САН

ВИТАЛЕ
Предмет: Архитектура и сакрални обред. Од
античке Грчке до касног средњег века 

Професори: Студенткиње:
Невена Крсмановић ИУ16/14
Анђела Головић ИУ16/29
Др. Иван Стевовић
ИСТОРИЈА Археолошка истраживања 1911. и 1925. године открила су, 70
метара испод оригиналног пода, малу капелу са мозаичким
подовима, што је заправо остатак раније грађевине која се
датује вероватно у 5. век. 520.године епископ Еклезије је
одлучио да ову капелу претвори у цркву;
Оснивач базилике Сан Витале у Равени био је епископ
Еклезије (Ecclesius) што знамо из натписа у Liber pontificalis. Из
овог извора се зна да је изградњу базилике финансирао, богати
банкар, Јулије Аргентије (Julianus Argentarius);
Црква је започета 526.године oд стране епископа Еклезија, а
завршена је 547.године за време епископа Максимијана;
Фридрих Вилхелм Дајхман, (Friedrich Wilhelm Deichmann)
немачки археолог и византолог, каже да су дизајн и конструкција
цркве Сан Витале урађени после 540.године, за време епископа
Виктора. Како год било морамо имати у виду да су обојица, и
Еклезије и Виктор, имали важне улоге када су у питању радови
цркве;
Црква је посвећена светом Виталију који је био милански
светац. Међутим у тексту о Виталију који је објављен у Равени
вероватно у 5. веку, он је представљен као мученик Равене, а
Гервазије (Gervasius) и Протазије (Protasius) су описани као
његови синови.
Базилика Сан Витале у Равени је уписана у списак светске
баштине УНЕСКО 1996.године.
Епископ Еклезије, представа са
мозаика конхе апсиде у базилици Сан
Витале.
АРХИТЕКТУРА
Основа базилике Сан Витале, по Дајхману.
Екседре базилике Сан Витале.
Грађевина је централног плана, октогоналне основе са
екседрама, куполом која је споља октогонална, а изнутра
кружна и галеријама;
Централни део има осам стубова,а између сваког пара
стубова се налази полукружна екседра;
Централни део окружен је са седам страна амбулаторијумом
који изнад има галерије. Осма страна ка истоку отвара се ка
великом засвођеном презвитеријуму и апсиди која је
полигонална споља, а изнутра полукружна;
Апсида је са северне и јужне стране фланкирана кружним
просторијама са правоугаоним аркосолијумима на источној и
западној страни. Приступа им се из амбулаторијума кроз мали
правоугаони пролаз који се налази између ових капела и
апсиде;
За екстеријер коришћена је опека са античких римских
грађевина;
У 12. веку додати су спољашњи контрафори;
1900. и 1904. године зид у апсиди је реновиран у техници opus
sectile и тада су стављени алабастер прозори;
Реконструкција нартекса урађена је 1930.године.
АНАЛОГИЈЕ
Црква слична базилици Сан Витале је
црква светих Срђа и Ваха, у
Константинопољу (данас Истанбул),
која је подигнута од стране цара
Јустинијана између 527. и 536. године;
Она је такође црква централног плана
са октогоналном основом и куполом;
Идеју за изградњу цркве могао је да
Црква светих Срђа и Ваха, поглед са североистока,
добије управо Еклезије током
Основа цркве светих Срђа и Ваха, Истанбул. путовања у Константинопољ где се
Истанбул. градилa црква светих Срђа и Ваха.

Још једна црква која је слична базилици Сан

Витале је Сан Лоренцо у Милану. То је
грађевина централног плана, тетраконхална,
са четири екседре. Подигнута је у касном 4.
веку.

Црква Сан Лоренцо, Милано.

Основа цркве Сан Лоренцо у
Милану.
ОСВЕТЉЕЊЕ
Постојало је седам улаза у базилику, а
главни улаз цркве био је на југозападу;
Апсида има три широка прозора у
приземљу грађевине и три у тимпанону
изнад;
Над централним делом уздиже се купола
која у тамбуру има осам великих прозора
који стварају кружну основу куполе и који
доприносе осветљењу грађевине;
Шест зидова амбулаторијума који су
отворени ка екстеријеру имају два или три
прозора и исте такве директно изнад на
галеријама;
Осветљење које допире у грађевину ствара
прелепи ефекат светлости и сенке кроз
Купола базилике Сан Витале, Равена. базилику.

