INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA

ALFREDA ADLERA
 INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA
ADLERA

Roen u Beu, u siromanoj jevrejskoj porodici

Kao dete, bolovao je od zapaljenja plua, rahitisa i
kratkovidosti
Adler je bio pripadnik Frojdovog psihoanalitikog kruga
Ispoljavao je naklonost ka siromanim i zapostavljenim
pripadnicima tzv. niih drutvenih slojeva

Individua je nedeljiva celina, slobodna, ka cilju usmerena,

odgovorna za svoje ponaanje

Stil ivota, ivotni ciljevi i borba za njihovo ostvarenje

su odreuju ljudski razvoj
 INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA
ADLERA

Osnovno ovekovo oseanje je oseanje inferiornosti,

a osnov celokupne motivacije je tenja da se to
oseanje inferiornosti prevazie

1. Organska inferiornost drugi organi pokazuju

tendenciju da kompenzuju inferiornost uzrokovanu
hendikepom oteenog organa kod slepih osoba, neka
druga ula razvijena su u veoj meri nego kod drugih
osoba
2. Inferiornost sloenih psihikih funkcija Inferiornost
jedne sposobnosti nadoknauje se intenzivnijim razvojem
drugih sposobnosti lo crta postaje dobar matematiar i
time nadoknauje narueno samopotovanje

3. Inferiornost na deijem uzrastu

Dete je samim svojim poloajem inferiorno, zbog
bespomonosti i zavisnosti od starijih. Ukoliko je ono jo i
lieno nenosti, zanemarivano i ismevano, oseanje
inferiornost se pojaava
 OSEANJE INFERIORNOSTI

Na koji nain/kojim postupcima mogu roditelji uticati na

razvoj inferiornosti kod dece?

Kojim repertoarima ponaanja mogu reagovati deca kod

kojih je izraeno oseanje inferiornosti?

Na koji nain deca mogu ostvariti nezavisnost u odnosu

na roditelje?
 INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA
ADLERA

Dete je prisiljeno da pronalazi puteve kojima e

poveati svoju nezavisnost u odnosu na odrasle
Uticaj mnotva faktora: linost roditelja, godine
roditelja, veliina porodice, odnos meu
lanovima u porodici, prisustvo i godine brae i
sestara itd
Uspeni obrasci ponaanja usmereni ka
reavanju problema inferiornosti, ponavljaju se i
stabilizuju u trajni repertoar ponaanja stil
ivota
Izbegavanje osobe da se suoi sa problemom
inferiornosti stvara pasivnu, zavisnu linost
 INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA
ALFREDA ADLERA

Ako oseanje inferiornosti due potraje iz njega moe da

se razvije kompleks manje/nie vrednosti

Ako osoba u borbi sa tekoama razvije ivotni stil u

kome je vano uspeti i po svaku cenu uspeti i u kojem se
sopstvenim potrebama daje primat i ne vodi rauna o
potrebama drugih, nastaje odreeni sklop linosti
kompleks superiornosti
 INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA
ADLERA

Adler i pedagoka praksa; razlikuje dve

kategorije dece:
Preteno pasivna deca neradna, apatina,
nemarna..
Preteno aktivna deca sklona dominaciji nad
vrnjacima, nestrpljiva, razdraljiva, nemirna,
buna... rizik za poremeaje ponaanja
 INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA
ADLERA

ivotni stil kreativna funkcija individue

ovek nije pasivni produkt fizikih i socijalnih uslova,

represije...vrlo je odgovoran za svoj razvoj, svoj posebni
pravac u tenji za savrenstvom tj prevladavanjem
oseanja inferiornosti
 Seksualnost je znaajna za razvoj linosti, ali joj Adler
daje drugaiji smisao u odnosu na Frojda

Ako dete razvije ivotni stil u kom preovlauje spremnost

za saradnju, stil u kome su davanje i primanje
uravnoteeni, velika je verovatnoa da e taj stil ispoljiti i
u odnosu sa partnerom suprotnog pola

