KOHORTNE STUDIJE

Doc. dr sc. med. Tihomir Dugandija

PODELA EPIDEMIOLOKIH STUDIJA

Grimes & Schultz, 2002

HIJERAHIJA STUDIJA

Tower & Spector, 2007

KOHORTNE STUDIJE
Slue za utvrivanje uzrone povezanosti izmeu
analiziranog faktora rizika i poremeaja zdravlja
koji e nastati u budunosti
Na ovaj nain se proverava hipoteza koja je
postavljena prethodno u deskriptivnim studijama

KOHORTNE STUDIJE

PRVO: Formira se kohorta (grupa ljudi koju

povezuje neko zajedniko iskustvo ili
karakteristika) i deli u dve grupe:
- izloeni (eksponirani)
- neizloeni (neeksponirani)

KOHORTNE STUDIJE

DRUGO: Prikupljaju se podaci o obolevanju,

koje e se desiti u narednom periodu
praenja, meu izloenim i meu
neizloenim dejstvu faktora rizika

KOHORTNE STUDIJE

TREE: Utvrena razlika u uestalosti

obolevanja izmeu izloenih
neizloenih se analizira na dva naina
- testovima statistike znaajnosti
- relativnim rizikom

1. IZLOENOST

KOHORTNE STUDIJE
2. STATUS
Dobili rak

Ostali zdravi

Puai

80

320

400

Nepuai

20

580

600

plua

3. UTVRIVANJE RAZLIKE
- test statistike znaajnosti
- relativni rizik

KOHORTNE STUDIJE
Razlika kohortnih studija u odnosu na kliniki
eksperiment:
U eksperimentu postoji randomizacija pa je
mogunosti pristrasnosti manja
U kohortnim studijama izlaganje potencijalno
tetnim faktorima rizika je prisutnije

KOHORTNE STUDIJE

Formiranje studijske populacije:

1. Putem obrazovanja grupe izloenih i grupe
neizloenih (status izloenosti poznat za sve)
2. Odabirom na osnovu kriterijuma koji nije
povezan sa izloenocu (npr. prebivalite) pa se
onda utvruje izloenost

KOHORTNE STUDIJE
INTERNO poreenje kohorta se deli na osnovu
izloenosti u dve grupe
EKSTERNO poreenje grupa izloenih se
poredi sa posebno formiranom kontrolnom
grupom ili optom populacijom

KOHORTNE STUDIJE
OTVORENA kohorta pripadnici kohorte se
regrutuju u razliito vreme tj. naknadno se broj
smanjuje ili poveava
ZATVORENA kohorta pripadnici kohorte se
regrutuju na poetku studije tj. naknadno se broj
moe smanjivati, ali se ne moe poveavati

KOHORTNE STUDIJE

TIPOVI
1. Prospektivna (izloenost zapocinje u sadanjosti, a
pojava bolesti se javlja u budunosti)
2. Retrospektivna (izloenost je poela u prolosti, a
bolest se javila pre poetka ispitivanja)

KOHORTNE STUDIJE
U oba sluaja potuje se osnovni princip
kohortnih studija: od IZLOENOSTI (UZROK)
ka POSLEDICI (BOLEST)
U prospektivnim istraivanjima kree se iz
sadanjosti, u retrospektivnim od odreenog
trenutka u prolosti

KOHORTNE STUDIJE
Prednosti:
Omoguavaju izraunavanje stopa
Omoguavaju direktnu procenu relativnog rizika
Pouzdanije merenje izloenosti riziku
Uoavanje veeg broja poremeaja zdravlja kao
posledica jednog rizika
Nema problema formiranja kontrolnih grupa
Pogodne za retke uzroke poremeaja zdravlja

KOHORTNE STUDIJE
Nedostaci prospektivnih kohortnih studija:
Obim i dugo trajanje
Visoki trokovi
Tekoe kod izuavanja bolesti koje imaju dug
latentni period
Etike dileme
Problem osipanja

KOHORTNE STUDIJE
Nedostaci prospektivnih i retrospektivnih
kohortnih studija
Nemogunost izuavanja retkih bolesti
Tekoe u sagledavanju efekta veeg broja
razliitih faktora rizika
Greke u proceni ishoda (tokom obrade poznat
status izloen-neizlien) i analitika greka
(tokom obrade se unose svoja oekivanja)

KOHORTNE STUDIJE

PRIMENA
Retko prisutni faktori rizika
Uoavanje veeg broja poremeaja zdravlja

LONGITUDINALNE STUDIJE

Studijom se obuhvata period vremena:

anamnestika i kohortna studija

STUDIJE PRESEKA ILI STUDIJE

PREVALENCIJE

Studija se vezuje za trenutak ispitivanja i to da je

oboljenje OBAVEZNO PRISUTNO u momentu
ispitivanja, a izloenost je prisutna SKORO
UVEK u momentu ispitivanja