Апсида базилике Сан Витале у Равени.

СТУБОВИ Стубови су од мермера који је доношен директно са истока.
Стубови на галерији су нешто краћи од оних у приземљу. У
приземљу њихова висина износи 4.1 метара док на галерији
износи 3.7 метара. Стубови, капители и импост капители су и
даље оригинални;
Стубови су били монолитни (од целих блокова) изузев два на
галерији који су се поломили у транспорту, па су поново
састављени;
Стубови нису ни дорски, ни јонски, ни коринтски, већ
ранохришћански;
Импост капители углавном имају нешто урезано у рељефу на
главној страни. У приземљу је урезан монограм епископа
Импост капител галерије Виктора у медаљону, а на другом, на галерији, монограм
са монограмом банкара банкара Јулија. Импост капител у презвитеријуму има дубоко
Јулија. урезане све четири стране са паровима јагњета који
фланкирају крст;
Стубови, капители и базе имају грчка слова која нам говоре
Импост капител са монограмом да су обликовани у каменолому у Проконезису ( Proconnesus),
епископа Виктора у медаљону. античком грчком граду на истоименом острву, данас Мармара
град на острву у Турској.

Дајхман (Friedrich Wilhelm Deichmann) каже да су

импост капители и стубови вероватно били направљени
у Константинопољу.
За монограм епископа Виктора, Дајхман каже да је
урађен у Проконезису, мада више изгледа као да је
завршен у Равени од стране константинопољског
радника. Међутим, на пример, скоро идентични
Еуфразијева базилика у Поречу, капители заједно са импост капителима су коришћени у
унутрашњост. Еуфразијевој базилици у Поречу која је саграђена
550.године.
Импост капител презвитеријума са представом
два јагњета и крстом између њих.
УКРАС
Под презвитеријума, Сан Витале.
Под централног дела цркве, Сан Витале.
Већина зидова и подова данас су
резултат модерне реконструкције;
Подови су богато декорисани мозаиком;
Под у наосу има осам троугластих
делова која су подељена радијално од
центра медаљона. Шест сегмента од осам
су обновљена између 1539. и 1545. године
у техници opus sectile, а остала два су
урађена 1702. године;
Под у презвитеријуму и апсиди урађен је
између 1911. и 1936. године.
 У доњем делу апсиде, испод
прозора, налази се део са
мермерним плочама које су са
украсима од емаља, злата и
седефа. Прва и последња плоча
су оригиналне, док су остале
резултат обнове почетком
1900.године. На обе стране плоча
налази се монограм Јулијана.

Поглед на апсиду, Сан Витале.

Важно је нагласити да је базилика Сан

Витале као и остале цркве у Равени имала
потпуну опремљеност литургијским
намештајем;
Мермерна транзена данас се налази у
Националном музеју у Равени. На овом
примеру можемо видети колико је важна
улога Јулијана као финансијера базилике.
Мермерна транзена, Национални музеј, Равена.
МОЗАИЦИ
Боје које су заступљене су
зелена и златна;
Велика пажња посвећена је
физиономији лица;
Поставља се питање: Да ли
је постојало још мозаичке
декорације поред ове која је
сачувана? –У овом периоду у
Равени има доста
мозаичара, па се
претпоставља да је
декорација постојала и у
осталим деловима базилике.
Историчари Ирина и Ворен Тредголд (Irina У Равени у ово време
Andreescu-Treadgold and Warren Treadgold) су видимо висок
препознали два стила када је у питању квалитет штуко
мозаичка декорација у базилици Сан Витале: декорације по
Први стил одликује употреба природе као преосталим
позадине и то углавном за сцене из Старог сачуваним деловима
Завета; геометријских и
Други стил одликује златна позадина кад је у биљних мотива.
питању представљање сцена из Новог Завета;
Ова два стила су одраз два периода. Први
период би могао да се датује пре 545.године, а
други између 546. и 549.године. Они кажу да се
начин рада можда променио због свих недаћа
које су задесиле овај период, као што су рат,
куга...
АПСИДА
У конхи апсиде приказан је
голобради Христос, обучен у
пурпурну тунику, како седи на кугли
земаљској испод које истичу четири
рајске реке. У својој левој руци држи
свитак са седам печата Апокалипсе, а
у десној руци круну коју пружа ка
мученику, патрону храма.
Поред Христа су два анђела, поред
којих су са Христове десне стране
свети Виталије (сигниран SCS
VITALIS) који пружа обе руке како би
примио круну од Христа. Са Христове
леве стране је епископ Еклезије
(сигниран ECLESIVS EPIS) који држи
модел базилике Сан Витале који
предаје Христу.

