Татјана Романов

Мирослава Костић

Природа и друштво 4
Приручник за четврти разред основне школе

1
Природа и друштво 4
Приручник за четврти разред основне школе
Татјана Романов, Мирослава Костић

Извршни уредник
Љиљана Ћалић

Асистент уредника
Милица Вујновић

Рецензенти
Јована Латиновић, професор разредне наставе у ОШ „Павле Савић” у Београду
Маријана Маринковић, педагог у ОШ „Раде Кончар” у Земуну

Лектор
Ружица Фармаковски

Технички уредник
Теодора Петровић

Фотографије
Shutterstock images, Depositphotos, Wikimedia Comons

Издавач
„Нови Логос” д. о. о.
Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд
Тел.: 011/2636–520; факс: 011/2620–365
имејл: office@logos-edu.rs
www.logos-edu.rs

Главни уредник разредне наставе

Љиљана Ћалић

За издавача
Небојша Орлић

2
 РЕЧ АУТОРА
Поштоване колегинице и колеге,

Циљ савремене школе подразумева активно и кооперативно учешће ученика у

припремању, реализацији и евалуацији свих активности, чиме се омогућава интеграција
у савремене токове живота и света око нас.
„Не постоји једнака настава за неједнаке ученике” мисао је која нас је водила у
конципирању приручника и осмишљавању припрема као могућих сценарија часова
Природе и друштва. У зависности од садржаја области које се обрађују, биране су
методе активне наставе које, осим стицања знања, подстичу развој личности и богате
искуство ученика, додељујући му нове улоге сарадника, планера, дизајнера,
истраживача и иницијатора. У неким ситуацијама доминантне су практичне, мануелне
и експресивне методе, али и социјалне које подстичу интерактивност и сарадништво.
Успешним смењивањем и комбиновањем различитих облика рада, у великој и мањим
групама, у пару, сталним праћењем, усмеравањем и подстицањем креативних
способности, желели смо да омогућимо висок степен ученичке мотивисаности и
самосталности.
Припреме нуде могућност иницирања позитивне и подстицајне атмосфере за
стицање знања и учење, поштујући особености одељења, различите услове за рад и
индивидуалне разлике. Руководећи се мишљу Џ. Хјустона да „деца могу научити скоро
све, ако су у прилици да пробају, додирну, чују, виде и осете информације...” настојале
смо да понудимо мноштво различитих активности које ће омогућити егзактнији начин
стицања знања, дивергентно мишљење и усмереност ка новим доживљајима и
искуствима. Бићете у прилици да развијате и пратите осећај постигнућа, способности и
овладавање одређеним областима. Већина часoва је осмишљена као облик активног
учења са елементима пројектне, интегративне, хеуристичке и игролике наставе.
Активностима ћете подстицати стваралачке и истраживачке способности, јер креативан
рад доприноси радозналости, квалитету учења, живота и интелектуалном капиталу.
У предлозима припрема за час размењује се искуство, мноштво идеја и
холистичко размишљање, са аспекта функционалности, као битне карактеристике
наставног процеса. Приручник ће омогућити да рад са ученицима буде занимљивији,
комуникација ефикаснија и интегративност побољшана. Надамо се да ћете
коришћењем припрема моћи ефикасније, успешније и креативније да планирате,
реализујете и вреднујете свој наставни рад и напредовање својих ученика.

Ауторке

3
 ПРИРОДА И ДРУШТВО
Основна сврха изучавања интегрисаног наставног предмета Природа и друштво
јесте да усвајањем знања, умења и вештина деца развијају своје сазнајне, физичке,
социјалне и креативне способности, а истовремено спознају и граде ставове и
вредности средине у којој одрастају, као и шире друштвене заједнице. Упознавање
природе и друштва развија код деце сазнајне способности, формира основне појмове и
постепено гради основе за систем појмова из области природе, друштва и културе.
Истовремено, стичу се знања, умења и вештине које им омогућавају даље учење.
Активним упознавањем природних и друштвених појава и процеса подстиче се
природна радозналост деце. Најбољи резултати постижу се уколико деца самостално
истражују и искуствено долазе до сазнања – спознају свет око себе као природно и
друштвено окружење. Систематизовањем, допуњавањем и реструктурирањем
искуствених знања ученика и њиховим довођењем у везу са научним сазнањима, дечија
знања се надограђују, проверавају и примењују. Преко интерактивних социјалних
активности они упознају себе, испољавају своју индивидуалност, уважавајући
различитости и права других, уче се како треба живети заједно. Усвајањем
елементарних форми функционалне писмености омогућује се стицање и размена
информација, комуницирање у различитим животним ситуацијама и стварају се
могућности за даље учење. Примена наученог подстиче даљи развој детета доприноси
стварању одговорног односа ученика према себи и свету који га окружује и омогућује
му успешну интеграцију у савремене токове живота.
Општи циљ интегрисаног наставног предмета Природа и друштво јесте
упознавање себе, свог природног и друштвеног окружења и развијање способности за
одговоран живот у њему.

Остали циљеви и задаци овог наставног предмета су:

– развијање основних појмова о природном и друштвеном окружењу и повезивање
тих појмова;
– развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процеса у
окружењу и уочавање њихове повезаности;
– развијање основних елемената логичког мишљења;
– развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање
окружења;
– оспособљавање за самостално учење и проналажење информација;
– интегрисање искуствених и научних сазнања у контуре система појмова из области
природе и друштва;
– стицање елементарне научне писмености и стварање основа за даље учење;
– усвајање цивилизацијских тековина и упознавање могућности њиховог рационалног
коришћења и дограђивања;
– развијање еколошке свести.

4
 ПРОГРАМ НАСТАВЕ ЗА ПРИРОДУ И ДРУШТВО ЗА
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

Назив предмета ПРИРОДА И ДРУШТВО

Циљ Циљ учења Природe и друштвa јесте упознавање себе, свог

природног и друштвеног окружења и развијање способности
за одговоран живот у њему.
Разред Четврти
Годишњи фонд 72
часова
ИСХОДИ
По завршетку разреда ОБЛАСТ/ТЕМА САДРЖАЈИ
ученик ће бити у стању да:

- одреди положај и МОЈА Положај, територија, граница

границу Србије, положај ОТАЏБИНА
главног града и већих
насеља на географској РЕПУБЛИКА
карти Србије; СРБИЈА
- одреди положај и
именује природне и
друштвене објекте на
географској карти
Србије;
- повеже различите
природно-географске
карактеристике Србије са
размештајем
становништва, изгледом
насеља и делатностима
људи;
- уважава националну и
културну разноликост
као основу за суживот
свих грађана Републике
Србије;
- представи знамените
личности, културна
добра и природне лепоте
по којима је Србија
препознатљива у свету;
- у дискусији даје
предност коришћењу
локалних производа,
производа направљених
од рециклираних
материјала, као и
коришћењу обновљивих
и симболи Србије (грб,
– застава и химна) и
национална валута.
Природне карактеристике
Србије – рељеф, воде, шуме.
Типичне, ретке и угрожене
врсте биљака и животиња –
значај и заштита.
Национални паркови Србије.
Друштвене карактеристике
Природне и Србије (становништво,
друштвене насеља и делатности).
одлике Грађани Србије (права и
Србије обавезе, демократски односи
и интеркултуралност).
Привредне карактеристике
Србије (природни ресурси и
делатности у различитим
крајевима).
Одржива употреба
природних ресурса (извори
енергије, чиста вода, чист
ваздух, плодно земљиште,
руде, разноврсност биљног и
животињског света).
Човек – Човек – природно,
природно и друштвено и свесно биће.
душтвено Физичке промене у
биће пубертету.
Дигитална безбедност и
последице прекомерног
коришћења информационо-
комуникационих

