АЕРОДИНАМИКА АВИОНА Л-18

ПРЕГЛЕД ТЕМА ИЗ
АЕРОДИНАМИКЕ ЛЕТА АВИОНА Л – 18

БР. ТЕМА ЧАСОВА

I АЕРОДИНАМ. КОНСТРУК. И АЕРОДИНАМ. КАРАКТЕРИСТ. АВИОНА 2

II РАД УВОДНИКА ВАЗДУХА АВИОНА 1
III КРАТКИ ПОДАЦИ О СТАБИЛНОСТИ И УПРАВЉИВОСТИ АВИОНА 2
IV УСТАЉЕНО ПРАВОЛИНИЈСКО КРЕТАЊЕ АВИОНА 1
V РЕЖИМ ПЕЊАЊА И СПУШТАЊА АВИОНА 1
VI ПОЛЕТАЊЕ И СЛЕТАЊЕ АВИОНА 1
VII МАНЕВАРСКЕ ОСОБИНЕ АВИОНА И ФИГУРНО ЛЕТЕЊЕ 1
VIII ДОЛЕТ И ТРАЈАЊЕ ЛЕТА, УБРЗАЊЕ АВИОНА 1
IX ПОНАШАЊЕ АВИОНА У ОПАСНИМ РЕЖИМИМА ЛЕТА 1
X ВАНРЕДНИ ПОСТУПЦИ 1

XI ПИСМЕНИ И С П ИT 2
_________
14
ТЕМА Број
ТЕМА И НАСТАВНА ПИТАЊА часова
БРОЈ

АЕРОДИНАМИЧКА КОНСТРУКЦИЈА И
АЕРОД. КАРАКТЕРИСТ. АВИОНА

- општи појмови аеродинамике

- особености конструкције авиона,
- аеродинамичке карактеристике авиона,
I - зависности коефицијента чеоног отпора 2
од нападног угла,
- зависност финесе авиона од нападног
угла,
- утицај Ма – броја на аеродинамичке
карактеристике авиона.
 Општи појмови аеродинамике
Аер – ваздух динамис – сила
Аеродинамика је наука о струјању ваздуха и о узајамном
деловању ваздуха и тела која се у њему налазе или се кроз
њега крећу.
Основни појмови који се у аеродинамици морају познавати:
 струјање ваздуха, струјнице, врсте струјања
 ударни таласи, врсте ударних таласа
гранични слој, врсте струјања у граничном слоју
Бернулијева једначина,
Рејнолдсов број
аеродинамичке силе, отпор, узгон
врсте аеропрофила, карактеристике аеропрофила
финеса аеропрофила
полара аеропрофила и полара ваздухоплова
уређаји за повећање сила узгона
аеропрофили у подзвучном и надзвучном струјању
аеродинамика крила и осталих делова ваздухоплова
аеродинамика погонске групе
 ПРИМЕЊЕНА АЕРОДИНАМИЧКА
РЕШЕЊА У КОНСТРУКЦИЈИ АВИОНА

- ИНТЕГРАЛНА ШЕМА СА НОСЕЋИМ ТРУПОМ

- ВИСОКОНОСЕЋИ ПРОФИЛ КРИЛА
- АЕРОДИНАМИЧКИ ВИТОПЕРЕНО КРИЛО
- ‘’СТРЕЈК’’
- УПРАВЉИВА ПРЕТКРИЛЦА
- ДВА ВЕРТИКАЛНА СТАБИЛИЗАТОРА
- ДИФЕРЕНЦИЈАЛАН РАД СТАБИЛИЗАТОРА
- ПРИМЕНА АУТОПИЛОТА
- ПРИМЕНА ‘’СОС’’
ЗАВИСНОСТ Цз ОД НАПАДНОГ УГЛА
 ФИНЕСА АВИОНА Л - 18

НАЈБОЉА ФИНЕСА

- ПРЕТКРИЛЦА ИЗВУЧЕНА ...................9,6

- ПРЕТКРИЛЦА УВУЧЕНА .....................7,5
- ПОЛЕТНО - СЛЕТНА КОНФ. ...............4,0

- Брзина најбоље финесе = Внт = 400 км/ч

ТЕМА Број
ТЕМА И НАСТАВНА ПИТАЊА часова
БРОЈ

РАД УВОДНИКА ВАЗДУХА АВИОНА

- намена,
- прорачунски режим рада уводника
II 1
ваздуха,
- регулисање рада уводника ваздуха,
- контрола рада уводника ваздуха у лету,
- ванредни поступци.
 НАМЕНА

