Ciljevi trećeg časa

1. Sticanje znanja o održavanju alternatora i načinima

ispitivanja njegove ispravnosti
2. Usvajanje određenih procedura prilikom ispitivanja
ispravnosti pojedinih komponenti
3. Priprema za samostalan praktičan rad u radionici sa
akcentom na mere zaštite na radu
Očekivani ishod
 Učenik će znati određene procedure za proveru
ispravnosti i pravilno održavanje alternatora,
a provera znanja je predviđena za naredni čas
kada treba to praktično i da pokaže
 Ispitivanje, podešavanje i popravka
alternatora
• Kod alternatora se najpre moraju ispitati spoljna instalacija, svi
kontakti i akumulator, pa tek onda alternator i regler. Pri tome se mora
voditi računa o sledećem:
- alternator ne sme da radi naprazno, bez opterećanja i regulacije
- sve dok se alternator obrće njegova veza sa akumulatorom i reglerom
ne sme se ni prekidati ni ponovo vezivati
- spoj sa masom mora biti uvek čist i besprekoran
- posle opravki treba paziti na polaritet svih veza koje su u spoju sa
alternatorom i reglerom, posebno se odnosi na akumulator
- provodnik između alternatora i reglera ne sme da dodiruje masu; taj
spoj bi oštetio diode za pobudu tranzistore u regleru
- tokom ispitivanja i merenja kablovi za priključenje instrumenata moraju
biti sa izolovanim štipaljkama, kako bi se izbegli nepoželjni spojevi
 Ispitivanje pogona alternatora
• Za ispitivanje i pravilan rad alternatora potreban je ispravan i propisno
zategnut klinasti kaiš.

Ako je kaiš labav, on će proklizavati,

a ako je previše zategnut nepotrebno
će opterećivati ležaj alternatora.
Potrebno je proveriti:
- da li je kaiš već istrošen i dotrajao
- da li kaiš ispravno naleže na obe
remenice
- da li je zatezanje kaiša ispravno.

• Zategnutost je ispravna ako se manjim pritiskom palca na kaiš između

dve remenice izazove ugibanje od 10 do 15 mm.
• Ako je kaiš ispucao, istrošen i iskrzan, treba ga odmah zameniti.
 Električno ispitivanje alternatora
• Proizvođač uvek daje maksimalne vrednosti
napona I struje koje se ne smeju Regler
prekoračiti ni pri najvećim brojevima obrtaja.
Primer za alternator firme BOSCH:
G1 14V 18A 20.Oznaka ima sledeće značenje:
G1 – generator za napon 12V i struju 18A
14V – maksimalni napon
18A – maksimalna struja
20 – broj koji pomnožen sa 100 daje broj
obrtaja motora pri kome struja iznosi 2/3 Imax,
odnosno 20x100=2000o/min, pri čemu struja
iznosi 2/3x18A=12A.
• Pre ispitivanja alternator se mora zagrejati do svoje radne temperature od
od oko 25°C. Ako nije radio zagreva se radom pod opterećenjem (uključena
duga svetla) u trajanju od 15 do 30min.
Onda se pristupa ispitivanju i merenju po šemi na slici.
 Postupak ispitivanja
1. Isključiti motor i odvezati minus pol akumulatora od mase,
2. Na provodnik sa B+ priključka staviti štipaljku ampermetra, a voltmetar
između priključka B+ i mase (opseg 30 – 60 V),
3. Odvezati provodnike za regler na priključnim klemama DF i D+ tj. odvojiti
regler od alternatora,
4. Vratiti skinutu vezu sa negativnog pola akumulatora,
5. Spojiti izvode D+ i DF na alternatoru ; time je isključen regler i data
maksimalna pobuda,
6. Dati kontakt (bez pokretanja motora) i uključiti velika svetla; proveriti da li
svetli kontrolna lampica,
7. Pokrenuti motor i lampica bi trebalo da se ugasi ( potencijal na oba kraja
sijalice priblizno na nuli),
8. Postepeno povećavati broj obrtaja motora dok alternator ne dostigne
nesto veci broj obrtaja od nazivnog.
Ako je alternator ispravan, ampermetar će pokazivati struju blizu nazivne
vrednosti tj. 2/3 Imax. Nešto veća struja znači da je alternator još hladan.
 Ispitivanje reglera
Ako je alternator ispravan ispituje se regler:
Regler 1. Još jednom proveriti da li akumulator, alternator
i regler imaju besprekoran spoj sa masom i da li
su svi spojevi u provodnicima čisti i ispravni.
2. Prema šemi na slici vezati precizan voltmetar,
ampermetar odgovarajućeg opsega i promenljivi
otpornik za istu jačinu struje. Za tačnost merenja
bitno je i dobro stanje akumulatora.
3. Pokrene se motor i poveća broj obrtaja na
nazivnu vrednost.

