MEĐUNARODNI

MONETARNI SISTEM
 DEFINICIJA
 Međunarodni monetarni sistem može da se
definiše kao institucionalni okvir u okviru kojeg
se vrše plaćanja, uređuje kretanje kapitala i
određuju devizni kursevi među valutama. U tom
smislu on predstavlja sporazume, pravila,
institucije, mehanizme i politike koje se
odnose na devizne kurseve, međunarodna
plaćanja i tokove kapitala.
 RAZVOJ MEĐUNARODNOG
MONETARNOG SISTEMA
1. BIMETALIZAM: PRE 1875.GOD.
 Dvostruki standard u kojem se kao sredstvo
plaćanja pojavljuju i zlato i srebro;
 Odnos između srebra i zlata jasno je određen;
 Fenomen Greshamovog zakona koji glasi: dok
kurs dva metala zvanično fiksni, samo metal ko
ima u izobilju će biti korišćen kao sredstvo
plaćanja, dok će redak metal izaći iz cirkulacije.
2. ZLATNI STANDARD: 1875-1914
 London postaje međunarodni finansijski
centar;
 Ponuda novoiskopanog zlata postaje
ograničena što međunarodnu trgovinu i
investicije usporava
 Međunarodni zlatni standard nema
mehanizam da primora svaku zemlju da
se ponaša u skladu sa pravilima igre.
 ZA I PROTIV
Pozitivne karakteristike Negativne karakteristike
•Postojanost, •Nepogodno je za plaćanje manjih
•Ne rdja, iznosa,
•Usitnjavanje i pretapanje bez •Količina se ne može prilagodjavati
promene svojstva, potrebama platnog prometa,
• Lako je za čuvanje, •Zlatnici se u prometu troše
•Prenosivost •Rezerve su neravnomerno
rasporedjene u svetu
 FORMIRANJE KURSA U
ZLATNOM STANDARDU
Ukoliko se tokom XIX veka iz kovalo 1000$ u
SAD, a 4000 maraka u Nemačkoj kurs je
1$=4DEM.
Pretpostavimo da je trebalo izmiriti dug u SAD u
iznosu od 1000$, i da troškovi prenosa 1kg
zlata iz Nemačke u SAD iznose 20DEM.
Monetarna vlast u Nemačkoj biće spremna da
1000$ plati i više od 4000DEM, ali ne više od
4020DEM, jer bi u suprotnom racionalnije bilo
da dug izmiri slanjem 1kg zlata u SAD.
 3. PERIOD OD 1915-1944
 Zlatni standard je okončan 1914.god. kada su vodeće
zemlje: V.Britanija, Francuska, Nemačka i
Rusijaukinule zamenu novčanica u zlato i uvele
embargo na izvoz zlata.
 SAD postaju dominantna finansijska sila.
 1925. god. V.Britanija, Švajcarska, Francuska i
skandinavske zemlje vratile su zlatni standard.
 Posle kraha berze i pojave velike depresije 1929.god.
banke u Austriji, Nemačkoj i SAD su se suočile sa
padom portfolio vrednosti.
 Međunarodni koordinirani standardi bili su nedovoljni
da održe zlatne rezerve u granicama.
 POST ZLATNI PERIOD
 Pokušaji da se čisti zlatni standard uvede
ponovo posle I svetskog rata ostali su bez
rezultata. Razlozi su ometanje važnijih
nacionalnih ciljeva:
 Obezbedjenje pune zaposlenosti;
 Privredni rast i stabilnost cena;
 Antiinflatorne politike
Umesto čistog zlatnog standarda tokom 20-
tih godina XX veka javljaju se: zlatno
polužni i zlatno devizni standard.
 ZLATNO POLUŽNI STANDARD
( gold bullion standard)
U V.Britaniji (1925-31), u Francuskoj (1928-36) u
Jugoslaviji tokom 1931 (sto dana konvertibilnosti
dinara), zlatno polužni standard predstavljao je
pokušaj da se ograniči domaća tražnja zlata, kako bi
se ono sačuvalo za potrebe medjunarodnih plaćanja.

Konvertovanje novčanica u zlato kod Centralne banke

mogli su da zahtevaju samo oni koji su imali dovoljno
navaca za otkup cele zlatne poluge koja je bila teška
12,5kg i za nju je trebalo platiti u Engleskoj 1.400funti,
u Francuskoj 215.000 ftanaka, a u Jugoslaviji 250.000
din.
 ZLATNO DEVIZNI STANDARD
 U zlatno deviznom standardu rezerve centralnih
banaka na osnovu kojih su štampane novčanice
sastojale su se ne samo od zlata, već i od drugih
konvertibilnih valuta. Ova varijanta zlatnog standarda
primenjivana je u skandinavskim zemljama koje su se
oslanjale na britansku funtu.

