SAOBRAĆAJNO-TEHNIČKA ŠKOLA ZEMUN

Predmet: Bezbednost saobraćaja


Tema: Elementi bezbednosti drumskog saobraćaja
Mentor :OLIVERA RADULOVIĆ

Predmetni nastavnik: Radio:

Olivera Radulović Stefan Tasić II-5
Stefan Tasić

Uvod
-Bezbednost saobraćaja je naučna disciplina koja izučava
međuzavisnost između saobraćajnog i drugih procesa u
društvu, sa jedne i štetnih posledica saobraćaja, s druge
strane.


-Pokušava otkriti zakonitosti nastanka štetnih posledica
saobraćaja, s ciljem optimizacije saobraćajnog procesa i
smanjivanja štetnih posledica.

-Opšti cilj bezbednosti saobraćaja: smanjivanje broja

saobraćajnih nezgoda i sveukupnih posledica saobraćajnih
nezgoda.

2
Stefan Tasić
1896-u Velikoj Britaniji prva saobraćajna nezgoda sa
poginulima (deset godina nakon pojave prvog automobila)

1.2-1.3 miliona ljudi – svake godine u svetu izgubi

život u saobraćajnim nezgodama

50 miliona ljudi – zadobije tjelesne povrede


saobracajna nezgoda - dogadjaj na putu ili koji je poчeo na putu,
u kojem je ucestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojem je
jedno ili više lica poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta
(ZOBS)

3
Stefan Tasić

Bezbednost saobraćaja
- aktivna
- pasivna

-Aktivna bezbednost saobraćaja - dеo bezbednosti

saobraćaja koji ima cilj da sprečava (prevenciju) ili smanjuje

broj (redukciju) saobraćajnih nezgoda.

-Pasivna bezbednost saobraćaja – dеo bezbednosti

saobraćaja koji ima cilj da smanji težinu posledica saobraćajnih
nezgoda koje su se već dogodile.

4
Stefan Tasić

Osnovi faktori koji doprinose nastanku saobraćajnih nezgoda:

- čovek
- vozilo
- put

Učešće faktora (pojedinačno) u SN:

- čovek – 57%
- vozilo – 2%

- put – 3%

a, kombinovano
- čovek – 94%
- vozilo – 13%
- put – 35%

5
Stefan Tasić
Uloga inženjera i planera na poboljšanju bezbednosti:
- direktna
- indirektna

Preduslov: informacije i podaci o vrstama, lokacijama,

učestalosti i težini posledica saobraćajnih nezgoda

Troškovi saobraćajnih nezgoda – bitna komponenta ukupnih

troškova

Uslovi bezbednosti saobraćaja – promjenjivi

Saobraćajne nezgode se dešavaju u nepredvidivo vreme, na

nepredvidiviom mesto, sa nepredvidivom učestalosti, ne mogu
se identično rekonstruisati niti observirati – sistem za
prikupljanje podataka o saobraćajnim nezgodama mora biti
pažljivo projektovan i kontinuirano praćen.

6
Stefan Tasić

Osnovni parametri za poboljšanje bezbednosti saobraćaja

- bezbjedonosni parametri puta

- indeks saobraćajnih nezgoda

- indeks prosečnog broja saobraćajnih nezgoda


- indeks kritičnog broja saobraćajnih nezgoda

- indeks težine posledica saobraćajnih nezgoda

7
Stefan Tasić

BEZBEDONOSNI PARAMETRI PUTA

 Prognoza bezbedonosih parametara puta se sastoji od dve

komponente:
- funkcija bezbedonosnih perfomansi za početne (bazne)
uslove - FBPo
- faktor modifikacije nezgoda – FMN

Funkcija bezbedonosnih perfomansi za početne (bazne)
uslove - funkcija eksponiranosti i dužine segmenta puta

8
Stefan Tasić

Vrednost FMN zavisi od

- širine saobraćajne trake

- širine bankine

- vrste bankine

- horizontalne krivine 
- uzdužnog nagiba puta

- poprečnog nagiba puta

- gustine sporednih prilaza

9
Stefan Tasić

Vrednost FMN u zavisnosti od širine saobraćajne trake

Širina
saobraćajne trake 500 1000 1500 2000
/ PGDS
3.5 m
3,25 m
1,00
1,01

1,00
1,02
1,00
1,03
1,00
1,05
3,00 m 1,03 1,10 1,18 1,30
3,00 m 1,05 1,20 1,35 1,50

