Жарко Требјешанин

ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У
СРПСКОЈ КУЛТУРИ
АНТРОПОЛОШКИ И
ПСИХОЛОШКИ ПРИСТУП
 ИСТОРИЈСКИ И ТЕОРИЈСКО-
МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР
 Доминација  Теоријски оквир:
истраживања имплицитни модел
детињства у детета и одрастања
егзотичним  Методи:
културама антрополошка
 Запостављена анализа података,
традиција домаћих упоредно-културни
истраживања приступ и
(Миодраговић, лингвистички,
Ђорђевић) структурално-
семантички приступ
ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА О ДЕТЕТУ
И ОДРАСТАЊУ
 Љубавна магија (време,  Прва година живота
простор, средства) (дојење, зуби, стрижба)
 Свадбени обичаји  Друга година живота
(проговарање,
 Трудноћа, гатање о проходавање)
полу и олакшавање  Шеста-седма година
порођаја (нови зуби,
 Непосредно по рођењу развезивање пупка)
 Првих 40 дана (водица,  Од 12. до 18. године
купање, повијање, (пубертетски обреди
бабине, крштење, име, код дечака и девојчица)
одбрана од демона )
 ДЕТЕ У ЈЕЗИКУ И ГОВОРНИМ
ТВОРЕВИНАМА
 Речи и изрази (нејач,  Клетве (Чума ти децу
чедо, лудо, слабо дете) позобала!)
 Пословице (Од деце  Заклетве (Деце ми!)
људи бивају; Највећа је  Благослови (Ваша кућа
срећа у колевци; Од зле вазда свега пуна била, а
птице – зло и пиле) мушкијех глава
 Изреке и узречице највише!)
 Загонетке (Ни крив ни  Здравице (У дому ти се
дужан везан, а живо му рађала мушка дечица, у
месо у уста мећу). брду ти расла винова
лозица, а у пољу
класала пшеница
белица!)
 УСМЕНА КЊИЖЕВНОСТ КАО
ВРШИЛАЦ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ
 Развојни ступњеви и  Вишеструка улога
књижевни жанрови усмене књижевности
 Успаванке, бројалице,  Естетичка (осећање
брзалице (рани развој) склада, лепоте)
 Бајке, приче, легенде
 Етичка (правда, слобода,
доброта, част)
 Пословице, загонетке  Социјална (осећање
(развој у средњем заједништва)
детињству)  Педагошка (васпитни
 Епске и лирске песме значај)
(развој карактера,  Психолошка (развој
морала и идеала у опажања, мишљења,
касном детињству) логике, памћења, језика,
осећања, вредности,
карактера)
 ДЕТЕ И ОДРАСТАЊЕ У СРПСКОЈ
ПАТРИЈАРХАЛНОЈ КУЛТУРИ
 Одлике српске  Социјализација деце
патријархалне у српској П К:
културе (доминација  Улога породице
мушких, старијих) (отац, мајка, бабе и
 Патријархална деде, браћа/сестре)
породица (положаји,  Облици
улоге, расподела социјализације
моћи) (кажњавање и
 Положај детета награђивање,
(родитељи и деца) подучавање, игре,
усмена књижевност)
НАРОДНА ПСИХОЛОГИЈА ДЕТЕТА
И КАЖЊАВАЊЕ
 У народној психологији
дете је “по природи”: рђаво,
aсоцијално, неодговорно,
неразумно, незрело.
 Дете може постати “добро”
(послушно, мирно, разумно,
одговорно, марљиво) само
под притиском претњи,
грдњи, псовки и батина.
(“Дете небијено, слабо
одгојено”)
 Уколико не помажу претње
(оцем, вештицом) примењују
се оштрије мере.
 физичко кажњавање:
клечање, вучење ушију,
шамари, батине (руком,
каишем, прутом, батином).
 О високој уверености у
педагошку моћ батине и
прута сведоче пословице:
“Батина је из раја изашла”,
“Љескова маст је
чудотворна”,
“Батина сваког дотера у
ред”.
 ДВА МОДЕЛА ДЕТЕТА
 СВЕТОВНИ МОДЕЛ  САКРАЛНИ (МИТСКО-
(ИСКУСТВЕНИ) МАГИЈСКИ МОДЕЛ)
 Дете је мало, беспомоћно,  Дете је неразумно,
зависно, слабашно, аморално, асоцијално,
радознало, несташно. рђаво, “нечисто”, демонско,
 Одрастање је континуиран, али и анђеоско, “чисто”
постепен, линеаран и  Одрастање је
безбедан процес. дисконтинуирано,
 Чиниоци развоја: наслеђе, драматично, скоковито,
средина и судбина тегобно (обреди прелаза)
 Циљ развоја: одрасло,
 Циљ развоја: добар,
несебичан, мудар, частан и разумно, морално, “чисто”,
самосталан човек. социјално биће
 ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА ДЕТЕТА
У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
 Дете и развој - важан сегмент културе
 Пут за упознавање суштине културе
(ставови, вредности, уверења, циљеви)
 Боље разумевање данашњег схватања
детета и васпитања
 Поређење са одрастањем у другим
културама (ослобађање од стереотипа и
предрасуда властите културе)
 У подизању деце - будућност културе