1.

Предавање

ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ И
ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Др Јасмина Радосављевић, ред. проф.

Простор
Просторно планирање
Начела уређења простора
Предмет проучавања просторног планирања
Задаци просторног планирања
Принципи просторног планирања
Повезаност просторног планирања са другим
наукама
ПРОСТОР и његови елементи:

•ПРИРОДНА СРЕДИНА-
•ПРИВРЕДНА СРЕДИНА – као ресурс и као простор за
развој и локацију привредних активности
•ДРУШТВЕНА СРЕДИНА – као израз заснивања и
развоја друштвених заједница и успостављања
друштвених односа,
•КУЛТУРНА СРЕДИНА – као оквир и израз културних
вредности,
•ПОЛИТИЧКО-УПРАВНА СРЕДИНА – као облик
политичко-територијалног организовања друштва,
•НАСЕЉСКА СРЕДИНА – мрежа људских насеља,
•ПРАВНА СРЕДИНА- као право којим се регулишу
услови и режим коришћења простора, свих добара у
њему и локационих услова
КОРИШЋЕЊЕ ПРОСТОРА ПРЕДСТАВЉА СВОЈСТВЕНО КОНФЛИКТНУ
СИТУАЦИЈУ, јер не постоје изгледи равноправне деобе између
заинтересованих корисника.

•СТВАРНИ НАЧИН КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА и

•ПЛАНИРАНИ НАЧИН КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА (намена простора).

ШТА УТИЧЕ НА КОРИШЋЕЊЕ ПРОСТОРА

•ПОТЕНЦИЈАЛИ И ОГРАНИЧЕЊА ПРИРОДНИХ УСЛОВА, природних и

 Prirodno i nerazdvojno spojen ili udružen
створених ресурса,
sa, bitan, svojstven, nerazdvojan.
•ФАКТОРИ ОКРУЖЕЊА – положај у односу на окружење, саобраћајна
доступност, начин коришћења околног простора, различити облици регулација
(порези, кредити, стимулациле ....),
•ЦИЉЕВИ КОРИСНИКА ПРОСТОРА – економски, социјални(уједначавање
услова живота и рада, статус, престиж и сигурност) и психолошки (афинитети,
естетски доживљај, симболичке представе о простору....),
•НАЧИН ДОНОШЕЊА ОДЛУКЕ О КОРИШЋЕЊУ ПРОСТОРА-расположива
средства, доступност информација, принуде (план је врста понуде, као и
дозвола/одобрење за изградњу), власништво (приватно, јавно/државно,
корпорацијско и мешовито).
ОПШТА НАМЕНА ПРОСТОРА

•ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ-обрадиве површине

(њиве, вртови, воћњаци, виногради, ливаде), пашњаци и
влажна земљишта (баре, рибњаци, ),

•ШУМСКЕ ПОВРШИНЕ – шуме и шумско земљиште,

•ВОДЕНЕ ПОВРШИНЕ – реке са притокама, канали,

акумулациона језера,природна језера,

•ОСТАЛЕ ПОВРШИНЕ – изграђене (насеља,

инфраструктурни објекти, индустријски, енергетски,
комерцијални и други комплекси) и остале површине
(рударске, деградиране, неплодне, мочварне)
ОПШТА НАМЕНА ПРОСТОРА У НАСЕЉИМА

•СТАНОВАЊЕ – (индивидуално и колективно становање),

•САОБРАЋАЈ – (спољни, унутрашњи-утиче на организацију

простора и детерминише размештај намена)

•ИНДУСТРИЈСКЕ И РАДНЕ ЗОНЕ, КОМПЛЕКСИ И ЛОКАЦИЈЕ

•ЦЕНТРИ

•ЗЕЛЕНИЛО И РЕКРЕАЦИЈА – (отворени простори)

КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОСТОРНОГ СИСТЕМА
•СЛОЖЕНОСТ – велики број међусобно зависних елемената,
•ДИНАМИЧНОСТ – као резултат непрекидног кретања људи и роба и
развоја бројних процеса,
•ПРЕДВИДЉИВОСТ – постоје законитости које се истражују и помоћу којих
се предвиђа развој просторног система,
•ХИЈЕРАРХИЧНОСТ – сви елементи имају своје место и улогу, али су неки
значајнији због свог утицаја на друге елементе,
•НЕРАВНОМЕРНОСТ – последица неравномерне развијености подсистема
у времену и простору,
•КОНФЛИКНОСТ – простор има диференцирану вредност и његово
коришћење доводи до различитих конфликта у задовољавању различитих
потреба и интереса,
•НЕПОДУДАРНОСТ – времена планирања и спровођења планских
докумената,
•НЕМОГУЋНОСТ ЕКСПЕРИМЕНТИСАЊА – на нивоу целог система, тако да
се резултати знају тек по реализацији плана,
•ГЕОГРАФСКА ДЕТЕРМИНИСАНОСТ – огледа се у географским границама,
природним и демографским одликама и размештају елемената
подсистема у простору, што утиче на начин живота, врсте производње и
развој друштвених процеса.
Просторно планирање
Просторно планирање је делатност сa циљем:

◦ просторног усклађивања свих активности и процеса,

◦ одржавања и развијања повољних услова за живот и рад људи на одређеној
територији.
◦ остваривање оптималног размештаја становништва и привредних делатности
на одређеној територији,
◦ оптималног искоришћавања земљишта уз заштиту животне средине и
◦ очување естетских и културних вредности простора.

Просторним планирањем решава се оптималан распоред људи, добара и

делатности на одређеној територији.
Начела уређења простора
Уређење простора заснива се на начелима:

◦ одрживог развоја, реалних потреба, динамизма и кооперације између

територијалних јединица и доступности јавним секторима,
◦ повећања ефикасности и одговорности у области коришћења,
управљања, заштите и унапређења простора,
◦ подстицања равномерности територијалног развоја Републике Србије
и очувања квалитета и разноврсности расположивих природних и
створених ресурса,
◦ усклађености социјалног развоја, економске ефикасности и заштите и
ревитали-зације животне средине и заштите природних, културних и
историјских вредности,
 Начела уређења простора
◦ реализације развојних приоритета и обезбеђивања
рационалног коришћења необновљивих природних ресурса,
◦ сарадње између Републике, јединица локалне самоуправе и
територијалне аутономије, јавних предузећа и установа,
невладиних организација и других учесника у просторном
развоју,
◦ избора и дефинисања стратегијских приоритета просторног
развоја као основа за планирање и уређење простора на
нивоу територијалних јединица,
◦ усаглашености са европским нормативима и стандардима у
области планирања и уређења простора ради стварања
услова за трансграничну и међународну сарадњу и
укључивање Републике Србије у процесе европских
интеграција.
Планирање
Планирање је процес који траје и који је динамичког
карактера.
Заједничко свим облицима планирања су време
и простор.
Свако планирање се врши за одређени
временски период у будућности.
Будућност се не може планирати без познавања
садашњости и прошлости која се анализира на
основу вредности које данас постоје.
 Предмет проучавања просторног
планирања
Предмет проучавања просторног планирања је простор са свим
својим природним и антропогеним садржајима.

Предмет проучавања просторног планирања није само простор већ и развој

који се одвија у њему у одређеном времену. Због тога је предмет просторног
планирања све оно што утиче на:
◦ становање,
◦ рад,
◦ развој и организованост људи,
◦ планирање организације простора,
◦ уређивање средине,
◦ одређивање услова за изградњу објеката.
ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ као
ИНСТИТУЦИОНАЛИЗОВАНА ДЕЛАТНОСТ варира од земље
до земље у зависности од:
◦ степена привредног развоја,
◦ животног стандарда,
◦ политичког и економског система,
◦ социјалних услова,
◦ нивоа уређења простора,
◦ присутности конфликата,
◦ перспективе развоја, итд .