10
Stefan Tasić

Vrednost FMN u zavisnosti od širine bankine

Širina bankine/ 500 1000 1500 2000

PGDS
0,00m
0,60 m
1,15
1,08

1,25
1,12
1,40
1,20
1,50
1,30
1,20 m 1,03 1,05 1,06 1,15
1,80m 1,00 1,00 1,00 1,00
2,40 m 0,97 0,95 0,90 0,87

11
Stefan Tasić

INDEKS SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

 
I

I – indeks saobraćajnih nezgoda (broj saobraćajnih


nezgoda na milion vozilo-kilometara ili milion ulazećih
vozila)

N - broj saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile

E – indeks eksponiranosti (milion vozilo-kilometara ili

milion ulazećih vozila)

12
 Stefan Tasić
INDEKS SAOBRAĆAJNIH NEZGODA
 - Za segment puta: dio puta duži od 100 m sa istim
karakteristikama u pogledu geometrije, vrste kolovoza, broja
saobraćajnih traka, kontrole pristupa, funkcionalne klasifikacije i
inteziteta saobraćaja

(V-PGDS; T-vrijeme; L-dužina)

- Za lokaciju: deo puta bez raskrsnice, dužine 100 m ili manje


- Za raskrsnicu: ukrštanje dva ili više puteva, uključujući trake za
skretanje i prilazni put dužine 10m od raskrsnice

13
Stefan Tasić

INDEKS PROSEČNOG BROJA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Određivanje indeksa saobraćajnih nezgoda za

specifičnu lokaciju omogućava poređenje te
lokacije sa drugim lokacijama – stvaranje


klasifikacionih grupa (lokacija, vrste puteve, vrste
okoline, vrste raskrsnice)

14
Stefan Tasić

INDEKS PROSEČNOG BROJA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

 - Za segment puta:

- Za lokaciju:

- Za raskrsnicu:


15
Stefan Tasić
INDEKS KRITIČNOG BROJA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA
Ukoliko se indeks saobraćajnih negoda za određenu lokaciju
značajno razlikuje od indeksa prosečnog broja saobraćajnih
nezgoda – pristupa se statističkoj nalizi

Pretpostavka: nije slučajno, već je rezultat određenih nepravilnosti i

karakteristika lokalnih uslova
 
 R 1
 -
R = Ŕ+237 +
kritičan indeks sn
k
√ E 2E
- indeks prosečnog broja sn
E - indeks eksponiranosti

16
Stefan Tasić

INDEKS TEŽINE POSLEDICA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

 Odnosi se na uočavanje saobraćajnih nezgoda sa povređenim i
poginulim licima. Vrijednost indeksa koja je jednaka ili blizu nule
je poželjna.

SI


SI – indeks težine posljedica saobraćajnih nezgoda

I – broj saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima

F – broj saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima

N – ukupan broj saobraćajnih nezgoda

17
Stefan Tasić

METODOLOGIJA OPŠTE OCENE BEZBEDNOSTI

SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA

MCDM – Multiple Criteria Decision Making – višekriterijumsko

donošenje odluka


Cilj: da se pomogne donosiocima odluka u integrisanju
objektivnih merila i ocena koje nisu zasnovane na idividualnom
mišljenju nego na idejama kolektivne grupe

18
Стефан Тасић

FAZI – TOPSIS metoda

Technique for Order Preference by Similitary to Ideal Solution –
TOPSIS

Rangiranje prioriteta na osnovu sličnosti za idealnim rešenjem

Suština: definisanje idealnog i neidealnog rešenja koja su


zasnovana na konceptu relativne bliskosti (udaljenosti)
alternative od idealnog rešenja na osnovu čega se rangiraju
prioriteti

Veoma efikasna u slučajevima kada su informacije neprecizne ili

nekompletne ili su ocjene subjektivne i izražene lingvističkim
karakteristikama

19
 
Hvala na pažnji!