5
 природних ресурса;
- повеже промене у
изгледу свог тела и
понашања са
одрастањем;
- планира своје дневне
активности и време
проведено уз ИКТ
уређаје;
- затражи помоћ уколико
се суочи са
непримереним
садржајима у дигиталном
окружењу;
- идентификује и
самостално раздваја
смеше просејавањем,
одливањем, цеђењем и
испаравњем;
- испита електричну
проводљивост
материјала помоћу
једноставног струјног
кола;
- наведе примере
штедљивог коришћења
електричне енергије;
- наведе примере употребе
магнета у свакодневном
животу;
- наведе примере
превенције и заштите од
пожара;
- прикаже хронолошки на
ленти времена значајне
историјске догађаје и
личности;
- опише начин живота
људи кроз време
користећи различите
изворе информација;
- представи ток и
резултате истраживања
(писано, усмено, помоћу
ленте времена,
презентацијом и/или
цртежом и др.);
- пронађе и одабере
потребне информације из
различитих извора
(писаних, сликовних,
дигиталних);
- повеже резултате рада са
уложеним трудом;
6
технологија; непримерени
садржаји.
Материјали Смеше (течности, храна,
земљиште, ваздух).
Раздвајање састојака смеше
(просејавање, одливање,
цеђење, испаравање).
Наелектрисавање предмета
од различитих материјала.
Електрична проводљивост –
проводници и изолатори.
Рационална потрошња
електричне енергије и
правилно руковање
електричним апаратима у
домаћинству.
Магнетна својства
материјала (природни
магнети, могућност
намагнетисавања тела и
својства које тада
испољавају).
Запаљиви материјали (ознаке
за запаљиве материјале).
Ваздух – кисеоник као
чинилац сагоревања.
Опасност и заштита од
пожара.
Прошлост Живот у далекој прошлости
Србије (долазак Словена на
Балканско полуострво,
области које су Срби
населили; начин живота).
Српска држава за време
владарске породице
Немањића – успон и
слабљење (владари – Стефан
Немања, цар Душан, цар
Урош; култура, начин
живота).
Живот под турском влашћу
(начин живота, облици
пружања отпора).
Настанак и развој модерне
српске државе (Први и Други
српски устанак – узрок и ток;
вође устанка; култура, начин
живота).
Србија у савремено доба
(Први светски рат, настанак
југословенске државе, Други
светски рат, промена облика
владавине, распад
југословенске државе и
- сарађује са другима у осамостаљење Србије;
групи на заједничким култура, начин живота).
активностима;
- учествује у друштвено-
корисним акцијама уз
подршку одраслих.
Кључни појмови садржаја: отаџбина, оријентација у времену и простору,
интеркултуралност, природни ресурси.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм предмета Природа и друштво задржао је постојећи оквир, план наставе и
учења од два часа недељно, односно 72 часа годишње и досадашњи завичајни принцип.
Принцип животне близине, тзв. завичајни принцип, одређује просторну и временску
блискост природних и друштвених појава и процеса и као такав представља једну од
суштинских одлика овог предмета. У првом разреду се креће од просторно и временски
најближих феномена за ученика, док се у старијим разредима просторни и временски
оквир постепено шири. Конкретно, оквир унутар ког се остварују предметни исходи у
првом разреду чине садржаји из најближег и непосредног окружења ученика, у оквиру
области под називом Непосредно окружење ученика – дом, школа, насељa/дела насеља
у коме ученик живи, у другом разреду просторни оквир се проширује на Насеље са
околином, у трећем разреду на Крај у коме ученици живе2, а завршава се у четвртом
разреду облашћу под називом Моја отаџбина – Република Србија.
––––––––––––––
2 Крај, као простор проучавања, је територијална целина која се поклапа са границом
општине. Традиционално до сада се за овај територијални ниво користио појам
завичај. Проблем употребе појма завичај произилази из непостојања јасних
просторних и временских критеријума за његово издвајање.
Принцип животне близине овом програму обезбеђује високу осетљивост на контекст у
коме ученици живе, односно отвореност за садржаје из учениковог окружења и
флексибилност за уважавање карактеристика и одлика најразличитијих средина у
којима деца из Србије живе. У том смислу предмет Природа и друштво подразумева
отвореност и за садржаје од значаја за националне мањине у складу са простором
проучавања природних и друштвених појава у четвртом разреду – Моја отаџбина –
Република Србија. Поред тога, код свих ученика треба развијати осећај богатства у
различитостима међу припадницима различитих националности указивањем на
постојање људи који славе другачије празнике, имају различите обичаје, културу
становања, исхрану, облачење и сл.
Основна интенција наставе Природа и друштво усмерена је на развој интелектуалних,
психофизичких, когнитивно-конативних и социјално-афективних сфера личности
ученика, што се одражава у наведеном циљу за крај циклуса и датим предметним
исходима.
Предметни исходи Природе и друштва показују шта су ученици оспособљени да учине,
предузму, изведу и обаве на крају разреда захваљујући знањима, ставовима и
вештинама које су развили учењем овог предмета. Исходи се остварују у спрези
садржаја, метода наставе и учења и активности ученика некад унутар једне теме, а
најчешће кроз више тема. Зато границе међу темама проучавања треба схватити
условно и флексибилно. Неки исходи су по својој природи међупредметни и
оствариваће се кроз активности у оквиру више наставних предмета, као на пример
исход: по завршетку разреда ученик ће бити у стању да пронађе и одабере потребне
информације из различитих извора (писаних, сликовних, дигиталних). Треба, такође,
имати у виду да је редослед програмских тема и груписаних садржаја унутар тема
урађен искључиво ради прегледности препоручених програмских садржаја и не
препоручује се као редослед приликом креирања годишњих и оперативних планова, већ

7
као помоћ наставнику да их креира. Такође, није пожељно да структура садржаја
уџбеника буде основ за планирање наставе.
Ученике треба оспособљавати да самостално истражују и анализирају природне и
друштвене појаве и процесе. У зависности од исхода који се жели остварити, учитељ
треба да подстакне ученике на различите врсте активности које ангажују како поједина
чула, тако и више чула истовремено. Синхронизација чулних утисака даје целовиту
слику објеката, процеса, појава и њихову интеграцију у комплексну слику света, а
уважава различитости у склоностима ученика при упознавању света и процесу учења.
Ипак, учење се не завршава на чулним утисцима, већ се наставља уопштавањем
уоченог кроз описивање, поређење, формулисање закључака итд. У наставном процесу
се, дакле, полази од несистематизованих искуствених сазнања и иде се ка општим,
научно заснованим, систематизованим знањима из области природе, друштва и
културе. Активности ученика потребно је прилагодити предметним исходима,
специфичностима изабраних садржаја и узрасту ученика. Постепено треба повећавати
ниво захтева и самосталности ученика приликом упознавања природних и друштвених
појава.
Стварност (природна и друштвена) која нас окружује и из које произилази садржај овог
програма, заснована је на повезаности различитих појава и процеса. Због тога садржаји
предмета Природа и друштво морају да буду одраз те целовитости и повезаности појава
које се изучавају. Ради формирања елементарних појмова и постављања мреже за
систем појмова, при избору и распореду програмске грађе примењен је спирално-
узлазни модел, у складу са узрасним карактеристикама ученика. То значи да се иста
тематика из разреда у разред проширује, продубљује и посматра са различитих
аспеката. Изградња система у настави последица је постојања система у стварности.
Улога учитеља је да ствара прилике за учење, а не да наставне садржаје тумачи само
као биолошке, географске, историјске и друге садржаје.
Поред тога, приступ настави и учењу треба да буде повезан и са логиком и
методологијом научне дисцилине одакле произлази одређени садржај. Тако изучавање
биолошких садржаја нужно треба да укључи посматрање и праћење биолошких
феномена; изучавање садржаја хемије и физике – закључивање на основу спроведеног
огледа или експеримента; изучавање прошлости – анализу историјских извора итд.
Развијање система појмова подразумева континуиран рад учитеља на успостављању
хоризонталне (унутар једног разреда) и вертикалне повезаности (између разреда)
појмова унутар програма предмета Природа и друштво. Важно је да се кад год је
могуће приступи интегрисаном приступу садржајима на међупредметном нивоу кроз
наставне и ваннаставне облике рада и активности у школи и изван ње. Због природе
садржаја предмета и датих исхода пожељно је активности организовати што чешће
изван учионице, односно у природном и друштвеном окружењу. За потребе овог
предмета посебно су погодни: организоване посете, шетње, излети, настава у природи.
Поред коришћења званично одобрених уџбеничких комплета, у остваривању програма
предмета Природа и друштво препоручује се коришћење шире литературе и осталих
извора информација: штампаних, аудио-визуелних и електронских медија. Посебно се
препоручује коришћење аутентичних природних и друштвених извора, као
најверодостојнијих показатеља стварности, појава и процеса у конкретном
непосредном окружењу, као и дидактичких материјала који одражавају посебности
датог окружења и краја у коме ученици живе.
Учитељ остварује постављени циљ и исходе кроз наставу и остале организационе
форме рада у школи, без додатног оптерећења родитеља и њиховог обавезног
ангажовања у остваривању програма. Родитељи могу бити добровољно ангажовани као
расположиви потенцијал локалне средине, у зависности од њихових знања, могућности
и хтења.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

8
Планирање обухвата креирање годишњег и оперативних планова, као и развијање
припрема за час/дан/седмицу. Годишњи план креира се у форми гантограма и садржи
број часова по темама распоређених по месецима, а у складу са школским календаром,
годишњим фондом часова, планираним фондом часова по темама.
Полазећи од датих предметних исхода и препоручених садржаја од наставника се
очекује да дати програм контекстуализује према потребама конкретног одељења
имајући у виду карактеристике ученика, уџбенике и друге наставне материјале које ће
користити, техничке услове, наставна средства и медије којима школа располаже, као и
друге ресурсе школе и локалне средине.
Приликом планирања наставе и учења потребно је руководити се:
- индивидуалним разликама међу ученицима у погледу начина, темпа учења и брзине
напредовања;
- интегрисаним приступом у којем постоји хоризонтална и вертикална повезаност
унутар истог предмета и различитих наставних предмета;
- партиципативним и кооперативним активностима које омогућавају сарадњу;
- превасходно активним и искуственим методама наставе и учења;
- уважавањем nsiсвакодневног искуства и знања које је ученик изградио ван школе,
повезивањем активности и садржаја учења са животним искуствима ученика и
подстицањем примене наученог у свакодневном животу;
- неговањем радозналости, одржавањем и подстицањем интересовања за учење и
континуирано сазнавање;
- редовним и осмишљеним прикупљањем релевантних података о напредовању
ученика, остваривању предметних исхода и постигнутом степену развоја
компетенција ученика.
Полазећи од датих исхода и садржаја наставник најпре, као и до сада, креира свој
годишњи (глобални) план рада из кога касније развија своје оперативне планове.
Како су исходи дефинисани за крај наставне године, наставник треба да их
операционализује прво у оперативним плановима, а потом и на нивоу конкретне
наставне јединице.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Однос циља, исхода, препоручених програмских садржаја, метода наставе и учења

и активности ученика
При остваривању циља и предметних исхода предмета Природа и друштво мора се
имати увиду да су садржаји, методе наставе и учења и активности ученика неодвојиви у
наставном процесу. Концепт наставе засноване на процесу и исходима учења
подразумева наставу чији превасходни циљ није преношење предметних садржаја, већ
изградња и развој знања као основе на којој се развијају разноврсна умења. У том
смислу, програм наставе и учења нуди садржински оквир, а учитељ има слободу да
уместо њих изабере и неке друге садржаје уколико сматра да су ти садржаји
примеренији средини у којој ученици живе, узрасним и развојним карактеристикама
ученика и њиховим интересовањима. Суштина је у томе да садржаји буду у функцији
остваривања исхода, а не сами себи циљ. Учитељ има значајан простор за слободу
избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика како би
водио ученике ка остваривању датог исхода.
Већина предметних исхода достиже се кроз непосредну истраживачку активност
ученика уз континуирану подршку и подстицај од стране учитеља. Пожељне су
активности које омогућавају интеракцију са физичком и социјалном средином, јер
доприносе спознавању света који окружује ученике, тако што се откривају односи и
упознају својства и карактеристике предмета, бића, појава и процеса и стичу се
социјалне вештине. Најефикасније методе учења јесу оне методе које ученика стављају
у адекватну активну позицију у процесу развијања знања. Потребно је стварање
ситуација учења у којима ће доћи до изражаја различите активности ученика које