4. Pomoću otpornika se podesi nazivna vrednost struje, a zatim postepenim

smanjivanjem opterećenja (opet pomoću otpornika) polako se smanjuje i
struja, pri čemu napon lagano raste.Kad regler proradi napon prestaje da
raste iako se opterećenje i dalje smanjuje. Za 14V-tni alternator to je napon
od 14,1 do 14,5V. Za 28V-tni alternator napon je od 28,5 do29V.
 Provera strujnog kola između
alternatora i akumulatora
• Potreban je osetljiv voltmetar koji meri i stote delove volta.
Vrše se dva merenja:
1. Voltmetar se veže između pozitivnog
pola alternatora i pozitivnog pola
akumulatora. Upale se velika svetla,
pokrene motor i postepeno povećava
broj obrtaja skoro do maksimuma.
Pri maksimalnoj struji punjenja
voltmetar ne sme pokazati pad napona veći od 0,5V.

2. Drugim merenjem proverava se pad napona na samim priključcima

akumulatora i alternatora. Pad napona ne sme biti veći od 0,5V.
Ako su izmereni padovi napona veći, provere se svi spojevi i priključci,
uključujući i proveru preseka pojedinih provodnika.
 Ispitivanje alternatora osciloskopom
• Za test se koristi osciloskop 1. 2.

sa ulaznim naponom od 0 do 40V.

Napon alternatora se vezuje za
vertikalno skretanje i to jedan za B+
zajednički izvod pozitivnih dioda, a 3. 4.
drugi za D -, negativan izvod dioda:

1. Oblik napona ispravnog alternatora

2. Jedna od faznih dioda ili namotaja
u prekidu
5. 6.
3. Jedan od faznih namotaja ili
pozitivnih dioda u
4. Oblik napona jedne ispravne faze
5. Pozitivna dioda u prekidu
6. Negativna dioda u prekidu
 Rasklapanje alternatora
1. Okrenuti i skinuti zavrtnje kojima se spajaju poklopci alternatora (2).
2. Iz poklopca, sa strane gde su klizni
prstenovi (4) treba odvrnuti zavrtnje
držača četkica pa taj poklopac i stator (5)
izvući sa rotora (3). Ako zbog ležajeva (4)
izvlačenje ide teže, treba koristiti dvokrake
i trokrake ,,svlakače”. Treba paziti da se ne
oštete električni izvodi namotaja statora i
spojevi sa diodama.

