉe s malenom amajlijom od zelenog stakla
veliĉine nokta, koja beše okaĉena na njegovom dnu. Nagnuo sam se da je
bolje pogledam i video da je amajlija u obliku mrtvaĉke glave i da ima
majušni srebrni zapušaĉ. Ĉudne oznake behu ugravirane u staklo, gotovo
nalik na rune.
Merilin reĉe: „Smešno je što se tako zove, oltar od kostiju. Kao nešto
iz drugorazrednog horor filma. Ali onda sam ovako razmišljala - tvoj skelet
je poput unutrašnjeg okvira, poput ĉeliĉnih nosaĉa nebodera - i oltar od
kostiju ĉini te jakom iznutra, tako da je to ipak savršeni naziv za to.“
Nakon toga sam se opustio i sklonio ruku s Katjinog ruĉnog zgloba.
Privukla je ruku na grudi i masirala crvene tragove koje je moj stisak
ostavio, pa sam imao utisak da sam loš jer sam je povredio. Taj oltar od
kostiju bio je još samo jedan od onih starih ruskih narodnih lekova o
kojima bi uvek priĉala kad bih makar samo šmrknuo. Neka vraĉarska
lekarija koju je njena majka donela sa sobom iz Sibira. Oko daţdevnjaka i
ţablja dlaka ili već takva neka glupost, moţda s malo neĉega što doprinosi
osećaju zadovoljstva ili s peĉurkom nalik pejotlu.
Veruj Merilin, pomislio sam, da je zaista progutala malo te stvari i
eto nje, odjednom joj je sve u ţivotu kako treba, i, ćiribu-ćiriba, kakva
magija, ona odluĉuje da od toga napravi federalni sluĉaj. Bukvalno.
Pa ipak, to nije bilo nešto što bi se moglo prodati predsedniku
Sjedinjenih Drţava a da im se sve savezne agencije ne nakaĉe na vrat. Nije
ni ĉudo što se moja jadna Katja prepala nasmrt. Verovatno je imala viziju
kako tajna sluţba dolazi po nju s lisicama i nalogom za hapšenje.
MeĊutim, ĉinilo se da se povratila i laknulo mi je kad sam video da
joj se boja vraća u lice. Ĉak je nestalo i one bore meĊu obrvama, koja je
otkrivala brigu.
Obgrlila je Merilin oko struka i zagrlila je. „Ti si tako nesebiĉna
osoba, ponekad i suviše velikodušna za svoje vlastito dobro. Jedino što bi
trebalo to sad da skloniš, pre nego što neko u restoranu sve pogrešno shvati
i ode u neku redakciju. Već sutra bi naslovi u svim tabloidima vrištali o
tome kako se drogiraš heroinom.“
Merilin se nasmeja i ćušnu staklenu posudicu nazad meĊu dojke, a ja
sam, kao poslednja budala, zakljućio da je to poslednji put što ću videti ili
ĉuti za oltar od kostiju.
Kasnije smo nas troje stajali pod crvenom tendom restorana, ĉekajući
da momak doveze naš auto.
Gledao sam na raskrsicu Holivudskog bulevara i Vajn strita; neonska
svetla zujala su u mirnom vazduhu, a ploĉnici su brujali od ţivota.
Posmatrao sam kadilak kabriolet s ogromnim repovima kako krstaripored
nas, a s njegovog radija ĉula se pesma Locomotion u izvoĊenju Male Eve.
Kadilak beše pun devojaka s natapiranom kosom, pripijenim bluzama i
snovima u oĉima o tome kako će postati zvezde, pa se setih neĉega što je
Merilin jednom rekla o Holivudu kao mestu gde ti plaćaju hiljadu dolara za
poljubac i pedeset centi za dušu.
Tada sam se okrenuo da je pogledam, ali su se ona i Katja odmakle
od mene i razgovarale, glavu uz glavu, i ponovo sam se zaĉudio nad
njihovim neobiĉnim prijateljstvom. Nešto ih je, smatrao sam, povezivalo,
nešto izvan Merilinine usamljenosti i preterane lojalnosti moje ţene, ali
nisam mogao za ţivota razumeti šta je to bilo. Pretpostavljam da se mnogo
šta u ţivotu naprosto odupire objašnjenju.
„Ni za ĉim ne ţalim, Kat. Ni za ĉim“, ĉuo sam Merilin kako kaţe, a
svetlost uliĉne lampe uhvatila je odsjaj suza na njenom licu. „Znam da to
stalno govorim, ali tako mislim. Prosto, zar ne bi bilo lepo kad bismo Dţek
i ja mogli da budemo zajedno?“
Katjine oĉi su takoĊe bile vlaţne. „Nije suĊeno da tako bude, draga.
On je predsednik i njegov ţivot ne pripada njemu. Ali znaš da si ga uĉinila
srećnim.“
Merilin duboko uzdahnu i ujede se za usnu. „Jedino... Ovde je tako
pusto, zar ne?“
Promatrao sam je i moram da priznam da sam i sam bio malo tuţan,
zato što mi se dopadala u tom trenutku. Dopadala mi se srţ hrabrosti koju
sam zapazio, ali sam sumnjao u njenu otpornost.
Moja impala popela se na iviĉnjak, uz predenje. Deĉko s velikim
ušima i pegama izaĊe iz kola i otvori suvozaĉeva vrata, uz širok i
istovremeno stidljiv osmeh upućen Merilin. Ona mu se zauzvrat blistavo
osmehnula i pošla da sedne u kola, ali se onda ispravila i pogledala u nebo.
Pokazala je prema krovu od crvenog crepa, prema znaku s nazivom
restorana, ispisanom u neonu, i ka mesecu, punom i oblom, koji kao da je
sedeo na kruni nekog šešira.
„Pogledajte mesec“, rekla je. „Kako je veliki i okrugao i ţut. Liĉi na
onaj u filmovima. Skoro je preterano savršen, zar ne? Kao da treba da
umrete ovog ĉasa, jer nijedan mesec koji ćete ikada više videti neće moći
da se meri s ovim.“
 30

Posle naše posete Braun derbiju napisao sam dva zasebna izveštaja.
Jedan je bio banalni i u velikoj meri izmenjen opis te veĉeri, koji se
preteţno zasnivao na onome što je Merilin izrekla o predsedniku i
njegovom bratu, ali nije pomenuta ni reĉ o bilo kakvoj amajliji koja se
zove „oltar od kostiju“. Taj sam podneo mom šefu, direktoru
kontraobaveštajaca za losanĊelesku terensku kancelariju CIA, gde će
verovatno biti proĉitan i ispravno primljen. A zatim, moţda, u zavisnosti
od tekuće borbe za prevlast, prosleĊen u Lengli.
Drugi izveštaj bio je mnogo duţi i mnogo detaljniji. Osvrtao se ne
samo na to veĉe u Braun derbiju, već i na sve drugo što sam video, uradio i
naĉuo u poslednja tri meseca, ukljuĉujući i sve drţavne tajne za koje sam
saznao. Taj sam ubacio u obiĉnu smeĊu omotnicu. Sledećeg utorka ujutru,
u taĉno deset sati i deset minuta, našao sam se duboko meĊu policama
losanĊeleske javne biblioteke i gurnuo izveštaj izmeĊu dva prašnjava toma
- Istorije rimske legije i neke dugaĉke disertacije o radovima Kejto
instituta.31
Posle toga sam se bacio na ĉitanje reklama za polovne automobile u
Los AnĊeles tajmsu, ne oĉekujući uistinu mnogo, zato što je moj izveštaj
bio priliĉno tanak, da budem iskren, ovog puta više pun nagaĊanja i traĉeva
nego pravih obaveštajnih informacija. Ipak, nastavio sam da pratim oglase,
i tada, gle ĉuda, nedelju dana kasnije, pojavio se jedan koji je glasio: „Na
prodaju, ford sportsmen iz ’47, 1.300,00 dolara.“ Iza toga je dat i broj
telefona.
Bila je to šifrovana poruka od moje veze, posrednika iz KGB-a, koji
je prosleĊivao našim pretpostavljenima u Moskvi sve informacije koje bih
prikupio. Trebalo je da se naĊem s njim na vrhu Holivud boula, 4. avgusta
u jedan po podne.
***
Stigao sam tamo rano.
Holivud boul je ogromni amfiteatar na otvorenom i tog dana sunce je
31
Cato institut, odnosno univertzitet, pravno-nauĉna institucija libertarijske, neokonzervativne
politiĉke orijentacije. (Prim. prev.)
bilo toliko jako da sam morao da skinem sako i prebacim ga preko ramena.
No, znoj je ipak već natopio moju košulju kad sam se popeo uz poslednji
niz stepenika do najvišeg reda.
Seo sam na klupu, zadihan poput nasukanog kita, i razmišljao o tome
da treba ćešće da posećujem teretanu. Skinuo sam šešir, obrisao rukavom
znoj sa ĉela i divio se pogledu. S te visine video sam u daljini natpis
HOLIVUD, ta ĉuvena bela slova na brdu iznad grada, zov sirene za tako
mnogo devojaka koje su kopirale Merilin i ţelele da budu kao ona, ali
nikada neće biti.
Grmljavina motora doprla mi je do ušiju mnogo pre nego što sam
mogao da vidim sam auto. S tog mesta vidik i zvuk prostirali su se
kilometrima, zbog ĉega je, znao sam to, moja veza iz KGB-a i izabrala da
se tu naĊemo.
Posmatrao sam ĉoveka koji nije izgledao ništa veći od mrava kako
izlazi iz kola i zapoĉinje dugo i vrelo penjanje. Za dve godine, koliko sam
radio u La-la lendu32, sreo sam se s njim oĉi u oĉi samo dvaput. Nikad mi
nije rekao kako se zove, ali i da jeste, to ne bi bilo njegovo pravo ime, pa
prema tome ne bi ni imalo svrhe.
MeĊutim, do momenta kad se uspeo do predzadnjeg nivoa, shvatio
sam da, ko god da je to bio, nije bio moja veza. Ovaj momak bio je viši i
vitkiji. I drţao se drugaĉije, kao vojnik na mestu za odrţavanje parade.
Napola sam ustao, a onda ponovo seo. Bilo je prekasno za beţanje i
sasvim sigurno nisam imao gde da se sakrijem. Stranac je verovatno
ostavio svoj sako u kolima, zato što je bio u samo košulji. Nije nosio pojas
s pištoljem, niti futrolu preko ramena, ali je drţao u ruci veliku papirnu
kesu. Ako je u njoj bio pištolj, Majk O’Mali je mrtav ĉovek.
Tada je stranac poĉeo da zviţduće rusku pesmu Oĉi ĉarnije i s
takvim sam olakšanjem ispustio dah da sam osetio slabost. Pokušao sam da
odzviţdim par sledećih akorda, ali sam se muĉio da dovoljno skupim usta
jer nisam imao pljuvaĉke.
„Nema veze. Ni ja nikad nisam umeo da iznesem celu melodiju“,
reĉe stranac dok je sedao kraj mene na klupu. Njegov engleski bio je toliko
zgusnut ruskim suglasnicima i samoglasnicima da je zvuĉao napola
ugušeno. „Ionako je nekako smešno, zar ne misliš? Odrasli ljudi koji se
igraju špijuna.“
32
Jedan od ţargonskih naziva za Los AnĊeles. Inaĉe, la-la land oznaĉava mesto koje je poznato po
frivolnim dešavanjima. (Prim. prev.)
 „Ne gledaj u mene“, odgovorio sam. „Ne odreĊujem ja pravila.“
„To je istina.“ Usne mu se izviše u kratkotrajni osmeh. Bio je
izuzetno lep ĉovek, s oĉima boje indiga i jagodicama koje kao da su
isklesane noţem. Imao je mleĉni i rumeni ten koji se viĊa kod nekih Rusa,
koţu tako belu da su se kroz nju nazirale vene.
I, sigurno je bio dobro istreniran, pomislih, jer jedva da se zadihao
posle penjanja uz dve-tri stotine stepenica po vrelini avgustovskog
popodnevnog sunca.
Gurnuo je ruku u papirnu kesu i, uprkos tome što sam se ponašao
hladnokrvno, moguĉe da sam se malo ukoĉio, jer me je pogledao
podrugljivo, široko otvorenim oĉima. „Šta? Misliš da bih prešao devet i po
hiljada kilometara samo da te ubijem?“
Da, da, i svako misli za sebe daje drugi Bob Houp33, pomislio sam.
Izvadio je plavo-belu kariranu salvetu i raširio je na klupi izmeĊu
nas, pa na nju stavio dimljenu haringu i crni, raţani hleb. „Nećeš da se
onesvestiš ako se mašim za dţep? Uveravam te da u njemu nije pištolj.“
„Veoma smešno. Treba da razmisliš o izvoĊenju svoje predstave u
nekom cirkusu.“
Rus je izvadio iz dţepa srebrnu bocu. Odvio je veliki zatvaraĉ i
napunio ga, oĉigledno, votkom. Pruţio mi je poklopac, a flašu zadrţao.
„Na zdarovje!“, nazdravio je i potegao dug i zdrav gutljaj iz boce.
„Ţiveli!“ Pio sam sporije i drago mi je što jesam. Votka je bila
zaĉinjena biberom i drugim zaĉinima kojima nisam znao imena, ali su bili
ljuti kao sama vatra pakla.
Trepnuo sam da oteram suze i rekao: „Pošto sam popio u tvoje
zdravlje, šta misliš o tome da mi kaţeš, dovraga, ko si ti?“
„Zovem se Nikolaj Popov. Ja sam generalni prokurator KGB-a u
Moskvi.“
I meni proĊe kroz glavu samo sveti Hriste, zato što je taj tip bio nešto
poput velike KGB-ovske kriške sira, velike tortilje i velikog kahune34
zajedno umotanih u jedno. Najozbiljnije sam se pitao treba li da mu odam
poĉast i salutiram.

33
Bob Hope (1903-2003), ameriĉki komiĉar i glumac. (Prim. prev.)
34
Kahuna je havajska reĉ za sveštenika, vraĉa, ĉarobnjaka i uopšte struĉnjaka za bilo koju oblast.
(Prim. prev.)
 Pustio sam da proĊe jedan dug i spor trenutak dok sam odluĉivao
kako ovo da odigram, a onda se opredelio za drugu opciju - da napravim
neoĉekivanu upadicu. „Daleko si od kuće i, u sluĉaju da nisi primetio, u
toku je Hladni rat. Zar se ne bojiš da će te uhapsiti kao špijuna i streljati?“
„Uh. Tvoja zemlja neće biti toliko neuljudna. Imam papire koji
dokazuju da sam trgovac vinom iz Socijalistiĉke Republike Gruzije i ovde
sam radi obilaska divnih kalifornijskih vinograda. To je deo kulturne
razmene, napor da se smanji tenzija izmeĊu naše dve divne nacije.“
Otpio je još jedan gutljaj votke iz srebrne flaše i ja primetih da se na
njoj nalazi monogram u obliku ćiriliĉkog slova R Pretpostavljao sam da
ono oznaĉava prezime Popov, ali moţda i nisam bio u pravu. Moţda on
uopšte nije onaj za kojeg se izdavao. Ĉuo sam i ranije za ime Nikolaj
Popov, obiĉno izgovarano tonom koji je odavao strahopoštovanje i strah,
ali je ovaj momak izgledao premlado da bi bio na tako visokom i moćnom
poloţaju u hijerarhiji KGB-a.
Rus izvadi paklicu marlbora i zapali cigaretu. Povukao je gutljaj, pa
izbacio dim zajedno s dubokim izdahom. „Imate odliĉne cigarete u vašoj
zemlji. To nije kritika smera kojim je revolucija krenula kod kuće, s
osvrtom na proizvodnju duvana, vodi raĉuna. Samo primećujem.“
Otpio je još votke, pa promenio tok razgovora tako naglo kao da me
je ošinuo biĉem. „Proĉitao sam tvoje izveštaje, gospodine O’Mali.“
„Polaskan sam.“
„Treba da budeš. Ti nisi niko, sem mali i beznaĉajni zupćinik u
motoru koji pokreće revoluciju. Sada ţelim ponovo da ĉujem s tvojih usana
o veĉeri na kojoj si bio s gospoĊicom Monro u Blu derbiju. “
„Braun derbiju.“
„Kakogod.“ Mahnuo je cigaretom kroz vazduh. „Molim te, nastavi."
Prošle su tri sedmice od te noći, ali sam imao izvanredno pamćenje.
Kad sam završio s izlaganjem, upitao sam: „Da li ćete razotkriti aferu?“
„Koju aferu? Ili je bolje da pitam, s kojim od braće?“ Rus je malo
razmišljao, a onda slegnuo ramenima. „Imamo mi drugo gvoţĊe u toj
konkretnoj vatri.“
Ĉuo sam za jedno od tih gvoţĊa, o mladoj nemaĉkoj socijalistkinji u
Vašingtonu, koja je nedavno zapala predsedniku za oko. I ona je, kao i ja,
bila sovjetski agent. MeĊutim, za razliku od mog sluĉaja, FBI je ispao
pametan i deportovao je.
 „A gospoĊica Monro?“, upita Rus. „Da li joj u ţivotu još uvek
cvetaju ruţe?“
„Moglo bi se tako reći. To sam priliĉno opširno opisao u izveštaju.
Studio ju je otpustio prošlog meseca sa snimanja Nešto se moradati zato
što je stalno kasnila i grešila u tekstu, jer je bila stondirana do ušiju. Onda
su se usaglasili da je vrate, verovatno zato što je druga zvezda filma, Din
Martin, to traţio.“
Oĉi Rusa zasijaše. „Ah! Din Martin. On je jedan iz Grupe pacova,
zar ne? Dino i Semi i gospodin Plavooki.“35
Prikrio sam osmeh. Holivud. Niko nije bio imun na njegovu magiju.
„A gospoĊica Monro, ona duguje sreću magiĉnoj amajliji koju je
dobila od tvoje ţene? Kako se beše to zove?“
Imao sam osećaj da taj ĉovek odliĉno zna odgovor, ali sam rekao:
„Oltar od kostiju.“
Rus se zagleda u daljinu, a onda upita: „Šta ti misliš, gospodine
O’Mali?“ Pitanje je zvuĉalo previše nemarno izgovoreno da bih bio
spokojan. Momak na njegovom poloţaju ne bi prešao toliki put zbog
rutinskog izveštaja nekog niţeg operativca, pa još dvostrukog šljama kao
što sam ja. Tu se dogaĊalo nešto ĉudno, ali neka sam proklet ako sam znao
šta.
„To je glupost. Kao što sam naveo u izveštaju, moja supruga je rekla
da ga je kupila od neke stare beloruske emigrantkinje koja radi u
delikatesnoj radnji na uglu. Zagrebi ma koju od tih babuški i ispod
površine ćeš naći neku staru budalu koja umišlja da je veštica. Za nekoliko
dolara proreći će ti sudbinu i dati ti nešto da izleĉiš bradavice.“
Rus zamišljeno klimnu glavom. „Reci mi nešto više o tvojoj
novopeĉenoj ţeni. O Katji Orlovoj. Je li Ruskinja?“
„Njena majka je bila, ali ona je roĊena u Šangaju. Na dan kad su
Japanci okupirali grad. To je, u stvari, neka vrsta izuzetne priĉe. Ta je ţena
pešaĉila celim putem iz Sibira, nakon što je pobegla iz jednog od onih
gulaga, odnosno radnih logora...“
„Gulag ne postoji, nikad nije ni postojao. To je deo prljave
propagande koja se širi Zapadom radi diskreditovanja sovjetske imperije.“

35
Grupu Rat Pack nasledili su od Hamfri Bogarta i njegove druţine Frenk Sinatra, Din Martin,
Semi Dejvis Junior, Piter Loford i Dţo Bišop, a plave oći imao je Frenk Sinatra. (Prim. prev.)
 Ma da, vaţi, pomislih, ali sam pustio da to tako proĊe, jer ono što je
stvarno bilo interesantno bio je izraz koji je preleteo njegovim licem.
Rekao bih da sam mu upravo zadao najveći udarac u ţivotu.
„Dakle, tvoja Katja“, reĉe Popov nakon kratke tišine, „dala je
babuškinu magiĉnu amajliju gospoĊici Monro, i sada gospoĊica Monro
veruje da joj je amajlija izleĉila sve bolesti.“
„GospoĊica Monro pati od hroniĉne nesanice, zbog ĉega je bacila
nembutal kao da je izašao iz mode. Posle toga joj je studio dao amfetamine
da poništi dejstvo barbiturata, a povrh svega toga, ona je pijanica. Ako bi
joj neko rekao da će nošenjem mrtvog tvora oko vrata oterati sve bauke
koji joj se vrzmaju po garderoberima, to bi i uradila.“
„To znaĉi da ti ne veruješ da je dala amajliju vašem predsedniku?“
Na to sam se nasmejao, iako nisam bio siguran zbog ĉega, „Nije
imala prilike“, rekoh. „Ne od onog skandala s pevanjem roĊendanske
pesme.“ Rus ustade. „Dobro. Onda ćemo otići da je uzmemo od nje.“
Imao sam osećaj da me je talas vrućine odjednom oborio s nogu, kao
da nisam razabirao reĉi kako treba. Zurio sam odozdo u visokog Rusa,
trepćući da izbacim znoj iz oĉiju. Duboko sam udahnuo...
„Ne, ne muĉi se da pitaš zašto, gospodine O’Mali. Kako vi to kaţete
u vašoj CIA? Samo ono što mora da se zna, a ti ne moraš da znaš.“
„U redu, zaboravi na zašto. Pokušajmo sa kako. Hoćeš li da odeš
pravo kod nje i strgneš joj amajliju s vrata?“
„Ako bude potrebno.“ Ĉovekkoji je sebe zvao Nikolajem Popovom
nasmešio se, ali je hladnoća u njegovim oĉima bila izrezana direktno iz
snegom pokrivenih sibirskih stepa.
Povukao je manţetnu svoje svilene košulje da baci pogled na zlatni
roleks. Priliĉno prokleto skup detalj, pomislih, za jednog komunistu. „U
devet veĉeras pokupiću te na uglu... Kako se zove ono ĉuveno mesto gde
se okupljaju sve seksi starlete? Holivud i...“
„Vajn“, odgovorio sam, samo što je ta reĉ iz mene izašla kao ciĉanje.
„Da. Holivud i Vajn. Nemoj da kasniš.“
 31

Dakle, kako ćemo ovo da izvedemo? Postavio sam to pitanje kasnije

te veĉeri, kada smo skrenuli s Bulevara San Visentea, s njegovim
ogromnim koralnim stablima, i zašli u oblast Brentvuda poznatu kao
Helenina. Tu nipošto nije bilo pretencioznih vila, ali su ipak stajale priliĉno
novca.
„Ne radi se o nuklearnoj fizici“, reĉe Nikolaj Popov. „UĊemo,
uzmemo amajliju i izaĊemo.“
Okrugle uliĉne svetiljke u starinskom stilu prosipale su isprekidane
bazene svetlosti na drveće eukaliptusa, ali kuće behu skrivene iza visokih
zidova, a ulice i ploĉnici behu pusti. Niko nije napolju šetao psa ili iznosio
smeće do kontejnera.
Oĉekivao sam da će Popov proći pored Merilinine slepe uliĉice i
parkirati auto negde niţe u nekoj od drugih ulica. Umesto toga, skrenuli
smo niz Put Peti Helen i uputili se pravo ka broju 12305, s njegovim u belo
okreĉenim zidovima prekrivenim bujnim puzavicama. Iznenadio me je
prizor velike zelene prednje kapije, koja je zjapila otvorena kao da nas je
oĉekivala.
Popov je zalupio vrata kad je izašao iz kola i ja umalo nisam iskoĉio
iz svoje koţe. Pas je zalajao negde iza nas, ali se ne upališe nikakva svetla.
Noćni vazduh ĉinio se mirisnim i umirujućim, uz sasvim blagi povetarac
koji je komešao krošnje visokih eukaliptusa.
„Evo“, reĉe Popov kad je iz dţepa izvukao guţvu neĉega za šta se
ispostavilo da su dva para gumenih hirurških rukavica. „Navuci ih.“
To je smešno, pomislio sam, dok sam zavlaĉio oznojene šake u
rukavice. Ne smešno smešno, nego ironiĉno smešno. Dakle, bio sam
izdajica, dvostruki agent. Krao sam godinama tajne svoje drţave za Ruse,
pa ipak sam se te veĉeri prvi put osetio kao lopov.
Ulazna vrata bila su zakljuĉana, ali ih je Popov otvorio provalniĉkim
kalauzima.
Ukljuĉio je lampicu na hemijskoj olovci ĉim smo zakoraĉili u
dnevnu sobu zastrtu debelim belim tepihom, sa zidovima obloţenim
reljefnim alabasterom i tavanicom od crnih gredica. Bilo je malo
nameštaja, samo drvena klupa duţ jednog zida, crveni krevet uz drugi,
obiĉan stoĉić za kafu, okruţen s ĉetiri hoklice u meksiĉkom stilu. Ali u
uglovima su se nalazile police s ploĉama, hrpe ĉasopisa i gomile knjiga.
„Ovo ne liĉi na kuću filmske zvezde“, reĉe Popov.
„Kupila je mnogo nameštaja u Meksiku“, uzvratio sam, osećajući
iznenadnu ţelju, iz nekog ĉudnog razloga, da je branim, kao da sam je na
neki naĉin posedovao. Posedovao njene grehe i njene fobije. „Te stvari iz
zemlje nekog drugog vremena ovde stvaraju poseban utisak.“
Kroz prozor, koji se otvarao upolje, video sam meseĉevu svetlost
kako svetluca na vodi bazena u kojem je retko kad plivala. Plišani tigar
leţao je, kao napušten, pored jedne od pletenih stolica. To nije bila ona
vrsta predmeta koja je zanimala Merilin i pitao sam se otkud on tu.
„Najverovatnije je amajlija kod nje u spavaćoj sobi“, reĉe Popov.
„Prvo ćemo da odemo tamo.“
Vrata spavaće sobe behu zabravljena, ali je Popov još jednom
upotrebio kalauze.
Unutra je vladao mrkli mrak, a vazduh beše prezasićen slatkim
mirisom njenog parfema Šanel 5. Ĉuo sam grebanje igle koja je kruţila po
spoljnom obodu gramofonske ploĉe i njeno duboko disanje, verovatno jer
se nadrogirala.
Zrak Rusove baterijske lampe poigravao je po sobi, izdvajajući par
crnih špicastih cipela na podu, gomilu prljave odeće i još nekoliko hrpa
ploĉa, te mesingani zidni svećnjak.
A onda, kao da je Rus prolongirao trenutak, uţivajući u njemu,
svetlost baterijske lampe pronaĊe Merilin na krevetu.
Njen beli telefon leţao je pored nje, s napola vraćenom slušalicom.
Svetlost se najpre zaustavila na njemu, a potom prešla preko njenog tela.
Leţala je na boku, ispruţenih ruku i nogu. Pomalo je balavila i osetih
nelagodu zbog nje. Bila je naga, ako se izuzme grudnjak.
Nije nosila amajliju.
Svetlosni zrak poskoĉi preko nje na noćni stoĉić jedva veći od
plitkog tanjira, koji beše zatrpan s više stvari nego što sam mogao da
vidim. Mnogo boĉica s pilulama. Tabak papira. Pisma? Kutija s
maramicama.
Popov poĊe prema stoĉiću, saplete se o gomilu knjiga i glasno
opsova na ruskom. Merilin se nije ni promeškoljila.
 Ukljuĉio je lampu i, premda ona ne beše velika, svetlost preplavi
sobu, razvejavši potpuni mrak koji ju je ispunjavao.
„Tako,. sad je već bolje“, reĉe. „Nema smisla da pipamo naokolo
poput slepaca u javnoj kući.“ Osvrnuo se po prostoriji, a usne mu se izviše
s gaĊenjem. „Kakav svinjac.“
„Ponekad ima jake napade depresije“, uzvratih, i dalje šapućući, i
opet se osetih glupo zbog potrebe da je pravdam.
Prišao sam gramofonu i iskljuĉio ga - grebanje je iritiralo moje
ionako naĉete nerve. Frenk Sinatra, primetio sam na nalepnici dok se ploĉa
vrtela sve sporije, zaustavljajući se.
Popov je preturao po stvarima na stolu; podigao je flašicu nembutala
i protresao je. Skoro da je puna, pomislih, mada sam uoĉio ostatke
nekoliko ispraţnjenih kapsula u blizini. Ĉesto je otvarala pilule i gutala
barbiturat u prahu bez iĉega, da ubrza njegovo dejstvo.
Popov je sada okretao stranice onoga što je liĉilo na dnevnik u crnom
koţnom povezu i uhvatio sam prizor njenog deĉje zaobljenog rakopisa.
Ćušnuo je dnevnik pod mišku. Podigao je neki zemljani ćup, okrenuo
ga naopako i prodrmao, ali nikakva amajlija nije ispala iz njega. Pomislio
sam kako bi verovatno trebalo da mu se pridruţim u potrazi, ali su mi ruke
i noge bile ukoĉene i nisam mogao da se pomaknem. Dobovanje u ušima
zvuĉalo je glasnije od pacifiĉkih talasa.
„Majk? Šta ti radiš ovde?“
Okrenuo sam se toliko brzo da mi je sva krv jurnula naniţe iz glave.
Merilin je napola sedela u gomili belih svilenih ĉaršava i treptala
prema svetlu. Njena platinasta kosa bila je u neredu, a bleda koţa fino se
sijala od znoja.
Ona je bila tvar od koje se prave snovi.
Otvorio sam usta, ali nisam ispustio ni glas. Nisam mogao da
smislim nijedno prihvatljivo objašnjenje šta Rus i ja radimo u njenoj
spavaćoj sobi u deset sati uveĉe.
To nije bilo vaţno. Bila je u toj meri sluĊena od nembutala da je
imala sreće što se uopšte seća roĊenog imena. Malo se ispravila u sedećem
stavu, ali se pokretala kao da je pod vodom.
„Reci Kat da sam sada dobro“, reĉe ona, a glas joj je bio neobiĉno
visok. „Kad sam je ranije pozvala, pretpostavljam da sam zvuĉala kao da
bih mogla da uradim nešto ludo, pa te je zato poslala ovamo. Ali sad mi je
dobro. Bobi je došao da me poseti danas po podne i upali smo u veliku
svaĊu. Rekla sam mu da se osećam iskorišćeno i prevareno, a onda sam ga
izbacila napolje. Bio je to dobar osećaj, reći mu da ide, Majk. Tako dobar.
Jedino što me je posle njegovog odlaska spopao osećaj da nikada neću
zaspati, pa sam uzela nekoliko pilula. Ipak, sad sam dobro. Dobro sam.“
Meni nije tako delovala, ali ni ja se u tom momentu nisam osećao
sjajno. Ĉinilo se da još ne uspevam da koordiniram glavu i jezik.
Kako je stajao pored mene, Popov reĉe: „Pitaj je gde je.“
Najuvrnutije od svega bilo je to što Merilin nije pogledala u Rusa,
niti na bilo koji drugi naĉin reagovala na njega. Gotovo kao da ga nije
videla ili kao da nije ţelela da ga vidi, ili je moţda mislila da je neki
fragment preostao iz košmara koji će se sam od sebe rešiti ako ga bude
ignorisala.
Progutao sam pljuvaĉku, pa ovlaţio usne. „Merilin, da li se sećaš one
noći u Braun derbiju?“
Detinjast, pa ipak neobiĉno umilan osmeh ozari njeno lice. „Mesec je
bio takooo veliki.“
„Jeste. Pokazala si mi magiĉnu amajliju. Sećaš se? Nazvala si je
oltarom od kostiju.“
Namrštila se pa sklonila kosu s oĉiju, prošavši prstima kroz nju, kao
da će joj to pomoći da bolje razmisli. „Rekla sam Bobiju da nikad neću
obrukati njegovog brata, da sam samo htela da mu pomognem. Da
pomognem predsedniku. Tako da sam amajliju dala Bobiju, da je preda
Dţeku.“
„Dala si amajliju Bobiju?“
Polako je klimnula. „Uradila sam to danas, ali nemoj da brineš. Bobi
zna da nije za njega, da se radi o poklonu od mene za Dţeka. O
oproštajnom poklonu. Kazala sam Bobiju, rekla sam mu: To nije za tebe,
to je za glavnokomandujućeg. Zato što će on promeniti svet.“
A potom, već u sledećem trenutku, sve se zaista promenilo. Ĉitav
moj ţivot i Katjin ţivot, ĉak i ţivot Popova, pretpostavljam - sve se
promenilo. Rus se pokrenuo tako brzo da je izgledalo kao da moj mozak
kasni pet sekundi u shvatanju onoga što vidim. U jednom momentu stajao
je pored mene, s dnevnikom u jednoj ruci, drugu drţeći opušteno niz bok.
U narednom, dnevnik se našao na podu, on je već bio na krevetu, daveći
Merilin, a ona je ispuštala taj oštar, dahćući zvuk.
 U nekom ĉasu mora biti da je dograbila telefon, jer ga je drţala u ruci
i mlatarala njime kroz vazduh.
Mislim da sam moţda viknuo „Šta to radiš?“ ili nešto sliĉno, iako
sam mislio da je Rus stvarno izgubio kontrolu i da je nameravao da je
siluje. „Zašto stojiš tu kao mrtav konj?“, obratio mi se. „Drţi je dole.“
Ne znam zašto sam poslušao, ali jesam. Leţala je na stomaku, više se
ne opirući. Ali još je disala. Mogao sam da ĉujem, da ĉujem to dahtavo i
hrapavo disanje glasnije od tutnjave krvi u mojim ušima.
Tad sam video, s rastućim uţasom, kako Rus polako zavlaĉi ruku u
dţep i izvlaĉi mali klistir.
Nije nam oduzelo mnogo vremena, verovatno ne više od pet minuta,
ali to je bila ruţna stvar za posmatranje. Drţao sam je pritisnutu naĊole dok
je Popov gurao crevo klistira u nju, a onda je napunio hloral-hidntom.
Barem mi je rekao da je to ta supstanca, dok sam je obamrlim
rukama pritiskao na krevet. Kako su sekunde prolazile, za tim je bilo sve
manje potrebe, ali sam je ipak pritiskao.
Kad je Popov završio, uzeo je njen nembutal s noćnog ormarića,
izruĉio pilule u dţep i vratio praznu boĉicu gde je i bila. Podigao je
Ċnevnik s poda i opet ga stavio pod pazuh.
Pogledom je polako preĉešljao sobu, zatim se zaustavio na meni i
osmehnuo se: „Ovde smo završili."
Shvatio sam da i dalje pritiskam Merilina ramena i naglo podigao
ruke, kao da sam se iznenada opekao. Teturavo sam se odmakao od
postelje i krenuo za Popovom, koji je već bio na pola puta da izaĊe iz sobe.
MeĊutim, on zastade kod vrata, zatim se okrete i vrati do kreveta.
Otkopĉao je Merilinin grudnjak i okrenuo je na leĊa. Skinuo je taj jadni
štit, svega nekoliko traka od pamuka i elastina, i bacio ga na pod. Piljio je
dole u nju par trenutaka, a potom je vratio u poĉetni poloţaj, s licem nadole
i telefonom koji je bio podvuĉen ispod nje.
Vratio se do mesta gde sam ga ĉekao kod ulaza u spavaću sobu,
krećući se tako prokleto nonšalantno, kao da nije upravo ubio Merilin
Monro, pa nisam mogao da se suzdrţim i da ga ne upitam:
„Zašto si to uradio?“
Popov je slegnuo ramenima. „Hteo sam da joj vidim sise.“
Popov je bio ćutljiv u kolima, ali ne uplašeno tih, već jezivo
usredsreĊen. Osećao sam se kao da sam upravo progutao pola tuceta
amfetamina. Bio sam nervozan i noge su mi se trzale.
Stalno mi je pred oĉima bila Merilin onakva kakvu smo je ostavili,
ispruţena naga na belim satenskim ĉaršavima, s rukom koja steţe telefon,
kao da je još postojala nada za nju da napravi jedan poslednji, oĉajniĉki
poziv u pomoć. Ta jadna, patetiĉna ruka, s napuklim noktima i okrnjenim
lakom.
Ona bi mrzela pomisao na takvo umiranje, umiranje pri kojem nije u
svom najboljem izdanju. A ja sam onda pomislio da bi trebalo da se
osećam još gore zbog onoga što smo joj uĉinili, ali sam sad već bio iznad
toga. Sve o ĉemu sam brinuo bilo je da se s tim nekako izvuĉem.
Ukljuĉio sam radio, napola oĉekujući u jednom sumanutom
momentu da će njena smrt već biti u svim vestima, ali zaĉuo se samo glas
Šeli Fabares koja je pevala pesmu Johny Angel.
Iskljuĉio sam prijemnik, okrenuvši dugme tako jako da mi je ostalo u
ruci.
Mogao sam da osetim pogled Popova na sebi, ali on ne reĉe ništa, pa
ne rekoh ni ja. Imao sam u glavi samo pitanja, a on na njih svakako ne bi
odgovorio.
Ipak, nisam uspeo da se obuzdam. „Šta smo to, doĊavola, upravo
uradili? Zašto smo maloĉas ubili Merilin Monro?“
„Jednostavno je bila suviše popularna i nije nameravala da ćuti. Sva
ta njena priĉa o oltaru od kostiju, o tome kako ga je dala Kenediju -
izrodila bi pitanja, što ne bi bilo dobro. Nimalo. Oltar pripada Rusiji. A ako
vaš predsednik bude pio s njega...“ Na moje iznenaĊenje, stvarno je
zadrhtao. „To bi bilo vrlo loše za obe naše zemlje.“
Napravio je kratku pauzu pa slegnuo ramenima. „Osim toga, videla
nam je lica.“
Kad smo se vratili na Bulevar Santa Monika, Popov je otpuhnuo na
karakteristiĉno ruski naĉin, i rekao: „Sada nije vaţno. Šta je uĉinjeno,
uĉinjeno je. Moramo da odemo i obavimo razgovor s Katjom Orlovom.“
***
Katja i ja iznajmili smo mali viktorijanski bungalov na Banker Hilu
blizu Ejndţels Flajta, nagnute ţiĉare koja se davne 1901. godine, kad se
otvorila, reklamirala sloganom: „Najkraća ţeleznica na svetu koja se
plaća.“
 Popov nas je odvezao taĉno tamo, ne traţeći nikakva uputstva od
mene, što me je navelo da se zapitam šta to on još ima u dţepovima svog
uzanog ruskog sakoa. Pištolj, verovatno. Noţ? Još jedan klistir pun hloral-
hidrata? Bio je kao prokleti izviĊaĉ - uvek spreman na sve.
Nismo imali garaţu, a parking je bio tesan u tom kraju, ćak i u ono
vreme, tako da je Popov parkirao kola uz poţarni hidrant. Prozori su bili
mraĉni, ali s druge strane, ponoć je već bila prošla i raĉunao sam da su
Katja i Ana Larina verovatno već uveliko u krevetu. Jedino što nisam
zapazio njena kola nigde na ulici, tako da moţda naposletku uopšte nije ni
bila kod kuće.
Izašli smo iz kola i krenuli stepenicama do ulaznih vrata, Stepenika
je bilo dosta. Dvadeset devet, da budem precizan, i bili su previše uski da
bismo nas dvojica mogli da se penjemo jedan uz drugog. Tako je Popov
išao prvi, a ja sam sledio. Katja je postavila nekoliko saksija s
geranijumima i pomišljao sam da ga jednom udarim po glavi, ali nisam, i
naposletku smo se našli na odmorištu, gde je saĉekao da pronaĊem kljuĉ i
otvorim vrata.
„Nećeš je povrediti?“, upitao sam. Onda sam se trgnuo pri pomisli
koliko je to patetiĉno zvuĉalo ĉak i meni samom. I koliko je bilo
beskorisno. Upravo je ubio Merilin Monro, za boga miloga, zbog te stvari s
oltarom od kostiju. A ona ga je na prvom mestu i dobila od Katje.
I tako, pogledao sam ga pravo u oĉi i pustio ga da me slaţe.
„Naravno da je nećemo povrediti", odgovorio je. „Ona je tvoja ţena.“
„Dušo, stigao sam“, javio sam se, baš kao što su tih dana radili na
televiziji, i veruj mi da je to ĉak i onda zvuĉalo otrcano, ali sam takoĊe
shvatio da Popov to neće primetiti.
Ipak, nisam morao da se gnjavim s tim. Osećalo se da je kuća prazna.
Stajali smo nasred male dnevne sobe koja je odisala Katjinim stilom,
ukrašena ĉudnim, kapricioznim predmetima koje je nabavljala na buvljim
pijacama u Kineskoj ĉetvrti.
„Gde vam je spavaća soba?“, upita Popov.
Pokazao sam niz hodnik. „Naša je ona desno.“
Kad je otišao tim putem, krenuo sam pravo ka trpezarijskom stolu,
gde je ona obiĉno ostavljala poruku za mene, uspravljenu uza zdelu sa
šećerom, ako je morala neoĉekivano da izaĊe. No, poruke nije bilo.
 Vratio sam se u dnevni boravak i ĉekao. Popov mi se pridruţio
nekoliko minuta kasnije. „Otišla je“, reĉe. „S detetom. Ormari su prazni,
nema njihovih stvari.“
Pošao sam hodnikom ka našoj spavaćoj sobi, ali me je Popov šĉepao
za rame i pritisnuo uza zid. Osećao sam njegov stisak sve do kostiju i na
trenutak sam prepoznao svoju smrt u njegovim oĉima.
„Šta si joj ispriĉao?“, upita me.
„Koliko ona zna, ja sam izviĊaĉ filmskih lokacija za studio. Nema
blagu predstavu šta sam još pored toga.“
„Zašto je onda pobegla?"
„Ne znam“, odgovorio sam. I stvarno nisam znao. Tada.
Te noći normalno da nisam mogao da znam, ali Katja Orlova će mi
se vratiti, jer nije mogla da bude daleko od mene, ili je bar tako rekla, a ja
sam joj verovao. Kao što sam već napomenuo, njena ljubav bila je uvek
bezuslovna.
Došla je samo tri puta tokom te godine izmeĊu Merilinog ubistva i
drugog, velikog ubistva, pojavljujući se u našoj spavaćoj sobi bez
upozorenja ili najave, i uvek bi nestala u zoru. Nije htela da mi kaţe od
koga se krije, niti zbog ĉega, niti gde ona i njena mala ţive. S druge strane,
ja sam toliko zabrazdio u sopstvene laţi da nisam mogao na silu da je
teram da kaţe istinu. Vraćala se triput, i to sam uvek pazio da izostavim iz
izveštaja. Mislio sam da Nikolaja Popova ne moţe da pogodi ono što ne
zna.
Poslednji put kad je došla, bila je hladna novembarska noć ’63.
godine, a do tog vremena Popov mi je već ispriĉao da KGB namerava da
izvrši atentat na predsednika i da sam ja taj srećni kopilan kog je izabrao da
obavi posao. „Tvoj Dţek Kenedi mora da umre“, saopštio mi je, „zato što
je pio s oltara od kostiju, što ga ĉini opasnim po svet.“
Tada nisam znao šta to zapravo znaĉi - šta se nalazilo u onoj
prokletoj amajliji i zašto je piti iz nje znaĉilo da Kenedi mora da umre - ali
to je bio trenutak kad sam shvatio da će mi biti potrebna Katja da snimi
ubistvo za moje potrebe, ako ţelim da svoju jadnu malenkost saĉuvam u
ţivotu. I tako, kad me je nekoliko veĉeri kasnije posetila, iskoristio sam
priliku. Sve sarn joj otkrio, ĉitavu trulu, dvostruku priĉu i, kad sam završio,
ona mi je iznela svoju.
Rekla mi je šta se nalazi u amajliji.
 ***
„Volela sam Merilin kao sestru koju nikada nisam imala“, kazala je
Katja te noći. „Poklonila sam joj magiĉnu amajliju da je spasem, jer sam
verovala da joj je to jedina nada. Trebalo je da znam da, uprkos svim
njenim obećanjima, ona neće biti u stanju da se obuzda i ne progovori o
tome.“
Malo se zagrcnula, a onda nastavila: „Te veĉeri u Braun derbiju, kad
sam shvatila... Trebalo je tada da pobegnem, ali nisam mogla da podnesem
da te ostavim. Tako sam posmatrala i ĉekala, i prošla je jedna sedmica,
otprilike, kad sam poĉela da mislim da sam sigurna. Ali onda me je neki
ĉovek s crvenom kapom pratio do kuće na mom povratku iz studija, a
kasnije, dok sam pravila veĉeru za Anu Larinu, kroz prozor kuhinje
primetila sam da ista kola prolaze pored kuće tri puta. Osim toga, neki
ĉovek je sedeo na autobuskom stajalištu i ĉitao novine, i dva autobusa su
naišla, a on nije ušao ni u jedan.“ Drhtala je u mom naruĉju, s licem
zarivenim u moje rame. „Onda nisam znala za koga ti ljudi rade, već samo
to da moram da uzmem Anu Larinu i pobegnem. MeĊutim, ti si mi sad
rekao njegovo ime. Nikolaj Popov.“ Izbacila je to ime kao psovku.
Smirivao sam je kao dete i mazio po kosi, ali sam mislio da su
tehnike uhoĊenja i nadzora koje su njegovi ljudi primenjivali daleko od
poţeljnih. S druge strane, sigurno je to uredio u letu, odmah posle našeg
malog razgovora u Holivud boulu.
„Postoji još jedna stvar koju treba da znaš“, govorila je Katja, „Pre
mnogo godina, kad je moja majka radila u zatvorskoj ambulanti, zaljubila
se u nekog ĉoveka i on je njenu ljubav zloupotrebio da je prevari da ga
odvede do oltara od kostiju. Dala mu je da pije s njega, pa je pomislio da
zna sve njegove tajne. Verovao je da će uspeti ponovo da ga pronaĊe, ali je
pogrešio, i od tada je u neprestanoj potrazi za oltarom. Gladan je njegove
moći.“ Ispravila se i pogledala me s izrazom koji nisam mogao
darastumaĉim. Glas joj je, meĊutim, bio setan i ozbiljan. „Ĉovek koji me
sada lovi, ĉovek koji će te naterati da ubiješ predsednika - isti je onaj ĉovek
koji je zaveo i izdao moju majku. Nikolaj Popov je moj otac, Majk, ĉovek
koji mi je podario ţivot, a ipak znam da će me bez oklevanja ubiti ĉim
doĊe u posed oltara od kostiju.“
Moram da priznam da me je to više iznenadilo nego što je trebalo.
Ali dok sam ja još pokušavao da prevarim to iznenaĊenje, ona me je gaĊala
drugim, i evo jedne smešne stvari, ili je to moţda bila tragedija... Rekla mi
je da predsednik Kenedi nikad nije pio s oltara od kostiju, zato što je ona
povratila amajliju. Ispriĉala mi je da je ujutru, posle veĉere u restoranu,
donela drugu amajliju u Merilininu kuću, jednu koja je izgledala identiĉno
kao prva, osim što je sadrţavala vodu sa ĉesme umesto s oltara od kostiju i,
dok se Merilin kupala, ona ih je zamenila.
Prema tome, ono što je Merilin dala Bobiju na dan kad smo je ubili,
nije bio pravi oltar od kostiju, i ne, nikad nisam rekao Popovu tu neprijatnu
istinu. Nisam mogao da smislim nijedan naĉin da to izvedem a da ne izdam
Katju.
Tokom dve naredne nedelje, dok je Popov razraĊivao detalje velikog
ubistva, Katja i ja smo smislili najbolji naĉin da se oboje izvuĉemo. I sve je
teklo po planu.
Do kraja.
Snimila je atentat iz prirodnog zaklona, sa zumirajućim soĉivima,
tako da nije samo uhvatila ubistvo, već i sva naša lica u nekim okvirima.
Posle toga, napravili smo kopije, snimke s njihovim licima na njima, i ja
sam im ih uruĉio, pa su znali šta posedujem. Rekao sam im da će, dokle
god Katja i ja ostanemo ţivi i zdravi i ĉitavi, film ostati skriven.
Zatim smo kod kuće bili slobodni, ali ja i dalje nisam mogao da
prestanem da mislim na oltar od kostiju. Morao sam da ga imam. Trebao
mi je. Kakogod, ona nije htela da mi ga da, prokleta bila doveka. Dala ga je
Merilin, a meni nije htela.
Posle nekog vremena poĉela je da podozreva da ga ţelim dovoljno
oĉajniĉki da bih za njega mogao i da je ubijem i, bog nek mi je u pomoći,
imala je pravo.
I tako je pobegla. Odnela je sa sobom i oltar od kostiju, da ga zaštiti
od mene.
Ali sve ovo bilo je godinu dana u dalekoj budućnosti. U to vreme
više sam brinuo o tome kako da ubedim Popova da me ne ubije na licu
mesta.
„ Ako me laţeš“, reĉe Popov, „izvadiću ti oĉne jabuĉice i nateraću te
da ih pojedeš. Sada misli. Postoji li neki prijatelj ili prijateljica kod koje bi
mogla da ode? Neki roĊak?“
„Ne znam.“ To beše istina. Njena jedina prava prijateljica bila je
Merilin.
 „Mogao bih da te uništim.“ Znao sam da bi Popov to i uradio,
takoĊe, a da ga ne oblije ni znoj niti da na trenutak zaţali.
„Ne znam ništa! DoĊavola, ĉak ne razumem ni šta se sad dešava!“
Polako sam krenuo niz hodnik, nazad u dnevnu sobu. Popov mi je
bio za petama. Iznenada mu se pogled izoštrio i usredsredio, i ja se
okrenuh, napola oĉekujući da vidim Katju kako stoji tamo, u tom pravcu.
No, ne beše nikog. Tad sam uvideo da gleda u uramljenu fotografiju
na polici iznad kamina, veću kopiju one koju je Katja uvek nosila u svojoj
tašni - sliku na kojoj su ona i Ana Larina stajale ispred kapije studija.
Prišao joj je i podigao je, dugo zureći u nju.
Onda je rekao nešto što mi je u tom momentu uĉinilo kao izuzetno
ĉudno.
Kazao je: „Mislio sam da je nastradala u pećini.“
 32

Rekao je: „Mislio sam da je nastradala u pećini.“

To su bile poslednje reĉi koje je tata izgovorio, Raj. Do tada je već
veoma teško disao, a ja nisam ţeleo više da slušam, iako sam znao da
moram da saznam sve. Morao sam da otkrijem kakva se vrsta Ċavola ili
iskušenja nalazila u toj amajliji, koje ga je, zapravo, navelo da razmišlja o
ubistvu vlastite ţene samo da bi ga se domogao. I kakav bi to ĉovek
dobrovoljno krenuo stazom koja će ga odvesti iz spavaće sobe u Brentvudu
do travnatog uzvišenja u Dalasu, s puškom u rukama? Kaka vje to
monstrum bio naš otac? Ali on više nije izustio ni reĉ, već je skliznuo u
komu i kroz pola sata više ga nije bilo. Obavio sam za njega poslednji
obred, neka mi bog oprosti ako sam ga time naljutio.
Dok ti budeš ovo ĉitao, nadam se da ću sedeti preko puta tebe za
trpezarijskim stolom, pijuckajući irski viski i ĉekajući da završiš s pismom,
pa da popriĉamo o tome i odluĉimo šta da preduzmemo. Ali ako budeš
sam, onda znaj da si bio najbolji mlaĊi brat koga će iko ikad imati, i da sam
te voleo.
Zoi obrisa suze s obraza i zatvori oĉi. Osetiia je pokret u srojoj
blizini: Raj joj je prebacio toplo ćebe oko ramena.
„Toliko ti je zima da ti zubi cvokoću“, reĉe on.
Spustila je pogled i videla da stranice ispisane priĉom Majka
O’Malija drţi tako ĉvrsto u pesnici da ih je guţvala. Izgladila ih je na krilu.
„Ubili su Kenedija bez razloga, Raj. Moja baka je vratila amajliju - znamo
da je taj deo istinit, jer je to rekla i na samrti. Dakle, ubili su ga bez
razloga. A šta su tek uradili jadnoj Merilin. Reĉ je o naĉinu na koji su joj
oduzeli iivot, uţasno je koliko su je samo obešĉastili. Sad su još i tebi ubili
brata.“
Kad Raj nije ništa rekao, podigla je pogled i videla da se ushodao po
sobi, okrenuvši joj leĊa. Stao je ispred toaletnog stoĉića i naslonio se
pesnicama na njega, pa se zagledao u kitnjasto zlatno ogledalo. Medutim,
nije mislila da gleda u svoj odraz.
„Znam da ovo što ću reći moţe zazvuĉati gotovo odvratno“, reĉe on,
„ali mislim da moramo na to da gledamo sa stanovišta Nikolaja Popova.
Ako nije znao da je amajlija ponovo u posedu tvoje bake, onda to za njega
nije bilo bez razloga.“
„Da. Shvatam šta ţeliš da kaţeš“, kaza Zoi.
Raj se ispravi i okrenu se. „Dakle, šta je, dovraga, bilo u toj stvari
kad je KGB rešio da eliminiše predsednika Sjedinjenih Drţava samo zato
što je postojala sumnja da je iz nje pio?“
Zoi nije mogla da prestane da drhti. „Ne znam, ali mislim da je bolje
da pokušamo brzo da otkrijemo, pre nego što nastradamo zbog neznanja. I
gde je sad amajlija? Katja ju je uzela natrag, pa je logiĉno pomisliti da je u
kovĉeţiću zajedno s ikonom i filmom.“
Raj uzdahnu dok je prolazio prstima kroz kosu. „Moţda su je
katastrofalne posledice poklanjanja amajlije Merilin toliko prestrašile da ju
je bacila."
Zoi odmahnu glavom. „Nikad to ne bi uradila. Mogla je da je da
nekome iz ljubavi, ali je ne bi tek tako bacila. To je oltar od kostiju, a ona
je ĉuvarka.“ Raj priĊe i sede pored nje na sofu. Nije je gurao, ali je ipak
osećala bes u njemu, jedva zauzdanu nasilnost. Da li je i njegov otac bio
takav? Da li je to ono što je njenu baku privuklo Majku O’Maliju?
„Misliš da su stvarno bili venĉani?“, upitala je. „Tvoj otac i moja
baka?“ Raj je poćutao, pa rekao: „Da, bili su. Posle Galvestona, kad sam
saznao da moram da naĊem Katju Orlovu da bih dobio odgovore i video
film, potraţio sam je na jedinom mestu za koje sam bio siguran da je nekad
tamo ţivela - u Los AnĊelesu. Našao sam njihov venĉani list u ruskoj
Crkvi Svete Device Marije u Holivudu. Majkl O’Mali venĉao se tu s
Katjom Orlovom 23. juna 1962. Krštenica Ane Larine i njen venĉani list
takoĊe su bili tamo. Eto kako sam uspeo tako lako da naĊem tvoju majku
kad mi je ponestalo drugih tragova. Nadao sam se da će me Ana Larina
nekako odvesti do Katje.“ „I tvoj plan je upalio“, zakljuĉila je Zoi. „Na
neki šašav naĉin. Ipak, deluje uvrnuto misliti na njih dvoje kao na braĉni
par. Na Katju i tvog oca, hoću da kaţem. Nije baš da nas to ĉini roĊacima,
ali je opet uvrnuto. Dva tuĊinca s vezom za koju nijedno nije znalo, i evo
nas sad ovde.“
„Kako se dosaĊujemo.“
„Upravo to“, reĉe Zoi i njih dvoje razmeniše neku vrstu sumornog
osmeha, kakav su, kako je zamišljala, delili vojnici u rovu tokom zatišja u
borbi. „I da sve bude još gore, poĉinjem da se mirim s idejom da je to
ĉudovište od Nikolaja Popova moj pradeda.“ Gorko se nasmejala. „S druge
strane, nikad nisam ni imala normalnu porodicu."
Raj je ćutao, ali je pruţio ruku, uzeo njenu šaku, neţno je stisnuo i
zatim pustio.
Tišina je zavladala izmeĊu njih, ćutanje koje je bilo skoro bolno
prisno, pa ipak, i dalje ispunjena opreĉnim osećanjima, Zoi nije znala kako
to da protumaĉi. Moţda je to bilo zbog te tek spoznate prošlosti koju su
sada delili, prošlosti pune tako mraĉnih i ruţnih tajni, ali se ĉinilo da je taj
ĉovek razume i poznaje bolje nego što ju je razumeo i poznavao iko pre
njega. Pitala se da li i on oseća isto.
„O ĉemu razmišljaš?“, upitala ga je.
Nagnuo se unazad i prepleo šake na potiljku. „To je poput slagalice
napravljene od svih ovih delova. Stalno mislim da bismo mogli da vidimo
celu sliku, ako bismo uspeli pravilno da poslaţemo deliće.“
Zoi se naslonila na jastuke sofe pored njega i piljila u tavanicu. „Pa,
znamo da tamo negde postoji, ili je postojala, amajlija ispunjena tom
teĉnošću koju zovu oltar od kostiju. Tvar tako zastrašujuća da je KGB ubio
predsednika Sjedinjenih Drţava kad je zakljuĉeno da ju je popio.“
„Ali ne odmah“, nadovezao se Raj. „Ubili su Merilin u avgustu 1962,
na dan kad je dala Bobiju to za šta su mislili da je oltar od kostiju, da ga
prosledi predsedniku. Ipak, Dţek nije ubijen sve do novembra sledeće
godine, ĉitavih petnaest meseci kasnije. Ako su Popov i KGB stvarno
verovali da ga je to što je pio s oltara uĉinilo opasnim po svet, zašto su
onda toliko ĉekali?“ „Opasnim po svet...“, ponovila je Zoi. „To ĉini da
oltar zvuĉi kao nešto veoma zlo. Pa opet, i Popov i tvoj tata bili su spremni
da izdaju ţene koje su ih volele samo da ga se domognu.“
„Neki beznaĉajni makro jednom mi je ispriĉao priĉu o tome kako je
izvadio noţ na jednu od svojih kurvi koja je prešla granicu. Rekao je da je
moć koju je osetio dok ju je sekao uĉinila da se oseća kao bog. Za neke
ljude, Zoi, sam ĉin vršenja zla moţe biti opojan.“
Raj se ispravio i oslonio laktovima na kolena. „U svakom slućtju,
moţda još ne znamo šta je taĉno oltar od kostiju, ali smo stekli predstavu
kako se uklapa u atentat na Kenedija - ubili su ga jer su verovali da je pio s
njega. Dakle, to je makar jedan deo slagalice. TakoĊe znamo da za petama
imamo dvoje loših ljudi koji nisu meĊusobno povezani. To su gospodin
Konjski Rep, koji ţeli oltar od kostiju, i Jasmin Pul, koja hoće film.“
„Opet, oboje bi mogli da rade za Nikolaja Popova“, reĉe Zoi „Katja
je uhvatila njegovo lice na snimku, sećaš se? On je bio ĉovek s kišobranom
kojim je dao znak tvom ocu da dolazi predsednikova limuzina. Otuda on
ima dobar razlog da se pobrine da film nikada ne ugleda svetlost dana.
Istovremeno znamo da je bio u potrazi za oltarom od kostiju još od davnih
tridesetih godina, pa...“ Zastala je kad joj je jedna misao iznenada pala na
pamet. „Što je bilo pre koliko? Osamdeset godina? To znaĉi da bi Popov
sada morao biti star kao zemlja i mislim da sam upravo napravila veliku
rupu u svojoj teoriji, zar ne?“
Raj joj se umorno osmehnuo. „Zapravo bi imao sto deset godina ili tu
negde, ako je uopšte još ţiv. Dok sam pokušavao da naĊem tvoju baku,
malo sam istraţio Nikolaja Popova, koji je bio generalni prokurator KGB-a
tokom ranih šezdesetih. Kao što pretpostavljaš, nije imalo šta mnogo da se
otkrije, ali najpribliţnije što bih mogao da kaţem jeste da je roĊen u Sankt
Peterburgu, negde na prelazu u dvadeseti vek. Raspolagao je velikom moći
iza kulisa sve do smrti Leonida Breţnjeva 1982. godine. Oĉigledno, kad se
našao u nemilosti novog reţima, povukao se na svoju daĉu da preţivljava
uspomene na najbolje godine svog ţivota. Posle toga ga više niko ne
pominje.“ „Ĉak ni u smrtovnici?"
„Nisam uspeo da je pronaĊem, ali imaj u vidu da je mnogo
dokumenata izgubljeno ili pobacano posle raspada Sovjetskog Saveza.“
„Tako...“, uzdahnula je Zoi i ispravila se, proteţući noge da ublaţi
grĉeve u mišićima. „Bila je to dobra teorija dok je trajala.“
„Zapravo, moţda si imala pravo, na neki naĉin. Barem do mesta na
kojem si rekla da tip s konjskim repom radi za Popova, ĉini mi se.
Poĉetkom osamdesetih, kada je organizovani kriminal stvarno procvetao u
Rusiji, pojavio se izvesni Mihail Nikolajeviĉ Popov, kao pahan velike
mafijaške organizacije u Lenjingradu. Tvrdio je da je sin nekog starog i
velikog špijuna, pa je ĉak stvorio i zvaniĉni izvod iz knjige roĊenih da to
dokaţe, a navodno je bio slika i prilika svog oca. Kakogod, taj tip je sada u
nekim stvarno ozbiljnim sranjima - prostituciji, ucenama, plaćenim
ubistvima, trgovanju narkoticima. Naroĉito kristalnim metamfetaminom.“
„Baš lepo. Eto još jednog mafijaškog šefa u mojoj porodici. Ako je
Nikolaj Popov moj pradeda, onda mi je njegov sin... šta? Deda ili tako
nešto? Ne misliš valjda da se to genetski nasleĊuje, zar ne?“, upitala je,
samo se delimiĉno šaleći.
Raj joj obujmi lice i okrenu je ka sebi, da joj se zagleda u oĉi. „Ti si
osoba za sebe, Zoi. To si već dokazala hiljadu puta.“
Ona klimnu i proguta pljuvaĉku. „Znam, samo... Znam.“
 Još jednom je dotakao palcem po bradi, a zatim je pustio. „Zato
mislim da je Nikolaj Popov sasvim izvesno ispriĉao svom sinu za oltar od
kostiju, a tvoj momak s konjskim repom sigurno liĉi na gorilu i ostavlja
takav utisak.
A šta je sa Jasmin Pul?“ Raj slegnu ramenima. „Moţda i ona radi za
njega, ali ja ne mislim tako. Ne uklapa se u mafijaški okvir. Koliko mogu
da tvrdim, kriminalna grupa Nikolajevog sina operiše unutar Rusije, zemlje
koja je šovinistiĉka do krajnjih granica. Bez namere da vreĊam tvoju
majku, Zoi, ali ne mogu sebi da doĉaram da istinski šef ruske mafije moţe
da poveri nekoj ţeni obavljanje ozbiljnog posla, pogotovu ne nekom ko
toliko šljašti i odskaĉe kao Jasmin Pul.“
„Sećaš se onog drugog ĉoveka iz filma?“, upita Zoi. „Onog u
ţelezniĉkoj uniformi, koji je preuzeo pušku od tvog oca? Katja se
pobrinula da njegovo lice bude u krupnom kadru dobrih deset sekundi. S
obzirom na to da je tvoj otac mrtav i da je Nikolaj Popov najverovatnije
takoĊe do sada mrtav i da mu je sin kriminalac - taj tip u ţelezniĉkoj
uniformi moţda je jedini preostali koji moţe sve da izgubi. On bi mogao
biti još jedna krtica KGB-a, kao što je bio i tvoj tata. Moţda je Jasmin Pul
zaista Cijin agent, pa rade sve ovo da spreĉe izbijanje skandala.“
Raj progunĊa nešto u znak slaganja. „Ako se ispostavi da je CIA bila
umešana u atentat na Kenedija, ĉak i kad bi za to dugovala svojoj
lakovernosti, a da su potom to zataškali, toliko bi se glava zakotrljalo riz
Kapitol hil da bi se napravila brana na reci Potomak."
Zoi podiţe ikonu da je još malo prostudira i sinu joj još jedna
zamiisao. „Sve te ikone koje je moja majka godinama skupljala, kladim se
da su bile samo paravan, naĉin da se dokaţe kao ozbiljan kupac. Ovu je
ona odnvek zaista ţelela da ima, Raj. Ana Larina zna za oltar od kostiju, i
te kako. Moţda ne zna sve, ali zna dovoljno da veruje kako je ova ikona
kljuĉ za njegovo nalaţenje.“ Zoi preĊe vrhovima prstiju preko reljefne
srebrne zdele u obliku lobanje koju je Devica drţala u rukama, toliko
razliĉitoj od svega što je ikada pre videla na nekoj ikoni. „Ja sam ona koja
koja treba da ĉuva oltar od sveta, da ga ĉuvam od lovaca, ukljuĉujući i
moju roĊenu majku, kako izgleda, pa ipak, i dalje ne znam ni gde je ni šta
je on. Sve te ĉuvarke koje su postojale pre mene - ne ţelim da budem prva
koja nije uspela, Raj.“
Nije uvidela da ponovo plaĉe sve dok joj nije neţno obuhvatio vrat
da prstima otre suze s njenih obraza. „Ne postoji šansa da ne uspeš. Mi
nećemo omanuti zato što smo sada zajedno u ovome. Od sada ću ti ĉuvati
leĊa, Zoi. Veruj mi da hoću.“
Potapšao ju je po potiljku i ovog puta je nije pustio. Dlan mu je bio
tvrd i zadebljan, ali topao. Videla je kako mu pogled tamni i pomislila:
Poljubiće me.
Ali onda je on sklonio pogled, a trenutak kasnije nestalo je i njegove
ruke, i vrat joj je postao ĉudno hladan i obnaţen bez njegovog dcdira.
***
Zoi nije znala koliko je gladna dok nije poĉela da jede, a onda nije
mogla da se zaustavi. Supa se ohladila, ali je i dalje imala divan ukus, pa je
morala da se obuzda da ne oliţe unutrašnjost kartonske zdele. Obarala bi
ruke s Rajem za poslednji komad lisnatog testa s jagnjetinom, da ga nije
dograbio dok nije gledala.
U noĉnom klubu ĉula je ţagor i praskanje razgovora i smeha,
zveckanje ĉaša, melanholiĉnog pijanistu i promukli alt madam Blocki, koji
je pevao La vie en rose.
Zoi reĉe: „Znaš, Raj, razmišljala sam...“
„Isuse! Da se sagnem?“
Brljala je po kartonskoj ambalaţi traţeći nešto ĉime bi ga gaĊala u
glavu, ali su pojeli sve sem kutija. Onda je ugledala koricu crnog hleba
ispod salvete, ali umesto da je baci na njega, strpala ju je u usta.
Podigla je pogled i uhvatila ga kako joj se široko osmehuje. „Šta je?“
„Ništa. Naprosto volim da vidim devojku sa zdravim apetitom. Ţiveo sam
s jednom balerinom tri godine i sve što sam ikad video da jede bila je
salata. Toliko bi ogladnela da je bilo trenutaka kad me je gledala kao da bi
me rado posula keĉapom i...“
Zaćutao je, ali nije bio dovoljno brz. Zoi oseti kako joj se veliki
osmeh širi licem, ali, pre nego što je stigla išta da kaţe, Raj joj je pokrio
usta dlanom. MeĊutim, smejao se, a ona pomisli kako joj se mnogo dopada
njegov smeh.
TakoĊe su joj se sviĊali njegovi prsti na njenim ustima, verovatno
previše, ali on se povukao i podigao obe ruke u ĉinu predaje. „Dobro,
dobro. Verovatno imaš dobrih pet-šest mudrijaških doskoĉica na vrhu
jezika, pa hajde onda, sruĉi ih na mene.“
 „Ne“, reĉe Zoi, pocrvenevši malo. „Mislim da ću se odupreti
iskušenju. Ovog puta.“
Raj se opet nasmejao dok im je toĉio još votke iz plastiĉne flaše koja
je sada imala veliko udubljenje. „I, nešto si razmišljala...“
„Uh? O, u tom pismu koje mi je napisala, moja baka je rekla: Gledaj
u Bogorodicu, jer njeno srce ĉuva tajnu, a put do tajne je beskonaĉan...
Bogorodica, tako je Boris, ĉovek iz grifonove radnje, nazvao ikonu, a
ikona je ono za ĉim, izgleda, traga i Ana Larina. Dakle, moţda ikona ili
kompozicija same slike predstavlja zagonetku koja treba da nas odvede do
oltara.“
„Hej, to je dobro zapaţanje. Trebalo bi da naĊemo nekog struĉnjaka
za ruske ikone. Da mu damo da je pogleda, pod izgovorom da ţelimo da
proceni njenu vrednost, pa da ĉujemo šta on o njoj ima da kaţe...“ Glas mu
se izgubio, ali je mogla da oseti njegovu snagu dok ju je netremice gledao.
„Ti si zaista posebna, Zoi. Znaš to, zar ne?“
Zoini obrazi buknuše i ona ne naĊe snage da sretne njegov pogled,
niti da nešto kaţe. Dovršila je preostalu votku u jednom gutljaju i polako
ustala, brišući farmerice. „Ja, uh... Mislim da ću se istuširati. Imam
svadbenu tortu u kosi i mirišem kao da sam provela u izduvnim gasovima
mesec dana.“
Kad se vratila iz kupatila, sva ĉista, namirisana i odevena u sveţi veš,
svlaĉionica je bila prazna. Ikone i razglednice koje je ostavila na
mesinganom stoĉiću nije bilo.
Ne, prokletstvo, ne. I bog te prokleo do pakla i natrag, Raj O’Mali.
Nije mogao ovo da joj uradi, jednostavno nije. Ne posle svega što su
zajedno prošli. Verovala mu je, iznela mu dušu na tacni, rekla mu sve. Ne
bi joj to uradio zato što ga je znala, znala je da je pošten...
Ma da, kako da ne, Dmitrova. Koga ti zavaravaš? Ne znaš ti ništa,
sem daje nestao.
Polako se dovukla nazad do leţaljke. Neće sada plakati, doĊavola.
Neće plakati. Miris praznih kutija od hrane stvarao joj je muĉninu.
Pokupila ih je da ih pobaca i ugledala poruku koju joj je ostavio,
naţvrljanu na salveti.

