•Iz reakcije na impresionizam proizašle su sasvim nove

pojave koje su drugim putem povele dalji razvoj

srpskog slikarstva
•Slikarstvo nove Treće generacije je određen
umnogome i njenim školovanjem, jer je većina svoja
znanja stekla van granica srpske umetnosti u
Budimpešti, Pragu, Krakovu, Rimu, Firenci i Parizu
•Posle prvog svetskog rata Sezanov uticaj je jako veliki
kod nas. O njemu se često piše ili se kritičari pozivaju
na njegove teorije i zaključke
•Čitaju se knjige: Kandinskog, futurista i dadaista
 Jovan
Bjelić
•Školovao se u
Krakovu, kasnije
odlazi u Pariz
•Ubrzo odbacuje
sezanovski način
slikanja i kreće ka
ekspresionizmu Kandinskog
•Radio kao scenograf
u Narodnom pozorištu

•Paleta je svetlija,
materija punija, ali
ostaje dubok prostor i
volumen, jer je pejzaž
iza figure idealno
mesto po kom može
da se eksperimentiše
 Petar
Dobrović
Galerija Petra Dobrovića
ul.Kralja Petra 36/IV

•Školovao se
u Budimpešti

•Posle studija odlazi

u Pariz i okreće se
monumentalnoj umetnosti XX veka, kubizam,
ekspresionizam i sezanizam
•U ovom prvom periodu linija je rub predmeta i
volumena, granica svetlosti i senke, ne izdvojena, već
samostalna vrednost
•Prelaz od geometrijskog oblika ka boji, od Sezana ka
Matisu ( spajanje geometrijske forme sa čistom bojom )
•Pobeda čiste boje i neposrednog izvođenja,
kolorizam i ekspresionizam boje i gesta
•Svetlost i boje učinio je glavnom sadržajnošću slike
 Sava
Šumanović
•Školovao se u Parizu
kod Andrea Lota
•U prvom periodu boja
za njega, kao i u
periodu klasičnog
kubizma nema
koloristički smisao,
ona je pretvorena u
svetlost i razlomljena
na različite valerske
vrednosti.
•U daljem razvoju, sve do kraja prvog perioda 1926.
on je slikao skoro isključivo monumentalne figuralne
kompozicije geometrijski istesane, ali sa jednim
tradicionalnim, klasičnim zvukom starih majstora
Mornar na molu
Pijani brod
•U šidskom periodu boja osvaja sliku i postaje njena
osnovna tema
•Slika pejzaže, ali i aktove gustim nanosima boje
•Svetlost je zaslepljujuća, površine široke, crtež lak
•U poslednjim godinama života bio je opsednut
prostorom, dubinom horizonta, putevima
•Privlačila ga je i kompozicija sa ženskim aktom
•U periodu Šiđanki pojavljuje se naglašena kontura,
jer je svetlost pretila da izobliči formu i rastopi boju
 Milo
Milunović
•Najviše ga interesuje
Sezan – njegova
skromnost i
jednostavnost u
shvatanju forme
•Menja način slikanja,
ostavlja
neoklasicizam, usvaja
neposredniji način i
tamnomrki tonalitet
•Treći period postaje razigraniji, naročito u predelima,
njegova platna su sada obeležena analizom svetlosti i
naporom da se njeni titraji usklade sa čvrstom građom
slike. Boja se rasvetljava i postaje fluidna
•Kolorističke osobine svoga slikarstva vezivao je za
srednjevekovnu umetnost i pompejsku fresku. Kasnije
inspiraciju ne traži više samo u koloritu fresaka već u
njihovoj patini, koja se idealno uklapala u njegovu
težnju da sliku pretvori u zanimljivu valersku igru.
•Postoji jedan nesklad u shvatanju predmeta i
prostora. Predmet posataje sve više, a prostor sve
manje plastična konstrukcija. Opisnog je sve manje
bilo u prvom, a sve više u drugom činiocu slike.
Socijalistički realizam
Đorđe Andrejević Kun