9
омогућују различите начине учења. Значајне активности ученика у оквиру предмета
Природа и друштво су:
- посматрање са усмереном и концентрисаном пажњом ради јасног запажања и
уочавања света у окружењу (уочавање видљивих карактеристика);
- илустровање појава и процеса из свакодневног живота – навођење, показивање,
објашњавање примера из природног и друштвеног окружења;
- описивање – вербално или ликовно изражавање спољашњих и унутрашњих
запажања;
- процењивање – самостално одмеравање;
- груписање – уочавање сличности и различитости ради класификовања;
- праћење – континуирано посматрање ради запажања промена;
- бележење – записивање графичко, симболичко, електронско бележење опажања;
- практиковање – у настави, свакодневном животу и спонтаној игри и раду;
- експериментисање – намерно модификоване активности, огледи које изводи сам
ученик;
- истраживање – испитивање природних и друштвених феномена;
- сакупљање – прављење колекција, збирки, албума из природног и друштвеног
окружења;
- стварање – креативна продукција;
- играње – дидактичке, едукативне и спонтане игре;
- активности у оквиру мини-пројекта – осмишљавање и реализација.
Ради прегледности препоручени садржаји су дати у темама.
Потребно је приликом тумачења исхода учења и препоручених садржаја у четвртом
разреду имати у виду да се неки садржаји и одговарајући примери (првенствено они
који се односе нa природно-географске одлике и прошлост Србије) истражују и
проналазе у просторном оквиру државе Србије.
Тема Природнe и друштвене одлике Србије бави се распрострањеношћу природних и
друштвених објеката и процеса у простору као и њиховом међузависношћу. У
претходним разредима ученици су овладали основним појмовима који се односе на
природне објекте (рељеф, воде) и друштвене објекте (становништво, насеља, привредне
делатности). Циљ наведене теме је да ученик примени усвојену појмовну апаратуру на
изучавање садржаја у оквиру територије Републике Србије.
За достизање исхода који се односи на одређивање положаја и границе Србије,
положаја главног града и већих насеља на географској карти Србије, кључно је да
ученик на географској карти сагледа простирање територије Републике Србије, да се
упозна са основним садржајима који окружују њену територију (суседне државе,
међународне реке, итд.), као и да разуме појам и функцију границе, којом је
дефинисана територија Републике Србије. За достизање исхода из ове теме неопходно
је да ученик изврши класификацију природних објеката (облици рељефа – планине,
низије, котлине и водни објекти – реке, језера, извори), именује их и позиционира на
територији Србије. Методички приступ географској карти треба да се креће у правцу
третирања карте као извора информација о Републици Србији, а не да карта буде
„место” на коме ученици само показују задате географске појмове. Код ученика је
важно да се развије осећај о потреби очувања и заштите појединих репрезентативних
природних објеката. У оквиру друштвених објеката, примарно је да се упозна са бројем
становника који живи на територији Србије као и са етничком структуром. За ученика
је важно да спозна негативну динамику промене броја становника као и узроке који су
довели до тога (негативан природни прираштај, исељавање, итд.). У погледу распореда
становништва, важно је размотрити просторну поларизацију на релацији село – град и
низијски – брдскопланински простори. За достизање исхода ове теме неопходно је
указати на међузависност одређених природних објеката и процеса и човека. Та
релација може бити позитивна, али и негативна. Пример позитивне интеракције је када
одређени природни садржаји стимулишу развој одређених привредних делатности
(пољопривреда и плодно низијско земљиште поред река) или позиционирање насеља на

10
одређеној територији. Негативни природни процеси такође утичу, тако што доводе до
неповољних последица на одређеним површинама. Као пример могу се узети простори
који су изложени плављењу река и слично. Унутар ове теме, важно је подстицати
ученике да уоче узајамна права и обавезе државе и грађана, као и да их препознају у
правилима која регулишу односе у држави и обезбеђују једнака права свих њених
грађана.
Природни ресурси Србије (извори енергије, чиста вода, чист ваздух, плодно земљиште,
руде, биолошки диверзитет) разматрају се у контексту њихове одрживе употребе која
треба да обезбеди здрав живот ученика и будућих генерација. У том смислу, ученике је
потребно подстицати да узму учешће у локалним акцијама заштите животне средине.
Проблематика одрживог развоја третира се и кроз анализу декларација производа које
ученици уобичајено користе, са циљем промовисања коришћења локалних производа,
производа направљених од рециклираних материјала, као и коришћења обновљивих
природних ресурса. Пуно разумевање концепта одрживог развоја могуће је тек на
каснијем узрасту ученика, али је потребно да се континуирано развија, и то не само на
нивоу знања, већ првенствено на нивоу развијања вредности, ставова и навика. На тај
начин се утиче на развој ставова важних за опстанак и будућност.
Тема Човек део природе, односно исходи учења и препоручени садржаји унутар ове
теме, наставља континуитет упознавања ученика са људским телом, али и увођење
нових димензија у разматрању човека. У том смислу, садржаји о човеку се разматрају
кроз три димензије:
– Човек – природно, друштвено и свесно биће. Користећи сазнања стечена у
претходним разредима о човеку, та сазнања се сада разматрају као дуализам природног
и свесног друштвеног бића, уз развијање одговорног односа коју свако људско биће
има према самом себи, другим људима и окружењу. У том смислу потребно је
организовати активности које подржавају суживот кроз: уважавање различитости,
толеранцију, хуманост, солидарност, емпатију...
– Промене у пубертету – физичке и промене у понашању. Акценат је на упознавању
ученика четвртог разреда са основним физичким променама које могу уочити на
сопственом телу и одговорном односу према сопственом здрављу.
Ученици треба да схвате да су и промене у њиховом и понашању њихових вршњака
такође последица пубертета, али да ове промене не могу да буду изговор за
непримерено понашање према другима.
– Дигитална безбедност је нови аспекти безбедносне културе који се уводи у четвртом
разреду. Ова проблематика има две димензије. Прва се односи на количину времена
које ученици проводе користећи дигиталне технологије (често науштрб физичке
активности, учења, дружења), односно на оспособљавању ученика да планирају своје
активности и време проведено уз ИКТ, узимајући у обзир последице које прекомерно
коришћење информационо-комуникационих технологија може да донесе, како на
физичко здравље, тако и на односе са другима. Друга димензија односи се на
безбедносне претње у дигиталном окружењу, односно на суочавање ученика са
непримереним садржајима на интернету и адекватно реаговање (како и од кога ученик
може да затражи помоћ).
Исходи учења и садржаји који се односе на Mатеријалe фокусирани су на уочавање
магнетних и електричних промена материјала које, за разлику од прва три разреда, нису
чулима тако непосредно доступне. Уводе се магнетна и електрична својства материјала,
с тим што треба имати у виду да је разумевање суштине ових појава захтевно за
ученике овог узраста. Због тога се треба задржати на појавним облицима магнетизма и
електрицитета у природи, свакодневном животу, кроз огледе или експерименте.
Испитивање електричне проводљивости материјала реализује се помоћу једноставног
струјног кола са батеријом и сијалицом, путем којег ученици стичу прву слику о току
електричне струје, деловима струјног кола (извор, проводник, потрошач електричне
струје), као и о разлозима због којих се струјни каблови праве од метала, а облажу
пластиком и/или гумом (проводници/изолатори електричне струје). Разумевање

11
електричне проводљивости материјала представља основу за разумевање безбедносних
ризика коришћења електричне струје, на примерима руковања електричним апаратима
у домаћинству.
Сагоревање као неповратна промена материјала сада се разматра кроз истраживање
ваздуха – кисеоника као чиниоца сагоревања. Ради лакшег разумевања ове чињенице,
препоручује се извођење демонстрационих огледе са свећом и (поклопљеном) чашом.
Ова проблематика и огледи повезани са њом представљају добар увод у разумевање
фактора који доводе до пожара, превенције и заштите од пожара. Када су превенција и
заштита у питању, значајно би било ученике упознати са последицама претераног
излагања сунцу и могућим мерама заштите. Осим наведеног, ученици истражују
различите смеше из окружења (течности, храна, земљиште, ваздух) и практикују
различите начине раздвајања састојака тих смеша (просејавање, одливање, цеђење,
испаравање).
Преко исхода учења и садржаја теме Прошлост Србије омогућује се сналажење
ученика у времену и простору. Проналажењем информација из различитих историјских
извора (писаних, материјалних или усмених) сагледавају се поједини догађаји и
личности из прошлости и одређује се њихов редослед, првенствено помоћу ленте
времена. Помоћу ленте времена прати се развој државе Србије само у
најелементарнијим контурама (јачање, слабљење, нестајање, оживљавање модерне
српске државе...), без оптерећивања ученика непотребном фактографијом. У том
смислу предлаже се учитељима да примењују наративни приступ у приближавању
прошлости ученицима, јер је форма приче блиска ученицима овог узраста. Ради
добијања што објективније слике протеклих збивања морају се сагледати и околности –
контекст догађања. На овај начин омогућује се ученицима да стекну комплексну слику
времена у коме се радња (догађај) дешава, увиде узрочно-последичне везе праћених
збивања из протеклих времена и то је пут ка поступном схватању развоја одређених
друштвених збивања.
У оквиру ове теме потребно је посебну пажњу обратити на начин живота људи кроз
истраживање ученицима блиских и релевантних тема из свакодневног живота (на
пример, занимања људи у крају, насеља, одевање, празници и сл.) уз стално поређење
начина живота у прошлости са садашњошћу (као ученицима блиске и познате). Није
потребно да се истраже сви наведени аспекти свакодневног живота, него они за које су
ученици највише заинтересовани и за које постоје доступни историјски извори
примерени ученицима овог узраста. Однос прошлости и садашњости не треба
сагледати само кроз уочавање сличности и разлика међу њима, већ и кроз уочавање
(остатака) прошлости у садашњости, односно у свакодневном животу (називи улица,
споменици, храна и сл.). Податке прикупљене малим историјским истраживањима
ученик може да представи на неки од начина које одабере (усмено, помоћу ленте
времена, породичног стабла, презентације, постера...). Такође, ученике треба стављати
у ситуације да користе до сада усвојене временске одреднице (посебно годину,
деценију и век) приликом описивања догађаја из прошлости, с тим што је пожељно
двоструко ,,мерити” време – у том веку/те године, односно пре толико векова/година
(Први српски устанак десио се почетком 19. века, односно пре нешто више од два века).
Приликом изучавања природних и друштвених феномена нужно је и даље
примењивати истраживачки приступ и оспособљавати ученике за различите начине
прикупљања података о окружењу, њихову анализу, сврставање у групе и категорије по
различитим карактеристикама, вођење белешки и закључивање.
Учествовање у једноставним огледима/експериментима који се реализују на основу
упутства – индивидуално, у пару или групи, кроз повезивање резултата
огледа/експеримента са објашњењем или закључком. У четвртом разреду се посебна
пажња обраћа на различите начине бележења и каснијег презентовања резултата
истраживања (писано, усмено, помоћу ленте времена, презентацијом и/или цртежом и
др.).