OTIŠAO SAM ZBOG NEĈEG KOD JEDNOG TIPA.

 Legla je ponovo na sofu, cereći se kao luda. Onda je iznebuha
briznula u plaĉ.
Dograbila je jedan od šarenih jastuka s resama i zarila se licem u
njega, da je niko ne bi ĉuo. Raj je rekao da je ona nešto drugo, ali se ona
trenutno nije tako osećala. Ono što je osećala bio je strah i htela je da ide
kući.
Iznenada se trgla iz sna. Imala je osećaj da je pozna, duboka noć. Ta
soba i ĉitav noćni klub behu obavijeni mirom i tišinom. Mala lampa na
toaletnom stoĉiću bila je upaljena, ali njeno meko ruţiĉasto svetlo jedva da
je probijalo senke. Sve je bilo tako tiho, ali je znala da nije sama.
Napola se uspravila u sedeći poloţaj. „Raj?“
Nešto ogromno i teško udarilo ju je u leĊa i oborilo nazad na sofu, a
neka ruka silovito ju je stegla preko usta. Videla je vrh noţa uperen u njeno
levo oko.
 PETI DEO
ZAGONETKA

33

„Daćeš mi taj oltar od kostiju, kuĉko“, reĉe ĉovek s konjskim repom

opkoraĉujuĉi je, dok joj je rukom pritiskao usta. „Ali da bih nam uštedeo
vreme i poštedeo nas problema, prvo ću ti izvaditi jedno oko. To je naĉin
da mi veruješ kad ti budem rekao šta taĉno treba da uradiš da spaseš
drugo.“
Mutna svetlost odbila se od ĉelika kad joj je noţ dodirnuo kapak.
Šĉepala ga je za zglob obema rukama i izvila glavu u stranu, osetivši ubod
na ĉelu i potok krvi. Zasekao ju je, ali joj još nije povredio oko. Ne oko.
Noţ se ponovo primakao njenom licu, a on je bio veoma snaţan.
Gurala je od sebe njegov zglob svom snagom, a vrh oštrice i dalje je
prilazio sve bliţe i bliţe.
Pokušala je da mu zabije koleno u prepone, ali nikako nije mogla da
naĊe dobar oslonac. Nije mogla da diše, nije mogla da se pomeri, i osećala
je kako snaga istiĉe iz nje, kako joj mišići postaju mlitavi, a noţ je sada bio
veoma blizu.
Ĉvrsto je zatvorila oĉi, osetivši ubod vrha oštrice na kapku.
Nešto mokro i vruće pljusnu joj preko lica. Pustio joj je usta i ona
poĉe besomuĉno da vrišti.
Nije ništa videla. O, boţe, šta joj je uradio? Da li je potpuno
oslepljena? Zašto nije mogla da vidi?
Iznenada teţine koja ju je pritiskala više nije bilo, pa Zoi prestade da
vrišti i duboko udahnu. Osetila je da joj nešto meko briše oĉi i onda podiţe
pogled ka Rajevom licu. Videla je njegovo lice.
„Hej, hej, dobro si“, reĉe on. „Bićeš dobro.“
„Hteo je da...“ Stresla se, sklopila oĉi, pa ih onda odmah otvorila.
Nije joj se sviĊao svet u mraku.
Ĉelo joj je gorelo. Dotakla ga je, pogledala u prste i videla krv.
 „Nije tvoja“, objasni Raj. „Uglavnom nije tvoja. Pretpostavljam da
smo dopustili sebi da se ovde previše opustimo.“
Glas mu je zapravo zvuĉao grubo, ali, kad joj se više primakao,
pomislila je da su mu se oĉi smraĉile od nasilja i još neĉeg što nije uspela
da proĉita. Usne su mu bile bele.
Bojala se da će zvuĉati previše emotivno i da će se osramotiti ako
izrekne sve one stvari koje je ţelela da mu kaţe, pa je zato rekla: „Hej,
O’Mali, nemoj mnogo da se uobraziš. Savršeno sam drţala stvari pod
kontrolom i bez tebe. Zar nisi primetio?“
Nasmejao se. „Stvarno? Ono što sam ja ĉuo, Dmitrova, jeste da si
vrištala kao devojĉica.“
„Pa, ako cipela odgovara...“ I sama se smejala ispravivši se u sedeći
poloţaj na sofi. Bila je slaba i vrtelo joj se u glavi, ali je istovremeno toliko
adrenalina jurilo kroz njene vene da je imala utisak da će se raspasti na
milion delova.
Pokušala je da ustane i nogom je udarila u nešto debelo i teško.
Spustila je pogled i videla ĉoveka s konjskim repom ispruţenog nauznak
na podu. Pola njegove glave beše razneto.
Zurila je u telo, u veliki i ruţan noţ u njegovoj ruci. Izgledao je baš
kao noţ koji je ostavio u grudima njene bake. Sibirski noţ. To je bio ubica
njene bake i bio je mrtav. Dobro, pomislila je. Dobro. Bilo joj je drago što
je mrtav, jer je to i zasluţio.
Podigla je noţ. Bio je teţak i zlokobno oštar. Nameravala je da ga
zadrţi. Da bi ga upotrebila na sledećem kretenu koji je zaskoĉi iz mraka,
Podigla je oĉi sa seĉiva u svojoj ruci nazad ka Raju. I dalje je kleĉao
ispred nje, s krvlju natopljenim jastukom u jednoj ruci i s valterom u
drngoj, ali je tog ĉasa primetila da je na cev pištolja zavijen prigušivaĉ, što
je objašnjavalo kako to da se ĉovek s konjskim repom iznenada stropoštao
mrtavpreko nje a da ona ne ĉuje pucanj.
Ipak, bilo je neobiĉno što je Raj imao pravo - ubila se od vrištanja.
Dakle, zašto niko nije došao?
„Mislila sam da si me napustio“, rekla mu je. „Kad sam se vratila iz
kupatila i videla da nema ni tebe ni mojih stvari. Ali onda sam našla
poruku koju si mi naţvrljao na salveti, tako da ti je oprošteno. Nešto kao
Otišao sam zbog neĉeg kod jednog tipa. Baš si rešio da me zatrpaš
detaljima, O’Mali.“
 „Morao sam da pozovem dva momka, da proverim mogu li da me
upute na nekog struĉnjaka za ruske ikone. Onda sam sredio da se sretnem s
ĉovekom koji moţe da nam napravi laţne pasoše, jer ne moţemo doveka
ovde da se krijemo. Ispostavilo se da je sve to trajalo mnogo duţe nego što
sam mislio. Poneo sam tvoje stvari, zato što nije bilo mudro da ih ostavim
bez nadzora dok si ti u kupatilu."
„Ne, to ne bi bilo mudro.“ Ispustila je noţ u krilo i naslonila glavu na
ruke, odjednom strahovito iscrpljena i nemoćna da se izbori sa svim tim
stvarima. Ambiciozni okruţni javni tuţioci, nezgodne sudije, neodgovorni
oĉevi, agresivni muţevi, vrebaĉi - sa svima njima mogla je da izaĊe na
kraj. Ali ne i s ovim.
Prošla je rukama kroz kosu i osetila nešto lepljivo. Šta, zaboga...
Mislila je da je isprala s glave svu glazuru svadbene torte, a onda je
shvatila da je to krv ĉoveka s konjskim repom, a moţda i nešto njegovog
mozga, pa je zadrhtala.
„Ţeleo je da mu dam oltar od kostiju, ali je prvo nameravao da me
muĉi, iskljuĉivo radi samog muĉenja.“ Opet je osmotrila Rajevo lice i
zagledala mu se u oĉi. Delovao je ozbiljno i ĉvrsto, ali je u njemu takoĊe
bilo i neţnosti. Nije bila sigurna kako da je shvati. „Spasao si mi ţivot, Raj.
Trebalo je ranije da ti se zahvalim.“
Zagladio joj je kosu koja joj se zalepila za ĉelo ubiĉinom krvlju.
„Većina ljudi koja bi prošla kroz to kroz šta si ti prošla, zgrĉila bi se dosad
u ćošku u fetalnom poloţaju, prema tome, daj mi malo predaha. A u svetu
iz kog ja dolazim, kad ti momak kaţe da ti ĉuva leĊa, takoĊe ti govori i to
da zna da i ti ĉuvaš njegova."
Zoi oseti kako joj suze naviru na oĉi, pa pogleda u stranu, postiĊena.
TakoĊe je osećala da će iznutra eksplodirati zbog zbrke emocija koje nije
mogla da imenuje. Ponos, pretpostavljala je, ali i nešto neobiĉno i strano
poput poverenja, duboke, trajne vere u tog ĉoveka koji je kleĉao pred njom,
i vere u sebe.
„Stvarno?“, upitala je. „Stvarno imaš poverenja u mene da ću ti
ĉuvati leĊa?“
„Od poĉetka."
Proĉistila je grlo. „U redu, onda. Dobro.“ Ponovo je noţnim prstima
dodirnula telo na podu. „Pretpostavljam da sada nećemo saznati da li je
radio za Nikolajevog sina ili nije.“
 Raj ustade. „Ono što me brine jeste kako je, za ime sveta, ovaj tip
znao gde da nas naĊe.“
„Šta misliš, kako je znao, Rajluška?“
Madam Blocki stajala je na vratima koja behu otvorena. U ruci je
drţala pištolj.
 34

„Sagnućeš se polako i spustiti pištolj na pod, molim“, reĉe Anja

Blocki. „Tako što ćeš cev okrenuti ka sebi... Da, da. Vrlo dobro. Sada ćeš
ga gurnuti ka meni."
Raj uĉini kako je traţila. Valter nije dobro klizio po debelom
turskom tepihu, ali je dospeo dovoljno daleko da bude izvan njegovog
domašaja.
On se ispravi, a prazne šake opustile su mu se niz telo. „Od kada ti,
Anja, radiš za loše momke?“
„Ne postoje dobri i loši momci, samo ţivi i mrtvi. Nisi li ti bio taj
koji mi je to jednom rekao, lapuška?“ Pokazala je pištoljem na sto sa
ĉajnikom. „Bićeš toliko ljubazan da se pomeriš tamo... Ne, to je dovoljno
daleko. Hoću da se odmakneš od tvoje male prijateljice, moţe? Ipak, ne
toliko da ne mogu istovremeno da vas oboje posmatram."
MeĊutim, oĉi te Ruskinje, ĉitavo njeno biće, primeti Zoi, beše zaista
usredsreĊeno iskljuĉivo na Raja. Zato je iskoristila priliku da povuĉe jedan
od jastuka s leţaljke na svoje krilo i prikrije noţ ĉoveka s konjskim repom.
Pogledala je u cev ţeninog malog rugera, a zatim u Rajevo lice. On
nije delovao iznenaĊeno, pre razoĉarano, i Zoi je razumela da je upravo
povezao da ih je tip s konjskim repom mogao pronaći tu u kazbahu jedino
preko madam Blocki.
„I, kome si nas prodala?“, upita Raj, a Zoi se zapitala da li je stvarno
tako opušten kao što je zvuĉao. Naprosto nije mogla da predvidi imali neki
plan da ih izvuĉe odatle kad iz te ţene iscedi sve informacije koje moţe,
pošto mu je pištolj bio na drugoj polovini sobe.
„Samo pitam“, nastavio je, „jer moţda mogu da nadmašim njihovu
ponudu.“
Madam Blocki odmahnu glavom i Zoi se iznenadila što vidi odsjaj
suza u njenim oĉima i na njenim obrazima. Pištolj joj je malo zadrlitao u
ruci. „Nema te sume novca kojom se moţe kupiti ono što mi on moţe
dati.“
„On?“
 „Danas po podne pozvao me je neki ĉovek, za mene stranac. Isprva
je izgovorio samo jednu reĉ - jedno ime. Oksana.“
Ponovo je zatresla glavom, plaĉući sada otvorenije, ne mareći hoće li
oni videti. „Oksana. Tako se zove moja sestriĉina, Raj, i ima samo pet
godina. Ţivi u Sankt Peterburgu i voli dinosauruse i vašeg glupog SunĊer
Boba i ţeli da bude olimpijska klizaĉica na ledu kad poraste. Taj ĉovek mi
je dao broj mobilnog telefona i rekao mi da moram da ga pozovem ako se
vas dvoje ovde pojavite, i ja sam znala, još dok mi je to govorio, dok mi je
govorio da moram da te izdam, da ću to i uraditi, zbog naĉina na koji je
izgovorio njeno ime.“
Glas joj se ugušio u jecanju, a oĉi joj se ĉvrsto zatvoriše. „Zatim mi
je rekao: Ţivot moţe da bude surov, gospoĊo. Male devojĉice, posebno one
Ijupke poput vaše Oksane, nestaju s ulica Sankt Peterburga svakoga dana.
Kuda odlaze? Ko zna? Kakogod, naĉuo sam da u Bangkoku postoje javne
kuće gde se za odreĊenu cenu moţe kupiti dete bilo kog pola i uzrasta.“
Raj duboko udahnu. „Ţao mi je, Anja.“
Ona ga s tugom pogleda iskosa. „Taj ĉovek - on sigurno zna mnogo
o tebi kad zna za nekoliko ljudi na ovom svetu kojima ti moţeš da poveriš
svoj ţivot. Da li je on mafijaš?“
„Mislimo da jeste.“
Ona polako klimnu. „Oni su kao vampiri, mafijaši. Ţive u mraku,
isisaju ti svu krv i nikada ne umiru.“
Poslednja reĉ odzvanjala je u praznom noćnom klubu. Zoi podvuĉe
ruku pod jastuk i stegnu prste oko drške noţa.
Pogled madam Blocki ošinu Zoi, pa se vrati na Raja. „Mnogo mi je
ţao, lapuška, ali on ţeli devojku. Ne tebe. Ako je predaš bez borbe... ali,
ne. Poznajem te suviše dobro.“
Podigla je pištolj više, uperivši njegovu cev u središte Rajevih prsa.
Tada Zoi hitnu noţ u pravcu njene glave.
Madam Blocki ispusti pištolj i podiţe ruke ispred lica, da se zakloni
od baĉenog noţa. Zoi se saţe da dohvati Rajev pištolj u isto vreme kad i
on. Glave su im se tako silovito sudarile da je Zoi doslovno sela, ostavši
skoro bez svesti.
Do momenta kada je svet prestao da se vrti i ona treptanjem odagnala
suze iz oĉiju, Rajev pištolj već je bio uperen u Ruskinju, a on je podizao s
tepiha njen mali ruger.
 „Zoi“, reĉe, „jesi li dobro?“
Zvonilo joj je u ušima i pomislila je da će joj se smuĉiti. „Glava ti je
tvrda kao beton, O’Mali. Imam utisak kao da me je upravo udario...“
„Znam, znam. Pokupi odmah svoje stvari, vaţi? Brzo. Moramo da
odemo odavde.“
Divlje se osvrnula po sobi traţeći torbu, zbog ĉega je svet ponovo
poĉeo da se okreće. Onda ju je ugledala, naslonjenu uz jedan kraj stolice za
leţanje. Probala je da ustane, ali to još nije bilo izvodljivo, pa je završila
bauljajući na sve ĉetiri.
„U redu, imam je“, rekla je, samo što reĉi koje je izgovorila nisu
zvuĉale baš razgovetno.
„Sigurno si dobro?“
„Biĉu za minut. Ja samo...“ Duboko je udahnula vazduh, što je, ĉini
se, smirilo ţeludac, ali nije pomoglo da zvonjenje u ušima prestane.
Udahnula je još jednom i ustala, sasvim polako. Soba se okrenula, pa
stala, ponovo se zavrtela, zatim se zaustavila i napokon ostala nepomiĉna.
Zoi naĉini jedan obazriv korak, pa još jedan, i kako se više ništa nije vrtelo,
zakljuĉila je da će ipak preţiveti.
Spazila je noţ ĉoveka s konjskim repom - sada njen - na podu ispred
madam Blocki. Naposletku nije odleteo daleko, ali ipak jeste dovoljno da
varka uspe.
Zoi ga podiţe i krenu da ga zadene za pojas, onako kako je videla da
to rade u filmovima, ali joj se to naposletku uĉinilo kao loša zamisao, pa ga
je umesto toga gurnula u već pretrpanu torbu.
„U redu, sad sam spremna“, reĉe i pogleda u Raja. Imao je
zaprepašćen izraz lica, kao da nije mogao da veruje u ono što vidi. No, to
nije bilo ĉudno, ako mu je u glavi bilo onako kako je bilo njoj.
„Dobro“, uzvratio je potom. „Idemo.“
Njegov pištolj još beše uperen u madam Blocki, ali to više nije
izgledalo potrebno. Ţena je stajala u potpunoj tišini, s rukama obavijenim
oko struka, kao da je morala da drţi svoje telo da se ne raspadne.
Pogled koji je uputila Raju bio je mraĉan usled straha i patnje.
„Moraš da me ubiješ zbog moje Oksane. Kako će on inaĉe znati da vas
nisam tek tako pustila da odete?“
Raj odmahnu glavom. „Ne mogu...“
 „Moraš. Znaš da moraš.“
Raj spusti ruku na udubljenje u dnu Zoinih leĊa i neţno je pogura
napred. „Idi.“
„Molim? Ne!“
Gurnuo ju je još jednom, ovog puta dovoljno jako da poleti prema
vratima. Onda je podigao valter i pritisnuo okidaĉ.
Ĉuo se prigušen zvuk i madam Blocki sruĉila se na pod.
Zoi se okrenu i poĊe nazad u sobu, ali je Raj šĉepa za mišicu i
povuĉe za sobom. Pokušala je da se otme, ali je bio previše jak za nju.
Osvrnula se i videla madam Blocki kako sedi i drţi ruku na boku, dok joj
krv teĉe izmeĊu prstiju.
„To je samo rana u mesu“, reĉe Raj. „Nadajmo se da će biti
dovoljna.“
 35

Zoi obrisa paru s izloga kafea, da bi mogla da motri na antikvarnicu

preko puta Ulice Sen Pera. Drvena fasada radnje beše ofarbana u otmenu
nijansu smeĊe-zelene. Njen naziv Ruski vazduh beše ispisan iznad vrata
neupa- dljivim pozlaćenim pisanim slovima. Metalna rešetka i dalje je
pokrivala izloge od tamnog stakla, dok su ostale radnje oko nje već
izazovno bleštale u sivom, kišovitom jutru.
,,M. Entoni Lavli, vlasnik“, reće Zoi naglas, ćitajući manja i još
nepri- metnija slova ispisana ispod naziva radnje. Pogledali su šta se sve
nalazi u izlogu pre nego što su prešli u kafe i Zoi je bila oduševljena. Na
osnovu njenih zapaţanja, ikone, Faberţeova jaja, lakirane kutije, babuške i
nakit bili su vrhunskog kvaliteta. Monsieur Entoni Lavli oĉito je poznavao
svoju robu.
„Kakvo ĉudno ime. Entoni Lavli.36 Kladim se da je malom Toniju
bilo veoma teško da odrasta s takvim imenom. Nije ni rusko, ni francusko.
Nadam se da govori engleski, jer mrzim kad ljudi brbljaju oko mene a ja ne
mogu da razumem ni jednu jedinu reĉ. Ne govore svi milion jezika kao ti,
Raj. Barem sam ja dvojeziĉna.“
Zastala je da uzme vazduh i pogledala na sat. „Već je prošlo deset.
Šta ako se ne pojavi?“
Raj uze poslednji zalogaj kroasana. „Pogodilo se da govorim teĉno
samo dvanaest jezika, ali mogu da se snaĊem sa još tri.“
Zoi je zinula u njega, jer nije mogla da se obuzda. „Ser... zezaš me,
zar ne?“ ,,Ne zezam te. To mi je uroĊena nadarenost. Isto kao što imam
savršen dobaĉaj ili što mogu da pomnoţim u glavi 1546 sa 852. Pre nego
što sam postao agent DEA, bio sam u specijalnim jedinicama i vojska me
je slala na mnogo specijalnih kurseva. Ostalo sam nauĉio usput. Što se tiĉe
Entonija Lavlija, momak koji ga je preporuĉio rekao je da je britanski
iseljenik - iz Kotsvolda, da budem precizniji - tako da moţeš da se kladiš
da govori engleski. Nikad se nije ţenio, ali nije zastranio, a sad mu je već
sedamdeset peta. Ruski antikviteti su njegov ţivot, što je oĉito, budući da

36
Engleska reĉ lovely znaĉi Ijubak, draţestan, divan, zanosan, lep. (Prim. prev.)
najverovatnije nema druga interesovanja. Moj ĉovek kaţe da više od
ĉetrdeset godina nije propustio da otvori radnju. Pojaviće se.“
,,U redu.“ Zoi se još vrtela oko ĉinjenice da Raj govori petnaest
jezika. Konobar je u prolazu dopunio njihove šolje kafom. Zoi opet obrisa
maglu sa stakla, a onda podiţe šolju, više da ugreje ruke nego da iz nje
pije. Već je bila budna i uzbuĊena do krajnjih granica.
Podigla je oĉi i videla da je Raj netremice posmatra s intenzivnim,
gotovo pomamnim izrazom lica. „Šta je sad? Gledaš me ĉudno otkad smo
seli ovde...“ Iznenada joj sinu jedna uţasna misao. Spustila je šolju s kafom
na tacnu i prešla prstima preko ĉela. „Molim te, nemoj da mi kaţeš da još
ima njegove krvi na meni.“
Osmehnuo se. „Nema, ne brini. Sve je dobro izribano i blistavo.“
Nakon što su napustili kasabu, nisu se usudili da odu u neki hotel gde bi
morali da pokaţu pasoše, već su se posluţili hladnim javnim tuševima pod
nazivom ,,Maklin“, u suterenu Severne ţelezniĉke stanice. Zoi nije ni
slutila koliko je delova glave ĉoveka s konjskim repom završilo svud po
njoj, dok nije videla usirenu krv kako u spiralama otiĉe u odvod. Sada nije
mogla o tome da misli a da ne oseti svrab svud po telu.
,,Pa dobro, šta je onda?“
Slegnuo je ramenima. „Jednostavno... Iznenadila si me Ċavolski tamo
u kasabi. Zbog naĉina na koji si nam spasla zadnjicu s tim nindţa
zahvatom s noţem.“
Zoi mu se široko osmehnu, veoma zadovoljna sobom. ,,Da budem
iskrena, nije ispalo kako treba. Mislila sam da će se okretati u razduhu kao
u filmovima, ali noţ je pao previše brzo i samo je nekako tupo udario.“
,,To je zato što je oštrica zakrivljena. Oblik kvari ravnoteţu.“ Raj uze
ra- ĉun. Zoi ga je posmatrala kako iz dţepa jakne vadi sveţanj evra. Ĉinilo
se da Raj ima nepresušan izvor gotovine - što je dobro, pomislila je, jer se
sve što je ona posedovala svodilo na par sada beskorisnih kreditnih kartica.
Da se nije udruţila s Rajem O’Malijem, verovatno bi do tog trenutka već
bila u rukama francuske policije, pa i to samo ako bi imala sreće. U
suprotnom bi bila u mrtvaĉnici.
Rekla je: „Makar je ĉovek s konjskim repom nestao zauvek iz mog
ţivota, zahvaljujući tebi. Madam Blocki je kazala da je ĉovek s cruge
strane telefonske linije za nju stranac, ali se ĉinilo da je priliĉno ubedena da
je mafijaš, a ono što joj je on rekao zaista liĉi na nešto što bi moglo da
potekne od šefa ruske mafije.“
 „Da. Verujem da smemo sa sigurnošću da pretpostavimo da je
gospodin Konjski Rep radio za Nikolajevog sina.“
„On neće prestati da me proganja, zar ne, Raj? Sin Popova. Otac mu
je ispriĉao za oltar od kostiju i on ga sada ţeli za sebe. Nastaviće da šalje
svoje ubice za mnom, dokle ga se ne doĉepa.“
Nije uviĊala koliko snaţno steţe šolju za kafu, dok joj Raj nije
odvojio prste i zadrţao ih u svojoj velikoj šaci. „Ipak, kupili smo sebi malo
prostora za predah. Sinu Nikolaja Popova trebaće neko vreme da pošalje na
teren drugog ubicu, a taj će momak morati prvo da nas pronaĊe. U
meĊuvremenu, moţda ćemo dobiti neki dobar trag od ovog struĉnjaka za
ikone, o tome šta je i gde se nalazi oltar od kostiju."
„A pošto je Kenedi ubijen zato što je onaj agent KGB-a verovao da
je predsednik pio s njega“, nadovezala se Zoi, „moţda će nam rešavanje
misterije oltara ukazati i na naĉin na koji moţemo da se otarasimo Jasmin
Pul i kompanije. I dalje mislim da Jasmin radi za onog tipa u ţelezniĉkoj
uniformi, koji se pojavio na kraju filma, da preuzme pušku od tvog tate.“
„Naravno. Pretpostavljam da je moguće da radi za CIA, ali kao i ti, kladim
se na ĉoveka u ţelezniĉkoj uniformi. MeĊutim, ko god da je on, sigurno
ima pozamašni kapital kad...“
„O’Mali, pogledaj.“ Zoi ga šĉepa za mišicu i bradom pokaza na
ĉoveka s fedora šeširom, u ĉistom sivom odelu, koji je stajao ispred Ruskog
vazduha. Nosio je novine pod miškom i ĉašu kafe s automata u drugoj ruci,
pa je morao da spusti ĉašu na ispust izloga da bi izvadio iz dţepa zbirku
kljuĉeva. „To j e on. Ĉovek za ikone.“
Odluĉili su se za laţno predstavljanje: ona i Raj su u Parizu na
medenom mesecu, ali takoĊe i u poseti njenoj baki, došljakinji iz Rusije
koja je emigrirala u doba glasnosti37 i koja im je dala ikonu kao svadbeni
poklon. Ţeleli su da je donesu na procenu i da je moţda osiguraju pre
povratka u Sjedinjene Drţave.
„Ja ću glumiti dosadu“, rekao je Raj. „Kao da je to tvoja stvar, a ja ti
samo pravim društvo; ugaĊam ti zato što kasnije nameravam da te
odvedem u krevet. Na taj naĉin će me Lavli manje doţivljavati kao pretnju
i manje će me se plašiti. Ti se pravi da si neznalica, ali ujedno i neko ko

37
Glasnost („otvorenost, transparentnost, sloboĊa medija") predstavlja proces politićkih promena
nakon što je Mihail Gorbaĉov postao glavni sekretar Komunistiĉke partije Sovjetskoga Saveza i
preuzeo vlast u martu 1985. Glasnost je znaĉila politiku veĉe transparentnosti i otvorenost vlasti
prema vlastitom stanovništvu. (Prim. prev.)
izgara da nešto sazna, zbog ĉega će se on više otvoriti. Ljudi vole da se
razmeću svojim znanjem.“ Zoi se, meĊutim, osećala samosvesno kad su se
našli u radnji, i blebetala je njihovu priĉu kao da ĉita tekst s podsetnika. Ali
Entoni Lavli nije delovao sumnjiĉavo, tek malo radoznalo dok je vadila
ikonu iz torbe, odmotavala je iz zaštitne fokine koţe i polagala na pult.
Ĉovek je zadrţao dah kada je svetlost kristalnih lustera zaplamsala na
dragom kamenju i boji s pozlatom kojom behu oslikane Bogorodiĉina
kruna i haljina.
„Pa to je... izvrsno!“, reĉe on, ali se Zoi uĉinilo da je hteo da kaţe
nešto drugo.
Ruke su mu lebdele u vazduhu iznad ikone, kao da je ţudeo za tim da
je dotakne, ali se nije usuĊivao. „Da, zaista je i više nego izuzetna. Voleo
bih da je pregledam pod direktnijim svetlom. Mogu li?“
„Molim vas. Moja baka kaţe da je u porodici već generacijama. Zar
ne, mili?“
Zoi se okrenu da pogleda Raja, i umalo joj ne pade donja vilica. On
se preobrazio u sasvim drugu osobu - lice mu je delovalo mekše i praznije,
kao da mu je vrednost IQ-a naglo opala za pedeset, i mada nije mogao da
umanji svoju visinu ili mišićavost, naĉin na koji se pogrbio nad pultom,
spuštenih ramena, doprineo je da više ne izgleda ni ĉvrsto ni preteće.
I, oh, boţe - pogled kojim ju je odmeravao bio je toliko pohotan, da
je jasno govorio kako je u tom trenutku zamišlja nagu. Nagu i oznojenu od
seksa, dok leţi pod njim...
Entoni Lavli proĉisti grlo. „Recite mi, gospoĊo...“
Zoi skloni svoj zaprepašćeni pogled s Raja i ponovo se okrenu
prodavcu antikviteta. „Uh, Suzi Karpenter, sa Z. Moj muţ se zove Dţejk
Karpenter. Nedavno smo se venĉali.“
„Da, kako god vi kaţete. Mogu li da vas upitam koliko znate o
verskim ikonama?“
„Samo to, znate, da su to religijski predmeti“, reĉe Zoi, nadajući se
da je zvuĉala dovoljno neupućeno. „Ali volela bih da nauĉim više, pošto
sam dobila jednu.“
Entoni Lavli pomeri kafu i presavijene novine dalje niz pult i uze
zelenu zglobnu lampu koja je stajala pored kase.
„Zbog poštovanja koje im je ukazivala Pravoslavna crkva“, reĉe on,
„ruske ikone morale su da odgovaraju strogim zvaniĉnim pravilima, s
taĉno utvrĊenim obrascima koji se stalno ponavljaju. Postojale su ozbiljne
reperkusije za one umetnike koji su se usuĊivali da prekrše norme. Na
primer, šibali su ih korbaĉem do smrti.“
Zoi se stresla. „Oh, ali to je uţasno!“
„Zaista jeste.“ Lavli spusti lampu na pult. „To je ono što ovu višu
ikonu ĉini tako posebnom - zato što njena tema u potpunosti krši sva
pravila, zar ne vidite?“
On zavuĉe ruku ispod tezge i izvadi kutiju s tankim plastiĉnim
rukavicama, da masnoća s koţe ne dospe na drvo. Uzeo je crnu plišanu
krpu iz ladice, izgladio je i s puno poštovanja poloţio ikonu na nju.
Zoi oseti griţu savesti zbog nonšalantnog naĉina na koji su se ona i
Raj odnosili prema njoj, premećući je i drmusajući u potrazi za skrivenim
pregratkom. Ona je ĉak s ikonom skoĉila i u Senu.
„Uobiĉajeno je“, nastavi Lavli previvši se u struku i podešavajući
poloţaj svojih bifokalnih naoĉara, „da se Bogorodica prikazuje s Hristom
kao detetom u krilu ili s rukama sklopljenim u molitvi. MeĊutim, umesto
toga, mi ovde imamo nešto što liĉi na mrtvaĉki pehar. Pehar koji je
isklesan od ljudske lobanje, ni manje ni više.“
„Izgleda nekako jezivo“, reĉe Zoi, zadrhtavši još jednom. „Mislite da
nosi neko posebno znaĉenje?“
„Za umetnika, da. Naime, crkva bi se uţasnula i samom tom idejom.“
Lavli se na trenutak izgubio u sopstvenim mislima, a oĉi mu behu, primeti
Zoi, gotovo ispunjene oboţavanjem dok je posmatrao ikonu. On ovo voli,
pomisli ona. Ne iskljuĉivo ikone – već samu Rusiju, njenu istoriju i njene
mraĉne i duboke tajne. On to voli iz dubine svoje duše.
Lavliju se ote smeh. „Da, uţasnula bi se, uistinu. Sveštenici bi
verovatno s podozrenjem gledali na ovu Bogorodicu, jer ona nije tipiĉna
svetica sa spljoštenim licem, koja odgovara diktiranom idealu. Pre bi se
reklo da u njoj postoji nešto obesno i kapriciozno, šta mislite? Kao da ĉuva
neku tajnu kojom nas izaziva, ali nam je nikada neće otkriti. Primoran sam
da verujem da je umetnik koristio stvarnu osobu kao model. Njeno srcasto
lice i istaknute jagodice, snaţno izvijene obrve. I njene oĉi koje su gotovo
maĉje...“ Zaćutao je, podigao pogled ka Zoi, a onda ga ponovo spustio na
ikonu. „Ovo je krajnje neobiĉno. Bogorodica, ona je... Vas dve dovoljno
liĉite jedna na drugu da biste mogle da budete sestre.“
Polako se opet zagledao u Zoino lice i ona primeti sumnju u
njegovim dobrim oĉima. „Koliko dugo kaţete da je ikona u vašoj
porodici?“
Zoi se nije usudila da pogleda u Raja. „Oh, već dugo“, reĉe ona, a
glas joj je napukao. „Baka mi nikad nije rekla taĉno."
Lavli je zurio u nju nekoliko beskrajnih sekundi, a zatim nastavio:
„Pitam se... Da li je ovo samo sluĉajnost da vi toliko liĉite na nju, gospoĊo
Karpenter? Ili moţda verujete da se radi o pravoj ţeni, koja potiĉe iz nekog
stvarnog mesta?“
Stvarno mesto. Zoi pogleda u Bogorodicu. Sedela je na zlatnom
tronu, a tron je lebdeo nad jezerom u obliku cipele. Kraj pete te cipele
nalazilo se nešto što je liĉilo na gomilu stena. A na kraju gde bi bili prsti,
bio je vodopad. „Mislite da ovo jezero zaista negde postoji?“
„Da vam pravo kaţem, mislim." Lavli naĉini mali kruţni pokret
iznad ikone. „Vidimo to jezero, stene, vodopad, kao odozgo, iz ptiĉje
perspektive. Pa ipak, Bogorodicu gledamo spreda i van perspektive u
odnosu na sve drugo. Kao da je umetnik naslikao mapu mesta koje je
poznavao, moguće svog doma, a onda iznad nje postavio Bogorodicu."
„Ĉuješ li ovo, dragi?“, upita Zoi, okrenuvši se ka Raju. „On misli da
je jezero na mojoj ikoni moţda neko stvarno mesto. Zar ne bi bilo super da
odemo tamo i vidimo ga?“
Raj slegnu ramenima. „Kakogod.“
Ona se okrenu opet ka prodavcu antikviteta i blistavo se osmehnu.
„Znate li gde bi to u Rusiji moglo biti, gospodine Lavli?“
I Lavli se nasmešio. „Ako je umetnik naslikao mesto u kom je ţiveo,
onda bi se ono nalazilo negde u Sibiru. Vidite, to se moţe zakljuĉiti po
bojama koje je koristio. Boje Bogorodiĉine haljine, na primer, narandţasta,
crvena i tirkizna nesumnjivo su sibirske. Uz to, nanete su sigurnom rukom
koju je teško nadmašiti, bar prema mom iskustvu. Zaista, u rukama slabijeg
majstora, takve boje lako bi mogle postati primitivno dreĉave, što se ĉesto
sreće u narodnoj umetnosti.“
Zoino srce lupalo je toliko jako od uzbuĊenosti da je gotovo plesala u
njegovom ritmu. Ikona je predstavljala mapu stvarnog mesta, nekog jezera
u Sibiru. Ako pronaĊu jezero, hoće li naći i oltar od kostiju?
„Boje su stvarno prelepe“, reĉe ona. „I još uvek su ţivopisne, s
obzirom na to da su primenjene pre mnogo vremena.“
„Cela ikona je divna, zar ne? Zapanjujuća sveţina boja postignuta je
tehnikom visoke trajnosti koja se naziva enkaustikom, u kojoj su pigmenti
mešani s vrelim voskom. To je tehnika, uzgred reĉeno, koja nam pomaţe
da utvrdimo da ikona potiĉe otprilike iz doba Ivana Groznog. Drugim
reĉima, iz šesnaestog veka.“
Lavli je netremice i s poštovanjem gledao u ikonu, a onda uzdahnuo.
„Reljefni srebrni sloj na peharu i boja zlatnog lista na kruni dodati su dva
veka kasnije. To je prava šteta jer kvari autentiĉnost komada."
„A šta je s ovim dragim kamenjem na njemu?“, upita Raj. „Ono
mora da nešto vredi, zar ne?“
„Ah, da, drago kamenje.“ Lavli izvadi juvelirsku lupu iz dţepa odela,
stavi je na oko i primaĉe lice tako blizu ikoni da je njegov nos bio iia
milimetar razdaljine od Bogorodiĉinog. „Vidim da ovde imamo dijamant,
oniks, iolit...“, kaza on dok je pomerao lupu od jednog dragog kamena do
drugog. ,,Vatreni opal, akvamarin, safir...“ Završio je s najvećim
kamenom, onim koji beše usaĊen u ĉelo srebrne lobanje. „Rubin.“
Ispravio se i vratio lupu nazad u dţep. „Naţalost, oni su svi savršeno
moderni. Posleratni, rekao bih, i uglavnom slabog kvaliteta i loše obrade.
Originalno drago kamenje verovatno je uzeo neko kome je novac bio
potreban.“ Moja prabaka, pomisli Zoi. Lena Orlova. Da li je ona prodala te
dragulje da preţivi s bebom u Šangaju, za vreme japanske okupacije? Ana
Larina ispriĉala joj je da se Lena posle rata udala za trgovca dragim
kamenjem. Ovi potonji dragulji verovatno su potekli od njega.
Ipak, ono što se Zoi oduvek ĉinilo najĉudnijim u vezi s tim dragim
kamenjem bio je naĉin na koji je postavljeno na ikonu bez ikakvog plana.
Ne samo da nisu postojala dva sliĉna kamena već je izgledalo kao da su
jednostavno spušteni po nahoĊenju, bez ikakve umešnosti ili simetrije.
Deviĉina zlatna kruna, na primer - zašto tu nije bilo dragulja? A opet,
na nebu s obe strane krune, da lebde gotovo meĊu oblacima, umetnik je
posadio vatreni opal i akvamarin. Ni na Bogorodiĉinoj haljini nije bilo
nikakvog dragog kamenja, kao što bi se moglo oĉekivati, ali je iolit usaĊen
meĊu stene, a safir se nalazio na vodopadu.
To nije imalo nikakvog smisla. Jedini dragi kamen za koji se ĉinilo
da se nalazi tamo gde mu je i mesto, bio je veliki rubin na sredini ĉela
lobanje.
„Dakle, šta nam govorite?“, upita Raj, prebacivši teţinu na drugu
nogu i pogrbivši se još više, ne bi li se laktovima naslonio na savršeno
ĉistu staklenu površinu pulta. „Da li ta ikona nešto vredi ili ne?“
 Lavli s prezirom pogleda u Rajeve laktove. „Virtuelno je nemoguće
odrediti specifiĉnu vrednost ovakvog unikatnog komada. Mogu da vam
kaţem da je jedna dobro oĉuvana sibirska ikona, iz recimo ranog
sedamnaestog veka, nedavno prodata u Sadebiju38 za devet stotina hiljada
funti sterlinga."
„Jebem ti!“, omaknu se Raju i Zoi se zamalo ne nasmeja iskrenom
zaprepašćenju koje je osetila u njegovom glasu. Onda se setila svog
ronjenja u Seni s ikonom vrednom devet stotina hiljada funti sterlinga u
torbi i one divljaĉke voţnje motorom po ulicama Pariza, pa joj se malo
smuĉilo.
„Da, baš“, uzvrati Lavli. „A ako ste zainteresovani da je prodate,
moţda mogu da vas poveţem s potencijalnim kupcem. On ţivi odmah
izvan Budimpešte, ali je ozbiljni kolekcionar sibirskih ikona i struĉnjak za
sibirski folklor i umetnine. U stvari, on...“
Lavli je zastao i zagledao se negde u daljinu, kao da razmišlja ţeli li
da kaţe nešto više od toga.
Zoi odluĉi da pokuša da bude makar malo iskrena s tim trgovcem.
„Gospodine Lavli, nikad se ne bih odvojila od bakine ikone, kao što ne bih
odsekla i prodala svoju desnu ruku, zato što je ona deo mene, moje
nasleĊe. Ipak, zaista bih volela da porazgovaram s tim ĉovekom.“
Lavli se ustezao još par trenutaka, a onda klimnuo glavom. „Imam
njegovu posetnicu tu negde.“
Prišao je ladici ispod kase i poĉeo da pretura kroz ono što je Zoi
liĉilo na nekoliko stotina vizitkarti. „Ĉudno je to što me je jednom, pre
mnogo godina, zamolio da ga imam na umu ako ikad naletim na
Bogorodicu koja drţi pehar u obliku ljudske lobanje na krilu. Meni se to
ĉinilo kao vrlo ĉudan zahtev, tako da sam ga u to vreme potpuno smetnuo s
uma... Ah, evo je.“ Doneo je vizitkartu do Zoi. „Ovde bi trebalo da je sve
što vam je potrebno. Denis Kuzmin, profesor u penziji, 336 Piroška U„
Sentandreja, MaĊarska. I telefonski broj.“
Zoi ćušnu vizitkartu u zadnji dţep, dok je Lavli paţljivo zamotavao
ikonu u torbicu od fokine koţe. Onda joj je uruĉio zamotuljak, kao da
pruţa drago kamenje iz engleske krune.
„Hvala vam što ste mi pruţili to zadovoljstvo, gospoĊo Karpenter.“
Zoi je uzvratila osmeh, pomalo tuţna jer joj se Lavli dopao, a ipak ga

38
Jedna od dve najpoznatije aukcijske kuće u Londonu - Sotheby i Christie. (Prim. prev.)
je obmanula time što nije bila ona za koju se izdavala.
„Uh, ĉoveĉe“, reĉe Zoi kad su se vrata Ruskog vazduha zatvorila za
njima uz slabašno oglašavanje zvonceta. Bila je uzbuĊena.
„Jezero na ikoni je stvarno, Raj, tamo negde u Sibiru. I šesnaesti vek.
Ĉudno je kad pomisliš da je postojala neka ĉuvarka koja je izgledala kao
ja, a ţivela je tako davno. Osećam da konaĉno negde stiţemo, ipak. Kakva
sam bila? Dovoljno velika neznalica?“
Raj uze vazduh da nešto kaţe, ali Zoi spusti prst na njegove usne.
„Ne, nemoj da kaţeš, O’Mali. Znam da sam upravo ostavilia prostor za
pravo zaĉikavanje o povratku tamo, ali mi duguješ fino ophoĊenje, sećaš
se?“ Uhvatio ju je za ruku. Njegov dah bio je vreo na njenoj koţi kad je
progovorio: „Bila si dobra. Potpuno si oĉarala jadnog gospodina Lavlija, a
onda ga iscedila.“
I dalje ju je drţao za ruku, primetila je Zoi, kad su krenuli dapreĊu
ulicu, nazad ka kafeu u kojem su doruĉkovali.
Ona reĉe: „Ĉak smo dobili i ime nekoga ko moţda zna i više. Nadam
se da maĊarski spada u jedan od tvojih petnaest jezika.“
Raj joj se široko osmehnu i promrmlja joj nešto na uvo što je Zoi
zazvuĉalo kao cvrkut carića.
„Pa, verujem da je to bilo nešto pristojno...“
Zoi naglo umuknu, stegnuvši jaĉe Rajevu ruku i povuĉe ga ka sebi.
Sasvim se nagnula ka njemu, pretvarajući se da njuška njegov vrat, pa
šapnu: ,,Kiosk s novinama. Na uglu.“
On je poljubi u bradu i izvi glavu da osmotri stalaţe s novinama
krajiĉkom oka. „O, sranje!“, opsova, poljubi je u nos, pa u obraz. „Ovo ne
valja.“ Jasmin Pul ispunila je svoju pretnju. Stalaţe s novinama opasavale
su kiosk, a na svim naslovnim stranama nalazile su se njihove slike ispod
krupnih naslova koji su urlali TERORISTI. Iskoristili su njenu
kalifornijsku vozaĉku dozvolu i Rajevu fotografiju s legitimacije DEA.
Nešto poput predosećaja natera Zoi da se baš u tom trenutku okrene i
pogleda unazad ka radnji Ruski vazduh. Videla je Entonija Lavlija kako
podiţe ĉašu s kafom jednom rukom, dok je drugom otvarao novine. Ĉaša
zastade na pola puta u vazduhu i on okrenu glavu da proviri kroz prozor.
„E sad stvarno, stvarno ne valja, Raj. Entoni Lavli nas je upravo
prepoznao.“
 „Znam da si uplašena“, uzvrati joj Raj mirnim glasom, pa joj
vrhovima prstiju skloni nemirne pramenove kose sa ĉela. „Nedaleko
odavde nalazi se ulaz u metro. Odšetaćemo do njega, kao da nas se ništa na
svetu ne dotiĉe, osim ako neko ne poĉne da viĉe. Tada ćemo trĉati kao
ludi.“
 36

Zoi je napola oĉekivala da će Entoni Lavli istrĉati iz radnje za njima,

viĉući „Stanite, teroristi!“, ali nije.
Stigli su do stanice podzemne ţeleznice, ne izazvavši nikakav meteţ.
Raj stade kod jedne od podzemnih prodavnica i kupi joj veliku, obiĉnu
crnu maramu - da pokrije glavu, kako je objasnio - ali ona jedva da je
primećivala šta radi. Osećala se nesigurno. Sve te silne novine na sve
strane s njenim licem na naslovnicama, koje su je oznaĉavale kao
teroristkinju. Ţelela je da se to dešava nekoj drugoj Zoi, onoj ĉije je nevolje
mogla da odagna jednostavnim iskljuĉivanjem televizora.
„Sada su nam stvarno potrebni laţni pasoši", reĉe Raj dok joj je
pomagao da veţe maramu oko glave, tako da joj u potpunosti prekrije
kosu. „Taj momak kojeg poznajem, Karim, ima dušu berberskog gusara,
ali ne postoji niko bolji od njega u falsifikovanju dokumenata, dok je
njegova majka, Fatima, majstor za prerušavanje. MeĊutim, njihova
laboratorija nalazi se blizu luke Sen Deni. Danas je to muslimanski kraj i
proglašen je osetljivom gradskom zonom - što je eufemizam za zonu u koju
ne treba zalaziti. Tamo ĉak ni policija više ne ide zbog nereda i paljenja
automobila koja su se nedavno tu desila. Prema tome, moraćemo da
preduzmemo neke mere opreza, u redu?“
„Ti me vodiš na sva najlepša mesta“, odgovorila je Zoi i pokušala da
se osmehne, ali taj osmeh nije ispao baš kako treba. Bila je uplašena,
potpuno isprepadana. „Samo nemoj da me ostavljaš, vaţi?“
On joj rukama obujmi lice i zabaci joj glavu unazad da joj se zagleda
u oĉi. „Biću odmah pored tebe, na svakom koraku našeg puta, Zoi. Celim
putem do samog kraja. A ti znaš da umem svakome da isprašim zadnjicu,
jer si me videla kad to radim, moţda ĉak i bolje od tebe.“
Na to je već uspela da se nasmeši.
MeĊutim, kad su izašli iz stanice metroa, sav njen strah se u jednom
trenu vratio, zato što je ĉetvrt izgledala kao ratna zona. Crne karoserije
spaljenih automobila nalazile su se svuda, a neke su se još dimile.
Kamenje, od kojeg je poneko bilo veliĉine loptice za bejzbol, prekrivalo je
ulicu.
 Zoi je pognula glavu i kretali su se brzo. Raj ju je drţao za mišicu i
znala je da u drugoj ruci drţi pištolj koji mu se nalazio u dţepu. Ovo je
njegov ţivot, pomisli Zoi. Za njega je uvek ovako. Kako je mogao to da
podnese?
ZarĊala mašina za pranje veša stajala je na trotoaru, s prosutim
ţicama i delovima, pa su morali da siĊu na kolovoz da bi je obišli. Blok
dalje, morali su da obiĊu friţider.
„Zašto ovako bacaju stvari na ulicu?“, prošapta Zoi.
„Bacaju ih kroz prozor na glavu vatrogascima i pomoćnom
medicinskom osoblju.“
Zoi poţele da nije ništa pitala. Još niţe je spustila glavu i pokušavala
da se obuzda da ne potrĉi.
Prošli su pored neke spaljene škole, a zatim sišli niz stepenice
podruma vladine zgrade. Vrata u dnu stepeništa otvorila su se pred njima,
kao ĉarolijom, tek koliko im je trebalo da brzo skliznu kroz njih. Potom su
se s treskom zatvorila uza zvuk zakljuĉavanja i Zoi poskoĉi.
Našli su se u jednoj velikoj prostoriji veliĉine polovine košarkaškog
igrališta. S jedne strane nalazio se niz kompjutera, štampaĉa i mašina za
nanošenje holograma, te oprema za graviranje. S druge strane bili su
poreĊani stolovi prekriveni perikama, laţnim bradama i brkovima, tubamas
pigmentima za lice, palete boja i posude s lepkom. A ispod stolova behu
redovi kanti s protetiĉkim nosovima, bradama i ušima.
Visok muškarac s bradom, koji je sedeo za kompjuterskim stolom,
obratio im se a da se nije ni okrenuo. „Jutros jedem svoj musli i gledam
tvoje lice na svim stanicama Si-En-Ena, i kaţem samom sebi: Karime, ti si
budala. Treba da mu naplatiš duplo.“
„Samo probaj i tuţiću te tvojoj majci“, uzvrati Raj. „Zaista je oduvek
govorila da ćeš se na kraju vrlo loše provesti.“
Sićušna ţena, kojoj je bilo nemoguće odrediti godine, u prelepom
lepršavom plavom hidţabu, prišla je Zoi i uzela je za ruku. „DoĊi. Ja sam
Fatima. Dok muškarci popiju ĉaj i provere koji je od njih brţi i veštiji ni
jeziku, ja ću ti napraviti novo lice.“
***
Pet sati kasnije, Zoi se nalazila na Aerodromu Šarl de Gol, zureći u
pregradu od metalnih stubića, koja je predstavljala granicu izrneĊu
punktova za pasošku kontrolu i hala za polaske. Morala je najpre da proĊe
tuda, pre nego što bude mogla sa svojim prtljagom da proĊe obezbeĊenje, a
redovi su bili dugi i vijugali su prema ĉekaonici.
Dobro, moţeš ti to, Zoi, reĉe ona samoj sebi. Imaš kartu i kupon za
ukrcavanje u svojoj maloj i vreloj šaci, tako da samo treba da proĊeš
obezbeĊenje. Sada ćeš lepo da odšetaš do tamo i staneš u red, i osmehnućeš
se ĉoveku kad bude traţio da pogleda tvoj pasoš, kao da si najbezbriţnija
na svetu.
Pridruţila se ljudima koji su ĉekali u najbliţem redu, kad se njeno
lice iznenada pojavi na TV-u koji je visio s tavanice iznad stolica u
ĉekaonici. Nije mogla da proĉita reĉi na francuskom koje su tekle preko
ekrana, osim one jedne strašne, koja je glasila „Teroristi".
Zoi pognu glavu i okrenu se, kao da bi sam televizor mogao iznenada
da je uoĉi i aktivira alarm.
Moţeš ti to, Zoi. Moţeš ovo da izvedeš...
No, ĉinilo se da njena stopala imaju druge zamisli. Ona su napustila
red za pasošku kontrolu i uputila se ka vratima koja su prikazivala uoĉljivu
plavu siluetu ţene u haljini kroja A.
Zaustavila se kad su se vrata toaleta zalupila za njom i duboko
uvukla vazduh u pluća, osetivši takav nalet straha i oĉaja da umalo nije
pala na kolena. Kako će se ikada izvući iz ove zbrke? Ceo svet mislio je da
je teroristkinja, ali nije znala šta su taĉno verovali da je uradila. Kakve će
biti optuţbe i kakve će šanse imati da dokaţe da je nevina?
S druge strane, bilo da je nevina ili kriva, kakve je to veze imalo?
Ubiće je mnogo pre nego što stigne do suĊenja.
Moţeš ti ovo. Ona to mora da uradi. Njena stopala će se vratiti tamo i
stati u taj red, zato što je to moranje. Ulazak u avion bila je jedina opcija
koju je trenutno imala.
Prišla je do jednog umivaonika, odvila slavinu i ispljuskala lice
hladnom vodom. Podigla je pogled i ukoĉila se, zateĉena tuĊim licem koje
ju je posmatralo iz ogledala. Bila je to neka devojka kratke crne i zašiljene
kose obojene u ljubiĉasto na krajevima. Imala je ţućkasti ten i crne oĉi s
podlivima. Jedna obrva beše joj probušena alkom, a u nosu je imala
pirsing.
Nije bila sigurna koliko je dugo tamo stajala, gledajući netremice u
ogledalo. Izgledalo je da joj je mozak jednostavno odlutao i izgubio pojam
o vremenu. A onda je zvuĉnik visoko u zidu zapucketao nešto na
francuskom i vratio je u sadašnjost.
Otrgla je pogled s pankerke, ili rokerke - šta god, u ogledalu i
zatvorila ĉesmu. Obrisala je ruke o farmerice, jer su ureĊaji za sušenje bili
neupotrebljivi, pa se uputila ka vratima.
Nameravala je da obavi šta je trebalo. Proći će kroz obezbeĊenje i
zatim će biti van opasnosti, barem neko vreme.
Sada su redovi za pasošku kontrolu bili mnogo kraći, svega troje
ljudi bilo je ispred nje. Zoi nije videla Raja od trenutka kad su uzeli dva
taksija do aerodroma i taj sat voţnje bio je najusamljeniji u njenom ţivotu.
MeĊutim, on je bio tu. Dao je svoj prtljag na rendgensku kontrolu,
spustivši ga na pokretnu traku. Fatima mu je stavila smeĊu periku i bradu
prošaranu sedim vlasima, kao i staraĉki opušten stomak. Gegao se
spuštenih ramena i odavao utisak nastranosti, zbog ĉega se osmehnula.
A onda joj se smešak zaledio na licu.
Ĉetvorica muškaraca iz francuske Nacionalne sluţbe bezbednosti
dolazila su hodnikom. Nosili su mašinke i skenirali gomilu suţenim i
usredsreĊenim oĉima. Jedan od njih nosio je u ruci parĉe papira s
odštampanim fotografijama muškarca i ţene, i unosio ih je u lice ljudima
pored kojih je prolazio. Zoi se pitala da li će izdrţati da se ne onesvesti od
straha.
Kako mogu da me prepoznaju? Imam Ijubiĉastu kosu i zlatnu
minĊušu u nosu.
Sada je u redu ispred nje stajala samo jedna osoba, ĉovek koji je na
sebi imao kestenjasti dţemper i dugaĉku, zalizanu kosu, koja kao da nije
oprana još od Boţića. Ĉovek u kabini već je vraćao kartu i pasoš, ali taj tip
je odugovlaĉio, brbljajući na francuskom o ko zna ĉemu.
Hajde. Hajde...
Zoi pogleda preko ramena. Policajci su skrenuli iz hodnika i krenuli
pravo ka njoj, hodajući brzo, a jedan od njih je govorio uzbuĊeno nešto u
radio na svom ramenu.
Momak u dţemperu se smejao, rekao još nešto i lupkao pasošem o
dlan. A onda je konaĉno, konaĉno, podigao svoju torbu i poĉeo da se
udaljava. Zoi se primakla punktu i dala sluţbeniku pasoš i kartu. Sada je
bila Mardţori Ridţvej iz Brajtona, Engleskinja. Šta ako joj postavi neko
pitanje? Da li će moći da podraţava britanski akcenat? Kosa joj je na slici
iz pasoša bila kratka i crna, ali ne i ljubiĉasta na krajevima. Fatima je rekla
da bi to bilo previše; to bi podiglo uzbunu. Niko nikada ne izgleda kao na
fotografiji iz pasoša.
Ĉovek u kabini otvorio je njen pasoš, pogledao u sliku, zatim u nju,
pa opet u sliku. Iza sebe, Zoi je ĉula pucketanje uzbuĊenog ĉavrljanja
preko policajĉevog radija.
Sluţbenik je onda prouĉavao njenu kartu. Povratno putovanje do
Budimpešte uz vraćanje letom avio-kompanije Malev iz MaĊarske, s
polaskom u osamnaest i pedeset s kapije broj petnaest. Kupila je povratnu
kartu zato što i putovanja u jednom pravcu takoĊe deluju veoma sumnjivo.
Zašto mu treba toliko vremena? O boţe, sad ponovo gleda njen
pasoš.
Ĉula je povik i tutnjavu ĉizama u trku koji su dolazili iza nje.
Okrenula se, odjednom skoro gluva i slepa od straha. Policajci su se
ustremili pravo na nju i ona poĉe da podiţe ruke u znak predaje, zato što
nije htela da je upucaju.
Onda oni projuriše pored nje, kroz gomilu ljudi oko sigurnosnih
ureĊaja, pa kroz vrata koja su vodila dole ka asfaltiranoj pisti.
Ĉula je da neko kaţe: „MademoiselleV'
Obazrela se oko sebe i videla ĉoveka u kabini, koji joj je pruţao
pasoš i kartu. „Ţelim vam prijatan let“, reĉe on i osmehnu se.
Zoi utonu u sedište, i dalje uznemirena, sigurna da je kroz znoj
izgubila dva litra teĉnosti u poslednjih pet minuta. Ipak, uspela je da se
ukrca u avion, kao i Raj - ugledala ga je sedam redova niţe, dok je odlagala
torbu pod naslon sedišta ispred njenog.
Duboko je udahnula vazduh i pogledala kroz prozor. Svetla
kontrolnih vozila na zemlji bacala su crvene, bele i plave trake na vlaţnu
pistu. Amerika. Dom. Ţelela je da se vrati u San Francisko, da se sklupĉa
na sofi u svojoj garsonjeri, s Barnijem i Bitsi koji predu kraj nje i smenjuju
se okrećući stomak da moţe da ih ĉeška.
Osetila je neĉije prisustvo pored sebe, zaĉula ţenski glas, naglo se
okrenula i zamalo nije ispala sa sedišta.
Ipak, to beše samo stjuardesa koja se osmehnula i rekla: „Pitala sam
vas da li ţelite neki ĉasopis. Ostao mi je samo jedan na engleskom.
Venitifer.“
Zoi uze magazin, više iz ţelje da bude uĉtiva nego radi neĉeg drugog.
Ono što je zaista ţelela bilo je piće. Ĉistu votku s ledom.
 Poĉela je da gura ĉasopis u zadţepak na sedištu ispred nje, a onda joj
se pogled zaustavi na licu ĉoveka sa naslovne strane i ona zamalo ne
ispusti vazduh tako da svi ĉuju.
Nije mogla da veruje u ono što vidi, jer to naprosto nije izgledalo
moguće, ali je ipak bilo.
Beše to treći ĉovek iz filma, onaj u ţelezniĉkoj uniformi, onaj koji je
preuzeo pušku od Rajevog tate, sklopio je, smestio u kutiju za alat, a onda
odšetao s njom prema sunĉevom zalasku. Široke obrve, istaknut šiljak kose
na sredini ĉela zbog visokih zalizaka, koji je poput vrha strele bio uperen u
kukasti nos, pune usne koje su, za muškarca, previše podsećale na usta
Andţeline Dţoli. Sada je bio mnogo stariji, ĉitavih pedeset godina stariji,
ali je to još bio on.
Ĉovek koji je pomogao u atentatu na predsednika Dţona Ficdţeralda
Kenedija.
Zoi raširi magazin na svom krilu drhtavim rukama. Proĉita
podnaslov i ovog puta glasno otpuhnu.