Seksualnost moe biti prirodan izraz ljubavi partnera, ali

moe biti i sredstvo u borbi za mo
 INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA
ALFREDA ADLERA

Napravio je korak napred u razumevanju ljudske

prirode
Znaajno je njegovo nastojanje da shvati
socijalne razloge problema koje ima ovek
Prvi ukazivao na potinjen poloaj ena u
drutvu
Meu prvima shvatio da mnoge organske bolesti
imaju poreklo u psihikim tegobama temelj za
psihosomatsku medicinu
 Adler Versus Freud

Za Freuda, ovekova primarna motivacija je seksualno zadovoljstvo; ljudi slie

ivotinjama i mainama, voeni su prirodnim silama koji se teko odupiru

Za Adlera, primarna motivacija je samo-perfekcija i jednakost oveka sa ostalim;

ukazuje da su ljudi drugaiji od ivotinja i maina jer imaju vrednosti, ciljeve,
slobodnu volju...
 SOCIJALNA REVIZIJA
PSIHOANALIZE

KAREN HORNAJ I ERIK FROM

 SOCIJALNO ANALITIKA TEORIJA
KAREN HORNAJ

Njena najranija interesovanja vezana su za

poloaj ene u drutvu i izvor eninih mentalnih
tekoa
ena je zavisna od ljubavi mukarca i njen
osnovni strah vezan je za gubitak te ljubavi
Mukarci takoe imaju strepnju, samo je ona
maskirana prividnom socijalnom sigurnou
Osnovna strepnja je univerzalno ljudsko
oseanje
 SOCIJALNO ANALITIKA TEORIJA
KAREN HORNAJ

Izvor strepnje je u deijoj nesigurnosti koja se

naroito pojaava u nesreenim porodinim okolnostima
i odnosima
Roditelji koji se ponaaju dominantno, nedosledni su u
odnosu prema detetu, postavljaju neodgovarajue
zahteve, hladni su itd daju krajnji ishod u vidu deije
nesigurnosti
Dete se strepnji prilagoava uglavnom iracionalnim
postupcima, ako strepnja potraje, prilagoavanje se
javlja u vidu neurotiarskih potreba: ka ljudima, od ljudi
i protiv ljudi
 SOCIJALNO ANALITIKA TEORIJA
KAREN HORNAJ

Znaaj seksualnosti u nastanku neuroze: prvo se javljaju

promene u linosti koje posle, imaju uticaja na promene
u seksualnoj sferi

Izvori konflikata vezani su za meuljudske odnose, pri

emu moralne vrednosti imaju presudan znaaj
 SOCIJALNO ANALITIKA TEORIJA
KAREN HORNAJ

Holistiki terapijski model: treba ispitati celokupnu

linost pacijenta, uzeti u obzir i zdravi deo linosti, i
oteene funkcije, fizike i psihike osobine, socijalni i
materijalni poloaj
Mogunost za oslobaanje od destruktivnih snaga
linosti vidi se u stalnom poveanju svesnosti o samom
sebi

Teorija neuroza: neurotini razvoj nastaje usled

udaljavanja od realnog JA samoidealizacija (linost se
brani od nepovoljne slike o sebi time to izbegava
realnost)
 UPOREENJE
psihoanalitiki i psihoanalizi srodni terapijski
modeli
Frojdov terapijski model: i pacijent i terapeut su pasivni i
dozvoljavaju nesvesnom da se ispolji, dajui mu tek po
neki podsticaj