12
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика само је део праћења и
вредновања образовно-васпитне праксе. Резултате целокупног праћења и вредновања
наставник узима као основу за планирање наредних корака у раду са ученицима и
развијању своје образовно-васпитне праксе.
Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је формативно и сумативно и
реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и
васпитању. Потребно је да наставник континуирано и на примерен начин указује
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ће повратна информација бити
прилагођена, довољно јасна и информативна како би имала улогу подстицајне повратне
информације. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање
повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују
сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

13
 ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ

Образовни стандарди формулисани су на три нивоа постигнућа. Нивои образовних

стандарда описују захтеве различите тежине, когнитивне комплексности и обима
знања, од једноставнијих ка сложеним. Сваки наредни ниво подразумева да је ученик
савладао знања и вештине са претходног нивоа.
Основни ниво
На првом нивоу описани су захтеви који представљају базични или основни ниво
знања, вештина и умења. Очекује се да ће скоро сви, а најмање 80% ученика/ца постићи
тај ниво.
На базичном нивоу налазе се темељна предметна знања и умења, то су функционална и
трансферна знања и умења неопходна како за сналажење у животу, тако и за наставак
учења. Знања и умења са основног нивоа најчешће су мање сложена од оних са средњег
и напредног нивоа, али то није увек случај. Овде су смештена и она знања и умења која
нису једноставна, али су тако темељна да заслужују посебан напор, који је потребан да
би њима овладали готово сви ученици.
Средњи ниво
На другом нивоу описани су захтеви који представљају средњи ниво знања, вештина и
умења. Он описује оно што просечан ученик/ученица може да достигне. Очекује се да
ће око 50% ученика/ца постићи или превазићи тај ниво.
Напредни ниво
На трећем нивоу описани су захтеви који представљају напредни ниво знања, вештина
и умења. Очекује се да ће око 25% ученика/ца постићи тај ниво. Знања и умења са овог
нивоа су трансферна, пре свега за наставак школовања. Компетенције са напредног
нивоа су по правилу и когнитивно сложеније од оних са базичног и средњег нивоа. То
значи да се од ученика очекује да анализира, упоређује, разликује, критички суди,
износи лични став, повезује различита знања, примењује их и сналази се и у новим и
нестандардним ситуацијама.

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на основном нивоу.

1. ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА

У области ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА ученик/-ца:
1ПД.1.1.1. прави разлику између природе и производа људског рада;
1ПД.1.1.2. зна ко и шта чини живу и неживу природу;
1ПД.1.1.3. зна заједничке карактеристике живих бића;
1ПД.1.1.4. уме да класификује жива бића према једном од следећих критеријума:
изгледу, начину исхране, кретања и размножавања;
1ПД.1.1.5. препознаје и именује делове тела живих бића;
1ПД.1.1.6. разликује станишта према условима живота и живим бићима у њима.

2. ЕКОЛОГИЈА
У области ЕКОЛОГИЈА ученик/-ца:
1ПД.1.2.1. препознаје и именује природне ресурсе;

14
1ПД.1.2.2. зна употребну вредност природних ресурса;
1ПД.1.2.3. разликује повољно и неповољно деловање човека по очување природе.

3. МАТЕРИЈАЛИ
У области МАТЕРИЈАЛИ ученик/-ца:
1ПД.1.3.1. зна основна својства воде, ваздуха и земљишта;
1ПД.1.3.2. зна да су вода у природи, ваздух и земљиште састављени од више
материјала;
1ПД.1.3.3. зна да различите животне намирнице садрже различите састојке;
1ПД.1.3.4. зна основна својства материјала: тврдоћу, еластичност, густину,
растворљивост, провидност, намагнетисаност;
1ПД.1.3.5. зна да својства материјала одређују њихову употребу и препознаје примере у
свом окружењу;
1ПД.1.3.6. зна промене материјала које настају због промене температуре, услед
механичког утицај а и деловања воде и ваздуха.

4. КРЕТАЊЕ И ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ

У области КРЕТАЊЕ И ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ ученик/-ца:
1ПД.1.4.1. уме да препозна кретање тела у различитим појавама;
1ПД.1.4.2. зна помоћу чега се људи оријентишу у простору: лева и десна страна, стране
света, адреса, карактеристични објекти;
1ПД.1.4.3. уме да одреди стране света помоћу Сунца;
1ПД.1.4.4. зна јединице за мерење времена: дан, недеља, месец, година, деценија и век;
1ПД.1.4.5. уме да прочита тражене информације са часовника и календара.

5. ДРУШТВО
У области ДРУШТВО ученик/-ца:
1ПД.1.5.1. зна које друштвене групе постоје и ко су њихови чланови;
1ПД.1.5.2. зна основна правила понашања у породици, школи и насељу;
1ПД.1.5.3. зна које људске делатности постоје и њихову улогу;
1ПД.1.5.4. зна који су главни извори опасности по здравље и живот људи и основне
мере заштите;
1ПД.1.5.5. зна поступке за очување и унапређивање људског здравља.

6. ДРЖАВА СРБИЈА И ЊЕНА ПРОШЛОСТ

У области ДРЖАВА СРБИЈА И ЊЕНА ПРОШЛОСТ ученик/-ца:
1ПД.1.6.1. зна основне облике рељефа и површинских вода;
1ПД.1.6.2. зна основне типове насеља и њихове карактеристике
1ПД.1.6.3. зна географски положај и основне одреднице државе Србије: територија,
границе, главни град, симболи, становништво;
1ПД.1.6.4. зна најважније догађаје, појаве и личности из прошлости;
1ПД.1.6.5. зна основне информације о начину живота људи у прошлости;
1ПД.1.6.6. зна шта су историјски извори и именује их.

15
Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на средњем нивоу.

1. ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА

У области ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА ученик/-ца:
1ПД.2.1.1. разуме повезаност живе и неживе природе на очигледним примерима;
1ПД.2.1.2. зна основне разлике између биљака, животиња и људи;
1ПД.2.1.3. примењује вишеструке критеријуме класификације живих бића;
1ПД.2.1.4. зна улогу основних делова живих бића;
1ПД.2.1.5. разуме повезаност услова живота и живих бића у станишту;
1ПД.2.1.6. разуме међусобну зависност живих бића у животној заједници.

2. ЕКОЛОГИЈА
У области ЕКОЛОГИЈА ученик/-ца:

1ПД.2.2.1. разликује обновљиве и необновљиве природне ресурсе;

1ПД.2.2.2. разуме еколошку оправданост употребе обновљивих ресурса и рационалног
коришћења необновљивих ресурса;
1ПД.2.2.3. зна основне мере заштите живе и неживе природе као природних ресурса;
1ПД.2.2.4. зна шта је добробит животиња и поступке којима се она штити.

3. МАТЕРИЈАЛИ
У области МАТЕРИЈАЛИ ученик/-ца:
1ПД.2.3.1. зна сложенија својства воде и ваздуха: агрегатно стање и кретање;
1ПД.2.3.2. зна да су различита својства воде, ваздуха и земљишта последица њиховог
различитог састава;
1ПД.2.3.3. разликује материјале који су добри проводници топлоте и електрицитета од
оних који то нису;
1ПД.2.3.4. зна да топлотна и електрична проводљивост материјала одређују њихову
употребу и препознаје примере у свом окружењу;
1ПД.2.3.5. разликује повратне и неповратне промене материјала;
1ПД.2.3.6. разликује промене материјала при којима настају други материјали од оних
промена материјала при којима не настају други материјали.

4. КРЕТАЊЕ И ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ

У области КРЕТАЊЕ И ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ ученик/-ца:
1ПД.2.4.1. зна да кретање тела зависи од силе која на њега делује, врсте подлоге и
облика тела;
1ПД.2.4.2. зна да се светлост креће праволинијски;
1ПД.2.4.3. уме да пронађе тражене улице и објекте на плану насеља;
1ПД.2.4.4. уме да пронађе основне информације на географској карти Србије: највећа и
најважнија насеља, облике рељефа и површинских вода;
1ПД.2.4.5. уме да пронађе и упише тражене информације на ленти времена.

16
5. ДРУШТВО
У области ДРУШТВО ученик/-ца:
1ПД.2.5.1. зна које су улоге различитих друштвених група и њихових чланова ;
1ПД.2.5.2. зна која су права и обавезе чланова у различитим друштвеним групама;
1ПД.2.5.3. разуме повезаност и међузависност различитих људских делатности.