MAJLS TEJLOR, AMERIKANAC S

NEVEROVATNIM POLITIĈKIM UTICAJEM
 37

Njujork

Majls Tejlor podiţe šolju kafe koja se pušila, a koju mu je sekretarica

spustila pored lakta, i otpi gutljaj, napućivši usta. Bila je taĉno onakva
kakvu je voleo, crna i jaka kao katran. Zadrhtao je kad se odupro da ustane
iz svoje omiljene tapacirane fotelje od smeĊe koţe i othramao do
prozora,ponevši kafu sa sobom.
Pogledao je dole u Central park i šumarak sivih, uvenulih breza.
Spazio je samo jednog dţogera na stazi koja je vijugala izmeĊu drveća.
MeĊutim, ulica koja je prolazila taĉno ispod njega vrvela je od ţutih taksija
i uţurbanih pešaka. Sneg koji je tog jutra napadao već se pretvorio u
ĉaĊavu bljuzgavicu, a teški sivi oblaci visili su nisko nad krovovima
zgrada.
Ĉitav prokleti svet postao je za mene siv. Sivi oblaci, sivo drveće,
sivi sneg.
Jasmin. Dosad je trebalo da se javi iz Pariza, da kaţe da je ta
Dmitrova pronaĊena i obraĊena, i da je film uništen. Pa ipak su i mobilni
telefon u njegovom dţepu i fiksni, koji se nalazio na masivnom starinskom
pisaćem stolu, zlokobno ćutali.
Mrzeo je to, mrzeo je kad nema kontrolu nad dogaĊajima, mrzeo je
kad mora da ĉeka da telefon zazvoni.
Reĉ je o Nikolaju, pomislio je. Domogao se devojke pre Jasmin.
Dobioje film i sada će pokušati da ga iskoristi. Ili će me sasvim iscediti, ili
će smisliti neki naĉin da me upotrebi. Ma, jebeš to, jer se to neće desiti. Ne
ovog puta.
U mislima se vratio u prošlost, mnogo godina unazad, kada je još bio
ljutiti mladić. I na tog Rusa koji je ušao u njegov ţivot, znajući taĉno šta je
potrebno da mu uzme dušu.

Prvi put kada je sreo Nikolaja Popova bio je sveţ i sunĉan

decembarski dan 1951. godine.
 Majls je po izlasku iz srednje škole dobio školarinu za sportiste na
Bostonskom koledţu, ali je smrskao koleno dok je preskakao prepone
tokom svog prvog takmiĉenja. Posle toga je mogao da plaća školarinu
jedino tako što je pohaĊao svega par predavanja u semestru, a u
meĊuvremenu radio na graĊevini u luci.
Ipak, bila su to dobra vremena. Upoznao se s petoricom drugih
momaka u nekoj staroj viktorijanskoj stambenoj zgradi na obodu Ĉestnat
Hila i ţiveo na puteru od kikirikija i konzervama pasulja sa svinjetinom.
Imao je odnose kad god je mogao, što nije bilo ĉesto, jer je vrsta devojaka
koje su ga privlaĉile -one sa stilom, novcem i pedigreom koji je sezao
unazad ĉetiri generacije - retko kada odlazila u krevet sa šmokljanima
poput njega.
Majkl je imao tog jezuitskog profesora, oca Patrika Minija, koji je
bio mlad i savremenih shvatanja, a uz to i politiĉki aktivista, i ĉinilo se da
mu se Majls posebno dopadao. Tvrdio je za njega da je nekakav
ekonomski genije i pretvarao se da je mario za njega. Jedne veĉeri, posle
predavanja o teorijskoj ekonomiji, otac Pet pozvao je Majlsa da doĊe kod
njega kući na konjak, da nastave „njihovu raspravu o refleksivnosti
trţišta“.
Na Majlsovo iznenaĊenje, otac Pet pozvao je te veĉeri još jednog
gosta na piće, nekog Rusa kojeg je predstavio kao Nikolaja Popova, a koji
je navodno bio neka vrsta ekonomskog savetnika pri sovjetskoj ambasadi u
Vašingtonu. MeĊutim, Majls je odmah procenio tog momka kao špijuna,
zato što su svi oni morali biti špijuni, na kraju krajeva.
Ĉudna stvar, ali tada su zaista proveli veĉe u razgovoru o refle-
ksivnosti trţišta. U jednom trenutku Majls se zavalio u fotelju, zadovoljan
argumentom koji je upravo bio izneo - da sklonosti pojedinaca ulaze u
trţišne transakcije, potencijalno menjajući osnove ekonomije - kad je
shvatio da je njegov profesor izašao iz sobe i da je ostao nasamo s Rusom.
„Jadni otac Pet“, rekao je Nikolaj Popov, nagnuvši se da dospe još
konjaka u Majlsovu ĉašu. „Ovih dana ima velikih problema sa svojim
biskupom. Izgleda da se moţda udruţio s nekim ĉlanovima Komunistiĉke
partije. S pravim, registrovanim ĉlanovima.“
„Poput tebe?“, upita Majls.
Popov se osmehnuo i slegnuo ramenima. „PredviĊam njegovo
ponovno premeštanje u budućnosti. Poslaće ga na neku misiju u najdubljoj
i najcrnjoj Africi. Kako ono vi Amerikanci kaţete? Bolje mrtav nego
crven?“
Majls odbi takvu mogućnost rukom i pritom proli malo konjaka.
„Ma, većina tih radikalnih izjava koje prosipa na ĉasovima - samo su puka
predstava. Sumnjam da zaista veruje u pola od toga.“
Rus znatiţeljno podiţe jednu obrvu. „Misliš da ne veruje? A u šta ti
veruješ, mladi Majlse? Ili je i za tebe sve samo zabava?“
„Ni u šta“, odgovorio je Majls, dok je potajno pokušavao da otre
konjak s ruke o nogavicu. ,,Ne verujem ni u šta.“
„Baš ni u šta?“ Popov je skupio usta i naherio glavu, kao da mu je
mlaĊi ĉovek veoma zanimljiv. To je poĉelo da ljuti Majlsa. ,,Ne, mislim da
će pre biti da veruješ svim srcem u novac. U njegovu moć.“
„Novac ne moţe kupiti sreću“, uzvrati Majls, ne verujući ni u jednu
jedinu izgovorenu reĉ, naravno, ali s druge strane, retko kad je govorio lju-
dima šta stvarno misli.
„Dovoljno novca moţe sve da pribavi.“
Majls slegnu ramenima, dozvolivši takvu mogućnost.
Popov otpi gutljaj konjaka, pusti da meĊu njima zavlada tišina, pa
onda reĉe: „Govorili smo o budućnosti oca Peta, ali šta je s tvojom?
Bostonski koledţ je fina škola, ali nije ni Harvard ni Jejl. S druge strane,
poloţaj u preduzeću kao što je Verthajm i kompanija nećeš dobiti tek
priţeljkivanjem i nadanjem. Potrebne su ti veze. I preporuke.“
„Poznajem neke ljude.“
„Zaista? A kako znaš te ljude, Majlse? Tako što parkiraš njihove
automobile za vreme letnjih zabava u Vinjardu? Tako što ih viĊaš kad
navrate u servis tvog oca - Ouk blaf ako se ne varam, da im se obavi neko
podešavanje? To su isti oni ljudi koji ĉak nisu dovoljno mislili ni o tvojoj
majci da bi joj dali posao ĉistaĉice toaleta nakon što je tvoj otac ostavio
vašu porodicu.“
Majls oseti kako mu lice gori od stida i omrznuo je tog ĉoveka zato
što je bio sposoban da ga dovede u takvo stanje. „Jebeš ih, onda“, rekao je
stisnutih usana. „Nisu mi potrebni.“
„Nisu. Ono što tebi treba jeste da budeš jedan od njih, a to se nikad
neće dogoditi. Ti za njih ĉak i ne postojiš. Oni se svakog leta dovezu do
servisne stanice tvog tatice, a ti puniš rezervoare njihovih velikih, lepih
kola, pri ĉemu te ne primećuju. Gledaju u tebe i pruţaju ti novac, ali te
nikad ne vide. Moţeš da padneš mrtav pred njihove noge, a oni neće dati ni
pet para.“
Majls je poţeleo da udari tog tipa pesnicom u lice, ali nije ništa ni
rekao ni uradio.
„Zbog toga si ukrao kola Kenedijevog deĉka onog leta kad ti je bilo
dvanaest godina“, produţi Popov. „Otišao si da se malo provozaš i malo
ih slupao, je li tako? Ali Kenedi je poslao potrĉka u policijsku stanicu da to
reši, ne podigavši protiv tebe ĉak ni tuţbu, a to te je muĉilo, zar ne,
Majlse? Muĉi te i dan-danas. Zato što si uzeo taj auto da ih nateraš da te
zapaze, da dokaţeš da nešto znaĉiš, a opet...“ Popov pucnu prstima. „Eto
koliko si znaĉio.“
Majlsove usne razvukoše se u izobliĉen osmeh. „Koga zabole šta se
desilo kad sam imao dvanaest godina? Jednoga danabiĉu bogatiji od
Kenedijevih, bogatiji nego što ma ko od tih arogantnih gadova moţe i da
sanja da će biti.“ Popov se opet osmehnu na Ċavolski naĉin. „A kako ćeš to
postići? Imaš nešto više od dvadeset ĉetiri hiljade u banci, koje si zaradio
investiranjem u deonice - sasvim genijalno, mogao bih da dodam - s dva
dolara koja si uspeo da napabirĉiš. Ali za svet u koji ti ţeliš da uĊeš,
dvadeset ĉetiri hiljade je smešan novac.“
„Kako ti znaš sve ovo? Ko si ti, doĊavola?“
„Ne postavljaj glupa pitanja. Znaš da za svoju ambasadu radim više
od savetovanja na koju će stranu duvati kapitalistiĉki vetrovi kad se sutra
otvore trţišta... Kao što sam govorio, ukrcaćeš se na svoju karijeru s
diplomom i dvadeset ĉetiri hiljade dolara koji će stajati uz tvoje ime. Nije
loše za momka kao što si ti, koji dolazi niotkuda. Ali to je beznaĉajno i ti to
odliĉno znaš. Ti si svestan da je jedini naĉin da se napravi stvarni novac
posedovanje stvarnog novca za poĉetak, sume koju, recimo, imaju
Duponti, Rokfeleri i Getisi.“ „U redu“, reĉe Majls posle par trenutaka.
„Zašto ne preskoĉimo sve ovo sranje, gospodine Popove? Šta ste spremni
da mi date, i šta treba da uradim da to dobijem?“
Šta ste spremni da mi date...
Ono što mu je Nikolaj Popov dao bio je poĉetni kapital i neka vrsta
insajderske obuke, što mu je bilo potrebno za investiranje u akcije tako da
brzo ostvari veliku dobit. Popov je takoĊe dao Majlsu zadatak: da istraţuje
i razvija veze unutar politiĉkih krugova na najvišim nivoima vlade SAD. A
kad se jednom naĊe unutar tih krugova, trebalo je da daje informacije bilo
kom vojnom obaveštajcu s kojim se sretne, da ih prenese Moskvi. Dogovor
se pokazao kao unosan za obojicu, barem u poĉetku.
Majls se na prljav naĉin obogatio, a sa svakom milijardom stizali su i
moć i uticaj u Vol stritu, kao i u hodnicima Kongresa i Ovalnom kabinetu,
iznad njegovih najluĊih snova. Zauzvrat je Popov stekao kapital u valuti
svih špijuna sveta - u informacijama.
Koliko je nacionalnih tajni Majls izlio u ruske uši tokom tih godina?
Dovoljno da bude obešen hiljadu puta, a u to se uopšte nije raĉunalo
ubistvo predsednika.
Dedin ĉasovnik u uglu poĉe da izbija i Majls se tako naglo prenuo da
je prosuo kafu po sakou. Rukom je prešao preko mrlja, razmazavši ih po
sivom svilenom kašmiru. Opsovao je. Budući da je sašiveno po meri u
Savil rouu, odelo ga je koštalo pet hiljada dolara, a moţda ĉak ni vrtoglavo
skupa francuska radnja za hemijsko ĉišćenje na Aper Vest Sajdu, u koju je
sekretarica nosila njegovu odeću, neće uspeti da izvuĉe fleku.
Jebeš to. Ako Jasmin ne bude pozvala u narednih petnaest minuta,
okrenuće Nikolaja. Bolje je da odmah sazna da li je film kod njega i da
potom stekne nekakvu kontrolu nad situacijom.
Beše gotovo zabavno razmišljati o tome. Posmatrao je kako se sve
ruši, uţivo i u jarkim bojama, ali jedine slike koje je uspevao da prizove u
svest bile su nepomiĉne fotografije koje je Majk O’Mali izradio na osnovu
tog filma. Sliku sebe u onoj glupoj ţelezniĉkoj uniformi, kako uzima pušku
iz Majkovih ruku.
Jasmin je imala pravo. Verovao je da je prevara samo njegova, da je
nadigrao Nikolaja Popova i KGB, nateravši ih da izvrše atentat. MeĊutim,
kada je reĉ o Popovu, trebalo je da posumnja da postoje toĉkići unutar
toĉkića.
Posebno onda kad ga je Popov naterao da uĉestvuje u prljarom poslu,
zapretivši da će ga razotkriti kao komunistiĉkog obaveštajca ako odbije. Da
će ga, figurativno reĉeno, smestiti u okvir. Kako se ispostavilo, i bukvalno.
Zahvaljujući O’Maliju i tom prokletom snimku.
Majls se okrenu i odgega nazad do stola, zagledan u telefon. Crn i
jednostavan i dvaput dnevno kontrolisan proveravan da li ima bubica, s
brojem koji je bio poznat samo šaĉici ljudi na svetu.
Zazvoni, doĊavola. Zazvoni.
Nije zazvonio.
Obišao je sto i seo, a koţni tapacir kapetanske stolice meko je
uzdahnuo pod njegovom teţinom. Privukao je telefon k sebi, podigao
slušalicu, saĉekao još nekoliko sekundi, a onda izabrao broj telefona na
drugom kraju sveta, koji je verovatno isto tako bio obiĉan i crn i dvaput
dnevno pregledan zbog mogućeg prisluškivanja.
Zazvonio je ĉetiri puta, zaĉuo se klik, ali s druge strane linije Majls
nije ĉuo nikakav glas. Nije bilo „Da?“, ni zvaniĉnijeg „Zdravstvujte. “
Samo tišina.
„Nikolaju?“ Majls je osluškivao da ĉuje tiho udisanje, koje bi odalo
ma kakvu iznenaĊenost, ali je umesto toga zaĉuo meki smeh.
„Majlse, jesi li to stvarno ti? Naravno da jesi. Ali zašto telefoniraš
posle sveg ovog vremena? Šta hoćeš?“
„Zar stari prijatelj ne sme da pozove da ĉuje kako si?“
„Koliko je godina prošlo od kada smo poslednji put razgovarali?
Dvadeset pet, trideset? Lojalni drug više nije poţeljan i biva odbaĉen kao -
kako vi u Americi kaţete? Vruća pita? I sad me odjednom zoveš da me
pitaš kako sam?“ „Krompir", reĉe Majls. „Kao vruć krompir.“
Nikolaj s tugom otpuhnu. „Pošto si toliko ljubazan da se raspituješ za
moje zdravlje, reći ću ti da sam ţiv. U mojim godinama, to je i te kakav
podvig. Ipak, uglavnom me zadovoljava da sedim i posmatram jezerce u
mom vrtu, vodu tako plavu da ne moţeš da odrediš gde prestaje voda, a
gde poĉinje nebo. Taĉnije, bilo bi tako da nije februar i da jezero nije
okovano ledom.“ Majls je pratio pogledom goluba koji je doleteo na sims i
zasuo ga izmetom. „Sigurno se nasmrt dosaĊuješ.“
Nikolaj se nasmeja. „Pa, još se tu i tamo zezam. Rekreativno.“
Golub odlete. „Je li to ono što si radio u San Francisku? Zezao se?
Jer, ako je tako, onda si izgubio svoje sposobnosti.“
Sekundu ili dve Majls je ĉuo samo pucketanje. Popov koji okleva? Ili
se samo prekida satelitska veza?
A onda: „Bojim se da si me izgubio, Majlse. Nisam bio godinama u
tvojoj divnoj zemlji."
„Prekini sa sranjem, Niki. Moţda kasnim na ţurku, ali sada znam sve
o O’Malijevom ĉetrdesetdevetogodišnjem blefiranju. On nikad nije imao
film. Barem ne na duţe vreme. Ţena mu je pobegla i odnela ga sa sobom
pre mnogo godina.“
Nastade još pucketanja, a onda Nikolaj reĉe: „Evo tebe, Amerikanca
s neverovatnim politiĉkim uticajem, dok sam ja samo sin siromašnog
ruskog seljaka, pa ipak, kao i uvek, idem korak ispred tebe. Zaista imaš
pravo, znao sam sve vreme za Katju Orlovu i za to da je film kod nje. I ti
sad misliš da je sigurno kod mene zato što je ona mrtva, pa zoveš da
proveriš koja je moja cena.“ „Nije me briga za tvoju cenu jer je neću
platiti.“
„Ali, dragi moj Majlse, ti si takvo svedoĉanstvo o ĉudima
kapitalizma. S druge strane, ja sam primoran da ţivim od ništavne drţavne
penzije i neizvesne milostinje sina koji jedva da je malo bolji od ubice i
lopova. Sigurno moţeš da potrošiš milijardu ili dve? Toliko imaš.“
„Radi se o tome što mislim da nemaš film, Niki. Verujem da je tvoj
momak zabrljao i ubio Katju pre nego što je uspeo da je natera da kaţe gde
ga je sakrila. Da li si znao da je već umirala od raka?“
Nikolaj još jednom podrugljivo otpuhnu. „Moj ĉovek je izgubio
strpljenje. Ta kuĉka ga je ubola slomljenom flašom od viskija - moţeš li da
poveruješ? Nije kao što je bilo nekada. Ĉovek više naprosto ne moţe da
naĊe struĉnjaka za ubijanje... MeĊutim, naravno da si u pravu, film nije
kod mene. Barem ne još. Trebalo je da znam da ne mogu da te obmanem,
Majlse.“
„Praviš me budalom još od samog poĉetka, kuĉkin sine. Ispriĉaj mi o
oltaru od kostiju.“
„Oltaru od ĉega?“ Ovog puta ne beše ni sekunde otezanja, ĉak ni
sekunde pucketanja u slušalici.
„O’Mali je govorio o velikom ubistvu svom sinu svešteniku onog
dana kad je umro. Rekao je da si naredio njegovo izvršenje zato što je
Kenedi pio s oltara od kostiju, te da ga je to uĉinilo opasnim po svet.“
„Jadan gospodin O’Mali. Mora da je bio u delirijumu zato što nikad
za tu stvar nisam ĉuo. Za taj oltar.“
Majls nije oĉekivao da izvuĉe istinu od Nikolaja. Mogao je da odleti
u Sankt Peterburg i pokuša davljenjem da ga natera da kaţe, a da opet ne
sazna ništa.
„Ti si laţljiva vreća govana, Niki.“
„Nisam, nego ti laţeš samog sebe. Morao si da veruješ da to ima
veze s Hladnim ratom, politikom i novcem, ali je za tebe to bilo sve samo
ne to. Ti si ga ţeleo mrtvog, Majlse, i to ne zbog miliona koje si iz toga
mogao da izvuĉeš. Ţeleo si ga mrtvog zato što si ga mrzeo. On je bio zlatni
deĉko. Preplanuo, bogat, zgodan i predodreĊen za velike stvari. A ti to nisi
mogao da podneseš.“ „Ne“, uzvrati Majls, ali je znao da je to istina.
Vratio je telefon nazad na postolje, prekinuvši vezu bez pozdrava.
Samo trenutak kasnije telefon je zazvonio pod njegovom rukom i
Majls poskoĉi dok mu je srce tuklo.
Jasmin, molio se. Molim te, boţe, neka bude Jasmin.
 38

Budimpešta, MaĊarska

Raj zaustavi iznajmljeni automobil preko puta ulaza u uzanu,

kaldrmisanu ulicu. Nalazili su se u srcu kvarta Joţefvaroš, delu
Budimpešte gde su se habzburške vile u propadanju tiskale sa sumornim
stambenim zgradama sovjetskog doba. Kurve i siromašni muziĉari delili su
ploĉnike s vodoinstalaterima i elektriĉarima.
Iskljuĉio je motor i ĉekao. Jedini zvuk koji je ĉuo bilo je kuckanje
automobilskog motora koji se hladio. Prazna ulica završavala se zidom koji
je opasavao groblje. Raj nije voleo ćorsokake.
„Jesi li siguran da je ovo to mesto? Ne vidim nikoga“, reĉe Zoi baš u
trenutku kad su se vrata obliţnje kuće naglo otvorila i ĉetvorica izuzetno
krupnih razbijaĉa obrijanih glava i nemilosrdnih oĉiju s teškim kapcima
izašla napolje. Beše to najveća kuća u tom bloku, a njen malter, koji se
drobio, nedavno je prefarban u svetlu marcipan-ţutu boju.
Dok je posmatrao kako im ljudi prilaze, Raj je polako podigao ruke i
spustio ih na volan. „Nemoj da kriješ ruke, drţi ih tako da mogu da ih
vide.“
„Dooobro“, reĉe Zoi i Raj oseti da strah raste u njenom glasu.
„Neće nas povrediti. Samo nas proveravaju.“
Ljudi su obilazili oko kola kao psi oko protivpoţarnog hidranta. Svi
su nosili pištolje u futrolama prebaĉenim preko ramena ispod sakoa, ali se
nisu ponašali kao da imaju nameru da ih izvade. Još uvek.
„Ĉovek s kojim se ovde nalazimo“, reĉe Raj, „zove se Agim Ljatifi i
jedan je od najvećih istoĉnoevropskih švercera oruţjem. TakoĊe je i jedan
od najruţnijih tipova koje ćeš ikad videti u svom ţivotu. Jesi li nekad
videla sliku ribe ĉvrge? Pa, tako on izgleda, samo je ruţniji.“
Raj se šalio ne bi li je opustio, ali je bio zabrinut. Prošlo je ĉetiri
godine otkad je poslednji put video Agima, a francuska vlada nudila je
nagradu od deset hiljada evra za dojavu koja bi dovela do njegovog
hapšenja.
 Rmpalije su završile s kruţenjem oko kola. Jedan od njih dade im
znak da izaĊu.
Sledili su ljude uz ulicu. Raj zatim zaĉu laveţ psa s otvorenog
prozora neke kuće dalje niz ulicu i neprekidni ritam basa maĊarske rep-
grupe Belga, koja je izvodila pesmu „Az a Baj“.
ProĊoše kroz vrata ţute kuće i naĊoše se u predvorju koje je bilo na
svom vrhuncu pre tri stoleća. Boja se ljuštila sa zidova u trakama, a parket
na podu beše izboĉen i isflekan. Raj nigde ne vide nikakav nameštaj.
S dvojicom ljudi ispred i dvojicom iza sebe, popeli su se izlizanim
mermernim stepenicama i prošli kroz dvoja dvokrilna drvena vrata, našavši
se u blistavoj prostoriji ispunjenoj sunĉevom svetlošću. Raj tiho zviznu.
„Opa“, reĉe Zoi. „Imam utisak da bi trebalo da nosim balsku haljinu i
igram valcer.“
Raj se polako okrenuo, upijajući prizor duboko kasetirane tavanice i
frizova s vencima izrezbarenog i pozlaćenog voća. „Ovo je nekada bila
balska dvorana. On ju je restaurisao u duhu njene nekadašnje slave.“
Ispred jednog od prozora visokog od poda to plafona nalazio se
okrugli sto zastrt belim lanenim stolnjakom, na kom su se nalazili kineski
porcelan sa cvetnim desenom i srebrni set za kafu. Za stolom je sedeo neki
ĉovek i ĉitao novine.
„Agime, ti nitkove jedan“, viknuo je Raj preko sobe. „Gde su
violine? Kako oĉekuješ da Zoi i ja zaplešemo ako nam ne daš violine?“
Agim Ljatifi baci novine na pod, skoĉi sa stolice i u tri koraka se
naĊe ispred Raja.
„Brate moj!“, uskliknu, stisnuvši Raja u zagrljaj od kojeg pucaju
kosti. „Prokleto je dobro videti te.“
Raj je mogao da oseti kako mu se licem širi veliki osmeh. Njegov
prijatelj se nije promenio, i dalje je bio Agim.
Iza sebe, Raj je ĉuo kako Zoi mrmlja: „Ma da, ruţan je kao greh, ma
vaţi!“ Raj se nasmeši u sebi jer je Agim Ljatifi izgledao kao di je upravo
sišao sa stranice za reklamiranje parfema, s gustim, crnim loknama, crnim
sjajnim oĉima oiviĉenim gustim trepavicama i punim usnama, razdvojenim
da pokaţu blistavobele zube. Nosio je belu svilenu košulju sa širokim,
lepršavim rukavima, koja se, po svemu sudeći, slagala s balskom
dvoranom, pritom otvorena pod vratom, otkrivajući mnogo glatke koţe
preplanule do zlatnosmeĊe nijanse.
 „A ovo je tvoja nova ţena“, reĉe on okrenuvši se ka Zoi, i uputio joj
osmeh koji ju je oborio s nogu. „Pomislio sam, Raj, brate moj, prema
onome kako si mi je opisao preko telefona, da bi mogla biti prava za tebe.
Sad, kad sam je video, znam da jeste.“
Raj oseti kako mu uši gore. Opomenuo se da nikad više ne priĉa o
ljubavi s nekim kosovskim Albancem uz flašu uza u tri ujutru.
„GospoĊice Zoi Dmitrov, drago mi je da smo se upoznali." Agim se
sagnu, prinese njenu ruku usnama i poljubi je. „Ja sam Agim Ljatifi i ukrao
bih vas da niste ţena Raja O’Malija. No, vodiću raĉuna o ponašanju, jer,
iako mi nije brat po krvi, on mi je krvni brat. Razumete li šta time hoću da
kaţem?“ Zoi, koja je još izgledala pomalo nesigurno, reĉe: „Prolili ste krv
jedan za drugoga. Sopstvenu i krv vaših neprijatelja.“
Agim pljesnu Raja po ramenu otvorenim dlanom i on oseti taj udarac
do same kosti. „Šta sam ti rekao, brate? Ona je ta.“
Raj je zinuo da kaţe svom prijatelju da greši, a onda odustade. Neke
stvari je bolje jednostavno ne komentarisati.
„Ovo je divna prostorija“, reĉe Zoi.
„Hvala. Restaurišem kuću malo-pomalo. Ipak, mislim da će mi za to
trebati ceo ţivot i ogromno bogatstvo.“ Pokazao je rukom na pogled kroz
prozor, na baštu zagušenu bršljanom i smokvama. „Moţda ću prionuti na
sreĊivanje dvorišta u sledećoj fazi. Kaţu da su stotine maĊarskih vojnika
sahranjene po mnogim dvorištima širom grada za vreme sovjetske
okupacije na kraju Drugog svetskog rata.“
Raj se ponovo osvrnuo po sobi, pitajući se odakle je poticao novac.
Pomislio je da preteruje kad je rekao Zoi da je Agim Ljatifi najveći
krijumĉar oruţja u Istoĉnoj Evropi, ali sad već nije bio toliko siguran.
„DoĊi“, kaza Agim i uze Zoi pod ruku, vodeći je prema stolu. „Hajde
da doruĉkujemo. Imamo jeĉmene pogaĉice peĉene sa sirom i krompirima.
A ovo je“, reĉe on dok je izvlaĉio stolicu za nju, „slatki patišpanj filovan
sveţim sirom i suvim groţĊem. Predlaţem vam da odmah uzmete jedan
kolaĉ, gospoĊice Dmitrov, pre nego što ih Raj sve pojede.“
Agim je sipao kafu u punom, crnom mlazu iz srebrnog bokala u
njihove krhke kineske šoljice. Raj zagrize patišpanj i umalo ga ne uhvati
nesvestica koliko je zalogaj bio ukusan.
„A sada, preĊimo na posao“, nastavi Agim, „jer znam da nemate
mnogo vremena.“
 On se sagnu i dohvati drvenu kutiju koja se nalazila ispod stola.
„Prvo pištolji. Rekao si da ţeliš pouzdane, a ne lepe, tako da imam za vas
dva gloka 19, sa dva šarţera od po petnaest metaka.“
Raj izvadi jedan od pištolja iz kutije, a osećaj drţanja tog oruţja u
ruci odmah mu se dopao - naĉin na koji mu je skliznuo u šaku i postao deo
njega, teţak, hladan i smrtonosan. „Jedna stvar u vezi sa šetkanjem po
svetu ovih dana i u ovom dobu jeste ta da je postalo veoma naporno
nabaviti novi pištolj svaki put kad stigneš na neko novo mesto.“
Agim se široko osmehnuo. „Zbog toga je od koristi poznavati
krijumĉara oruţjem.“
Raj klimnu i dalje s bradom u kutiji. „To je mnogo municije.
Oĉekuješ od nas da vodimo rat?“
Agim slegnu ramenima. „Vi ste Amerikanci. To je ono ĉime se
bavite.“ Raj se nasmeja. „Pošteno.“
Zoi je proveravala drugi glok, povlaĉeći klizaĉ unazad, gledajući niz
nišan, pokušavajući da stekne osećaj za drţanje tog oruţja u ruci i
isprobavajući teţinu povlaĉenja oroza. Agim ju je posmatrao, smešeći se
poput roditelja ĉije je dete upravo savladalo klavirski recital.
„Što se tiĉe tog problemĉića s francuskom sluţbom bezbednosti i
optuţbama za terorizam...“, mahnu Agim rukom kroz vazduh kao da se
radi o pukim sitnicama, „moj ĉovek u maĊarskoj sluţbi bezbednosti rekao
mi je da su sinoć zaista dobili zvaniĉno obaveštenje iz Pariza, upozorivši ih
o vašem mogućem ulasku u zemlju. U ovom trenutku ta se vest širi
kanalima, zaustavljajući se na svakom stolu raĊi ĉitanja i parafiranja.
Mogli biste da proţivite ĉitav svoj vek i da kao stari ljudi umrete ovde u
Budimpešti pre nego što uopšte poĉnu da vas traţe.“
„Ne trebaju mi godine, samo jedan dan“, uzvrati Raj. Problem je u
tome što će, ako je trgovac starinama Entoni Lavli razgovarao s
francuskom policijom, i ako Jasmin Pul ima kod njih krticu - a Raj moţe
da se kladi da je tako - tada ona znati kuda su se njih dvoje uputili. Njoj
neće biti potrebno da prolazi kroz bilo kakvu crvenu birokratsku vrpcu da
im se naĊe za petama.
„Naš sastanak s Denisom Kuzminom ureĊen je za po podne“,
produţio je Raj. „Šta si uspeo da doznaš o njemu?“
„On je sin jedne Budimpeštanke i sovjetskog vojnika koji je posle
rata pripadao okupatorskoj vojsci. Otac je ostavio porodicu i vratio se u
svoju domovinu kada je deĉaku bilo jedanaest godina. Majka mu je bila
trener gimnastike za ţenski gimnastiĉarski olimpijski tim MaĊarske tokom
svih godina Hladnog rata, tako da im nije mnogo toga nedostajalo.
Kuzminu je sada oko šezdeset godina i poseduje izvesno bogatstvo. Sve do
prošle godine bio je profesor ruskog folklora i mitologije na našem
Univerzitetu Etve’s Lorand. Sada je u penziji i ţivi u maloj vili na oko
dvadeset kilometara odavde, na brdu koje gleda na Dunav i na Sentandreju.
Jednom je bio oţenjen, pre mnogo godina, i imali su sina, ali se brak
raspao kad je beba umrla od sindroma iznenadne smrti.“
„I skuplja ikone“, dodade Raj.
Agim se ozari. „Zaista je tako, brate moj. Poznat je po tome.“
On razmaza ulupanu pavlaku preko kolaĉa i dodade ga Zoi s
osmehom koji ju je na trenutak zbunio. „Postoji još jedna stvar koju trebi
da znaš o Denisu Kuzminu. Kruţe glasine da je pre pada Berlinskog zida
bio doušnik za AVO, maĊarsku tajnu policiju.“
Agim zaćuta i zagleda se nekud u daljinu, razmišljajući, a zatim
slegnu ramenima. „Moţda je špijuniranje pravi izvor njegovog bogatstva,
ko zna? Sigurno bi bio dobro plaćen za pronalaţenje disidenata meĊu
studentima i kolegama profesorima, osluškujući da ĉuje prevratniĉke
primedbe, budući da se seme revolucije najĉešće raĊa unutar univerziteta.
Ti ljudi o kojima je iznosio informacije bili bi poslati u psihijatrijsku
bolnicu na prcvaspitavanje, ali, bez obzira na to kako oni to imenovali,
radilo se samo oblaţoj reĉi za zatvor. Ako ti se, brate moj, pruţi prilika,
moţda poţeliš da ga ubiješ.“ „Mi bismo nekako više voleli da ostanemo
neprimećeni dok smo ovde, ako to bude do nas“, odgovori Raj, ponovo
razmatrajući svoj prvi utisak o Denisu Kuzminu. Isprva je zamislio
penzionisanog profesora koji paţljivo ĉuva stare prašnjave knjige i
sakuplja ikone. Ali ako je bio doušnik AVO-a, onda bi mogao biti opasan.
„Morate uzeti još jedan kolaĉ“, reĉe Agim Zoi. „Dva nisu dovoljna.
A dok vi jedete, ja ću vam izneti priĉu o tome kako smo Raj i ja postali
braća, jer se on verovatno nije setio da vam je liĉno ispriĉa.“
Zoi je sprala kafom poslednji zalogaj kolaĉa broj dva i posegnula za
kolaĉem broj tri. „Ĉuli ste za Tihog Budu?“, upitala je. „Pa, Raj bi mogao
da mu bude ozbiljna konkurencija.“
Agim prasnu u iskren smeh i tresnu Raja po leĊima.
„Priĉa poĉinje pre ĉetiri godine na Kosovu“, reĉe on Zoi. „Kada su
prestale da padaju bombe. Kada je ĉudovišni Milošević otišao, nije prošlo
mnogo pre nego što ste vi, Amerikanci, i vaši saveznici, otkrili da su bivši
borci za slobodu koje ste podrţavali pretvorili mesto u raj za krijumĉare
narkotika. Moj narod, kosovski Albanci, napravio je ono što se zove
Petnaest porodica, i te porodice sada uvoze osamdeset procenata evropskog
heroina. Mi ga zovemo albanka.“
„Ĉula sam za to“, ubaci Zoi, a Raj pomisli da verovatno zna više o
tome nego što bi volela, s obzirom na to da joj je majka šefica mafije.
„Jednu od tih petnaest porodica predvodio je ĉovek po imenu
Armend Brozf, produţi Agim. „Ameriĉka agencija za suzbijanje narkotika
organizovala je operaciju u saradnji s odgovarajućom nemaĉkom sluţbom
da privede tog ĉoveka, a Raj - Raj je bio osoba kojoj je zadatak poveren.
Trebao mu je neko ko bi se infiltrirao, kako vi to kaţete, ali u Petnaest
porodica... Bilo kome ko nije kosovski Albanac jednostavno je nemoguće
da prodre unutra, razumete? Zato je Raj izabrao mene i uĉinio je to s
mnogo volje. Zapravo, s pomamom."
Agim zapade u ćutanje, piljeći nadole u svoje ruke, koje behu
zgrĉene u pesnice na stolu. Malo zatim Zoi upita: „Zato što je bilo liĉno?"
Agim proguta pljuvaĉku i klimnu. „Imao sam sestru. Zvala se Bora,
što znaĉi sneg, i to je bilo dobro ime za nju. Ne zbog toga što je bila ĉista -
ne, daleko od toga, već zato što je bila lepa kao novi sneg kad tako beo i
teţak prekriva krovove našeg sela. Armend Brozi napravio je od moje
sestre svoju kurvu, a kad je se zasitio, pretvorio ju je u mazgu. Terao ju je
da guta kondome pune heroina i da s drogom u stomaku prolazi carinu. Na
poslednjem putovanju jedan od kondoma pukao je u njoj i umrla je na
prljavom podu toaleta na Aerodromu Kenedi.“
Zoi pruţi ruku i dodirnu nadlanicu Agimove šake koja je poĉivala na
belom stolnjaku. „Jesi li ga naterao da plati za to?“
Agimov osmeh istovremeno beše i tuţan i okrutan. „O, da, naterao
sam ga da plati. Na dan kad smo uhapsili Armenda Brozija, Raj je sve tako
uredio da nije bilo nikog drugog da ga ubije osim mene. Umro je onako
kako je umrla moja sestra, polako i u velikim mukama. Eto šta je Raj
uĉinio za mene i zbog toga ga nazivam svojim bratom.“
Sobom zavlada tišina, a onda Agim slegnu ramenima. „Posle toga, za
mene je bilo previše opasno da ostanem na Kosovu, ali sam imao porodicu
ovde u Budimpešti, pa sam tu i došao. Sada se bogatim od prodaje oruţja
pobunjenicima širom sveta, koji ga kupuju novcem zaraĊenim od droge.
To me, naravno, ĉini licemerom, ali šta drugo da radim?“
 Kasnije, dok su išli nazad prema mestu na kojem je Raj ostavio kola,
Agim ga je uhvatio za mišicu i zadrţao ga, pustivši da Zoi ode ispred niih
dvojice.
„Pošto sam je upoznao, Raj“, reĉe on polušapatom, dok su mu oĉi
bleskale jedva potisnutim humorom, „mogu ovo da kaţem s apsolutnom
sigurnošću - ona je ta.“
Raj šutnu rasklimanu kocku kaldrme. Ţeleo je da šutne samog sebe.
„DoĊavola, Agime. Jedva da je poznajem.“
Agim zatrese glavom, sada ozbiljnog lica. „Saznao si više o njoj u
poslednja dva dana nego što mnogi ljubavnici saznaju jedno o drugom za
ţivota. Ona je prava za tebe, pa prema tome, nemoj da ispadneš idiot.“
 39

„Ĉoveĉe, ako ovi momci još malo uspore“, reĉe Raj boreći se s
potrebom da legne na sirenu dok se prastari Folksvagenov autobus vukao
krivinom ispred njih, „poći će unazad.“
„Uh-uh“, promrmlja Zoi. Na krilu je drţala otvoren Venitifer nad
kojim se nadvila, zureći u lice Majlsa Tejlora, u nastojanju da mu prodre u
psihu. Da uĊe u njegovu dušu.
„Makar uţivaju u pogledu“, nastavi Raj dok se put otvarao prema
zadivljujućem prizoru šumovitih breţuljaka i krivudavom Dunavu.
„Gledam, O’Mali“, reĉe Zoi, „ali takoĊe i razmišljam.“
„Oh-oh.“
„Ako je Amerikanac s velikim politiĉkim uticajem jednom pomogao
sovjetskom agentu da izvrši atentat na predsednika Kenedija, šta sada ĉini
drţavi sa svom svojom moći, uticajem i novcem? Prema svemu što znamo,
moţda još radi za KGB, ili kako se već danas zovu...“
„FSB. Federalna sluţba bezbednosti.“
Ona odmahnu rukom. „Kakogod. On to moţe reći sudiji nakon što ga
raskrinkamo. Ali ono o ĉemu razmišljam jeste kako ćemo to izvesti?
Moţemo da predamo film vlastima, recimo, nekom iz CIA. MeĊutim,
ĉekaj, ĉovek koji je povukao obaraĉ bio je jedan od njihovih agenata, koji
je takoĊe sluĉajno bio i krtica za KGB...“
Sirena je zatrubila iza njih. Raj baci pogled u retrovizor i ugleda
crveni mini kuper kako se kreće napred-nazad preko središnje linije, sa
ţeljom da obiĊe i njih i autobus, ali nije bio dovoljno ĉvrst i stabilan da
pokuša da izvrši preticanje naslepo.
„Moguće je da su odavno saznali da je moj tata bio krtica“, rekao je.
„Moţda znaju ĉak i to da je on bio ĉovek na travnatom uzvišenju. Ali bez
obzira na to šta znaju sada ili šta su znali onda, ljudi su poĉeli da se
ograĊuju duţ ĉitavog lanca komande, od CIA, do policije u Dalasu, zato
što su dopustili da se to desi. Uzmi, na primer, Tajnu sluţbu. Zanemarimo
to što su dozvolili da se predsednik tog dana vozi unaokolo u otvorenom
kabrioletu; ĉim je prvi metak ispaljen, momak za volanom trebalo je da
nagazi papuĉicu za gas i odjuri odatle bestraga. Umesto toga, on je
praktiĉno potpuno zaustavio automobil, pretpostavljam da pogleda okolo.
Ko to zna? MeĊutim, to je ostavilo Kenedija i sve druge u kolima da sede
tamo kao glineni golubovi u streljani.“
Zoi je smotala ĉasopis u ĉvrst cilindar i okrenula se da pogleda kroz
prozor. „Vidiš, to je ono ĉega se najviše plašim, Raj. Mi im damo film, oni
nam kaţu da moramo da razmotrimo šta je najbolje za našu zemlju, bla-
bla-bla, a onda se okrenu i zakopaju ga.“
„Dušo, oni će ga zakopati tako duboko da je jedini naĉin da film opet
ugleda svetlost dana taj da ga neko dete u Kini sluĉajno otkrije kopajući u
svom dvorištu.“
„Dok ćemo mi ostatak ţivota provesti zakljuĉani negde u nekom
kavezu.“
Mini kuper je opet zatrubio, a autobus je uzvratio ispuštanjem oblaka
crnog dima iz auspuha i usporio još više dok su ulazili u sledeću krivinu na
putu. Raj zakoĉi i prisili sebe da prestane svom silinom da steţe volan.
On reĉe: „Mogli bismo da ga damo u medije. Znam momka koji radi
za Vašington post i priliĉno je dobar. Pametan je, temeljan i nije ga lako
zaplašiti. I kakve god da su njegove pristrasnosti, ne dopušta da se izliju u
priĉe koje piše.“
Izašli su iz krivine i Raj je napokon video prav i ĉist put ispred sebe,
bez saobraćaja. Pritisnuo je pedalu za gas i samo što nije poĉeo da obilazi
kamion, kad mini kuper projuri kraj njih. Momak iza volana pokaza im
srednji prst i Raj pomisli: Govnaru!
„Kakav govnar“, prokomentarisa Zoi i Raj se nasmeja.
Zatim kaza: „Moţemo da odnesemo film mom ĉoveku, ali je nevolja
u tome što je film tek polovina priĉe. Pokazuje ko je izvršio atentat, ali ne
objašnjava zašto, a on ĉe hteti to da zna pre nego što objavi priĉu.“
„A onog trenutka kad poĉne da postavlja pitanja“, nadovezala se Zoi,
„Majls Tejlor će angaţovati nekog da ga ubije.“
„Taĉno tako.“
Ćutali su nekoliko sekundi, pa Raj reĉe: „Postoji jedan tip kojeg
poznajem, a koji je moćan i ima sopstvene veze zbog kojih bi Tejloru
moglo biti teško da doĊe do njega. S druge strane, moţda neće imati
politiĉkog uticaja da ga obelodani - u stvari, on to ne bi uradio ako ne bi
iskreno verovao da će to više pomoći zemlji nego što će joj naškoditi.“
„Ko je taj vrli ĉovek?“
 „Senator Dţekson Bun.“
Zoi se okrenu na sedištu i zablenu se u njega. „Oh, moj boţe. Ti
poznaješ senatora Buna?“
„Hej, nemoj tu da mi se onesvestiš.“
„Ne, samo... Senator Bun. Priĉa se da bi on mogao da postane naš
naredni predsednik, Raj. Odakle ga znaš?“
„Iz specijalnih jedinica. Bio mi je komandant.“
Zoi se nasmeja. „Znaš šta mi se sviĊa kod tebe, Raj? Ne samo da
govoriš petnaest jezika već gde god da odemo ti znaš nekog ĉoveka.
Ĉoveka koji moţe da nam proda oruţje. Ĉoveka koji moţe da nam izradi
laţne pasoše. Ĉoveka koji je senator SAD.“
Odmotala je Venitifer i magazin se odmah otvorio na stranici sa
ĉlankom o Tejloru. Nasuprot prvoj strani teksta nalazila se foto-galerija, i
dok je naginjala ĉasopis prema prozoru, da bolje pogleda na sunĉevoj
svetlosti, Raj jedva suzbi ţelu da vikne.
Fotografija kojom je bila tako opsednuta bila je ona koja je
prikazivala Majlsa Tejlora kako stoji pored predsednika Sjedinjenih
Drţava,odlikujući nekog nastavnika iz unutrašnjosti Medaljom slobode.
Iza njih nekoliko ljudi okupilo se oko ameriĉke zastave, a malo dalje
odatle, kao da je namerno istupila da ne bude fotografisana, stajala je neka
ţena u jarkocrvenomkompletu.
I, u redu, moţda je imala crvenu kosu, ali to se nije moglo pouzdano
reći jer ju je pokupila u punĊu, a i bila je toliko daleko na obodu slike, da
ioj je jedna polovina lica bila odseĉena, a druga izvan fokusa. Ipak, Zoi
beše sigurna da se radi o Jasmin Pul, zato što je imala na sebi crveni
komplet. Kao da nije bilo milion crvenih kompleta na svetu. To mora da je
ţenska stvar, pomislio je Raj.
Naravno, pošto je umela da mu ĉita misli, Zoi reĉe: „Kaţem ti,
O’Mali, to je ona. To je ista ta pomodna uniforma za ubice koju je imala u
Parizu.“
Raj se ugrizao za unutrašnjost obraza, da spreĉi sebe da progovori, a
onda ipak uzvrati: „Hej, ja sam s tobom, barem sve dok Jasmin Pul radi za
Majlsa Tejlora kao njegov ubica. Samo kaţem da bi ta ţena na slici mogla
da bude bilo ko.“
Zoi je još neko vreme prouĉavala fotografiju, zatim zatvorila ĉasopis,
stavila ga u zadţepak na vratima i otvorila jednu od boca s vodom kojima
su napunili kola. Kada su naišli na još jedan zavoj na putu, prislonila se
licem na staklo prozora.
„Ovo je spektakularno“, rekla je. „ Ali Štraus nije bio u pravu. Dunav
nije plav, pre je mutnosmeĊ.“
„Ipak je plav najveći broj dana. Verovatno se danas u njega ulilo
nešto istopljenog snega.“
Pustio je da proĊe nekoliko trenutaka, a potom dodao: „Dakle, Agim
je baš zgodan momak, zar ne?“
Zoi otpi malo vode. „Stvarno? Nisam primetila.“

Raj se zaljubio u Sentandreju na prvi pogled.

„Skoro je previše oĉaravajuća da bi bila stvarna“, rekao je Zoi.
„Kamene staze, krovovi od crvenog crepa, vedre boje fasada, stare
pravoslavne crkve. Pogledaj, imaju ĉak i konjske koĉije. Mogao bih da
unajmim momke s violinama, da ti kupim savršenu crvenu ruţu, pa da
odemo u voţnju po meseĉini...“
„Februar je, O’Mali. Smiri se“, uzvrati Zoi, ali on vide da se
osmehuje. „Skoro je dva. Moramo da naĊemo kuću profesora Kuzmina.
Agim je rekao da se nalazi na brdu koje gleda na reku.“
Pronašli su je lako, ali Raj je prošao pored nje i ne usporivši. Skrenuo
je desno, zatim levo, tako da su se našli u ulici koja se prostirala paralelno
s vilom na brdu, u njegovom podnoţju. Parkirao je pored stepeništa koje je
vodilo naviše prema neĉemu što je podsećalo na grobljanski zid.
Izašli su iz kola, protegli udove i osmotrili okolinu.
Zoi reĉe: „Još nisam videla neki znak koji bi ukazivao na Jasmin Pul.
A ti?“
„Nisam. S druge strane, to ne bismo ni mogli.“
Raj izvuĉe glok iz pregratka za rukavice, gde ga je drţao za vreme
voţnje, ćušnu ga za leĊa, a onda napuni boĉne dţepove svojih kargo
pantalona dodatnim klipovima s municijom.
„Hoćemo li opet da budemo Karpenterovi? Dţejk šovinistiĉka svinja
i blentava Suzi sa Z?“, upita Zoi.
Raj odmahnu glavom. „Ne. Jedino ćemo zadrţati ta imena. Raĉunam
da je ovaj tip potrošio mnoge godine da naĊe tvoju ikonu i, istog trena kad
spusti pogled na nju, poĉeće da je ţeli. Ako pomisli da smo dvoje prostih
ljudi sa sela, moglo bi da postane gadno. To moţe da se desi u svakom
sluĉaju.“
Raj baci poslednji pogled naokolo pa reĉe: „Ne ljutiš se da malo
saĉekaš pored kola? Hoću da ispitam vilu pre nego što uĊemo unutra. Da
naĊem straţnji izlaz, za svaki sluĉaj.“
„Plan B.“ Zoi se osmehivala i ljuljala napred-nazad na prstima, a
Raju proĊe kroz glavu: Prokletstvo, uprkos svemu, njoj se ovo izgleda
dopada.
I on se osmehnu za sebe, jer se dopadalo i njemu.

