ДИПЛОМАТСКО И

КОНЗУЛАРНО ПРАВО
Проф. др. Синиша Каран
 ПРЕДГОВОР
ДИПЛОМАТСКО И
КОНЗУЛАРНО ПРАВО

ДКП је саставни дио међународног јавног права

која се тичу односа у међународној заједници,
између држава као основних субјеката
међународног права, али и односа држава и
међународних организација. Оно обухвата и
конзуларне односе који су саставни дио
дипломатије, као дио јединствене органске
цјелине.
 ПОГЛАВЉЕ ПРВО
ИСТОРИЈАТ
ДИПЛОМАТСКОГ И
КОНЗУЛАРНОГ ПРАВА
Јавља се установљавањем држава и настајањем
међународне заједнице.
Историја бележи: Мојсије, Индијски владари,
племена северноамеричких Индијанаца.
Стари народи – имали су неку врсту гласника за
преговоре, Грци–две врсте изасланика:гласнике
и посланике(водили су преговоре, постизали
договор).
• Свест о потреби неповредивости личности
посланика и преговарача.
• Процват у римском периоду, најстарији орган
колегијум од 20 фецијала
• Византија узор Србији, Бугарској касније Турској,
разрадили правила протокола и церемоније
• Отоманска царевина истицала достојанство
султана, пријеми страних посланика код султана
уторком у посебној одјећи
• На Карловачком мировном конгересу постављено
питање презеанса, округла дворана са више врата
• Њемачке државице практиковале састанке владара-
дипломатија на врху.
• Средњи вијек и феудални период не погодују
дипломатији.
• Луј XVI: „није никакво задовољство видити шпијуна у
својој кући“ и сугерише својим представницима:“ако они
лажу вас лажите их још више“
• Црногорски Сердар каже кнезу Николи: „Ако ја слажем
онда сам лажов, ако ти неког слажеш онда си ти
дипломата“
• Енглески посланик Вотон каже да је посланик човек који
је послат да шпијунира за рачун своје земље
• Ове изјаве су створиле неповјерење према дипломатији
• Развоју дипломатије највише доприноси Ватикан,
успоставом апокрисарија- папиних изасланика на
Византијски двор.
• Ипак колијевка страних дипломатских мисија су
италијански градови, државе средњег вијека
• Макијавели би остаопрви учитељ спољне
политике и дипломатије.
• У Русији тек Петар Велики успоставља мисије
• Српска држава Рашка има своју дипломатију
• Устав Србије 1838 омогућава Србији право
посланства, касније потвређено Берлинским
конгресом 1878
• Савремена дипломатија је од Бечког конгреса 1815
и поставља темеље билатералне дипломатије,
допуњен Протоколом из Ахена из 1818
• Документи коначне кодификације су:
1.Бечка конвенција о дипломатским односима из 1961
2.Бечка конвенција о конзуларним односима из 1963
3.Конвенција о специјалним мисијама 1969
4.Конвенција о спречавању и кажњавању кривичних
дјела против лица под међународном заштитом,
укључујући дипломате од 1973 године
5.Бечка конвенција о представљању држава у њиховим
односима са Међунардним организацијама
универзалног карактера 1975 године
 ПОГЛАВЉЕ ДРУГО

ОРГАНИ ЗА
МЕЂУНАРОДНО
ПРЕДСТАВЉАЊЕ И
ОДРЖАВАЊЕ
МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА
• Субјекти Међународног права (државе и међународне
организације ступају у међусобне односе посредством
својих органа):
1.Унутрашњи органи државе (шеф државе, предсједник
Владе, Влада и министар иностраних послова)
2.Спољни представници држава су :стална дипломатска
представништва (мисије, специјалне мисије и
конзулати)
3.Сталнемисије и друга представништва држава при
међународним организацијама и делегације држава на
међународним конференцијама
4.Међународни службеници
 УНУТРАШЊИ ОРГАНИ
ДРЖАВЕ
Шеф државе
Највиши орган спољног заступања државе:
монарх, предсједник и колективни орган, није
субјекат међународног права али представља
државу.
Обим овлашћења зависи од устава сваке земље, у
пресједничком систему највећа овлашћења.
 Закључује међународне уговоре и именује
највише дипломатске представнике.
Разлике у овлаштењима се виде на састанцима
на врху (Г8, Руску Федерацију и Француску
представљају шефови државе а Велику
Британију, Њемачку, Италију, Јапан и Канаду
представљају шефови Влада)
У иностранству шеф државе може бити у
званичној посјети, приватној и инкогнито.
 Влада
Све зависи од уставних овлаштења,
углавном представљања врше предсједник
и министар иностраних послова.
 Министар
иностраних послова