ЗА ЕФЕКТИВНО КОЧЕЊЕ
ВАЗДУШНЕ СТРУЈЕ НА УЛАСКУ У
МОТОР У СВИМ ДИЈАПАЗОНИМА
ДОЗВОЉЕНИХ РЕЖИМА ЛЕТА КРОЗ
4 КУТ-а И 1 НУТ.
ПРОГРАМИ РАДА УВОДНИКА

3. ПРОГРАМ: (ПО УВЛАЧЕЊУ СТ)

H<3000m, M<1,5
H>3000m, M<1,15 Клин: 0-35%

2. ПРОГРАМ:
H>3000m, M=1,15-1,5 Клин: 0-60%

1. ПРОГРАМ:
H>3000m, M>1, 5 Клин: 0-100%
 РАД УВОДНИКА У ЛЕТУ
- Пре покретања осни улаз отворен
- У покретању затвара се осни улаз
- У залету при Vi>200км/ч отвара се осни улаз
- По увлачењу СТ почиње рад клина по 3.
програму (и осталим)
- По извл. СТ престаје регулација клина (0%)
- У протрчавању, при Vi<200км/ч затвара се
осни улаз
- При купирању, отвара се осни улаз
 КОНТРОЛА РАДА УВОДНИКА

 ЕКРАН
 ГОВОРНИ ИНФОРМАТОР
 ИНДИКАТОР ПОЛОЖАЈА КЛИНА
 КСЦ-1
 ДВА ПРЕКИДАЧА ЗА ПОМОЋНО
УВЛАЧЕЊЕ КЛИНА
ТЕМА Број
ТЕМА И НАСТАВНА ПИТАЊА часова
БРОЈ

КРАТКИ ПОДАЦИ О СТАБИЛНОСТИ

И УПРАВЉИВОСТИ АВИОНА

- центража авиона,
- уздужна уравнотеженост авиона,
III - уздужна стабилност авиона по 2
оптерећењу,
- уздужна стабилност авиона по брзини,
- путна стабилност авиона,
- утицај нападног угла на попречну
управљивост авиона.
 ЦЕНТРАЖА АВИОНА

Центража авиона (ЦТ) се одређује

растојањем од нападне ивице
крила до ЦТ, мерено дуж тетиве
крила и изражено у процентима
средње аеродинамичке тетиве
(САТ) фиктивног правоугаоног
крила исте површине.
 На авиону Л – 18
ЦТ је смештен између:

24% САТ (при Гг=780-800 кг)

и
27% САТ (при Гг=3200 кг)
 УПРАВЉАЊЕ ПО НАКЛОНУ
 Палица
 СОС-3
 Тример
 Механизам оптерећења
 АРУ
 АРМ-150 М
 АПУС
 Диференцијални механизам
 Бустер РП-260
 Нелинеарни механизам
 СОС - 3
 Сигнализација
 Програми управљања
 Осећај сила на палици
АРУ
 ПРОГРАМИ УПРАВЉАЊА АРУ

 Vi<395+-130 км/ч – велика полуга

 H<1175
• Vi расте 395 – 872 – на малу полугу
• Vi=872 – 1200 – мала полуга
• Vi расте 1200 – 1500 – на малу полугу
• Vi= 1500 – велика полуга
 H=1175-9000 полуга у f(Vi, H)
 H>9000 – велика полуга
АПУС
 УПРАВЉАЊЕ ПО НАГИБУ
 Палица
 Тример
 Механизам оптерећења
 АРМ
 Диференцијални механизам
 Бустер
 УПРАВЉАЊЕ ПО КУРСУ
 Педале
 Тример
 Механизам оптерећења
 АРМ
 Бустер
ТЕМА Број
ТЕМА И НАСТАВНА ПИТАЊА часова
БРОЈ

УСТАЉЕНО ПРАВОЛИНИЈСКО
КРЕТАЊЕ АВИОНА

- однос потребне и расположиве снаге

IV 1
мотора,
- дијаграм експлоатационих висина и
брзина лета,
- први и други режим лета авиона.
 Потребна брзина лета
за хоризонталан лет је брзина на којој
је сила узгона равна тежини авиона.

Потребна снага
за уравнотежење отпора на датом
режиму лета је једнака чеоном отпору
авиона у ХЛ.