Из чега произилазе РАЗЛИЧИТИ:

◦ ЦИЉЕВИ,
◦ МОДЕЛИ ПЛАНИРАЊА,
◦ АКТЕРИ,
◦ ТИПОВИ ПЛАНОВА, ИТД.....
Просторно планирање је и урбанистичко
планирање, којим се решавају проблеми
просторног развоја и уређења у градским и
сеоским насељима.
Задаци просторног планирања

Задаци просторног планирања се деле на

основне и посебне.

Основни задатак просторног планирања је

усмеравање развоја ка остваривању
дугорочних циљева развоја неког друштва.
Посебни задаци просторног
планирања

Посебни задаци просторног планирања

зависе од:
◦ сагледавања правца будућег развоја,
◦ развијености производних снага и
◦ производних односа дате територије.
Посебни задаци просторног планирања
Од посебних задатака просторног планирања истичу се:

◦ организација простора - огледа се у одржавању целине простора

помоћу делова са посебном функцијом,

◦ уређење простора - представља размештање објеката,

инфраструктурних система који су потребни за функционисање
различитих активности, тако да се оствари јединство између
коришћења природе и технологије, итд.,

◦ опремање простора - подразумева снабдевање простора објектима,

уређајима инсталацијама, итд.,

◦ усмеравање развоја - врши се мерама и активностима које су

усмерене ка давању најбољих решења,
◦ стварање функционалног простора - представља рад на
организацији простора у коме ће се синхронизовано
одвијати рад, становање, рекреација и кретање,

◦ стварање економског простора - огледа се у стварању

услова како би се живот и рад успешно одвијали са мањим
утрошком снаге и средстава,

◦ стварање хумане средине - подразумева стварање

простора који ће одговарати потребама човека,

◦ стварање естетски обликованог простора - огледа се у

искоришћавању природних лепота и уметничких дела
приликом уређења простора.
Принципи просторног планирања
◦ Принцип научности - подразумева примену и коришћење најсавременијих
достигнућа у науци и техници приликом процеса просторног планирања.

◦ Принцип свестраности - наглашава потребу изучавања међусобне везе

између разних појава и проблема који утичу на развој неког простора.
Када је у питању просторно планирање треба да се сагледа целокупна
међусобна повезаност живота и рада на одређеној територији. На овај
начин се избегава једностраност у ставовима и закључцима који треба да
се усвоје.

◦ Принцип интердисциплинарности - подразумева сагледавање

специфичности планираног простора са аспекта интердисциплинарности.
На овај начин се свеобухватно сагледавају све особине датог простора ради
усвајања адекватне стратегије развоја и уређења планираног простора.
Овај принцип наглашава потребу тимског рада у процесу истраживања и
планирања.
◦ Принцип ангажованости - подразумева ангажовање
целе друштвене заједнице за коју се просторни план
ради. Потребно је да се ангажују сви корисници у
процесу планирања, усвајања и спровођења плана.

◦ Принцип објективности или реалности - полази од

чињенице да планирање мора да се заснива на
реалним условима. Уколико нису реално и објективно
оцењене све могућности простора који се планира,
план неће моћи да се оствари и планирање губи сваки
смисао.
• Принцип дугорочности - изражава карактер
временске дугорочности просторног
планирања. Промене које садржи неки
просторни план треба да имају могућност
реализације у релативно дугом временском
периоду.

• Принцип истовремености - подразумева

истовремено припремање, међусобно
усклађивање и доношење планова. Њиме се
обезбеђује усклађеност програма рада по
питању рокова и фаза између више
корисника планова.

• Принцип конкретности - заснива се на

потреби израде планова за одређену
друштвену заједницу и за одређени простор
◦ Принцип континуираног планирања - захтева
одржавање дугорочности планова сталним
планирањем. То подразумева да се сваки
реализовани период плана надокнађује новим
продужењем плана. Због овога носиоци
планирања морају стално да анализирају и
предвиђају даљи економски и социјални
развој друштвене заједнице.