Лице овлаштено да без посебног пуномоћја у земљи и

иностранству изјављује вољу државе и преузима
обавезе.
- Обим и структура министарства иностраних
послова
Самостална организациона јединица и има свој
кабинет посебно развијен у Америци - Стејт
Департмент
Овлашћења министра иностраних
послова и функције министарства
Дјелује по упутствима шефа државе или
шефа Владе и Парламента
 ПОГЛАВЉЕ ТРЕЋЕ

БИЛЕТЕРАЛНА
ДИПЛОМАТИЈА – СТАЛНЕ И
СПЕЦИЈАЛНЕ
ДИПЛОМАТСКЕ МИСИЈЕ
I. СТАЛНЕ ДИПЛОМАТСКЕ
МИСИЈЕ
Под дипломатијом у ширем смислу
подразумјева се наука о спољним односима
држава, а у ужем то је наука и вјештина
заступања државе, преговарања и
спровођења спољне политике
Шефови мисија су:
1.Амбасадори или интернунције
2.Посланици, министри
3.Отправници послова
 Право посланства
(ius legations)

Односи се на суверене државе

 Класе и ранг
дипломатских представника

Три класе:
1. амбасадори, легати или нунцији
2. Класа министара посланика или других
акредитованих код владара
3. Отправници послова акредитовани код
министра иностраних послова
 Презеанс

Ред првенства који се одређује према

класи припадања а унутар класе према
дану и сату преузимања функције.
 Дипломатски кор

Шефови дипломатских мисија

акредитовани у једној држави чине
дипломатски кор.
Доајен је најстрији шеф мисије у
највишој класи.
 Дипломатско особље

Чине шеф мисије и чланови особља са

дипломатским својством,
административно и техничко особље
као и послужно особље те приватна
послуга
 Дипломатски језик

Никад није утврђен а у почетку је био

латински а онда француски.
У коресподенцији се користи један од
међународних језика, или свака
држава користи свој језик.
 Успостава дипломатских односа
и отварање дипломатске мисије

Свака држава самостално одлучује о

успостави односи и успостављања
дипломатске мисије.
Саглосност са успоставу односа двије
државе може бити више мање формалног
уговора, саопштења, изјаве и сл.
 Сагласност о отварању
дипломатске мисије

Успостава дипломатских односа не значи и

отварање мисије а може бити и са сједиштем у
трећој држави
Активно и пасивно право посланства је да
прима и шаље дипломатске мисије.
Дипломатска није правно лице већ орган државе
 Агреман
Сагласност државе пријема за шефа мисије о
чему одлучује свака држава
Разлог одбијања се не објашњава а „ћутање“
траје два-три мјесеца
Одбијање може бити из више разлога
Агреман се увек може повући проглашењем
персоне нон грата.
Остале чланове мисије држава поставља без
агремана.
Чланови особља дипломатске
мисије и држављанство

Морају имати држављанство државе

која акредитује
 Предаја акредитивних
писама

Послије добијања агремана шеф

дипломатске мисије предаје
акредитивна писма као овлaшћење
његове државе да их заступа.
Обично се предаје шефу државе уз
церемоније прописане протоколом.
Крај, престанак односно затварање
дипломатске мисије
Нотификацијом државе која акредитује
држави код које се акредитује да су функције
дипломатског агента престале и

Нотификацијом државе код које се акредитује

држави која акредитује да та држава одбија да
призна дипломатског агента за члана мисије.
Функције дипломатске мисије
а) представља државу
б) заштити интереса државе
ц) преговарање са државом
д)обавјештавање о догађајима и
извјештавање
е)унапређење пријатељских,
привредних и других односа
 Дипломатски азил

Увијек био изазов, конвенција не

дефинише, прихваћен само у Латинској
Америци код других нема правила
 Дипломатске привилегије
и имунитети

Имају основу у међународном праву а и

унутрашњем, суштина је да омогуће
обављање функције мисије
 Статус дипломатске мисије

Дипломатске мисије не мјењају правни статус

државе пријема, основ привилегија и имунитета
је симбиоза функције дипломатске мисије и
њеног представничког карактера
Дипломатске привилегије и имунитет се вежу за:
1.Неповредивост просторија мисије(сем
катастрофа и угрожавања живота)
2. Заштита архива
3. Слобода општења и неповредивост преписке и
слобода кретања
4. смјештај и олакшице у раду и обезбјеђење
нормалих услова живота и рада.
5. пореска и царинска ослобођења
6.судски имунитет односи се на државу а не
мисију и није још до краја уређено
 Дипломатска вализа