Vila profesora Denisa Kuzmina - dvospratna kuća s omalterisanom

fasadom u bledoj nijansi breskve - nalazila se iza reda ĉempresa i zelene
ograde od kovanog gvoţĊa. Kapija je bila otvorena prema pošljunĉanom
prilazu i Raj skliznu u dvorište neprimećen. Obišao je oko vile i otkrio
yrata koja su vodila iz kuhinje u povrtnjak i mali jabuĉnjak. S druge strane
voćnjaka nalazio se putić do zadnje strane crkve.
Krenuo je niza stazu, prošao pored crkve i naišao na malo groblje s
nakrivljenim kamenim krstovima i spomenicima koji su se krnjili. Zid se
prostirao duţ jedne strane groblja, a iza tog zida bile su kamene stepenice.
Raj baci pogled sa stepenica i vide sve osim haube iznajmljenog BMW-a,
ali Zoi ne beše nigde.
On strĉa niza stepenište, i dalje ne primećujući Zoi, a panika mu je
rasla u stomaku. Onda ugleda njena leĊa, jer je bila nagnuta preko prednjeg
branika. Sigurno je napravio neku buku zato što se ona odjednom ispravila
i okrenula, s flašom vode u jednoj ruci i glokom u drugoj, uperenim u
njegovo srce.
„Isuse Hriste, O’Mali, šta to radiš? Umalo te nisam ustrelila.“
„Izvini, mislio sam da si... Izvini.“
Raj duboko udahnu i pokuša da primiri svoj ubrzani puls. Morao je
da se kontroliše. Dopustio je da mu Agim prodre u dušu svom tom priĉom
o jedinoj, a sada mu je to odvlaĉilo paţnju. A kada ĉoveku nešto odvlaci
paţnju, ne samo da sam moţe da pogine već i da stradaju ljudi koji zavise
od njega.
„Pa, sledeći put me upozori. Malo sam nervozna.“ Zoi ubaci pištolj
nazad u torbu. „Dakle, šta si otkrio? Jesmo li dobili naš plan B?“
Raj joj je opisivao poziciju i izgled vile dok je vadio svoj švajcarski
vojni noţ, otvarao putniĉka vrata i gurao sedište unazad onoliko koliko je
bilo moguće, kako bi došao do centralne konzole.
Zoi je virnula preko njegovog ramena. „Šta radiš?"
„Onesposobljavam vazdušne jastuke. Trebalo je da to uradim ranije.
U nekom trenutku moţda ćemo morati da beţimo odavde i ako se desi da
se usput s neĉim sudarimo, ne ţelim da nas najlon gaĊa u lice.“
„To što radiš je verovatno nezakonito. Ali neću reći nikom.“
„Hej, ako padnem, sestro, povlaĉim tebe sa sobom. Sranje, ovog sam
se plašio. Moraću da iseĉem prostirku da doĊem do kontrolne kutije."
„Baš lepo, ali kad dode vreme da vratiš ovo ĉudo rentakar kompaniji,
snalazićeš se sam.“ Nagnula se preko kako bi mogla da provuĉe glavu u
unutrašnjost kola i izbliza pogleda šta Raj radi. „Ako ipak budemo morali
brzo da beţimo, mogu li ja da vozim?“
Raj se nasmejao na tu ideju.
Vrata vile otvorila je veoma privlaĉna plavuša ledenog pogleda, u
pedesetim godinama, koja im se predstavila kao domaćica i rekla da ih
profesor oĉekuje. Dok ih je vodila prostranim foajeom poploĉanim crno-
belim ploĉicama, Raj se divio njenim nogama i pitao se da li je moţda ona
razlog što se Denis Kuzmin nikad nije ponovo oţenio.
Uvela ih je u prostoriju koju je nazvala profesorovom bibliotekom, u
sobu punu sunĉeve svetlosti, sa zidovima od raskošnog mahagonija i
ugraĊenim policama prepunim knjiga.
„Kakva divna bašta“, reĉe Zoi prišavši francuskim vratima koja su se
otvarala prema nagnutom zelenom travnjaku omeĊenom ţbunjem gloga i
azaleje.
Kućepaziteljka se nije ĉak ni nasmešila na taj kompliment. Rekla je:
„Profesor će vam se ubrzo pridruţiti", i otišla, povukavši oba krila vrata
foajea tako da se ĉvrsto zatvore.
Raj je pogledao po sobi, ali nije ugledao nijedna druga vrata. „Ne
sviĊa mi se to što su jedina vrata osim ovih koja dolaze iz predvorja ova
koja izlaze na prednje dvorište.“
Zastao je kod bibliotekarskog stola koji je sluţio kao profesorov
radni sto. Na zidu iza njega beše okaĉen propagandni poster Josifa Staljina
- ĉuvena slika na kojoj veliki voĊa pozira s malom seoskom devojĉicom
rumenih obraza. „Pitam se da li zna da je Staljin na kraju ubio oca te
devojĉice“, reĉe on Zoi.
 „Moţda ga nije briga. Ili, pošto je i sam bio doušnik, moguće je da
smatra da je taj ĉovek to i zasluţio.“
Raj prelista gomilu rukopisnih stranica poloţenih odmah pored
profesorovog kompjutera. „Izgleda da piše knjigu. O srednjovekovnom
veštiĉarenju u Sibiru.“
„Hej, nemoj odmah da kritikuješ. Prema onome što znamo, moguće
je da ja potiĉem iz duge linije veštica.“
Zoi je šetala duţ zida s policama koje nisu sadrţavale iskljuĉivo
knjige, već i ikone svih veliĉina, neke tako stare da je najveći deo boje na
njima izbledeo, a druge su bile bogato pozlaćene i posrebrene. „Ima neke
stvarno dobre primerke“, kazala je.
Raj se spremao da je upita kakva je profesorova kolekcija u
poreĊenju s kolekcijom njene majke, kad se vrata otvoriše pod rukom
sitnog i mršavog ĉoveka koji je izgledao poput ideje Agencije za statiste o
tome kako treba da izgleda jedan penzionisani profesor koledţa, zajedno s
tufnastom leptir mašnom, pantalonama od tvida i dţemperom sa zakrpama
na laktovima.
Pruţio je ruku Raju kad je ušao u sobu. „Ja sam profesor Kuzmin. A
vi ste gospodin i gospoĊa Karpenter, ako sam dobro zapamtio?“ Njegov
engleski bio je gotovo bez akcenta, ali je govorio polako i paţljivo, kao da
se bojao da ne napravi neku grešku. „Oprostite, ali nisam ĉuo vaša kola
kako dolaze prilazom.“
„Došli smo HEV-om.“39
„Popeli ste se celim putem dovde od ţelezniĉke stanice?“ Svetlosive
oĉi boje cementa ispitivale su ih iza naoĉara u debelom okviru od
kornjaĉinog oklopa i Raj je stekao utisak da je Denis Kuzmin umeo da
proceni ljude već pri prvom susretu, a onda se povlaĉio i samozadovoljno
ĉekao da se dokaţe da je u pravu.
Osmehnuo se, pokazujući sitne i ţute zube, kao zrna kukuruza. „Ah,
ali oboje ste tako mladi i u punoj snazi, i nije baš mnogo hladan februarski
dan. Pa, kako vam se ĉini gradski trg u Sentandreji? Oĉaravajući je, z.ar
ne?“
„Malo je previše kitnjast za moj ukus“, odgovorio je Raj, „ali se

39
HEV je prigradska ţelezniĉka mreţa koju ĉine ĉetiri linije i funkcioniše u Budimpešt i njenoj
okolini, nezavisno od budimpeštanskog metroa. (Prim. prev.)
moja supruga oduševila. Ţeli da je povedem u voţnju po meseĉini u onim
koĉijama.“ Kuzmin se zakikota. „Romantiĉni sentiment, zaista, gospoĊo
Karpenter, ali moţda bi trebalo da saĉekate lepše vreme.“ Pokazao je
prema sofi i dve boĉne fotelje, naţalost, tapacirane groznim zelenim
plišem. „Hoćemo li sesti kraj vatre?“
Raj je usput zastao da prouĉi veliku, uokvirenu reprodukciju koja je
visila iznad police nad kaminom. Mal oje uvrnuto staviti ovo na zid
bibliotcke, pomislio je. No, ni Staljinov poster takoĊe nije baš bio
provodnik srećnih misli.
„Video sam original ove reprodukcije u Tretjakovskoj galeriji u
Moskvi“, reĉe Raj.
Kuzmin uzdahnu skoro radosno i poĉe da se klati napred-nazad na
petama. Profesor se spremao da odrţi jedno od svojim omiljenih
predavanja.
„Ah, da. Ulje na platnu Ilje Rjepina, Ivan Grozni i njegov sin Ivan,
16. novembra 1581. Ono hvata trenutak kad je car Ivan, u naletu
nekontrolisanog besa, smrtno povredio svog sina i naslednika, udarcem
gvozdenim predmetom po glavi. Otac kleĉi na podu, njišući u naruĉju
krvavo telo svog sina. Vidite ludilo u njegovim zakrvavljenim oĉima, ali
takoĊe i uţasnu spoznaju o tome šta je uradio. Kao kontrast, lice mrtvog
deĉaka je mirno, u smrti gotovo nalik Hristovom. Fascinantno, zar ne?“
„I tuţno“, dodade Zoi.
Raj nije odgovorio, jer se izgubio u tom strašnom momentu koji je
umetnik naslikao. Car je odeven u svešteniĉku crnu odoru, a njegov sin u
kristalnobelu haljinu. Oruţje ubistva, gvozdeni steg, leţi u blizini, na
krvavocrvenom orijentalnom tepihu.
„Delujete naroĉito zainteresovani, profesore, za mentalno
poremećene figure iz ruske istorije“, reĉe Zoi, uzevši s police nad kaminom
srebrni ram sa crnobelom fotografijom ispijenog zabraĊenog ĉoveka u
dugaĉkoj crnoj odori, koji sedi za stolom pred otvorenom Biblijom.
Ĉudan smešak rastvori tanka usta Denisa Kuzmina. „Dakle,
prepoznajete ludog monaha, zar ne? Grigorija Raspućina. Neki tvrde da je
njegov uticaj na cara Nikolaja i njegovu ţenu Aleksandru doveo do
boljševiĉke revolucije i pada dinastije Romanov. Nazivan je razliĉitim
imenima, svetim mistikom, vizionarem, isceliteljem i prorokom. A s druge
strane, razvratnim šarlatanom. Moţda je on bio sve to odjednom, ili
moţda...“
 Prestao je da govori kad su se dvokrilna vrata otvorila i
kućepaziteljka ušla, noseći posluţavnik s tri visoke ĉaše, kristalnim
bokalom vode i zdepastom okruglom bocom punom tamnosmeĊe teĉnosti
koja je podsećala na bilje.
„Ah, evo gospoĊe Danko s osveţenjem. Jeste li ikad probali
unikum40? Neki ga nazivaju našim nacionalnim blagom, mada, kad se prvi
put proba, uglavnom bude samo gorak.“
Gorak vraga! Raj je probao to piće kad je poslednji put bio u
Budimpešti. Mirisalo je na bolniĉku sobu, imalo ukus leka protiv kašlja, a
mamurluk koji je dobio posle samo dve popijene ĉaše bio je stvarno nešto
izuzetno.
„Moţda ću kasnije uzeti vodu, ali zasad mi ništa ne treba“, reĉe Raj.
Na profesorovom licu oĉitavala se razoĉaranost. „GospoĊo
Karpenter?“, upitao je podiţući flašu s likerom i ĉašu.
Zoi mu uputi svoj najblistaviji osmeh. „Volela bih da probam,
profesore, ali uvek dobijem glavobolju kad pijem usred dana.“
Slegnuo je ramenima. „Nadam se da nemate ništa protiv da se ja
posluţim sam.“
Profesor natoĉi sebi piće i oni sedoše, Raj i Zoi jedno pored drugog
na sofi, a profesor u fotelju. Raj je primetio da Denis Kuzmin izbegava da
pogleda direktno u Zoi, kao da se boji da mu se pogled sretne s njenim ili
da se njene oĉi previše zagledaju u njegove. Moţda je naprosto bio
šovinista, pretpostavljao je Raj, ali se pitao postoji li tu još nešto.
„U telefonskom razgovoru“, reĉe Kuzmin, „rekli ste mi da ste dobili
ikonu koju biste voleli da prouĉim.“
„Moja baka dala nam ju je kao poklon za svadbu“, odgovorila je Zoi.
„Reĉeno nam je da su odreĊene ikone ĉesto povezane s mitovima i
bajkama, pa smo se pitali, s obzirom da je naša tako neuobiĉajena, da li uz
nju ide neka priĉa, razumete? A pošto je to vaša struĉna oblast...“
Profesorov dugaĉki, tanki nos podigao se za pola centimetra u
vazduh. „U tom pogledu stekao sam izvesnu reputaciju. I da, istina je, neke
ikone su u prošlim vremenima imale razliĉita mistiĉna, pa ĉak i magiĉna
svojstva.“
Zoi izvadi vrećicu od fokine koţe iz torbe, namerno dozvolivši

40
Vrsta likera. (Prim. prev.)
Kuzminu da baci pogled na njen glok, i Raj pomisli: Pametna devojka. Ali
šta god da je profesor pomislio o njenom nošenju oruţja, to nije pokazao
na svom licu, i Raj s uţivanjem oseti hladan i ĉvrst dodir sopstvenog
pištolja za pojasom na leĊima. Od tog ĉoveka nije primao dobre vibracije.
Zoi podiţe ikonu na krilu. Profesor nije glasno puhnuo kao što je to
uĉinio Entoni Lavli, ali je Raj zapazio da su mu usta pobelela u uglovima,
a ruka kojom je drţao ĉašu poĉela je da drhti.
„Dragi boţe, pa to je...“ Presekao je reĉenicu i Raj vide odsjai snaţne
i gotovo proţdrljive ţudnje na njegovom licu.
Povratio se uz trzaj, potegao veliki gutljaj unikuma, a onda isuviše
smirenim i obiĉnim glasom upitao: „Da li je vaša baka rekla kako je došla
u posed tog primerka?“
Raj je mogao da oseti kako Zoi praktiĉno bruji na sofi pored njega i
taĉno je znao kako joj je. I njega su peckali prsti na nogama i rukama od
uzbuĊenja. Šta je to Kuzmin hteo da kaţe o ikoni? Da je to Bogorodica? A
ako je znao za ikonu, da li je takoĊe znao i za oltar od kostiju?
„Već dugo je u našoj porodici“, odgovorila je Zoi, „i prenosi se s
majke na cerku. Baka voli da kaţe da smo mi blagoslovena ţenska deca iz
ponosne i dugaĉke linije i da nijedna od nas ne moţe biti poslednja.“
Raj je imao utisak da je Katja Orlova zaista izgovorila te reĉi. Ne
Zoi, jer njih dve nikada nisu priĉale, već nekom drugom. Ani Larini?
Kuzmin se nagnuo napred, sada ĉvrsto gledajući u Zoi, kao da je
mogao da upotrebi svoje blede oĉi poput lasera kojim će joj prodreti u um.
„Ti si ĉuvarka?“, rekao je i Raj primeti da se Zoi potpuno umirila.
Profesor se ponovo zavalio u naslonjaĉu, oĉigledno zadovoljan reakcijom
koju je izazvao. „Pitate se kako to znam? Znam, zato što nisam budala.
Vidim Bogorodicu, vidim vaše lice.“
Zoi baci pogled na Raja i on je znao da i ona takoĊe ponovo
razmišlja o tom retku u bakinom pismu. Gledaj u Bogorodicu...
„Moţda“, produţi profesor Kuzmin, „treba da poĉnem od poĉetka.
Od mog oca i jednog dogaĊaja koji se odigrao u proleće 1936.“
 40

„U to vreme, moj otac je sluţio u GUGB-u, sovjetskoj tajnoj policiji

koja se tada tako zvala. To ĉini da izgleda mnogo strašniji nego što je bio -
samo arhivski ĉinovnik dodeljen jednom starijem poruĉniku, Nikolaju
Popovu, pomoćniku komesara Glavnog direktorata za drţavnu bezbednost
u Lenjingradu, koji mi danas ponovo nazivamo Sankt Peterburg.“
On zaćuta, a oĉi mu se ovlaţiše. Da li se prisećao oca koji ga je
napustio kad je bio tek deĉak od jedanaest godina, još pateći zbog toga?
„Moj otac...“, reĉe on neţno, a zatim se trgnu i ispravi u fotelji. „Tog
dana o kojem govorim, u proleće 1936, otac je bio zauzet premetanjem
papira kada je stariji poruĉnik Popov iznenada uleteo u kancelariju, zgrabio
ga za mišicu i rekao da imaju hitan zadatak, neki koji je od ţivotnog
znaĉaja za bezbednost drţave. Otkriveno je tajno skrovište u tavanskim
zidovima zgrade Opštinskog suda na nasipu Neve. U Fontanki broj 16.
Ĉuli ste za to?“
Raj reĉe: „To je adresa štaba nekadašnje carske tajne policije,
Ohrane.“ „Da, mesto koje je ulivalo strah u srce svim Rusima, ĉak i tog
posebnog dana, devetnaest godina nakon boljševiĉke revolucije. Moj otac
se sasvim sigurno plašio, jer mu se ĉinilo da su i sami ti zidovi upili toliko
jada, terora i patnje naroda. Ali oni su uz to ĉuvali još nešto, jer je mali
poţar izazvan lošim instalacijama u njima otkrio skriveni ormar veliĉine
telefonske govornice. Unutar tog ormara nalazila su se dva drvena arhivska
kabineta, ispunjena plesnivim starim dosijeima.“
Napravio je pauzu da dospe sebi još likera, a onda ustao i stao ispred
Staljinovog postera. „Recite mi, gospoĊo Karpenter. Da li znate šta je to
agent provokator?“
„Imam neku opštu predstavu“, odgovori Zoi, „ali zašto mi ne biste vi
rekli? Tako lepo umete da drţite predavanja.“
Okrenuo joj je leĊa, zbunjeno trepćući, ne znajući pouzdano da li se
radilo o komplimentu ili ironiji, i Raj sakri osmeh. Tada profesor oĊluĉi da
to ignoriše, pa kaza: „Agent provokator je špijun koji se ubacuje u
revolucionarne grupe i nastoji da ih pokrene da ĉine stvari zbog kojih će
naposletku biti uhapšeni.“
 Kuzmin se udaljio od postera i okrenuo leĊa ognjištu. „U vreme u
kom se dešava moja priĉa, kruţile su glasine da je u ranim danima
boljševiĉke borbe Josif Staljin liĉno nekad tajno sluţio u Ohrani kao agent
provokator. Ne iz ideoloških principa, shvatate, već da bi uklonio svoje
suparnike.“ Kuzmin zastade da otpije dobar gutljaj pića za suzbijanje
kašlja, stresavši se malo kad mu je ono skliznulo niz ţdrelo. „Dakle, kada
Popov pokazuje na jedan od kabineta u tajnom ormaru i nareĊuje ocu da ga
pretraţi u potrazi za bilo kakvim dokumentima na kojima se nalaze reĉi
Ĉeliĉni jazavac, on podozreva da zadatak moţda ima nekakve veze sa
ovim, odnosno da je taj Ĉeliĉni jazavac Ohranino šifrovano ime za Staljina
kao agenta provokatora.“
„Što za vašeg oca nije baš bila zdrava sumnja, ne na tom mestu i u to
vreme“, primeti Raj.
Kuzminov osmeh pokaza odblesak ţutih zuba. „Zbog ĉega on ne
poverava ništa od svojih razmišljanja starijem poruĉniku. Moj otac je uvek
verovao da je naĉin za preţivljavanje ne znati i ne videti ništa.“
Kuzmin prinese ĉašu ustima, vide da je prazna i ponovo je napuni. „I
tako, Popov prianja na posao razvrstavanja dokumenata u jednom kabinetu,
dok se moj otac prihvata drugog, moleći se sve vreme da mu se pred oĉima
nikad ne pojavi ništa što bi bilo u vezi s jazavcem ma koje vrste. Jedan
dosije, meĊutim, privlaĉi mu paţnju zbog neobiĉnog sadrţaja koji unutra
nalazi - grube, rukom nacrtane skice nekog oltara napravljenog od ljudskih
kostiju.“ Raj zaĉu kako Zoi oštro udiše i uĉini mu se da će mu vlastito srce
takoĊe preskoĉiti otkucaj. Ali to Denis Kuzmin, izgubljen u svojoj priĉi,
izgleda, nije primetio.
„To je takva sablasna stvar, ta skica, da golica mog oca da gleda
dalje, i ispod pronalazi izveštaj o razgovoru koji se vodio u nekoj
gostionici u jesen 1916. godine, izmeĊu špijuna Ohrane i izuzetno pijanog
Grigorija Raspućina.“
„Ludog monaha?“, reĉe Zoi.
Kuzmin podiţe ĉašu u podrugljivom nazdravljanju fotografiji na
polici kamina. „Lud? Moţda je i bio. Znamo da je roĊen u malom
sibirskom selu, u kojem je od svoje najranije mladosti bio poznat kao
mistik i duhovni lekar. TakoĊe je bio i... pa, da se delikatno izrazim, ĉovek
sa znaĉajnim seksualnim magnetizmom.“
Kuzmin pocrvene, a potom se slabašno nasmeši, pa produţi:
„MeĊutim, Raspućinova moć nad carskom porodicom nije potekla od
zavoĊenja, barem ne od zavoĊenja seksualne prirode. No, jeste od njegove
sposobnosti da donese olakšanje njihovom sinu, koji je bolovao od
hemofilije. Svaki put kada bi se mali Aleksej povredio i poĉeo da krvari,
carica je molila Raspućina da doĊe da ga spase, i on je to zaista i ĉinio.
Sad, kako je to izvodio? Ko zna? Neki kaţu da je hipnotisao deĉaka, drugi
da je koristio pijavice, dok treći veruju da ga je leĉio magijom ili
molitvom.“
Kuzmin prestade da zuri u fotografiju i podiţe pogled ka reprodukciji
na kojoj je prikazano kako Ivan Grozni ubija svog sina, kao da su ta dva
ĉoveka, koja su ţivela u razliĉitim stolećima, bila nekako povezana,
pomisli Raj. Ludi monah i ludi car.
„Što nas vraća na razgovor u krĉmi“, kazao je Kuzmin. „Raspućin je
ispriĉao špijunu Ohrane da je kao mladić, dok je lutao kao hodoĉasnik
preko Tajmirskog poluostrva u Sibiru, sreo i zaveo ţenu koja je pripadala
nomadskom plemenu koji su se nazivali toapotrorima, magiĉnim ljudima.“
Raj pogleda u Zoi. Ţeleo je da zna o ĉemu razmišlja, ali je njeno lice
sada bilo zatvoreno ĉak i za njega. Sedela je sasvim nepomiĉno, tako da je
pomislio kako bi mogao da joj izbroji svaki udisaj.
„Jedne noći, pošto su vodili ljubav“, nastavi Kuzmin, „Raspućinova
ljubavnica prenela mu je mraĉnu tajnu. Rekla mu je za sebe da je zaštitnica
- ĉuvarka, tako se izrazila - ĉarobnog oltara. Oltara od kostiju. I da će, ako
bude pio s tog oltara, postati besmrtan.“
U redu, sad zalazimo u sferu okultnog. Oltar od kostiju predstavljao
je vrelo mladosti i, ako se pije s njega, moţe se ţiveti zauvek? Raj pomisli
da bi trebalo da se nasmeje, ali su mu se dlake na rukama nakostrešile, a
jeza mu je silazila i pela se uz kiĉmu. Zoino lice, video je, ostalo je bez
kapi krvi.
„Delujete skeptiĉno, gospodine Karpenter“, reĉe Kuzmin, oĉito
zadovoljan reakcijom koju je dobio. „Besmrtnost? Veĉni ţivot?
Nemoguće, kaţete. Ipak, Raspućin je do mraĉnih detalja opisao kako je
sprovodio svoja lukavstva i umešnosti nad tom ţenom, sve dok ga jedne
arktiĉke noći nije odvela do pećine ĉiji je ulaz bio skriven iza vodopada na
obalama zaboravljenog jezera, a unutar špilje nalazio se oltar napravljen od
ljudskih kostiju. Raspućin je tvrdio da je te noći pio s oltara. Ako ništa
drugo, on je za sebe verovao da je besmrtan.
Štaviše, poneo je sa sobom boĉicu s eliksirom, ili to zovite kako god
hoćete. MeĊutim, rekao je da mora da bude paţljiv, jer, ako bi se teĉnost
izloţila sunĉevoj svetlosti, njena magiĉna moć bila bi uništena. To je ono
što je koristio da izleĉi deĉaka Alekseja od hemofilije.“
„Pa ipak, obojica su, i deĉak i ludi monah, umrli par godina posle te
noći u gostionici“, reĉe Raj. „Toliko o soku iz kostiju i veĉnom ţivotu.“
Kuzmin podiţe prst, a zabavljenost nabora njegovo dugaĉko, upalo
lice. „Ah, ali vidite, o tome se radi. Eliksir ga je uĉinio gotovo besmrtnim.
Nedugo posle te noći u krĉmi, grupa plemića, kojima je dozlogrdio njegov
uticaj nad caricom, isplanirali su njegovo smaknuće. Napunili su kolaĉe
cijanidom, a kad se pokazalo da otrov ne deluje, ispraznili su mu revolver u
leĊa, pa kada ni to nije obavilo posao, izubijali su ga toljagom po glavi,
zamotali njegovo telo u ĉaršav i bacili ga u zaleĊenu reku. Ĉetiri dana
kasnije, ono je pronaĊeno sa šakama zaleĊenim u poloţaju nalik kandţama,
kao da je pokušavao da probije sebi put kroz led. Autopsija je pokazala da
uzrok smrti nije ni davljenje, ni meci, ni otrov, već naprosto hipotermija.“
„Mrtav je ipak mrtav“, reĉe Zoi i Raj zaĉu ljutnju i razoĉannost u
njenom glasu. I on se tako osećao. Mislili su da su napokon nadomak
istine, a umesto toga im je ispriĉana bajka.
„Neko nekog ovde zavitlava“, kazala je ona, „a pošto sam gošća u
vašem domu, biću uĉtiva i pretpostaviti da je ludi monah izveo pametnu i
podmuklu prevaru nad lakovernim carevim špijunom. Kod nas u
Sjedinjenim Drţavama, profesore, to bismo rekli namagarĉio ga je.“
Kuzmin se nasmejao. „Moţda ste u pravu, gospoĊo Karpenter.
Moţda je špijun i namagarĉen, kako kaţete. Ipak, Ohrana je sve to shvatila
dovoljno ozbiljno da pošalje agente u Sibir. Nisu pronašli ni jezero ni
pećinu, ali su umesto toga otkrili pleme toapotrora, koje im je ispriĉalo
priĉuo tome kako je nekada postojao neki šaman s tako jakim moćima da je
mogao da vaskrsava mrtve. No, jednog strašnog dana, šamana su ubili.
Bila je zima, pa su njegove kćeri odnele oĉevo telo u pećinu da saĉeka
pogreb u proleće. Ali kada su ga poloţile, njegova krv prolila se po
kamenom podu i pretvorila u izvor sa ĉarobnim svojstvima.
Kćeri su sagradile oltar nad vrelom i nazvale ga oltarom od kostiju.
Bajka, naravno, ali s izvesnom istinom u svojoj srţi, moţda, Zato što su
ljudi iz plemena toapotror tvrdili da poznaju neke koji su pili s oltara i
postali besmrtni, ali ih je to takoĊe odvelo u ludilo.“
Profesorova usta razvukoše se u iskrivljen osmeh. „Vidim po vašim
licima da je moj kredibilitet uništen. Još jedan neobiĉni ameriĉki izraz, zar
ne? Ali magiĉni ljudi su opisali, u vrlo karakteristiĉnim pojedinostima,
simptome ludila koje su posmatrali kod onih što su se odvaţili da piju s
oltara. Danas mi to zovemo megalomanijom. Opsesijom moći, ţeljom da
se vlada nad drugima i iluzijom da se drugi mogu potĉiniti svojoj volji, te
da se menja svet.“
„Sve to je veoma zanimljivo i tipiĉno za mnoge bajke“, reĉe Raj.
„Faustovska pogodba. Ţelja ĉovekovog srca se ispunjava, ali samo uz
odreĊenu cenu. Cena je njegova duša, ili, u ovom sluĉaju, razum.“
„Da, da, vi se podsmevate, ali Ohrana je imala u svom posedu tajna
dokumenta koja su sezala stotinama godina unazad, i agenti su ih sreĊivali
traţeći ma koje drugo pominjanje ĉuvarke i oltara saĉinjenog od ljudskih
kostiju. Bilo je mnogo takvih priĉa, ali moj otac je imao vremena da
proĉita samo jednu. Onu iz vremena Ivana Groznog."
Raj pogleda u reprodukciju iznad ploĉe kamina - nije mogao da se
suzdrţi. I ponovo nije uspeo da kontroliše kostrešenje malja na rukama. To
je bilo sumanuto i nije ţeleo da poveruje. A opet...
„Izgleda da je i ĉuvarka bila jedna od Ivanovih ljubavnica“, nastavi
Kuzmin. „Volela ga je ludo, ili barem dovoljno ludo da prekrši svoje
zavete i da mu malo eliksira. Navodno je potrebna samo jedna kapljica.“
Raj je primetio da je Zoino lice ponovo usredsreĊeno i znao je da
misli na svoju baku. Na Katju Orlovu, koja je volela i verovala ĉoveku za
kojeg se ispostavilo da je ubica i dvostruki agent. Koja je dala oltar svojoj
prijateljici Merilin, ţeni koju je prihvatila kao sestru, ali istovremeno i ţeni
koja je povremeno bila detinjasta i bolno nepouzdana. Uţasan zloĉin je
poĉinjen zato što sam izdala tajni oltar...
Nikolaj Popov i njegov otac ubili su Merilin hloral-hidratom. Njegov
otac je, stojeći iza ograde na travnatom breţuljku s puškom u ruci, bio
spreman da ubije predsednika zato što je agent KGB-a verovao da je
Kenedi popio eliksir s oltara od kostiju.
Raj zatrese glavom, ne ţeleći da prihvati išta od svega toga. Nije
moguće da je Kenedi nastradao zbog plesnivog, zaboravljenog dosijea i
neke ruske bajke.
Zoi poĉe da zamotava ikonu u fokinu koţu. „Bilo je zadivljujuće,
profesore, i vi ste nam tako velikodušno posvetili svoje vreme. Ali već
postaje kasno...“
„Ne, ĉekajte“, zavapi Kuzmin, napola ustavši iz fotelje, a Raj se
ukoĉi, pošavši rukom da dohvati pištolj za pojasom na leĊima.
 Ali onda se profesor polako spustio nazad. Ruka mu je drhtala dok je
gladio svoju sve reĊu riĊu kosu prošaranu sedinama. Duboko je uzdahnuo.
„Oprostite mi, malo sam odlutao i zaboravio da vam ispriĉam
najvaţniju stvar. Ono zbog ĉega ste došli, priĉu koja ţivi u pozadini vaše
ikone. U svom opisu pećine i onoga što se te noći desilo, Raspućin je rekao
da je video ikonu s dragim kamenjem postavljenu na vrh oltara
napravljenog od ljudskih kostiju. Kazao je da ju je njegova ljubavnica
nazvala Bogorodicom, a na njoj je bila naslikana Devica koja u krilu nije
drţala dete Hrista, već posudu za pijenje izrezbarenu od ljudske lobanje.
Lice Bogorodice beše lice njegove ljubavnice. Ĉuvarke.“
Kuzmin se nagnu napred i Raj zapazi oĉaj u njegovim oĉima, glad.
„Ohrana je naterala ludog monaha da skicira Bogorodiĉino lice. Moj otac
je video crteţ u dosijeu. Ne moţe biti sumnje da je ikona koju drţite ista
ona u koju su gledale Raspućinove oĉi u pećini s oltarom od kostiju.“
„Moţda“, uzvrati Zoi. Raj je primetio da uopšte nije vadila ruku iz
torbe nakon što je sklonila ikonu, i on je znao da je drţala dršku svog
gloka.
„Dakle, šta se desilo s vašim ocem, profesore?“, upita Raj. „Posle tog
dana u Fontanki 16.“
„Molim? Oh, bilo je još papira unutar tog dosijea, ali moj otac nikad
nije dobio priliku da ih proĉita, jer je Popov iznenada zalupio vrata svoje
vitrine, ćušnuo tanku fasciklu pod vojniĉku bluzu, i rekao: Mi smo ovde
završili. Onda je primetio da je moj otac pokušavao nešto da sakrije od
njega i upitao: ,,Šta to imaš? Predaj!“
Kuzmin je posmatrao svoju praznu ĉašu, pa nastavio: „Moj otac je
tako i postupio, naravno. Koju je drugu mogućnost imao? I tako je stariji
poruĉnik Nikolaj Popov tog dana napustio Fontanku 16 s dva dosijea, a
jedan od njih ticao se oltara od ljudskih kostiju.“
To mu nikakvih koristi nije donelo, zakljuĉio je Raj. Sve ove godine
proveo je u potrazi za tom stvari i ubijajući za nju.
„Nikada više nisu govorili o tome?“, upita Zoi. „Popov i vaš otac?“
Profesor se gorko i muklo nasmeja. „Teško da jesu. Dva dana kasnije,
stariji poruĉnik Nikolaj Popov unapreĊen je u kapetana Popova, a otac je
izbaĉen iz GUGB-a i poslat u redovnu vojsku. U jednu od onih jedinica za
koje je bilo izvesno da će biti u prvim borbenim linijama u ratu ĉiji se
pocetak sa strahom oĉekivao svakog dana. A opet, imao je sreće da to bude
najgora stvar koju su mu uraĊili...“
 Kuzmin pucnu prstima kao da mu je odjednom sinula neka misao.
„Moj otac je po sećanju nacrtao kopiju dve skice koje je video tog dana. Da
li biste ţeleli da ih vidite?“
Nije saĉekao odgovor, već je ustao i otišao do ormarića u dnu jedne
od polica s knjigama. Izvukao je vezu kljuĉeva iz dţepa, otvorio vitrinu i
petljao nešto po njoj njima okrenut leĊima, a zatim se ispravio i okrenuo. U
ruci je drţao mali revolver s kratkom cevi.
Iznenadio je Raja glasno se nasmejavši kad je ugledao dva gloka koja
mu behu uperena u srce.
„Naši su veći“, reĉe Raj.
„I ima ih dva“, dodade Zoi.
Kuzmin se ponovo nasmejao, pa slegnuo ramenima. „Pa, morao sam
da pokušam, zar ne? Ne verujem da biste bili raspoloţeni da prodate
ikonu? Ne, nisam ni mislio drugaĉije. Moţda vaša baka...“
„Ona je mrtva“, ubaci Zoi.
„Ah, da, svakako. Jer kako biste drugaĉije vi postali ĉuvarka? Pa
ipak, mislim da je umrla ne rekavši vam skoro ništa. Mislim da ste došli
ovde sa znanjem manjim nego što je moje. Ja sam vam pak rekao nešto, ali
ne sve.“
Krenuo je da napravi korak prema njima, ali ga je Raj zaustavio
oštrim pogledom.
„Mogli bismo da budemo partneri“, reĉe Kuzmin, dok su mu oĉi
sijale, vlaţne i blede kao izmaglica. „Mogli bismo zajedno da odemo u
Sibir. Mogli bismo da pronaĊemo magiĉne ljude, a oni bi posle samo
jednog pogleda na vas znali da ste ĉuvarka. Odveli bi nas do jezera, do
tajne pećine. Moj boţe, vrelo mladosti! Pomislite šta bismo sve mogli da
uradimo s njim. Ne samo da bismo sami postali besmrtni već bismo se i
obogatili iznad naših najluĊih snova, od prodaje eliksira onima što...“
Isprekidana pucnjava nastade iznenada i meci grunuše kroz sobu iz
vrta. Saksije se rasprsnuše, a francuska vrata raspuknuše u iverje i srĉu. Tri
crvena cveta izbiše na Kuzminovom odrpanom starom dţemperu, a sitna
crvena magla rasprši se u vazduhu kad su meci pokidali njegova prsa.
Delić sekunde kasnije Rai ugleda bombu kako leti kroz razbijena
vrata i uz teški tupi udarac sleće na udaljeni kraj orijentalnog tepiha.
Ĉuo je oštro pfffft i bacio se preko Zoi. Skotrljali su se sa sofe na pod,
baš u trenutku kad je bomba eksplodirala.
 41

Gusti, zagušujući beli dim valjao se oko njih. Rajeve oĉi i grlo su
goreli i nije mogao da diše. Davio se, a onda njegov mozak poĉe da radi.
Nije bojeva. Prokleti suzavac!
Zoi je mlatarala udovima ispod njega, kašljala i gušila se. Otkotrljao
se s nje i osovio na kolena. I dalje je drţao pištolj u jednoj ruci i zgrabio
njenu mišicu drugom, da je povuĉe da ustanu zajedno. Video je njena
42
otvorena usta u pokušaju da vikne ili vrisne, a onda se zagrcnula i otrgla od
njega, bauljajući na rukama i kolenima prema najbliţoj fotelji. Grebla je
tepih pod sobom, poput ranjene ţivotinje koja nastoji svim silama da se
zakopa u rupu.
Dograbio ju je za ĉlanak na nozi, ali se ona ritnula i oslobodila.
Ponovo ju je uhvatio i pokušao da je izvuĉe ispod fotelje. Vikao je njeno
ime, ali zvuk koji je izlazio bio je kreštav. Imao je utisak da mu oĉi gore u
glavi, a svaki udisaj beše nalik gutanju mlevenog stakla.
Moram da nas izvuĉem odavde, i to odmah...
Raj je proraĉunao da će im njihovi napadaĉi dati još deset ili petnaest
sekundi najviše, koliko je suzavcu trebalo da postigne puno dejstvo, a da će
potom nagrnuti u biblioteku.
Moramo napolje...
Upleo je prste u platno Zoinih pantalona i snaţno je cimnuo. Brzo se
podigla i okrenula, nateĉenih oĉiju iz kojih su u potocima tekle suze, a
grudni koš joj se nadimao. Onda je ugledao glok u njenoj ruci i konaĉno
shvatio. Mora da je poslao njen pištolj pod fotelju kad se bacio na nju.
Zgrabio ju je za ramena i povukao nadole. „Kuhinja“, zastrugao je.
Klimnula je i napola obnevidela potrĉala prema dvostrukim vratima
koja su vodila u predvorje. Raj se saplitao iza nje. Jedva da je išta više
video. Kašalj mu je cepao pluća. Imao je osećaj da udiše kiselinu.
Bacio je pogled unazad na razbijeni prozor kroz beli zastor gasa.
Njegove oteĉene i zamagljene oĉi videše stvorenje koje se podiţe kao iz
crne lagune - visoko i snaţnih prsa, s loptastim, muvljim oĉima, zmijskim
nosom i dugaĉkom rukom s prstom poput kandţe uperenim u njegovo srce.
 Raj ispali nekoliko metaka, ciljajući pomamno i neprecizno, zato što
nije mogao da gleda. Ĉuo je udarac metaka u drvo i staklo. Ĉinilo se da je
stvorenje nestalo u dimu. Da li je bilo pogoĊeno ili se samo spustilo traţeći
zaklon?
Delić sekunde kasnije kiša metaka iz automatskog oruţja zasula im
je zid nad glavom.
Nije ranjeno, barem ne dovoljno ozbiljno da ne bi moglo da puca.
Pored njih prozviţda još metaka, ovog puta niţe, razorivši gredu nad
vratima. Komadi drveta i maltera poleteše kroz vazduh. Ĉinilo se da oblaci
gasa bleskaju, prateći buku.
43 rekla nešto što
Zoi se muĉila s rezom. Okrenula se i hrapavim glasom
je zvuĉalo kao „zakljuĉano“, ili „zabravljeno". Sklonio ju je s puta i
ĉizmom sa ĉeliĉnim ojaĉanjem na prstima šutnuo drvene panele vrata,
razbivši ih u iverje.
Veo suzavca pratio ih je u foaje. Raj je pustio Zoi da ide dva-tri
koraka ispred njega, dok je trĉao napola okrenut ka biblioteci, pokrivajući
njihovo povlaĉenje.
Predvorje se završavalo stepeništem, s dva manja hodnika koja su
vodila na razliĉite strane. Raj oseti da se Zoi premišlja, pa graknu:
„Desno“, baš u ĉasu kad je biće iz crne lagune grunulo kroz razvaljena
vrata biblioteke i bacilo se na pod uz kotrljanje, pucajući sve vreme iz
uzija, ali i dalje ciljajući previsoko.
Raj je uzvratio paljbu dok je skretao za ugao u hodnik i ponovo je
promašio zato što ništa nije video.
Kaubojska vrata nalazila su se u dnu dugaĉkog hola i Raj se molio da
vode u kuhinju. Bili su na oko tri metra udaljenosti kad su se uz tresak
otvorila, kao od udarca pesnicom, i svom silinom lupila o zid, stvarajući
buku. Krupan muškarac u crnom pancirnom prsluku i s gas-maskom ispuni
otvor vrata, drţeći uzi na boku.
Naĉas su sve troje stajali nepomiĉno, kao u zaleĊenom kadru. Tada
Raj vide kako se cev uzija podiţe, ali pre nego što je njegov suzavcem
zbunjen i dezorijentisan um stigao da pošalje telu poruku da reaguje, Zoi je
ustrelila tog momka taĉno izmeĊu velikih, okruglih oĉiju.
Telo jedva da je stiglo da se sruĉi na pod pre nego što ga je Zoi
preskoĉila i našla se u kuhinji, zasuvši mecima prostoriju, tako da su se
staklo i grnĉarija rasprskavali u komade u isprekidanoj i reskoj buci.
 Raj spazi zamagljene obrise vrata za koja je ranije primetio da vode u
straţnji povrtnjak. Uputio se ka njima i umalo nije pao preko ispruţenih
nogu kućepaziteljke.
Grlo joj je bilo prerezano.

Hladan i bistar februarski vazduh imao je bolji ukus od piva i bio

gotovo jednako dobar kao seks. Raju je grlo toliko nateklo da nije mogao
da govori, pa je potapšao Zoi po ramenu i pokazao joj put kroz jabuĉar do
staze koja je prolazila pored crkve, pustivši da još jednom ide prva, dok im
on ĉuva zaleĊinu.
Zavijali su izmeĊu starih pritki za paradajz, a suve vreţe tikvi
pucketale su pod njihovim ĉizmama. Našli su se u jabuĉaru za nekoliko
sekundi i Raj vide kroz krošnje zamagljeni toranj srpske crkvice. Iza njih je
ĉuo tresak vrata i prasak pucnjave iz uzija.
Izbili su iz voćnjaka na puteljak. Pre crkve i kamenog grobljanskog
zida nalazilo se skoro trideset metara brisanog prostora i oni ga preĊoše
trĉeći bez daha.
Raj je prvi stigao do zida, da bi mogao da pomogne Zoi da ga
preskoĉi, ali ona je to lako izvela, oslonivši se na jednu ruku kao
gimnastiĉar.

Ĉuĉnuo je i naslonio se leĊima na grubi kameni zid, teško dišući. Zoi

je klekla pored njega.
Zakašljala se i izbacila sekret iz grla, pa krenula da prinese pesnicu
oĉima, ali ju je on zgrabio za zglob i zaustavio. „Ne trljaj.“ Reĉi su uz
krkljanje izlazile iz njegovog grla, kao da prelaze preko grube šmirgle.
Rajeve oĉi sada su bile toliko nateĉene da je gledao kroz trepavice, i toliko
su bile pune suza da više nije mogao ni da trepće. „Napravićeš još gore.“
Grobljanski zid bio je moţda oko metar i po visok i napravljen od
kamenja prikupljenog iz okolnog predela, a zbog naĉina na koji je savijao
oko crkve, predstavljao je dobar zaklon. S tim zidom kao zaštitom jedan
borac mogao je da drţi ĉitavu armiju prikucanu u jabuĉaru. Ne doveka, ali
dovoljno dugo.
Raj proviri i vide zamagljenu crnu figuru kako brzo promiĉe izmeĊu
jabukovog drveća, a onda iza nje i malo ulevo još jednu manju siluetu u
kestenjastoj jakni.
 „Dvoje. Još su u voćnjaku“, reĉe on Zoi, kada se spustio iza zida.
„Jasmin Pul, verovatno, i jedan od onih momaka iz Pariza.“
„Ubila sam drugog“, uzvrati ona.
On se široko osmehnu. „Jebeno jesi, ubila si ga.“
Izvadio je kljuĉeve BMW-a iz dţepa kargo pantalona i stavio ih u
njenu ruku. Nije ţeleo da joj kaţe u kojoj meri je obnevideo, jer se bojao
da ga u tom sluĉaju neće ostaviti. „Idi po kola, dok ja...“
Razdirući kašalj zaparao mu je grudi, presekavši ga, ali Zoi klimnu,
da mu stavi do znanja da je shvatila. Posmatrao ju je kako odlazi kroz
groblje, trceći u pognutom poloţaju, zavijajući oko nadgrobnih spomenika,
dok joj je torba udarala po boku.
Bacio je još jedan pogled preko zida, i dalje ne videći ništa, ali nije
morao da koristi opciju za precizno ciljanje da bi kupio Zoi vreme koje joj
beše potrebno.
Razmišljao je o momku koji je bacio bombu, a onda jurnuo u
biblioteku iz bašte. Taj tip je pucao iz uzija na njih, ali je ciljao visoko,
priliĉno iznad njih. Onaj drugi momak, koji je bio poslat u kuhinju da im
preseĉe odstupnicu - ustezao se delić sekunde na vratima, što je Zoi
iskoristila da ga usmrti hicem izmeĊu oĉiju.
Sve je to znaĉilo da ih je Jasmin Pul ţelela ţive, verovatno zato što se
nije usuĊivala da rizikuje da prekasno otkrije kako film više nije kod njih,
već da su ga pohranili negde izmeĊu onog stana u Ulici Sen Luj i ovog
mesta.
Raj se osmehnuo zato što ga je htela ţivog, dok je on nju ţeleo i te
kako mrtvu. To neće biti dovoljno, nikada, ali ubiti nju bila je jedina stvar
koju je mogao da uradi da osveti Doma.
Izbacio je skoro prazan šarţer i ubacio novi u pištolj. Stegnuo je
oruţje obema rukama, a onda se odgurnuo dovoljno nagore da poloţi
podlaktice na zid. Ĉekao je dok nije ugledao još jedan odblesak kretanja, i
dalje meĊu drvećem, ali sada bliţe. Povukao je i drţao obaraĉ, sasuvši
rafal koji je podigao prašinu i kamenje i srezao korov po obodu staze.
Iznenadna tišina kad je obustavio vatru beše nalik pokrovu
mrtvaĉkog kovĉega u kapeli. Moţda je prošlo pet sekundi, a onda je
zauzvrat dobio kratak rafal. No, to je bila tek signalna paljba, da ga podseti
da i oni imaju oruţje.
Ispalio je još municije, drţeći ih i dalje u voćnjaku i izvan staze.
Raĉunao je da će Zoi trebati tri-ĉetiri minuta da siĊe niza stepenice i vrati
se gore kolima, ali je ona nadmašila njegova oĉekivanja jer je upravo tada
zaĉuo brujanje motora BMW-a.
Dve sekunde kasnije, automobil se pojavio obilazeći oko crkve s
druge strane, razbacujući toĉkovima prašinu i šljunak. Raj je preskoĉio zid
baš kada je BMW zakoĉio i stao. Širom je otvorio suvozaĉeva vrata i
pognute glave uskoĉio u kola. Zoi je dala gas. BMW-ove gume se zavrteše,
zatim se na trenutak ukopaše, pa jurnuše napred tako brzo da se Raju glava
prikucala za naslon.
Pogledao je unazad kroz straţnje staklo. Video je nejasnu figuru u
crnom kako istrĉava iz voćnjaka na puteljak, pada na jedno koleno i
beskorisno cilja u toĉkove BMW-a u pokretu.
Staza se završavala ćorsokakom nedaleko odatle, kod prednje kapije
dvorca od sivog kamena. Mali put u planine nazirao se s leve strane i Zoi
poĊe njime, napravivši skretanje pod uglom od devedeset stepeni takvom
brzinom da se zadnji deo auta zaneo, a volan poĉeo da se trese u njenim
rukama.
Raj se muĉio s pojasom, zakopĉavši ga tek iz drugog puta, jer je i
dalje slabo video. Put na kojem su se našli nije bio širok ni koliko dve
trake, obiĉan seoski put koji decenijama nije asfaltiran. Grane drveća šibale
su po prozorima, a onĊa su naišli na duboki klanac i Raj vide reku duboko
ispod njih.
Zoi malo prikoĉi da se prilagodi ulasku u jednu veliku krivinu i Raj
zaĉu zvuk nalik klokotanju, a onda i oseti kako se nešto kotrlja po podu
kod njegovih nogu.
O, bogu hvala. Flašica s vodom.
Sagnuo se, pipao okolo naslepo i pronašao je. Bila je gotovo dopola
prazna, ali i pola je bilo bolje nego ništa. Ispravio se, odvio ĉep, zabacio
glavu unazad i sipao vodu u oĉi.
„Ah, boţe“, reĉe on pošto je osetio njenu blagost i hladnoću.
Pogledao je u Zoi, sada je već videći bolje. Njene oĉi bile su podbule
i zakrvavljene, a koţa na licu i rukama crvenela joj se kao oĊ opekotina od
sunca, ali se ĉinilo da njoj suzavac nije toliko smetao koliko njemu. Bilo je
ĉudno što pored mnogo nezgodnih situacija kroz koje je prošao u ţivotu
nijednom nije imao dodir sa suzavcem, a to je bilo stvarno dobro zato što
su njegovi kornealni nervi i sluznice reagovali toliko snaţno na suzni agens
da umalo od njega nije oslepeo.
 Zinuo je da joj kaţe da verovatno ne bi ni izbliza stigao dovde bez
nje, kad je zaĉuo škripu guma. Okrenuo se da pogleda u boĉni retrovizor i
video crni mercedes kako im se preteći pribliţava velikom brzinom.
„Imamo društvo“, reĉe Raj u trenutku kad je ruka s uzijem izvirila
kroz suvozaĉev prozor i štektanje automatskog oruţja rascepilo vazduh.
Video je kako meci udaraju u asfalt iza njih, dok se jedan zabio u šasiju
BMW-a.
Zoi je već vozila isuviše brzo za uslove na tom putu, ali ona jaĉe
stegnu volan i dodade još gasa.
Raj se oslonio ramenom na naslon sedišta dok su obilazili još jednu
oštru krivinu na putu. I dalje su se peli, a put pred njima beše pun krivina i
vijugao je gore-dole. Nije bilo zaštitne ograde, samo pola metra oboda, a
zatim je sledila strmina, ponegde sasvim okomita, puna stenja i gustiša, a
daleko, daleko ispod njih tekla je reka.
Zoi uĊe u slepu krivinu pri brzini od preko sto kilometara na ĉas
boĉnom stranom automobila, uz molitvu, i iznenada je put pred njima
zauzimala ogromna prikolica sa senom. Raj se instinktivno naslonio obema
rukama na instrument-tablu i desnom nogom nagazio suvczaĉku koĉnicu
koje uopšte tu nije bilo.
Zoi nije ĉak ni usporila. Trgla je volan snaţno ulevo, provlaĉeći se
izmeĊu kola sa senom i zbrke drveća i stenja. Nešto od toga otkinu
retrovizor, a nešto drugo zagreba krilo kola uz kišu varnica. Raj uhvati
pogled vozaĉa kola u momentu kad su uz brujanje prošli kraj njega - usta
su mu ostala otvorena, a oĉi raširene i prestravljene.
Uleteli su u još jednu slepu krivinu pre nego što je Zoi uspela da
preĊe na njihovu stranu puta i Raj se molio da ne sretnu druga kola koja bi
išla pravo na njih.
Okrenuo se da osmotri situaciju pozadi, ali je put previše zavijao -
više ĉak nije video ni kola sa senom, a kamoli mercedes.
Odjednom Zoi stisnu koĉnice tako snaţno da se Raju uĉinilo da će
mu se mozak zalepiti za zadnji zid lobanje. Ponovo se okrenuo i video
veliki, crni mercedes kako blokira ceo put ispred njih.
Uz škripanje su se zaustavili i za vreme dva otkucaja srca Raj je
mislio da postaje straviĉno tiho, a oblak prašine koju su podigli polako se
spuštao nalik na fini pepeo koji je padao na BMW-ovu haubu.
 Tada primeti cev uzija kako se podiţe preko mercedesovog
prtljaţnika i meci iznenada zasuše ispucali asfalt oko njih i poĉeše da se
odbijaju o branik i rešetku.
„Nazad! Nazad!“, povikao je, a Zoi je već krenula u rikverc.
Ubrzavala je, vozeći unatrag, dok nije postigla brzinu. Onda je
sklonila nogu s papuĉice za gas i cimnula upravljaĉ snaţno ulevo. Kola su
se obrnula, toĉkovi su zaškripali, ukopavajući se u prašinu i šljunak, a
nazubljene padine planine ukazale su se ispred njih.
Sad, sad, sad, vikao je Raj u sebi, a Zoi tada pokrenu BMW, dade
gas i ispravi volan.
Jurnuli su napred i Raj pogleda unazad preko ramena, pri ĉemu vide
kestenjastu jaknu kako obilazi s druge strane mercedesa i seda na mesto
vozaĉa.
„Kako su se, doĊavola, našli ispred nas tek tako?“, viknuo je Raj.
„Mora da postoji neki mali prolaz ili preĉica koju smo prevideli.“
Sada su se spuštali niz planinu, nazad ka gradu, samo previše,
previše brzo. Išli su ka krivini, udarili u jarak ispunjen šljunkom i poĉeli
nekontrolisano i jako da proklizavaju. Zoi nagazi koĉnicu, ali je izgledalo
kao da se zadnji toĉkovi samo okreću u vazduhu. I dalje su klizili u stranu,
sve bliţi i bliţi ivici puta, sada već na obodu. Raj vide drveće i stenje, a
zatim ništa sem širokog, otvorenog neba i sigurne smrti koja ih ĉeka.
Ali, napokon, toĉkovi zahvatiše podlogu. Zoi povuĉe upravljaĉ
snaţno udesno i prednji kraj BMW-a se zanjiha i vrati na put gde je i
trebalo da bude, i sve je ponovo bilo dobro.
„Isuse boţe!“, reĉe Raj.
Vide da Zoi baca pogled na središnji retrovizor i onda reĉe suludo
mirnim glasom: „Vratili su se.“ Zatim dodade: „Drţi se.“
Prošli su neverovatnom brzinom kroz niz S-krivina. Ĉim su se odatle
izvukli, Zoi skide nogu s papuĉice za gas, okrenu volan za ĉetvrtinu kruga i
u isto vreme svom silinom povuĉe ruĉnu koĉnicu. BMW se okrenu oko
sebe, dok su gume cvilele i mlele šljunak, podiţući oblak prašine. Otpustila
je ruĉnu koĉnicu i dala gas dok je ispravljala volan, tako da su ponovo
jurnuli uz planinu baš u momentu kad je mercedes silazio niz put,
zaokrećući oko poslednje serpentine tako brzo da se njihao u velikim
zamasima prema ivici provalije.
 Zoi krenu unutrašnjom trakom, i kad su se našli pored mercedesa,
ona izvi volan udesno, pa ga s velikom snagom udari s boka.
Sudar je stvorio zvuk nalik praznom metalnom bubnju baĉenom s
krova. Zadnji kraj mercedesa skliznuo je pored njih, otevši se kontroli,
prema ivici nasipa, a Raj spazi odsjaj crvene kose kroz boĉni prozor
vozaĉkog sedišta.
U jednom jedinom momentu bez daha, mercedes je nepomiĉno visio,
sa straţnjim delom na putu, a prednjim u proreĊenom vazduhu. Onda je
poĉeo da pada, kao na usporenom snimku, okrećući se oko svoje uzduţne
ose niz planinu u strahovitoj buci metala koji se drobi, stakla koje puca u
paramparĉad i ljudi koji vrište.
 42

Stajali su zajedno na vrhu nasipa i gledali dole.

Momak koji je sedeo na mestu suvozaĉa sigurno nije vezao pojas.
Leţao je kao slomljena lutka na gomili kamenih blokova, a vrat mu je bio
iskrivljen pod nemogućim uglom. Ĉudno, ali još je drţao uzi u ruci.
Mercedes je zaustavljen u svom poniranju gustim šumarkom
zimzelenih hrastova. Njegov prednji deo bio je potpuno skriven lišćem i
granama, a krov gotovo spljošten. Smrad izgorele gume i vrelog metala
visio je u zraku.
Raj je dugo zurio u olupinu, traţeći crvenu kosu, ali je nije ugledao.
Krenuo je niz put nekoliko metara dok nije naišao na mesto koje nije bilo
previše strmo, a zatim se uputio niz nasip, napola trĉeći, a napola se
klizajući.
„Raj, ĉekaj“, viknula je Zoi za njim. „Kuda ideš?“
„Da se uverim da je mrtva.“
***
Nije bila mrtva, ali samo što nije izdahnula. Jedna od hrastovih grana
slomila se i pala, prošavši kroz vetrobransko staklo i potom kroz njene
grudi.
Oĉi su joj bile staklaste, sve praznije, a onda su se usredsredile na
Raja. Osmehnula se, a iz usta joj poteĉe krv. Video je kako usnama
obrazuje reĉi pre nego što je uspeo da ih razabere.
„Tvoj brat, sveštenik... umro je preklinjući...“ Naĉinila je zvuk
grgoljenja, kao da je pokušala da se nasmeje, ali ju je krv zagušila. „Umro
je moleći...“
Rajev svet zamaglio se crvenom bojom po ivicama i on oseti kako
mu krv kola venama u rukama poput malih elektriĉnih struja. „Umri,
kuĉko!“, reĉe. „Umri odmah!“
Umrla je. Posmatrao je kako ţivot izlazi iz nje i poţeleo da išĉupa
granu iz tih grudi da bi mogao ponovo da je probode. Da je još jednom
ubije.
 Iz daljine je ĉuo Zoi kako ga dovikuje. „Raj, stani. Moţeš sada da
pustiš, u redu je. Pusti.“
Spustio je pogled i video da steţe okvir vetrobranskog stakla, a ono
beše izvijeno i zupĉasto, i mada to nije osećao, zakljuĉio je da se
povreĊuje, jer je video krv kako mu curi izmeĊu prstiju.
Zoi obavi šaku oko njegovog ruĉnog zgloba. Nije pokušavala da ga
povuĉe i odvoji odatle, već ga je samo neţno drţala oko zglavka. „Raj,
pusti.“
Poslušao je, ali samo da bi mogao da posegne u unutrašnjost kola.
Pretraţivao je dţepove krvave jakne od jelenske koţe koju je Jasmin Pul
imala na sebi i pronašao njen ajfon.
Ispravio se i odmakao par koraka unazad. Pregledao je istoriju u
telefonu i video da je zvala samo jedan broj tokom poslednja dva-tri dana.
Kliknuo je na njega i pritisnuo taster za slanje. Fiksni ili mobilni telefon,
šta god da se nalazilo s druge strane, zazvonio je samo jedanput pre nego
što se neko javio.
„Jasmin?“
Duboki muški glas. Ĉvrst, ali takoĊe uznemiren, a bilo je u njemu još
neĉega. Neĉeg seksualnog, moţda, ali i više od toga. Neţnosti?
„Ona je mrtva“, reĉe Raj. „Dakle, jebi se, Tejlore! Uništićemo te!“
Prekinuo je vezu i podigao ruku da baci telefon u reku, a onda se
obuzdao.
Obišao je kola s prednje strane, usmerio telefon prema probodenom i
krvavom telu Jasmin Pul i uslikao je. Našao je adresu elektronske pošte
koja je bila pridodata broju koji je upravo pozvao i poslao kuĉkinom sinu
mali poklon. Raj oseti da ga je nešto dodirnulo po leĊima. Okrenuo se s
pesnicom stisnutom oko mobilnog telefona i rukom napola podignutom,
spreman da ga razbije o neĉiju glavu, a onda pogledao nadole u Zoino lice.
Bila je bleda, a oĉi su joj se smraĉile od brige. „Raj? Šta to radiš?“
Duboko je udahnuo vazduh jednom, pa još jednom. Crvenilo je poĉelo
pomalo da bledi na rubovima njegovog vidnog polja. „Majls Tejlor.
Upravo sam ĉuo nešto u naĉinu na koji je izgovorio njeno ime. Mario je za
nju. On...“ Raj zaćuta i ponovo duboko udahnu. „Dobro sam. Biću dobro.“
Mrlja prljavštine nalazila se na njenom obrazu i on poĊe da je obriše
palcem, ali je samo napravio još gore zato što je sada na njenom licu bila
krv, krv svuda...
 „Kad sam... Tamo u Galvestonu, u crkvi, još moţeš da vidiš Domovu
krv. Sve je bilo gotovo, a na podu je kredom opisano mesto na koje se
sruĉilo njegovo telo.“ Raj s mukom proguta pljuvaĉku i zatvori oĉi, ali je
video krv. Krv na sve strane.
„Ţelim da to Ċubre zna kako to izgleda, Zoi. Ţelim da pati.“
Onda je shvatio da je i dalje dodiruje i krenuo da spusti ruku, ali ona
ga uhvati za zglob i prisloni mu ruku na svoj obraz. Zatim je samo malo
nakrenula glavu, dok vrhovi njegovih prstiju ne dotakoše njene usne, pa ih
neţno poljubi.
„Hoće, Raj. Hoće.“

Kad su se opet našli u kolima, on reĉe: „Mogu da vozim. Ti si

verovatno iscrpljena, a moje oĉi su sad dobro.“
Ispitivala je njegovo lice dok mu je predavala kljuĉeve, ali se on bio
vratio s ivice razuma i više nije bio toliko lud. Ili barem ne luĊi nego inaĉe.
„Dobro sam“, objasnio je. „Stvarno.“
Piljila je u njega još trenutak, a potom se osmehnula i rekla: „Znam.“
Osetio je taj osmeh, osetio njegovu snagu kao vreo, vlaţan vihor koji duva
kroz njega.

Povukao je nazad vozaĉevo sedište, prikopĉao pojas i podesio

središnji rerovizor. Ukljuĉio je klima-ureĊaj. Ĉinimo slabe napore da nešto
uradimo, da se bavimo normalnim, obiĉnim stvarima, kao dvoje turista na
nialom izletu. Tiha, scenska voţnja niz Dunavsku okuku.
„Ovo je uvrnuto“, rekla je Zoi, kao da mu je proĉitala misli. „Bila
sam dobro usred one ludaĉke jurnjave, dok sam vozila kola. Bila sam u
nekakvoj zoni, nisam razmišljala i ništa nisam osećala, samo sam radila.
Ali sada izgleda da ne mogu da umirim levu nogu koja se neprekidno
trese.“
Trljala je butinu dlanom, gore-dole, i Raj je primetio drhtavicu u
njenom kvadricepsu. „To je adrenalin“, odgovorio je. „Za pet minuta
ţelećeš da se prevrneš i zaspiš.“
Nasmejala se ili je makar pokušala. Zvuk koji je proizvela više je
liĉio na kreštanje. „Ne mogu, O’Mali. Nemamo vremena. Treba da
obiĊemo neka mesta, da vidimo neke ljude, da obavimo neke stvari... Šta
taĉno planiramo da radimo?“
 Raj je pokušao da misli i nije mogao, pa je pokrenuo motor i izašao
na put. „Nemam pojma.“
Nekoliko kilometara vozili su se u tišini, a onda ga je ona potpuno
šokirala, rekavši: „Mislim da treba da idemo u Sankt Peterburg.“
Najsmešnije je bilo to što je i on dolazio do istog zakljuĉka. Protiv
volje, doduše, zato što je to bio rizik, i to veliki. „Sin Nikolaja Popova je u
Sankt Peterburgu.“
Polako je klimnula. „Zato i moramo da odemo tamo i sredimo ovo.
Ubio je moju baku zbog oltara od kostiju, a kad to nije donelo rezultate,
poslao je ĉoveka s konjskim repom da me naĊe. On bi i mene ubio da se ti
nisi vratio taĉno na vreme, ali to je bila sreća, ĉista i jednostavna, pri ĉemu
ne moţemo uvek da raĉunamo na to da ćemo je imati. Nastaviće da šalje
ubice za mnom, dok ne dobije ono što ţeli. Znam tipove kao što je on -
doĊavola, celu moju porodicu ĉine tipovi poput njega.“
„I, šta predlaţeš? Da mu damo ikonu i zagonetku, kaţemo mu da je
to sve što imamo, pa nek je sa srećom, momĉe, i da peremo ruke od
svega?“ „Nikad u ţivotu.“
Okrenuo se da je pogleda. Podigla je bradu gore, a pogled joj je
odavao nepokolebljivost, pa nije mogao a da joj se ne osmehne. Ipak je
rekao: „U redu. Recimo da naĊemo naĉin da doĊemo do Popova, ili da
namerno dopustimo da on pronaĊe nas pa da vidimo šta će ispasti. Imaj u
vidu da će to biti stvarno opasno, Zoi. Najbolje ĉemu moţemo da se
nadamo jeste da smislimo neki plan zahvaljujući kojem ćemo kontrolisati
najveći broj mogućnosti, ali nema šanse da moţemo sve da predvidimo. I,
kao što je neko nekad rekao, nepoznate stvari za koje ne znamo ono su
zbog ĉega na kraju nastradamo.“
Ona mu uzvrati samouverenim osmehom. „Hej, šta kaţeš na malo
samopouzdanja, O’Mali? Dosad smo navukli na vrat ameriĉkog tvorca
politike i šefa ruske mafije, i uspeli smo da steknemo reputaciju
meĊunarodnih terorista. Ja kaţem da nas sluţi sreća.“
***
Bio je dobar osećaj imati plan, ĉak i kad je on bio tek napola
razraĊen i sumanut, ali Raj još nije bio spreman da se zaustavi i okrene
kola.
Prošlo je manje od tri dana otkako je izvadio Zoi iz Sene - dobro,
sama se izvukla, ali to je bio tek mali izgovor. Tri dana, i skoro svakog
minuta tog perioda, oni su beţali da spasu glavu. Ali sada, makar tih par
trenutaka, put ispred njih bio je bez neprijatelja.
Bacio je pogled na nju. Brada joj je i dalje bila podignuta, odajući
njeno samopouzdanje i rešenost, samo što se ovog puta nije na to
nasmešio. Osećao je napetost u celom telu, u grudima i grlu, tako da na
trenutak nije mogao da diše. Ona je bila tako prokleto ĉvrsta i jaka i
pametna, i premda nije znao zašto, upravo zbog tih njenih osobina ţeleo je
da izleti napolje i bori se zbog nje sa zmajevima. Moţda je samo hteo da
joj pokaţe da on to moţe, da je vredan nje, a zar je to bilo nevaţno?
Pramen kose izvukao joj se iz šnale. Pruţio je ruku i sklonio joj ga za
uvo, samo da bi imao razlog da je dotakne. „O ĉemu razmišljaš?“
„O soku iz kostiju“, odgovorila je. „SviĊa mi se kako si to nazvao.
Uklapa se... Koliko od svega toga misliš da je stvarno? Mislim na priĉu
koju smo ĉuli od profesora.“
„Verujem da je deo koji se odnosi na Nikolaja Popova i dosije iz
Fontanke 16 istinit. Tako je na prvom mestu i saznao za oltar od kostiju.
TakoĊe znamo i da je ikona stvarna, tako da je moguće da zaista postoji i
oltar napravljen od ljudskih kostiju u nekoj pećini negde u Sibiru. Ipak,
ostatak je samo mit, nešto što je drevni narod koji vodi surov ţivot na
suroroj zemlji izmislio jedne noći uz logorsku vatru, zato što je teško
suoĉiti se s mišlju da umiremo već od samog trenutka kad se rodimo.“
„Pretpostavljam da je tako“, reĉe Zoi, ali nije delovala uvereno.
„MeĊutim, poĉinjem da se pitam da li je KGB zaista odobrio atentat
ili je to nešto što je pokrenuo Nikolaj Popov na svoju ruku. Razmisli o
tome ko je sve bio ukljuĉen: Popov sa svoja dva agenta, koji su roĊeni
Amerikanci. I Harvi Li Osvald, njihova ţrtva, takoĊe Amerikanac.“
„Uh-uh“, promrmlja Zoi, ali Raj nije mislio da je prihvatila mnogo
od onoga što je upravo rekao. Glava joj je još bila u onoj pećini u Sibiru.
Upitala je: „Da li iko danas zna taĉno na koji naĉin je umro Ivan
Grozni?“ „Tokom šezdesetih godina, kada su restaurisali mesto na kojem
je sahranjen, iskopali su telo i izvršili obdukciju. Umro je od trovanja
ţivom.“
„Dakle, nije umro prirodnom smrću. Ubijen je, kao što je ubijen i
Raspućin, a pogledaj koliko je ĉak i to bilo teško uraditi. Sećam se da sam
ĉitala o tome na ĉasu istorije, kako su sve pokušavali da ga se otarase -
upotrebili su cijanid, metke, udarce u glavu, a naposletku ga bacili u
zaleĊenu reku. To je jedna od velikih tajni istorije. Zašto ga je bilo toliko
teško ubiti? Dakle, Raj, šta ako te oltar moţe uĉiniti besmrtnim u smislu da
moţeš umreti jedino ako te neko ubije ili ako stradaš u avionskoj nesreći ili
te udari kamion?“
Raj proĊe prstima kroz kosu. „Sve moţeš da dokaţeš ako nikad ne
moraš da potvrĊuješ poĉetne pretpostavke. U redu, pre mnogo, mnogo
godina neki vraĉ-lekar biva ubijen i njegovo telo je pokopano u pećini. I,
nekom neverovatnom sluĉajnošću, u trenutku kada ga spuste na zemlju,
izbije izvor i neko onda sagradi oltar od ljudskih kostiju iznad njega, zato
što, o prokletstvo, ne znam... moţda zato što su kosti bile jedini materijal
nadohvat ruke. Ipak, samo zato što taj oltar i izvor postoje, to ne znaĉi
odmah i da iz izvora teĉe eliksir mladosti."
„Ali zagonetke, ikona, sve te generacije ĉuvarki... Zašto bi sve to
radile da štite tajnu koja nije istinita?“
„Pa ne mora da bude stvarna, Zoi. Samo im je potrebno da veruju da
jeste.“

Posle toga je zapala u ćutanje i Raj je pomislio da je zaspala.