Adlerov terapijski model: naglasak je na aktivitetu

pacijenta, terapeut ga samo sledi i pomae mu da se
pravilno usmeri

Hornaj: aktivni su i terapeut i pacijent u reavanju

problema koji ima pacijent/osoba koja trai pomo
ERIH FROM
 ERIH FROM

Roen u Nemakoj, u religioznoj jevrejskoj porodici

Njegova porodica doivela brojne izlive mrnje prema
jevrejskom stanovnitvu
Fromovi duhovni uitelji bili su Frojd i Marks
From: ovek se osea usamljeno i izolovano jer je
odvojen od prirode i drugih ljudi
Osnovno obeleje ovekove egzistencije je paradoks
ovek je kroz istoriju sticao sve veu slobodu, a u isto
vreme je postajao sve usamljeniji
Svoj teorijski pristup From naziva dijalektiki
humanizam
 ERIH FROM

ovekovo ponaanje - uzajamno delovanje njegovog

socijalnog iskustva, zahteva kulture i biolokih tendencija
odreenih nasleem i konstitucijom

Bioloki faktori odreuju ili ograniavaju tipove odnosa

koje je mogue uspostaviti sa drugim ljudima

Tipovi karaktera - rezultat socijalnih, politikih i

ekonomskih snaga koje deluju na pojedinca
 ERIH FROM

Dete kroz razvoj postaje samostalnije u odnosu na

roditelje, ali i izolovano i nesigurno.
To stanje neravnotee aktivira impuls iji je smer
naputanje svoje individualnosti i uklapanje u svet oko
sebe potinjavanje spoljnim silama koje samo prividno
daju oveku oseaj sigurnosti

Drugi put konstruktivno reenje izgubljene

individualnosti - uspostavljanje spontanog odnosa sa
drugim ljudima i prirodom, bez rtvovanja svoje
individualnosti
 ERIH FROM
Ukoliko ovek prihvati put bekstva od slobode,
umanjuje, privremeno oseanje usamljenosti, ali potpuno
gubi svoju slobodu
Ovaj proces je pogodna psiholoka osnova za stvaranje,
uvrivanje i trajanje diktature

Linost je mogue razumeti samo ako poznajemo

odreeni drutveni sistem jer svaki tip organizacije
drutva postavlja pred pojedinca specifine zahteve,
istie odreene norme i vrednosti i formira odreeni
tip linosti

Ni jedan drutveni sistem do sada nije omoguavao

oveku da zadovolji osnovne potrebe
 ERIH FROM

Koncept autoritarnog karaktera izgubljena primarna

veza sa svetom pokuava se nadoknaditi dominacijom
nad drugim ovekom ili potinjavanjem drugom oveku.

Nedostatak linog integriteta nadoknauje se stapanjem

sa objektom dominacije ili potinjavanja
BIHEJVIORIZAM
 BIHEJVIORIZAM

Psiholoki pravac u kom se istie zahtev za

objektivnou saznanja

Oiglednost, proverljivost, merenje osnovni principi

sa kojima se pristupa psiholokim problemima

ta se moe objektivno meriti i utvrditi?

Ponaanje koje nastaje kao rezultat podsticanja iz
sredine
 BIHEJVIORIZAM

Pretee bihejviorizma:
Seenov psihiko ne postoji kao poseban
entitet, o njemu se moe zakljuiti samo na
osnovu ponaanja
Pavlov osniva kole vie nervne delatnosti
opis objektivnih fiziolokih fenomena
Behtjerev razvio psiholoki sistem u kome se
kao osnovna jedinica za analizu ponaanja
uzima refleksni odgovor
 BIHEJVIORIZAM

Klasini bihejviorizam od pojave

Votsonovog lanka 1913. do 1930.godine

Neobihejviorizam 1930-1950

Neo- neobihejviorizam od 1950 do

dananjih dana
(Sigmund Koh, 1968)
 KLASINI BIHEJVIORIZAM

Votson: psihologija ne sme da se bavi nemerljivim i

nepristupanim mentalnim procesima, ve konkretnim
injenicama, poput ponaanja jedinke

1. Pojam svesti se odbacuje i zamenjuje ponaanjem

kao osnovom psiholokog prouavanja
2. Subjektivni introspektivni metod zamenjuje se
objektivnim metodama posmatranja
3. Modifikacije u ponaanju nastaju kao rezultat drai
iz sredine, S-R ema (stimulus-reakcija) kao
osnovna jedinica za psiholoku analizu
 KLASINI BIHEJVIORIZAM