Има посебну заштиту може бити ташна

или пакет са спољном ознаком,
воштани печат мисије и шаље се
дипломатским куриром
 Слобода кретања
Држава пријема обезбјеђује свим
члановима дипломатске мисије онолико
слободе кретања и путовања по својој
територији колико је потребно за
обављање функције.
Привилегије и имунитети чланова
дипломатског и осталог особља
дипломатске мисије

Личност дипломатског агента је неприкосновена,

не може бити подвргнут никаквој врсти
хапшења или притвора
Третира се са дужним поштовањем и предузимају
се мјере у спречавању наношења увреда његовој
личности, његовој слободи или достојанству
 Приватан стан дипломатског агента
ужива исту заштиту као и просторије
мисије;
 Његови документи, његова преписка и
његова имовина уживају неповредивост;
 Дипломатски агент ужива имунитет од
кривичног судства државе код које се
акредитује
 Трајање имунитета

Када се функције неког лица које ужива

привилегије и имунитет окончају, по правилу
престају у тренутку када то лице напушта
земљу или по истеку разумног рока који му је
дат у ту сврху.
 имунитет остаје за радње које то лице учини
у вршењу својих функција као члан мисије.
II. СПЕЦИЈАЛНЕ МИСИЈЕ

„специјална мисија“ означава ону

привремену мисију која представља
државу, коју упућује у другу државу, уз
сагласност ове последње, у циљу
преговарања о одређеним питањима или
извршењу одређеног задатка
 AD HOC ДИПЛОМАТИЈА

Привременог карактера у односима

између држава и међународних
организација
Не дуплира се са сталним мисијама
 Конвенција о специјалним
мисијама – историјат и ток
припреме
Четири принципа:
1.Услов сагласности заинтересованих држава
2.Имају право привилегија и имунитета
3.Немају првенства над сталним мисијама
4.Завршавају се кад је циљ постигнут
Презеанс шефова специјалних
мисија
Две или више специјалних мисија на једној
територији државе пријема или треће државе,
ред презеансе између мисије одређује се према
азбучном реду назива држава;
Када се састају приликом церемоније или
свечаности одређује се према важећем
протоколу државе пријема;
Ред презеанса међу члановима исте специјалне
мисије је онај који је саопштен држави пријема
или трећој држави на чијој територији се састају
две или више специјалних мисија.
 Седиште специјалне мисије

Мјесто о којем се договарају заинтересоване

државе;
У недостатку споразума онда је то мјесто у
којем се налази министарство иностраних
послова државе пријема;
Ако врши своје функције у разним мјестима
заинтересоване државе се могу договорити да
она има више седишта, а бира једно као главно
сједиште.
Функције специјалних мисија

Функције специјалне мисије

утвруђују се на основу обостране
сагласности државе именовања и
државе пријема
 Састанак специјалних мисија
на територији треће државе
Само по добијању изричитог пристанка
државе која задржава за себе право да
пристанак повуче;
Трећа држава може поставити услове којих
се држава именовања мора придржавати;
У односу на државу именовања, трећа
држава преузима права и обавезе државе
пријема у оној мјери коју назначује приликом
давања пристанка.
 Слање, односно пријем специјалне
мисије и дипломатски, односно
конзуларни односи између две државе

Двије или више држава које желе да упуте

заједничку специјалну мисију у неку другу
државу, извјештавају о томе државу пријема
приликом тражења њене сагласности;
Могу појединачно и истовремено упутити
специјалну мисију у другу државу, уз
пристанак те државе, у сагласности са свим
овим државама, да би заједнички разматрале
неко питање од заједничког интереса за све
њих;
Постојање дипломатских или конзуларних
односа није потребно ради упућивања или
примања специјалне мисије.
 Специјалне мисије и питање
признања држава и влада

Држава пријема може донети одлуку без

образложења своје одлуке да је неки
представник у специјалној мисији персона
non grate
 Почетак и крај
специјалне мисије
Почиње чим мисија ступи у службени
контакт са минстарством иностраних послова
или са неким другим органом државе пријема
о којем буде договорено
Крај: споразумом заинтерсованих страна,
извршењем задатка, по истеку рока,
саопштењем државе именовања или пријема
 Олакшице, привилегије и
имунитети специјалне мисије

