LIČNOST I

RADNA
USPEŠNOST
 PSIHOLOŠKE DEFINICIJE
• Olport G. “dinamička organizacija unutar
pojedinca onih psihofizičkih sistema koji
određuju njegovo karakteristično ponašanje i
mišljenje”
• Ajzenk H. “ukupni zbir aktuelnih i potencijalnih
načina ponašanja organizma koj su određeni
nasleđem i sredinom”
• Rot N. “jedinstvena organizacija osobina (crta)
koja se formira uzajamnim delovanjem
organizma i socijalne sredine
 Teorije ličnosti
• Bave se strukturom, dinamikom i razvojem
ličnosti
• Psihoanalitička: Frojd
• Bihejvioristička: Skiner
• Teorija crta: Olport
• Humanistička: Maslov, Rodžers...
 Svojstva ličnosti od značaja za
radno ponašanje
• Osobenost
• Integritet
• Doslednost u ponašanju
• Identitet
• Svest o sebi
 Osobenost
• Podrazumeva da se svaki pojedinac
razlikuje od svakog drugog, as obzriom na
to kakve osobine ima i kako su one
međusobno povezane
• Olport: “svaki čovek je kao i svi drugi ljudi,
kao neki ljudi i kao nijedan čovek”
 Integritet
• To je svojstvo po kome se ličnost posmatra
kao organizovana celina u čijoj strukturi
postoji međusobna dinamička povezanost
• Ličnost je integrisana kada su psihičke
strukture stabilne i dobro povezane
• Hrnjica S.; “dobro integrisana ličnost
prihvata sebe, druge ljude i radno je
efikasna”
 Doslednost u ponašanju
• Manifestuje se u sličnom ponašanju u
relativno različitim (ali ne svim)
situacijama;

• Društven, ambiciozan, tačan itd.

 Identitet
• Skup svih osobina koje karakterišu jednu
ličnost
• KO SAM JA?
• Potreba za izvesnošću i sigurnošću su dve
važne psihološke potrebe koje su u osnovi
našeg identiteta
• Rad i zanimanje čine snažnu osnovu
našeg identiteta
 Svest o sebi (self-concept)
• Proces opažanja, osećanja i misli o
sopstvenoj ličnosti
• Primerni self se formira u porodici
• Sekundarni self-vršnjaci
• Komponente self-concepta nisu vrednosno
neutralne – čine osnovu samopoštovanja
• KAKAV/A BI ŽELEO/LA DA BUDEM?
• Uspešnost na radu i u karijeri ima značajan
uticaj na self-concept
 Zrelost ličnosti i njene
karakteristike

• dovoljna razvijenost osnovnih psihičkih funkcija

• dovoljna povezanost i usklađenost među nasleđenim i

dispozicionim svojstvima

• zadovoljavajuća integrisanost u društvu

 Takvo određenje ističe tri odlike
zrelosti ličnosti:

• Intelektualna zrelost
• Emocionalna zrelost
• Socijalna zrelost
Intelektualna zrelost:
Dovoljno razvijene kognitivne, posebno više
kognitivne sposobnosti.
Emocionalna zrelost:
Emocionalno reagovanje za osobu važna
zbivanja uz održanje mere i ravnoteže.
Konativno-socijalna zrelost:
Sposobnost da se ulaže napor u ostvarenju
prihvaćenih ciljeva, pri čemu se vodi
računa o interesima drugih i cele
zajednice.
Svaka normalna osoba, a ne samo osobe
sa izuzetnim svojstvima i izvanrednim
dostignućima, može postati zdrava i zrela
ličnost.
 POKAZATELJI ZRELOSTI

Poznati psiholog Maslov (Maslow) je na

osnovu analize biografije većeg broja ljudi
zaključio da zrelu ličnost karakteriše
posedovanje četrnaest osobina:
(realističko ocenjivanje stvarnosti,
prihvatanje sebe i drugih onakvih kakvih
jesu, spontanost, nezavisnost, socijalna
osećanja, demokratizam,smisao za humor
i stvaralaštvo)
 Pokazatelji zrelosti mogu se videti u
opštim tendencijama ponašanja u
odnosima prema pojavama važnim za
sve ljude

• odnos prema svetu

• odnos prema sebi
• odnos prema drugima
Odnos zrele ličnosti prema svetu
• karakteristično je interesovanje za
dešavanja u svetu,sposobnost za
objektivnost ocena i odsustvo predrasuda
Odnos zrele ličnosti prema sebi
• karakteristično je realno ocenjivanje
samog sebe i prihvatanje sebe onakvog
kakav jeste,ali i težnja za vlastitim
razvijanjem i samokontrolom
Odnos zrele ličnosti prema drugima
• odlikuje poštovanje tuđe ličnosti,osetljivost
prema drugima
 RELATIVNOST ZRELOSTI

Na stepen zrelosti ličnosti utiču mnogi

faktori:
• pripadnost određenoj kulturi
• relativna razvijenost funkcija i svojstava
• uravnoteženost strukture ličnosti
 Nezrela ličnost u
svakodnevnom životu i radu
• Naivno, nekritički, neodlučno i kruto rasuđuje i postupa;
• Ima nerealne predstave o svojim obavezama prema
porodici, poslu, drugim ljudima i društvu;
• Pristrasna je u proceni svojih sposobnosti i mogućnosti
napredovanja u službi;
• Nesposobna je da upravlja emocijama i unutrašnjim
potrebama;
• U kritičnim i konfliktnim situacijama reaguje isuviše
impulsivno i nepromišljeno;
• Pokazuje simptome neurotskog zamora.
 Skala za ispitivanje
emocionalne zrelosti
1) Prihvatanje radnih obaveza
2) Spremnost za pomaganje
3) Poštovanje i uvažavanje mišljenja drugih
4) Prilagođenost na život u kolektivu
5) Sigurnost u ponašanju
6) Sposobnost za samokontrolu
7) Samokritičnost
8) Kritičnost
9) Širina interesovanja
10)Ocena zrelosti u celini