 Kriza 1929-33 označila je kraj i ovog modifikaovanog

zlatnog standarda.

 Da bi održale zlatni standard početkom 30-tih godina

Francuska, Belgija, Holandija, Švajcarska, Italija i
Poljska osnovale su tkzv. “zlatni blok”, ali bez uspeha.
 OSNIVANJE MMF-A
 Četiri plana za organizaciju medjunarodne monetarne sradnje:
britanski, američki, francuski i kanadski.
• Stvaranje medjunarodne klirinške unije i
Kej medjunarodne obračunske j-ce bankor. Zemlje
nzo bi na računima kod Unije imale otvorene kredite,
a deficitarne bi plaćale kamatu. Pariteti valuta
v utvrdjuju se prema bankoru, a promene u
paritetu uz saglasnost Unije

• Stvaranje Medjunarodnog stabilizacionog fonda,

jedinica unitas, vrednost 10$ u zlatu. Za
Vajt promene pariteta i i mera devizne kontrole
ov nadležan je Fond. U Fond bi zemlje uplatile
kvote u zlatu i sopstvenoj valuti, a u slučaju
deficita dobile bi pozajmicu 25% kvote u 1 god.
 4. BRETON VUDSKI SISTEM
 Jula 1944.god. kao proizvod konferencije u
Breton Vudsu nastao je MMF i IBRD;
 Svaka zemlja je odredila paritet prema $, koji je
bio vezan za zlato po ceni od 35 unci zlata za
1$. Države su držale $ i zlato kao sredstvo
međunarodnog plaćanja (zlatno-devizni
sistem);
 Prednost sistema je štednja zlata, jer se u
međunarodnim plaćanjima koristi i $,
mogućnost ostvarenja prinosa na devizne
rezerve i smanjeni transakcioni troškovi na
 4. BRETON VUDSKI SISTEM
 Ranih 50-tih god. SAD su počele da se suočavaju sa
trgovinskim deficitima, što je uticalo na odnos $ i zlata;
 1970. god. Šarl de Gol je ovlastio Banku Francuske da
kupi zlato od američke državne blagajne, posle čega
su SAD preuzele mere odbrane $ i MMF pristupa
kreiranju SPV;
 1981. god. SPV zamenjena su valutama (US$, DEM,
FFR, Japanski jen i Britanska funta) čiji je udeo zavisio
od relativnog značaja zemlje koju su predstavljale u
svetskoj privredi i nivoa rezervi koju su posedovale.
 CILJEVI MMF-A
Unapredjenje medjunarodne sradnje kroz konsultacije i zajedničko
rešavanje monetarnih problema