Држава именовања пружа специјалној

мисији олакшице потребне за
обављање њених функција, зависно од
карактера и задатка специјалне мисије
 Имунитети и привилегије
чланова специјалне мисије

Представници државе именовања у

специјалној мисији и чланови њеног
дипломатског особља уживају имунитет
од кривичног судства државе пријема, од
грађанског и управног судства
III. ДИПЛОМАТИЈА
НА ВРХУ
(САМИТ - ДИПЛОМАТИЈА)

Амбиција шефова држава најмоћнијих

сила, поводи окупљања различити,
примјер Г8
 ПОГЛАВЉЕ ЧЕТВРТО

КОНЗУЛАТИ
„црни хљеб дипломатије“ или „пепељуга
дипломатске службе“
Саставни је дио дипломатске службе и
дипломатије у цјелини
Разлике у односу на дипломатску службу:
1. Основна је заштита права грађана у држави
пријема
2. Контактира са најнижим локалним органима
3.Најчешће контактира са људима ниже социјалне
љествице
4. Уска лепеза привилегија и имунитата
5. Умјесто на пријеме иде у мртвачнице, болнице,
полицијске станице...
 ИСТОРИЈАТ УСТАНОВЕ
КОНЗУЛАТА

Претеча конзулата су трговачки односи

између племена и народа, рјешавање
трговачких спорова
У почетку били дио поморског права
 ДИПЛОМАТСКИ И
КОНЗУЛАРНИ ОДНОСИ
Бечка конвенција о конзуларним
односима из 1993 кодификује питања
конзуларних односа између држава.
Прекид дипломатских односа не значи и
прекид конзуларних односа
 ОДНОС ИЗМЕЂУ
ДИПЛОМАТСКЕ МИСИЈЕ И
КОНЗУЛАТА

Ствар државе именовања да уреди своју

мисију али уз одобрење државе пријема
 ПРЕКИД
КОНЗУЛАРНИХ ОДНОСА

Прекид дипломатских односа не повлачи

ipso facto и прекид конзуларних односа
Конзуларни односи престају споразумом
 ОТВАРАЊЕ КОНЗУЛАТА
И КЛАУЗУЛА
НАЈВЕЋЕГ ПОВЛАШЋЕЊА

Може се отворити само уз сагласност државе пријема;

Седиште, његов ранг и његово конзуларно подручје
одређује држав именовања и подлеже одобрењу
дражаве пријема;
Накнадне промјене само уз сагласност државе пријема;
Отварање вице-конзулата или конзуларне агенције ван
мјеста у ком се он налази потребна је сагласност
државе пријема;
Изричита сагласност код отварања канцеларије, као
дјела постојећег конзулата ван мјеста у коме је седиште
конзулата.
 КЛАСЕ
ШЕФОВА КОНЗУЛАТА

Бечка конвенција предвиђа:

1. Генералне конзуле
2. Конзуле
3. Вицеконзуле
4. Конзуларни агент
ИМЕНОВАЊЕ И ПРИХВАТАЊЕ
ШЕФОВА КОНЗУЛАТА –
ПАТЕНТНО ПИСМО И
ЕГЗЕКВАТУРА
 Патентно писмо

Патентно писмо је потврда

својства име и презиме конзула,
класа, подручје и сједиште.
 Егзекватура и привремено
овлашћење

Дозвола за обављање функције државе

пријема зове се егзекватура
 Егзекватура и признање
држава и влада

Егзекватура не значи и признавање

државе
 Привремени вршилац
дужности
(жеран)
Ако је шеф конзулата спречен да врши
своју функцију или ако је његово мјесто
упражњено, вршилац дужности може
привремено да ради као шеф конзулата
 Особље конзулата
Означава конзуларне функционере осим шефа
конзулата, конзуларне службенике и чланова
послужног особља
Ако не постоји изричит споразум о броју особља,
држава пријема може захтјевати да се тај број
креће у границама онога што се сматра разумним
и нормалним с обзиром на околности и услове
који владају у конзуларном подручју и на
потребе конзулата о коме се ради
 Конзуларни кор

Шефови конзуларних
представништава у једној држави
чине конзуларни кор
 Конзуларне функције

