Ekonomska psihologija –

mogućnosti susretanja
• “Ključni razlozi za smanjenje depozita u
bankama su u psihološkoj ravni”
• Ekonomska psihologija bavi se odnosom
između psiholoških procesa i pojava
(realiteta psiholoških motiva, ličnog
razvoja, obrazaca interakcije u maloj grupi
i svih ostalih oblika individualnog i
društvenog funkcionisanja ljudi), s jedne
strane, i ekonomskih procesa i pojava
(realiteta ulaganja, međunarodne trgovine,
monetarnih sistema, prihoda i svih drugih
aspekata distribucije robe i bogatstva), s
druge strane.
 Preklapanje?
Obe su u vezi s ljudskim ponašanjem. Ekonomski
procesi i pojave predstavljaju ishod ljudskog
ponašanja: ljudi koji su aktivni, koji reaguju na
podstreke i prilike koje opažaju, koji rade kako
bi ostvarili prihod, koji troše, štede itd.
Svi ti oblici ponašanja pružaju realnost
ekonomskim procesima i pojavama:
pojedinačno u vidu prihoda, iznosa štednje,
imovine i odlika potrošnje; i na agregatnom
nivou, u vidu dinamike tržišta, proporcija
ulaganja, društvenog bruto proizvoda i svih
drugih pokazatelja koji su deo statistike
nacionalne ekonomije.
• Prema definiciji, psihologija se bavi ljudskim
ponašanjem. Kako se ono razvija, kako na
njega utiču lični, društveni i obrazovni faktori?
Koje vrste motiva preovladavaju u kojoj
situaciji? Šta je učenje, kad se dešava i kakvi
ga to faktori podstiču ili sputavaju? Kako
možemo objasniti razlike u ponašanju
pojedinaca i grupa pojedinaca, koje od njih su
stalne i karakteristične za osobu, a koje su
podložne spoljašnjim uticajima?
• Nema razloga zašto sva ova pitanja ne
bismo postavili s obzirom na područje
ekonomskog ponašanja baš kao što smo
smo ih ranije postavljali u vezi s
profesionalnim, religioznim, estetskim i
društvenim ponašanjem ljudi.
 Deklaracija «European Research in
Economic Psychology», 1978
«Ekonomska psihologija kao disciplina proučava
psihološke mehanizme i procese koji leže u osnovi
potrošačkog i drugog ekonomskog ponašanja. Ona se
bavi preferencijama, izborima, odlukama i faktorima
koji na sve to utiču, isto kao i posledicama odluka i
izbora s obzirom na zadovoljenje potreba.
Dalje, ona se bavi uticajem spoljašnjih ekonomskih
pojava na ljudsko ponašanje i blagostanje.
Ta istraživanja mogu se odnositi na različite nivoe
agregacije: od domaćinstva i pojedinačnih potrošača
do makro nivoa čitave nacije».
Ekonomsko ponašanje ljudi odigrava se u brojnim
raznovrsnim kontekstima koje možemo smatrati
različitim hijerarhijski. Individualno ekonomsko
ponašanje stoga predstavlja deo različitih
sistema: tržišnog sistema, državnog sistema i
socio-kulturnog.
• U okviru tržišnog sistema, raspodeljuju se roba
i usluge; u tom procesu, pojedinac je potrošač
ili proizvođač koji određuje svoju poziciju i
«ulogu» - ponašanje u sistemu.
• S obzirom na nacionalni ekonomski sistem, on
funkcioniše kao građanin i ima sopstvenu
poziciju u rastu i raspodeli dobra među
građanima.
• Najzad, on je i deo kulturalnog konteksta
različitih oblika ekonomske institucije, normi i
vrednosti koje obrazuju osnovu ekonomskog
dela socijalno kulturne realnosti; tu pojedinac
nema određenu ulogu, već je osoba koja se
prilagođava kulturnim obrascima ponašanja ili
pokazuje autonomiju i nezavisnost svog «selfa».