Miljenje unutranji govor, sastoji se u implicitnim,

spolja nevidljivim reakcijama govornih organa; senzo-
motorno ponaanje govornih organa

Emocije telesne reakcije, znaajne promene

organizma u celini
 KLASINI BIHEJVIORIZAM

SR

S- stimulus, dra, najee fizika energija koja deluje na

nervne zavretke u senzornim organima.
Uslov: energija mora biti u granicama mogunosti
prijema odreene vrste energije raspon prihvatljivih
vrednosti, i podeenost ulnog organa za tu vrstu
energije
R odgovor organizma, elementarna jedinica ponaanja
(kontrakcije miia, luenje lezda) ili celovita radnja ili
aktivnost
 KLASINI BIHEJVIORIZAM

Interesovanje za periferiju organizma prijemnike

koji su rasporeeni na povrini organizma i za
lokomotorni aparat (miii, lezde, zglobovi, tetive..) koji
omoguuje reakciju organizma i najveim delom se
nalazi takoe na povrini organizma

Osnovna jedinica ponaanja je refleksnog tipa

bezuslovni i uslovni refleks; sloeniji oblici ponaanja
svode se na kombinaciju ovih jednostavnijih jedinica
 SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA
OPERANATA

Linost nije nita drugo nego sistem ponaanja

Ljudska priroda je strogo determinisana spoljanjim

okolnostima

Skinera interesuju veze izmeu ponaanja i sredine koje

su jednostavne i zakonite respodenti i operanti
 Ljudska priroda
determinisana spoljnim okolnostim

1.ovek je hedonista- tei zadovoljstvu i izbegavanju bola

2.Ponaanje je odreeno uticajima sredine
3.Ponaanje je naueno i ini ga skup asocijacija
 SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVNJA
OPERANATA

Struktura linosti- naueni oblici respodentnog i

operantnog ponaanja
respodentna izazvana, pasivna reakcija
operantna - emitovana, neizazvana- pod
uticajem svog ishoda, potkrepljivaa
Doslednost ponaanja u razliitim situacijama -
rezultat slinih uslova koji izazivaju sline
reakcije- umesto pojma crte
 Skinnerova teorija

All we need to know in order to

describe and explain behavior is this:
actions followed by good outcomes
are likely to recur , and actions
followed by bad outcomes are less
likely to recur. (Skinner, 1953)
 SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA
OPERANATA

Zamerka: krajnje uproen pristup,

eksperimenti koje je izvodio bili su daleko
od stvarnosti u kojoj se odvija ljudsko
ponaanje
 NEOBIHEJVIORIZAM

1. ema S-R prelazi u S O R

2. Strogo operacionalizovano definisanje svih
naunih pojmova
3. Pojmovi koji se odnose na unutranje stanje
imaju status interveniuih varijabli
4. Ne upotrebljavaju mentalne pojmove
5. Naglasak na oblasti uenja ostaje dominantan
6. Zadrava se Votsonov kriterijum naune
objektivnosti
 NEOBIHEJVIORIZAM

Osnovna jedinica ponaanja nije uslovni refleks;

Pristupa se otkrivanju ponaanja zasnovanim na mnogo
sloenijim pojmovima:
jaina navike,
potkrepljenje,
nagon,
nagonske drai,
reakcioni potencijal
 NEO - NEOBIHEJVIORIZAM

Posle 1950. godine, i bihejvioristi poinju da koriste

termine poput: percepcije, miljenja, emocija..

Nov nain odreivanja pojmova drai i odgovora

Miler:
funkcionalna bihejvioralna definicija: odgovor je bilo
kakva aktivnost individue ili u individui koja se uenjem
moe funkcionalno povezati sa nekim prethodnim
dogaajem
Temelji klasinog bihejviorizma su znaajno uzdrmani
GETALT PSIHOLOGIJA
 GETALT PSIHOLOGIJA

Getalt - nemaka re, oblik ili forma

Pojam getalt oznaava jedinstvenu celinu, koja ima

karakteristike koje su drugaije od njenih sastavnih
delova i koja se ne moe svesti na jednostavan zbir
elemenata ili delova od kojih je sastavljena.

