Kriterijumi za

donoenje
investicionih odluka
Statike metode
Dinamike metode
Kriterijumi za donoenje
investicionih odluka
Postoji razlika izmeu kriterijuma za donoenje
investicionih odluka i metoda za ocenu efekata
investicija
Kriterijumi za donoenje investicionih odluka su zahtevi
da se postigne cilj, koji donosilac odluka investiranjem
eli da ostvari
Ciljem je odreen karakter efekata kojim se meri doprinos
investicije
Efekat investicije je odreena veliina ili vrednost
Kriterijum je zahtev za maksimiranjem ili minimiziranjem
ovih veliina ili vrednosti, tj. efekata investicija
Metode za ocenu efekata investicija se koriste za
obraun efekata investicija
Metode za ocenu efekata
investicija
Metode za ocenu efekata ili efektivnosti
investicija dele se na:
1. Statike
2. Dinamike
Statike metode - ne uvaavaju
vremensku dimenziju novca
Dinamike metode - uvaavaju
vremensku dimenziju novca
Statike metode za ocenu
efekata investicija
Najvie koriene statike metode za
ocenu efektivnosti investicija su:
1. Period povraaja
2. (Prosena) raunovodstvena stopa
prinosa
Period povraaja
Vreme koje je potrebno da se ulaganja
u neki projekat nadoknade iz priliva
gotovine iz neto ekonomskog toka
projekta
Neto ekonomski tok projekta je razlika
izmeu priliva i odliva gotovine (iz odliva
se izuzimaju otplate kredita, ako se
projekat finansira iz kredita)
Period povraaja
s neto priliv
gotovine
t broj godina t
potrebnih da se neto
priliv gotovine
izjednai sa vrednou
s
i 1
i Y0 P0
ulaganja
YoPo - ulaganje
Period povraaja
Dva vrste odnosa izmeu projekata:
1. Ekonomski nezavisni projekti prihodi koje
obezbeuju ne zavise od drugih
2. Meusobno iskuljuivi prihod jednog projekta
nestaje ako se prihvati drugi
Nezavisni projekat je prihvatljiv ako je njegov
period povraaja krai od kriterijuma
utvrenog za nadoknadu uloenog kapitala
Meusobno iskuljuivi prihvata se projekat iji
je period povraaja krai
Period povraaja: Nedostaci
Pokazuje likvidnost projekta (a ne metod
ocene)
Ne uvaava vremensku dimenziju novca
Zanemaruje se neto priliv gotovine posle
perioda povraaja
(Prosena) raunovodstvena
stopa prinosa
(Prosena) raunovodstvena stopa prinosa
je odnos oekivanog dobitka od
projekta i ulaganja u projekat
Najee se izraava kao odnos izmeu
prosenog godinjeg dohotka i
prosenog godinjeg iznosa ulagaja u
projekat tokom njegovog trajanja,
odnosno
Prosena raunovodstvena
stopa prinosa

Proseni godinji dobitak

Prosena raunovodstvena stopa prinosa = x 100
Proseno godinje ulaganje
Prosena raunovodstvena
stopa prinosa
U sluaju nezavisnih investicionih
projekata prihvata se projekat ija je
prosena raunovodstvena stopa
prinosa vea od kriterijumom utvrene
stope prinosa
U sluaju meusobno iskljuivih projekata
prihvata se projekat ija je stopa
prinosa najvia
Nedostaci:
Nema noanog toka
Nema vremenske dimenzije novca
Dinamike metode za ocenu
efekata investicija
Dinamike metode zasnivaju se na
vremenskoj vrednosti novca
Navie koriene dinamike metode za
ocenu efekata investicija su:
1. Metod sadanje vrednosti
2. Indeks rentabiliteta
3. Metod interne stope prinosa
Vremenska vrednost novca:
sadanja i budua vrednost
1 dinar danas i 1 dinar za godinu dana nemaju
istu vrednost
1 dinar koji se ostvari danas vredi vie od 1
dinara u sledeoj godini, jer moe da se uloi u
posao koji e doneti odreeni prinos
1 dinar u sledeoj godini vredi manje od 1 dinara
sada
Sadanja vrednost 1 dinara zavisi od prinosa koji
na 1 dinar danas moe da se ostvari kroz godinu
dana
Sadanja vrednost
Sadanja vrednost 1 dinara, koji e se zaraditi za
godinu dana je 91 para, uz godinju kamatu od
10%
Ili, 91 para danas e, za godinu dana imati
vrednost od 1 dinara uz kamatu od 10% godinje
Svoenje budue vrednosti 1 dinara na njegovu
sadanju vrednost zove se diskontovanje
Diskontovanje je inverzno u odnosu na
kamaenje
Diskontni faktor 1/ (1+i) je izraz kojim se mnoi
budua vrednost novca da bu se dobila njegova
sadanja vrednost
Budua vrednost
Budua vrednost 1 dinara, uz kamatnu
stopu od 10%, donosi prinos od 0,10
dinara, to iznosi 1,10 dinara
Ulaganje 1,10 dinara na kraju sledee
godine donosi prinos od 0,21 dinar
Budua vrednost 1 dinara za dve godine je
1,21
Budua vrednost 1 dinara za n godina se
dobija njegovim noenjem sa (1 + n)n
Metod sadanje vrednosti
Najire prihvaen kriterijum za donoenje
investicionih odluka
Vie varijanti ovog kriterijuma i razliite
varijante sadanje vrednosti:
Sadanja vrednost potronje - Wo
Sadanja vrednost inicijalnog dohotka - WoY
Sadanja vrednost proizvodnih rezultata - WoP
Metod sadanje vrednosti
Pretpostavke:
Postojanje T+1 vremenskih perioda na koje se
moe razloiti tok dohoka (ili prihoda)
Kamatna stopa se ne menja od jednog do
drugog vremenskog perioda
Prihvata se skup projekata kojim se maksimira
sadanja vrednost proizvodnih rezultata
Sadanja vrednost proizvodnih
rezultata

