ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ МЕДИЦИНЕ

ФИЗИКАЛНА МЕДИЦИНА И РЕХАБИЛИТАЦИЈА

Наставна јединица

БАЛНЕОТЕРАПИЈА

Доц. др Катарина Парезановић Илић

 ДЕФИНИЦИЈЕ
Балнеологија је научна дисиплина која
проучава природне лековите чиниоце.

Балнеотерапија је коришћење
природних лековитих чиниоца у
профилактичке и терапијске сврхе.
 Минералне воде
Под минералним водама
се подразумевају воде које имају
више од l/gr/l воде, минералних састојака
или је температура воде таква да се
може користити у терапијске сврхе.
Према геолошком пореклу минералне
воде се деле на јувенилне, вадозне и
фосилне.
 Јувенилне воде
Јувенилне воде потичу из усијане магме која се у
унутрашњости земље налази под великим притиском.
Ако се тај притисак услед тектонских поремећаја смањи,
прегрејана водена пара садржана у магми излази из ње
и продире у слојеве ближе земнљиној површини.
Путем се хлади и кондензује, а отапањем минерала из
разних земљиних слојева, стиче минерализацију.
Коначно овако минерализована вода избија, на
површину земље, на местима најмањег отпора у облику
извора. Јувенилне воде се одликују константним
хемијским саставом, температуром и капацитетом
извирања.
 Вадозне воде
Вадозне воде су површинске воде.
Након обилних падавина површинске воде
пониру у земљу, бивају обогаћене
минералима и гасовима , да би се поново
појавиле на површини као минералне воде.
Ове воде мењају током године састав,
температуру и капацитете извирања,а што
зависи од количине падавина
 Фосилне (дубинске) воде
Фосилне (дубинске) воде долазе из великих
дубина и оне су по саставу стабилније и топлије.
Настају из падавина које продиру у дубоке пешчане
и шљунчане слојеве и ту остају затвирене, јер се се
на те слојеве исталожили непропусни слојеви. До
тих вода се допире обично бушењем, а како су
окружене непропусним слојевима, то се не могу
обнављати, те им је трајање ограничено. Такве воде
често прате налазишта петролеја па се називају
петролејским водама, а како уз то садрже јод, зову
се и јодне воде
Карактеристике минералних
вода
Основне карактеристике минералних
вода су:
• минерализација,
• јонски састав,
• температура,
• садржај гасова,
• радиоактивност и др.
 Минерализација
Минерализација-количина растворених
чврстих материја које се у водама налазе у
облику јона,недисоцираних молекула и
колоида. Ова количина сувих материја се
одређује тако што се вода греје на 180ºC при
чему се добија суви остатак који омогућава
класификацију минералних вода на :
минералне - ако садрже више од 1гр/л и
олигоминералне -ако садрзе мање од 1гр/л
сувог остатка.
 Јонски састав
Јонски састав-представља садзај јона-катјона и
ањона. Од катјона најчешће срећемо:
Na, Mg++, Cа++, а од ањона HCO³, Cl, СО4.
Елементи у трагу, али биолошки врло активни, су:
J, Br, Fe, S, As, Cu, Co и др.
Најзначајнији гасови су: CО2, H2С и радон.
Поред њих срећу се још и метан, етан, хелијум,
 Подела према милимоларној
концентрацији
На основу милимоларних концентрација јона могуце је
поредити минералне воде са осмотским притиском
крви. Према таквој анализи минералне воде се деле на
хипотоне, изотоне и хипертоне. Изотоне воде треба да
имају укупну милимоларрну концентрацију око 300, а
што одговара раствору од 9 гр NaCl /l.

 Мол= молекуларна тежина (МГ), атомска тежина у

грамима.
 Температура
Минералне воде према темперури се деле на
хладне и топле.
Хладне воде су када је температура мања
од< 20C, а топле када је температура веца
од > 20C.
Хипотермне су од 20-30 степени,
хомеотермне 30-40 и хипертерме изнад 40C
(Врањска бања, Јошаничка бања,
Куршумлијска и др).
 Радиоактивност
Радиокативност - у минералним водама
најчешће има радона, који је еманација
радијума.
Полуживот му је 3,82 дана, емитује  и 
зраке. Алфа имају лековита својства и налазе
се у водама Нишке бање као и Сокобање.
Класификација минералних вода
• Воде које садрже више од 1 g/l воде суве супстанце.
Карактер ових вода одређују јони који су заступљени са
више од 20 миливал. Ове воде на основу минералних
састојака делимо на хидрокарбонатне (NaCl i KCl су
алкалне и земноалкалне ако садрзе Ca, Mg), сулфатне: (Na
сулфатне и Mg сулфатне) и хлоридне (слане воде).
• Минералне воде које садрже мале количине минералних
састојака, али који су значајно биолошки активни. Овде
спадају следеће воде: сулфидне-садрже најмање 1mg/l
раствореног сумпора, јодне-садрже најмање 1mg/l
раствореног јода, гвоздјевите-садрзе минимално 10 mg/l
раствореног гвожђа, арсенске-садрже најмање 0,7 mg As/l
воде
Класификација минералних вода
• Минералне воде које садрже растворене гасове.
Ове воде се деле на :
угљенокиселе-сардже најмање 1 гр/л раствореног
CO2 (Бујановачка бања), сулфидне – садрже мале
количине H2S и радонске.
• Олигоминералне воде "дивље воде". Ове воде
садрзе до 1 г/л растворене супстанце. Температура
је 2О C° (Пролом бања). Како ове воде немају много
соли могу да се пију као диуретско средство
2-3 литрa на дан.
Начин употребе минералних вода
- пијењем,
- купањем,
- вагиналним испирањима
- инхалирањем. (јодно бромне, радиоактивне,
слане и хидрокарбонатне воде)
Гамзиградска бања