Karakteristike te celine nije mogue objasniti

karakteristikama pojedinih elemenata ili njihovim
jednostavnim sumiranjem.
 GETALT

Reenica je primer getalta jer ima karekteristiku

znaenja koju ni jedna pojedina re ili slovo u njoj
nemaju.

Neka muzika kompozicija je primer getalta jer njene

karakteristike su zvuk i melodija koju ni jedna pojedina
nota nema.
 Wertheimer: primetio je da brzo ponavljanje sleda ulnih
podraaja koji miruju, npr nizovi svetlosnih podraaja,
stvaraju iluziju pokreta

Percepcija pokreta predmeta koji miruju poznata je kao

fi-fenomen (optika iluzija).

Ukoliko se podraaji ponavljaju odreenim prostornim i

vremenskim sledom dobie se utisak prividnog kretanja,
jer podraaji prelaze prag kada mogu biti percipirani
odvojeno
 Dve sijalice jedna pored druge koje se naizmenino pale
i gase odreenom brzinom. Dobija se utisak prividnog
gibanja, odnosno kretanja svetlosti, iako sijalice miruju.

Lampice na boinoj jelki, ini nam se da se svetlost

kree u krug oko jelke iako se lampice ustvari
pojedinano pale jedna za drugom.

Na fi fenomenu zasniva se i doivljaj kretanja na filmu!

 Na temelju ovih nalaza, javilo se pitanje ta mi ustvari
vidimo, ako ne vidimo ono to u stvari postoji?
Wertheimer: kada gledamo, mi ne vidimo svaki element
zasebno, ve vidimo celinu a ona ne sadri samo
elemente ve i odnose meu njima
Objekti koji imaju znaenje, kao to su drvo, knjige, sto,
pas ...vide se kao takvi, ne doivljavaju se odvojeno kao
take, linije, boje i drugi elementi od kojih su sastavljeni.
Sami nadopunjujemo praznine kako bi dobili celovit i
smislen lik
 GETALT PSIHOLOGIJA

Gestalt psihologija dolazi do punog izraaja u okviru

gestalt terapije.
Polazi se od stava da je ukupni doivljaj struktura
kvaliteta za sebe, te da postoji dinamiko jedinstvo polje
linosti-okolina
Osnovni cilj gestalt terapije je da se postigne puna svest
pacijenta o sebi, svojim sposobnostima i svojim
problemima. Osnovni je oblik gestalt terapije grupna
psihoterapija
 GETALT PSIHOLOGIJA

Celina je vanija od delova

Doivljaji se ne sastoje od perceptivnih elemenata, koji
se struktuiraju u odreene sadraje, ponaanje se ne
moe svesti na puku kombinaciju refleksa ili uslovljenih
reakcija

Psihike fenomene moemo razumeti samo ako ih

posmatramo kao organizovane, struktuirane celine
 KONCEPT ZAVRAVANJA POSLOVA

Zdrava osoba ce kompletirati najveci broj svojih

ivotnih situacija kojima je obuhvaena i u kojima je
uestvovala
Manje zdrava licnost e verovatno vui kroz ivot
kuglu i lanac itavog mnotva nezavrenih
poslova
To moze biti bilo ta, to je linost ostavila
nekompletirano na svesnom ili nesvesnom nivou
(nezavrene situacije iz detinjstva,sa prethodnim
partner/kom itd)
Faktorske teorije linosti
 Faktorska analiza - svrha

FA je statistiki postupak kojim otkrivamo obrasce

povezanosti izmeu veeg broja varijabli. Objanjavamo ih
pomou manjeg broja latentnih varijabli faktora