Расположива снага
је највећа снага мотора на датом
режиму лета.
ТЕМА Број
Т Е М А И Н А С Т А В Н А П И Т А Њ А часова
БРОЈ

РЕЖИМ ПЕЊАЊА И СПУШТАЊА

АВИОНА

- угао пењања,
V - вертикална брзина пењања, 1
- угао спуштања,
- вертикална брзина спуштања,
- даљина планирања.
 УГАО ПЕЊАЊА

- H=0-1700m, угао=90 (авион убрзава)

- H=2000m, угао=80 (при М=0,82)
- H=3000m, угао=65 (при М=0,84)
- H=5000m, угао=50 (при М=0,9)
- H=5–13 km, угао=50-20 (при М=0,9)
 ВЕРТИКАЛНА БРЗИНА
ПЕЊАЊА

На ПФ, при М=0,9-0,95

H= 0m, Vuzd = 334 m/s

H= 5000m, Vuzd = 220 m/s
H=11000m, Vuzd = 90 m/s
 ВЕРТИКАЛНА БРЗИНА
ПЕЊАЊА

На ПФ, при М=1,7-1,8

H= 11000m, Vuzd = 180 m/s

H= 13000m, Vuzd = 100 m/s
H= 15000m, Vuzd = 50 m/s
H= 17500m, Vuzd = 3-5 m/s
ТЕМА Број
ТЕМА И НАСТАВНА ПИТАЊА часова
БРОЈ

ПОЛЕТАЊЕ АВИОНА
- основне карактеристике полетања авиона,
- утицај експлоатационих фактора на полетање
авиона,
- извршење полетања.
СЛЕТАЊЕ АВИОНА
VI - основне карактеристике слетања авиона, 2
- утицај експлоатационих фактора на слетање
авиона,
- извршење слетања,
- слетање са једним мотором,
- одлазак на други круг,
- слетање са увученим закрилцима.
ТЕМА Број
ТЕМА И НАСТАВНА ПИТАЊА часова
БРОЈ

МАНЕВАРСКЕ ОСОБИНЕ АВИОНА

- видови оптерећења,
- разлози ограничења вертикалног
VII 1
оптерећења,
- дијаграм зависности уздужног
оптерећења од вертикалног оптерећења.
ФИГУРНО ЛЕТЕЊЕ
- особености извођења фигура,
- фигуре: заокрет, форсирани заокрет,
горка, обрушавање, превртање, петља,
имелман, ваљак, спирала.
 H МАНЕВРИСАЊЕ НА ПУНОМ
(km) ФОРСАЖУ
18
16
14 V
12
10
II
8
I
6 IV
4
III
2
0
Vi
300 500 700 900 1100 1300 1500
Km/h

I: @=26, n<9 II: @=15, n<7

III: n=9, @<26 IV: n=7, @<15
V: n<7, stab.=max
ФИГУРНО ЛЕТЕЊЕ

1. Заокрет
2. Форсирани заокрет
3. Горка
4. Обрушавање
5. Превртање
6. Петља
7. Имелман
8. Ваљак
9. Спирала
ТЕМА Број
ТЕМА И НАСТАВНА ПИТАЊА часова
БРОЈ

ДОЛЕТ И ТРАЈАЊЕ ЛЕТА

- потрошња горива у зависности од

VIII услова лета, 1
- пењање са убрзањем до Vs = 900 km/h,
- спуштање при раду мотора на режиму
''мали гас''.

УБРЗАЊЕ АВИОНА

- карактеристике убрзања авиона.

 ПОТРОШЊА ГОРИВА
 На земљи – 75 кг
 За полетање – 50 кг
 Навигацијска резерва (7%)– 250 кг
 Школски круг:
• Увучен СТ – 230 кг
• Извучен СТ – 330 кг
 Од разлаза до слетања – 200 кг
 Из праве са H=5000 м – 330 кг
 ПОТРОШЊА ГОРИВА
 Средња минутна потрошња на земљи:
– 37,5 кг
 Средња минутна потрошња по ШК:
– 50,0 кг
 ПРОРАЧУНСКА КОЛИЧИНА
ГОРИВА
(при спец.теж. 0,805 кг/л)
 Са пуним унутрашњим
резервоарима - 3145 кг
 Са подвесним баком - 4265 кг
 ПОТРОШЊА ГОРИВА ЗА ПЕЊАЊЕ
СА УБРЗАЊЕМ ДО Vs=900 КМ/Ч