◦ Принцип еластичности или флексибилности -

подразумева да се просторним плановима
више предвиђа и усмерава развој а не наређује
и ограничава. То значи да се просторно
планирање непрекидно прилагођава датим
условима актуелне ситуације.
◦ Принцип перманентног планирања - захтева
да се процес планирања стално одвија, да се
планови стално усавршавају а да се планска
решења прилагођавају новим условима и
потребама. Условно речено нема завршеног
просторног плана, већ постоје само такви
просторни планови који се стално раде са
циљем да се усаврше и прилагоде савременим
и актуелним проблемима.

◦ Принцип демократичности - изражен је у

просторном планирању преко високог степена
учешћа свих корисника планова и целокупне
јавности у свим фазама израде и спровођења
просторних планова.
• Принцип развојности - подразумева да се
развој у будућности може успешно
планирати само ако се добро познају
прошлост и садашњост. Овај принцип
истиче да све што се планира представља
спрегу прошлости, садашњости и
будућности.

• Принцип критичности - полази од става да

је у просторном планирању све подложно
критици, односно да све што се планом
предлаже подложно је сталном оцењивању,
проверавању и замени бољим и
прикладнијим решењима.
Повезаност просторног планирања са
другим наукама
Архитектура - има задатак да у архитектонском и функционалном
погледу креира објекте који представљају просторно функционалне
целине.

Урбанизам – је делатност физичког планирања насељених места, пре

свега градова. Он проучава структуру градова и њихов развој.
Урбанистичко планирање одређује начин употребе земљишта у
насељу, врсту објеката и начин њиховог подизања на њему,
усаглашава интересе различитих корисника датог простора и уређује
кретање по њему.

Географија - је због проучавања распрострањености, настанка,

развоја и међусобних односа природних и радом створених вредности
повезана са просторним планирањем. Географија сакупља и обрађује
податаке који се користе током планирања простора одређених
територија. Она представља врсту банке података која се у новије
време трансформисала у посебну дисциплину - географски
информациони систем (ГИС).
Геологија - даје информације о:
◦ геолошкој грађи терена,
◦ слојевитости и носивости терена,
◦ присуству клизишта (инжењерска геологија),
◦ водонепропусности слојева (хидрогеологија),
◦ покретима у унутрашњости земље (тектоника),
◦ саставу и врсти стенске масе (петрографија),
◦ о степену угрожености од земљотреса (сеизмологија),
◦ природним богатствима испод земљине површине, итд.

Ови подаци имају велики значај када се доносе одлуке које

су значајне за планирање одређеног простора.
У неким рударским областима у Немачкој насеља су
подигнута пре испитивања геолошке грађе терена. Касније
се испоставило да насеља леже на богатим налазиштима
каменог угља.
Демографија - је заступљена у просторном планирању јер се
просторни планови доносе за људе и одређене друштвене
заједнице.
Планирање неке територије или насеља подразумева
познавање броја и размештаја становништва, његово кретање,
биолошке, социо-економске, интелектуалне и друге структуре,
податке који су у вези са домаћинствима, итд.

Економија - је са просторним планирањем повезана

вишеструко.
Просторно планирање се базира на економским законитостима
у вези:
◦ размештаја производних снага,
◦ привредног развоја,
◦ флуктуације радне снаге,
◦ коришћењу расположивих добара, итд.
Социологија - као наука о друштву саставни је елемент
просторног планирања. Простор, који је предмет
планирања, заузимају друштвене заједнице. У оквиру њих
долази до успостављања различитих односа између
појединаца или групе људи, што је предмет проучавања
социологије, али се истовремено одражава и на процес
просторног планирања.

Историја - и просторно планирање имају пуно додирних

тачака. Историја проучава прошлост кроз догађаје који су
се одвијали на одређеном простору. Просторно планирање
од историјских чињеница користи оне које су оставиле
видљиве трагове у простору који се планира.

Екологија и заштита животне средине - имају велики

степен интеракције са просторним планирањем, јер им је
циљ стварање хумане и естетске средине за живот и рад
људи, као и очување и рационално управљање природом и
њеним вредностима, итд.