Hrana i raspoloženje

Može li hrana da utiče na to

kako se osećamo?
 Hrana utiče na naš organizam

Ponekad, raspoloženje utiče na izbor namirnica,

mnogo češće, upravo hrana utiče na naše
raspoloženje.

1.Neurotransmiteri
2.Alergeni i osetljivost
3.Nedostaci
4.Psihobiotici
 Neurotransmiteri

• Postoji valjan razlog zašto čokolada

poboljšava raspoloženje, a da nije samo
njen ukus u pitanju. Naime, ona je
prepuna neurotransmitera seratonina–
hormona sreće. I druga hrana ima ove
neurotransmitere u sebi, kao što su
spanać, ćuretina, semenke i avokado.
 Ko se seća kada i šta smo
govorili o neurotransmitreima?
 Alergeni i osetljivost

• Simptomi kao što su nadimanje, letargija i

akne mogu biti posledica hrane koju
unosimo. Ukoliko se ovako osećate, iz
ishrane izbacite poznate alergene kao što
su gluten, jaja, mlečni proizvodi i pratite
dalje stanje svog tela i uma.
Načešći alergeni u hrani
 Nedostaci

• Manjak vitamina i minerala u organizmu i

te kako utiče na promenu raspoloženja. B
vitamini, omega 3 masne kiseline,
magnezijum i folna kiselina, između
ostalih, su veoma važni nutrijenti za
izbalansiran um. Ukoliko vam oni
nedostaju, možete osećati umor i
razdražljivost, zato svakodnevno
konzumirajte voće i povrće.
Izvori vitamina su u hrani
 Psihobiotici

• Neosporna je veza između želuca i

mozga, a ne samo što bakterije u želucu
utiču na imuni sistem i gojaznost, one
utiču i na naše raspoloženje. Ove bakterije
poznate su i kao psihobiotici– bakterije iz
klase probiotika koje podižu raspoloženje.
Psihobiotici su pretežno vezani
za bakterije u želudcu
 Zadaci
1. Formirajte SREĆNI OBROK uključujući
hranu koja podiže raspoloženje ili umiruje
2. Navedite koje emocije bi pratilo
konzumiranje hrane kada su u pitanju:
3. Neurotransmiteri
4. Alergeni i osetljivost
5. Nedostaci
6. Psihobiotici