Бечка конвенција о конзуларним односима

наводи сљедеће функције:
1. Заштита грађана
2. Развој трговинских и свих других односа
3. Обавјештавање допуштеним средствима
4. Издавање пасоша
5. Пружање помоћи лицима
6. Својство јавног биљежника и вођења
администрације
7. Помоћ у питању наслеђивања
8. Помоћ малољетним и неспособним
9.Заступа пред судовима , помоћ бродовима,
авионима и др.
Конзуларне функције у односу на субјекте
према којима се врше

Уз сагласност државе пријема конзуларни

функцинер може обављати своје функције
изван конзуларног подручја, у трећој држави
као и за рачун треће државе.
Функције могу бити према сопственим
држављанима као и страним држављанима
 Држављанство и
конзуларне функције
Конзуларни функционери држављани државе
именовања,
Могу се бирати међу држављанима државе
пријема само уз изричиту сагласност те
државе, у свако доба може повући своју
сагласност,
Исто право и у погледу држављана неке треће
државе који нису држављани и државе
именовања.
Општење конзулата с органима
државе пријема

У вршењу својих функција могу се обраћати :

-локалним надлежним властима свог
конзуларног подручја
-централним надлежним властима државе
пријема ако и уколико то допуштају закони,
прописи и пракса државе пријема или
међународни споразуми о том предмету
 Конзуларна и дипломатска
интервенција

Конзуларна интервенција је ограничена

мјесном надленошћу као и дипломатска
за цијелу државу
 Вршење дипломатских функција
од стране конзуларних
функционера
Уз сагласност државе пријема може вршити
дипломатске акте без повреде свог
конзуларног статуса, не даје му право на
дипломатске привилегије и имунитет,
Може представљати државу именовања код
било које међувладине организације, тада има
све привилегије и имунитет које међународно
обичајно право или међународни споразуми
признају.
Нема право на судски имунитет .
Олакшице, привилегије и имунитети конзулата и чланова њиховог особља

Држава пријема даје све олакшице за обављање функције конзулата

 Имунитети и привилегије
чланова конзулата
Сваки члан конзулата има право на
привилегије и имунитет чим ступи на
територију државе пријема
Чланови породице члана конзулата, и
чланови његове приватне послуге уживају
привилегије и имунитет
 Почасни конзули

У великом броју држава постоје сљедеће врсте:

consulae missi I consules electi
Конзул може бити:
1. Каријерни конзул који прима плату
2. Почасни не прима плату
Имају данас велики значај у развијању привредних
односа
 Значење израза
“почасни конзул”

Конзуларне представнике користе земље које

нису у могућности приуштити трошак
каријерног дипломате, ту функцију повјеравају
неком локалном грађанину који има некакав
комерцијални однос или неки други са том
државом.
 Привилегије и имунитети почасних
конзуларних функционера и чланова
конзулата којима руководе почасни
конзуларни функционери

Као и код каријерних примјењују се и на

почасне конзуле
привилегије и имунитет не признају се
члановима породице почасног конзуларног
функцинера или службеника запосленог у
конзулату којим руководи почасни
конзураларни функционер.
 Значај установе почасних конзула

Данас имају велики значај и велики

примјер познатих и пословних људи то
сматра чашћу
Функције почасних конзула и
конзулата којима они
руководе
Нема јединствене листе све зависи од праксе
и прописа појединих држава. По правилу су
то функције општег унапређења односа са
нагласком на привредне и трговинске односе
и општа заштита интереса државе. Обим и
врста функција се уговара између конзула и
МИП-а. Не примају плату, имају друго
занимање, ствар је почасти и престижа.
 Прекид конзуларних односа,
затварање конзулата и престанак
функција члана конзулата
Функције члана конзулата престају нарочито:
Саопштењем државе именовања држави
пријема да су престале његове функције;
Повлачењем егзекватуре и
Саопштењем државе пријема држави
именовања да је престала да сматра лице у
питању чланом конзуларног особља
 ПОГЛАВЉЕ ПЕТО

МУЛТИЛАТЕРАЛНА
ДИПЛОМАТИЈА

Лица у име државе која наступају као стална

мисија при међународним организацијама и
комисијама
 I. СТАЛНЕ МИСИЈЕ

Ера Уједињених нација и нагли развој

међународних организација развијају сталне
мисије.
 Карактер сталних мисија

Провођење спољне политике и

одржавање међународних односа са
другим субјектима
II. ПРЕДСТАВЉАЊЕ ДРЖАВА
У ЊИХОВИМ ОДНОСИМА
СА МЕЂУНАРОДНИМ
ОРГАНИЗАЦИЈАМА