6. ДРЖАВА СРБИЈА И ЊЕНА ПРОШЛОСТ

У области ДРЖАВА СРБИЈА И ЊЕНА ПРОШЛОСТ ученик/-ца:
1ПД.2.6.1. препознаје и именује облике рељефа и површинских вода у свом месту и у
околини;
1ПД.2.6.2. зна основне одлике рељефа и вода у држави Србији:
1ПД.2.6.3. разуме повезаност природно-географских фактора – рељефа, вода, климе – и
делатности људи;
1ПД.2.6.4. зна редослед којим су се јављали важни историјски догађаји, појаве и
личности 1ПД.2.6.5. уочава сличности и разлике између начина живота некад и сад;
1ПД.2.6.6. препознаје основна културна и друштвена обележја различитих историјских
периода;
1ПД.2.6.7. препознаје на основу карактеристичних историјских извора о ком
историјском периоду или личности је реч;

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на напредном нивоу.

1. ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА

У области ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА ученик/-ца:
1ПД.3.1.1. разуме повезаност живе и неживе природе на мање очигледним примерима;
1ПД.3.1.2. разуме функционалну повезаност различитих делова тела живих бића.

3. МАТЕРИЈАЛИ
У области МАТЕРИЈАЛИ ученик/-ца:
1ПД.3.3.1. разуме како загревање и хлађење воде и ваздуха утичу на појаве у природи;
1ПД.3.3.2. примењује знање о променама материјала за објашњење појава у свом
окружењу.

4. КРЕТАЊЕ И ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ

У области КРЕТАЊЕ И ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ ученик/-ца:
1ПД.3.4.1. уме да чита географску карту примењујући знања о странама света и
значењу картографских знакова.

5. ДРУШТВО
У области ДРУШТВО ученик/-ца:
1ПД.3.5.1. разуме заједничке карактеристике друштвених група и разлике међу њима;

17
1ПД.3.5.2. разуме да се права и обавезе чланова друштвених група међусобно
допуњују.

6. ДРЖАВА СРБИЈА И ЊЕНА ПРОШЛОСТ

У области ДРЖАВА СРБИЈА И ЊЕНА ПРОШЛОСТ ученик/-ца:
1ПД.3.6.1. зна шта је претходило, а шта је уследило након важних историјских догађаја
и појава.

ПРАЋЕЊЕ, ПРОВЕРАВАЊЕ И
ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Оцене ученика су огледало нашег рада, тако да увек треба да имамо на уму да су
резултати ученичког рада истовремено и резултати нашег рада.
Праћење, проверавање и оцењивање рада ученика је веома важна компонента и
саставни део процеса наставе Природе и друштва која треба да нам омогући увид у
постигнућа сваког ученика. Коришћењем педагошких и дидактичко-методичких
поступака правовремено осигуравамо оптималне исходе у развоју сваког ученика.
Праћење је сложена, комплексна и, требало би да буде, континуирана делатност у којој,
применом одговарајућих техника и инструмената долазимо до информација о
развојним токовима и нивоима остварености предвиђеног циља и задатака васпитно-
образовног рада. Праћење је у функцији оцењивања и служи за прикупљање
информација о нивоу, квалитету остварења у настави са становишта утврђеног циља.
Проверавањем се утврђују квалитет и квантитет постигнутих резултата, однос ученика
према раду и напредовање ученика у току рада. Редовно проверавање је заступљено у
свим етапама наставног рада, без обзира на то шта се ради, јер сврха наставног рада
није само стицање нових знања већ и проверавање ефикасности и оперативности тога
знања. Проверавање, с обзиром на технику извођења, може да буде: усмено, писмено и
практично.
Усмено проверавање је у пракси најраспрострањенији облик проверавања у настави
Природе и друштва. Не може да буде само индивидуално већ наставник мора да
активира и ангажује све ученике. У току усменог проверавања наставник треба да
сагледа како су ученици разумели и схватили односе и законитости у природи и
друштву, како их објашњавају, колико су у стању да их свесно и активно репродукују,
колико су оспособљени за самостално навођење примера, да ли садржаје могу да
повежу са праксом у раду и животу, у којој мери им стечена знања користе у решавању
нових задатака.
Писмено проверавање у настави Природе и друштва се остварује помоћу писаних
контролних задатака (који могу бити заједнички за све ученике или диференцирани),
наставних листића, низова задатака објективног типа и стандардизованих тестова
знања. Писмено проверавање је економичније од усменог проверавања, јер наставник
за краће време проверава и активира све ученике, иако је на овом узрасту он тежи за
ученике.
Помоћу практичног рада ученика проверавамо колико и како су ученици
оспособљени да стечена знања, навике и вештине примењују у практичном раду. У
настави Природе и друштва практичан рад има велики значај, а састоји се у извођењу
огледа, изради рељефа, карата, цртежа, колекција, апликација, вођењу дневника и
календара Природе и друштва и др. Наведени облици праћења и проверавања имаће
праву вредност ако их наставник успешно комбинује. Они му помажу да објективно

18
оцени сваког ученика појединачно, а уједно да сагледава и свој рад и резултате рада
ученика. Зато је веома важно да се обезбеди евидентирање свих ученичких активности.
Оцењивање ученика представља материјализовање оценом постигнутих резултата до
којих се дошло проверавањем и праћењем рада ученика. Узимајући у обзир сложеност
наставних садржаја Природе и друштва, као и узраст ученика, оцена треба да изражава:

1. Квалитет и обим разумевања праћења појава, процеса и стања у природи и

друштву, техници и делатности људи;
2. Применљивост знања у практичном раду и животу, степен применљивости
навика и умења у решавању елементарних задатака практичне и теоријске
природе;
3. Интересовање и залагање за упознавање садржаја из области природе и
друштва, технике и рада људи;
4. Субјективне способности за разумевање и праћење наведених садржаја.

Веома је битно да наставник при оцењивању сагледа и прилике у којима ученик живи,
што представља објективне могућности ученика.

Праћење, проверавање и оцењивање у настави Природе и друштва мора да буде

континуирано, објективно и јавно. Ако уважавамо наведене захтеве, допринећемо да
ученици редовно уче, да буду активнији, прате своје напредовање, које недостатке
треба да уклоне у даљем раду.

ПРАВИЛНИК О ОЦЕЊИВАЊУ УЧЕНИКА

На основу члана 75. став 5. Закона о основама система образовања и васпитања

("Службени гласник РС", бр. 88/17, 27/18 - др. закон и 10/19),
Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању

Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС", бр.

34/2019 од 17.5.2019. године, ступио је на снагу 25.5.2019,
а примењује се почев од школске 2019/2020. године.

Предмет Правилника
Члан 1.

Овим правилником утврђују се начин, поступак и критеријуми оцењивања успеха из

обавезних предмета, изборних програма, активности и владања и друга питања од
значаја за оцењивање ученика и одраслих у основном образовању и васпитању (у
даљем тексту: ученик).

Сврха и принципи оцењивања ученика

19
 Члан 2.

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално

праћење остваривања прописаних исхода и стандарда постигнућа ученика, а за ученике
са сметњама у развоју и инвалидитетом прилагођених циљева, садржаја и исхода у
савладавању индивидуалног образовног плана.
Оцењивање је континуирана педагошка активност која позитивно утврђује однос према
учењу и знању и подстиче мотивацију за учење.
Оцењивањем се ученик оспособљава за објективну процену сопствених постигнућа и
постигнућа других ученика, за постављање личних циљева током процеса учења,
развија се систем вредности и обезбеђује се поштовање општих принципа система
образовања и васпитања утврђених законом којим се уређују основе система
образовања и васпитања (у даљем тексту: Закон).
Принципи оцењивања, у смислу овог правилника, јесу:
1) објективност у оцењивању према утврђеним критеријумима;
2) релевантност оцењивања;
3) коришћење разноврсних техника и метода оцењивања;
4) правичност у оцењивању;
5) редовност и благовременост у оцењивању;
6) оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;
7) уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа
ученика и тренутних услова у којима се оцењивање одвија.

Формативно и сумативно оцењивање

Члан 3.

Ученик се оцењује из обавезних предмета, изборних програма, активности (пројектне

наставе и слободних наставних активности) са и без модула и владања, у складу са
Законом, посебним законом и овим правилником.
Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика у току школске
године обавља се формативним и сумативним оцењивањем.
Формативно оцењивање, у смислу овог правилника, јесте редовно праћење и процена
напредовања у остваривању прописаних исхода, стандарда постигнућа и ангажовања у
оквиру обавезног предмета, изборних програма, активности (пројектне наставе и
слободних наставних активности) са и без модула, као и праћење владања ученика.
Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних
исхода и стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру предмета, изборних програма,
активности са и без модула, предузете активности од стране наставника за
унапређивање постигнућа ученика, процена њихове делотворности и јасне и конкретне
препоруке за даље напредовање.
Формативне оцене се по правилу евидентирају у педагошкој документацији
наставника, у складу са овим правилником и најчешће се односе на редовно праћење
напретка постигнућа ученика, начин како учи, степен самосталности у раду, начин
остваривања сарадње у процесу учења са другим ученицима и други подаци о ученику
битни за праћење.

20
Сумативно оцењивање, у смислу овог правилника, јесте вредновање постигнућа
ученика на крају програмске целине или на крају полугодишта из обавезног предмета,
изборних програма, активности и владања.
Оцене добијене сумативним оцењивањем у првом разреду су описне и на крају
полугодишта, односно школске године исказују се као напредовање ученика у
остваривању исхода, ангажовање и препорука. Оцене добијене сумативним
оцењивањем у осталим разредима су по правилу бројчане.
Сумативне оцене се евидентирају у прописаној евиденцији о образовно-васпитном раду
(у даљем тексту: дневник), а могу бити унете и у педагошку документацију, у складу са
овим правилником.