Ali tada ona reĉe: „Raspućin je rekao špijunu Ohrane da je video
Bogorodiĉinu ikonu na vrhu oltara od ljudskih kostiju unutar pećine u
Sibiru. TakoĊe je rekao da je izneo nešto tog koštanog soka iz špilje u
minijaturnoj boĉici, odakle je davao bolesnom deĉaku da pije i na taj naĉin
ga odrţavao u ţivotu.“
„Ili je“, uzvratio je Raj, „samo imao dara da koristi moć pozitivne
sugestije. Nikada nije uspeo da stvarno izleĉi Aleksejevu hemofiliju
zauvek, samo mu je olakšavao podnošenje simptoma.“
Odmahnula je rukom. „Šta god da je radio, pomagalo je, i zato
saraĊuj malo sa mnom, vaţi, O’Mali? Moja baka je dala Merilin Monro
amajliju od zelenog stakla u obliku ljudske lobanje i zvala je to oltarom od
ljudskih kostiju. Moja prababa Lena verovatno je ponela sa sobom i
amajliju i ikonu kad je pobegla iz gulaga u Norilsku i prevalila put do
Šangaja.“
Raj je pokušao da zamisli tako nešto i nije uspeo. „Mora da je bila
neverovatna ţena. Izdrţljiva i hrabra i pametna. Baš kao i njena
praunuka.“Primetio je da su Zoi obrazi buknuli i nije htela da ga pogleda u
oĉi. Ţeleo je da joj kaţe da je to i mislio, da nikad ranije nije sreo ţenu kao
što je ona i da ţeli da je upozna bolje i dublje, te da nastavi da je upoznaje
bez prestanka.
 „Kako bilo da bilo, suština koju sam htela da iznesem uopšte nije
tako znaĉajna“, reĉe ona. „Mislila sam da sve i ako pronaĊemo amajliju i
ako ono što se u njoj nalazi potiĉe s oltara, to neĉe biti oltar. Oltar od
kostiju je u pećini skrivenoj iza vodopada, na zaboravljenom jezeru negde
blizu Norilska.“ „Ţeliš li onda da ideš u Sibir umesto u Sankt Peterburg?"
„Ne. Prvo u Sankt Peterburg, a onda u Sibir.“

Potom je Zoi ponovo zaćutala i ovog puta je zaspala. Dremala je

otprilike petnaest minuta, a onda se uz trzaj probudila, s pomalo divljim
izrazom u oĉima. Raj je zapazio da joj bedreni mišić ponovo podrhtava.
„Sve je u redu“, umirivao ju je Raj. „Sa mnom si u BMW-u i vozimo
se samo bog zna kuda.“
„Oh.“ Protrljala je lice rukama, a onda bacila pogled kroz prozor na
prizor daleko ispod njih, gde se Dunav uvijao oko šumovitih breţuljaka i
crvenih crepova još jednog seoceta. „Ne vraćamo se u Budimpeštu?“, upita
ona, oĉigledno tek tada primetivši u kom smeru idu.
„Pretpostavljam da ćemo naposletku morati da stanemo i okrenemo
se.“ Pustio je da proĊu još jedan kilometar, a onda dodao: „Ne bih da
menjam temu, ali tamo si izvela lep, oštar okret za sto osamdeset stepeni.
Niko ne moţe tako maštovito da vozi samo na osnovu instinkta. To se uĉi i
veţba.“ Ona na to ne reĉe ništa. Na neki naĉin, bila je najotvorenija osoba
koju je poznavao. Ali isto tako je osećao i skrovita mesta u njoj, kao
nekakve nabore i zadţepke u duši u koje je pohranjivala svoje misli i
osećanja, i on je to razumeo. Ni njemu nije baš najbolje polazilo od ruke
otvaranje tajnih delova srca.
Okrenula je lice ka prozoru i taman kad je rešio da odustane i ne vrši
pritisak, ona kaza: „Moj otac je poĉinio samoubistvo nedelju dana pred
moj polazak u završnu godinu srednje škole.“
„Znam. Ţao mi je.“
Progutala je ĉujno pa nastavila: „Hvala ti... U svakom sluĉaju, majka
je već do tada u priliĉnoj meri preuzela stvarno voĊenje porodiĉnog posla,
a ne moram da obrazlaţem o kakvom je porodiĉnom poslu reĉ, jer si ti
radio za nju.“
„Ana Larina nije ti.“
„Nije? Priroda ili vaspitanje. Pretpostavljam da kod nekih porodica
to nije vaţno.“ Zoi se nasmejala. Raj je osetio gorĉinu u tom smehu i
razumeo je, jer se godinu i po dana unazad pitao isto to. Koji deo svog oca,
izdajice i ubice, on nosi u sebi?
Verovatno veći nego što je u tom trenutku bio spreman da prizna.
Pridruţio se Specijalnim jedinicama odmah nakon koledţa, a tamo su ga
obuĉavali da ubija, baš kao što je i njegov otac treniran da ubija. DoĊavola,
u to vreme ĉak ga je i njegov brat Dom optuţivao zbog prijavljivanja, zato
što je pokušavao da „nadmaši starog u grubostf. Kasnije je poĉeo da radi za
DEA, gde se ĉesto dobrovoljno javljao za najnezgodnije tajne zadatke, jer
je uţivao u uzbuĊenju koje mu je to donosilo, u laganju i špijuniranju, u
igri maĉke i miša, pri ĉemu je u tome zaista bio dobar.
Baš kao i njegov stari.
„Do vremena kad sam dovoljno odrasla da shvatim šta se dešava“,
govorila je Zoi, „tata je bio samo figura, neko ko izdaje nareĊenja, zato što
bi ubicama, kapetanima i drugim raznim kriminalcima i razbojnicima
smetalo da ih primaju direktno od ţene.“
Raj reĉe: „Ipak, oni su morali da znaju ko je stvarni mozak operacija.
Pridruţivao sam se nekolikim bandama ove ili one vrste dok sam bio na
tajnim zadacima, i jedna od prvih stvari koju brzo shvatiš jeste ko zaista
vuĉe konce.“
Slegnula je ramenima. „Ne znam. Moţda je, dokle god mu je Ana
Larina dopuštala da igra ulogu pahana, tata mogao da obmanjuje sebe
verovanjem da je on šef mafije. Oblikovan je za taj ţivot praktiĉno još od
doba kada je tek uĉio da hoda. Da bude pahan - to je ono što se od njega
oĉekivalo i ono što je oĉekivao od samog sebe.“
Zoi ponovo ućuta, razmišljajući, prisećajući se, i Raj pusti da tišina
ispuni kola sve do momenta kad sama reši da je prekine.
„Ubio se posle manje od jedne sedmice nakon što je Ana Larina
izvela svoj neslavni podvig s onom glavom u kofi od sladoleda. Oduvek
sam mislila da je to razlog što je sebi oduzeo ţivot. Znao je da samo pravi
pahan moţe imati ĉvrstinu da uradi ono što je ona uradila, a on takvu vrstu
ĉvrstine i ţilavosti nije imao. Bio je svestan toga i nije mogao s tim da se
nosi, pa se zato ubio.“
Sedela je na suvozaĉevom sedištu ukoĉena poput šipke za ĉišćenje
puške, s pogledom uperenim pravo ispred sebe i podignutom bradom. I
sama nastoji da bude tako ĉvrsta, pomisli Raj i srce ga zabole zbog nje.
„Kakogod, Ana Larina prekoraĉila je veliku, lošu crtu pobivši
vrhunske vorske losanĊeleske porodice, a tata se bojao da će se druga
strana osvetiti preko mene. No, ja sam dobila malu crvenu mijatu za
roĊendan i htela sam da izlazim s prijateljima, da idem na Stinson Biĉ ili
do trţnog centra Stounstaun, dok je tata imao fiks-ideju da će me se ti ljudi
dokopati dok sam u kolima. Ţeleo je da pohaĊam kurs koji se zvao Tehnike
voţnje za bekstvo i izbegavanje, ali ja sam samo prevrnula oĉi. Zato što
sam verovala da sam talenat i da znam sve.“
„Imala si šesnaest godina.“
Odmahnula je glavom. „To nije izgovor.“
Moţda, pomisli Raj. A moţda i jeste. Kad je on bio u tim godinama,
bio je ubeĊen da sve zna i bio je nepobediv.
„Na dan njegovog pokopa“, reĉe ona, „upisala sam taj teĉaj oĊbrane,
kao i streljaštva i tekvonda. Mislila sam da je to nešto što još mogu da
uradim za njega, ĉak i tad kad ga više nije bilo. Mogla sam da se ĉuvam
zbog njega.“ Prošao je jedan ĉasak, a onda su oboje u istom trenutku
shvatili šta je upravo izgovorila i poĉeli su da se smeju kao ludi. Nisu
mogli da prestanu.
„O, boţe. Da pazim na svoju sigurnost“, dodade Zoi konaĉno se
smirivši. „U zadnje vreme mi baš i ne uspeva, zar ne?“
Raj okrenu glavu da je pogleda. Jagodice su joj se zarumenele od
smejanja, a oĉi su joj sijale. Usne su joj bile otvorene i vlaţne. Polovina
kose ispala je iz šnale i u loknama joj prekrila jednu stranu vrata. Mogao bi
da joj stavi ruku na vrat, na naĉin na koji to ĉini muškarĉeva ruka, ako bi
poţeleo da joj zabaci glavu tako da moţe da poljubi ta vlaţna, rumena
usta...
Prasak, glasan poput topovske paljbe, zaljuljao je automobil i volan
poskoĉi u Rajevim rukama. Rvao se s njim dok je uzrujano gledao
naokolo, misleći: Šta je, dovraga, sad? Onda je osetio da šasija ševrda i
ĉuo karakteristiĉan zvuk gume koja je pukla.
Zaustavio je kola parkiravši se pored puta i izašao da pogleda.
Njihova zadnja leva guma bila je u fronclama.
„Sigurno je pogoĊena metkom iz uzija“, objasnio je Zoi kad je izašla
da mu se pridruţi. „Metak je ušao tek toliko da vazduh izlazi polako, dok
konaĉno guma nije eksplodirala.“
On se nasmejao, raspoloţen nakon velike navale adrenalina.
„Pomislio sam da je neko bacio bombu na nas.“
I ona se sliĉno osećala, gotovo da je cupkala pored njega. „Priĉaj mi
o tome.“ Ispustila je sav vazduh iz pluća s olakšanjem i podigla kosu s
potiljka. „Moje noge opet izvode to trzanje i ja...“
Obujmio je rukom njen vrat i privukao njeno lice k sebi, moţda malo
grublje nego što je hteo, malo nekontrolisanije. Poljubio ju je i osetio u
njenim ustima dahtaj usled iznenaĊenosti, topao, vlaţan dah, a onda se
stopila s njim i otvorila usta za njega.
Ljubili su se, ĉvrsto zagrljeni, okrećući se polako, u njihanju. Pripio
se uz njen stomak. Bio je vreo i tvrd za nju i ţeleo je da to zna.
Išao je prebrzo. Pokušao je da smekša svoje poljupce, ali je tad ona
uplela prste u njegovu kosu i usisala mu jezik, uvlaĉeći ga dublje u svoja
usta. Vodila je ljubav s njegovim ustima, sisajući ih i kruţeći jezikom, i on
se izgubio.
Vrelu, vlaţnu, dahtavu veĉnost kasnije, podigao ju je i prislonio uz
prednji branik bembare, pa su se borili s pojasem njenih farmerki.
Zoi reĉe dubokim i hrapavim glasom: „Boţe. Treba da nosim
haljine.“ Raju doĊe da se nasmeje, ali je i dalje zaboravljao da diše.
Skinula je ĉizmu i smakla nogavicu i gaćice s jedne noge i to beše
dovoljno. Morao je odmah da uĊe u nju.
Zgrabio ju je za struk obema rukama, podiţući je dok joj se kukovi
nisu oslonili na najvišu taĉku haube. Razmaknuo joj je noge i zavukao se
meĊu njene butine.
Osetio je da drhti, ĉuo je da jeĉi, dok je nadlanicom trljao njen topli
stomak. Gurnuo je prst u nju. Bila je mokra, vrela i ustreptala i on ju je
jednom rukom milovao dok je drugom oĉajniĉki petljao oko svog pojasa,
konaĉno raskopĉavši dugme, pa rajsferšlus, a ona mu je sve vreme drhtavo
šaptala na uvo: „Poţuri, poţuri, poţuri...“
A zatim ga je njena ruka pronašla i stisnula tako ĉvrsto da umalo nije
odmah svršio.
Prodro je u nju u punoj erekciji i gotovo opet zamalo nije ejakulirao
zbog toga što je bila vrela i uska. Šĉepala ga je za ramena i izvila kiĉmu.
Glava joj pade unazad i ona vrisnu. Prislonio je svoja otvorena usta na njen
vrat koji je divlje pulsirao i zabio se u nju duboko, zatim skoro sasvim
izašao iz nje, pa se opet zario, i ona se spojila s njim i podizala s njim, tako
da su uhvatili ritam, to bilo koje je tuklo, dok su se zajedno njihali, kao što
su ĉinila i kola ispod njih.
Rajeva poslednja suvisla misao bila je: O, dragi sveti Isuse na nebu...
 43

Ispruţili su se delom na kolima, delom van njih, zapleteni u odeću, a

ona je odozdo gledala u njega oĉima zadovoljne ţene. Usta su joj bila
vlaţna, usne delimiĉno razdvojene.
„O, gospode dragi“, rekla je promuklim glasom, „to je bilo...“
Pogledala ga je u oĉi i osmehnula se širokim, srećnim osmehom, pa
dograbila njegovu jaknu obema rukama i privukla ga bliţe. Spustio je
glavu da je poljubi, osetivši kako se izvija i ĉvrsto pripija uz njega, i
zajeĉao.
Ĉuo je kako viĉe: „O, boţe, Raj. O, moj boţe“, i shvatio da je stegla
šake u pesnice i da se izvlaĉi, pokušavajući da ga odgurne sa sebe.
Naglo se ispravio i zateturao unazad. „Šta je? Šta je bilo?“
„O, boţe“, ponovila je i zamalo pala s kola na kolena u prašinu dok
je pokušavala da navuĉe gaćice i farmerke.
„Isuse, Zoi. Šta se dešava? Jesam li te povredio?“
Trzala je rajsferšlus. „Uh? Ne, bilo je sjajno. Ti si bio divan i stvarno
ţelim da to opet uradimo. Ali stvarno, stvarno moram ove sekunde da
pogledam ikonu.“
Poljubila ga je u usta brzo i grubo, pa potrĉala da donese torbu iz
kola. Pa, makar sam bio divan...
Okrenuo se da se sabere i zakopĉa šlic, osetivši se istovremeno i
zabavljeno i zlostavljeno. Kad se opet okrenuo, video je da je izvadila
ikonu iz vreĉice i stavila je na haubu BMW-a, s fokinom koţom kao
podmetaĉem. Uputila mu je jedan pogled, a lice joj je sad bilo rumeno.
„Moraćeš da obećaš da se nećeš smejati... Naprosto, nikada pre nisam
ovako svršila i... boţe, ovo je stvarno neprijatno.“
„Hej!“ Spustio je ruku na njen potiljak i nakrenuo joj glavu tako da
moţe da joj poljubi usta. „I za mene vaţi isto, tako da se neću smejati.“
„Oh!“ Njene oĉi zasvetlucaše kad ga je pogledala, a onda je sklonila
pogled. „Imala sam utisak da sam iznutra eksplodirala i posle sam leţala
tamo, gledala u nebo i osećala kao da delovi mene plutaju negde gore,
postavši delom veĉnosti, i pomislila sam: ovako mora da je bilo onog dana
kad je stvoren svet, kao neka vrsta kosmiĉkog orgazma... hej, rekao si da se
nećeš smejati.“ „Ne smejem se. Dobro, moţda malo, ali samo zato što
volim ĉudan naĉin na koji tvoj mozak radi.“
„To je valjda dobra stvar, zato što će sad da zvuĉi još uvrnutije... I
tako sam razmatrala beskonaĉnost stvaranja i prisećala se onog što je baka
u svom pismu rekla o beskonaĉnosti, govoreći mi da gledam u Bogorodicu,
u ikonu. Onda mi je palo na pamet da od prvog trena kad sam na nju
spustila oĉi tamo u grifonovoj radnji, stalno vrtim po glavi da je naĉin na
koji je drago kamenje postavljeno bez ikakvog smisla. Nije na mestima na
kojima oĉekuješ da će biti, recimo na njenoj kruni, ili papuĉama, ili na
rubu njenog ogrtaĉa, već umesto toga deluje nasumice razbacano. Iznenada
sam shvatila da uopšte nije tako. Ono ĉini obrazac. Gledaj...“
Poĉela je od rubina u središtu i pratila dva kruga na obe strane pehara
u vidu lobanje, blago dotiĉući svaki dragulj po redu. „To je brojka osam,
okrenuta postrance.“

„Simbol za beskonaĉno“, reĉe Raj, i puls mu skoĉi pri samoj pomisli

na to.
„Gledaj u Bogorodicu, jer njeno srce ĉuva tajnu, a put do tajne je
beskonaĉan. Beskonaĉan. Beskonaĉnost. Mislim da smo imali pravo sve
vreme, Raj. Amajlija je unutar nje, u nekoj vrsti tajnog pregratka. A drago
kamenje je staza za njegovo otvaranje.“
Raj je podigao ikonu, izbliza je pogledao, ali i dalje nije video
nikakve prekide ili spojeve na drvetu.
„Moţda se radi o mehanizmu zakljuĉavanja koji ima bravicu s
oprugom“, reĉe on kad je paţljivo vratio ikonu na njenu vrećicu. „A
kamenovi bi mogli da funkcionišu na istom principu kao danas tastature.
Pritiskaš jednu za drugom, sledeći ispravan redosled, i bravica će se
otvoriti pomoću opruge.“
„To je to“, kliknu Zoi, pa poĉe da skaĉe gore-dole na prstima, koliko
je bila uzbuĊena.
Krenula je prstom prema ikoni i Raj je shvatio da se sprema da
pritisne drago kamenje nasumiĉno. Šĉepao ju je za zglob. „Stani, saĉekaj
sekundu. Cela suština simbola beskonaĉnosti je u tome da on nema ni
poĉetka ni kraja. Dakle, odakle ćeš poĉeti?“
„Od rubina na lobanji.“
„U redu, to je verovatno logiĉno, ali šta posle? Ideš li gore pa desno
ili gore pa levo? Dole i desno? Ili dole i levo?“
„Znaĉi, imam ĉetiri mogućnosti. Ako jedan naĉin ne uspe, pokušaću
sledeći.“
„Stvarno? A šta ako je momak koji je ovo osmislio bio neki lukavi
kopilan? Mogao je da...“
„Zašto pretpostavljaš da je ovo napravio neki on?. Verovatno je ona.
Ĉuvarka.“
Podigao je ruke. „Dobro, dobro. Prihvatam tvoju suštinu. Verovatno
je bila ĉuvarka, ali ako je imala ćaknut um kao druga ĉuvarka koju sluĉajno
poznajem, mogla je da napravi takav mehanizam zakljuĉavanja da će se,
ako se dragulji pritisnu pogrešnim redom, opruga zaglaviti i brava se više
nikad neće otvoriti.“
Oboje su zurili u ikonu dugo. Onda Zoi reĉe: „Pa, ako to nije
glupost.“
Raj je prouĉavao Bogorodiĉino lice. Zaista je bilo jezivo koliko je
liĉila na Zoi. Da li je ĉuvarka ovo naslikala sama pre pet vekova, koristeći
sopstveno lice kao model?
„Uĉini nešto za mene, Zoi. Nacrtaj znak za beskonaĉno u prašini,
ovde na haubi kola... Ne, nemoj da gledaš u ikonu. Naprosto uradi to bez
razmišljanja. U stvari, nacrtaj ga ţmureći.“
Zatvorila je oĉi i nacrtala simbol poĉevši od centra nagore i ulevo,
što je verovatno bio poslednji naĉin na koji bi on to uradio. On bi krenuo
gore pa udesno.
Moţda je upravo to potvrdilo ono što je mislio. Ako su Zoi i ĉuvarka
na ikoni toliko liĉile jedna na drugu, onda su moţda sliĉno i razmišljale.
„Predlaţem da poslušamo tvoje instinkte, dušo“, reĉe on. „Imamo
šansu od jedan prema ĉetiri da budemo u pravu, a sve do sada smo imali
sreće uprkos svemu.“
MeĊutim, sada je Zoi oklevala. „Ne znam... Rekao si da je suština
simbola za beskonaĉno to što nema ni poĉetak ni kraj... Zagonetka, Raj!
Odgovor je tamo. Krv utiĉe u more... Krv utiĉe u more bez kraja.“
 Zgrabila je torbu, otvorila je, preturala po više stvari nego što se
moglo naći u Volmartu i izvadila razglednicu s jednorogom, mašući njome.
Okrenula je kartu i glasno proĉitala pesmu koju je njena baka zapisala na
poleĊini, iako su je do sada oboje već znali napamet.

Krv utiĉe u more

More dotiĉe nebo
S neba pada led
Vatra topi led
Oluja gasi vatru
I divlja kroz noć
Ali krv i dalje utiĉe u more
Bez kraja.

„To je to, Raj. To je to! Krv, more, nebo, led, vatra, oluja, noć -
svaka ta reĉ predstavlja boju, na neki naĉin. Krv za crveno, nebo za plavo.
A boje odgovaraju dragom kamenju. Crveni rubin, plavi safir. Zagonetka je
šifra.“
„A i tvoj instinkt te nije prevario. Krv utiĉe u more... rubin pa
akvamarin. Gore i levo.“
Siroko mu se osmehnula, zadovoljna sobom.
„Hajde da to uradimo“, reĉe on, a glas mu je bio pomalo grub. „Ja ću
ĉitati zagonetku red po red, a ti pritiskaj kamenove. Jedan po jedan, fino i
polako.“
„U redu.“ Duboko je uzdahnula, pa izdahnula, onda ispruţda ruke i
izvila prste kao lopov. „Spremna sam.“
„Krv utiĉe u more.“
„Prvo rubin, pa akvamarin“, reĉe Zoi i polako, vrlo paţljivo, prvo
pritisnu rubin, a zatim akvamarin.
„More dotiĉe nebo.“
„Safir“, reĉe ona.
„S neba pada led.“
„Dijamant.“
„Vatra topi led.“
 „Vatreni opal...“
„Ne, ĉekaj!“, uzviknu Raj i dograbi njenu ruku baš u trenutku kad se
spremala da stisne kamen. „Mislim da smo zamalo uprskali. Treba opet da
pritisnemo rubin. A onda opal.“
„Zagonetka ne kaţe tako.“
„Znam. Ali ako pravimo beskonaĉnu petlju, onda ponovo seĉemo
kroz centar, a rubin je u centru.“
Otrla je dlanove o farmerke. „O, ĉoveĉe, O’Mali. Nadam se da si u
pravu.“ Ustezala se još trenutak, zatim pritisnula rubin i vatreni opal,
ĉvrsto i brzo, kao da nije ţelela da misli previše o tome i izgubi strpljenje.
„Dobro. Sledi: oluja gasi vatru.“
„Iolit...“
Raj nikad nije ĉuo za iolit, ali kamen koji je pritisnula zaista se
uklapao u metaforu zagonetke. Bio je to taman, ljubiĉastosivi kamen, kao
donja strana olujnog oblaka.
„I divlja kroz noĉ.“
„Oniks.“ Pritisnula je višestrani crni kamen, pa zajedno s njim
izrekla poslednji deo zagonetke. „Ali krv i dalje utiĉe u more bez kraja...
Da li misliš da to znaĉi da treba još jednom da pritisnemo rubin?“
„Još se ništa nije desilo", uzvrati Raj, a već mu je pomalo postajalo
muka, zato što joj je rekao da pritisne rubin drugi put. „Dobro, vaţi, samo
napred. Pritisni ga.“
Uĉinila je to i oboje su zadrţali dah. Ništa se nije dogodilo.
Zatim se zaĉuo meki klik i oĉne duplje lobanje se otvoriše,
otkrivajući dve šupljine urezane u drvetu. Jedna beše prazna, ali je u drugoj
bila malena amajlija od tamnozelenog stakla, takoĊe u obliku lobanje i sa
srebrnim ĉepom.
Taĉno tako ju je opisao Rajev otac, osim što nije bilo lanca.
MeĊutim, vrh srebrnog zapušaĉa imao je sićušni obruĉ koji je mogao da
posluţi za kaĉenje. Amajlija je bila tako tesno uklopljena u otvor da ju je
Zoi jedva išĉeprkala noktima.
„Vidi, Raj...“ Drţala je amajliju palcem i kaţiprstom, i podigla je
prema zalazećem suncu. U staklu su bili ugravirani znaci nalik na rune i
posudica je bila dopola puna tamnom, ţitkom teĉnošću.
„Oltar od kostiju.“
 ŠESTI DEO
OLTAR

44

Raj skrenu pogled s amajlije na Zoino lice. Usne joj behu rastavljene,
a oĉi su joj sijale jasno kao staklo pod sunĉevim zracima.
„Reci mi da ne razmišljaš o tome da piješ odatle“, reĉe on.
Ona se stresla. „Boţe, ne.“ Ipak, spustila je amajliju i njihala je u
rukama pritisnuvši je na grudi, kao da je sada ĉuva i od njega i od ostatka
sveta. „Ali šta ako je to taĉno, Raj? Šta ako bi moglo da nam podari veĉni
ţivot?"
„I da zbog te pogodbe izgubimo razum?“
Ponovo se stresla i Raj je prebacio ruku preko njenih ramena,
privukavši je sebi. Postajalo je hladno pošto je sunce zalazilo.
„To je samo relikvija iz prošlosti“, rekao je. „Komad stakla.“
„S neĉim unutra, Raj. S neĉim teĉnim.“
„Što je i dalje verovatno samo malo sibirskog seljaĉkog pića
napravljenog od daţdevnjakovog oka i irvasovih testisa.“
Zoi se napola nasmejala, a napola uzdahnula. „U pravu si. Barem mi
moj razum kaţe da jesi. Onaj deo koji pripada sibirskoj seljanki oseća se
sasvim ustreptalo pri samom pogledu na to.“
Priljubio ju je ĉvršĉe uz sebe. „I kod mene izaziva nelagodu. Mislim
da deo njegove moći koju osećamo potiĉe od saznanja da su ljudi zbog te
stvari ubijali, da još i sada ubijaju, što i dalje ne dokazuje da će ti podariti
veĉni zivot. Samo to da drugi veruju u tu mogućnost.“
Ona postade ćutljiva, gledajući netremice u amajliju koju je Ċrţala u
rukama. Zatim ga je pogledala, a u njenim oĉima zasija zadirkivanjie.
„Dobro, O’Mali. Zašto se onda ne ponašaš u skladu sa svojim uverenjima?
Pij iz ovog.“
„Ne mogu. Alergiĉan sam na irvasove testise.“
 Ugrizla se za usnu da se ne nasmeje, ali nije uspela da se suzdrţi.
Naslonila se na njega, smejući se, i nije mu promaklo da je napetost
popušta. Okrenula je glavu ka njegovom vratu, zagnjurila se u njega na
trenutak, zatim se oslobodila, propela se na prste i dala mu ĉvrst i brz
poljubac u usta.
„Otkud to?“, upitao je.
„Zato što si to što jesi.“
Gledao je odozgo u njeno uznemireno lice. Ţeleo je da ponovo s
njom vodi ljubav, ovog puta lagano, duboko. Ţeleo ju je, svaki njen delić,
tako mnogo da ga je to plašilo.
Naĉinio je korak unazad, a i ona se malo trgla, kao da je bila
uhvaćena u istu tu magiju.
Sklonila je pogled s njega i zagledala se u put koji beše pust. Ĉitav
svet bio je tako nepomiĉan i tih, da je Raj ĉuo i svoje i njeno disanje.
„Dakle“, reĉe ona, glasom ponešto napuklim. „Šta ćemo sada?“
„Ići ćemo u Sankt Peterburg kao što smo i planirali, nadajući se iz
sve snage da ćemo pre nego što tamo stignemo smisliti genijalan plan kako
da izaĊemo na kraj sa sinom Nikolaja Popova, a da pritom ne poginemo.
Osim toga, poznajem tamo jednog tipa koji predaje molekularnu biologiju
na univerzitetu. Verovatno ima pristup svakakvoj opremi kojom moţe da
analizira fiziĉka svojstva onoga što amajlija sadrţi, šta god to bilo. Nećemo
morati da mu damo sve, samo par kapi.“
„Ne znam...“
„Ili moţeš da vratiš amajliju u ikonu i ostaviš je u neki sef u
švajcarskoj banci. Izbor je na tebi, Zoi. Ti si ĉuvarka.“
Spustila je pogled na amajliju koju je neţno drţala u ruci. Više se
nije ĉinila toliko magiĉnom, mislio je Raj. Bila je pre nalik na jeftini nakit
koji se moţe kupiti na grĉkom bazaru.
„Ne, imaš pravo“, uzvratila je Zoi. „Moramo da znamo šta je to.
Ljudi su zbog toga stradali. Predsednik Sjedinjenih Drţava ubijen je zato
što je KGB, ili barem Nikolaj Popov, mislio da je popio eliksir, i ja to još
ne mogu da razumem."
Zurila je u amajliju, prelazeći prstom preko runolike gravure na
staklu. „Pitam se šta se desilo s drugom.“
„Ne razumem, kakvom drugom?“
 „S drugom amajlijom. Postoje dva tajna odeljka u ikoni, jedna iza
svake oĉne šupljine u lobanji. Prema tome, u nekom trenutku morale su da
postoje dve amajlije.“
„Moţda je druga završila u reci s Raspućinom.“
„Da... Ne, ĉekaj. Baš smo glupi. Boĉica koja nedostaje jeste ona koju
je moja baka Katja napunila vodom sa ĉesme, da bi mogla da je zameni za
ovu. Ovo je ona koju je isprva poklonila Merilin Monro, ona s pravim
oltarom od... Raj, to je to.“
Okrenula se da ga pogleda. Oĉi su joj sijale, usne bile rastvorene i
vlaţne i on umalo da opet izgubi kontrolu. „To je šta?“, upita je
isprekidanog daha.
Opet je poĉela da kopa po svojoj torbi bez dna. „Znaš šta se dešava
kad kupuješ šminku u Saksu - uvek ti poklone neke male uzorke parfema?“
„Kako da ne. To mi se dešava svaki put.“
Podigla je pogled ka njemu, smejući se. „Nije vaţno, O’Mali, to su
ţenske stvari. Samo se pripremi na to da se zadiviš mojom briljantnošću,
zato što mislim da imam ideju kako da sredimo Nikolajevog sina.“

Njujork

Hladan znoj oblio mu je lice i imao je utisak da će da povrati, ali

Majls Tejlor nije mogao da odvoji pogled od uţasa koji je ispunjavao
kompjuterski ekran.
Jasmin.
Oĉi joj behu širom otvorene i prazne, poput lutkinih, i nisu videle
ništa. Krv je curila iz ugla njenih usta, zapravo sasvim malo krvi, ništa što
deluje previše strašno. Ni nalik onoj malo niţe, gde je ta... stvar - šta je to
bilo? kolac? stub od ograde? - probijala njene grudi. Tamo je bilo toliko
krvi, kao da joj je srce eksplodiralo.
Prst mu je lebdeo nad tasterom za brisanje. Ţeleo je da sve to
nestane, ali se takoĊe toga i plašio. Kao da će brisanjem te njene poslednje
slike, strašne kakva je bila, obrisati i njeno postojanje u svom umu.
U svojoj duši.
O, boţe...
 Stegnuo je pesnicu i pritisnuo je na prsa. To je bolelo, ali stvarno
bolelo, kao da je zaista mogao da oseti kako mu se srce slama. Kako
eksplodira, puca, kao što je puklo njeno, i on pogleda nadole, napola
oĉekujući da vidi sopstvenu krv kako prska i nakuplja mu se u krilu.
Ĉvrsto je zatvorio oĉi i jaĉe pritisnuo pesnicu na grudi. Visok, piskav
ton ispunio mu je uši, poput ravne linije na bolniĉkom monitoru.
Nastavljao se unedogled, kao dugaĉka, krvavocrvena linija koja se proteţe
u beskraj.
***
Stresao se i zatreptao, svestan da je proteklo vreme, ali nije bio
siguran koliko. Jesu li u pitanju sekunde? Sat? Vek?
Primetio je da se kompjuter ubacio u mod spavanja. Sada je ekran
bio crn, a fotografije koju mu je taj dţukac O’Mali poslao više nije bilo.
Kao da je tiho i jednostavno napustila sobu dok je dremao.
Sedeo je na koţnoj kapetanskoj stolici ispred masivnog stola od
mahagonija u svojoj biblioteci. Oko njega je sve bilo tiho i imao je
izuzetno ĉudan osećaj da će, ako ode do vrata i otvori ih, ostatak kuće od
smeĊeg kamena nestati, i da će zuriti dole, u ambis. Pa ipak, tišina je
takode imala teţinu i teksturu, kao da je mogao da je oseti na koţi, kako ga
pritiska poput toplih, vlaţnih dlanova.
Ona je mrtva. Moja ljubav je mrtva.
„U redu, Jasmin“, rekao je naglas u praznoj sobi. „U pravu si. Neću
do zvoliti da me ovo dokrajĉi. Uhvatiću se s tim ukoštac. Ja ću...“
Šta ćeš ti, Majlse, budalo jedna? Šta ćeš da uradiš? Ono što je ţeleo
da uradi bilo je da je vrati. Ţeleo ju je nazad. Ako bi poţeleo, ovog trena,
mogao bi da uzme telefon, okrene par brojeva i kupi sebi vilu na jezeru
Kombo, maserati grandturizmo S, Van Goga - samo što je već imao sve te
stvari, i više od toga. Dobro, onda nešto veće, nešto što je ujedno
veliĉanstveno i katastrofiĉno. Kako bi bilo da pokrene kampanju ili utrku
za najveće svetske bankarske institucije, što bi oborilo ĉitavu svetsku
ekonomiju? Imao je moć i bogatstvo da to izvede, samo kad bi zaista hteo.
Šta god da je njegovo srce ţelelo, koji god hir da je mislio da zadovolji,
mogao je to i da ostvari.
Ali nije mogao da je vrati.
„Hriste, Majlse, kakav sentimentalni, patetiĉni kliše. Saberi se.“
 Oslonio se rukama na naslone stolice i s mukom se osovio na noge.
Zastao je u mestu, ljuljajući se, dok mu se u glavi vrtelo. Bilo mu je muka.
Onaj ĉudni piskavi ton ponovo mu je ispunio uši.
Trgnuo se i protresao glavu. Spremao se da se neĉim pozabavi - šta
je to bilo? Nešto što je iskrslo malo pre nego što je otvorio mejl od Jasmin,
a ona ĉudovišna fotografija ispunila kompjuterski ekran. Nešto...
Uništićemo te.
Film, naravno. Jebeni film. O’Malijev klinac i unuka one starice, Zoi
Dmitrov - njih dvoje su imali film. Sigurno je bilo tako, jer je to bila jedina
stvar na svetu koja je imala moć da ga upropasti.
Dobro, znaći, film je kod njih. Sad, šta će oni uraditi s njim?
Kakvo jebeno glupo pitanje. Daće ga, normalno, psima iz medija.
Vlada je imala mnogo razloga da ga skloni, ali ako je sin Majka O’Malija
bio dovoljno pametan da uopšte doĊe do snimka, onda je i dovoljno
pametan da to predvidi. A mediji... za njih će to biti majka svih priĉa, priĉa
milenijuma, i lansiraće je u svet sa snagom megatonske hidrogenske
bombe.
Panika je zaparala Majlsa takvom silinom da je poĉeo da se trese.
Savio se i krenuo da prevrće po gomili smeća na stolu, traţeći univerzalni
daljinski upravljaĉ. Usmerio ga je ka ulju na platnu iznad kamina -
Dţekson Polok, ne Van Gog - i slika je, zajedno s delom panelnog zida,
skliznula u stranu i otkrila veliki ekran digitalnog televizora.
Pisak u njegovim ušima postao je toliko glasan da je iedva mogao da
razmišlja. Uţasan bol probode mu glavu, taĉno u predelu izmeĊu oĉiju,
zamaglivši mu vid. Disao je hrapavo i plitko dok je prelazio programe s
dvadesetĉetvoroĉasovnim vestima. No, svi su emitovali priĉu o lepoj
plavoj studentkinji mešovitog univerziteta, koja je nestala s fakulteta u
Viskonsinu pre dva dana. Ni reĉi o atentatu na Kenedija.
Ostavio je televizor ukljuĉen, ali je iskljuĉio ton. U redu, to je bilo
dobro. Znaĉilo je da još ima vremena. Ĉak i da je O’Malijev sin već predao
film nekome iz medija, tamo će najpre morati da obave neke provere, zar
ne? Ţeleće da se uvere da je snimak verodostojan pre nego što ga puste u
etar, a to mu je davalo malo vremena.
Nesvesno je trljao mesto na kojem je osećao probadajući bol, ali je
piskav zvuk srećom prestao. Um mu je ponovo bio jasan, kao da je
udahnuo ĉist kiseonik, bistar i hladan i oštar kao led.
 Jedini stvarni dokaz da je bio umešan u Kenedijevo ubistvo nalazio
se na kraju filma, onde gde se kamera fokusirala na njega u trenutku kad
uzima pušku od Majka O’Malija. Ipak, to beše lice nekog ĉoveka od pre
pedeset godina, a i ko zna u kakvom je stanju film nakon svih tih godina?
Naravno, ako ikada doĊe do suĊenja, moći će da unajmi brigadu struĉnjaka
koji će posvedoĉiti da ĉovek koji uzima pušku od atentatora nije on.
„Kome ćeš verovati, sebi ili svojim laţljivim oĉima?“, obrati se on
neĉijoj glavi praznih oĉiju, koja je brbljala nešto na TV-u, ali te reĉi
zazvuĉaše potpuno muklo.
Ma jebeš njih - nisu mu bili potrebni ni oni ni njihova sranja. Imao je
toliko novca da je većinu toga mogao da pretvori u konfete i organizuje
sebi paradu niz Petu aveniju, pa da mu opet ostane dovoljno da do kraja
ţivota ţivi kao kralj. Mogao je sebi da priušti kupovinu tropskog ostrva i
provede ostatak svojih dana u Margaritavilu na Karibima, uţivajućiu
toplom suncu, prelepim devojkama u trakastim bikinijima, a onda, samo
zato što mu se moglo, zato što bi to zadovoljilo crni bes u njegovom srcu,
mogao bi da angaţuje najboljeg ubicu i pošalje ga da smakne O’Malijevog
sina i stariĉinu unuku, tu bednicu, Zoi Dmitrov.
Boţe, koliko ih je ţeleo mrtve. Ţeleo je da umru na naĉin na koji je
umrla Jasmin i reći će tom unajmljenom tipu da uĉini da njihovo umiranje
potraje, da bude sporo i bolno, i da sve to, takoĊe, zabeleţi na video-traci,
obavezno, i svako veĉe, pre nego što ode na poĉinak, gledaće tu traku opet
i opet, gledaće ih kako iznova umiru. Misliće na Jasmin i smešiće se...
Odjednom je imao osećaj da su ga neke dţinovske ĉeljusti zgrabile
za glavu i stezale ga, sve jaĉe i jaĉe. Pokušao je da ispruţi ruku kako ne bi
pao, ali nije mogao da je podigne. Probao je da zakoraĉi, ali se umesto toga
zaneo, tresnuo o sto, pritom nešto oborivši. Ĉuo je kako predmet pada na
debeli tepih uz tupi udarac, ali nije mogao da vidi. Kao da je beli zavoj od
gaze pokrivao njegove oĉi i on pokuša da ga dohvati i strgne, ali ga ruka i
dalje nije slušala.
Noge popustiše pod njim i on se opruţi napred, udarivši prilikom
pada glavom o ivicu stola. Hteo je da se podigne, ali je na njemu leţao
kameni blok koji ga je pritiskao nadole. Bol je bio tako oštar i ljut, kao da
mu je neko noţem otvarao lobanju. Da li je Dţek Kenedi iskusio ovakav
bol kad mu je metak prošao kroz glavu?
Majls trepnu i bela gaza spade s njegovih oĉiju. Na trenutak je
pomislio da je video svog sina kako stoji pored kamina, ali ovog puta u
Dţonatanovim oĉima nije bilo mrţnje. Deĉakove oĉi behu vlaţne od suza i
Majls htede da mu kaţe da prestane da cmizdri, da bude muškarac, ali nije
mogao da oblikuje reĉi. Ništa više nije funkcionisalo kako treba.
Ĉak je imao utisak i da mu je srce puklo, a nije li to bilo smešno.
Onda je najednom njegovog sina nestalo i na mestu gde mu se
nalazilo srce, Majls oseti zjapeću rupu, ogroman, usisavajući ambis
potrebe. Ţelim, mislio je, ţelim, ţelim, ţelim da se ona vrati, ţelim da se
sve vrati, svaki dan, svaki trenutak Ijubavi, sreće, tuge i jada - sve to ţelim
nazad.
 45

Zoi je zurila u ruţnu betonsku zgradu i u njena bezliĉna vrata na

kojima je crnim bio ispisan samo broj 17 preko mleĉnog stakla prozora
iznad njih. „Ovo više liĉi na zatvor nego na noćni klub, Raj.“
„Sam klub nalazi se duboko pod zemljom, u neĉemu što je nekad
bilo nuklearno sklonište.“
„Koliko pod zemljom?“ upita Zoi, dok je drhtaj klaustrofobije
prolazio njenim telom, ali Raj se napravi da je ne ĉuje.
Mogla je da oseti ritam muzike koji je damarao odozdo kroz naslage
snega i debele Ċonove njenih novih ĉizama postavljenih krznom. Gomilu
koja je ĉekala da uĊe ĉinili su mahom tinejdţeri. Pili su votku iz kartonskih
ĉaša kupljenih na kiosku koji se nalazio na uglu, pušili ošte ruske cigarete,
poskakivali i trupkali nogama, pokušavajući uzaludno da oteraju ljutu
hladnoću.
„Mislila sam da ne ţeliš da nas iko vidi s tvojim biologom“, reĉe Zoi.
„U sluĉaju da mu sruĉimo gomilu problema u krilo.“ Raj je, zapravo,
upotrebio izraz tovar sranja, ali ona nije htela da bude neuljudna u janosti.
„Zar on neće ovde da odskaĉe kao da je premazan svetlucavom
narindţastom bojom?“
Raj je odmahnuo glavom. Njegovi obrazi poprimili su sviloroze
nijansu usled hladnoće, a oĉi su mu svetlucale pod belom svetlošću koje su
bacale uliĉne lampe iz pedesetih. „Nećemo se sresti s doktorom Nikitinim
u klubu. Tu ćemo dopustiti Nikolajevom sinu, pahanu mafije, da sazna da
smo u gradu.“
„Oh, dobro. Njemu.“ Zoi je drhtala u svojoj novoj jakni s
kapuljaĉom. Trebalo je da joj u njoj bude toplo na temperaturama do minus
pedeset stepeni, i skoro da je tako i bilo. „Gotovo sam uspela da zaboravim
na tog pokvarenog šmokljana cele dve sekunde.“
Nije mogla da veruje da rade to što rade, a još manje da je to njena
zamisao. Posle one ludaĉke jurnjave kroz planine iznad dunavske okuke,
divljeg seksa s Rajem na haubi automobila i pronalaţenja oltara od kostiju
koji je sve vreme bio kod nje, skriven u ikoni - bila je toliko isceĊena i
iscrpljena, da je zaspala na nogama do momenta kad su se vratili u hotel u
Budimpešti. Nije mogla da se seti kada i kako se zavukla u kreivet, mada
se sledećeg jutra kasno probudila i shvatila da je u vešu pod pokrivaĉima,
dok je miris sveţe skuvane kafe ispunjavao sobu.
Nije znala kako mu je to uspevalo, niti da li je uopšte spavao, ali do
momenta kad je izašla ispod tuša, Raj je već spustio na sofu kese pune tek
kupljene zimske odeće, koja im je bila potrebna za sanktpeterburšku zimu,
a na kancelarijskom stolu našla su se nova falsifikovana dokumenta,
ukljuĉujući i vize za ulazak u Rusiju.
„Nisu ni prići Karimovim standardima“, rekao je on kad mu se
pribliţila s leĊa, „ ali pomoći će nam da uĊemo u zemlju.“
Pustila je da peškir koji je obavila oko sebe sklizne na pod i zagrlila
ga oko struka, prislonivši se uz njega vlaţnim i nagim stomakom. „Znaš,
O’Mali, dobro je imati te pri ruci.“ Poljubila ga je iza uva, malim
grickavim poljupcem. Onda je jedna stvar vodila drugoj, i...
„Hajde“, reĉe Raj sada, uhvativši je rukom u rukavici oko mišice, da
bi je pogurao da obiĊe devojku s platinastom kosom i oĉima našminkanim
s puno tamne senke, koja kao da se njihala u ritmu muzike u svojoj glavi.
„Mi smo na A-listi, tako da moţemo da se probijemo na ĉelo reda.“
Upućeno im je nekoliko zlobnih pogleda dok su se gurali prema
vratima, gde je momak iz obezbeĊenja u zaprljanoj beloj perjanoj jakni
stajao s razmaknutim nogama i rukama za leĊima. Izgledao je kao
Mišlenova maskota, samo opasnije. Odmerio ih je od glave do pete i poĉeo
da odmahuje glavom, a onda prestao kad je Raj zavrnuo rukav jakne i
pokazao mu istetovirani bodeţ na ruci.
Izbacivaĉ ih je propustio u maleni hodnik ispunjen spiralnim
stepeništem koje se protezalo u jezivu tamu, jedva osvetljenu plavim
halogenim sijalicama. „Uh, Raj“, huknula je Zoi. „Ne vidim nikakav put
koji vodi dole, osim lifta tamo u uglu koji nije veĉi od prenosivog toaleta.“
„Biću unutra s tobom“, reĉe Raj. „Samo zaţmuri.“
Zoi frknu kroz uplašeni smeh. „Kao da će mi to pomoći.“
Nekako - verovatno nošena mišlju da, ako će već umreti, barem neće
umreti sama - dozvolila je Raju da je uvede u maleni kavez. Zaţalila je iste
sekunde kad su se vrata uz tresak zatvorila, svetlost koju je odavala
niskovoltaţna gola sijalica koja je visila s plafona postala još mutnija, a
kabina poĉela da ponire uz silovito drmusanje.
 Spuštali su se ĉitavu veĉnost, a Zoi ju je provela s licem zagnjurenim
u Rajeve grudi, da ne bi vrištala.
Lift se prizemljio uz još jedan tresak i tako jak udarac o dno da se
sijalica potpuno iskljuĉila i izgledalo je da je ĉak i Raju laknulo kad su
izašli, nakon što su se vrata uz ĉegrtanje otvorila. Pred njima su bila vrata
oiviĉena pulsirajućim zelenim neonskim svetiljkama i neka starica koja je
nosila maramu i ĉepove za uši, a koja je trebalo da im ĉuva jakne.
Ta vrata se otvoriše u jednu veliku, ĉetvrtastu prostoriju sa stubovima
od hroma i ogledala, plavim stroboskopskim osvetljenjem i širokim
pojasom treperavih ruţiĉastih svetala koja su se kretala preko tamnoplave
tavanice nalik na Mleĉni put. Muzika, bolna mešavina ruskog tehna i
ameriĉkog hiphopa, bi la je toliko glasna da se Zoi ĉudila kako joj oĉi i uši
nisu prokrvarile.
Primetila je nekoliko stolova postavljenih okolo bez reda, ali je
većina prisutnlh plesala u nemoguće punoj prostoriji. Tela su se zajedno
njihala, tarući se jedno o drugo u jakom tehno-ritmu. Iznenada je muzika
postala blaţa - puštena je ruska narodna pesma, ali obraĊena u duhu
Harlema, koji joj je pridodat da bi se dobilo na seksualnosti, a izvodio ju je
neĉiji promukao, melanholiĉan glas. Na dalekom zidu u pozadini oţivelo je
ogromno video-platno.
Video je prikazivao mladog muškarca s pirsingom, plavih oĉiju i
fanatiĉnog pogleda, koji je istovremeno odavao utisak verskog muĉenika i
sekssimbola nalik na filmsku zvezdu, kako peva u mikrofon kao da s njim
vodi ljubav. Bio je odeven kao pirat, u belu košulju s lepršavim rukavima i
imao crvenu svilenu ešarpu vezanu preko ĉela, da mu plava kosa, koja je
sezala do ramena, ne bi padala na lice. Okovratnik košulje beše otvoren
dovoljno duboko da otkrije presijavanje lepo isklesanih prsa i, dok se
pokretao, Zoi primeti jasno plavo mastilo zatvorske tetovaţe.
U tom trenutku osetila je da Raj postaje napet pored nje i okrenuvši
se ugleda dvojicu momaka iz obezbeĊenja, odevenih u crno, kako idu
prema njima. Zaustavili su se ispred Raja i jedan od njih mu reĉe nešto što
Zoi nije mogla da ĉuje, ali Raj je klimnuo, a zatim je uzeo za ruku. Sledili
su te ljude pored dugaĉkog crnog bara, do ugla koji je bio zagraĊen
crvenim konopcem.
Iza konopca, za stolom od hroma i stakla, nakrećući ĉašu punu votke,
sedeo je prelepi mladić koji je i dalje iz duše pevao s ogromnog video-
bima. S obe njegove strane nalazila se po jedna nezauzeta stolica od
hroma, ali Zoi nije shvatila da je ĉekao njih dvoje sve dok jedan od
momaka iz obezbeĊenja nije otkaĉio konopac i mahnuo im da priĊu stolu.
Mladić podiţe glavu. Za razliku od videa, nije nosio crvenu ešarpu i
ona primeti da mu je koţa odmah ispod linije kose nagrĊena sveţim,
crvenim oţiljkom. One muĉeniĉke oĉi ĉvrsto se prikovaše za Rajevo lice.
Dugo je posmatrao Raja, a zatim skoĉio na noge, obišao oko stola i
privukao ga u veliki muški zagrljaj, udarivši ga snaţno pesnicom po
leĊima.
Boca dom perinjona i tri uske ĉaše pojaviše se na stolu, ali je muzika
bila preglasna da bi mogli da razgovaraju. Zato su sedeli i pijuckali
šampanjac ćutke, osim što bi se s vremena na vreme mladi ĉovek nagnuo
preko i presao rukom preko Rajevog ramena, osmehujući se, pozirajući
pred naizgled beskrajnim blicevima i škljocanjem digitalnih foto-aparata i
mobilnih telefona posetilaca kluba.
Posle otprilike deset minuta, on se naprasno odmaknuo od stola i
ustao. Raj je takoĊe skoĉio i ispruţio ruku. Mladić poĊe da je prihvati, ali
onda, umesto rukovanja, privuĉe Raja u još jedan ţestok zagrljaj, a Zoi nije
promaklo kako je ĉvrsto stisnuo kapke, kao da trpi bol.
On reĉe nešto Raju na uvo i Raj klimnu glavom. Onda se razdvojiše i
mladić nestade u gomili, u pratnji jednog od svojih telohranitelja. Drugi
glavom pokaza Zoi i Raju da ga slede kroz mala, uzana vrata iza šanka.
„Vratiću se za nekoliko trenutaka s vašim jaknama“, reĉe straţar, a
potom se vrata zatvoriše i njih dvoje ostadoše sami u sobiĉku koji je
najvećim delom zauzimala mekana sofa od bele koţe. Ogroman plazma
televizor pokrivao je jedan zid; drugi je bio ispunjen redovima platinastih
ploĉa i uramljenih CD-ova.
„Pa, ako sin Popova nije već saznao da smo ovde, uskoro će saznati“,
reĉe Zoi. „Stotinu dece upravo nas je slikalo s tim pevaĉem. Usput da
pitam, ko je on?“
„Saša Nikitin. On je velika zvezda ovde u Rusiji, moţda ne na nivou
Bona ili Brusa Springstina, ali ide tim putem. Svakako je dovoljno velika
zvezda da izazove komešanje gde god da se pojavi, a ko god da je viĊen s
njim, postaje primećen.“
„Nikitin... Da li je u srodstvu s doktorom Nikitinom, s kojim treba da
se sretnemo?“
„Saša mu je sin“, odgovori Raj, kad se vrata iza njih opet otvoriše,
pustivši unutra grmeći talas muzike. UĊe telohranitelj s njihovim jaknama
preko jedne ruke i parom velikih muških ĉizama u drugoj.
„Ako odluĉite da zavuĉete ruku u desni dţep“, reĉe ĉovek Raju dok
ih je posmatrao kako se trontaju, „naći ćete beretu Px4 storm zajedno s
dodatnim klipom municije. U levom dţepu je kljuĉ od stana blizu mosta
Pevĉeski, za koji verujem da znate gde se nalazi. Dopustićemo da se zna
gde odsedate, namerno sluĉajno, razumete? Tako da pahanovi ljudi mogu
da vas pronaĊu.“
„Da. Hvala.“
„Moţda biste ţeleli sada da ih obujete.“ Telohranitelj dade Raju
ĉizme. „Sakrio sam GPS ureĊaj za praćenje u levu petu. Pratićemo ga, tako
da, kad vas uhvate pahanovi ljudi, moţemo da vas sledimo do mesta na
koje će vas odvesti, ali, naravno, na izvesnoj udaljenosti.“
„Sta mislite, koliko će mu trebati vremena da povuĉe prvi potez?“
„Ne pre jutra, rekao bih. U postavu vaše jakne ušili smo prislušni
ureĊaj malog dometa...“ Ĉovek iz obezbeĊenja zaćuta i nabra ĉelo.
„Poštujući vaše ţelje, nećemo upasti da vas spasemo dok od vas ne
dobijemo signal, a mene to brine. Bićete dobro pretraţeni zbog oruţja i
svega ostalog sliĉne prirode, pre nego što vas puste u pahanovo društvo.
To znaĉi da ćete morati da improvizujete ako nevolja iznenada postane
ozbiljna i moţda neće biti mnogo vremena ili prilike da saĉuvate glavu pre
nego što stignemo.“
„Znam“, reĉe Raj. „Ipak, nema drugog naĉina. Moramo da
porazgovaraino s njim pre nego što vi momci uletite i ospete paljbu.“
Pruţio je ruku. „Hvala vam na svemu. Recite Saši...“
„On zna“, uzvrati bezbednjak, prodrmusavši Raju šaku i presekavši
ga pre nego što je dovršio zapoĉetu reĉenicu. „Rekao mi je da vam
prenesem da je to najmanje što moţe da uĉini za ĉoveka koji ga je vratio u
ţivot.“ On ponovo napravi pauzu i proĉisti grlo. „Naći ćete ulaz u
pozadinski tunel u onom tamo ormaru. Na podu je mali poklopac, ispod
vitrine s dokumentima.“
„Tunel?“, upita Zoi. „Oh, sranje. Izvinite što psujem.“
Tunel je bio tek malo veći od kanala za spuštanje prljavog veša.
Malo. Morali su da puze kroz njega na rukama i kolenima.
Zoi jeknu. „Stvarno ovo mrzim.“
„Znam. Ali gledaj ovako - to je bolje nego da se popnemo nazad u
onoj smrtonosnoj zamci od lifta.“
Zoi se piskavo nasmeja. „Imaš pravo. Pa, koliko daleko treba da
puzimo niz ovo ĉudo?“
„Ne mnogo.“
„Sad si masno slagao, O’Mali, znam... Ipak, mogu ja ovo. Mogu.“
„Tako je, moţeš.“
„Samo, moram li to da uradim baš sada? Baš ovog trena, mislim?“
„Da, moraš.“
Zoi se provukla kroz otvor u ledenu prašinu i bilo je još gore nego
što je pretpostavljala. Debele drvene daske bile su priĉvršćene u zidovima
da zadrţe zemlju koja je imala vlaţan i plesniv miris. Tako će vonjati grob,
pomislila je, a onda poţelela da nije. Na svakih tri metra ili otprilike toliko
s tavanice je visila po jedna mutna sijalica, okaĉena o ţicu koja je vijugala
svodom.
Disala je oštro i isprekidano, a grlo joj je bilo poput grube šmirgle.
Srce joj je tuklo u ušima, ali je nekako uspevala da povlaĉi jedno koleno
ispred drugog.
Raj je, meĊutim, slagao. Bilo je stvarno, stvarno daleko.
Izašli su napolje kroz laţnu kanalizacionu rešetku i obreli se na
malom, trouglastom trgu s bronzanom statuom pesnika Puškina na sredini.
Bela lada dokotrljala se duţ ploĉnika i uz lupu i zveku konaĉno stala ispred
njih, dok je para bljuvala iz cevi auspuha...
Raj je otvorio zadnja vrata da Zoi uĊe, a onda je seo na suvozaĉevo
sedište pored jedne sitne figure, tako upakovane u smeĊu bundu i
odgovarajuću krznenu kapu da je Zoi jedva razabirala lice.
„Zoi“, reĉe Raj, „ovo je doktor Nikitin. Doktore Nikitin, Zoi
Dmitrov.“
Pogledi im se sretoše u retrovizoru. Iza bifokalnih stakala, njegove
nauĉniĉke oĉi bile su okrugle i vodenjaste, kao u jazaviĉara.
„Ĉast mi je da vas upoznam, gospodine“, kaza Zoi.
„Meni je ĉast.“ Ubacio je ladu u brzinu i oni uz zanošenje izaĊoše na
kolovoz. „Parkiraćemo se ispred stanice metroa na Trgu ustanka“, obrati se
on Raju. „Kao da ĉekamo da pokupimo prijatelja. Tako moţemo da
porazgovaramo u kolima, ne privlaĉeći na sebe paţnju.“
Kada su skrenuli za ugao, nalet hladnog vazduha dunu u nogavice
Zoinih pantalona. Pogledala je dole i videla snegom pokrivenu ulicu kako
promiĉe ispod rupe u podu. Okrenula se postrance, podigla noge na sedište
i podvukla kolena pod bradu. Kola su se osećala na kuvani kupus i
osveţivaĉ vazduha s mirisom borovine, koji se njihao zakaĉen za
retrovizor.
Vozili su se oko pet minuta mraĉnim i skoro pustim ulicama pre
nego što se zaustaviše ispred velike graĊevine s kupolom, okruţene
svetlom ogrlicom uliĉnih lampi.
Nikitin pripali cigaretu, ĉiji je dim imao ustajali miris. „Jeste li
upravo došli iz noćnog kluba mog Saše? Ĉuo sam da se tamo mogu dobiti
pilule ekstazija iz automata.“
Zoi uhvati blesak Rajevog osmeha kad se okrenula da pogleda u
starijeg ĉoveka.
„Moguće je, ali ja nisam video nijedan.“
Nikitin slegnu ramenima. „Ne da mi da doĊem i sam proverim. Kaţe
da taj stil ne odgovara mom ukusu.“
„Moderan je“, reĉe Raj. „I glasan.“
Nikitin nešto progunĊa. „Dakle, reci mi... gde je ta stvar koju ţeliš da
analiziram?“
„Ovde je kod mene.“ Zoi zavuĉe ruku u jaknu da naĊe providnu
staklenu ampulu s gumenim zatvaraĉem koju je Raj kupio u Budimpešti,
zajedno s pipetom koju je upotrebila da izvuĉe sićušnu kap koštanog soka
iz amajlije. U polumraku hotelskog kupatila, teĉnost je imala boju
moĉvarne vode. Ali sada, dok je predavala ampulu doktoru Nikitinu, bilo
je više nego jezivo videti da svetli jarkocrvenom bojom koja se preliva.
I Raj se od toga nakostrešio. Videla je to na njegovom licu.
„Zanimljivo“, prokomentarisao je doktor Nikitin, pobliţe zagledajući
ampulu kroz debela stakla svojih naoĉara. „Odakle je ovo?“
„Izjedne pećine u Sibiru“, odgovorio je Raj. „Tamošnji stanovnici
veruju da se radi o nekakvom vrelu mladosti. Veruju da će onaj ko popije
jednu kap te stvari ţiveti veĉno.“
„Interesantno.“
„Moţe li to biti stvarno?“, upita Zoi. „Mislim, da li je to moguće, s
nauĉnog gledišta?
„Teoretski moţda i jeste. Ipak, teško da je verovatno s obzirom na
sloţenost procesa starenja. Svi genetski i ţivotni faktori, stotine, moţda i
hiljade individualnih ĉinilaca u našim ćelijama i organima, utiĉu na našu
dugoveĉnost.“
Doktor Nikitin malo prodrma ampulu, a Zoi je mogla da se zakune
da je crveni prelivajući odsjaj postao jaĉi.
„Zbog njegove fluorescentne karakteristike", nastavi Nikitin,
„razumljivo je da će mu primitivni ljudi pridati posebne moći. Moţda je
jednog dana neki vraĉ ili iscelitelj pomešao teĉnost s nekim travkama i
pacijent se oporavio - pa je legenda nastala iz toga.“
„Ali vi ćete je za nas ispitati u svakom sluĉaju?“, upita Zoi.
„Mogao bih to da uradim, sigurno, ali moja oblast je razvojna
biologija. Ovo bi u stvari trebalo da pogleda neki biohemiĉar. Poznajem
ţenu s Instituta za bioregulaciju i gerontologiju, koja je vršila eksperimente
s genima za dugoveĉnost kod vrste Caenorhabditis elegans - a to su
valjkasti crvi, mala, prozirna bića. Moţete im jasno videti srce, neurone i
druge unutrašnje organe pod mikroskopom. Olga ih najviše voli zbog
njihove jednostavne anatomije i minimalnog broja gena. Voleo bih da je
ukljuĉim u naše otkriće, ako smem. Njena ekspertiza bila bi od
neprocenjivog znaĉaja.“
Raj odmahnu glavom. „Ne znam... Koliko joj veruješ?“
Nikitina kao da je to pitanje iznenadilo. „Povremeno smo bili
ljubavnici. Zašto bi... Ah“, reĉe on, prekinuvši misao da bi odgovorio na
sopstveno pitanje. „Potrebno vam je da bude diskretna, zato što je ovo
skopĉano s opasnošću. Zato što bi ĉovek ubio da doĊe do toga, ako bi
zaista verovao da postoji nešto takvo kao što je izvor mladosti.“
„On je već ubio“, uzvrati Raj.
Nikitin je zurio u Raja dugo, a onda polako klimnuo. „Mogu da
odem kući podzemnom. Moţete da koristite kola dok ste ovde.“
On ćušnu ampulu u dţep bunde, ali ne naĉini nikakav pokret da izaĊe
iz lade. „Upravo mi je sinulo“, nastavio je posle par trenutaka, „da bi, ako
bi postojala takva stvar kao što je vrelo mladosti, onda bi bilo uţasno
pustiti je u svet. Prekobrojna populacija, ratovi, glad...“ Stresao se. „Koliko
je ĉesto ĉoveĉanstvo videlo spasenje u neĉemu što se kasnije pokazalo kao
sredstvo uništenja?“
 Okrenuo se da pogleda u Raja, i Zoi primeti kako tuga preplavljuje
njegovo lice. „Kad ste bili u noćnom klubu, jeste li mi videli sina?“
„Samo na nekoliko minuta. Nije bilo nikakve šanse da
porazgovaramo.“ „Da li je izgledao dobro?“
„Jeste. Vrlo dobro.“
„Njegova muzika... ni ona takoĊe sigurno nije po mom ukusu, jer
priznajem da mi uši plaĉu od bola kad je slušam. Pa opet, obogatio se i
postao slavan. Moţe da ima sve što poţeli...“
Nikitin skloni pogled, zagledavši se kroz vetrobransko staklo u
mraĉnu i hladnu rusku noć. „Ipak, to mesto na kojem si ga pronašao, mesto
odakle si ga spasao... urezalo mu je strah u dušu, kao što kiselina ureţe trag
u kamenu. Hoće li se ikad oporaviti od toga? To je pitanje koje postavljam
sebi, a ne mogu da dam odgovor.“
 46