Први пропис о сталним мисијама је резолуција

Генералне скупштине УН из 1948 године
Мисије држава при мађународним
организацијамa
1. Представља државу у организацији
2. Обезбјеђује обострану везу
3. Води преговоре
4. Извјештава Владу
5. Учествује у раду организације
6. Штити интерес државе
7.Остварује циљеве и начела организације
 Именовање чланова
и састав мисије

Број особља мисије не прелази оквире

разумног и реалног
Шеф мисије има титулу амбасодор шеф
мисије а остали министар-савјетник, секретар,
аташе
 Статус мисије

Мисија се отвара у сједишту

међународне организације и има право
да истакне заставу и грб.
Имају јачу заштиту неповредивости
просторија него конзулати.
Привилегије и имунитет шефа и
особља мисије

Шеф мисије и чланови дипломатског особља

мисије уживају имунитет од кривичног,
грађанског и управног судства државе седишта.
 Делегације при органима
међународних организација и на
међународним конференцијама

Држава именовања може слободно

именовати чланове своје делегације у складу
са правилима делегације,
Двије или више држава могу упутити исту
делегацију у орган или на конференцију у
складу са правилима организације
Делегације посматрача при органима
међународних организација и на
међународним конференцијама

Држава може упутити делегацију

посматрача у орган или на
конференцију у складу са правилима
организације
III. СТАТУС МЕЂУНАРОДНИХ
ОРГАНИЗАЦИЈА

Рјешен основним актима међународних

организација а статус и привилегије
зависе од међународне организације.
 Статус Организације
уједињених нација

Организација Уједињених нација је

правно лице и она може: да закључује
уговоре, да стиче и отуђује покретна и
непокретна добра и да иступа пред
судовима.
 Статус других
међународних организација

Не постоји сметња да се закључују

други међународни споразуми који се
односе на представљање држава у
њиховим односима са међунаордним
организацијама, представљање на
конференцијама
 IV. ФУНКЦИОНЕРИ И
СЛУЖБЕНИЦИ МЕЂУНАРОДНЕ
ОРГАНИЗАЦИЈЕ
(МЕЂУНАРОДНИ СЛУЖБЕНИЦИ)
Статус и привилегије различити су зависно од
међународне органзације која дјелује. Мандат
им је сталан или привремен. Укупан статус
привилегије и имунитет одређен је у
документима конкретне међународне
организације
 ПОГЛАВЉЕ ШЕСТО

БЕЧКЕ КОНВЕНЦИЈЕ О
ДИПЛОМАТСКИМ ОДНОСИМА,
КОНЗУЛАРНИМ ОДНОСИМА И
ПРЕДСТАВЉАЊУ ДРЖАВА И
КОНВЕНЦИЈА О СПЕЦИЈАЛНИМ
МИСИЈАМА – МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ
ПОЈЕДИНИХ РЈЕШЕЊА И ОДРЕДАБА
Узајамна комулација функција
и представништава

Омогућено кориштење и комбинација

разних функција и представништава у
циљу рационалног кориштења ДКП
мреже.
 Бечке конвенције и
имунитети и привилегије
Доприноси унапређењу пријатељских односа
међу земљама, иако постоји разлика између
њихових уставних и друштвених система
Циљ привилегија и имунитета не даје
предност појединцима већ обезбјеђује
успјешно извршење функција дипломатских
мисија као представника држава
 Значај Бечких конвенција и
Конвенције о специјалним мисијама
за савремено дипломатско и
конзуларно право

Унапређење пријатељских односа и развијање

привредних, културних и научних односа
између држава
 ИРЕГУЛАРНИ КАНАЛИ
ДИПЛОМАТСКОГ ОПШТЕЊА
И ПАРАДИПЛОМАТИЈА

Најчешће се односи на државе које немају

успостављене дипломатске односе или
још нису успоставили ДКП мреже
 Парадипломатија

Велики је број облика и начина општења

између држава мимо ДКП мреже, најчешће
између држава које нису међусобно признате.
Данас се то најчешће ради преко невладиних
организација и других сличних видова и
форми.
 ПРИЛОЗИ

БЕЧКА КОНВЕНЦИЈА О
ДИПЛОМАТСКИМ
ОДНОСИМА
- Бечка конвенција о конзуларним односима
- Конвенција о специјалним мисијама
- Бечка конвенција о представљању држава
у њиховим односима са међународним
организацијама универзалног карактера
- Конвенција о спречавању и кажњавању и
кривичних дела против лица која уживају
међународну заштиту, укључујући
дипломатске представнике