ВИСИНА ВРЕМЕ ПУТ УТРОШЕНО

ГОРИВО

1000 м 1:00 10 км 115 кг

3000 м 1:30 15 км 170 кг
5000 м 2:00 20 км 230 кг
7000 м 2:30 30 км 280 кг
9000 м 4:00 50 км 340 кг
11000 м 5:45 75 км 420 кг
13000 м 11:30 160 км 600 кг
ПОТРОШЊА ГОРИВА ЗА ПЛАНИРАЊЕ
ДО ВИСИНЕ 500 м НА РЕЖИМУ МГ

ВИСИНА ВРЕМЕ ПУТ УТРОШЕНО

ГОРИВО

1000 м 0:20 5 км 5 кг
3000 м 1:50 15 км 20 кг
5000 м 3:00 35 км 40 кг
7000 м 4:25 50 км 60 кг
9000 м 5:25 60 км 80 кг
11000 м 6:35 80 км 100 кг
13000 м 8:00 100 км 120 кг
 ЛЕТ НА УБРЗАЊЕ И ПЛАФОН
- Полетање на МАX
- По прелетању ‘’ПА’’ лет у курсу 125° до
даљине 135 км од аеродрома полетања
- До заокрета достићи висину 10500-11500м
(пали се ‘’КР’’)
- Укључити ПФ, кренути у десни заокрет
нагиба 30°, одржавајући М<0,95
(Vpenj=10м/с, угао пењања=5°, Vi пада до
470 км/ч
- Вађење у курс 325°,и пењање до 14000 –
14500 м
- Снижавање до 12500 м и убрзање до М=1,8
- Угао пењања 30° до H=17500м
ТЕМА Број
Т Е М А И Н А С Т А В Н А П И Т А Њ А часова
БРОЈ

ПОНАШАЊЕ АВИОНА У ОПАСНИМ

РЕЖИМИМА ЛЕТА
IX 1
- сваљивање авиона,
- ковит и поступци пилота при вађењу
авиона из ковита.
 СВАЉИВАЊЕ АВИОНА

Изненадни губитак узгона при

минималној брзини авиона.
 СВАЉИВАЊЕ АВИОНА
Могуће је при
постојању клизања на α >28°

Поступак вађења:

- Палица и ножне команде у неутрално

- Преконтролисати нападни угао (α<12°)
- Вадити при Vi=400-450 км/ч
* Губитак висине 1000 м
 КОВИТ АВИОНА

Ротационо неконтролисано
кретање авиона око све три
осе (скретање, ваљање и
пропињање) на нападним
угловима већим од
максималних.
 КОВИТ АВИОНА
При α>28° и палици дијагонално на себе

ВРСТЕ КОВИТА:

- ЛЕЂНИ КОВИТ
- ‘’ПАДАЊЕ ЛИСТОМ’’
- СТАБИЛНИ КОВИТ
 ФАЗЕ КОВИТА

 Фаза увођења
 Развијени ковит
 Фаза вађења
 НОРМАЛНИ И ЛЕЂНИ КОВИТ

Исти поступак вађења:

- Пуна супротна нога од стране октретања

ковита
- Након 2-3сек палицу у неутрално
- РУД на МГ
- По престанку окретања ноге у неутрално
- Вадити при Vi=400-450 км/ч
* Губитак висине 2000 м
* Време кашњења 4-6 сек
 КОВИТ: ПАДАЊЕ ЛИСТОМ

Поступак вађења:

- Палицу и ноге у неутрално

- РУД на МГ
- По престанку колебања вадити при
Vi=400-450 км/ч
* Губитак висине 1000 – 1500 м
* Време кашњења 3-4 сек
 АКО СЕ АВИОН ДО ВИСИНЕ
2000М НЕ ИЗВАДИ ИЗ КОВИТА –
КАТАПУЛТИРАТИ СЕ

ИСПУШТАЊЕ КОЧЕЋЕГ
ПАДОБРАНА НЕ ПОМАЖЕ ПРИ
ВАЂЕЊУ ИЗ КОВИТА
ТЕМА Број
Т Е М А И Н А С Т А В Н А П И Т А Њ А часова
БРОЈ

ВАНРЕДНИ ПОСТУПЦИ

- отказ једног мотора,

- пумпање погонске групе,
- отказ аутоматског управљања
X 1
уводницима ваздуха,
- отказ АРУ,
- отказ СОС,
- отказ тримера,
- слетање са увученим закрилцима
ТЕМА Број
Т Е М А И Н А С Т А В Н А П И Т А Њ А часова
БРОЈ

XI ПИСМЕНИ ИСПИТ 2