Professional Documents
Culture Documents
Педагошка методологија ФИНАЛНО
Педагошка методологија ФИНАЛНО
1
Дедукција је процес закључивања који креће од општих ставова (премиса) и иде ка посебном,
појединачном закључку
2
Стечено искуством
3
Индукција је процес закључивања који полази од тврдњи о појединачним случајевима, а затим долази до
општег закључка
Кључни недостаци у оквиру нормативног приступа јављају се шаблонизам4 и
спекулативност5, док се у оквиру позитивистичког приступа јавља избегавање теоријског
уобличавања проблема истраживања. Методолошки дуализам ове врсте постепено се
превазилази и са развојем методологије педагошких истраживања конституишу се
приступи и модели истраживања који подразумевају потпуније, дубље и обухватније
научно сагледавање проблема истраживања, што омогућава долажење до научно
релевантих резултата истраживања.
У данашње време разрађују се два општа приступа у педагошким истраживањима, који не
представљају еквивалент постојању два претходно описана приступа. То су
квантитативни6и квалитативни7 приступ. На основу заступљености неког од ова два
приступа, и сама истраживања се означавају као квантитативна или квалитативна
истраживања. Квантитативни приступ подразумева заступљеност у проучавању неког
сегмента процеса васпитања емпиријског модела истраживања, са пратећом
методологијом која је карактеристична за овај модел истраживања: истраживање на
узорку, контрола услова реализације истраживања, прецизно одређени поступци
квантификације добијених података - статистичка обрада података, и друго. Најбољи
пример за овај приступ јесте методологија „великих узорака" која се примењује у
међународним студијама постигнућа ученика. За квалитативни приступ карактеристична је
примена квалитативне (теоријске) анализе, као начин да се дубље продре у унутрашњу
суштину проучаване појаве, уз сагледавање кључних узрочно-последичних односа који ту
појаву одређују. У оквиру овог приступа није искључено истраживање на
репрезентативном узорку, али се оно јавља као потпора квалитативној анализи. Стога, за
овај приступ више је карактеристично истраживање засновано на фокус групи и студији
појединачних случајева. У педагошким истраживањима постоји потреба за обједињавањем
елемената квантитативног и квалитативног приступа у истраживању. Разлози се
аргументују чињеницом да је неопходно превазићи недостатке једностране примене
једног или другог приступа у истраживању, потреби за обухватнијим и дубљим
сагледавањем постављених проблема истраживања, што би омогућило да се дође до
резултата истраживања који ће значајно допринети науци. Природно, постоје и
истраживачки проблеми чије проучавање подразумева примену једног од приступа
(истраживања у којима се примењује историјска метода проучавања, у којим случајевима
се примењује квалитативни приступ у истраживању).
4
Механички рад према готовом обрасцу
5
Резоновање које нема основе у практичном искуству
6
Структуриран, логички посложен процес
7
Отворен, интерактиван процес
Постоје различите поделе врста истраживања која се реализују у области педагогије, у
зависности од критеријума разврставања који се користи.
I. Тако се према општој подели педагошка истраживања разврставају у три групе, и то:
фундаментална (њима се истражују природа и основне карактеристике васпитања,
циљеви и задаци васпитања, карактеристике васпитања као процеса и система, и
друго), развојна (омогућавају предвиђање тока одвијања одређених процеса у
васпитању, наредних стања у процесу, исхода и слично) и примењена (омогућавају
да се испита ефикасност примене неке новине у процесу васпитања, као што је
наставна метода, облик рада, садржај, организација рада, уц- беник и слично)
II. У складу с тим да ли се примењује теоријска или емпиријска оријентација у
истраживању, педагошка истраживања се деле на теоријска и емпиријска
истраживања, а емпиријска на експериментална и неекспериментална
истраживања
III. Када се као критеријум за разврставање педагошких истраживања узима временска
димензија, онда се она деле на историјска, савремена и футуристичка
IV. У складу са критеријумом развојности истраживања, педагошка истраживања се
деле на лонгитудална (подразумевају праћење тока развоја одређене појаве у
дефинисаном периоду) и трансферзална истраживања (подразумевају временски
хоризонтално проучавање одређене појаве, у једном тренутку)
У оквиру педагошких истраживања примењују се различите методе, технике и инструменти
истраживања. Постоје различите поделе метода истраживања које су заступљене у
педагошким истраживањима. Методе, технике и инструмети истраживања бирају се у
складу са природом постављеног проблема истраживања, као и у складу са постављеним
циљем, задацима и хипотезама у истраживању. Између осталог, као методе педагошког
истраживања јављају се метода теоријске анализе, историјска метода, дескриптивна
(неекспериметална) метода и експериментална метода. Технике које се јављају у
педагошким истраживањима односе се на примењене начине прикупљања података у
истраживањима, и деле се на систематско посматрање, интервјуисање, анкетирање,
тестирање, скалирање и социометријске технике. Примењују се, такође, и различити
инструменти истраживања, који служе непосредном прикупљању података у истраживању,
а то су протокол посматрања, протокол интервјуа, анкетни лист и други. Инструменти
истраживања треба да поседују одређене мерне карактеристике, као што су валидност
(тачност, у смислу да мери управо оно што је предвиђено да мери), поузданост (постојаност
у поновљеном истраживању), дискриминативност (прецизно раздвајање оног што се мери
у односу на оно што није предмет мерења), и обухватност (сагледавање целине
постављеног проблема истраживања).
Сва истраживања која се реализују у области педагогије поседују одређене
карактеристичне фазе осмишљавања и реализације истраживања, које се јављају у
зависности од врсте истраживања чије се спровођење планира. У случају емпиријског
истраживања, то су обично следеће карактеристичне фазе истраживања:
1. формулисање проблема исшраживања, дефинисање релевантних појмова и
успостављање теоријског оквира истраживања;
2. одређивање циља (циљева) и задатака истраживања, постављање хипотеза
истраживања (научних претпоставки)
3. одређивање популације и узорка истраживања
4. избор и разрада метода, техника и инструмената истраживања, планирање тока
реализације истраживања и статистичке обраде података
5. теренско или лабораторијско прикупљање података и статистичка обрада података
6. анализа и интерпретација резултата истраживања, извођење закључака, писање
извештаја и објављивање резулшаша истраживања
У педагошким истраживањима неопходно је водити рачуна и о томе да постоје одређена
етичка ограничења, која се јављају при осмишљавању и реализацији истраживања.
Разлози за то налазе се у чињеници да предмет педагошких истраживања јесу сегменти
процеса васпитања и образовања, при чему се испитивања односе и на утврђивање
одређених својстава учесника у том процесу, као и утврђивање природе и нивоа утицаја на
одређене развојне токове, који су саставни део процеса васпитања и образовања. Стога, на
пример, није могуће у педагошким истраживањим испитивати утицаје на одређене
развојне токове, као што су следећи: непримерено кажњавање, вређање, изазивање страха
код деце (ученика) и други.
Литература
Антонијевић, Р., (2013), Општа педагогија, Београд