Оцена ученика
Члан 4.

Оцена представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика, као и

ангажовања ученика и његове самосталности у раду.
Оцена је описна и бројчана.
Оцена је и показатељ квалитета и ефикасности рада наставника и школе у остваривању
прописаних исхода и стандарда постигнућа.
Оцена је јавна и саопштава се ученику одмах по добијању, са образложењем.
Образложење оцене садржи препоруку које активности ученик треба да предузме у
даљем раду.
У првом разреду основног образовања и васпитања, у току школске године, ученик се
оцењује описном оценом из обавезног предмета, изборних програма и активности
(пројектне наставе).
У оквиру предмета, у првом разреду, у току школске године, описном оценом изражава
се напредовање у остваривању прописаних исхода.
Од другог до осмог разреда, у току школске године, ученик се оцењује описно и
бројчано из обавезног предмета, изборних програма и активности (пројектне наставе и
слободних наставних активности) и владања.
Бројчана оцена из обавезног предмета и изборног програма други страни језик је:
одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). Оцена недовољан
(1) је непрелазна.
Успех ученика из изборних програма и то: верска настава и грађанско васпитање,
матерњи језик/говор са елементима националне културе и активности (пројектне
наставе и слободних наставних активности) оцењује се описно и то: истиче се, добар,
задовољава.

Члан 5.

Ученик се оцењује најмање четири пута у полугодишту, а ако је недељни фонд часова
обавезног предмета, изборног програма и активности један час најмање два пута у
полугодишту.

21
Ученику који није оцењен најмање четири пута из обавезног предмета и изборног
програма други страни језик у току полугодишта, односно најмање два пута у току
полугодишта уколико је недељни фонд обавезног предмета, изборног програма и
активности један час, не може да се утврди закључна оцена.
Ученикa који редовно похађа наставу и извршава школске обавезе, а нема прописани
број оцена у полугодишту, наставник је дужан да оцени на посебно организованом часу
у току трајања полугодишта уз присуство одељењског старешине, педагога или
психолога.
Одељенски старешина је у обавези да редовно прати оцењивање ученика и указује
предметним наставницима на број прописаних оцена које ученик треба да има у
полугодишту ради утврђивања закључне оцене.
Ученику се не може умањити оцена из обавезног предмета, изборних програма и
активности (пројектне наставе и слободних наставних активности) због односа ученика
према ваннаставним активностима или непримереног понашања у школи.
Оцењивање из обавезног предмета: музичка култура, ликовна култура, физичко и
здравствено васпитање, обавља се полазећи од ученикових способности, степена
спретности и умешности. Уколико ученик нема развијене посебне способности,
приликом оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на
сопствена претходна постигнућа и могућности, а нарочито се узима у обзир
ангажовање ученика у наставном процесу.
Ученик, његов родитељ, други законски заступник има право да поднесе приговор у
складу са Законом.

Бројчана оцена ученика обавезног предмета и изборног програма

други страни језик
Члан 6.

Ученик се оцењује бројчано из обавезних предмета и изборног програма други страни

језик, у складу са законом и овим правилником.
Бројчана оцена из обавезних предмета и изборног програма други страни језик, у току
школске године, утврђује се на основу следећих критеријума: оствареност исхода,
самосталност и ангажовање ученика.

Оцену одличан (5) добија ученик који:

– у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим
ситуацијама;
– лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
– самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
– решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички
рaсуђуje;
– показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.

Оцену врло добар (4) добија ученик који:

– у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и
пojмoвe;
– самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
– решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери
критички рaсуђуje;

22
– показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.

Оцену добар (3) добија ученик који:

– у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама;
– у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
– већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и
делимично самостално решава поједине проблеме;
– у довољној мери критички рaсуђуje;
– показује делимични степен активности и ангажовања.

Оцену довољан (2) добија ученик који:

– знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену;
– у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку
наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;
– понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички
рaсуђуje;
– показује мањи степен активности и ангажовања.

Недовољан (1) добија ученик који:

– знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност
репродукције и примене;
– не изводи закључке који се заснивају на подацима;
– критички не рaсуђуje;
– не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.

Закључна оцена обавезног предмета, изборног програма и активности

Члан 7.

Закључна оцена из обавезног предмета, изборног програма и активности (пројектне

наставе и слободних наставних активности) утврђује се на крају првог и другог
полугодишта, на основу свих појединачних оцена које су унете у дневник од почетка
школске године, а у складу са законом.
Закључна оцена из обавезног предмета за ученика првог разреда је описна и исказује се
као напредовање ученика у остваривању исхода, ангажовање и препорука.
У првом разреду закључне оцене из обавезних предмета и из изборних програма и
активности (пројектна настава) уносе се у ђачку књижицу и ученик прелази у наредни
разред.
Закључна оцена из обавезног предмета за ученика од другог до осмог разреда је
бројчана.
Закључна оцена из изборних програма и активности (слободне наставне активности и
пројектна настава) је описна и то: истиче се, добар и задовољава и не утиче на општи
успех ученика, осим из изборног програма други страни језик који се оцењује бројчано
и закључна оцена утиче на општи успех ученика.
Ученика од првог до четвртог разреда у току образовно-васпитног рада, оцењује
наставник који изводи наставу, а оцену на крају полугодишта утврђује одељењско веће
на предлог наставника.
Ученика од петог до осмог разреда оцењује предметни наставник у току образовно-
васпитног рада, а оцену на крају полугодишта утврђује одељењско веће на предлог
предметног наставника.

23
Када предмет садржи модуле, закључна оцена се изводи на основу позитивних оцена
свих модула у оквиру предмета.
Закључна оцена за успех из обавезног предмета и изборног програма други страни
језик не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене
било којом техником провере знања.
Закључна оцена за успех из обавезног предмета и изборног програма други страни
језик, не може да буде мања од:
1) одличан (5), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена најмање 4,50;
2) врло добар (4), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 3,50 до 4,49;
3) добар (3), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 2,50 до 3,49;
4) довољан (2), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.
Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања
аритметичке средине из става 10. овог члана, на крају другог полугодишта.
Ако одељењско веће не прихвати образложени предлог закључне оцене предметног
наставника, нову оцену утврђује одељењско веће гласањем.
Утврђена оцена из става 12. овог члана евидентира се у напомени, а у записнику
одељењског већа шире се образлаже.
Закључна оцена утврђена на одељењском већу уписује се у дневник у предвиђену
рубрику.
Ученик, његов родитељ, други законски заступник има право да поднесе приговор у
складу са Законом.

Оцењивање ученика који остварују додатну подршку у образовању

Члан 8.

Ученик коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета,

тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школовања и других разлога потребна
додатна подршка у образовању и васпитању оцењује се на основу ангажовања и
степена остварености циљева и исхода дефинисаних планом индивидуализације и
ИОП-ом.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу
ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступка
оцењивања.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу
ангажовања и степена остварености прилагођених циљева и исхода, који су
дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и
поступка оцењивања.
Ученику који стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану, а не
остварује планиране циљеве и исходе, ревидира се индивидуални образовни план.
Ученик са изузетним способностима који стиче образовање и васпитање на прилагођен
и обогаћен начин, применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу
праћења остваривања прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања.

Иницијално процењивање

24
 Члан 9.

На почетку школске године наставник процењује претходна постигнућа ученика у

оквиру одређене области, модула или теме, која су од значаја за обавезни предмет,
изборни програм и активност (у даљем тексту: иницијално процењивање) у тој
школској години.
Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада
наставника и даље праћење напредовања ученика.

Начин и поступак оцењивања

Члан 10.

Ученик се оцењује на основу усмене провере постигнућа, писмене провере постигнућа

и практичног рада, а у складу са програмом обавезног предмета, изборног програма и
активности. У току полугодишта најмање једна оцена треба да буде на основу усмене
провере постигнућа ученика.
Ученик се оцењује и на основу активности и његових резултата рада, а нарочито:
излагања и представљања (изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи,
постери, дизајнерска решења и др.), учешћа у дебати и дискусији, писања есеја,
домаћих задатака, учешћа у различитим облицима групног рада, рада на пројектима,
збирке одабраних ученикових продуката рада - портфолија, у складу са програмом
наставе и учења, односно школским програмом.
Постигнуће ученика из практичног рада, огледа, лабораторијске и друге вежбе,
уметничког наступа и спортске активности оцењује се на основу примене учениковог
знања, самосталности, показаних вештина у коришћењу материјала, алата,
инструмената и других помагала у извођењу задатка, као и примене мера заштите и
безбедности према себи, другима и околини, у складу са програмом наставе и учења,
односно школским програмом.

Распоред писмених задатака и писмених провера

Члан 11.

Распоред писмених задатака и писмених провера (у даљем тексту: распоред) дужих од

15 минута уписује се у дневник и објављује се за свако одељење на огласној табли
школе и на званичној интернет страни школе најкасније до краја треће наставне недеље
у сваком полугодишту.
Распоредом може да се планира највише једна провера у дану, а две у наставној
недељи.
Распоред утврђује директор на предлог одељењског већа.
Распоред може да се мења на предлог наставника, уз сагласност одељењског већа.
Промену распореда утврђује директор. Измењени распоред објављује се на исти начин
као и распоред.
Одељењски старешина дужан је да прати да се писмени задаци и писмене провере,
дуже од 15 минута, остварују у складу са распоредом и да благовремено указује
директору и наставницима на обавезу поштовања распореда и прописани број провера.

25
Наставник је дужан да обавести ученике о садржајима програма наставе и учења који
ће се писмено проверавати према распореду најкасније пет дана пре провере.

Писмене провере
Члан 12.

Провера постигнућа ученика обавља се на сваком часу.

Писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута обављају се без најаве, а спроводе
се ради утврђивања остварености циља једног или више часова и савладаности дела
реализованих програмских садржаја, односно остварености операционализованих
исхода.
Оцена из писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута се не уписују у дневник.
Оцена из писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута евидентира се у
педагошкој документацији наставника ради праћења постигнућа ученика на крају
програмске целине или на крају полугодишта.
Резултати писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута могу се узети у обзир
приликом утврђивања закључне оцене ученика, а у најбољем интересу ученика.
Ученик у току часа може да буде само једанпут оцењен за усмену или писмену проверу
постигнућа.
Оцена из писмене провере постигнућа уписује се у дневник у року од осам радних дана
од дана провере, у противном писмена провера се поништава.
Ако након писмене провере постигнућа више од половине ученика једног одељења
добије недовољну оцену, писмена провера се поништава за ученика који је добио
недовољну оцену.
Оцена са писмене провере може бити поништена и ученику који није задовољан
оценом.
Писмена провера из става 8. овог члана понавља се једанпут и може да буде
организована на посебном часу.
Након поништене писмене провере, а пре организовања поновљене, наставник је дужан
да одржи допунску наставу, односно допунски рад.
Ученик и родитељ има право увида у писани рад, као и право на образложење оцене.
Начин остваривања увида у писани рад школа утврђује у сарадњи са родитељима.

Оцењивање на испиту
Члан 16.

Оцена на испиту утврђује се већином гласова укупног броја чланова комисије, у складу
са законом.
Ученик, његов родитељ, други законски заступник има право да поднесе приговор на
оцену на испиту, у складу са Законом.

Обавештавање о оцењивању
Члан 17.

26
На почетку школске године ученици, родитељи, односно други законски заступници
обавештавају се о критеријумима, начину, поступку, динамици, распореду оцењивања
и доприносу појединачних оцена закључној оцени из свих обавезних предмета,
изборних програма и активности.
Одељенски старешина је обавезан да благовремено, а најмање четири пута у току
школске године, на примерен начин обавештава родитеље о постигнућима ученика,
напредовању, мотивацији за учење и напредовање, владању и другим питањима од
значаја за образовање и васпитање.
Ако родитељ, односно други законски заступник не долази на родитељске и
индивидуалне састанке, одељењски старешина је дужан да га благовремено, званично,
у писменој форми обавести о успеху и оценама, евентуалним тешкоћама и изостанцима
ученика и последицама изостајања ученика.

Евиденција о успеху ученика

Члан 18.

Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика,

процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у прописаној евиденцији
и својој педагошкој документацији.
Под педагошком документацијом, у смислу овог правилника, сматра се писана
документација наставника која садржи: личне податке о ученику и његовим
индивидуалним својствима која су од значаја за постигнућа, податке о провери
постигнућа, ангажовању ученика и напредовању, датим препорукама, понашању
ученика и друге податке од значаја за рад са учеником и његово напредовање.

Завршне одредбе
Члан 19.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о оцењивању

ученика у основном образовању и васпитању ("Службени гласник РС", број 67/13),
осим за ученике који су школске 2019/2020. године трећи, четврти, седми и осми
разред.
За ученике из става 1. овог члана примењује се Правилник о оцењивању ученика у
основном образовању и васпитању ("Службени гласник РС", број 67/13) до завршетка
циклуса образовања и васпитања.

Члан 20.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику
Републике Србије", а примењује се почев од школске 2019/2020. године.
Број 110-00-106/2019-07
У Београду, 25. априла 2019. године
Министар,
Младен Шарчевић, с.р.

27
На основу члана 75. став 5. Закона о основама система образовања и васпитања
(„Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19 и 6/20),
Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК
о измени Правилника о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању

Члан 1.
У Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању („Службени
гласник РС”, број 34/19), у члану 5. став 2. мења се и гласи: „Ученику који није оцењен
најмање четири пута из обавезног предмета и изборног програма други страни језик у
току полугодишта, односно најмање два пута у току полугодишта уколико је недељни
фонд обавезног предмета, изборног програма и активности један час, не може да се
утврди закључна оцена, изузев у случају када због угрожености безбедности и здравља
ученика и запослених није могуће оценити ученика потребан број пута.”.
Члан 2.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном
гласнику Републике Србије”.

Број 110-00-00109/2020-04
У Београду, 22. априла 2020. године
Министар,
Младен Шарчевић, с.р.

28
 ТИПОЛОГИЈА ЧАСОВА, МЕТОДЕ И ОБЛИЦИ РАДА У
НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

ТИПОЛОГИЈА ЧАСОВА
Наставни час је основна, временски организована јединица наставног рада. У
дидактици постоји више типологија наставних часова, у зависности од критеријума од
којих се полази (од задатака, од метода итд.). За наставу Природе и друштва
прихватљива и највише примењивана типологија (класификација) наставних часова је
она која је заснована на задацима часа и на природи и етапама наставног процеса. Ако
се у обзир узму основни задаци сваког часа, у настави Природе и друштва говоримо о
следећим типовима наставних часова:
– уводни часови;
– часови обраде новог градива (нових садржаја);
– часови понављања (утврђивања/систематизације);
– часови вежбања;
– часови проверавања.

1. Уводни час
Иако је често занемарен, овај час има велики значај, нарочито на почетку наставне теме
(посебно комплекснијих наставних области), када се ученици уводе у садржаје те теме.
Такође, овај тип часа треба користити на почетку школске године.
2. Час обраде новог градива
Овај тип часа је најзаступљенији у фонду часова наставе Природе и друштва. Час
обраде новог градива подразумева уважавање етапа наставног процеса: део у коме
уводимо ученике, део у коме обрађујемо нове садржаје, део у коме понављамо,
вежбамо, проверавамо. Временска заступљеност, тј. трајање тих етапа на часу обраде
новог градива, зависи од садржаја наставне јединице и циљева и задатака тог наставног
часа. Најчешће се као три важна дела часа обраде новог градива истичу: уводни део
часа, обрада или главни део часа, завршни део часа.
3. Час понављања
Часови понављања се могу јавити са циљем утврђивања или систематизације. Часом
понављања назива се сваки час на коме за циљ имамо утврђивање или систематизовање
наставних садржаја.
Часови утврђивања служе да се на њима утврди коначан обим садржаја и да се потпуно
интегришу наставни и емпиријски подаци, да се темељно и систематски овлада
стеченим знањима, да се у потпуности усвоје правила, али и обрасци њиховог
преношења у новим примерима.
Часови систематизације подстичу ученике на сређивање постојећих знања из једне
наставне теме или из више наставних тема, у зависности од њихове комплексности.
4. Час вежбања
Часови вежбања примењују се када је потребно постићи већу увежбаност ученика у
примени стечених знања, умења, навика. Има етапну структуру, као и час понављања.
Овај тип часа се користи код савладавања функционалних знања и реализује се за такву

29
врсту наставних садржаја (нпр. саобраћај, правила понашања, права и обавезе,
оријентација у насељу и др.).

5. Час проверавања

Часови проверавања знања и оцењивања успеха и постигнућа ученика представљају

саставни део наставе Природе и друштва. Овај тип часа се ретко јавља као посебан час
у настави Природе и друштва, сем када је планирана провера знања путем тестова. У
свим другим видовима час проверавања је саставни део часова понављања (мада се
може јавити и у другим типовима часова).

Проверавање знања и оцењивање постигнућа и успеха ученика је веома сложен посао

за наставника. Наставник треба да се подједнако придржава и одређених начела за
оцењивање и основних и помоћних компоненти оцењивања. Такође, важно је да
наставник приликом проверавања користи различите врсте, облике и технике
оцењивања и евидентирања добијених података, у складу са природом садржаја наставе
Природе и друштва и узрастом ученика.
Сви типови часова, а нарочито часови обраде, понављања, увежбавања, као саставни
део часа имају анализу наставног часа, која се врши на крају часа и подразумева
евалуацију и од стране ученика и (само)евалуацију од стране наставника.

МЕТОДЕ И ОБЛИЦИ РАДА

1. Методе које се примењују у настави Природе и друштва неодвојиве су од
дидактичко постављених наставних метода. Оне су и по значењу и по примени исте.
Једино би се могле издвојити оне методе које су најприкладније и најчешће у настави
Природе и друштва, с обзиром на специфичности самог наставног предмета Природа и
друштво. У такве методе можемо убројити:
– методу усменог излагања (монолошку);
– методу разговора (дијалошку);
– методу демонстрације (показивања);
– методу рада на тексту (текст-методу);
– методу практичних и лабораторијских радова;
– методу писаних и графичких радова.

Због специфичности програмских садржаја и свеобухватности тих садржаја, настави

Природе и друштва највише одговара методичка комбинација наставних метода.
Приликом комбиновања наставних метода треба водити рачуна о садржајима,
циљевима и задацима сваког конкретног наставног часа. Наставник мора да буде добар
познавалац методичке апаратуре како би адекватно одабрао и спојио методе рада.
2. Облици рада који се примењују и у свим другим наставним предметима примењују
се и у настави Природе и друштва, а приликом њиховог избора наставник мора да води
рачуна о специфичним захтевима конкретне наставне јединице. Фронтални, групни,
рад у паровима, индивидуализовани користе се у настави Природе и друштва како би
ученици били што активнији, како би наставни процес био што динамичнији,
ефектнији и ефикаснији. Такође, облици рада се, као и методе рада комбинују у настави
Природе и друштва на конкретном наставном часу.

