Национални парк

Тара
Национални парк
Тара обухвата
површину од
22.000 ha на
највишем делу
планине Таре и
налази се на
територији
општина Бајина
башта и Ужице, у
западном делу
Републике Србије.
Највеће природне
вредности овог
парка основаног
1981. су шуме
Панчићеве оморике,
прашуме букве, јеле
и смрче, као и
тресава окружена
поменутом шумом
Панчићеве оморике.
Планина Тара представља
површ динарског правца
пружања. Припада делу
старовлашких планина
(Старовлашка-Рашка висија).
Налази се на крајњем западу
Србије захватајући подручје
ограничено лактастим током
Дрине између Вишеграда и
Бајине Баште. По надморским
висинама, Тара спада у средње
високе планине, чија је
просечна надморска висина
1.000 – 1.200 метара. Највиши
врх је Козји рид – 1.591 метар.
До сада је
истраживањима
забележено:
• 96 врста лишајева
• 171 врста маховина
• 30 врста папрати
• 7 врста голосеменица
• 950 врста
скривеносеменица
На Тари је такође регистровано 53 врсте сисара и
153 врста птица. Под посебном заштитом су
медвед, дивокоза и срна.