Конха апсиде, Сан Витале.

 Свод апсиде, Сан Витале.

Апсида је засведена крстастим сводом у чијем се

средишту налази медаљон који је обликован као
венац од лишћа, јабука и крушака. У медаљону је
приказано јагње Божије које реферира на Христа. Централни медаљон свода изнад апсиде.
Њега придржавају четири анђела који стоје на кугли
земаљској која реферира на ону на којој седи
Христос у конхи апсиде. Позадину чине животиње и
изувијане гране акантуса. На угловима се налази
представа четири пауна који у хришћанству носе
симболику бесмртности и Васкрсења, јер своје
перје обнављају сваке године у пролеће.
Апсида, Сан Витале. Северна бема апсиде.

Фигуре са мозаика северне беме апсиде су приказане фронтално. У центру композиције приказан је цар Јустинијан,
чистог лица са кратком црном косом и ореолом изнад главе. Обучен је у белу тунику са пурпурним огртачем. Он носи
круну са црвеним и плавим драгуљима и перлама. У рукама држи велику златну посуду која асоцира на
евхаристију,коју усмерава ка Христу. Ово је посуда у којој би се налазио хлеб за евхаристију;
Са Јустинијанове леве стране је приказан епископ Максимијан (сигниран MAXIMIANUS). Он у десној руци држи
златни крст са драгуљима. Поред њега су два ђакона која носе украшено јеванђеље и кандило. Човек између
Максимијана и цара могао би бити Јулије који је финансирао изградњу ове базилике;
Са Јустинијанове десне стране налазе се две мушке фигуре обучене у беле тунике које представљају чланове
двора. Одмах до њих налази се мала група војника која носи штитове на којима је Христов монограм;
Иако цар Јустинијан и царицаТеодора никада нису посетили Равену, претпоставља се да је приказан цар Јустинијан
јер је он био једини цар у време када су рађени мозаици.
 Јужна бема апсиде.

Апсида, Сан Витале.

Фигуре су и на мозаику јужне беме апсиде приказане фронтално. У самом центру композиције
приказана је царица Теодора. Она такође, као и цар Јустинијан, има ореол изнад главе што је
симбол царске моћи божанског порекла. Она се налази под балдахином и носи круну са
препендулијама, као и хаљину у чијем се дну, у златном везу, налази сцена на којој су
приказана три краља који носе дарове Христу. У њеним рукама је путир украшен драгуљима у
ком би се приликом евхаристије налазило вино.
Са њене леве стране налази се седам дворских дама.
На крајњој десној страни је вероватно дворјанин у белој туници који једном руком отвара
завесу иза које је фонтана. Завеса је размакнута јер ће царица имати улогу у евхаристији.
 Испод горња три прозора у апсиди налазе се
представе два града, Јерусалима и Витлејема.

Представа града Витлејема.

Апсида базилике Сан Витале.

Представа града Јерусалима.
ПРЕЗВИТЕРИЈУМ У лунети јужног зида презвитеријума
приказани су Авељ и Мелхиседек који
приносе жртве олтару. Изнад, међу
плавим и црвеним облацима, је рука
Божија. Иза Мелхиседека је
репрезентација храма. Лево од лунете
приказан је Мојсије, а десно пророк Исаија
који држи затворен свитак. Око тролучног
отвора изнад приказани су јеванђелисти
Матеј (лево) и Марко (десно), а изнад њих
Лунета јужног зида презвитеријума. налазе се њихови симболи (анђео и лав).

Јужни зид презвитеријума.

У лунети северног зида презвитеријума налазе
се сцене из живота Аврама. У средишту су
приказани Аврам и три анђела, са леве стране
је Сара (Аврамова жена) која стоји испред мале
сламнате колибе. На десној страни лунете
приказан је Аврам у тренутку када подиже мач
да жртвује сина Исака. Из црвених и плавих
облака на небу приказана је рука Божија. Изнад
лунете лево је пророк Јеремија који држи
отворен свитак, а десно је Мојсије који прима
таблице закона од Бога на планини Синај. На
дну је Арон, Мојсијев брат са представама 12
Лунета северног зида презвитеријума. племена израела. Око горњег тролучног отвора
су јеванђелисти Јован (лево) и Лука (десно) са
својим симболима изнад главе (орао и теле).
Северни зид презвитеријума.
 Свети Гервазије.