30
Комбиновање метода рада и комбиновање облика рада може да се одвија се у три
варијанте, може бити: наизменично коришћење (даје најмање резултата јер се у току
године смењују редом, тако да до краја школске године буду све подједнако
заступљене, при чему се не даје предност природи градива и одликама метода и
облика), упоредно коришћење (смењују се током истога часа и задовољавају више
формално-пропорционално исту заступљеност метода и облика, а мање саму природу
градива и одлике метода и облика); рационална методичка комбинација (теоријски
највише наглашавана, а практично најмање примењивана јер је тежа за планирање,
захтевнија; она се базира на природи наставног градива и на одликама метода и облика
рада, занемарује се пропорционална, једнака заступљеност примене свих облика и
метода рада).
Поред стандардних облика рада, настава Природе и друштва се реализује и кроз
посебне облике рада. Наиме, садржаји Природе и друштва наставу изводе, повремено,
из оквира учионице. Када се настава изводи ван учионице, школе и њених објеката,
такав облик рада називамо: посета, излет или екскурзија.
У настави се инсистира на коришћењу различитих метода, облика рада, али и
наставних средстава. Веома је важно да наставник поштује ове захтеве наставе како би
сваки ученик остварио предвиђене циљеве и очекиване исходе, а управо због
индивидуалних карактеристика сваког ученика. Како истраживања показују део:
– ученика су претежно визуелни типови. Потребна им је визуализација речи, идеја,
података. У учењу се користе сликама, фотографијама, графиконима, умним
мапама, плакатима, филмом, презентацијама, излетима у природу...;
– ученика су претежно аудитивни типови. У учењу се користе слушањем говорника,
праћењем дискусија, дебата, презентација, коментара уз филмове, аудио-материјала,
предавача, госта у разреду...;
– ученика су претежно кинестетички типови. У учењу се користе чињењем. Некима
су довољне тактилне активности (праве моделе, слажу картице, савијају, режу, лепе
налепнице, слажу, обликују у простору...). Другима је потребна физичка активност
(да нешто одглуме, покажу неки процес, припреме нешто, да прикупљају
материјале, да се крећу...).

Наставнику није циљ атрактивност и бројност у примени метода на једном часу, већ он
треба да је свестан да избор адекватних метода и облика и рада прави на основу циљева
које је одредио за тај час. Дакле, ако је на крају часа постигнут циљ – значи да је
наставник ваљано и корисно одабрао методе и облике рада. Коришћењем разноврсних
метода и облика рада пружамо подједнаке услове за савладавање градива свим
ученицима у настави.

31
 НАСТАВНА СРЕДСТВА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И
ДРУШТВА
Наставна средства у настави Природе и друштва све више постају средства ефикасног
рада и активног усвајања и стваралачке примене знања. Њихова васпитно-образовна
улога је сазнајно-радне природе. Она су не само средства илустровања и
конкретизовања садржаја, већ и средства динамичне комуникације у наставном
процесу, средства рада и учења.
Због природе и карактера садржаја Природе и друштва најефективнија средства била би
непосредна природна и друштвена стварност.
Међутим, непосредна природна и друштвена стварност није увек доступна ученику. На
пример, просторно или временски удаљени предели, догађаји, опасне ситуације,
убрзани или успорени процеси нису погодни за непосредно посматрање. Тада у настави
треба применити наставна средства (дидактичко-методички обликовану стварност).
Постоје различите поделе наставних средстава. С обзиром на начин перципирања,
наставна средства делимо на:
– визуелна (слике, фотографије, цртежи, графикони, карте...);
– аудитивна (аудио-снимци, радио емисије...);
– аудио-визуелна (филмови, ТВ емисије, звучни филмови...);
– текстуална (чланци, новине, енциклопедије, наставни листићи, календари природе и
друштва...);
– комбинована – мултимедијална (хипермедији).

При избору наставних средстава наставник увек треба да се опредељује за она средства
која ће оптимално одговорити садржају и задацима наставне јединице, као и
способностима ученика, посебно интелектуалним и перцептивним.
Свако наставно средство вреди управо онолико колико га наставник успешно примени.
Наставник још од првог разреда треба да оспособљава ученике за њихово адекватно
посматрање.
Добар час треба да презентује садржаје који су одговарајућег нивоа за ученике, који
охрабрују ученика да активно учествује у настави, који повезују знање са претходним
знањем и повезују садржаје из различитих предмета, који нису само теоретски (већ
подржавају учење усмерено ка реалном животу и запослењу), охрабрују ученика да
критички размишља, додатно истражује и самостално решава проблеме, олакшава
учење применом различитих наставних метода и средстава.

32
 ИНОВАТИВНИ МОДЕЛИ РАДА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И
ДРУШТВА
У друштву које тежи непрекидном развоју императиви наставе морају бити усмерени
на осавремењивање наставног процеса. Традиционалну наставу одликује:
– фаворизација памћења и репродукције у односу на функционално знање;
– пасивна и подређена улога ученика у односу на улогу наставника, који је
практично једини извор знања;
– учење се доживљава као пасиван процес усвајања знања;
– изолованост знања, односно енциклопедизам.

Употребом иновативних наставних модела ученик се помиче са позиције објекта и

пасивног слушаоца, он постаје активан учесник у настави. Ученик у савременој
настави: посматра, уочава, претпоставља, замишља, повезује, расуђује, процењује,
решава проблеме, образлаже, истражује, ствара.
o Промене у настави су могуће само уколико је наставник спреман да својим радом
уноси те промене.
o Наставници су један од кључних елемената на којима се граде основе савремене
школе, они морају бити носиоци тих промена.

Поред иновативних модела рада као што су: настава различитих нивоа сложености,
егземпларна настава, програмирана настава, проблемска настава, у настави Природе и
друштва веома су значајни и развијајући модели наставног рада:
 продуктивна-стваралачка настава (захтева значајну улогу ученика у избору,
реализацији и процени свога образовног пута; повезивање школе са
предузећима, друштвеним окружењем и животном реалношћу; промену улоге
наставника који треба да буде саветодавац);
 проблемска настава (пред ученика се поставља проблем који он треба да реши
на један стваралачки начин; да би дошао до решења проблема, ученик мора да
прође кроз четири фазе: упознавање проблема, сужавање или реформулација
проблема, постављање хипотезе и проверавање хипотезе);
 искуствена – витагена настава као наставни модел (циљ је да се оствари
сарадња између ученика и наставника, да се коришћењем ученичког животног
искуства сједине образовање и самообразовање);
 пројектна настава (добро планирана и осмишљена настава која има за циљ
долазак до сазнања и резултата на основу истраживања неке ситуације,
проблема, питања; темељи се на заједничком, сарадничком учењу свих учесника
у настави);
 развијајућа настава (развој личност ученика подразумева развој његове
слободе, самосталности, одговорности, слободе избора, самосталности у
размишљању и деловању и одговорности за оно што говори и ради);
 интегративна настава (интегративност у настави подразумева смисаоно
повезивање наставе, тако да сви елементи наставног процеса буду
функционално повезани).

33
 ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ
Термин инклузија је у нашој средини ушао у ширу употребу пре нешто више од десет
година, да би последњих неколико година био један од можда најчешће
употребљаваних термина када је реч о променама у образовању. Употреба овог
термина је нарочито учестала са појавом концепта квалитетног образовања за све, па је
инклузија донекле и поистовећена са њим, што је сасвим разумљиво, јер инклузивно
образовање значи могућност школе да обезбеди добро образовање свој деци, без
обзира на њихове различитости. Инклузија се истовремено повезује и са процесима
демократизације у друштву и у образовању и у том контексту се говори о друштвеној
инклузији у ширем смислу и о образовној инклузији, када се мисли на укључивање у
образовање ученика из маргинализованих група.
Најчешће, инклузивно образовање се одређује као процес излажења у сусрет
потребама ученика у оквиру редовног образовног система коришћењем свих
расположивих средстава како би се створиле могућности да деца уче и припреме се за
живот. Излазећи у сусрет потребама у учењу све деце, младих и одраслих, посебно се
фокус ставља на оне који бивају маргинализовани и искључивани. Инклузивно
образовање се тако одређује и као процес путем којег школа постаје отворена за све
ученике и којим сви ученици у некој школи, посебно ученици из дискриминисаних
група, без обзира на њихове снаге или слабости у неким областима, постају део
школске заједнице – инклузивно образовање почива на уважавању све деце и
обезбеђивању једнаких услова да уче заједно. Овај концепт претпоставља да је дужност
школе да образује све ученике у редовним одељењима и да развија делотворне
приступе који омогућавају да сви ученици уче и учествују у животу школе и у
образовању.
Циљ инклузије је да промени школу, а не карактеристике деце. Инклузивно образовање
подразумева да школе морају бити спремне да одговоре на потребе потпуно различитих
ученика, као и да то чине у редовним разредима. Свим ученицима треба да буду
омогућени одговарајући образовни програми адаптирани индивидуалним капацитетима
и потребама деце. Деца с посебним потребама треба да буду интегрални део разреда,
поштована и прихваћена. Њима треба обезбедити подршку и помоћ у погледу
успостављања социјалних интеракција с вршњацима и другим људима. Један од
циљева инклузије јесте да гаји социјални развој на дуге стазе, усмерен ка учешћу и
вредновању социјалних улога деце с различитим специфичним потребама. Дакле,
филозофија инклузије не бави се само школовањем већ разматра успешно укључивање
у друштво у целини.

34
 (САМО)ВРЕДНОВАЊЕ У НАСТАВИ – СМЕРНИЦЕ
Самовредновање школе је императив савременог система образовања. У оквиру тог
самовредновања налази се и (само)вредновање рада наставника. Како се наводи у
Приручнику за самовредновање школа (2005), дато је тумачење појма самовредновање
посматраног из угла наставника. Самовредновање, посматрано из угла наставника,
значи стални процес спровођења, анализирања, кориговања и планирања сопствене
наставне праксе и сопственог доприноса целокупном животу и раду школе. Сасвим
поједностављено, самовредновање значи стално постављање питања: Шта сам
урадио/ла добро, чиме сам задовољан/на? Шта сам могао/ла боље? Које сам циљеве
постигао/ла, а које нисам? Шта је прошло боље/горе него што сам очекивао/ла? Да ли
сам поклонио/ла пажњу сваком ученику на прави начин? Шта још треба да знам да бих
следећи пут био/била бољи/а? На који начин могу допринети побољшању сопствене
праксе и раду школе у целини?
Самовредновање и вредновање наставник обавља и на индивидуалном и на
колективном нивоу.

35