Pomou FA nastojimo da utvrdimo najmanji broj faktora

koji je dovoljan da objasni povezanosti manifestnih
varijabli

Nastojimo da dobijemo faktore koji meusobno to manje

koreliraju.
Ukoliko korelacija postoji, moemo izvriti FA na izolovanim
faktorima (faktori prvog reda) i tako dobiti tzv. faktore drugog
reda, koji su iri i optiji
 FA - primena

FA je roena u okviru psihologije

Poetak koritenja vezan za potragu za optim faktorom

inteligencije

Omoguava proveru tzv. konstrukt validnosti

instrumenata (upitnika, skala, tekstova)
 FA primena: struktura linosti

Teoretiari linosti:
Koliko je najmanje razliitih dimenzija potrebno da bismo
mogli dobro opisati individualne razlike u strukturi
linosti?
 Primena FA - Modeli linosti

Katelov model: 16 faktora

Ajzenkov model: 3 faktora
Petofaktorski model: 5 faktora
 Petofaktorski model (FFM)

Big Five model

Elaboracija: Kosta i MekKrae, instrument NEO-PI

 FFM domeni i aspekti

Neuroticizam Ekstraverzija Otvorenost Saradljivost Savesnost

anksioznost toplina fantazija poverenje kompetencija

hostilnost drueljubiv. estetika iskrenost red

depresiv. asertivnost oseanja altruizam dunost

soc. nelagod. aktivitet akcija popustljivost postignue

impulsivnost potraga za uzbu. ideje skromnost samo-discip.

vulnerabil. poz. emocije vrednosti blaga narav promiljenost

Opta Drutvenost Radoznalost, Kapacitet za Sposobnost

tendencija da i aktivnost otvorenost, formiranje samokontrole i
se doive fleksibilnost bliskih, discipl.
negativni iskrenih stremljenja
afekti odnosa ciljevima
 Ajzenkov model: PEN

Takoe hijerarhijski model organizacije crta linosti:

dimenzije crte navike - reakcije
Na vrhu hijerarhije su tri iroke dimenzije:
Neuroticizam, Ekstraverzija i Psihoticizam

Neuroticizam: ekscitabilnost autonomnog nervnog

sistema
Ekstraverzija: dominacija ekscitacije/inhibicije
korteksa
Psihoticizam: uticaj naslea uestalost meu
srodnicima
Instrument: EPQ
 Katelov model: 16 PF

FA drugog reda na 16 faktora, zavisno od vrste podataka

(L, Q ili T), daje od etiri do sedam faktora drugog reda,
od kojih barem neki mogu lako da se uklope u
petofaktorski model

Za razliku od NEO-PI-R, koji je nedovoljno

diskriminativan za kliniku populaciju, Katelov 16PF i, u
manjoj meri, Ajzenkov EPQ jo uvek se koriste i u
dijagnostike svrhe
 Rezime

Faktorska analiza slui za utvrivanje bazine strukture

velikog broja varijabli, analizom obrazaca njihovog
meusobnog variranja
FA se iroko primenjuje u oblasti psihologije linosti i
psihologije sposobnosti. Rezultat: modeli bazine
strukture linosti i modeli osnovnih sposobnosti
Tri najuticajnija faktorska modela linosti su:
Katelov, Ajzenkov i petofaktorski model.
VEBA
 ADLER: aktivna i pasivna deca

Rad u grupama

I GRUPA -Kako biste organizovali slobodno

vreme i edukativni rad sa tzv aktivnom decom?
Kako cete formulisati povratnu informaciju za
roditelje?

II GRUPA -Kako biste organizovali slobodno

vreme i edukativni rad sa tzv pasivnom decom?
Kako cete formulisati povratnu informaciju za
roditelje?
HORNAJ: detetova nesigurnost

Kako podstai stabilnost i sigurnost kod deteta?

ta znai doslednost u roditeljstvu?

Kako kod roditelja izgraditi doslednost u

ponaanju I ophoenju prema detetu?
 GETALT PSIHOLOGIJA

Setite se poslova/stvari koje niste dovrili

na linom, porodinom ili poslovnom
planu
Hvala na panji