3. U stegu uhvatiti rotor i skinuti remenicu (1). Koristit navedeni alat.

4. Posle skidanja remenice ostaje poklopac sa pogonske strane. Za skidanje

se takodje koristi mala ručna presa ili specijalni svlakač.
5. U zavisnosti od konstrukcije, diode (7) se posebno izdvoje radi ispitivanja.
 Ispitivanje dioda
• Podrazumeva proveru njihove osobine da u jednom ,,propusnom”
smeru provode struju, a da je u drugom ,,nepropusnom” ne provode.
Za ispitivanje je dovoljno imati mali izvor jednosmerne struje od1,5V
do 24V i bilo koji indikator struje – sijalicu do 3W, voltmetar ili ommetar.
1. Ispitivanje pomoću sijalice
Poveže se kolo kao na slici.Ako se dioda okrene +
u propusnom smeru sijalica treba da svetli a ako
se promeni smer struje ili se okrene dioda,sijalica
ne sme da svetli. Tada je dioda ispravna.
2. Ispitivanje pomoću voltmetra V
+
Umesto sijalice se veže voltmetar i meri da li ima
ili nema napona u kolu.
3. Ispitivanje pomoću ommetra
Za nepropusan smer se izabere područje merenja Posledice
neispravnih dioda
najvećih otpora do 100Ω, a u propusnom svega
Ω
10Ω, jer otpor na tom području neće moći ni da se
pročita.
Kontrola četkica i držača četkica
• Najvažnije je da četkice imaju dovoljnu dužinu i da lako klize u
svojim držačima pod uslovom da su i opruge koje ih pritiskaju
ispravne i dovoljno jake.
• Dužina četkica je dobra sve dok se ne istroši toliko da gornja ivica viri
Iznad držača za 5mm.

• Iako je istrošena samo jedna četkica

treba zameniti obe, po mogućnosti originalnim.
Loše četkice obično oštete klizne prstenove.

• Držači četkica moraju biti dobro izolovani od

mase i u dobrom električnom spoju sa
četkicama što se može proveriti ispitnom lampom.
 Kontrola kliznih prstenova
• Površina prstenova mora biti glatka i
čista bez tragova masti, ulja ili druge
prljavštine. Ako se zaprljaju treba ih
očistiti mekom krpom natopljenom
benzinom.
• Ako se na površini primete tragovi
varničenja prstenove treba izbrusiti
veoma finim brusnim papirom.
• Ako se pojave manja udubljenja na
tragu četkica, prstenovi se moraju
obraditi na strugu, pri čemu ih treba
besprekorno centrirati.
• Ako su tragovi četkica dublji prstenove ili ceo rotor treba zameniti.
 Kontrola statora
• U namotajima statora mogu nastati tri različita kvara: spoj sa masom,
prekid namotaja i međuspoj unutar zavojaka.

1. Spoj sa masom može se proveriti ispitnom

lampom pomoću mrežnog napona ili ommetrom.

2. Prekid namotaja se ispituje takođe probnom

lampicom, ali nižeg napona pomoću akumulatora.

3. Unutrašnji međuspoj može se ispitati samo ako je alternator na vozilu,

ali sa odvezanim krajevima statora U, V i W. Namotaj rotora napoji se iz
akumulatora bez reglera a motor pusti da radi sa oko 1000o/min.Tada se
voltmetrom izmere redom naponi između sva tri namotaja. Ako nema
unutrašnjeg spoja u sva trimerenja napon će biti isti. U suprotnom, pravilo
je da je međuspoj u onoj fazi koja sa druge dve pokazuje manji napon.
 Kontrola rotora
• Namotaj rotora se proverava na isti način kao i namotaj statora, tj.
prekontrolisati da li se radi o spoju sa masom, prekidu ili međuspoju.
1. Spoj sa masom se ispituje probnom lampom ili ommetrom. Ako je
izolacija ispravna otpor je preko 10kΩ.
2. Prekid namotaja rotora se proverava na sličan način
3. Međuspoj unutar namotaja nastaje ako je zavojak u kratkom spoju.
Tada je ukupan otpor namotaja manji, pa je struja
kroz rotor nešto jača od propisane vrednosti (zavisi
V koliko je namotaja u spoju).Rotor se poveže u kolo
kao na slici.Pomoću promenljivog otpornika podesi
se da voltmetar pokazuje nazivni napon (npr.12V).
A Ampermetar treba isto da pokaže nazivnu struju
(prema podacima proizvođača, 2-3A). Ako je ta
struja osetno veća tada postoji međuspoj.