P p1 p2 pT
W0 p0 ... .
1 i (1 i )2
(1 i )T
Sadanja vrednost proizvodnih
projekta
Dostignuto bogatstvo je zbir inicijalnog
bogatstva i sadanje vrednosti skupa
prihvaenih projekata WoP = WpY +
WoQ
Maksimiranje dostignutog bogatstva pri
datom inicijalnom bogatstvu postie se
maksimiranjem sadanje vrednosti
skupa proizvodnih projekata
Prihvata se skup projekata ija je ukupna
sadanja vrednost najvea
Sadanja vrednost proizvodnih
projekta

q1 q2 qT
W0Q q0 ... ,
1 i (1 i )2
(1 i )T
Neto sadanja vrednost
Neto sadanja vrednost je razlika izmeu
sadanje vrednosti neto novanog
priliva (priliva iz ekonomskog toka
projekta) i sadanje vrednosti ulaganja
u projekta, tj. vrednosti investicije
Neto sadanja vrednost

s1 s2 sT
NSV ... Y0 P0 ,
1 i (1 i )2
(1 i )T
Neto sadanja vrednost
U sluaju nezavisnih projekata prihvata
se projekat ija je neto sadanja vrednost
vea od sadanje vrednosti ulaganja u
projekat, odnosno vea od nule - NSV >
0
U sluaju meusobno iskljuivih
projekata prihvata se projekat ija je
neto sadanja vrednost najvea
Ideks rentabiliteta
Ideks rentabiliteta je varijanta metoda neto
sadanje vrednosti gde se sadanja vrednost
prihoda od projekta i sadanja vrednost ulaganja
izraavaju u indeksnoj formi (relativno)
U sluaju nezavisnih projekata prihvata se
projekat ij je indeks sadanje vrednosti vei od
jedan - ISV > 1
U sluaju meusobno iskljuivih projekata
dolaze do izraava nedostaci ovog metoda -
prihvatanje projekta iji je ISV najvii ne mora
da bude i najbolja odluka, jer on zanemaruje
apsolutnu veliinu ostvarenih rezultata
Metod interne stope
prinosa
Zavisnost izmeu sadanje vrednosti
investicija i diskontne stope
Metod interne stope prinosa je utvrivanje
diskontne stope, kojom se sadanja
vrednost svodi na nulu
Interna stopa prinosa () skupa projekata
diskontna stopa kojom se sadanja
vrednost proizvodnih transformacija svodi
na nulu
Interna stopa prinosa

q1 q2 qT
0 q0 ... .
1 (1 )2
(1 )T
Interna stopa prinosa
Kod lanova niza qo, ..., qT postoji bar
jedna promena predznaka lanova
realne investicije qo<0
Kod inicijalnog dohotka y0,...yT i
proizvodnih rezultata po,...pT svi lanovi
niza su nenegativni i stoga ne postoji
interna stopa prinosa ovih nizova
Interna stopa prinosa
pojedinanog projekta

s1 s2 sT
0 s0 ... .
1 x ( 1 x )2
( 1 x )T
Interna stopa prinosa izdataka
i koristi projekta
Interna stopa prinosa izjednaava
sadanju vrednost oekivane koristi (ili
priliva gotovine) iz ekonomskog toka
projekta sa sadanjom vrednou
investicionih izdataka (ili trokova
projekta)
Ako se st razloi na komponentnu
koristi (ili priliva gotovine) bt i na
komponentnu investicionih izdataka
(ili trokova) ot onda je interna stopa
prinosa jednaka
Interna stopa prinosa izdataka
i koristi projekta

01 02 0T b1 b2 bT
00 ... b0 ... .
1 ( 1 )2 (1 )T
1 (1 )2
(1 )T
Interna stopa prinosa
U sluaju nezavisnih projekata prihvata
se projekat ija je interna stopa prinosa
vea od kamatne stope, odnosno od
cene kapitala ( > i)
U sluaju meusobno iskljuivih
projekata prihvata se projekat ija je
interna stopa prinosa vea, uz uslov da je
ona vea od kamatne stope, tj. od cene
kapitala
Interna stopa prinosa:
Nedostaci
Primena interne stope prinosa u sluaju
meusobno iskljuivih projekata moe da
dovede do neoptimalnih odluka i zato se
daje prednost kriterijumu neto
sadanje vrednosti
Nedostaci interne stope prinosa javljaju se
kod analize vie vremenskih perioda zbog
promenljivosti kamatne stope u vremenu i
kada dolazi do vie od jedne promene
predznaka lanova niza toka gotovine
projekta, to je prikazano na slici
Sadanja vrednost i interna stopa
prinosa projekta -/+/-
Interna stopa prinosa:
Nedostaci
Na slici je prikazan projekat sa inicijalnim
izdacima, prihodom u periodu 1 i novim izdacima
u periodu 2 i njegov tok gotovine menja predznak
od -/+/-
Grafik prikazuje zavisnost sadanje vrednosti
projekta Vo od visine diskontne stope i
Ovaj projekat ima dve interne stope prinosa 1 i
2 i njegova sadanja vrednost je pozitivna kada
se diskontna stopa kree u intervalu od 1 do 2
Produavanjem vremenskog perioda vie
internih stopa prinosa