Otvorene ograde od kovanog gvoţĊa na mostu Pevĉeski bacale su

šiljate senke na reĉni led, kad je Raj zaustavio auto uz iviĉnjak i iskljuĉio
paljenje. Ladin motor kašljucao je još nekoliko sekundi, kao iz ĉiste obesti,
a onda je napokon prestao da radi.
„Boravio si ovde i ranije?“, upita Zoi kad je izašla iz kola. Zabacila
je glavu da pogleda gore u visoku, otmenu zgradu od ţućkastog kamena.
„Sa Sašom?“ Raj odmahnu glavom. „Ovde stanuje Sašina ljubavnica.
Nasledila je stan od dede, koji je u svoje vreme bio pravi komunistiĉki
apartĉik.“
Obavio ju je rukom oko struka i privukao je k sebi. Podigla je pogled
ka njegovom licu, a meke, paperjaste pahulje padale su iz noćnog neba u
njene oĉi i otvorena, nasmešena usta.
„Rekli su mi“, reĉe Raj, „da krevet u glavnoj spavaćoj sobi potiĉe iz
palate cara Nikolaja.“
Pali su na krevet sa stubovima i baldahinom od ruţiĉaste svile,
spojenih usana, pokušavajući da strgnu odjednom svu odeću sa sebe. Bilo
je kao onda na haubi kola. Obuzela ih je neobuzdana strast, talas ţelje koji
je bio ţestok i brz. Zamalo je nije udavio grudnjakom, što je zaista bilo
smešno, ali je njihova potreba bila toliko neodloţna, toliko vaţna za ono
što su bili i što su postajali jedno drugome, da nije bilo ni smeha, ni
pokušaja bilo ĉega drugog, sem da budu zajedno što je pre moguće, da se
spoje u jedno biće.
Kada su se, konaĉno, umirili i stišali, leţeći jedno uz drugo ispunjeni
spokojem, ona reĉe: „Malo je falilo da vikom oboriš tavanicu.“
Pokušao je da se nasmeje, ali je uspeo samo iscrpljeno da uzdahne.
„Moţda, ali ti si bila glasnija. Najglasniji krik koji sam ikad ĉuo. Nadam se
da neće da nas uhapse.“
Pripila se uz njega. „Hvala ti, Raj.“
„Za šta?“
„Što si to što jesi i što si me pronašao.“
Ponovo je osetio potrebu za njenim telom i ovog puta su to uradili
lagano, dodirujući se neţno i bez ţurbe. Ljubio je njene usne, njene grudi,
njen trbuh, ljubio ju je svuda, odugovlaĉeći, i ona opet vrisnu.
Kasnije, u mraku sobe, dok je leţala u prevoju njegove ruke, upita
ga: „Od ĉega si spasao Sašu Nikitina?“
Rajeva ruka lenjo je milovala njene grudi, a zatim se poigravala
zelenom lobanjom amajlije koju je nosila na lanĉiću oko vrata još od
Budimpešte.
„Zatvora u Tadţikistanu“, odgovorio je posle kratkog ćutanja. „Bio
sam tamo na zadatku, zvali smo to Operacija Sputavanje. Pokušavali smo
da napravimo neku vrstu udubljenja ili traga, bez obzira koliko patetiĉno, u
protoku avganistanskog heroina prema Rusiji. Jedne noći sve jeotišlo
doĊavola, tako da smo morali u ţurbi da razbijemo jedan od švercerskih
obruĉa. MeĊutim, poginuo je pogrešan ĉovek i mene su priveli lokalni
policajci, bacivši me u zatvorsku ćeliju koja je već bila krcata ljudima
zbijenim kao sardine u konzervi, oko ĉetrdesetak duša. Saša je bio
najmlaĊi, tek dete, i on je... Imao je istetovirano srce na ĉelu.“
„ViĊala sam vore s tetovaţama u vidu suza i bodeţa na licima, ali
nikad u obliku srca. Zbog ĉega?“, pitala je, jer su zatvorske tetovaţe uvek
nosile neko znaĉenje.
„Zbog onoga što su mu radili. Pretvorili su ga u seksualnu igraĉku za
svakoga ko bi ga poţeleo.“
Zoi je zatvorila oĉi i više nije bila sigurna da ţeli da ĉuje nastavak,
ali on je produţio: „U tadţikistanskom zatvoru prave mastilo za tetovaţe
paIjenjem pete sa cipele i mešajući taj pepeo s mokraćom. Naterali su Sašu
da upotrebi sopstvenu cipelu i sopstvenu mokraću. Ĉak su ga primorali da
plati umetnika koji je radio tetovaţu... pa, znaš na koji naĉin,
pretpostavljam.“ Zoi klimnu, progutavši gustu pljuvaĉku koja joj se
nakupila u grlu. „Ali, kako je završio na takvom mestu? Otac mu je
nauĉnik, profesor na ovdašnjem univerzitetu.“
„Droga. Gadno se navukao na opijumski sok, a onda je uvrteo u
glavu da bi mogao da finansira svoju naviku tako što će se i sam baviti
krijumĉarenjem. Uhvaćen je pri pokušaju da preveze preko granice kamion
za povrće s dve stotine kilograma heroina.“
Osetila je u mraku da je Raj slegnuo ramenima. „Ne znam.
Pretpostavljam da mi je bilo ţao tog klinca, tako da sam ga poveo sa
sobom kad sam beţao.“
Zoi je pomislila da tu verovatno ima još kojeĉega, ali nije htela da
navaljuje.
 „Nije bio u najboljem stanju, pa sam morao da ga dovedem ĉak
dovde, do Sankt Peterburga. Ĉim se malo povratio, prvo što je uradio bilo
je skidanje tog srca sa ĉela. Morali su da mu rastvore koţu
magnezijumskim prahom da bi u tome uspeli. Mora da ga je pakleno
bolelo.“
Okrenula je glavu ka Rajevim grudima i poljubila ih, uţivajući u
podizanju i spuštanju njegovog grudnog koša pod svojim usnama. „Raj?
Hoćemo li se ţivi izvući iz ovoga?“
Svaki drugi muškarac na svetu slagao bi je u tom trenutku, ali ne on.
„Ili ćemo mi sutra srediti Nikolajevog sina, ili će on nas.“
„Ako moram, daću mu eliksir. Ali samo ako moram.“
Ruka koju je obavio oko njenih leĊa pojaĉala je stisak. Poljubio ju je
u teme. „Da li misliš da bi umela opet da naĊeš noćni klub?“
„Da. Ali zašto...“
„Sššš.“ Stavio joj je prst na usta. „Ako se izvuĉeš iz ovoga, a ja ne,
hoću da mi obećaš da ćeš otići kod Saše. On će se postarati za tebe.
Pobrinuće se da se vratiš kući.“
Odmahnula je glavom. „Ako se ti ne izvuĉeš, onda ne ţelim ni ja.“
„Da, naravno da ţeliš. Niko ne ţeli da umre.“
Pomislila je najednom da moţe da oseti kako amajlija zraĉi toplotom
izmeĊu njenih dojki. Ispravila se, izvukla lanac i pruţila mu je na
otvorenom dlanu.
„ Ako je ovo stvarno eliksir mladosti, onda moţda sin Popova neće
moći da nam naudi ako pijemo iz toga. Makar neće moći da nas ubije.
Jedna kap i mogli bismo da ţivimo veĉno...“
„Ne.“ Obavio joj je prste oko amajlije i odgurnuo je od sebe. „Ne.“
„Dobro onda.“ Slegla je ramenima, pretvarajući se da je nije briga,
ali se u sebi sva tresla. Od iskušenja i uţasnog straha. Niko ne ţeli da umre.
Pogledala je naniţe u njegovo nepopustljivo lice. „Ne znam kako ti
uspeva. Kako si ţiveo ovakvim ţivotom toliko dugo.“
Njegovo lice ni tad nije smekšalo, ali reĉe: „Nisam siguran da mogu
ovako dalje. Ako postoji sutra posle sutra i još jedno sutra iza toga, onda
ţelim da svi dani i noći budu ispunjeni trenucima kao što je ovaj.“ Pruţio
je ruku i spustio dlan na njen obraz, prstima joj otirući suze za koje nije ni
znala da su tu. „Ţelim te.“
 Nadvila se nad njim i poljubila ga, isprva neţno, a onda jako, i ovog
puta, dok su vodili ljubav, pokušala je da se natera da zapamti svaku
sekundu toga. Zaspali su ĉvrsto zagrljeni.
Raj se iznenada probudio i seo. Mesec je bio visoko, ispunjavajući
sobu srebrnom svetlošću. Potraţio je Zoi rukom, ali nje nije bilo.
Ondaju je ugledao kako stoji na ulazu u kupatilo, u jednoj od
njegovih majica s kratkim rukavima. Muškarac u crnoj trenerci stajao je
odmah iza nje.
Prislonio je oštricu noţa uz njeno grlo.
 47

Uz okretanje prekidaĉa, svetlost preplavi spavaću sobu i drugi

muškarac uĊe na vrata. I on je, takoĊe, imao na sebi crnu trenerku i adidas
patike - što je bila uniforma za ubice i kriminalce u ruskoj mafiji, s tim što
je taj drugi momak raskopĉao svoj gornji deo da pokaţe zlatne lance i
ogroman zlatni krst oko vrata.
„SviĊa mi se tvoj stil, dolbojeb41“, reĉe mu Raj, upotrebivši ruski
uliĉni ţargon. „Vrlo elegantno. Da li imaš u planu da te s tim i sahrane?“
„Ti si glupak, glupak. Ja sam onaj koji drţi pištolj, prema tome
zaĉepi i obuci se.“ Vor baci platnenu vreću na pod. „U ovu odeću, ne u
svoju, i budi brz. Pahan ne voli da ĉeka.“
Raj polako zatrese glavom, najpre unatrag pa unapred. „Ništa neću
da uradim dok ne kaţeš tom napaljenom jarcu tamo da skloni noţ s vrata
moje ţene.“
„Griša, skloni joj noţ s vrata.“
„Ali, Vadime...“
„Uradi! “
Griša pogleda svog pajtaša ogorĉenim pogledom, ali spusti noţ i
povuĉe se za korak unazad. Njegove crne oĉi netremice su gledale u Raja, s
podrugivanjem koje mu se oĉitavalo na usnama. „Mrdni, kuĉko!“, reĉe
Griša i tako silno udari Zoi dlanom u leĊa da je poletela napred i ispruţila
se koliko je duga.
Raj siĊe s kreveta, odluĉno i brzo, ali se zakopao u mestu kad mu se
cev pištolja našla prislonjena uz stomak.
Vadim se unese Raju u lice, toliko blizu da je video mitisere na
njegovom nosu i osetio njegov dah koji je vonjao na kuvani kupus. „Samo
još jedan centimetar i mrtav si. Još samo jednu reĉ, i ubiću te.“
„Raj, nemoj!“
Zoi se teturavo podiţe na noge i ispruţi ruke s dlanovima nagore.
Video je strah u njenim oĉima i znao je da se plaši za njega. Da bi se
domogao oltara od kostiju, Nikolaju Popovu je Zoi bila potrebna ţiva i

41
Vulgarni sleng, kurvin sin, glupak, retard, šupljoglavi i sliĉno. (Prim. prev.)
spremna da saraĊuje, ali ako on ostavi utisak da predstavlja veću smetnju
nego što ju je vredan, dobiće metak u glavu po kratkom postupku.
„Dobro sam, Raj, stvarno. Nije me povredio.“ Savila se da pokupi
gaćice i grudnjak, ali ju je Griša šĉepao za ruku. „Obuci ono što smo mi
doneli i ništa više.“
Još nekoliko sekundi Raj je razmišljao o tome da proba da savlada
drugog ĉoveka, s pištoljem ili bez njega, ali to je iz njega govorio
testosteron - mogao je da ga oseti, kako zajedno s vrelom krvi kola
njegovim venama i penje mu se u vrat.
Raširio je i podigao ruke, pa ustupio za korak. „Dobro, dobro. Ćutaću
i obući ću se. Ali hoću da nju ostavite na miru.“
Vadim se osmehnuo, razmećući se sićušnim dijamantima ugraĊenim
u dva prednja zuba u stilu ameriĉkih repera. „Nećemo je ubiti, osim ako
pahan tako ne kaţe. A ako kaţe, ubićemo je.“
Odeću u platnenoj vreći ĉinilo je još trenerki i adidas patika, a tu su
bile i dve jeftine jakne s kapuljaĉama i vunene kape i rukavice.
„Zar nećemo i mi dobiti neki nakit uz ovu novu garderobu?“, upita
Raj kad su završili s odevanjem.
Vadim je mlatarao parom lisica okaĉenim o kaţiprst leve ruke. „Ovo
je jedini nakit koji ćeš ti dobiti, izuzev moţda metka u glavu. Zato zaveţi i
stavi ih.“
Raj zatvori metalne narukvice oko zglobova. Ili su imali samo jedan
par lisica, pomislio je, ili Zoi nisu smatrali velikom pretnjom.
Padao je sneg, mraĉne ulice bile su puste, ali je crni Mercedesov
SUV ĉekao na njih uz iviĉnjak, s upaljenim motorom. Griša otvori zadnja
vrata, ugura Zoi unutra i pope se za njom. Onda mercedes neoĉekivano
jurnu napred, pre nego što je stigao da zatvori vrata.
„Hej!“
Raj potrĉa za kolima - što nije bilo lako po ulici pretrpanoj snegom i
s rukama u lisicama. Ionako nije bilo svrhe. Mogao je samo da gleda kako
se zadnja crvena svetla mercedesa polako smanjuju, dok kola nisu skrenula
ka Pevĉeskom i nestala u tami.
Vadim mu je prišao i stao do njega, zadihan od te male jurnjave.
Ponovo je imao oruţje u ruci i ovog puta je delovalo kao da bi stvarno
mogao da ga upotrebi. „Šta to radiš, moliš me da te ubijem? Pahan je rekao
da doĊete u zasebnim kolima.“
 „Gde su onda naša?“
„Doći će ovde kad ona stignu tamo. Sad se sklanjaj s jebene ulice pre
nego što te pregazi grtalica.“
Ĉekali su, pa ĉekali još. Ovo nije valjalo. Zbog ĉega odvojeni
automobili?
Vadim izvuĉe upaljaĉ i paklicu jeftinih ruskih cigareta iz dţepa
trenerke. Zapalio je, duboko uvukao dim, a onda iskašljao pola pluća.
„Duvan ubija“, reĉe Raj.
„Jebi se!“
Grtalica proĊe pored njih uz škripu i zveket, a u stanovima preko
puta upališe se svetla. Vadim poĉe da cupka na vrhovima prstiju. Njegove
usne i nos, pa ĉak i vrhovi ušiju, primeti Raj, pomodreli su od hladnoće.
„Šta je?“, kaza Raj. „Pahan te ne plaća dovoljno da kupiš jaknu, ĉak
ni ovakvu jeftinu kakvu si dao meni?“
„Ja sam iz Sibira. U Sibiru se ovo ne smatra hladnoćom. U Sibiru je
ovo proleće."
Rajevi ţivci bili su na samoj vrištavoj ivici do trenutka kad se
pojavio drugi mercedes.
Njihov vozaĉ napravi pun zaokret i krenu u smeru suprotnom od
onog kojim su odveli Zoi. Prvi put u ţivotu, Raj od straha oseti pravu
muĉninu. Ne toliko zato što je znao da ga moţda voze u smrt - mada ni to
nije bila prijatna budućnost. Plašio se šta će se sada desiti sa Zoi ako bude
morala sama da se nosi s onim što predstoji.
Vozaĉ ih je proveo kroz vrtoglavi lavirint ulica oiviĉenih propalim
palatama davno pokojnih trgovaca i plemića, fitnes-klubova, espreso-
barova i Poršeovog zastupništva, kako bi zavarao mogući trag, bar po
Rajevoj pretpostavci. Ne bi se moglo reći da je za tim bilo potrebe jer su se
Sašini bezbednjaci nalazili daleko iza njih da ne bi izazvali pozornost,
raĉunajući na GPS ureĊaj u peti Rajeve obuće, koji će im preneti
informaciju o tome da li su on i Zoi u pokretu. Genijalan plan, sem što ga
je Popov predvideo, pa je ĉizma tako ostala u stanu, dok su se on i Zoi
uputili ko zna kuda.
Na svakih deset minuta Vadim je palio drugu ustajalu cigaretu,
puneći automobil masnim ţutim oblakom dima. Na kraju je eklektiĉno
okruţenje ustupilo mesto blokovima stambenih zgrada s okrnjenim
fasadama iz sovjetskog doba i fabrikama koje je prekrivala rĊa. Sneg je
obilato padao, gomilajući se na vetrobranskom staklu brţe nego što su
brisaĉi stizali da uklone.
Na oko sat vremena voţnje van Sankt Peterburga, prešli su nekoliko
ţelezniĉkih koloseka i izbili na asfalt. Sada su bili duboko u provinciji,
zanosivši se preko sleĊenih brazda, kroz pustaru s borovima i stenjem.
Raj je poĉeo da misli da je dospeo u neki egzistencijalistiĉki pakao, a
onda su bez ikakve najave stigli na staro groblje. Vozaĉ je usporio i
skrenuo na uski puteljak s obe strane ograĊen visokim grobljanskim
zidovima. Vozili su se oko kilometar i po, a potom se put završio u
ćorsokaku ispred ruševina neke stare zgrade od cigala.
„Kad izaĊemo, odvezi kola na farmu“, reĉe Vadim vozaĉu nakon što
je SUV stao uz krckanje po novom sloju snega.
Ledeni vazduh je prijao posle zadimljene zagušljivosti u mercedesu.
Pahulje, meke i debele kao paperje, padale su iz crnog neba nad njima, ali
je Raju unutrašnji sat govorio da će još malo svanuti.
Zakljuĉio je da je mraĉna ruševina nekad bila klanica, zbog bronzane
statue bika koji beše postavljen na širokom i zasvoĊenom ulazu u zgradu.
Jedna jedina gola sijalica bacala je na dvorište tek toliko svetlosti da
razazna ostatke neĉeg što je liĉilo na rampu za stoku, koja je izvirivala iz
snega, i na zarĊalu mašinu za baliranje sena.
Nije bilo ni traga drugom SUV-u, niti ţive duše. I, što je bilo još
gore, u deviĉanskom snegu ne beše drugih sveţih tragova guma.
O, ĉoveĉe, O’Mali, ovo nije dobro. Ovo uopšte nije dobro.
Vadim ga podbode postrance beretom. „Dobro govoriš ruski za
jednog Amerikanca. Da li ti je poznata reĉ grokbnut?“42
Bukvalno znaĉenje bilo je udariti, ali je postojalo još jedno. „Da si
nameravao da me ubiješ“, reĉe Raj, „uradio bi to do sada.“
Vadim se nevoljno nasmeja. „Da li ti odgovara da tako misliš?“
Podigao je pištolj. „Idi tamo, pod svetlo.“
S Vadimom za petama, Raj poĊe prema širokom luĉnom ulazu do
mesta koje je ranije sluţilo za odvoĊenje krvi i iznutrica. Pre mnogo
vremena poţar je uništio deo krova i izgaravio ciglene zidove, ali kad se
pribliţio, video je da je neko dovukao tirkiznu kamp kućicu i postavio je na
šuplje blokove od šljake.

42
Ruski sleng: ubiti. (Prim. prev.)
 „To je dovoljno daleko“, reĉe Vadim i Raj oseti peĉenje hladnog
ĉelika sa strane na vratu i dodir toplog daha na obrazu.
Stajao je nepomiĉno dok mu je pištolj bio uperen u glavu. Prošao je
jedan dugi trenutak, pa za njim još jedan. Ĉinilo se da ĉekaju nešto - ali,
šta? Bilo je tako sablasno tiho, da se gotovo moglo ĉuti kako sneg pada.
Tu je smrad koji je proţimao vazduh oko ruševine bio izrazitiji, stari,
kiseli miris krvi i iznutrica koje trule, prekriven skorijim, ljućim vonjem -
nalik na mešavinu maĉjeg urina i pokvarenih jaja.
Sada je imao dobar pogled na staru kamp prikolicu i na otpatke koji
su se sastojali od praznih kantica za peĉenu piletinu i kutija za pice. Osim
toga, primetio je ispraţnjene konzerve razreĊivaĉa za farbu, istrošene
litijumske baterije, iskorišćene filtere za kafu i prazne blistere tableta protiv
nazeba. Boce propana sa zarĊalim plavim ventilima bile su nareĊane na
jednoj strani ulaznih vrata kamp kućice. Na drugoj su se nalazile
poluraspadnute vreće pune amonijum-nitrata.
Drugim reĉima, sve što je potrebno da se napravi metamfetamin.
Laboratorija za proizvodnju kranka obiĉno je vrvela od aktivnosti, ali
na vidiku nije bilo zavisnika. Pa ipak, mada je mesto delovalo pusto, Raj je
znao da nije napušteno, zato što je ispod niskog aluminijumskog krova
trema kamp kućice primetio dva izletniĉka stola prekrivena redovima
staklenih tegli punih tableta za suzbijanje prehlade, potopljenih u
hlorovodoniĉnu kiselinu.
A ove bebice se lepo krĉkaju. Zapravo je mogao da vidi pare koje su
se podizale u talasima iz otvorenih staklenih tegli. Jedna varnica i ĉitavo
ovo mesto eksplodiraĉe u paramparĉad.
„Imate ovde baš lepu malu laboratoriju za met“, prokomentarisao je
Raj.
Vadim je ćutao dve-tri sekunde, a pištolj prislonjen uz Rajevu glavu
nije se pomerio s mesta. „Poĉinjem da sumnjam da si musor. Mislim da
znaš i tu reĉ, ha? Kako vi na engleskom kaţete musor?“
„Smeće.“
Vadim se nasmeja, jer je to takoĊe bio i sleng ruske mafije za
policajca. „Bio sam siguran da ćeš znati.“
U tom trenutku Raj ĉu ono ĉemu se nadao i za šta se molio -
postojano brujanje moćnog automobilskog motora pri skretanju na stazu s
glavnog puta i krckanje toĉkova preko snega. Oseti da se Vadim ukoĉio iza
njega.
„A sada, musor“, reĉe on, „vreme je da umreš.“
Raj poĉe da se okreće, zabacujući ruku da odgurne oruţje, ali beše
prekasno. Glava mu je eksplodirala u belom, vrelom trenutku, a onda više
nije bilo niĉega.
 48

Mafijin ubica Griša rekao joj je da će dovesti Raja na mesto sastanka

u zasebnim kolima, ali mu Zoi nije verovala, ĉak i pored toga što je druga
mogućnost bila nepodnošljiva.
Litanija molitve prolazila joj je kroz glavu iznova i iznova. Molim te,
boţe, ne daj da ga ubiju. Molim te, boţe, ne daj da ga ubiju...
Posle ĉitave veĉnosti besciljne voţnje po gradu, a zatim još jedne
podjednako duge voţnje kroz mraĉne, arktiĉke predele van njega, skrenuli
su niz stazu koja se spuštala ka groblju. Farovi automobila osvetliše
ruinirane zidove od cigala i Zoi ugleda crni mercedes, isti kao što je bio
njihov, ostavljen na uskom puteljku okrenutom ka glavnom putu, koji je
vodio od ruševina.
„Tamo, vidiš“, reĉe Griša. „Vadim i tvoj ljubavnik stigli su pre nas.
Rekao sam ti da ne brineš.“
Zoi ništa ne reĉe. Sada je bila ispunjena ĉudnim fatalizmom, pa je
prislonila ruku na grudi, tamo gde je pod njenom odećom zelena amajlija u
obliku lobanje visila na srebrnom lanĉiću. Desiće se sad, mislila je. O
ĉemu god da je reĉ.
Kad su stigli do taĉke na kojoj su se kola zaustavila, Griša je
posegnuo rukom i zgrabio je za zglob. Instinktivno je pokušala da se
izvuĉe, ali su njegovi prsti bili poput stege. Shvatila je potom da joj samo
stavlja lisice, kao što su prethodno stavili i Raju.
Griša se pruţio preko njenog krila da otvori vrata. „Ovo je klanica
starog zapovednika“, rekao je sa osmehom tako tajnovitim i ĉudnim, da se
sva najeţila.
„Ĉekaćeš pahana unutra.“
Ledeni sneg bockao joj je obraze kad je izašla iz mercedesa.
Hladnoća u gradu bila je dovoljno oštra, ali ova ovde, daleko u
unutrašnjosti, bila je ujedajuća, ţiva stvar.
Griša je uhvati za mišicu svojom mesnatom ruĉerdom. Malo ju je
gurao, a malo vukao prema ruševnoj zgradi, dok su njihova kola odlazila
istim sporednim putem kojim su se odvezla i prethodna.
 Zoi je morala da gleda dole u svoja stopala da se ne oklizne na
neravnom, zaleĊenom snegu i, sve dok nisu skoro sasvim prišli do
zasvoĊenog ulaza, nije videla telo.
Ne!“, vrisnu ona i pokuša da potrĉi, ali se okliznula i pala preko
smrznutog snega. Griša ju je šĉepao oko struka i podigao sa zemlje, ali je
ona i dalje vrištala: „Ne! Ne! Ne! “ a noge su joj mlatarale u zraku.
Raj je leţao na zemlji, s lokvom krvi koja je uprljala sneg kraj
njegove glave. Ono što je uspela da vidi od njegovog lica bilo je hladno i
belo poput mermera. Tanak sloj pahulja već je zaprašio njegovu jaknu i
kosu.
Vadim kaza: „Uvedi je unutra, a onda mi pomozi da se rešim ovog
mrtvog dolbojeba. Previše je krupan da bih ga sam vukao.“ Zatim je
postrance šutnuo telo, da pojaĉa smisao svojih reĉi.
Zoi se silovito uhvatila za ruku koja ju je drţala i opet vrisnula, i taj
krik kao da joj je isterao sav vazduh iz pluća. Odjednom je omlitavela, a
svet oko nje izgubio je konture u beloj izmaglici. Jedva da je bila pri svesti
kad ju je Griša uneo u ruševine.
Bacio ju je na drvenu stolicu s krutim naslonom, ispred metalnog
stola. Otkljuĉao je obruĉ lisica i prikopĉao ga za jednu od dve alke
priĉvršćene za ploĉu stola.
Pošao je napolje, a zatim se okrenuo. „Ţivot je jeftin koliko i metak.
Zapamti to kad budeš priĉala s pahanom.“
Zoi jedva da je registrovala Grišine reĉi ili to da ju je ostavio. Odatle
nije mogla da vidi Rajevo telo, ali joj je um bio ispunjen slikom lokve krvi
na snegu, tako svetle, crvene i mokre.
Nije bila sigurna koliko dugo je tu sedela sama. Nije se usuĊivala da
misli dalje od potrebe da udahne vazduh i da ne vrišti.
U taj uţas najpre se probila hladnoća, a zatim smrad - podsećao je na
maĉju mokraću, samo što je bio gori. Jedna jedina mutaa sijalica nad
ulazom nije prodirala daleko u skrivene ruševine nalik na pećinu. Videla je
sprejom ispisane stare grafite na trulim zidovima i mnogo smeća
pobacanog naokolo, ali nije bilo maĉaka. Neko je dovukao staru i ruţnu
prikolicu meĊu zidove koji su se krunili, a najgori smrad poticao je od nje.
Nešto nalik na izvuĉenu nadstrešnicu nastavljalo se na aluminijumski
krov kamp kućice, natkriljujući par izletniĉkih stolova koji su ulegli pod
tezinom desetina staklenih tegli. Oko tih stolova nalazile su se gomile
zarĊalih konzervi i na stotine neĉeg što je liĉilo na filtere za kafu, štoje bilo
ĉudno.
Oĉigledno, pomisli Zoi, neko koristi tu kućicu za nešto, ali trenutno
su svi prozori bili zamraĉeni.
Bila je sama, lisicama privezana za sto, u mraku i plesnivim ostacima
klanice, dok su Nikolajevi ljudi otišli da se otarase...
Zoi se prisilila da diše, polako i koncentrisano.
Ĉula je kako neko psuje u dvorištu. Griša? Usledio je zveket
prouzrokovan udarcem metala o metal. Trenutak kasnije upalio se niz
stadionskih reflektora, gotovo je zaslepevši.
Kada su svetle taĉke koje su plesale pred njenim oĉima napokon
izbledele, videla je Raja kako stoji pod lukom ulaza.
„Šta?“, zaĉu se bariton iz mraka iza nje. „Ne veruješ u ĉuda?“
Visoki ĉovek srebrne kose u dugaĉkom crnom kaputu pojavio se iz
senki, birajući put po šljunku koji je pokrivao pod, ali Zoi teško da ga je
bila svesna. Raj je bio ţiv, ţiv, ţiv... Krv, zapravo previše krvi, pokrivalo
mu je jednu stranu lica i on se ljuljao na nogama, ali bio je tu. Gledala je u
njega roĊenim oĉima.
Zurila je, ukoĉeno i nepomiĉno, ne usuĊujući se da poveruje, pa ĉak
ni da diše. Kad bih mogla da ga dodirnem, mislila je, znala bih da je
stvaran. Krenula je da ustane, ali su je lisice zaustavile, povukavši je nazad
na stolicu.
Pitala se zašto joj ne prilazi, a potom shvatila da je Vadim iza njega,
s beretom uperenom u Rajev potiljak.
„Raj“, rekla je, a glas joj je zvuĉao napuklo. „Mislila sam...“
„Mislila je da smo te ubili“, reĉe pahan na engleskom, teškom i
zgusnutom usled ruskog akcenta. „Bila je to jedna mala šarada koju smo
odigrali, da bi ona potpuno shvatila, duboko u svojoj utrobi, da si za mene
koristan koliko i zanoktica. I da te je podjednako lako ukloniti.“
Baš tad se pojavi Griša i pahan mu reĉe na ruskom: „Dobro. I ti si još
tu.“ Pokazao je rukom na Raja. „Pomozi Vadimu da ga priveţe lisicama za
sto preko puta devojke. Nema potrebe da budete neţni ako ne saraĊuje.“
Vadim šĉepa Raja za jaknu i povuĉe ga ka stolu. Griša nogom
odgurnu stolicu za njega i on sede. Skide mu obruĉ lisica s jedne ruke i
prikaĉi ga za alku. Nakon toga, Griša se izmakao za nekoliko koraka, a
Vadim je stao sa strane i zapalio cigaretu.
 Krv je bila svuda po Rajevom licu, i još je tekla iz duboke posekotine
visoko na njegovom ĉelu. Jakna mu je bila sva natopljena. „Dobro si?“,
upita on Zoi neţno.
Ona je pokušala da odgovori, ali joj je jecaj zastao u grlu, pa je
umesto toga potvrdila glavom.
„Kako dirljivo ponovno okupljanje ovde imamo“, reĉe pahan, pošto
se našao izmeĊu njih. „I kako je nama ostalima to dosadno. MeĊutim,
bolelo je, zar ne, draga moja, kad si mislila da je mrtav? Hoću da zapamtiš
taj osećaj. Zapamti ga dobro.“
Pustio je da te reĉi deluju, dok su je njegove oĉi, oštre i zaklonjene,
uporno prouĉavale. I ona je isto tako uporno gledala u njega, nastojeći da
mu ne pokaţe da ga se boji. On je bio Popov, to da, jer je bio slika i prilika
ĉoveka sa filma, koji je pre skoro pedeset godina upotrebio kišobran da da
znak Rajevom ocu da limuzina predsednika Kenedija dolazi u domet
puške. Imao je isto to lepo lice, sa širokim ustima, visokim slovenskim
jagodicama i ponosnim nosom. Iste neverovatne plave oĉi ispod gustih,
drskih obrva.
„Ovaj trenutak ima u sebi nešto od beskonaĉnosti, zar ne?“, upitao je.
„Sudbinu koja se ne moţe poreći.“ Podigao je izduţenu, prefinjenu šaku i
prešao njome preko njenog obraza. „Koliko liĉiš na moju Lenu. Svuda bih
te prepoznao.“
„Dotakni me još jednom“, reĉe Zoi kroz stisnute zube, „i odgrišću ti
ruku.“
Podigao je jednu obrvu, kao da se zaprepastio što je rekla tako nešto,
ali je ipak odstupio za korak, van domašaja njenih zuba.
„Šta misliš pod tim moja Lena?“, upita Raj, i Zoi oseti olakšanje što
ĉuje ĉvrstinu u njegovom glasu. A onda joj je smisao njegovog pitanja
dopro do mozga. Koliko liĉiš na moju Lenu, rekao je Nikolajev sin. Moju
Lenu.
Ali Lena Orlova bila je ljubavnica njegovog oca, a i to pre više od
sedamdeset godina. Mnogo pre nego što je ovaj ĉovek mogao biti roĊen.
Zoi odmahnu glavom. Tu nešto nije bilo kako treba. Podigla je
pogled prema izduţenom, lepom licu. Oko njegovih oĉiju bilo je bora, kao
i u uglovima usana, a koţa duţ ivice vilica malo je upala. Kosa mu je bila
seda, ali i dalje gusta i puna, ĉak ni najmanje istanjena na slepooĉnicama.
Nije mogao imati više od pedesetak ili šezdesetak godina. Ipak je njenu
prabaku nazvao moja Lena.
 U tom trenu setila se šta je Katja rekla Rajevom ocu: Dala mu je
eliksir da pije, tako da je pomislio da zna sve njegove tajne. Verovao je da
će umeti da ga pronaĊe ponovo, ali je pogrešio, i od tada je u neprestanoj
potrazi za oltarom. Gladan njegove moĉi.
Ne, to ne moţe biti istina, pomisli Zoi, a ipak je to toliko toga
objašnjavalo.
„Nikad nije ni bilo sina“, reĉe Raj. „Gledamo liĉno u Nikolaja
Popova.“
 49

Pahan slegnu ramenima na otmen naĉin. „ Ah, da, još jedna šarada,
bojim se. No, ta je postala nuţna nakon nekog vremena, kad su svi moji
vršnjaci poĉeli da gube kosu, zube i sećanja, dok je izgledalo da se ja
uopšte ne menjam. Odavno sam poĉeo da delujem mlaĊe od njihove dece,
pa sam se na neko vreme povukao iz sveta, a kad sam se ponovo pojavio,
igrao sam ulogu sina kojeg nikad nisam imao. Jer, naţalost, premda sam
imao mnogo, mnogo ţena u svom ţivotu, nisam se oţenio sve do 1964, kad
sam već dobrano zašao u šezdesete. A tada, kad smo moja supruga i ja
dobili dete, to je bila samo kći.“ „Moj boţe“, upita Zoi, „koliko zaista
imate godina?"
Prepreden i trijumfalan izraz preplavi njegovo lice. „Za nešto više od
mesec dana proslaviću svoj sto dvanaesti roĊendan. No, pošto sam pio s
oltara od kostiju, imam pred sobom još mnogo, mnogo godina. Moţda i
veĉnost?“ Glas mu je na trenutak zamro, a Zoi se ĉinilo da mu oĉi sijaju
kao da u njima besni vatra. „Oltar je stvaran", dodao je. „Istinski izvor
mladosti, a ja sam ţivi dokaz za to.“
Raj se pogrbi na stolici. „Da, vidimo da je koštani sok sasvim lepo
delovao na tebe. Imaš sto dvanaest godina i potpuno si poremećen.“
Nikolajevo lice otvrdnu, a ubilaĉki bes ispuni mu oĉi. Sve vreme do
tada razgovarali su na engleskom, ali ovog puta on reĉe na ruskom:
„Udarićeš ga, Vadime. Jednom. Potrudi se da oseti.“
Vadim izvadi cigaretu iz usta, baci je na pod i zabi pesnicu u Rajevo
lice. Raju glava polete unazad, a novi mlaz krvi napravi izmaglicu u
vazduhu. Isprva je teško disao, a onda zatresao glavom da skloni kosu s
oĉiju. Ispljunu krv i isceri se: „Je li to najbolje što moţeš?“
Vadim protrlja bolne zglobove na pesnici. „Znam da ste rekli
jednom, pahane, ali molim vas za dozvolu da vas sada ne poslušam.“
Popov ispusti nekakav zvuk neodobravanja, pa odmahnu glavom.
„Podsećaš me na svog oca, agente O’Mali. I on se isto tako razmetao i
pametovao. MeĊutim, kad se bolje setim, Majk nije baš bio hvalisav one
noći kad smo ubili jadnu Merilin Monro.“
 „Mora da je stvarno bilo dobro biti u tvojoj koţi te noći“, reĉe Raj.
„Ubiti ţenu upola manju od sebe, koja je istovremeno drogirana.“
Popov se samo nasmešio. „Da li ti je otac nekad ispriĉao da smo
videli njene gole sise? Bile su sve što moţeš da zamisliš.“
Smeh, poluhisteriĉan, oteo se Zoi. „Ovo je sumanuto. Ti si lud. Eto,
rekla sam to - i šta ćeš sad da preduzmeš povodom toga? Da nahuškaš svog
gorilu da me tresne pesnicom u vilicu? Ubio si predsednika Sjedinjenih
Drţava, ubio si Merilin Monro. Ĉak si ubio i roĊenu ćerku, i da, Katja
Orlova ti je bila kći, i ti to znaš. A zašto? Da bi mogao da piješ s oltara od
kostiju? Ali ti si već bio tamo, već si to uradio. Zašto ti onda treba još?“
„Zato što ipak stari“, reĉe Raj. „Mnogo sporije od nas ostalih, moţda,
ali svakako stari. Gleda se u ogledalo i vidi mreţu bora kako se malo-
pomalo širi, vidi koţu koja se opušta, kosu koja bledi, a ako i dalje stari, to
znaĉi da umire. On ţeli to da zaustavi.“
„Ah, boţe“, reĉe Popov u eksplozivnom izdahu. Zabacio je glavu i
zatvorio oĉi, a potom se plitko nasmejao. „Niste svesni koliko grešite. Ne
ţelim ga za sebe. Zelim ga za svog unuka. Za mog Igora, koji umire...“
Popov se iznenada trgnu i pogleda u stranu, kao da je odjednom
shvatio da su videli njegovu patnju i da bi mogli u tome da uţivaju.
„Moja ćerka se udala i dobila sina“, rekao je trenutak kasnije, a onda
zaćutao i usta mu se iskriviše u osmeh. „Moja zakonita ćerka, trebalo bi da
kaţem... I ona ima dete, sina. Njemu je sada dvadeset jedna godina.
Dvadeset jedna! I ima alveolarni sarkom mekih tkiva.“ Usledio je još jedan
iskrivljeni osmeh. „Puna usta bolesti, zar ne? Retki i uvek smrtonosni
kancer, rekli su mi lekari jednog dana. Nisam ţeleo da im verujem.“
Popov se ponovo okrenuo ka njima i oĉaj na njegovom licu sada ga
je izobliĉio, kao da je imao oţiljke. „Poĉelo je s tumorom na bedru.
Izvadite ga, rekao sam lekarima, odsecite celu nogu ako morate, ali
izvadite to iz njega. Na kraju su mu amputirali nogu, ali je kancer već
metastazirao na pluća i mozak. Dali su mu najviše još godinu dana ţivota.
To je bilo pre osam meseci i sad za umanjenje bolova guta oksikontin kao
da su bombonice za dah. Jedva da ima ĉetrdeset kilograma.“
„Ţao mi je“, reĉe Zoi.
„Ţao?“, Popov se zagrcnu tom reĉju. „Tvom saţaljenju u ovome
nema mesta. Previše je slabo. On je moj Igor. Moj Igor, i ja ga volim više
od svega na svetu, više od svog ţivota. Kad bi mi bog dopustio da umrem
umesto njega, ja bih to uradio.“
 „Ali ti ne moţeš da umreš“, reĉe Raj, „pa zato umesto toga ubijaš za
njega.“ „Ništa i niko nije vaţan, sem Igora. Oltar od kostiju je jedina nada
koja mu je preostala. Meni je dosad podario ţivot od sto dvanaest godina, a
ja se osećam i izgledam kao ĉovek od koliko? Pedeset pet? Nikad ni dana
nisam bolovao od kad sam pio s njega, ĉak ni od kijavice. Na meni je izveo
ĉudo i izvešće ĉudo i na Igoru.“
Popov se usredsredio na Zoino lice i videla je da ga obuzimaju
bezosećajnost i surovost, kao da je preko njegovog lica pala ĉeliĉna zavesa.
„Ti ćeš me odvesti do oltara od kostiju i ja ću ga upotrebiti da spasem
Igora. Da li ćeš to uĉiniti dobrovoljno ili na silu - nije vaţno.“
Zoi oseti kako joj naviru suze. Priĉa o njegovom Igoru polako je
odumirala, a patnja koju je videla na Nikolajevom licu - izgledala je
iskreno, ali seti se, ne veruj nikome, napisala je njenabaka. Nikome. Ĉuvaj
se lovaca.
„Zbog ĉega ti je ona potrebna?“, upita Raj. „Već si prevario svoju
Lenu da te odvede do njega kad je radila kao bolniĉarka u Norilsku. Ti
znaš gde se nalazi, pa šta te je onda spreĉavalo da se vratiš tamo?“
Popov je zamahnuo rukom kroz vazduh. „Da li misliš da se nisam
vraćao u pećinu desetinu puta? Lavina je zatrpala ulaz i s njim i Lenu.
Trebalo je tri dana i pedeset zatvorenika da se iskopa sneg, ali je pećina još
bila tu, iza zaleĊenog vodopada, a oltar napravljen od ljudskih kostiju
nalazio se unutra, s izvorom koji je klokotao duboko ispod njega.“
Ućutao je, a pogled mu se izgubio u sećanjima. „Bio sam van sebe od
groznice i nadomak smrti kad me je dovela do špilje. Oltar od kostiju bio je
u kaši kojom me je hranila, jedna kap, toliko je bilo dovoljno da me spase,
ali nisam video odakle ju je uzela. Verovao sam da se radi o toplom izvoru
- zašto bi inaĉe sagradili taj oltar od ljudskih kostiju nad njim?“
Hrapavo se nasmejao. „Boţe na nebesima, sigurno sam odneo
desetine flaša te otrovne tvari. Najpre s vrela, pa kasnije iz bazena koji se
nalazio na sredini pećine. Skupljao sam vodu s izvora i iz bazena, i svaku
drugu kapljicu koja je padala s tavanice i izbijala iz zidova, ali ništa od
toga nije imalo dejstvo. Isprobavao sam vodu na smrtno bolesnima i
umirućima, ali su i dalje su bili ozbiljno bolesni i umirali su. Angaţovao
sam desetak nauĉnika da je ispitaju i svi su mi rekli da se radi o obiĉnoj
vodi. Dobro, malo zagaĊenoj zbog rudnika nikla, ali svejedno vodi. A
Lena?“ Pucnuo je prstima. „Puf! Nestala, isparila iz špilje ĉiji je jedini ulaz
i izlaz bio danima zakopan ispod sneţne planine.“ Oslonio se pesnicama na
sto i primakao lice Zoinom. „Dakle, jedno znam sa sigurnošću. Taj oltar u
tvojoj ĉuvarskoj pećinici, onaj koji je sagraĊen od ljudskih kostiju, onaj
koji svako svojim oĉima moţe da vidi... taj oltar je laţ. Pravi oltar od
kostiju je nešto drugo, negde drugde, i ti ćeš mi ili reći gde se nalazi ili me
odvesti do njega. Tvoj izbor. Ali to su jedina dva izbora koja ti dajem.“
Zoi nije sklanjala pogled s njegovog lica. „Moţeš da mi daš stotinu
mogućnosti i to ne bi bilo vaţno. Ne znam gde se nalazi. Moţda je moja
baka Katja znala, ali si je proganjao najveći deo njenog ţivota, a onda si je
ubio pre nego što je imala priliku da mi kaţe.“
„Da, u pravu si. Lovio sam je godinama, ali je ona bila kao njena
majka Lena - dobra u beţanju iz naizgled nemogućih zamki. Kad su moji
agenti pronašli njenu devojĉicu, Anu Larinu, u nekom sirotištu u Ohaju,
bio sam siguran da je imam u šaci, da neće doţivotno da se drţi podalje od
svog deteta, ali sam pogrešio. Sve te godine posmatrao sam i ĉekao je da
potraţi ćerku koju je napustila, ili da se sretne s tobom, ali ona to nikad
nije uradila. Toliko je bila lukava i pametna, sve do pred kraj, kad je
obolela od raka i kad je postala nemarna. Ili je moţda samo oĉajniĉki
ţelela da prenese svoje znanje na sledeću ĉuvarku pre nego što umre.“
Netremice se zagledao u Zoi još trenutak, a potom se ispravio i
zatresao glavom. „Zato mislim da me laţeš. Poigravaš se sa mnom, kako vi
Amerikanci kaţete. Ti si sada ĉuvarka i znaš gde se oltar nalazi, zato što
ĉuvarka to uvek zna.“
Okrenuo se, kao da je otpušta, a Vadim, koji nije razumeo ništa od
reĉi izgovorenih na engleskom, sigurno je to shvatio kao mig upućen
njemu, jer se ispravio i upitao: „Sada, pahane?"
„Da.“
„Šta?“, zavapi Zoi. Ponovo je pokušala da ustane, ali su je lisice i
dalje ĉvrsto drţale uz ĉeliĉnu alku na stolu. „Šta nameravaš da uradiš?
Nemoj opet da ga udariš. Molim te.“
„Preklinje te da ga ne udariš, Vadime“, reĉe Popov na ruskom svom
gorili i njih dvojica se nasmejaše.
Raj je posmatrao kako Vadim pali novu cigaretu, duboko uvlaĉeći
dim, kao da uţiva u gorućem osećaju dima u grlu, i oseti prvi nalet straha,
jer je znao šta sledi.
TakoĊe je znao da to moţe da podnese, jer je preţiveo i mnogo gore
stvari. Ali Zoi - mogao je da zakljuĉi po njenom izrazu lica da nema
stvarnu predstavu o tome šta se dešava, i patio je zbog nje, jer je znao da će
kasnije kriviti sebe.
Vadim je spustio upaljaĉ na sto, povukao još dva snaţna dima, a
onda se zagledao u sjajni crveni vrh cigarete i nasmešio se.
„Drţi ga.“
Raj je ĉuo korak iza sebe, a Zoi povika: „Ne, nemoj“, ali se sve
odigralo brzo. Debela, teška ruka šĉepala ga je za potiljak i povukla mu
glavu unazad, izloţivši mu vrat. Trenutak kasnije osetio je prţenje goruće
cigarete, poput vatre hiljadu sunaca s desne strane grkljana.
Obuzdao je krik agonije koji se podigao u njemu, ĉistom snagom
volje. Isuse, boţe, to boli. Ĉuo je cvrĉanje sopstvene koţe.
Kroz bol, koji mu je parao mozak, ĉuo je Zoino vrištanje i zveckanje
njenih lisica dok je pokušavala da ih išĉupa iz stola ţivotinjskom snagom.
Onda je pomislio da je sigurno gotovo, zato što je prestala da vrišti i lice
Nikolaja Popova pojavilo se pred njegovim zamuĉenim oĉima.
„Moja praunuka je, izgleda, pod velikim stresom, agente O’Mali.
Mora da joj je zaista stalo do tebe.“
Raj se borio da ponovo uspostavi kontrolu nad disanjem. Oblio ga je
hladan znoj i imao je potrebu da povrati. Uništeni nervi na njegovom vratu
na trenutak su se smirili, ali je znao da će se bol svakog ĉasa vratiti, i to s
osvetniĉkom snagom.
„Ţeliš da nešto izmisli samo da bi te naterala da prestaneš?“, upita
Raj. „Slušaj me, ona ne zna gde je oltar.“
„Mislim da zna. A kad te budemo dovoljno povredili, reći će mi.“
„Oh, za boga miloga!“, viknu Zoi. U njenom glasu beše toliko ĉisto
ţenske ogorĉenosti da su Nikolajevi ljudi prestali da zure jedan u drugog i
pogledali u nju.
Lice joj je bilo mokro od suza, ali su joj oĉi bile ispunjene gnevom i
Raj ju je zbog toga voleo. „Za nekoga ko ima sto dvanaest godina, nisi baš
mnogo evoluirao“, reĉe ona Popovu s najpodrugljivijim tonom koji je Raj
ikad od nekoga ĉuo, i zbog toga ju je voleo još više. „Da li te muĉenje
zabavlja?“ Popov je delovao zbunjeno, ali mu se usta trznuše, kao da se
zaista zabavlja. „Moţda malo. S druge strane, Vadim zna da nanese mnogo
više štete nego što je jedno ili dva gašenja cigarete. Mnogo, mnogo gore.
Ume da uradi nešto s kleštima... Ali ako mi odmah budeš rekla kako da
naĊem oltar, neće morati da doĊe dotle.“
„Ne znam kako da ga naĊeš...“
 Popov se okrenu i pucnu prstima prema Vadimu. „Ponovo“, reĉe na
ruskom. „Ovog puta je ugasi na oĉnoj jabuĉici.“
„Ne, ĉekaj! Stani!“, kriknu Zoi. „O boţe, prekini!“
Suze su joj u potocima lile niz lice i kvasile okovratnik jakne, i na
tren Raj pomisli da se guši. Onda je shvatio da pokušava da iskopa amajliju
u obliku zelene lobanje. „Daću ti ga, u redu? Daću ti ga, samo nemoj više
da ga ozleĊuješ.“
Napokon je skinula lanac koji je nosila oko vrata. Ĉvrsto je drţala
amajliju u šaci, oklevajući, kao da joj je ĉak i sada teško da se odvoji od
nje. Potom ju je naglim pokretom izbacila iz ruke i amajlija preko stola
dokliza do Popova.
Zadrţao ju je rukom pre nego što je stigla da padne na pod. „Šta je
ovo?“ „Znaš dobro šta je“, odgovori Zoi, i dalje dišući teško od straha i
besa. Popov podiţe predmet prema svetlu, premećući ga dugo meĊu
prstima da ga paţljivo prouĉi.
„Ne znam gde se nalazi oltar od kostiju“, reĉe ona. „Ni kad bi mi
ţivot od toga zavisio, ne bih umela da kaţem kako se dolazi do jezera ili
pećine. Ipak, ta jeziva stvar unutar amajlije potiĉe s oltara. U jednom
trenutku bilo ih je dve, skrivene u ikoni Bogorodice. Katja je jednu dala
Merilin Monro. Ovo je druga. Ako ta priĉa o unuku koji umire nije samo
jedna velika i masna laţ, onda se nadam da ćeš ostvariti svoje ĉudo. Ali
samo zbog njega.“ „Moje ĉudo...“
Njegovi prsti sklopiše se oko amajlije, zakljuĉavši je u pesnici, i Raj
primeti da su Nikolaju zglavci na rukama pobeleli. Zatim Rus pogleda u
Zoi, ali, i da je osećao nešto prema svojoj praunuci, to niĉim nije pokazao.
„Dakle, draga moja“, rekao je. „Nije bilo mnogo teško, zar ne? Ipak,
samo je nekoliko ĉuvarki bilo dovoljno dobro u vršenju vaše svete
duţnosti, ako sudimo prema istoriji. Tako lako odajete tajne, kao što širite
noge, i to zbog ĉega?“ Nasmejao se. „Zbog ljubavi.“
„Nadam se da ćeš trunuti u paklu“, uzvrati Zoi.
Popov se osmehnu. „Nema sumnje da hoću. Ali neću još mnogo,
mnogo vremena.“
 50

Nikolaj Popov stavio je amajliju oko vrata i stao pred Zoi, gledajući
dole u nju. Pošao je rukom da je dodirne, ali je ona ustuknula od njega, pa
je pustio da mu ruka padne niz bok.
„Ĉemu taj tuţni pogled, draga moja?“, upita on. „Izvući ćeš se iz
ovog ţiva. Kao i tvoj ljubavnik, zato što si na tako draţestan naĉin
pokazala svoju privrţenost prema njemu.“
Zastao je kao da je oĉekivao zahvaljivanje, ali kako ona ništa nije
rekla, njegovo lice postade tvrĊe. „Znam da imaš i film o Kenediju, i
dozvoliću ti da ga zadrţiš. Nije me briga šta ćete s njim da uradite. Nikad
ga nisam ţeleo, uprkos onome što misli Majls Tejlor. Moţete da ga pustite
u sve programe i na sve ekrane vaše velike i bestidne zemlje, ako hoćete.
Od nas trojice koji smo bili umešani u atentat - ĉetvorice, ako raĉunate onu
budalu Osvalda - ja sam jedini koji još diše...“
„Majls Tejlor je mrtav?“
Popov se nasmejao pri pogledu na Rajevo zabezeknuto lice. „Kao da
jeste. Vi biste, deco, zaista mogli ĉešće da gledate Si-En-En. Vaš zemljak s
neverovatnim politiĉkim uticajem imao je jak moţdani udar prošle subote i
sada je, kako kaţu, u trajnom vegetativnom stanju. Ne moţe ni da se
pomera ni da govori, a umesto njega diše mašina. A da li postoji svest u
onome što je ostalo od njegovog mozga“, Popov otmeno slegnu ramenima,
„ko to zna.“
Naglo se okrenuo od njih. „Vadime?“
Vadim, koji je pošao da dohvati upaljaĉ na stolu, ponovo se ispravi.
Izvadio je nezapaljenu cigaretu iz usta i upitao: „Da, pahane?"
„Moţeš sad da im skineš lisice, a onda pozovi farmu i reci da pošalju
jedna kola ovamo da ih vrate u grad... Šta?“, reĉe on kad ga je Zoi
iznenaĊeno pogledala. „Još misliš da ću da te ucmekam, kako kaţu u vašim
glupim ameriĉkim filmovima o mafiji? Moju roĊenu praunuku?"
I Raj je znao, po varnici ĉiste zlobe koja je zasijala u oĉima Nikolaja
Popova, da je i te kako imao nameru da ih poubija. Znao je da su
nareĊenja, u stvari, data njegovim gorilama mnogo pre nego što je konaĉna
šarada poĉela.
 Popov je klimnuo glavom u podrugljivom oproštaju i krenuo prema
pozadini ruševne zgrade i dubokim senkama iza kamperske kućice. Raj
vide da se metamfetamin sad stvarno krĉka kao lud. Vidljiva isparenja
podizala su se iz otvorenih staklenih tegli s tabletama protiv prehlade,
pokrivenih hlorovodoniĉnom kiselinom.
Jedna varnica i sve ovo stvarno moţe da ode u paramparĉad.
Trebala mu je samo varnica i Raj je znao gde moţe da je naĊe.
TakoĊe je morao da zadrţi Popova tu, u klanici s njima, dok im Vadim ne
skine lisice i ne bude slobo dan da krene u akciju.
„Voleo bih da znam zašto si ĉekao“, viknu Raj za pahanovim leĊima
koja su se udaljavala.
Popov je zastao i okrenuo se. „Zašto sam ĉekao šta?“
„Rekao si mom ocu da predsednik mora da umre zato što je pio s
oltara od kostiju, što ga je uĉinilo opasnim po svet. Pa ipak si ĉekao da
proĊe petnaest meseci nakon što je Merilin dala amajliju Bobiju, pre nego
što si izveo taj zakljuĉak. Zašto? Šta se desilo da te navede da odluĉiš da
mora da umre?
Popov podiţe oĉi ka tavanici, kao da se prava istina tamo nalazi.
„Zašto, zašto, zašto... Tako jednostavno pitanje, pa ću ti dati jednostavan
odgovor. Uĉinio sam to za moju zemlju. Ili radije za ono što je moja zemlja
tada bila. Savez Sovjetskih Socijalistiĉkih Republika.“
To je iznenadilo Raja, iako je znao da ne bi trebalo, i Popov se
nasmeja. „Šta je, agente O’Mali? Misliš da ste samo vi Amerikanci
sposobni za patriotizam?“ Raj zaĉu proceĊenu psovku i baci pogled na
Vadima. Prepipavao je dţepove trenerke, a nezapaljena cigareta visila mu
je s usana. Molim te, boţe. Nemoj da dopustiš da izgubi kljuĉeve mojih
lisica.
„To znaĉi da tvrdiš da si ubio Kenedija zbog kubanske raketne
krize?“, upita Raj Popova. „Primorao je Hrušĉova da se povuĉe i ponizio
tvoju zemlju, pa si rešio da ga nateraš da plati za to?“
„Da ga nateram da plati? Majko boţja, deĉaĉe. Nismo mi igrali neku
igru na pesku. Nisi se tada ni rodio, pa nemaš pojma kako je to izgledalo.
Zvali su to Hladnim ratom, ali bio je sve samo ne hladan. Bio je vruć, a mi
smo pobeĊivali. Mi smo pobeĊivali. Afrika, Juţna Amerika, Jugoistoĉna
Azija - svuda su se dizale revolucije kao mali šumski poţari. Previše njih
da bi se Zapad ĉak i nadao da moţe da ih ugasi.“
 Neka svetlost preĊe njegovim licem, kao da se iznenada vatra upalila
u njemu. Oĉi su mu gorele i Raj pomisli da otkriva sebe iz prošlih dana,
kakav je bio dok je bio generalni prokurator KGB-a u Moskvi.
„No, uvek je postojao rizik da jedna od naših vatri moţe izazvati
poţar koji će se rasplamsati u nuklearni rat“, nastavio je Popov. „Svi smo
se iskreno plašili da će jednoga dana ameriĉki predsednik ili sovjetski
premijer odluĉiti da je crta preĊena i da mora da zauzme stav, da bude
muškarac. Ili da će jednostavno jednom izgubiti razum i pritisnuti crveno
dugme, te da će naš svet nestati u radioaktivnom blesku.“
Vadim još nije našao prokleti kljuĉ, ali je, vide Raj, Griša konaĉno
otkljuĉao Zoine lisice. Sada je stajala i trljala crvene tragove koji su joj
ostali na zglobovima.
„One noći kad smo ubili Merilin Monro“, govorio je Popov, „tvom
ocu i meni kazala je da je dala amajliju Robertu Kenediju, da je preda
svom bratu. Ali nije postojao naĉin da saznamo da li je predsednik ikada
dobio taj poklon, niti da li je iz njega pio. Tako sam ĉekao i posmatrao ga.
Imao je Adisonovu bolest, pa sam ĉekao da vidim ima li poboljšanja. I
pratio sam znake... mraĉne strane oltara.“
„Zato što si ih već prepoznavao kod sebe?“
Ovog puta Popov se nasmejao malo razuzdanije. „Kako sam mogao
da zapazim kod sebe? Bio sam jedan od omiljenih špijuna Josifa Staljina.
Kakve god crte razuma i morala da postoje na ovom svetu, ja sam ih
prekoraĉio mnogo pre nego što sam pio s oltara od kostiju.“
„Evo ovog sranja“, zaĉu Raj Vadima kako mrmlja ispod glasa, i
njegovo srce, koje je ludaĉki tuklo, malo uspori rad. Uskoro. Uskoro.
„Dakle, pratio sam i ĉekao“, produţio je Popov, „na bilo kakav
pokazatelj da je vaš predsednik Kenedi pio s oltara. I šta je jedna od prvih
stvari koje su se desile? Prekida dogovor sa Semom Đankanom iz vaše
italijanske mafije da izvrši atentat na Fidela Kastra. Stavljaju otrov u
Fidelove cigare - moţeš li da zamisliš nešto tako sumanuto? Ovo je stvarno
delo ludaka, rekao sam sebi u to vreme, ali nisam uradio ništa. Zato što je
jedino sigurno i trajno rešenje koje sam mogao da smislim bilo da ubijem
tog ĉoveka i, premda mi moţda sada nećeš verovati, bila je to staza kojom
nisam ţeleo da poĊem. No, onda je nastupila kriza koju je on stvorio oko
naših projektila na Kubi, ĉime je prevršio sve mere, ali i dalje nisam ništa
preduzimao.“
 Lisice su konaĉno skinute. Dok je ustajao, Raj je dlanom prešao
preko stola i zgrabio Vadimov upaljaĉ, pa ga krišom ćušnuo u dţep.
Popov više nije mogao da se zaustavi, kao da je za njega
predstavljalo olakšanje što konaĉno nekome moţe da objasni zašto je
poĉinio jedan od najvećih zloĉina dvadesetog veka.
„Gurnuo nas je na ivicu nuklearnog rata, a ja i dalje nisam ništa
radio. Onda mi je jednog dana Majls Tejlor, moja krtica u administraciji,
prosledio strogo poverljivi dokument. Video sam da je u pitanju detaljan
plan ameriĉke invazije na Severni Vijetnam, već ureĊen za naredno
proleće. Šezdeset hiljada borbenih jedinica, s punom vazdušnom i
kopnenom podrškom, trebalo je da napadnu obale juţno od luke u
Hajpongu i da se upute prema Hanoju. Dok vaše vazdušne snage
bombarduju ţelezniĉke pruge i putne prelaze izmedu Severnog Vijetnama i
Kine.
Drţim taj dokument u rukama i ĉitam kako vaš predsednik namerava
da eskalira sukobe, da od nekoliko neprijatnosti s vojnim savetnicima u
Juţnom Vijetnamu napravi pravi pravcati rat sa Severom i Kinom, i s
nama, Sovjetima uz to. To je bila ĉista ludost. Tada sam shvatio da ga je
mraĉna strana oltara potpuno obuzela. Zarad dobra moje zemlje, za
dobrobit ĉitave planete, morao je da umre.“
Invazija na Severni Vijetnam? Bombardovanje prolaza? Raju se to
uĉinilo nestvarno. Istinski ludo - i nije li to bila smejurija? Pa ipak, kad
razmisli o tome, posle Kenedijeve smrti, ti savetnici jesu izazvali
eskalaciju i neku vrstu invazije, premda na juţnu polovinu zemlje, ne na
severnu.
Dok je Popov govorio, sva Zoina paţnja bila je usmerena na Raja,
dopuštajući mu da preuzme voĊstvo. Ispruţio je ruku ka njoj, i ona mu je
prišla. Ĉinilo se da Popov i njegovi plaćenici ne mare za to.
„To će reći da si doneo odluku sasvim samostalno“, reĉe Raj, „da
predsednik Kenedi mora da ode. I imao si mog oca i Majlsa Tejlora da ti
pomognu da to izvedeš. Genijalnost tog plana, razlog zbog kog je
funkcionisao, bio je u samoj njegovoj jednostavnosti.“
Ĉinilo se da je Popov zadovoljan tim komplimentom. „Ako uvuĉeš
previše ljudi u zaveru, uvek neko na kraju progovori da bi spasao vlastitu
guzicu, ili naprosto zato što ne moţe da se suzdrţi. Ĉak ni ovako nisam
predvideo da će tvoj otac naterati svoju ţenu da napravi taj prokleti
snimak. Tu me je nadmašio. Majls Tejlor mi je bio od koristi tokom
mnogih sledećih godina, ali tvoj otac? Od momenta kad je povukao oroz,
postao je samo smetnja, ali on je to znao.“
„Kao i Li Harvi Osvald.“
„Ah, da. Siroti Harvi Osvald. Zašto ga uvek zaboravljam? Istini za
volju, on nikad nije bio deo toga, izuzev kao naivĉina i ţrtva. Znaš taj tip
ĉoveka. U Rusiji ga zovemo pratilac slona na paradi - to je onaj momak
koji sledi slona s lopatom i kantom punom izmeta. Plasirao sam mu divnu
priĉu o tome kako Kastro ţeli osvetu zbog otrovanih cigara, a onda ga
poslao da stvara istoriju.“
Popov se opet nasmejao i Raj zakljuĉi da u tom ĉasu deluje
oduševljeno samim sobom - bio je zvezda sopstvenog filma. „ A kakva je
to istorija ispala na kraju“, reĉe on. „Zamisli da je jedan jedini metak
ispaljen iz buĉne i zastarele italijanske repetirke mogao da promeni pravac
nekoliko puta, i to tako da ubije predsednika i rani teksaskog guvernera.
Šteta što naš jadni Osvald nije poţiveo dovoljno da se divi i likuje kakav je
legendarni strelac bio tog dana.“
„ A Dţek Rubi, ĉovek koji je zauzvrat ubio Osvalda u podrumu
policijske stanice u Dalasu - koliko shvatam, tebi treba za to da zahvalimo?
Uklanjanje smetnji, zar ne?“
„Naravno. Kao i tvoj otac, i Li Harvi Osvald predstavljao je potrošnu
robu,“
Dok je Popov priĉao, Raj se sa Zoi pomerio od stola, bliţe vratima
klanice. Primetio je da se napolju razdanilo i da je sneg prestao da pada.
Slabi sunĉevi zraci provlaĉili su se kroz pukotine u ruševnim zidovima.
Raj nehajno zavuĉe ruku u dţep svoje jakne, pronaĊe upaljaĉ i otvori
poklopac. Gurnuo je nadole polugicu za plin i pritisnuo toĉkić palcem.
Rekao je: „Sećam se da sam ĉitao o teoriji magiĉnog metka Vorenove
komisije. Sigurno si se tome slatko nasmejao.“
Popov se nasmejao u tom trenutku. „Magiĉni metak, kako da ne. Ali
ono što se pokazalo kao još magiĉnije bio je strogo poverljivi dokument
koji mi je dao Majls Tejlor. Tekkasnije, mnogo posle velikog ubistva,
otkrio sam da je taj dokument laţan. Neizmerno dobro smišljena prevara,
ali sve same laţi. Majls i neki drugi ĉlanovi Kenedijeve administracije
forsirali su eskalaciju sukoba u Vijetnamu zbog miliona koje je trebalo
napraviti kroz ugovore s Ministarstvom odbrane, ali je Kenedi predstavljao
smetnju. Ipak, potpredsednik Dţonson ĉinio se sasvim prijemĉivim za tu
ideju. Majls mora da je odluĉio da je najlakši naĉin da se dobiju ti ugovori
iz oblasti odbrane taj koji će urediti da potpredsednik postane predsednik.“
Popov se opet nasmejao i odmahnuo glavom. „Majls, taj laţljivi
kopilan - iskoristio me je da obavim njegov prljav posao za njega. Ja sam
stvorio Majlsa Tejlora, ja sam ga oblikovao i izlio, tako da sam verovao da
je on moje stvorenje, da ga posedujem. To je bilo nadmeno s moje strane,
znam, i u svojoj aroganciji progutao sam taj dokument ne posumnjavši ni u
šta.“
„Mislio si da si toliko pametan?“, reĉe Zoi, trgnuvši sve naokolo, jer
je dotle samo ćutala. „A ipak si toliko grešio u vezi sa svim. Dokument je
bio laţan, ali je takoĊe bila laţna i amajlija, jer je onu pravu, onu s oltarom
od kostiju - Katja uspela da povrati. Ti je sada nosiš oko vrata. Amajlija
koju je Merilin Monro dala tog dana Bobiju bila je ispunjena vodom sa
ĉesme, tako da ĉak i da je njegov brat zaista pio iz nje, nikad ne bi izgubio
razum i pritisnuo crveno dugme.“
Popov podiţe obrve prema Raju. „Da li je to istina?“
„Jeste, Popove, istina je“, odgovorio je Raj. „Ispada da si nadigran na
sve strane, na svaki naĉin koji postoji.“
Rus je nekoliko trenutaka razmišljao o tome, a onda zabacio glavu
silno zabavljen. „Kakve prevare. U svim pravcima, zar ne... A sada zaista
moram da idem. Kako vi Amerikanci kaţete, ţelim vam lep ţivot.“
Raj je saĉekao dok se Popov nije okrenuo i poĉeo da se udaljava
izvan ĉujnog dometa, a onda privukao Zoi jaĉe uz sebe, nagnuo glavu do
njenog uva i obratio joj se neţno, kao da je teši. „Da li se sećaš Pariza i
improvizovane bombe?“
Zoi klimnu.
Malo ju je stisnuo. „Pravo kroz vrata, mala, i ne osvrći se.“
Zoi ponovo klimnu.
Vadim je, primetio je Raj, sigurno iznenada shvatio da cigareta koja
mu se klatila zalepljena za donju usnu nije zapaljena, zato što je prepipavao
dţepove trenerke, traţeći upaljaĉ. Popov je skoro stigao do kamp kućice,
gotovo u liniji s izletniĉkim stolovima i njihovom smrtonosnom
tekućinom. MeĊutim, neoĉekivano je zastao i okrenuo se.
„Ti misliš da je mnogo strašno“, reĉe, „ono što sam uradio da bih
dobio oltar od kostiju kako bih spasao ţivot svom unuku. No, sama Katja
bi to razumela. Da li si znala, Zoi, draga moja, da je tvoja majka, Ana
Larina, kad je imala ĉetiri godine, dobila leukemiju? Dali su joj samo
nekoliko sedmica ţivota, ali godinu dana kasnije ne samo da je bila ţiva,
već i zdrava poput svakog drugog deteta njenog uzrasta. Ni na jednom
testu koji su posle obavili nije bilo ni traga kanceru. Doktori nisu imali
nikakvo objašnjenje. Nazvali su to ĉudesnim oporavkom.“
Zoi odmahnu glavom. „Nisam znala... Šta hoćeš da kaţeš?“
Osmeh koji joj je Nikolaj Popov uputio bio je pun prkosa. „Samo to
da sam mislio da je sveta duţnost ĉuvarke oduvek prenošena s majke na
ćerku. Ipak je Katja zaobišla Anu Larinu i dala je tebi. Zapitaj se zašto je to
uradila, Zoi. Zapitaj se zašto tvoja majka nije umrla kad je imala ĉetiri
godine, kad je trebalo.“

Kada ih je ovog puta ostavio, nije se više zaustavljao.