Представа Христа са апостолима Петром и Павлом,

тријумфални лук.

Унутрашњост тријумфалног лука чине 12

медаљона. У средишњем медаљону приказан је
Христос, остали медаљони садрже представе
апостола, али међу њима су и Протасије и
Гервазије. Медаљони су уоквирени украсима и
делфинима који означавају Спасење.
Свети Протазије.
САРКОФАГ
Са леве стране улаза налази се саркофаг
који се датује у 5.век и припада егзарху
Равене, Исаку. На предњој страни приказана
су три краља са фригијским капицама како
доносе поклоне девици Марији и Христу. На
бочним странама је Васкрсење Лазарево и
сцена Данила између два лава. На задњој
страни саркофага је представа два пауна која Задња страна саркофага.
фланкирају Христов монограм.

Десна страна саркофага.

Лева страна саркофага. Предња страна саркофага.

ЗАКЉУЧАК
Базилика Сан Витале посвећена је мученику Виталију и саграђена је по идеји епископа Еклезија, а
градња је започета 526.године, али је неизоставно споменути и банкара Јулија Аргентија који је финансирао
изградњу ове грађевине. Базилика је завршена за време епископа Максимијана, а Фридрих Вилхелм Дајхман
(Friedrich Wilhelm Deichmann) немачки археолог и византолог, каже да су дизајн и конструкција цркве Сан
Витале урађени после 540.године под епископом Виктором. Како год било морамо имати у виду да су обојица,
и Еклезије и Виктор, имали важне улоге када су у питању радови цркве.
Сан Витале је грађевина централног типа, октогоналне основе са куполом, екседрама и галеријама. Као
аналогије имамо примере цркве светих Срђа и Ваха у Истанбулу, као и црква Сан Лоренцо у Милану, које су
такође грађевине централног плана са куполом. Када се говори о осветљењу, светло које продире кроз
апсидалне прозоре, прозоре у тамбуру куполе, као и више улаза у базилику, ствара прелепи ефекат светлости
и сенке кроз цркву. Од велике важности су и монолитни стубови од мермера чији неки импост капители имају
монограме у част Јулијана и епископа Виктора. Већина зидова и подова данас су резултат модерне
реконструкције,а они су богато украшени мозаицима. Од велике важности је то да је базилика била у
потпуности опремљена литургијским намештајем, па тако имамо сачувану мермерну трензену која се данас
налази у Националном музеју у Равени. Када су у питању мозаици, они представљају највеће богатство ове
грађевине. Сачувани су у апсиди и презвитеријуму цркве, али није немогуће да су постојали и у осталим
деловима цркве. Коришћене су зелена и златна боја, а велика пажња посвећена је физиономији лица што је
приметно посебно када се говори о представи цара Јустинијана и царице Теодоре. Црква у унутрашњости, са
леве стране код улаза има саркофаг који припада егзарху Равене, Исаку, а који се датује у 5.век на чијим
странама је очуван рељеф са старозаветним и новозаветним представама.
Равена је један од градова у Италији који поседује уметничко благо, а базилика Сан Витале свакако
једне од најбољих мозаика на западу Европе. Базилика Сан Витале у Равени је уписана у списак светске
баштине УНЕСКО 1996.године.
ЛИТЕРАТУРА
1. Ravenna, its role in earlier Medieval change and exchange , Edited by Judith Herrin and
Jinty Nelson, Institute of historical research, London, 2016.
2. Ravenna in late Antiquity, Deborah Mauskopf Deliyannis, Cambrige universitz press,
USA , 2010.
3. The book of Pontiffs of Church of Ravenna, Agnellus of Ravenna, The Catholic
University of America Press, Washington, D.C., 2004.
4. The new middle ages, rediscovering sainthood in Italy, Hagiogrphy and The late
Antique past in Medieval Ravenna, Edward M. Schoolman, Pargrave macmillan, New
York, 2016.
5. Ravenna, mosaics, monuments and environment, Gianfranco Bustacchini, Cartolibreria
salbaroli, Ravenna, 1984.

ЛИНКОВИ
https://www.khanacademy.org/humanities/ap-art-history/early-europe-and-coloni
al-americas/medieval-europe-islamic-world/v/justinian-and-his-attendants-6th-ce
ntury-ravenna
- Приступљено 19.04.2020.