Српска авангарда

Језгро покрета
 Основне одлике српске
авангарде идентичне су европкој
авангардној уметности, па
имамо:
• Рушилачки однос према традицији

• Залагање за дисконтинуитет

• Стремљење ка космосу

• Опијеност телом

• Космополитизам

• Гађење на рат
Кључни представници српске
међуратне књижевности су:
Stanislav Vinaver
1891 – 1955.
Милош Црњански
1893 – 1977.
Растко
Петровић
1898 – 1949.
Љубомир Мицић

Марко Ристић

Раде Драинац

Тодор Манојловић

Бошко Токин
Збирке песама

Романи

Прогласи

Часописи
Манифест експресионизма
Пантологија новије српске пеленгирике
Лирике Итаке
 Растко Петровић

Не остварујем велику уметност,

само екстазу. Да нема људи,
извесне своје заносе бих
крештао и дерао у простор.
 Љубомир Мицић о прављењу
песме:

Зенитистичка песма мора бити

конструкција. До зенитистичке
песме долази се најсигурније
конструктивним путем: свесно,
одређено, геометријски.
Да једна песма или слика не буде ни
у чем лепа, она само треба да буде
јасна као дан.