Proširivanje medjunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka i

proizvodnje

Stabilizacija deviznih kurseva i sprečavanje konkurentskih

depresijacija

Multilateralizam u medjunarodnim plaćanjima za tekuće transakcije i

uklanjanje deviznih barijera koja sputavaju rast medjunarodne trgovine

Obezbedjenje finansijskih sredstava za pomoć zemljama članicama u

uravnotežavanju platnog bilansa

Smanjenje platnobilansnih neravnoteža

 KVOTA
 Za svaku zemlju je odredjena kvota koja se
uplaćuje u Fond (25% u SPV a 75% u NV).
 Prvobitno odredjivanje kvota uzimalo je u obzir:
veličinu nacionalnog dohotka, rezerve zlata ili
dolara, prosečan uvoz, obim izvoza i kolebanje.
 Pri osnivanju Fonda upisani kapital iznosio je
7,5 milijardi $, 1984. godine dostigao je iznos
90 milijardi SPV, a 1996. god. 1453,3 milijardi
SPV.
 Zemlje sa navvećim kvotama su: SAD, V.
Britanija, Nemačka, Francuska, Japan,
Saudijska Arabija, Rusija i Kina.
 ORGANIZACIJA
Direktor
(managing director)
Francuz Dominik
StrosKan
Od 01.11.2007.
Odbor izvršnih
direktora
Odbor guvernera
 SRBIJA I PREDHODNICI
 Jugoslavija je član Fonda od njegovog
osnivanja.
 Do raspada zemlje kvota II Jugoslavije bila je
613 mil. SPV (0,68% uk. iznosa kvota).
 Kvota III Jugoslavije iznosila je 36,6% II
Jugoslavije, odnosno 335,6 mil SPV.
 Vrednost najvovijeg aranžmana Srbije sa MMF-
om je 350,8 mil SPV, što je 75 odsto kvote
Srbije u toj medjunarodnoj finansijskoj
organizaciji.
 5. SISTEM FLEKSIBILNIH
DEVIZNIH KURSEVA: 1973-
Sistem je uveden 1976.god. i njegovi ključni elementi su:
 Sistem fleksibilnih deviznih kurseva je prihvaćen u
MMF, a intervencije centralnih banaka su dozvoljene u
slučaju velike volatilnosti;
 Zlato je zvanično demonetizovano kao međunarodna
rezerva (polovina je vraćena članicama a polovina
iskorišćena za siromašne zemlje
 Zemlje koje nisu proizvođači nafte i manje razvijene
zemlje su dobile veći pristup sredstvima fonda.
 REŽIMI DEVIZNOG KURSA U
SISTEMU MMF-a
 Devizni aranžman gde ne postoji odvojeno sredstvo
plaćanja;
 Aranžman o valutnom odboru (currency board
arrangements) Prmer: Hong Kong fiksiran za US$ i
Estonija za euro;
 Drugi aranžman konvencionalnog fiksnog vezivanja
(Maroko, Saudijska Arabija i Ukrajina koje veziju svoju
valutu za “glavnu” valutu sa fluktuiranjem od +/-1%);
 Vezivanje deviznog kursa sa horizontalnim
ograničenjem (Danska i Mađarska gde se valute drže u
okviru marži fluktuiranja oko fiksno vezanog kursa više
od + - 1%;
 REŽIMI DEVIZNOG KURSA U
SISTEMU MMF-a
 Puzajući kurs – valuta se periodično prilagođava u
malim iznosima na unapred određeni kurs;
 Devizni kurs sa puzajućim ograničenjima – valuta
se održava u okviru određenih marži fluktiuranja
oko centralnog kursa koji se periodično prilagođava
unapred;
 Upravljano fluktuiranje sa unapred predviđenim
koracima za devizni kurs – monetarne vlasti utiču
na kreiranje deviznih kurseva
 Nezavisno fluktuiranje – kurs se slobodno forimra
na tržištu bez strane intervencije koja ima za cilj da
moderira kretanja kursa. Primer: Australija, Brazil,
Kanada, V.Britanija, Japan, Švajcarska i SAD.
 ULOGA DOLARA 80-TIH I 90-TIH
GOD XX VEKA
 Efektivna depresijacija $ u 1985.god. bila
je 13,2%; u 1986.god. 13,5%; u 1987.god.
16,1%.
 Pred kraj 1987.god. $ je vredeo samo 1,58
DEM, odnosno 122 JEN.
 Polovinom aprila 1990.go. Kurs $ je bio
1,69 DEM, 1,58JPY, 0,654GBP, 5,06FRF,
1,19CHF. Vrednost jedinice SPV bila je
1,46 $.
Kurs$ prema vodećim valutama
EVROPSKI MONETARNI SISTEM
EMS
 Uspostavljanje zone monetarne stabilnosti
u Evropi,
 Koordiniranje politika deviznih kurseva
prema valutama koje nisu u EMS
 Izgradnja puta za eventualno
uspostavljanje nonetarne unije
 HRONOLOGIJA EVROPSKIH
ZAJEDNICA
 1951. Sporazum koji je osnovao evropsku zajednicu
za ugalj i čelik
 1957. potpisan sporazum o stvaranju EEZ
 1968. carinska unija je postala operativna
 1973. V.Britanija, Irska i Danska postaju članice EEZ
 1978. EEZ se transformiše u evropsku zajednicu
 1987jedinstven akt kao okvir za stvaranje
jeninstvenog tržišta
 1991. sporazum u Mastrihtu kao dokument za
otvaranje EMU
 1994. EZ Preimenovana u EU
 1995. zajednička evropska valuta euro je
prihvaćena od strane 11 zemalja. Iste godine
Austrija, Finska i Švedska su postale članice
EU;
 2001. Grčka je prihvatila euro 1. januara;
 2002. Uvedene su novčanice i kovani novac u
Eurima. Nacionalne valute su povučene iz
cirkulacije;
 2004. 10 novih zemalja su postalr članice EU
 2006. Slovenija je prihvatila euro;
 2007. Rumunija i Bugarska su ušle u EU i
prihvatile euro kao zakonsko srefstvo plaćanja.