Raj ga je gledao kako pravi jedan korak, zatim drugi - namerne,
smišljene korake, kao da je zadatak obavljen, i Raj je ĉekao, ĉekao dok taj
ĉovek ponovo nije prošao pored kamp kućice, pored izletniĉkih stolova i
staklenih tegli punih metamfetamina koji se krĉkao.
Saĉekao je još sekundu, pa dve, i onda povikao: „Sad!“
Zoi potrĉa i izaĊe kroz vrata, baš kad je Raj izvukao upaljaĉ iz dţepa
i udario toĉkić.
Ništa se nije desilo. Pokušao je ponovo, pa ponovo. Nije dobio ništa
sem malih varnica. Video je Vadima i Grišu kako ţure da izvade oruţje, i
Popova kako se okrenuo i izvukao pištoli iz dţepa svog crnog kaputa. Raj
se molio kao što se nikad pre nije molio u ţivotu i udario toĉkić opet. I
opet.
Odjednom fitilj primi plamen. Raj baci upaljaĉ na izletniĉke stolove,
pa pojuri prema vratima. Ĉuo je dva pucnja, brzu paljbu, jedan hitac za
drugim, ali ga nijedan nije pogodio. Pogledao je preko ramena dok je trĉao
- izletniĉki stolovi pretvorili su se u ogromnu vatrenu kuglu.
Video je izuvijani jezik vatre kako se uzdiţe kao dţinovska pesnica i
hvata Popova. Ĉovek je vrištao i vrištao dok su ga plamenovi obavijali,
jurnuvši uz skute njegovog kaputa, uvijajući se i talasajući oko njegovog
lica.
Poslednje što je video kad je prošao kroz vrata bili su vatreni jezici
koji su se s Popova proširili na prikolicu i na naslagane boce s propanom i
vreće s amonijum-nitratom, pa je potrĉao još brţe, sada oĉajniĉki, zato što
će te materije eksplodirati svakog momenta i poslati sve doĊavola.
 Našao se napolju, u dvorištu, uspaniĉeno traţeći Zoi, i ne ugledavši
je. A onda, o boţe, o boţe, video iu je kako trĉi na desetak metara ispred
njega, praveći brze, dugaĉke i snaţne korake. Ubrzao je trk da je sustigne.
Ona nije znala, nije znala...
Bacio se na nju, oborivši je na snegom pokrivenu zemlju, s rukama
preko njene i svoje glave, a svet je iza njih eksplodirao. Vazduha je
nestalo, bio je izvuĉen iz njihovih pluća i ĉinilo se da je vreme stalo. Potom
su se cigle i komadi lima i stakla sruĉili na zemlju kao pljusak, a vreli
plamenovi suknuli u nebo.
 51

Raj se skotrljao sa Zoi i podigao na kolena. Ona je leţala s licem u

snegu, ne pomerajući se, i on oseti paniku u deliću sekunde pre nego što je
zapazio da joj se jakna pomera gore-dole usled disanja.
Krenuo je da je podigne, ali se ona sama uspravila, pljujući sneg iz
usta i otirući ga iz oĉiju.
„Jesi li dobro?“, upitao je, iako je znao da ne moţe da ga ĉuje, pošto
je i sam ogluveo od siline detonacije.
Okrenuo se da pogleda šta je ostalo od klanice. Plamenovi su se i
dalje dizali iz krša, a mutni, smeĊi dim vio se ka nebu. Svako ko se našao
unutra kad je puklo, pomislio je, nikako nije preţiveo, a nije video nikoga
drugog naokolo. Setio se da je Vadim naredio njihovom vozaĉu da odveze
mercedes gore do farme i pitao se koliko je to bilo daleko i koliko je
Nikolajevih ljudi tamo bilo.
Dodirnuo je Zoinu mišicu i ona je podigla oĉi ka njemu, i dalje
trepćući zbog snega. „Moţeš li još malo da trĉiš?“, viknuo je.
Klimnula je i on je obavio šaku oko njene ruke, pomogavši joj da
ustane. Staza koja je vodila do glavnog puta bila je previše izloţena, pa je
pogledao oko sebe i ugledao malu kapiju u grobljanskom zidu. Ulaz je bio
zatvoren katancem, ali takoĊe star i zarĊao, i jednim udarcem ĉizmom
uspeo je da ga otvori.
Obilazili su krivudajući oko snegom pokrivenih nadgrobnih ploĉa i
spomenika, udaljavajući se od razrušene, zapaljene laboratorije meta.
Zastali su na vrhu malog uzvišenja i pogledali unatrag. Poţar se ugasio, ali
je debeli sloj mrkog dima leţao preko ruševina poput koprene. Raj je traţio
bilo kakav pokret, bilo koji znak potere, ali niĉeg nije bilo.
Zatim, kad su krenuli niz drugu stranu breţuljka, Raj primeti malu
grupu ljudi okupljenu oko sveţe iskopanog groba. Parkirana blizu njih
nalazila su se mrtvaĉka kola, a dim iz njihovog auspuha kuljao je u hladan
jutarnji vazduh.
„Dušo“, obratio joj se, „mislim da gledam u naš prevoz za Sankt
Peterburg.“
 ***
Voţnja u zadnjem delu mrtvaĉkih kola beše uvrnuta, ali topla.
Leţali su jedno uz drugo, Zoi uljuljkana u prevoju njegove ruke.
Okrenula je glavu i blago poljubila opekotinu od cigarete na Rajevom
vratu. „Znam da si mi rekao da ne predajem amajliju prebrzo, jer bi Popov
mogao da postane sumnjiĉav, ali da sam znala...“
„Šššš. Sad je gotovo, a on je mrtav. Peĉen i raznet u milion delića.
Samo mi je ţao što je odneo oltar od kostiju sa sobom u pakao.“
„Odneo je sa sobom amajliju“, reĉe Zoi, „ali ne i oltar od kostiju.“
Raj se oslonio na lakat da je pogleda u lice. „Ali sinoć... Zar nije tada
sok bio u amajliji? Kada si...“
„Trenutak pre nego što su se pojavile Nikolajeve gorile. Eto šta sam
radila u kupatilu.“ Široko mu se osmehnula. „Bio je to dobar plan, kao što
vidiš.“ „I više nego dobar. Bio je genijalan!“ Poljubio ju je u usta, a onda
legao opet pored nje. „A najbolji njegov deo jeste da je uspeo.“
Kad su bili na onom planinskom putu iznad Dunava i kad mu je
pokazala male uzorke parfema, izloţila mu je tu zamisao - da Nikolaju
podmetne laţni oltar od kostiju, tako što će prebaciti koštani sok u jednu od
parfemskih boĉica, a sipati mineralno ulje u amajliju. Gustina mineralnog
ulja bila je dovoljno sliĉna pravoj stvari, sve dok neko ne bi saznao da
eliksir treba da svetli u mraku.
Zoi se meškoljila u Rajevom zagrljaju. „Misliš li da je Igor stvaran i
da Popov zaista ima unuka koji umire od raka?“
„Ne znam. Njegov bol delovao je dovoljno uverljivo. S druge strane,
znam iz godina provedenih na tajnim zadacima u ulozi narkomana, da
nekad tako dobro odigraš ulogu da i samog sebe ubediš da je sve istina.“
„Nije zaista nameravao da nas pusti, zar ne?“
„Ne. Mi smo pretnja koja se mora ukloniti.“
Disanje joj se usporilo i utišalo, pa je Raj pomislio da je zaspala, ali
je onda rekla: „Moţda je u tom sluĉaju i ono što je ispriĉao za moju majku
takoĊe laţ. Šta je nagovestio: da joj je Katja dala koštani sok kad je bila
mala devojĉica, zato što bi u suprotnom umrla od leukemije.“
Raj je oklevao. „Sećaš se da sam ti rekao da sam prošlog leta
istraţivao cinjenice o tvojoj porodici, kad sam pokušavao da pronaĊem
tvoju baku?
 Ĉudesni oporavak Ane Larine bio je tako krupna vest 1957. da je
objavljena na naslovnoj strani Los AnĊeles tajmsa.“
Zoi se stresla. „Prolazi me jeza kad razmišljam o tome, ali to
objašnjava mnogo toga. Zašto ona izgleda dovoljno mlado da mi bude
sestra. I zašto je... to što jeste.“
„Nemoj da misliš o tome jer to nije vaţno. Odavno si je se
oslobodila.“
Zoi je opet malo poćutala, pa rekla: „Oltar od kostiju jeste stvaran,
Raj. Popov je imao sto dvanaest godina, a video si kako je izgledao. To mu
je oltar uradio. “
„TakoĊe ga je uĉinio i ludim, a na kraju ga svakako ne bi spasao od
umiranja. Kako god da je uticao na njega, nije postao besmrtan.“
„Popov je bio ubeĊen da se oltar nikad nije nalazio u pećini“, dodala
je Zoi. „Ali, on jeste tamo. Samo nije znao da ga naĊe.“
„A ti misliš da ćeš umeti?“
„Ja sam ĉuvarka, prema tome, moram da pokušam.“
„Oltar bi morao biti duboko u Sibiru, ipak“, reĉe Raj. „A sad je
prokleta sredina februara.“
Nasmejala se i pribila bliţe uz njega. „Zato te i vodim sa sobom, da
me greješ. Makar smo se rešili loših momaka koji nas proganjaju. Popov je
raznet u paramparĉad, Jasmin Pul probodena kao raţnjić, a Majls Tejlor je
postao repa. Nećemo morati da brinemo o tome da li nas neko juri gde god
da smo i da li puca na nas kad god se osvrnemo.“
Raj u to nije bio baš ubeĊen, ali ništa nije rekao.
Mrtvaĉka kola treskala su preko udubljenja na putu. U daljini je ĉuo
pisak sirene voza. „Verovatno se pribliţavamo civilizaciji“, kaza on. „Prvo
što ću uraditi kad se vratimo u stan biće da odem pod dug, vruć tuš.
Duuuuug, vreo tuš...“
Raj se nadao da će ga Zoi pitati moţe li da mu se pridruţi, ali je ona
ćutala, i onda je primetio da diše sporo i tiho. Utonula je u san.
Okrenuo j e glavu i usnama dotakao njenu kosu.
 52

Njujork

Majls Tejlor vrištao je svaki put kad bi mu se neko pribliţio, iako to

nimalo nije pomagalo, jer ga niko nije ĉuo.
Krici su ostajali u njegovoj glavi.
Smatrali su ga biljkom. Ĉuo je da je lekar priĉao s njegovom ćerkom
tog jedinog puta kad je došla da ga obiĊe posle moţdanog udara. „Trajno
vegetativno stanje“, rekao je taj kreten, i Majls je tom prilikom mnogo
vrištao, oh, i te kako je vrištao. U sebi. Ti jebeni neuki skote, gde si dobio
diplomu, na Podank43 univerzitetu? Ako dobro shvatam svaku reĉ koju
izgovaraš, kako mogu da budem u stanju u kojem nemam nikakve
kognitivne funkcije? Ha? Odgovori mi na to, šupku! Odgovori mi na to!
Majls je mnogo spavao; nije bilo niĉeg drugog da se radi. Svaki put
kad bi se probudio, trebalo je da protekne jedan divan, izuzetan trenutak
dok njegov um ne bi postao svestan pakla u kojem je ţiveo. Tada bi se
setio i vrištao bi, i vrištao, i vrištao.
Ţeleo je da umre. Molio se da umre.
Kasnije, kada bi njegov lekar ili jedna od medicinskih sestara ušli
kod njega u sobu, to im je kroz vrisku i govorio: Pustite me da umrem,
molim vas! Za ime boga, izvucite utikaĉ i pustite me da umrem!
No, oni ga nikad nisu ĉuli, jer nije mogao da otvori usta, ni da
pokrene jezik, niti da pusti glas iz grla. Ako neko vrišti, a niko ga ne ĉuje,
da li se to stvarno dešava?
Imao je dvadesetĉetvoroĉasovnu negu. Ĉetiri sestre su ga prale i
obavljale druge stvari o kojima je bilo poniţavajuće i misliti. Voleo ih je, i
mrzeo njihovu istrajnost i hrabrost.
Ta nova devojka - zvala se Kristi - imala je kurvinska usta i Ċugaĉku
kosu boje crnog vina. Nekoliko dana ranije poĉeo je da sanja o njoj. Sanjao
je iscrpljujuće, erotske snove. Doktore, doktore, moţe li ĉovek da ejakulira

43
Ameriĉki sleng. Podunk oznaĉava malu izolovanu varoš, oblast ili mesto koje se smatra
beznaĉajnim. (Prim. prev.)
ako više ne moţe da mu se digne?
Tog dana Kristi je bila u popodnevnoj smeni i uhvatio je sebe kako je
ĉeka s uzbuĊenošću koja se graniĉila s bolom. Njegove oĉne jabuĉice -
jedini delovi tela koje je još mogao da pokreće - behu prikovane za
otvorena vrata. Ranije joj je ĉuo glas, tamo u hodniku, tako da je znao da je
tu, ali sati su se vukli, a ona nije dolazila, nije ĉak ni prošla kraj vrata da bi
mogao da je vidi. Kao da je na neki naćin osetila koliko je oĉajan, pa je
ţelela da ĉeka. Da pati.
Poĉinjao je da se pita postoje ii još neke sliĉnosti izmeĊu nje i Jasmin
Pul osim usta i te crvene kose koje su ga podsećale na nju.
Malo zlobe moţda?
Zaspao je ĉekajući je, i trgnuo se iz sna. Nadvila se nad njim, s licem
tek nekoliko centimetara od njegovog, i on oseti ĉudno peckanje na levom
obrazu. Šta mu je uradila? Uštipala ga, bocnula ga? Poljubila ga?
„Jeste li unutra, gospodine Tejlore? Ja mislim da jeste. Niko to ne
misli, izuzev mene.“
Da, da, vikao je, toliko ushićen od sreće, da je bio gotovo deliriĉan.
Tu sam, tu sam. O, boţe...
Devojka se nagnu još bliţe njemu i spusti glas. „Mislili ste da ste
tako dobra faca, zar ne? Gospodin Dobra Faca Milijarder. Proĉitala sam
sve o vama u Veniti feru i o svemu što ste uradili drugim ljudima da
steknete sav taj novac. O tome kako su ljudi izgubili sve zbog vas, a vi ste
na to imali da kaţete samo: jebeš njih!“
Ne, ne razumeš. Sve je to samo igra, a ako hoćeš da budeš neko, ako
hoćeš da si vaţan, moraš da je igraš. Novac ĉak nije stvaran, to su samo
brojevi u kompjuterima. Samo jedinice i nule. Nije ĉak ni stvaran...
„Ali sada je na vas red, gospodine Tejlore, da iskusite pakao na
zemlji.“ Devojka s neverovatnom neţnošću pomilova njegov obraz. „A
znate šta ja kaţem na to? Kaţem, jebite se, gospodine Tejlore! Jebite se!
Uz to ţelim da znate da nameravam da se brinem o vama na veoma
poseban naĉin, jer hoću da taj pakao traje i traje još mnogo, mnogo
vremena.“
Ispravila se i bacila pogled preko ramena, proveravajući ulaz u sobu.
Zatim se ponovo okrenula ka krevetu i snaţno ga ošamarila preko obraza,
tamo gde ga je trenutak ranije dodirnula s toliko neţnosti.
 Suze ispuniše Majlsove oĉi, a devojka se ozari osmehom koji je bio
ĉista zloba, samo što on nije mario. Nije mogla da zna da se radi o suzama
radosnicama.
Udari me ponovo! - vrištao je u svojoj glavi iznova i iznova. Udari
me ponovo!
Zato što ne bi udarila biljku, zar ne? Biljka ne moţe da oseća, ne
moţe da misli, pa zašto bi se onda muĉila da je odalami?
Udari me ponovo, udari me ponovo, udari me ponovo!
 53

Norilsk, Sibir
Nedelju dana kasnije

Zoi je gledala u ogromni crveni digitalni sat na zgradi sedišta

kompanije Norilsk nikl, koji je otkucao još jedan minut: 12.19.
„Naša misteriozna ţena kasni, Raj. Jesi li siguran da je ovo to mesto?
Zato što tu trenutno nema nikoga osim nas smrznutih pilića.“
Raj ju je samo pogledao i mahnuo rukom u polartek rukavici s
jednim prstom prema skulpturi uklesanoj u plitkom reljefu na uglu
graĊevine iznad njih - na velikog bronzanog momka golog do pasa, sveg u
mišićima, s ĉetvrtastom vilicom koja je odavala odluĉnost i svrhu, i koji je
vitlao nekakvim ašovom. Urezane u osnovu stajale su reĉi: GRADITELJI
NORILSKA.
„Znam, znam“, reće Zoi. „Ne mogu da postoje dva spomenika
graditeljima u gradu. Samo...“ Povila je ramena kad je nalet ledenog vetra
podigao kristale leda i oni zaplesali u talasima niz široku, skoro pustu
ulicu. Ţelela je da odustane i vrati se u hotel. Ţelela je da se ugreje.
Misteriozna ţena bila je misteriozna zato što o njoj baš ništa nisu
znali, ĉak ni kako se zove. Telefonirala je u njihovu sobu kasno prošle noći
i rekla dve reĉenice: „Mogu vas odvesti do jezera koje traţite. Budite kod
Spomenika graditeljima na Lenjinovom bulevaru sutra u podne“, a zatim
spustila slušalicu pre nego što je Zoi stigla da uzme dah.
Ĉitava situacija bila je nadrealna, ali je s druge strane nadreaino bilo i
ono što je Zoi oĉekivala od tog ĉudnog, zaleĊenog mesta na skoro tri
stotine kilometara severno od arktiĉkog kruga. Norilsk je bio zatvoreni
grad i ta je politika najstroţe sprovoĊena. Niko, ĉak ni Rusi, a kamoli
stranci, nisu mogli tu da doĊu bez zvaniĉnog poziva i specijalnog
ovlašćenja obaveštajne sluţbe FSB.
Trebalo je vremena i dosta novca - pri ĉemu ni sam Raj nije bio
siguran kako je to Saša izveo, da dobiju dokumenta koja su im bila
potrebna. Ipak, prošlo je zastrašujućih pola sata nakon njihovog dolaska,
kada je policija ušla u avion, zaplenila njihove pasoše i odvela ih na
ispitivanje. Predstavili su se kao mogući investitori iz neke kompanije za
iskopavanje nikla u Montani. Zoi je pustila Raja da priĉa, pošto je o niklu
znala samo to da je to novĉić od pet centi.
Potom je usledila dvosatna voţnja autobusom do grada u senovitoj
tami polarne noći, a sunce je jedva provirivalo iznad linije horizonta, ĉak i
usred dana. Vozili su se pored avetinjskog drveća s pocrnelim, golim
stablima, te fabrika i topionica koje su bljuvale crni, smrdljivi dim u
vazduh. Prošli su pored bazena sa zauljenim stajaćim vodama, toliko
toksiĉnim da nisu mogle ni da se zalede, iako je temperatura stalno bila
daleko ispod nule. Zadivljujuće je bilo pomisliti da je taj neureĊeni,
zagaĊeni grad od dvesta hiljada duša, s biokovima masivnih zgrada u
sovjetskom stilu, zapoĉeo svoje postojanje i ţivot kao zatvorski logor u
sleĊenoj stepi, i da je njena prababa Lena ponikla odatle.
Ovo su moji koreni, pomislilaje Zoi, osetivši drhtaj koji je samo
delimiĉno poticao od hladnoće. Bilo je to veoma tmurno, zaleĊeno i ruţno
mesto.
Nakon što su se prijavili u jednom pristojnom hotelu, proveli su dan
prouĉavajući topografske karte i satelitske fotografije u gradskoj većnici
Norilska. Postojalo je stotine jezera širom Tajmirskog poluostrva, ali
nijedno oblikom ni izbliza nije podsećalo na ĉizmu. Još ĉetiri dana prošlo
je u hodanju ulicama skorelim od leda, obilascima radnji, restorana, noćnih
klubova, pa ĉak i kuglana, i raspitivanju kod svakoga ko je bio spreman da
sluša kako cia stignu do jezera s vodopadom.
Ništa, nula, pucanj u prazno, potpuni promašaj. Sve do sinoćnog
telefonskog poziva.
Zoi se setila kako je Boris, ĉovek iz grifonove radnje, uoĉio njenu
prabaku Lenu u prodavnici testenina u Hongkongu i odmah znao da je
ĉuvarka zato što je imala lice Bogorodice s ikone. Da li se to ponovo
dogodilo, s njom i misterioznom ţenom? Nije moglo biti sumnje da je u
tom podruĉju još bilo magiĉnih ljudi. Da li je misteriozna ţena bila jedna
od njih?
Zoi je trupkala nogama da spreĉi da se pretvore u zaleĊene panjeve.
Ta ulica, Lenjinov bulevar, bila je glavna i dobro osvetljena, dovoljno da
vidi da nadaleko nema ni ţive duše. Barem su zgrade duţ tog pravca imale
fasade ţivopisnih, ako ne i dreĉavih boja, narandţaste i ţute, za razliku od
onih u ostalim delovima grada, koje se sve bile u ispranim nijansama sive i
smeĊe.
 Ponovo je proverila vreme na ĉasovniku Norilsk nikla: 12.24.
Kasnila je skoro pola sata. Ta ţena nije nameravala da doĊe.
Zoi opet poĉe da trupka i uz to da pljeska rukama u rukavicama s
jednim prstom. Podigla je pogled i proĉitala natpis u dnu skulpture po ko
zna koji put i sigurno je glasno otpuhnula, jer Raj reĉe: „Budi strpljiva.
Doći će.“
„Upravo sam razmišljala, ko god da je bio ovaj graditelj, ništa nije
mogao da izgradi u Norilsku. Ĉak i s ovakvim grudnim mišićima kao što
su njegovi, nećeš ići naokolo po ovom mestu bez košulje. Za pet sekundi bi
se pretvorio u ledeni sladoled na štapiću. A ja kod kuće imam tašne veće
od ovog malog ašova... Hej, Raj, pogledaj, ona kola usporavaju. Molim te,
boţe, da je to ona.“
Srebrni sedan sa slomljenim desnim pokazivaĉem pravca zaustavio
se uz iviĉnjak, na pola bloka udaljenosti, ali je osoba koja je izašla iz njega
bila toliko natrontana zbog hladnoće da Zoi nije mogla da proceni da li je
muškarac ili ţena. Ko god da je to bio, uzeo je sa zadnjeg sedišta preveliku
i oĉito tešku ruĉnu torbu, a onda je odneo u obliţnju banku.
Zoi opet uzdahnu i osvrnu se da baci pogled na digitalni ĉasovnik na
zgradi Norilsk nikla, ali je ekran sada pokazivao temperaturnu vrednost.
Minus trideset devet stepeni. To je neko izmislio, proĊe joj kroz glavu. Da
je to stvarna temperatura, mi bismo već bili mrtvi i...
„Evo je“, reĉe Raj.
Zoi je pratila pravac njegove ispruţene rukavice do male, vitke ţene
s crnim krznenim šeširom i u crnom kaputu do ĉlanaka, koja je izlazila iz
ledom okovanog gradskog autobusa. Krenula je pravo ka njima, koraĉajuĉi
svrhovito i samopouzdano.
Dugaĉki beli vuneni šal, koji je obavila oko vrata, pokrivao joj je deo
lica, ali, kad se pribliţila, Zoi se iznenadila koliko je mlada, kao da je tek
zašla u dvadesetu.
Stala je ispred Zoi i netremice je gledala u nju dok je odvezivala
debeli šal. Zoi ugleda bledo lice s prozirnom koţom i prefinjenim crtama.
Imala je sive oĉi koje su sijale od radoznalosti.
Ona im se obrati na brzom ruskom: „Izvini što kasnim. Po ovakvom
vremenu autobusi se uvek kvare. Deda Fjodor vas je video pre dva dana.
Rekao je da je ĉuo kad ste ćaskali s Iljom, pekarkom, u njenoj radnji, da ste
iz Amerike i da traţite jezero s vodopadom. I da veoma liĉiš na Lenu
Orlovu, koja je bila poslednja ĉuvarka, na jedinoj staroj fotografiji koju
imamo. Barem smo mislili da je poslednja...“ Glas joj se izgubio dokje još
malo prouĉavala Zoi.
„Lena Orlova je moja prababa.“
Devojka klimnu, a oĉi joj zaiskriše. „Većina misli da je Lena
poslednja ĉuvarka, zato što je nastradala pre nego što je stigla da prenese
svoje znanje i miropomaţe novu. Bila je bolniĉarka u ovdašnjem
zatoĉeniĉkom logoru i ubili su je straţari dok je pokušavala da pomogne
nekom jadnom zatvoreniku, svom ljubavniku, da pobegne. Ipak, uvek je
postojala tvrdoglava nekolicina koja je ţelela da veruje u glasine o njenom
bekstvu, jer je to bila isuviše dobra priĉa da ne bi bila istinita, zar ne? I evo
tebe, ţivog dokaza. Jesi li ti sada ĉuvarka?“
„Jesam. Moja baka Katja, Lenina ćerka... ona me je uputi!a.“
„Dobro. Tako treba da bude.“ Devojka se naglo okrenula i na
trenutak zagledala u Spomenik graditeljima. „Nadam se da ne misliš da je
ovaj momak sa sovjetskog postera nalik ljudima koji su podigli Norilsk.“
Zoi bi trepnula na ovu iznenadnu promenu teme, ali se bojala da će
joj se kapci slepiti od hladnoće. „Teško. Hoću da kaţem, ko bi ovde radio a
da na sebi nema makar košulju?"
„Ne radi se toliko o oskudnoj odevenosti, koliko o obilju izgraĊenih
mišića. Oni koji su gradili Norilsk bili su zatoĉenici i dobijali su tek toliko
hrane da ostanu u ţivotu i rade, a radili su sve dok se ne bi pretvorili u kost
i koţu. Kad bi naposletku umrli, sahranjivani su zajedno u masovnim
grobnicama, i svake godine do današnjih dana njihove kosti vraćaju se da
nas progone. U junu, kad zima popusti, sneg koji se topi uzburka ih i izbaci
iz zemije, samo što se svi pretvaraju da ih ne vide.“
„Ali ti se ne pretvaras“, reĉe Zoi.
Devojka joj se osmehnula. „Ne. Zato što bi to znaĉilo poreći ih sve,
zar ne?“ Ponovo je navukla šal na lice. „PoĊite sada sa mnom, da se
sklonimo s ove hladnoće i porazgovaramo.“

Odvela ih je u mali, blagosloveno topli restoran s dvojicom

mrzovoljnih konobara i desetak niskih, ruţnih i prostih stolova. Svi
naruĉiše crni ruski ĉaj, zašećeren toliko da su od njega stradali zubi.
„Zovem se Svetlana“, reĉe devojka, „ali ti mi nemoj reći svoje ime,
ako je drugaĉije od onog na koje se vode tvoja zvaniĉna dokumenta.
JeĊnostavno ću te zvati roĊakom, jer, ako si praunuka Lene Orlove, onda
smo u nekoj vrsti veoma dalekog srodstva. Deda Fjodor kaţe da se previše
izlaţem i time što samo priĉam s tobom, ali morala sam da te vidim svojim
oĉima. I da ti pomognem ako mogu, jer, kao što sam rekla i njemu, duţnost
je nas toapotrora da se naĊemo ĉuvarki kad moţemo.“
„Veoma sam ti zahvalna“, uzvratila je Zoi. „U svom sinoćnom
telefonskom pozivu kazala si da moţeš da nas odvedeš do jezera koje
traţimo?“
Svetlana sveĉano klimnu glavom. „Odvešću te, ali samo do
vodopada. Posle toga prepuštena si sama sebi. Ti si ĉuvarka, a samo je
ĉuvarki dopušteno da priĊe oltaru od kostiju. Ionako bih pre dala da mi
izvade sve zube nego što bih ušla u tu pećinu. Niko iz mog naroda nije
ţeleo da se vidim s tobom zato što se boje da ćeš uništiti oltar ili odati
svetu njegove tajne, budući da nisi zaista jedna od nas. Iako si roĊena s
krvlju toapotrora.“
„Oni greše. Ja jesam jedna od vas. Prevalila sam veoma dugaĉak put
da to dokaţem.“
„Da, ti si ĉvrsta, jer inaĉe ne bi stigla ovoliko daleko, i to je ono na
šta sam skrenula paţnju dedi Fjodoru. Nije ostalo mnogo nas magiĉnih
ljudi, razumeš, a većina je stara i umorna i uvek radi stvari na isti naĉin.
Oni ne znaju za Gremije s Gugla.“ Svetlana zaćuta, duboko udahnu i spusti
glas. „Rekla sam ti da mi ne kaţeš svoje ime zbog sebe, roĊako, ali je ono
zajedno s tvojim licem svuda po internetu. Za vas dvoje kaţu da ste
teroristi, ali ja znam da je to laţ. Tebe progone, kao što se ĉuvarkama ĉesto
dešava, i ja ću uĉiniti sve što mogu da ti pomognem. Osim toga, mislim da
takoĊe treba da se molimo Bogorodici da te zaštiti.“
„Zaista sam ti zahvalna, Svetlana, ali ako to znaĉi da ceš se ti naći u
opasnosti...“
Odmahnula je rukom. „Zaboravi na to, dosadilo mi je da budem
bezbedna. Uz to, ţivim u Norilsku, gde je sneg zasićen kiselinom i ubijamo
se sa svakim udahom zagaĊenog zraka.“
Slegnula je ramenima i popila ostatak ĉaja, kao da se raĊi o
bogovskoj hrani, a ne o sirupastom talogu. „E sad. Najbrţi naĉin da se u
ovo doba godine doĊe do jezera jeste snegomobilom. Moj roĊak Mihail,
koji je dovoljno pametan da ne postavlja pitanja, ima dve arktiĉke maĉke44

44
Artic Cat - severnoameriĉki proizvoĊaĉ snegomobila i vozila za sve terene. (Pmn. prev.)
koje moţemo da pozajmimo.“
Ućutala je i ĉvrsto pogledala u Raja, pa Zoi pomisli da uopšte nije
srećna zbog njegovog prisustva. On, verovatno osećajući to, sve vreme nije
progovarao.
„Kad mu ne bih verovala“, reĉe Zoi, „onda ne bih verovala ni sebi.“
„Zato što spavaš s njim? Druge ĉuvarke predale su tajne oltara
zajedno sa svojim srcem. To se nikad dobrim nije završilo, ako moţe da se
veruje priĉama.“
„Moţda zato što su jedine priĉe koje su se ispredale bile one s lošim
krajem. One u kojima se ĉuvarke zaljube u pokvarenu Ċubrad, kojoj nije
trebalo verovati još od samog poĉetka. A postoji li neko ko moţe da tvrdi
da nije bilo ĉuvarki koje su poverenje poklonile dobrim momcima, koji
nikad nisu nameravali da ih izdaju, ni zbog ljubavi ni zbog novca? Nikad
nisi ĉula za njih zato što tu nije imalo šta da se kaţe, i... I znam da sam
htela time da istaknem nešto od suštinske vaţnosti, što je ujedno i
otkrovenje.“
Devojka je iznenadila Zoi pridruţivši joj se u smehu. „Kako mogu da
se suprotstavim takvoj logici? Mogu samo da kaţem da si ti ĉuvarka, tako
da ćeš uraditi onako kako ţeliš, u svakom sluĉaju.“ Svetlana uputi Raju još
jedan ispitivaĉki pogled. „Veliki je i snaţan - to ću reći za njega.“
Konobar ispijenog lica prišao je da dolije ĉaj u Svetlaninu praznu
šolju. Ona je potom podiţe i nazdravi im. „To je otrov, znam, ali ispijte.
Trebaće vam toplota.“ Ponovo je pogledala u Raja i ovog puta mu se
kratko osmehnula. „Jedan od Mihailovih snegomobila je dvosed, tako da
moţeš da ga povedeš sa sobom ako hoćeš. Usput, sedišta se greju. Postoje
takoĊe i grejaĉi za ruke. Moţeš li da zamisliš takavluksuz? Pijte to sad,
pijte.“
Ĉaj je bio odvratan i oni ga ispiše do poslednje kapi.
 54

Zoi je piljila u vodopad koji je izbijao iz litice iznad njih, u talasima

od leda i nazubljenih oštrih ledenica.
„Gotovo da ne izgleda stvarno", reĉe ona. „Kao da je došao neki bog
i iznenada ga udario, zamrznuvši ga momentalno u vazduhu.“
„Ovo je Sibir“, reĉe Svetlana, „gde je sve uvek ĉvrsto zaleĊeno.
Osim moţda na pet minuta u prvoj nedelji avgusta... U redu, šalim se. Ali
sasvim malo.“
Svetlana podiţe pogled ka visokom i širokom stubu leda i Zoi se
uĉini da je drhtaj prešao njenim licem. „Ostalo je još jedva sat vremena
dnevne svetlosti, a nailazi mećava, tako da moram sad da te napustim,
roĊako moja. Špilja s oltarom od kostiju nalazi se iza vodopada i trebalo bi
da ostaneš unutra tokom noći. Vaš snegomobil opremljen je GPS
sistemom, ali on ne funkcioniše ovde u kanjonu, a ĉak je i u tundri lako
izgubiti se u snegu i tami. Uz to, ovo je sezona velike gladi. Biće vukova
napolju.“
„Hvala ti“, reĉe Zoi. „Za sve.“
Svetlana se osmehnula Zoi, a zatim pogledala u Raja, uputivši i
njemu nešto što je liĉilo na smešak. „U pregradak iza sedišta vašeg vozila
stavila sam dva termalna ćebeta, malo sarmi s kobasicama i flašu
kalašnjikov votke. Ćebad je dobra za oĉuvanje telesne toplote, ali votka je
bolja.“
Svetlana baci još jedan brz pogled na vodopad. „Trebalo bi da
krenem.“ „Vratićemo snegomobil Mihailu najkasnije sutra ujutru“, reĉe
Zoi. „Hoćeš li biti tamo? Volela bih još s tobom da razgovaram o
magiĉnim ljudima i mojoj prabaki, kao i o tvom dedi Fjodoru i svim tim
priĉama koje si ĉula.“
Svetlana klimnu. „Hoću. Ako ţeliš, biću tamo.“
Na trenutak Zoi pomisli da će je devojka zagrliti, ali ona samo još
jednom klimnu glavom i okrete se.
Posmatrali su kako se arktiĉka maĉka udaljava od njih preko
zaleĊenog jezera, bacajući za sobom sneg u vidu petlovog repa.
 „Mislim da se malo opustila kad si ti u pitanju, O’Mali. Sad, pred
kraj.“ Nije se osmehnuo i dugo je ćutao, pa ga je upitala: „Šta je? O ĉemu
razmišljaš?“
„Da ovo ne treba da bude test za tvoja osećanja prema meni. Ja to ne
gledam na taj naĉin i ne ţelim da gledaš ni ti. Reci mi da ĉekam napolju
pored snegomobila, i ja ću ćekati. Neću postavljati pitanja, niti ću se
ljutiti.“
Uzela ga je za ruke i okrenula ga k sebi, da ga natera da je pogleda.
„Nema tu niĉeg poloviĉnog, Raj. Ne sa mnom.“
Gledao je netremice u nju, oĉima smraĉenim od neke emocije koju
nije umela da proĉita, osim što se ĉinilo da ga je ganula do dubine srca.
Ipak, sve što je rekao bilo je: „Dobro onda. Hajde da to obavimo.“
Uzeo ju je za ruku, ali se Zoi sada ustezala. Zurila je naviše u
ogroman, valovit ledeni stub. „Sve ovo... Naprosto je teško poverovati da
smo zaista tu. Kad sam prvi put ĉula priĉu o Leni Orlovoj, njenom bekstvu
iz gulaga i pešaĉenju preko Sibira celim putem do Šangaja, i sve to dok je
bila u drugom stanju s detetom svog ljubavnika, pomislila sam da to zvuĉi
tako lepo i tuţno i romantiĉno, kao nešto iz Doktora Ţivaga. Ispostavilo se
da istina nije ni nalik tome, zar ne? Ono što se zaista ovde odigralo bilo je
brutalno, ruţno i okrutno.“
„Nije sve“, reĉe Raj. „Ona je preţivela, što je bilo nešto hrabro i
divno. Preţivela je da bi današnji dan, ovaj trenutak, mogao da se dogodi.
Trenutak kada se ti, njena praunuka, vraćaš na mesto na kojem je sve
poĉelo i sve povezuješ, razumeš. Zatvoren krug.“
Zoi s mukom proguta i klimnu. „Zato što sam sada ĉuvarka.“Ipak,
pitala se kako će naći oltar od kostiju na mestu koje je Nikolaj Popov
pretraţio toliko puta. Ako ga i naĊe, šta onda? Šta će doći iza toga, jer će,
jednom kad pronaĊe oltar, postati ĉuvarka i na delu, a ne samo na reĉima.
Tajne oltara postaće njene tajne, da ih ĉuva ili da ih oda.
Raj je prislonio ĉelo uz njeno. „Nosiš na svojim plećimi neverovatan
teret, Zoi, niotkuda. I, znaš šta? Nisi se pokolebala. Poseduieš i istrajnost i
pamet.“ Neţno je prislonio dlan na njene grudi. „I veliko srce. Veoma se
ponosim tobom. Hajde sada da otkrijemo ulaz u tu prokletu pećinu, da
bismo uradili ono zbog ĉega smo došli.“
„Da li je pomenula vukove?“
On se nasmeja. „Poljubio bih te, ali se bojim da bi nam se usne
zaledile u poljupcu.“
 55

Zoi je zurila u nemoguće mali procep izmeĊu dve kamene ploĉe, koje
su ĉinile prednju stranu litice. „Slatka majko Isusova, Raj, ovo ne moţe biti
to.
Hoću reći, nema šanse da se provuĉemo kroz to. Neizvodljivo je.
Mora da negde postoji drugi ulaz, samo ga mi ne vidimo.“
MeĊutim, ĉitava veĉnost im beše potrebna da naĊu ĉak i taj usek u
licu stene. Kad su se prvi put popeli na izboĉinu iza vodopada i pogledali u
prednju stranu litice, primetili su samo ĉvrsti kameni zid. Sve dok nisu
prošli celim putem do kraja grebena i pogledali unazad, nisu shvatili da dve
kamene ploĉe zapravo preklapaju jedna drugu.
Zoi se nagnula napred tek toliko da proviri u usku pukotinu. Bilo je
isuviše mraĉno da proceni koiiko je duboko sezala, niti je mogla da
zakljuĉi da li je ulaz u pećinu zaista na njenom drugom kraju. Mogao je i
da ne vodi nikud ili samo da se obrušava u ponor. „Ne. Uh-uh. Nema
šanse. Pretesno je. I anoreksiĉna koza bi ovde mogla da se zaglavi.“
„Ja ću ići prvi“, reĉe Raj. „Ako je dovoljno široko za mene, onda i ti
moţeš da se provuĉeš. Znam da mrziš zatvorene prostore i veruj mi da ni
meni ovo ne deluje preterano zabavno, ali je to nešto što moramo da
uradimo.“
„Znam, znam. Ali šta ako se zaglaviš?“
„Onda idi da doneseš dinamit i da me na taj naĉin oslobodiš.“
„To nije smešno, Raj. Stvarno, stvarno se bojim. Moj razum zna da
je to iracionalno, ali moje telo ne dobija poruku.“ Srce joj je već tuklo
toliko brzo da je pomislila da moţe da ga oseti kako joj udara o rebra poput
krila uhvaćene ptice.
„Znam, dušo. ViĊi...“ Raj se okrenuo postrance i skliznuo u
preklopljenu pukotinu u licu stene. „Šire je nego što se ĉini. Dobar deo
onoga što vidiš zapravo je optiĉka varka.“
„Moţda...“
Raj ispruţi ruku ka njoj, s dlanom okrenutim nagore. „Uradićemo
ovo zajedno. To je kraj puta, Zoi. Poslednji stepenik.“
 „Vaţi, ali zar taj poslednji stepenik mora da bude tako prokleto
uzak?“, upitala je kroz nesiguran smeh. Ipak je zgrabila njegovu ruku.
Zatim se okrenula boĉno, da se uskladi s njim, pa jednom nogom i
polovinom tela uĊe u pakao.
„Dobro je“, ohrabrivao ju je Raj. „Neću te pustiti. Sad zatvori oĉi i
koncentriši se na disanje. Udah, izdah. Udah, izdah.“
Zoi je zaţmurila i disala. Udah, izdah.
Raj naĉini korak, povukavši i nju za sobom, a zatim još jedan. Udah,
izdah. Udah, izdah.
„Zamisli da si na sredini fudbalskog terena“, govorio je, „i da se
teren nalazi usred ogromnog, praznog stadiona. Oko tebe nema niĉega sem
prostora, otvorenog, velikog prostora, gde god da pogledaš.“
Zoi nije mogla da stvori sliku poljane, jer joj je beli šum ispunio sav
um. Uši su joj zvonile od njega. Crvene taĉke plesale su u mraku pred
njenim zatvorenim kapcima i borila se s iznenadnom i neodloţnom
potrebom da ih otvori.
Levom nogom stala je na klimavi kamen, iskrenuvši ĉlanak.
Instinktivno je podigla slobodnu ruku da povrati ravnoteţu i udarila njome
o nešto tvrdo. Naglo je otvorila oĉi i upiljila se u zid od ĉvrste stene
udaljen ni centimetar od vrha njenog nosa.
Beli šum u glavi pretvorio se u glasan, prodoran krik. IzaĊi odatle,
izaĊi odatle, izaĊi odatle.
Pokušala je da išĉupa šaku iz Rajevog stiska, ali ju je on drţao.
„Zatvori oĉi i diši.“
Stisnula je kapke, tako jako da je osetila bol. Udisala i izdisala
vazduh, koji joj je strugao grlo, palio ga i imala utisak da će joj grudi
eksplodirati. Htela je da izaĊe, izaĊe, izaĊe...
„Priĉaj, Zoi.“
„Ha?“
„Priĉaj sve što ti padne na pamet. Brbljaj. To će mi umiriti nerve.“
Zoi ispusti cvileći zvuk koji je trebalo da bude smeh. „Kao da si ti
ikad bio nervozan u ţivotu, O’Mali. Još od one noći kad sam ispuzala iz
Sene i ti me upucao iz ošamućivaĉa, sledio je jedan jezivi trenutak za
drugim, a ti nam i dalje spasavaš guzice i obaraš loše momke kao da to nije
ništa i kao da je to za tebe normalna stvar. Dovoljno da mi normalni ljtidi
dobijemo kompleks niţe vrednosti...“
 Zadnjicom se oĉešala o nešto tvrdo, i to je trgnu. Ona se povuĉe malo
napred i prednji deo njene jakne dodirnu stenu ispred nje. O boţe... „Raj?
Postaje tesno. Baš, baš tesno.“
„Stigli smo.“
Polako, Zoi otvori oĉi. Dovoljno svetlosti još je prodiralo kioz
naprslinu u steni da vidi da stoje na vrhu odmorišta uskog stepeništa
urezanog u nagib neĉega što je liĉilo na rupu bez dna.
Raj napravi korak prema rubu i kamenĉići se odroniše, pacajući na
pod pećine pod njima. U redu, onda nije bez dna.
„Znam da bi trebalo da budem mrtva isprepadana u vezi sa
silaţenjem u to“, reĉe Zoi, šapućući iz nekog neobjašnjivog razloga. „Ali
makon preţivljenog provlaĉenja kroz taj prorez u prokletoj steni, osećam
da bih mogla da krenem dole praveći kolutove.“
Raj joj se široko osmehnu dok je vadio baterijsku lampu iz dţepa.
Uperio ju je dole, u špilju. „Zapravo, nije mnogo duboka", reĉe on, takoĊe
šapatom. „Pet metara, moţda najviše šest.“
Kosina, iako strma, bila je lakša za silaţenje nego što je izgledalo. Na
dnu su našli kerozinski fenjer okaĉen o kukicu. Raj ga skide sa zida i malo
protrese. „Reklo bi se da je pun.“
Zoi se nije muĉila da ga pita ima li ĉime da ga upali, jer je znala da
ima. Taj ĉovek je uvek bio spreman za sve.
Gledala je dok je prinosio butanski upaljaĉ fitilju fenjera i plamen se
uhvati. Podigao je svetiljku i oboje se polako osvrnuše okolo dok se svetlo
kretalo preko zidova pećine. Bila je okrugla, skoro savršeno okrugla, i nije
bila mnogo velika, moţda sedam metara u preĉniku. Crno zauljeno jezerce
zlokobnog izgleda zauzimalo je najveći deo središta, a s njegove druge
strane, uz udaljeni zid, stajao je oltar napravljen od ljudskih kostiju. Vreli
izvor klokotao je ispod njega, prekrivajući ga mekim velom pare.
„Oltar od kostiju“, reĉe Raj.
„Ali ne onaj oltar. Ako je Popov govorio istinu u vezi s tim, a nema
razloga da mislimo da nije. Jezivo je, ipak, kad pomisliš da su sve te kosti
nekad bili ljudi. Pitam se ko ga je sagradio i zašto.“
„Zarad oboţavanja nekog drevnog boga iii boginje, moţda? Ali je
takoĊe sve vreme tu i kao mamac ili zamka, da ubedi ljude kao što je
Popov, ljude koji su uspeli da stignu dovde, da su otkrili izvor koštanog
soka, dok je pravi oltar od kostiju negde drugde.“
 „Dobro, ali gde?“, upita Zoi. „Ne vidim ovde dole ništa drugo što bi
moglo da bude to, izuzev moţda jezerceta. A osim što je to previše
oĉigledno, Popov je tvrdio da je vodu uzetu odatle takoĊe ispitao, te da ono
nije oltar.“ Raj ponovo osvetli fenjerom zidove špilje. Voda je kapala u
bazen s tavanice, stvarajući melodiĉan plop-plopiti-plop zvuk. Zoi ugleda
stalagmite, nekoliko trulih komada drveta, ostatke logorske vatre i
ulubljenu metalnu ĉiniju. Izrezbareni duboko u zidovima pećine behu grubi
obrisi seĊam vukova, od kojih je svaki jurio onog ispred sebe, u beskrajnoj
omĉi oko špilje. „Vukovi...“
„Molim?“, upita Raj.
„Nešto što je moja baka napisala na kraju pisma. Nešto o tome da ne
hodam po mestu gde leţe vukovi. Moţda su ovi vukovi urezani u zidu neka
vrsta nagoveštaja o tome gde se oltar stvarno nalazi. Još jedna ĉuvarkina
zagonetka.“
„Ne znam. Oni ne leţe, kao prvo. Ipak, rešavanje zagonetki nas je i
dovelo ĉak dovde. Koliko se toga iz bakinog pisma još sećaš?“
„Ne pamtim sve od reĉi do reĉi, ali znam velike odlomke. Da
vidimo... Prvi deo bio je o tome da nema više vremena i da se obruĉ lovaca
zatvara oko nje, te o tome kako se drţala podalje zbog njih, tih lovaca, ali
kako sada umire...“ Zoi najednom bi pogoĊena spoznajom o tome kako se
njena baka osećala dok je pisala pismo, moţda zato što je i sama sve to
preţivljavala tokom poslednje dve muĉne sedmice - osećajući da nema
nijednog mesta na svetu koje će za nju ikad više biti bezbedno i da nikome
koga ikad više sretne neće moći da veruje. No, za njenu baku sigurno je
bilo još gore, zato što je to morala da podnosi sama. Godinama.
Zoi potisnu suze i nastavi: „Bilo je neĉega o neznanju koje nije štit
protiv opasnosti, ali kako se usuĊuje da u pismu kaţe tek toliko. Sledećeg
dela sećam se taĉno, zato što sam ga proĉitala bezbroj puta.“
Zatvorila je oĉi. Mogla je da zamisli ćiriliĉka slova pisana bakinom
rukom, plava na beloj hartiji... „Ţene iz naše linije bile su ĉuvirke oltara od
kostiju toliko dugo da je poĉetak izgubljen u izmaglici vremena. Sveta
duţnost svake ĉuvarke jeste da od sveta štiti znanje o tajnoj stazi, jer se iza
te staze nalazi oltar, a unutar oltara, vrelo...’“
Ućutala je naglo i otvorila oĉi. Netremice je gledala u oltar, ali se
ĉinilo da je on samo ono što i jeste - oltar naĉinjen od ljudskih kostiju. „Jer
se iza te staze nalazi oltar“, ponovi Zoi.
„Da“, uzvratio je Raj, „ali, naţalost, to je oĉito tajna staza.“
 „Ipak, pomenula je stazu kasnije ponovo, kada je pisala o ikoni. Seti
se: Gledaj u Bogorodicu, jer njeno srce skriva tajnu, a staza do tajne je
beskonaĉna.“
Zoi priĊe oltaru. Zapazila je da je zaravnjeni deo na vrhu takoĊe
napravljen od ljudskih kostiju, od celih pljosnatih kostiju kao što su
lopatice i kosti lobanje, te od delova drugih kostiju koje su isklesane
naodgovarajući naĉin, a onda uklopljene zajedno, kao delovi slagalice.
„Priĉa koju je Raspućin izneo carskom špijunu one noći u
gostionici“, kaza ona kad je Raj stao pored nje. „Tvrdio je da je video
Bogorodiĉinu ikonu na vrhu oltara od ljudskih kostiju. Dakle, u nekom
trenntku, Bogorodica je bila ovde, na ploĉi ovog oltara. Gledaj u
Bogorodicu, njeno srce skriva tajnu, staza do tajne je...“
„Beskonaĉna“, završi Raj. „Beskonaĉnost. Simbol za beskcnaĉnost.“
Zoi se još više nadvi nad ploĉom oltara, traţeći znak beskonaĉnosti na
kostima - poloţenu osmicu - ali je sve delovalo haotiĉno. Raj se odmaknuo
za korak unazad i ponovo osmotrio oltar spreda, što je na kiaju uradila i
ona. „Sve je zbrkano, Raj. Vidim lobanje, bedrene i kljuĉne kcsti, golenice,
ali se naposletku sve svodi na gomilu kos...“
„Lobanje", reĉe Raj. „Pogledaj. Ima ih sedam, kao što je bilo sedam
dragih kamenova koji su ĉinili simbol beskonaĉnosti na ikoni.“
Ĉim je on to izgovorio, uspavani broj osam, koji su lobanje
obrazovale na prednjoj strani oltara, ukazao se pred njom. „Vidim ga, Raj.
Vidim ga. Pa, šta misliš? Da pritiskamo iobanje kao što smo radili s dragim
kamenjem?“ Raj joj se osmehnu. „Da. Kaţem da treba to da uradimo.“
Zoi kleknu ispred oltara. Poĉela je od lobanje u sredini, kao što je
uradila i s dragim kamenjem na ikoni, pritiskajući glatka ĉela korenom
dlana u rukavicama. Prošla je ceo obrazac, gore pa levo, pritiskajući redom
svaku lobanju, ne zaboravivši da dodirne ponovo središnju na putu preko
sredine osmice.
No, kad je stigla do poslednje lobanje, ona zastade. „Znam da u tome
nema nikakve logike, ne posle svih loših stvari kroz koje smo prošli i
izvukli se ţivi da bismo stigli do ove taĉke, ali mislim da sam sada
uplašenija nego ikad u svom ţivotu.“
„Ne, shvatam“, reĉe Raj. „Misterija onoga što je s druge strane
zakljuĉanih vrata na vrhu stepeništa moţe da bude neverovatno iskušenje,
sve do momenta kad se suoĉiš s moranjem da ih otvoriš. Onda te strah od
toga šta bi moglo da bude na drugoj strani moţe zaustaviti.“
 Zoi protrlja ruke o butine. To je verovatno bilo nemoguće na
temperaturi ispod nule, ali unutar rukavica imala je osećaj da joj se dlanovi
znoje.
„U redu, u redu“, reĉe ona sebi. Duboko je udahnula, poloţila ruke
na ĉelo sedme lobanje i snaţno je gurnula.
„Ništa se ne deš...“
Uţasan zvuk mlevenja prolomi se tišinom pećine, kao da dopire do
njih sa svih strana istovremeno. Zoi se preturi unazad i sede, a onda zamalo
ne prsnu u smeh, jer je Raj ĉuĉnuo i okrenuo se prema ĉeonom delu pećine,
spreman da primeni kung fu na bilo šta što bi moglo da jurne na njih.
Zvuk drobljenja naglo je prestao. Nastupio je trenutak mrtve tišine, a
onda je otpoĉelo zujanje koje je liĉilo na zvuk ventilatora u koji se upetljao
list.
„Pogledaj! “ Zoi šĉepa Raja za ruku kada se zid iza oltara podelio,
otvorio i poĉeo da klizi u stranu, pomerajući sa sobom i oltar.
Zurili su dok se, centimetar po centimetar, stena uz škripu otvarala,
otkrivajući uzani luĉni otvor koji je zjapio u tamu. Ipak, mrak nije bio
potpun. Zoi shvati da postoji neobiĉni treperavi crveni sjaj u tom crnilu, u
dubini.
Raj dograbi fenjer i uputi se prema neobraĊenom otvoru u pećinskom
zidu. Zoi se teturavo podiţe na noge i sustiţe ga.
Ĉim je ušao unutra, Raj je stao, drţeći svetiljku ispred njih. Bleda,
ţuta svetlost proseĉe kroz tamu i Zoi poĉe ubrzano da diše.
Stajali su na ulazu u malu, kruţnu komoru, manju od dva tietra u
preĉniku, koja je bila prazna ako se izuzme dolmen u njenom sreiištu. Bila
su to tri velika, pljosnata i gruba kamena bloka, postavljena takoia ĉine
oltar, poput neĉega što se moglo videti i u Stounhendţu. Iz kamenog poda
ispod njih izvirao je svetlucavi crveni mulj, nalik na zgusnutu krv.
„Našli smo ga“, prošapta Zoi.
Raj je ćutao. Lice mu je bilo kruto i napeto dok je gledao u dolmen i
crveni mulj koji je curio iz stene ispod njega.
Mulj je stvorio malu baru koja je polako oticala u naprsliie i pukotine
u kamenom podu. U podu ispred bare bila su uklesana tri vuka koja su
obrazovala krug, svaki s njuškom uz rep vuka ispred sebe, u meĊusobnom
proganjanju kroz veĉnost.
Ne idi tamo gde vukovi leţe.
 Neoĉekivana slika blesnu u Zoinom umu, slika Borisa, ĉoveka iz
grifonove radnje, kako drţi jedan od kljuĉeva za jednorogov kovĉeţić u
ruci, i govori: „Pametno, zar ne? S druge strane, ĉuvarke su uvele bile
mudre u izmišljanju zagonetki da saĉuvaju oltar od sveta.“
Na nekom instinktivnom nivou, Zoi je osetila da Raj poĉinje da se
odmiĉe od nje da bi prišao dolmenu...
„Ne!“
Zgrabila ga je za ruku i povukla nazad, trenutak pre nego što se
njegovo stopalo spustilo na krug koji su saĉinjavali vukovi.
Napola se okrenuo ka njoj. „Šta...“, poĉe on, a onda mu se pogled
usredsredi na nešto iza nje. Zatim se ozario iznenadnim, bleštavim
osmehom.
„Pahan“, rekao je. „Šta vas je toliko zadrţalo?“
 56

„Majko?“
Ana Larina Dmitrov stajala je s druge strane otvora u zidu pećine,
tamo gde se do malopre nalazio oltar od kostiju. Sneţna prašina pokrila je
njenu šubaru i krzneni okovratnik dugaĉke bunde, a sneg je bio na
Ċonovima njenih ĉizama s krznenom postavom. Drţala je u ruci pištolj
glok 37 uperen u ćerkine grudi, ali njene oĉi, svaki delić njenog bića, bio
je, kako se ĉinilo, prikovan za dolmen i prelivajući crveni mulj koji je pod
njim leţao.
„Oltar od kostiju“, rekla je, a strahopoštovanje i vrela, ţestoi ţudnja
uĉinili su da joj glas zvuĉi promuklo. „Znala sam da ćeš me napasetku
dovesti do njega. Trebalo je samo da ĉekam i budem strpljiva.“
Zoi je odmahnula glavom. „Ali kako si mogla da znaš gde...“ Uţasna
hladnoća iznenada proĊe kroz nju, ali nije htela da veruje u ono što je
mislila. Nije mogla da veruje, jer bi je to ubilo.
Polako i bez ţurbe, okrenula se da pogleda u Raja i izgledalo je kao
da se kreće pod vodom. „Šta si mislio time šta vas je toliko zadrţalo? Ti si
je oĉekivao?“
„Radim za nju, sećaš se? Rekla mi je da te zavedem, da zadobijem
tvoje poverenje, pa ćeš nas odvesti do oltara od kostiju. Moram da kaţem
da i nisi bila neki izazov, Zoi.“
Bol u njenom srcu bio je tako snaţan da je pomislila da će se od
njega onesvestiti. Boţe, kakva je budala ispala. Ne veruj nikome, ĉak ni
onima koje voliš. MeĊutim, kao i tolike ĉuvarke pre nje, i ona se zaljubila,
i ta ju je ljubav izdala i naĉinila iaţnim sve ono u šta je verovala.
„Sada te mrzim, Raj O’Mali. Mrzim te dovoljno da te ubijem.“
„O, za ime boţje, Zoi“, reĉe Ana Larina, jedva odvojivši pogled s
oltara uz vidljivi napor volje. „Ponekad znaš da budeš mnogo glupa. Zar ne
vidiš da improvizuje? Pokušava da me ubedi da nije veliki izdajnik, a ja
znam da jeste. Moţda me je i oĉekivao, ali taj divni osmeh dobrodošlice
koji mi je uputio - bio je samo pokazivanje zuba, a nigde oduševljenja.
Nije li tako, Sergeju?“
 Raj otpuhnu i slegnu ramenima. „Vredelo je pokušati.“ Okrenuo se
ka Zoi i slabašno joj se nasmešio. „Izvini, dušo.“
Talas ĉistog, blaţenog olakšanja koji je usledio za tolikim bolom,
nagnao je suze u Zoine oĉi. „Mislim da te i dalje mrzim, Raj. Zato što si
me toliko uplašio.“
„Jeste li vas dvoje završili?“, upita Ana Larina. „Što se tiĉe toga kako
sam znala gde da vas naĊem... Shvatila sam da ćete na kraju završiti tamo
gde je otpoĉela sablasna istorija naše porodice, tako da sam odluĉila da
doĊem pravo u ovu smrznutu paklenu rupu i izbegnem svu dramu izmeĊu.
Znala sam da ste u gradu pet minuta nakon što ste se prijavili u hotel. Da li
ste stvarno mislili da ću vas pustiti da se izvuĉete pošto uzmete ono što je
moje? Ja sam ona koja treba da bude ĉuvarka. Oltar od kostiju pripada
meni.“ „Oltar nije tvoj i ne pripada nijednoj ĉuvarki. Naš posao je da ga
ĉuvamo skrivenog i bezbednog od...“
„Naš posao?“ Ana Larina nasmejala se razuzdano. „Da li te plaćaju
po satu?“
„Da ga štitimo“, nastavila je Zoi, „od ljudi kao što si ti. A ako si
došla da piješ s njega, takoĊe ne moraš da se muĉiš. Potrebna je samo
jedna kap, a ti si tvoju već popila.“
O ĉemu to priĉaš?“, upita Ana Larina, ali je Zoi videla da je nešto
preletelo preko njenog lica. Tajno znanje i bolesna vrsta trijumfa.
„O, mislim da znaš. Tvoje ĉudesno ozdravljenje od leukemije kad si
imala ĉetiri godine. Ĉinjenica da vidiš lice koje ne izgleda ni dana starije
od trideset kad se pogledaš u ogledalo.“
„Onda zamisli sav novac koji ću tokom godina ušteceti na botoksu i
plastiĉnim operacijama. Još novca koji ćeš naslediti, Zoi, draga moja. Osim
što - ups, šteta za tebe, ja nikad neću umreti.“
„Osim ako te neko ne ustreli“, reĉe Raj. „A tu je uvek i smrt od noţa,
davljenja i gušenja.“
Ana Larina naĉini zvuk negodovanja i zatrese glavom. Sergeju,
Sergeju. Za glupog vora, pomislila sam da obećavaš, a opet, u kako si se
razoĉaranje pretvorio. Poslednji ĉovek koji me je izdao završio jee glavom
u kanti od sladoleda. Naţalost, nemam vremena da budem kreativna s
tobom. A ostalo ti je zagarantovano, jer ću te srediti.“
„Osim ako ja prvo ne sredim tebe.“
 Ponovo se nasmeja, skidajući šubaru, pa rastrese kosu. „Šta ćeš da
uradiš, da me gaĊaš kamenom? Zato što sumnjam da imaš pištolj u dţepu.
Jedini naĉin da stigneš u Norilsk u ovo doba godine jeste da doletiš
avionom, a oni nemaju problema s identifikovanjem ovĊe u Rusiji. Stranci,
a posebno Amerikanci, odmah su sumnjivi, i obavezno ih pretraţe do gole
koţe u bilo koje vreme. Ĉak i glupi gorila kao što si ti ne bi rizikovao da ga
uhvate s više od ĉaĉkalice u liĉnim stvarima.“
„MeĊutim, tebi je to nekako sasvim uspelo“, reĉe Zoi ali je sve to
bilo samo razmetanje. Njena majka je imala pravo. Nikako nisu mogli da
unesu oruţje u avion, a izgleda da je Norilsk bio jedini grad na.svetu u
kojem Raj nije „znao ĉoveka“.
„Ja sam šefica u ruskoj mafiji, draga. Verovatno bih mogla da se
domognem i nuklearne glave kad bih je poţelela. To nije tako teško kad
poseduješ pola proklete zemlje.“
Naĉinila je mali pokret, kao da je nameravala da zakoraĉi u odaju u
kojoj su bili, i Zoi oseti da Raj postaje napet. Znala je kako razmišlja: ako
bi se njena majka dovoljno pribliţila, moţda bi iskrsla prilika da se jedno
od njih dokopa njenog gloka.
Ipak, iako su oĉi Ane Larine opet bile prikovane za oltar, nije ušla
dublje u malu odaju. Sada se ĉinilo da crveni mulj pulsira jer je njegov sjaj
ĉas postajao jaĉi, ĉas slabiji, i Zoi zapazi kako na majĉinom licu oţivljava
ĉista pohlepa.
Posle jednog trenutka, ne više, Ana Larina otrgnu pogled s oltara i
usredsredi opet svu paţnju na njih dvoje. „Ti, Sergeju, spusti fenjer na
zemlju, lepo i polako i, ako samo pomislim da bi mogao da ga baciš na
mene, moja ćerka će dobiti metak u srce. Tako... Sada, poĉevši s tobom,
Zoi, hoću da oboje izaĊete odatle i pridruţite mi se u ovoj divnoj pećini.
Malim koracima, ipak, draga. Fino i polako.“
Zoi je krenula prva kroz otvor i ušla u špilju. Ana Larina je ustuknula
unazad dok su išli prema njoj, paţljivo odrţavajući rastojanje izmeĊu sebe
injih, a pištolj je i dalje nepomiĉno bio uperen u Zoina prsa.
„Vrlo dobro, deco. Sad idite tamo. Na drugu stranu jezerceta.“
„Trebalo je da probaš da se probiješ na filmu kad si bila u Losa
AnĊelesu, majko“, reĉe Zoi, ţeleći da je natera da priĉa, da joj skrene
paţnju i kupi im malo vremena. Premda nije znala šta bi s tim vremenom.
„Šta je s onom malom glumom kojom si me ĉastila u tvojoj
biblioteci, pretvarajući se da nikad u ţivotu nisi ĉula za nešto takvo kao što
je oltar od kostiju?“
Majĉine usne razvukoše se u slabašan osmeh. „Nisi ti uvek bila
izabrana, Zoi, mila. Jutro pre nego što me je bacila u sirotište i ostavila me
zauvek, tvoja draga pokojna baka priĉala mi je o ovom ĉudu koji je zvala
oltar od kostiju. Rekla mi je da je skriven u nekoj pećini duboko u Sibiru i
da, ako piješ s njega, ne moţeš da umreš, te da ga to ĉini opasnim. Kazala
je da su ţene iz naše porodice nosile titulu ĉuvarke i da su pazile da oltar
bude skriven od sveta. Sveta duţnost prenosila se s majke na ćerku od
poĉetka vremena. Kakva baljezgarija.“
Pa ipak, dok je Zoi posmatrala, majĉino lice se smekšalo i ona se
izgubila u sećanju na te poslednje trenutke s majkom koja se spremala da
ode zauvek iz njenog ţivota.
„No, ja sam imala samo devet godina“, produţila je Ana Larina, „a ti
znaš kakva su deca. Jedino što me je interesovalo bilo je kako oltar moţe
da bude napravljen od kostiju. Mislim da ju je to spreĉilo da mi ispriĉa
ostatak priĉe - bojala se da neću razumeti ili da ću zaboraviti. MeĊutim,
pokazala mi je ikonu device Marije koja drţi pehar od lobanje na krilu.
Rekla mi je da je neka ĉuvarka u vreme cara Ivana Groznog stvorila tu
ikonu kao naĉin da odrţi tajnu oltara.“
„Nije ĉudo što si ih sve te godine skupljala“, ubaci Zoi. „Ja sam
mislila da je to zato što su lepe i zato što te ĉini srećnom i sam pogled na
njih. Tvoje ikone kao da su bile jedina stvar na svetu za koju si stvarno
marila, a ĉak je i to bila laţ.“
Izraz majĉinih usta postade podrugljiv. „Kunem se, Zoi, da
povremeno zapadneš u sentimentalnost. One su predstavljale investiciju,
ništa više, dok sani pretraţivala svet da doĊem do jedne jedine koja mi
jeiaista bila vaţna. Kad se majka nije vratila, pomislila sam da je umrla i da
je taj predmet zaloţen ili prodat. Mislila sam da je umrla...“
Ona je i dalje ta mala devojĉica, prošlo je Zoi kroz glavi Mala
devojĉica koja u sirotištu ĉeka majku koja se nikad neće vratiti. A kad ju je
Katja zaobišla da svoju unuku uĉini ĉuvarkom, mora da je imala osećaj da
je ponovo napuštena. Jedino što ne zna zbog ĉega je tako. Katja joj je rekla
za oltar i da će jednog dana biti ĉuvarka, ali joj je onda sve to oduzela i
dala meni, a ona ne moţe da shvati zašto joj je majka to uradila. Ona ne
zna zašto.
„Mislila sam da je umrla“, govorila je Ana Larina, s gnevom i
patnjom u oĉima dok je gledala u svoju ćerku. „Ali sve ovo vreme, ona ga
je ĉuvala za tebe.“
„Grešiš u pogledu nje“, rekla je Zoi. „Šta li samo misliš o njoj.
Nikada te nije mrzela. Ostavila te je u tom sirotištu da te spase i saĉuva od
progonitelja, i dala bi ti ikonu kasnije, naĉinila te ĉuvarkom, ali...“
„Ali šta, Zoi? Dosta mi je tih gluposti o tome zašto je matora kuĉka
uradila šta je uradila, ali ĉini se da je tebi potrebna katara, pa moţeš da
nastaviš.“
„Bila si njena mala devojĉica i umirala si, a ona to nije mogla da
podnese. Zato ti je dala oltar da piješ, iako je znala šta će ti to uĉiniti. Jedna
kap i ţivećeš. Ali će te jedna kap takoĊe odvesti u ludilo.“
„Ja ne... Šta to priĉaš?“
Zoi zamalo nije napravila korak prema majci, instinktiino ţeleći da je
uteši, ali je sada jezerce bilo izmeĊu njih. Pištolj je i dalje bio naciljan u
nju, nepomiĉan i smrtonosan.
„Priĉa da je oltar od kostiju stvarno vrelo mladosti“, reĉe Raj.
„MeĊutim, postoji jedna katastrofalna posledica koja sledi nakon što se sa
njega pije, a ja mislim da ti već znaš, duboko u svom srcu, o kajoj je
posledici reĉ. Svih ovih godina, dok se tvoj odraz u ogledalu jedva menjao,
osećala si kako ludilo raste i uvija se u tebi, proţdirući te. Moţda zauvek
ostati lepa i mlada, pahan, ali je cena koju plaćaš tvoj razum. Bez tvog
znanja, bez tvog pristanka, plaćaš cenu. Postajaće sve gore. Svaka godimna
ovoj zemlji koštaće te još jednog delića uma.“
Ana Larina odmahnu glavom. „Ne, to je laţ. Neka vrsta trika da mi
oduzmete oltar, a to neće ići.“
„Nisi li se ikada zapitala“, upita je Zoi, „zašto ti je majka dala da
piješ oltar jer si umirala, ali nikad ga sama nije popila? Razlog zbog kog
nije htela da postaneš ĉuvarka bio je taj što je videla šta si napravila od
svog ţivota. Ti si šefica ruske mafije. Koliko još izopaĉena i luda...“
„Nisam luda!“, viknula je Ana Larina, zapanjivši ĉak i samu sebe.
Ali onda se otresla toga, pa se ĉak i malo nasmejala. „Dobro. Moţda je ovo
malo previše priĉe. Ti moţeš da prestaneš usiljeno da se smeškaš, Sergeju,
jer to nije vaţno. Vas dvoje slobodno mislite šta god hoćete. Ja uzimam
ono što je moje.“
I šta posle, majko?
Zoi nije videla kako će ih majka pustiti da izaĊu ţivi iz pećine. Raja
će ubiti iz ĉistog principa, zato što je ona pahan, a on ju je izneverio. No,
da li će Ana Larina zaista ubiti i roĊeno dete? Šta je sada ţivelo u njoj? Da
li je to bila bolest ili zlo?
Šta god da je bilo, nije ništa menjalo. Jer kad je pomerila pogled s
majĉinog bezdušnog lica na cevku gloka, pa zatim opet vratila na njeno
lice, Zoi je postala svesna u svojoj utrobi da se s tom stvari ne moţe izaći
na kraj, da se ona ne moţe ni racionalizovati, niti se da s njom pogaĊati,
niti će biti odagnana pukom ţeljom.
Pa ipak je pokušala. „Majko, molim te. Zašto ovo radiš?“
„Zašto?“ Smeh Ane Larine sada je bio divljaĉki, potpuno
neiskontrolisan. „Ja bih rekla da je oĉigledno. Zašto joj ne kaţeš, Sergeju?
Stojiš tamo, najednom tih kao pijavica koja sisa krv, verovatno smišljajući
kako da preskoĉiš preko jezera i rvanjem preotmeš ovaj pištolj iz moje
ruke. Objasni mojoj naivnoj kćeri šta bih uopšte mogla da ţelim s oltarom
od kostiju.“
„Osim ĉinjenice da si potpuno luda? Novac i moć. Uobiĉajeni
osumnjiĉeni.“
„Pogodak, i dajte tom momku nagradu. Zamisli milijarde dolara koje
ljudi svake godine potroše u uzaludnom nastojanju da obmanu svoja
ogledala. Botoks, zatezanje lica, liposukcija, zatezanje stomaka - sve samo
da izgledaju mlaĊi nego što zaista jesu. Da ubede sami sebe, uprkos svim
suprotnim dokazima, da sa svakim udahom koji uzmu, sa svakim minutom
koji prolazi, oni ne umiru.“
Zoi je primetila da se majka takoĊe povlaĉila unazad prema otvoru u
kamenom zidu dok je govorila. Odaja iza otvora sada je sijala crveno kao
svetionik, neprestano pulsirajući.
„Niko ne ţeli da veruje da će njegovo cenjeno veliĉanstvo, to jest
njegovo divno i izuzetno ja jednostavno prestati da postoji. Da će se
naprosto rastvoriti u ništavilu“, reĉe Ana Larina i povuĉe se za još jedan
korak, pa zatim za još jedan, a glas joj se podizao od uzbuĊenja i
išĉekivanja. Strasti. „Zamisli koliko bi bogati plaćali, šta bi mi dali, samo
da ne moraju da se suoĉe s ništavilom. A ja bih mogla da biram koga ću da
blagoslovim, a koga da prokunem. Bila bih bog!“
Zoi ugleda beli blesak koji je zasvetleo iz grla pištoljske cevi, delić
sekunde pre nego što je ĉula zvuk pucnja.
Raj zastenja i pade niĉice, u crno, uljano jezerce.
 Ana Larina ĉula je odjek sopstvenog glasa - Boţe... boţe,... - zajedno
s pucnjem ĉiji je prasak odskakao od kamenih zidova, kad se okrenula i
povijene glave prošla kroz otvor u zidu, pa zatim krenula li crvenoj
treperavoj odaji.
Ali onda, skoro protiv svoje volje, pogleda unatrag i vide Zoi kako
pokušava da izvuĉe Raja iz jezerceta, drţeći ga za jaknu na leĊima.
Da, to je moja devojĉica. Znala sam da ćeš pokušati da ga spaseš, jer
je to ono što ti radiš. Dakle, odvedi ga u bolnicu pre nego što umre, samo
što će verovatno svakako umreti, jer sam mu ciljala u stomak, da ga
nateram da pati, da ga stvarno boli. Odvedi ga, ipak, Zoi, a oltar ostavi
meni. Kasnije ćemo smisliti šta ćemo da radimo s tobom.
Oltar od kostiju... Izgledao je kao krv na podu, sjajna i ţitka.
Pomislila je da ĉak i miriše na krv i ĉinilo se da je priziva, da je zove u
svoje damaranje, u crveno srce.
Išla je ka njemu, s oĉima na nagradi, na moći. Nije videla vukove na
podu.
Zakoraĉila je u krug koji su pravili i uĉini joj se da je svet propao
ispod nje. Nešto nije bilo u redu s podom. Kamen se rastakao poput peska
pod njenim nogama.
Ana Larina je vrištala i vrištala nakon što se sunovratila unazad,
propadajući u crnilo, padajući ĉitavu veĉnost, a gore iznad sebe, sad već
tako daleko, videla je treperavu crvenu svetlost. Bila je najednom vrlo
blistava i osvetljavala je tminu u ĉudnom vrtlogu boja, kao da poseţe za
njom. Htela je da krikne da je spase, ali ona nije ĉak ni usporila njen pad.
A zatim, u trenutku pre nego što će udariti o tle, vide spram blistave
crvene svetlosti obrise tona stenja i kamenih blokova koji su se odronili da
je zatrpaju.
 57

Raj, molim te...

Bio je tako teţak, sasvim nepomiĉan. Molim te, boţe. Raj, nemoj da
si mi mrtav, nemoj da si se usudio da budeš mrtav.
Zoi zari prste dublje u prevoje njegove jakne i upotrebi svaki atom
snage da ga povuĉe. To se pokazalo kao dovoljno tek za toliko da ne
potone na dno, ali ne i da ga podigne i izvadi iz jezerceta.
„Majko, prokleta da si. Pomozi mi“, viknula je.
Na trenutak joj se uĉinilo da je majka moţda zastala i pogledala iza
sebe, ali potom Ana Larina nastavi da ide, kroz otvor, u crvenu odaju koja
je sijala.
Zoi oseti pod rukama da Raj pokušava da se iskobelja i zaĉu ga kako
kašlje. Klekla je i ponovo ga povukla, grcajući njegovo ime, dok se on
borio da se uspenje uz kamenu izboĉinu jezerceta, a onda je izašao. Crna
voda slivala se s njega i on se stresao sa svakim hrapavim udisajem.
Prevrnuo se na drugu stranu i napola ispravio u sedeći poloţaj, oslonjen
leĊima na stalagmit. Pritiskao je rukom desno rame i Zoi vide kako mu se
krv sliva izmeĊu prstiju.
Onda je ĉula majĉin krik.
Trgla se i okrenula glavu, a ono što je videla nije delovalo stvarno.
Tlo pod nogama Ane Larine je nestalo. „Majko!“, viknu Zoi, prestravljena,
obuzeta ţeljom da potrĉi, da je spase, ali nije mogla da ostavi Raja. Na
trenutak je izgledalo kao da lebdi nad dubokim ponorom, a zatim je
propala i vrištala, vrištala.
Majĉini krici stopiše se u visok, piskav ton, a on je postajao sve
glasniji i glasniji kad je zemlja poĉela da podrhtava, a zatim i da se trese.
„Izlazi!“, povika Raj, nadjaĉavajući zvuk koji je sad već podsećao na
voz koji u punoj brzini juri na njih.
Zoi je pokušala da ga zgrabi, da ga nekako osovi na noge, ali ju je on
odgurnuo. „Ne. Usporiću te. Idi!“ I gurnu je ponovo, ali jaĉe.
„Neću da te ostavim, idiote!“, kriknu Zoi. Sklonila mu je ruku kojoj
ju je odgurivao u stranu i pokrila njegovo telo svojim, dok su prašina i
kamenje kao pljusak padali po njima.
 Pomislila je: Umreću. I obuze je ogromna tuga. Bilo je prerano.
Tlo se postepeno smirivalo, a strašan urlik i pištanje pretvorili su se
najpre u potmulu tutnjavu, da bi naposletku zamrli.
Polako, Zoi podiţe glavu s Rajevih grudi. „Prošlo je?“, upitala je,
više bogove nego njega.
Ipak, nešto u njoj već je znalo da je gotovo, da je to konaĉna
zagonetka. Stenje i kameni blokovi i krhotine ispunjavali su otvor iza kojeg
se nalazila odaja s oltarom od kostiju. Da bi bio zaštićen od sveta, oduzet je
od njega zauvek.
Jedna slika zatim ispuni Zoin um, slika njene majke u lom
poslednjem ĉasu pre nego što se zemlja otvorila i progutala je. Bila je
leĊima okrenuta Zoi, s oĉima prikovanim za oltar i ĉak i dok je padala u
svoju smrt, Zoi je znala da nije mogla da odvoji pogled od njega.
Raj zajeĉa i Zoi se brzo skotrlja na tlo, iznenada uplašena da je
nanela još više štete njegovoj rani od metka kad se onako bacila na njega.
Izgledao je loše. Ruka kojom je pritiskao rame sada je bila oblivena krvlju.
Oĉi su mu već bile zastakljene i grozniĉave.
MeĊutim, imao je još snage da se podigne na noge. Ona nije znala da
objasni kako joj je to uspelo, ali ih je Zoi nekako oboje provukla kroz
pukotinu u steni, a da se nije potpuno ukoĉila od straha. Više ju je plašila
pomisao da je majka sa sobom kao podršku dovela neke od svojih
mafijaških ubica, i da se oni sada skrivaju meĊu drvećem koje je opasavalo
jezero, spremni da otvore vatru iz poluatomatskog oruţja.
No, nije imala izbora. Rajeva mokra odeća ledila se na njemu.
Morala je da ga zagreje ili će umreti od hipotermije pre nego što stigne da
ga odvede u bolnicu.

Raj jedva da je bio pri svesti do momenta kad su se istetuiali iza

sleĊenog vodopada. Jezero je delovalo sablasno mirno i skoro potpuno
obavijeno tamom koja se prikradala, i samo je još plava polarna svebst
prianjala uz oblake pune snega. Nosila je onoliko njegove teţine koliko je
mogla dok su se s mukom probijali kroz sneg do mesta gde su parkirali
arktiĉku maĉku. Pretraţivala je pogledom borove i gomile velikog kamenja
zakovane ledom, u pripravnosti za blesak paljbe.
Uspeli smo, uspeli smo, pevao je njen mozak u jednoliĉnom ritmu,
kad je Raj pao na zadnje sedište snegomobila, stenjući od bola.
 Tada je Zoi pre osetila nego što je videla, brzi pokret meĊu drvećem i
okrenula se. Stajala je ukoĉeno, napregnuvši oĉi kroz mrak koji je
nadolazio, ali je sve bilo mirno.
Beli zec iskoĉio je iza gomile stenja. Zoi je taman htelal da otpuhne,
kad je opet nešto ugledala.
Oĉi.
Zute oĉi sijale su gotovo uz tlo, a zatim je videla još idan par, pa još
jedan.
A onda su se vukovi oglasili.
... Ovo je sezona velike gladi. Vukovi će izaĉi.
O, Boţe. Molim te, dragi Boţe...
„Kljuĉ je u bravici“, prodahta Raj. „Pokreni motor. Ukljuĉi farove.
Trebalo bi da ih to uplaši. Treba mi ćebad, Zoi. Hladno je.“
Zoi skoĉi na vozilo, pokrenu ga, ukljuĉi prednja svetla i ĉopor
vukova, koji je već krenuo da se prikrada preko jezera, okrenu se i vrati
meĊu drveće.
Zoi je najpre izvadila votku i Rajevi zubi cvokotali su o bocu dok je
pio iz nje, drţeći je slobodnom rukom. Drugom je još pritiskao rame, ali
mu je krv već natopila jaknu do kolena.
Dok je Zoi divljaĉki otvarala termalnu ćebad i obavijala ih oko Raja,
njene frenetiĉne oĉi pretraţivale su liniju obale u potrazi za vukovima. Nije
ih više videla videla, ali je mogla da ih oseti. Znala je da se šunjaju kroz
tamu, ponovo se primiĉući.
Raj se borio za dah i ĉinilo joj se da moţe da vidi kako ţivot istiĉe iz
njega. Ali ti ćeš ga odvesti u bolnicu, Zoi, devojko, i onda će mu biti
dobro. Izvadiće metak i...
„Nešto nije kako treba“, reĉe Raj glasom koji je podsećao na
struganje. „Kuĉka me je pogodila samo u rame. Ne bi trebalo da bude
ovoliko loše.“ Zoi je završila s podvlaĉenjem drugog prekrivaĉa pod
njegovo bedro, a zatim se nadvila bliţe da bude sigurna da je ĉuje. „Sada
ćeš izdrţati zbog mene, Rajlande O’Mali, ĉuješ li me? Vodim te u bolnicu,
tako da ima da se drţiš.“ „Koštani sok“, reĉe on dišući teško i zadihano.
„Nemoj da mi ga daješ.“ „Neću dopustiti da umreš. Neću.“
„Bez oltara od kostiju. Bez obzira na sve. Hoću da se zakuneš... da
daš sveto obećanje... da nećeš.“
 Zoi odmahnu glavom, osetivši da su joj se suze zaledile na obrazima
ĉim su došle u dodir s vazduhom. „Raj, ne moţeš da oĉekuješ od mene...
Volim te.“ „Onda se zakuni u to. Zakuni se.“
Jecaj se oteo iz nje, tako snaţan da su joj grudi upale. „U redu,
kunem se. Svojom ljubavlju..."
Vuk jurnu na njih iz mraka. Zoi kriknu i nagonski baci flašu votke
zveri u glavu. On se povuĉe u poslednjoj sekundi, škljocajući zubima i
reţeći, a onda se ceo ĉopor okrenu i nestade ponovo u tmini.
Zoi zamalo nije pala usled panike dok je uskakala na vozaĉevo
sedište, a onda je pogodi uţasna misao - nikad u ţivotu nije upravljala
snegomobilom. Šta ako... šta ako...
Vukovi su se već pregrupisali i poĉeli da se vraćaju. Trzajem je
uspela da okrene prednji deo vozila i da u njih uperi farove, pa su se
ponovo povukli, ali ovog puta ne mnogo. Videla je glad i nagon za
ubijanjem u njihovim ţutim oĉima.
„Raj“, vrisnula je. „Kako se ovo vozi?“
Ali on se sigurno onesvestio, zato što nije bilo odgovora.
Iznenadni, glasan pucanj prolomi se iznad njih i nešto poĉe da pada
na njih s neba, zabivši se u sneg jedva na pola metra ispred njih...
Ogromna ledenica, duţine i debljine ljudske ruke.
Zoi je jedan zamrznuti trenutak s uţasom zurila u nju. Zatim se uĉini
da je ĉitav svet iznad nje eksplodirao, kada se dţinovski ledeni vodopad
raspao u komade, prosipajući smrtonosnu kišu blokova i šiljaka leda pravo
na njih.
Zoi je mahnito traţila menjaĉ, bilo šta... a zatim spazila dugme
odmah pored bravice. Pritisnula ga je i arktiĉka maĉka jurnu napred.
To se desilo samo trenutak pre nego što se zaleĊeni vodopad odvalio
od litice i uz gromoglasnu lomljavu sruĉio u planinskoj lavini leda i snega.

Vatre iz topionica u Norilsku osvetljavale su tamnoplavo arktiĉko

nebo, ocrtavajući linije dimnjaka.
Prva fabrika na koju je naletela na obodima grada izgledala je
zatvoreno i napušteno. Potom je spazila dvojicu ljudi zbijenih oko vatre,
koju su zapalili u starom rezervoaru za ulje. Ĉuĉali su pored njega, sa
ispruţenim šakama umotanim u dronjke i grejali prste na vatri, i jedva da
su podigli pogled, iako je provezla maĉku izmeĊu njih, pre nego što je
uspela da gazaustavi uz trzaj.
„Bolnica?“, zakreštala je, a sićušne ledenice odlomiše se i otpadoše s
njenih obrva i prednjeg dela kapuljaĉe.
Jedan od ljudi, koji je imao tesnu crvenu kapu navuĉenu skoro do
oĉiju, reĉe: „Idite sedam blokova pravo, onda desno. Posle toga nastavite
da vozite i vozite i vozite. Nalazi se usred nedoĊije, samo što je toliko
velika da ne moţete da je promašite kad se naĊete tamo. To vam tvrdim.
Kaţu da je to najveća bolnica u Rusiji. Imaju hiljadu postelja, pa...“
Skije snegomobila na trenutak se prikovaše za tlo na ledom
prekrivenom ploĉniku, onda je jurnula napred, okrenuvši glavu preko
ramena da pogleda u Raja. Jedva da mu je videla lice koliko je bio
prekriven snegom. Odavno se onesvestio, i sad su mu ĉak i oĉni kapci
izgledali modri.
 58

Topla para iz sistema centralnog grejanja izbijala je iz veitila u

ĉekaonici istoĉnog hirurškog odeljenja, ali Zoi nije mogla da prestme da
drhti. Sedela je na ivici tvrde plastiĉne stolice, zureći u zabravljena
dvostruka vrata, nasmrt uplašena onim što se dešavalo iza njih.
Dovezla je maĉku pravo pred prijemnu ambulantu za hitne sluĉajeve,
a posle toga je sve bilo zamagljeno. Prebacili su Raja na bolniĉka kolica,
prikaĉili boce s krvlju i drugim teĉnostima u njegovu ruku i prekrili mu
lice maskom za kiseonik. Pitali su je za njegovu krvnu grupu, ali nije znala
da im kaţe. Pitali su je da li je alergiĉan na bilo koji lek, ali ona ni to nije
znala. Štaviše, nije bila sigurna ni koliko mu je taĉno godina. Imala je
utisak da ga poznaje u dušu, pa kako onda nije umela da odgovori na ta
prosta pitanja o njemu?
Onda su ga odgurali od nje tako brzo da nije imala prilike ni da ga
poljubi ni da mu dodirne ruku. Nije bilo prilike ni da mu kaţe da mora da
joj se vrati. Posle nekog vremena, doveli su je tu da ĉeka i tako se našla u
ĉekaonici, u kojoj kao da je provela već hiljadu godina.
U jednom trenutku u prostoriju je ušla ţena u belom poliesterskom
odelu, noseći neku vrstu fascikle, i zadrţala se samo toliko koliko joj je
trebalo da joj preda plastiĉnu vreću s rajsferšlusom, punu sitnica koje su
povadili iz Rajevih dţepova: novĉanik, mobilni telefon, kljuĉ od hotelske
sobe, upaljaĉ, baterijsku lampu, komplet minijaturnog alata, namotaj ţice i
nešto što je liĉilo na komplet kalauza. Tipiĉno za O’Malija. Uvek spreman,
pomislila je Zoi s osmehom koji se pretvorio u jecanje, i ona privi vreću na
grudi kao da se radi o dobaĉenom uţetu za spasavanje, delu njega koji će je
provesti kroz to beskrajno ĉekanje koje se nastavljalo, nastavljalo i
nastavljalo.
Otprilike je stigla do taĉke kad je htela da zalupa na vrata i viĉući
dozove nekoga ko bi joj rekao šta se dešava, kad se vrata širom otvoriše i
jedna sredoveĉna ţena u hirurškoj uniformi umrljanoj krvlju izaĊe iz sale.
Zoi se podiţe, sva ukoĉena, dok joj je srce tuklo, i oseti muĉninu usled
straha. Pokušala je da sa ţeninog lica proĉita šta se dešava, ali nije
primetila ništa drugo sem iscrpljenosti.
 „Metak je ušao i izašao ĉisto“, reĉe hirurškinja. „Postoji izvesno
oštećenje mišićnog tkiva, ali se uz odgovarajuću terapiju on moţe oporaviti
potpuno i opet normalno koristiti rame.“
Zoin glas bio je grub, promukao, kao da je tokom tih poslednjih sati
neprekidno vrištala. „Znaĉi da će biti dobro?“
Lekarka se malo ustezala, a zatim rekla: „Kako već ide s ovakvim
povredama, operacija je bila relativno laka. Ono što zabrinjava jeste
zarazna bakterijska infekcija koja je napala njegov sistem. Koliko
razumem, on je upao u jezero s prljavom vodom ĉim je ustreljen?“
Zoi obamrlo klimnu glavom. Da li je to nekom ispriĉala za vreme
kontrolisanog haosa dole na prijemnom odeljenju?
Doktorka odmahnu glavom i uzdahnu. „Voda, zemlja, vazduh koji
ovde dišemo - sve je ispunjeno velikim koliĉinama otrova. Naše topionice
oslobaĊaju u vazduh dva miliona tona sumpor-dioksida svake godine.
Imamo beskrajne kisele kiše, nema biljnog ţivota, nema vegetacije, nema
ptica, a zagaĊenost teškim metalima postala je toliko ozbiljna da je sada
ekonomski izvodljivo iskopavati i samo zemljište po kojem hodamo. liudi
zaista ne bi trebalo da ţive u Norilsku.“
„Ali ja sam mislila da vi...“ Šta je to priĉala? „Hoće li on naposletku
umreti?“
Doktorka je ponovo odugovlaĉila s odgovorom. „Njegoa situacija
krajnje je kritiĉna. Da budem s vama otvorena, još kako bi mogao da umre
od infekcije. Kao što rekoh, radi se o veoma zaraznoj i toksiĉnoj bakteriji.
Kako god, narednih dva-tri sata trebalo bi da nam kaţu više. Pa ima veliku
dozu antimikrobne terapije vankomicina, hloramfenikola i sulgfanomida,
kako bi se zaustavio viralni proces. Mnogo toga zavisi od faktora
otpornosti ove bakterije i jaĉine imunološkog sistema samog pacijenta.“
Zoi pomisli kako sigurno postoji milion pitanja koje li trebalo da
postavi, ali njen mozak nije radio. A lekarka, koja je obavila svoju duţnost,
već se okrenula da poĊe.
„Doktorka, samo trenutak... Mogu li sada da ga vidim
„Bojim se da to ne dolazi u obzir, barem u sledećih par sati. On je na
oporavku, posle ĉega će biti prebaĉen na odeljenje intenzivne nege, pa
ćemo tada videti kako će mu biti. Sestra će vas stalno izveštavati‘:
„Hvala vam“, reĉe Zoi, ali je doktorka već nestajala iza dvokrilnih
vrata.
 Zoi besciljno odšeta do prozora koji je gledao na skoro prazan
parking ispod i na neobiĉnu šumu korodiralih betonskih stubova koji su se
uzdizali iz snega. Plastiĉna vreća puna Rajevih stvari tresla joj se u ruci.
Isprva je mislila da su joj ţivci konaĉno popustili, a onda je shvatila da
vibrira Rajev mobilni telefon.
Zoi je kroz kesu zurila u ekran, ne znajući šta da radi.Da li treba da
se javi? Bila je to jedna od onih pripejd kartica koje su pokujpli u Sankt
Peterburgu, pa prema tome, ko je mogao da zna za taj broj?
Ruke su joj pomalo drhtale dok je otvarala rajsferšlus na vreći.
Izvadila je telefon i otvorila ga. „Da?“
S druge strane linije najpre je usledila tišina, a zatim glas reĉe:
„GospoĊice Dmitrov? Ovde doktor Vitalij Nikitin.“
Zoi ispusti vazduh koji je zadrţavala. „Ţao mi je, doktre Nikitin, ali
Raj je u ovom trenutku nedostupan.“
„Reĉ je o bakteriji, nastavi on uzbuĊenim glasom.
„Molim?“
„Crvena fosforescentna viskozna teĉnost koju ste mi dali da ispitam.
To je bakterija. Da budem precizniji, ima gene bakterije, ali takoĊe i
arheje, a to su najprimitivniji mikroorganizmi na planeti. Ovo je
zadivljujuće.“ Nastala je kratka pauza, a onda je spustio glas skoro do
šapata, kao da se bojao da ga ne prisluškuju. „GospoĊice Dmitrov, mislim
da bi ovo moglo biti stvarno. Istinsko vrelo mladosti.“
Trebalo je da proĊe par trenutaka da Zoi razume izreĉeno, da se seti
da je ona noć kad je doktoru Nikitinu dala malu boĉicu koštanog soka na
analizu pripadala dobrim, starim danima, kada su još mislili da je oltar od
kostiju najvećim delom plod nekog neobiĉnog sibirskog mita.
MeĊutim, Nikitin je izgleda shvatio njeno ćutanje kao nevericu. On
kaza: „Sećate se da sam vam rekao da je Olga... to jest, moja koleginica,
doktorka Tarasov, s Instituta za bioregulaciju i gerontologiju, vršila neke
eksperimente na genima za dugoveĉnost kod okruglih crva. Kod njih
postoji gen daf-2, regulator koji kontroliše otprilike sto drugih gena koji su
ukljuĉeni u proces starenja. Moţete da zamislite taj daf-2 kao dirigenta
orkestra, koji vodi flaute i violine i ĉela. Svaki instrument izvodi
pojedinaĉnu partituru, ali oni takoĊe moraju da sviraju zajedno. Da li
razumete, gospoĊice Dmitrov?“
„Mislim da razumem.“
 „Zbog prirode folklora koji je nastao oko crvene bakterije, odluĉili
smo da je ubacimo u ćelije nekoliko desetina okruglih crva, samo da
vidimo da li će se nešto desiti, i šta. Na naše zaprepašćenje, primetili smo
da je bakterija prenela delove sopstvenih gena u daf-2 gene crva, izazvavši
njihovo mutiranje. Moglo bi se reći da je od daf-2 regulatora napravila
boljeg dirigenta orkestra. Odjednom smo bili svedoci kako se violinske
ćelije podmlaĊuju, ĉisteći organizme crva od nakupljenih toksina i
popravljajući štetu koju su naneli slobodni radikali. Gledali smo kako
ćelije flauta poboljšavaju metabolizam crva, ĉineći transport masnoća i
iskorišćenje hrane uĉinkovitijim, odrţavajući crve u dobrom stanju,
jaĉajući ih. Videli smo kako ćelije tuba popravljaju oštećenu DNK, ćelije
ĉela kako pobeĊuju bakterije koje izazivaju infekcije, i tako dalje.
Umnogome sam uprostio, ali biste mogli reći da daf-2 regulatori kod crva
sada imaju gene za dugoveĉnost koji sviraju u gotovo savršenoj harmoniji,
ĉuvajući ove organizme od starenja. Moţda i zauvek ţivima, mada to tek
treba da se pokaţe.“
Zoino srce i disanje kao da su se zaustavili kod reĉi pobeĊuju
bakterije koje izazivaju infekcije. „Doktore Nikitin, da li vi to tvrdite da
olt... da crvena bakterija menja DNK tako da se organizam bolje nosi s
inlekcijama? Ĉak i sa zaista teškim infekcijama?“
„Uistinu. Prirodni imuni sistem crva osnaţen je do tcg nivoa da moţe
da ubije infektivnu bakteriju, da malo izmešam metaforu. Kao laserskim
pištoljem u vašim filmovima o svemirskim ratovima.“
Zoi je na ĉasak osetila kao da je zemlja nestala pod njenim nogama i
da propada kroz prostor. Nemoj to da mi daješ... Obećala mu je da neće.
Obećala zaklevši se u svoju ljubav. No, to je bilo pre nego što joj je lekarka
rekla da će ga infekcija ubiti i pre nego što je sa sigurnošću znala da oltar
od kostiju moţe...
Potrebna je samo jedna kap.
„Naţalost“, govorio je Nikitin, „otkrili smo, prekasno, da kad se
jednom izloţi svetlosti, njene mogućnosti poĉinju da se gube. Ostala nam
je jedva jedna desetina kubnog centimetra ţive materije, ali oĉigleino je
potrebno još posmatranja. Trenutno moţemo da vidimo šta ona radi, ali ne
razumemo kako, a to bismo morali da dokuĉimo ako hoćemo da se nadamo
da ćemo biti u mogućnosti da je kopiramo i proizvodimo u laboratorijskim
uslovima. Potrebno mi je još eliksira, gospoĊice Dmitrov.Razumete?
Moram dobiti još.“
 „Nema ga više.“
„Ali vi ste sad u Sibiru. Niste li mi rekli da eliksir potiiĉe iz vrela u
nekoj pećini koja se tamo nalazi?“
„Uništena je. Pećina, sve - niĉeg više nema.“
Nastade duga pauza i on naposletku reĉe: „Zaista je to nesreća.“ Ali
Zoi je osetila skepticizam u njegovom glasu. On nije bio glup ovek.
„Doktore Nikitin, uz legendu je išlo više od izvora mladosti. Ona
ima svoju mraĉnu stranu. Reĉeno je da su oni koji su pili s vrela u prošlosti
postali megalomani. Dakle, ako bakterija dospe u vas i uradi sve što ste
rekli, vaš ţivot bi mogao trajati veĉno, ali biste ga ţiveli ludi.“
„Nijedna specifiĉna komponenta ljudskog genoma nije
identifikovana kao veza za takvu vrstu psihoze. Za megalomaniju. Ipak„
ĉak i da je to što vi tvrdite istina, ako crvena bakterija zaista uzrokuje druge
genske mutacije koje na neki naĉin kompromituju um, moţda postoji
metoda razdvajanja ta dva efekta. Naĉin da se zadrţi pozitivan, a spreĉi
negativan.“
Zoi je zurila kroz prozor u crnu noć, ne videći ništa, ali se odjednom
usredsredila na svoj odraz u staklu. Izbledela plava iosa, široko ĉelo i
razmaknute, kose sive oĉi. Ruske jagodice i bledi ruski ten. Lice njene
majke.
Koliko njenog je u mojoj krvi i mom mesu? U mojim ćelijama?
Nikitin je sada govorio nešto o mitohondrijskoj DNK, ali ga ona
prekide: „Da li vaši okrugli crvi to nasleĊuju? Da li prenose ono što je
crvena bakterija uradila njihovim genima? Na primer, ako ţenki okruglog
crva date malo bakterija i one izmene njene gene za dugoveĉnost, pa posle
toga dobije bebe crve... Da li je i DNK malih crva takoĊe drugaĉija?“
„Caenorhabditis elegans su hermafroditi, ali razumem suštinu vašeg
pitanja. Mada je istina da se neke genske mutacije kopiraju, izgleda da to
nije sluĉaj s ovom.“
Zoi prisloni glavu na staklo kada je osetila olakšanje. Majĉino lice,
ali ne i svi majĉini geni. Molim te, boţe, ne oni mutirani koji su je ĉinili
veĉno mladom i pretvorili njen um u otrov.
„GospoĊice Dmitrov, ako zapravo još posedujete neku koliĉinu
crvenih bakterija, molim vas da sve ponovo razmotrite. Pomislite šta bi
ovo moglo da znaĉi za ĉoveĉanstvo, za svet. Većina bolesti posledica su
opšteg starenja organizma. Srĉana oboljenja i kancer su velike ubice,
zajedno s moţdanim udarima, Alchajmerovom bolešću, dijabetesom i
oportunistiĉkim infekcijama45 koje odnose većinu ostalih. Delovi se istroše
i poĉinju da se ponašaju na takav naĉin da izazivaju simptome bolesti.
Ipak, i dalje stoji da nauka još nije otkrila neosporiv biološki rok trajanja
koji vaţi za ljudski ţivot. Ako bi se naši delovi mogli obnavljati, ako bi ih
bilo moguće zameniti, ako bi se nagomilani otrovi mogli ukloniti, onda se,
na prvom mestu, mnoge bolesti koje nas ubijaju nikad ne bi ni razvile.“
Ućutao je, ali Zoi ne reĉe ništa. Njenu paţnju privuklo je treperavo
plavo svetlo daleko niz dugaĉki put koji je presecao golu tundru iz pravca
Norilska.
„U meĊuvremenu“, produţi Nikitin, „videćemo koliko će ţiveti naši
okrugli crvi s mutiranom DNK i da li će uopšte umreti. Ĉak i da bude tako,
ja to ne bih nazvao darom veĉnog ţivota. Jer ĉovek i dalje moţe da pogine
ako ga udari kamion, ili u avionskoj nesreći ili od pljaĉkaševog noţa. Znaĉi
ne, to nije veĉni ţivot. Moţda pre beskrajan, po tome što bi ćelije mogle
biti sposobne da se razmnoţavaju beskonaĉno...“
„Doktore Nikitin, nešto je iskrslo. Moram da idem.“
Zoi zatvori telefon i ubaci ga u dţep dok je gledala kako bleštava
plava svetla policijskih kola ulaze na parking.
Naravno da su zvali policiju. Ne moţeš da doĊeš u bolnicu s ranom
od metka a da doktori ne pozovu policiju.
Zoi je znala da će na kraju morati da se pozabavi pravnim
posledicama metka u Rajevom ramenu, da izmisli neku prihvatljivu laţ, ali
još nije bila spremna. Nije htela da upadne u zamku pri izlasku iz lifta, pa
je poţarnim stepenicama sišla niz ĉetiri stepeništa do praznog hodnika.
Zastala je na vratima, dovoljno da vidi dvojicu policajaca kako izlaze iz
patrolnih kola i obilaze da doĊu do ulaza za hitne sluĉajeve.
Napolju je duvao izuzetno hladan vetar, kovitlajući sneg i zrnastu,
ledenu izmaglicu. Pribijala se uz zid zgrade ĉitavu veĉnost, kaki joj se
ĉinilo, ĉekajući da policajci izaĊu iz bolnice i odvezu se.
Kad se uverila da su otišli i da se neće vraćati, ponovo se liftom
odvezla do hirurškog odeljenja, ali nije otišla u ĉekaonicu. Umesto toga,
šunjala se hodnicima i virila u sobe, dok nije pronašla Raja.
Na trenutak joj je srce stalo i pomislila je da je umro - lice mu je bilo

45
Infekcije uzrokovane patogenima koji obiĉno ne uzrokuju bolesti ako je imuni sistem zdrav.
Ugroţeni imuni sistem predstavlja pogodnu priliku za infekciju datiim patogenom. (Prim. prev.)
voštano, a usne beskrvne. Leţao je u potpunoj tišini, s infuzijom ĉije su se
cevĉice poput zmija uvijale iz obe njegove ruke, povezane s aparatima koji
su ĉudno pištali.
Potrebna je samo jedna kap.
Kunem se. Svojom ljubavlju.
Ikona i film nalazili su se u sefu u nekoj banci u Sankt Peteiburgu, ali
sve što je ostalo od oltara od kostiju Zoi je sada nosila sa sobom, u dţepu
svoje velike jakne. Ostatak eliksira nalazio se u maloj boĉici od uzorka
parfema, uvijenoj u maramicu i stavljenu u metalnu kutiju da se ne bi
slomila ili da ne bi bila izloţena svetlosti.
Polako, dok joj je srce mahnito tuklo, izvadila je metalnu kutiju i
paţljivo je drţala u ruci. Plašila se, i to mnogo, da će se opeći ako doĊe u
preveliko iskušenje, ako samo dodirne boĉicu, makar i prstima umotanim u
debeo sloj gorteksa i krzna. Bojala se da će je eliksir progutati.
Pa ipak, nije mogla da se zaustavi.
Otvorila je limenku, istresla zamotanu boĉicu za parfem na dlan i
sklopila prste oko nje.
Piljila je u Rajevo lice. Mogla je odmah, istog ĉasa, da ispusti flašicu
na pod, pomislila je. Mogla je da je zgazi petom ĉizme. Ako je slomi,
njeno mraĉno nasleĊe nestaće zauvek, zajedno sa svojom sjajnom,
zavodljivon nadom.
Ako je uništi, Raj bi mogao da umre, a ako on umre, nije znala kako
će to podneti.
Ako pije iz nje, ţiveće. Bilo je toliko jednostavno. Ţiveće ne samo
danas i sutra već sve vreme njenog ţivota, i zatim još koliko dugo? Nikad
neće morati da iskusi patnju što ga gubi. MeĊutim, ĉak i da ga oltar spase,
on će ga takoĊe i promeniti, promeniće ga moţda u nekoga koga više neće
moći da voli. A ako ikada sazna da mu je dala eliksir, bila je svesna toga da
joj nikada neće oprostiti. Šta bi onda imalo ijedno od njih?
Osećala je pulsirajuću vrelinu oltara ĉak i kroz debljinu rukavice.
Videla je njegov crveni fluorescentni sjaj kako probija kroz maramicu i
njene stisnute prste.
Potrebna je samo jedna kap.
Ali ona se zarekla. Zaklela se svojom ljubavlju.
 Epilog

Jost van Dajk, Britanska Deviĉanska ostrva

Pet meseci kasnije

„Da, da, da“, reĉe Zoi, nasmejavši se kad je Barni još jednom
ozlojeĊeno mjauknuo. „Jasno mi je da umireš od gladi. Svih tvojih sedam
deţmekastih kilograma.“
Zoi se nalazila u brodskoj kuhinji i pravila za ruĉak sendviĉe od
leteĉe ribe dok je Bitsi spavala na sofi u kabini, a Barni joj se motao oko
nogu, naizmeniĉno predući i mjauĉući zato što im je juĉe nestalo krem sira,
pa je sad pretilo umiranje od gladi. Na Zoino veliko olakšanje, i Barni i
Bitsi privikli su se na ţivot na keĉu46, kao da su na njemu roĊeni.
Zoi je pevušila sama za sebe dok je aranţirala sendviĉe pored ĉipsa
od krompira na nove jarkocrvene tanjire koje su kupili u Roud Taunu.
Spustila ih je potom na prelepu policu od tikovine, koja je razdvajala
kuhinjski deo od dnevnog boravka, tako udobnog i ţivoisnog i potpuno
nalik na bivšeg vlasnika jedrenjaka, Ajla Brigsa, škotsksog emigranta koji
je na ostrvu Tortoli ţiveo blizu trideset godina. Bio je toliko ponosan na
svoj veliĉanstveni brod da su se i ona i Raj bojali da će zaplakati kad bude
potpisivao vlasniĉke papire. Ali bilo je vreme, krajnje vrjime, rekao im je,
da se vrati kući u Galovej i vidi ĉime su se njegovi budalasti roĊaci bavili
dok njega nije bilo.
Zoi je prešla rukom preko glatkog drveta, razmišljajući o sjajnoj
ponudi koju im je Ajl dao, zato što su bili tek venĉani, kako je rekao, i zato
što su tek otpoĉinjali posao s iznajmljivanjem jahti, pri ĉemu tvrdio da će
imati uspeha s njegovom lepoticom. Da li je pogodio da se radi o još
neĉemu osim o pukoj ţelji da vode ĉarter-posao, što ih je dovelo tu, na
Deviĉanska ostrva? Da li je nasluĉivao da su isto tako poĉeli da vode
sasvim novi ţivot?
Bacila je pogled kroz okrugli brodski prozor u kuhinji i ugledala Raja
u srebrnom ĉamcu, koji je poskakivao na talasima idući prema njoj. Nosio
je samo plitke iseĉene farmerice, belu majicu bez rukava, kaĉket s
46
Vrsta malog jedrenjaka s dva jarbola iste veliĉine. (Prim. prev.)
natpisom Boston Red soks i japanke na svojim velikim stopalima. Izgledao
je preplanulo i zdravo i divno, a ona se svakako iskreno nadala da nije
zaboravio majonez za sendviĉe i Barnijev krem sir.
Zoi zgrabi tanjire i iznese ih na palubu baš u trenutku kad je Raj
iskljuĉio motor, pustivši da ĉamac doplovi do mesta za pristajanje uz jahtu.
Nije ga bilo samo par sati, ali joj se blistavo osmehnuo kao da je plovio
morem godinu dana.
„Doneo sam i majonez i Barnijev krem sir. Mali proţdrljivi Gas.“47
„Hvala bogu. Mjauĉe celo jutro, a u meĊuvremenu mi dobacuje ljutite
poglede, da mi stavi do znanja šta misli o ĉarter-jahti koja nema nimalo
krem sira u svojoj kuhinji.“
„Foksi48 je ukljuĉio televizor dole u Baru i grilu“, reĉe on kad joj je
bacio uţe za privezivanje. „Berza je juĉe zabeleţila pad za više od devetsto
poena. Morali su da obustave trgovinu i svi su se uspaniĉili. Tvoj heroj,
senator Dţekson Bun, bio je na Si-En-Enu i priĉao kako bi to moglo da
utiĉe na izbore.“
„Nije on moj heroj.“ Nasmejala se. „Dobro, moţda malĉice.“
Upoznala je zgodnog, harizmatiĉnog senatora u sobi hotela Votergejt
jedne veĉeri prošlog marta. Bili su samo njih troje, ona, Raj i senator. Raj
mu je tada predao film, poverivši mu da uradi s njim ispravnu stvar. Ali do
tog dana nije bilo ni reĉi o tome nigde u vestima, a moţda je tako bilo i
najbolje.
On je, meĊutim, zaista iskoristio svoj novac da ih skine s liste
terorista. Tako da je makar to bilo rešeno.
Raj joj je dodao platnenu kesu punu namirnica, a onda se popeo na
brod. „Kaţem ti, celo ostrvo bilo je u Foksiju, zalepljeno za TV. Mislio
sam da ću morati da podmitim Dţigera da bih ga naterao da mi otvori
radnju.“ Raj spusti vlaţan, nehajan poljubac na njen obraz. „I, dušo, šta
ima za ruĉak?“
Pojeli su svoje sendviĉe s letećom ribom i majonezom i popili dva
pejnkilera koji je smućkao Foksi - njegov koktel s posebnim rumom koji je
bio smrtonosniji od esida, kako je voleo da kaţe. Proveli su popodne u
jedrenju Raj je upravljao kormilom jednom rukom i noţnim pstima, a Zoi

47
Greedy Gus ili Gus Goose, jedan od karaktera istoimenog Diznijevog stripa iz 1971. godine.
(Prim. prev.)
48
Vlasnik istoimenog, inaĉe vrlo popularnog bara na plaţi (Foxy’s) na ostrvu Jost van Dajk. (Prim.
prev.)
se ugnezdila u prevoj njegove druge ruke. Voda je bila tirkizna pod
kristalno ĉistim nebom, a vetar blag i topao na njihovim licima.
„Saša Nikitin zvao je dok si bio na obali“, reĉe Zoi. „Rekao je da je
hteo da te prokune zbog svirke u Norilsku koju si mu namestio.
Uz pomoĉ Svetlane i njene roĊake, zakuvali su priĉu koja.je
objašnjavala Rajevu ranu od vatrenog oruţja - rekli su da je pogoĊen
zalutalim metkom iz puške nekog lovokradice. U tu priĉu policija ni na
trenutak nije poverovala. Na kraju ih je Raj potkupio ponudom da upotrebi
svoj uticaj i dovede u Norilsk najpopularniju rusku rok zvezdu, da tu odrţi
koncert.
,Ja im nisam obećao da to mora biti usred zime“, reĉe Raj.
Zoi se priseti grozote od minus trideset devet stepeni u Sibiru i strese
se i pri samoj toj pomisli. „Preneo mi je takoĊe i poruku od svog oca.
Okrugli crvi su naposletku umrli, ali ne pre nego što su proţiveli tri svoja
uobiĉajena ţivotna veka. Sto dvadeset pet dana. To je kao ĉetiristo ljudskih
godina, ako koštani sok deluje na ljudsku DNK onako kako deluje na
njihovu, to jest. Štaviše, dodao je da su okrugli crvi ostali mladi i migoljili
srećno do samog kraja. Ţeli da objavi novinski ĉlanak o tome, ali se boji da
mu niko neće verovati.“ Okrenula se tako da moţe da mu se zagleda u oĉi.
„Pokušaće da kopira eliksir. Misli da bi mogao da nam obezbedi ţivotni
vek od sto sedamdeset pet do dvesta godina, i to bez ikakvog gena za
ludilo
Razmišljala je o ikoni, koja se sada nalazila na polici u kabini ispod
njih, zajedno s onim što je preostalo od oltara od kostiju, vraćeni u tajni
odeljak iza desnog oka lobanje-pehara.
„Kroz sve vekove“, rekla je Zoi, „ĉuvarke su krile oltar od sveta zato
što nisu mislile da je svet spreman za njega.“
Sklonio joj je pramenove kose s lica, jer joj je vetar razbašurio kosu.
„Misliš li da je svet sada spreman? Upravo sam protraćio petnaest minuta
svog ţivota posmatrajući gomilu brbljivaca koji zauzimaju nekakav stav i
pompezno iznose svoja mišljenja o uţasnom škripcu u kojm se našla
svetska ekonomija. Guverner Arkanzasa, ili je to bio Kentaki uhvaćen je
juĉe s prostitutkom u krevetu. Neki teroristi postavili su bombu na
autobuskoj stanici u Rimu, a sablje ponovo zveckaju u Severnoj Koreji
ljudska priroda se ne menja, Zoi.“
„Ne. Pretpostavljam da je tako.“
 Posmatrala je dva galeba kako poniru u more traţeći veĉeru, reţući
površinu vode poput oštrih noţeva, a onda je uzdahnula i ponovo se privila
uz Raja.
Nije shvatila da već dugo ćuti, sve dok joj usnama nije pomilovao
obraz. „Šta ti je?“, upitao ju je.
„One noći u bolnici u Norilsku, pošto si pogoĊen, ušunjala sam se u
tvoju sobu i stajala kraj postelje na kojoj si leţao i sve o ĉemu sam mogla
da mislim bilo je kako ne ţelim da nastavim da ţivim ako ti umreš.“
„Nameravala si da mi daš koštani sok.“
Ona klimnu. Grlo joj se steglo i u sebi je osećala bol, koji je ujedno
bio i olakšanje i zapamćeni uţas. Uţas otuda što je znala da će jednog dana
moţda ponovo morati s tim da se suoĉi.
„Nameravala sam da stavim eliksir u jednu od tvojih boca s
infuzijom. Ali pre nego što sam stigla to da uradim, došla je doktorka i
rekla da se tvoje vitalne funkcije poboljšavaju i da misli da ćeš se izvući.
Znam da sam ti obećala, da sam se zaklela u svoju ljubav. MeĊutim, tako
suoĉena sa stvarnom mišlju da te gubim, bila sam u stanju da uradim bilo
šta, da prodam sopstvenu dušu i tvoju, samo da ostaneš u ţivotu.“
„Ne krivim te za to. Da sam bio na tvom mestu, verovatno bih uradio
isto. Mi sino ljudska bića, Zoi. Naša srca vladaju našim razumom i
spreĉavaju nas da razmotrimo posledice.“
„Oh, ne, Raj, ja sam posledice sagledala. I shvatila da se jedina za
koju sam u tom trenutku marila odnosila na to da li ćeš preţiveti ili
umreti.“
„Onda je moţda tvoj odgovor baš tu. Razmisli o ovom trenutku,
upravo ovde, upravo sada. Zalazak sunca ĉini nebo ljubiĉastim, ruţiĉastim
i narandţastim, vetar je tako blag i sladak da ti od njega bol proţima dušu,
a ti si u mom naruĉju bez iĉega na sebi sem bikinija i preplanulog tena, i
izgledaš smrtonosnije od bilo kog Foksijevog pejnkilera. Da li misliš da bi
ovaj trenutak bio toliko divan, toliko, ne znam... dragocen, ako bismo znali
da su svi naši naredni dani beskonaĉni? Ako bismo znali da će biti drugih
stotinu triliona trenutaka baš kao što je ovaj, koliko bi nam bilo stalo?“
Okrenuo ju je ka sebi i ona vide ljubav na njegovom licu. Znala je šta
je mislio pod onim da je nešto toliko blago i slatko da ĉoveka od toga
obuzme bol. „Mislim da ono što ţivot ĉini vaţnim, ono što ga ĉini dobrim,
jeste svesnost da ćemo jednog dana umreti. Moţda je smrt neka boţja šala
s nama, ali mislim da je takoĊe i njegov dar ljudima. Imamo vreme koje
nam je dodeljeno, a onda ono istekne. Na nama je da ga uĉinimo znaĉajnim
i posebnim.“
Naslonila se na njega i prislonila usne na njegove, isprva neţno,
poput vetra te veĉeri, a zatim dublje, jaĉe, gladnije. „Samo znam“, reĉe Zoi
kad su prestali da se ljube da bi uzeli vazduh, „da ti nikad neću dopustiti da
odeš od mene, Raj, ma koliko dana da imamo pred sobom. Na kraju
krajeva, ja sam ĉuvarka.“

Scan i obrada bilja1968