Modeli korporativnog upravljanja

Vežbe
Tema 2
. ⚫ MODELI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

⚫ KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST

⚫ GRAĐANSKO – PRAVNA FORMA ORTAKLUKA

⚫ Modeli korporativnog upravljanja nastali su kao posledica
.

postojanja više tipova kapitalizma, različitog kulturno-

istorijskog razvoja i posledica privatizacije i sve razvijenijeg
tržišnog privređivanja.

⚫ Postavlja se pitanje da li dolazi do konvergenicije različitih

modela korporativnog upravljanja ili je samo reč o adaptaciji
modela upravljanja promenama u okruženju.

⚫ Ukoliko je upravljanje u rukama jednog lica (jednodomni

model – skupština bira članove upravnog odbora) ili
upravljanje u rukama dva odbora ( dvodomni - upravni i
nadzorni odbor)
.

⚫.
⚫ Svaki model morporativnog upravljanja karakteriše:
.
1. Sastav organa upravljanja
2. Vlasnička struktura
3. Pravni okvir

Velika Britanija,
Nemačka, Italija,
SAD Kanada
Austrija, Francuska

POVEZANOST SA FINANSIJSKIM SEKTOROM JESTE ONO

ŠTO ČINI RAZLIKU IZMEĐU REGULISANJA
UPRAVLJANJA PO NEMAČKOM MODELU.
 Primer dvodomnog modela upravljanja
⚫ NIS
.

⚫ Do formalno-pravne konvergencije modela korporativnog

upravljanja ne može doći zbog
različitih pravnih tradicija I kultura. Međutim, adaptacija na
promene u okruženju postoji, te one
približavaju faktički različite modele upravljanja
kompanijama.

U činioce koji tome doprinose, mogu se svrstati:

⚫ a/ prekogranične fuzije,
⚫ b/ razvoj I širenje prakse dobrog korporativnog upravljanja,
⚫ c/ narastajući uticaj institucionalnih investitora,
⚫ d/ kotiranje akcija na stranim berzama,
⚫ e/ afirmacija dispozitivnih normi kojima se omogućuje izbor
modela
korporativnog upravljanja.
 DRUŠTVENA ODGOVORNOST
KOMPANIJA
⚫ Društveno odgovorna je ona kompanija koja, pre svega, poštuje
legitiman nacionalni pravni poredak,uključujući I standarde ljudskih
prava u zemlji obavljanja delatnosti. Prema tome, nacionalni propisi
određuju minimum, tj. donji prag obaveza kompanija, a njihov realni
domet iznad tog praga opredeljen je moralnim zahtevima.

Od kompanija se očekuje da u poslovanju , pored interesa akcionara, vode

računa I o drugim nosiocima interesa, kao što su:
- uprava akcionarskog društva,
- zaposleni u društvu,
- poverioci društva,
- društvo kao sociološka tvorevina I kao država,
- te kompanija (privredno društvo, kao celina).
 ORTAKLUK
⚫ nije regulisan Zakonom o privrednim društvima, jer njegovim zaključenjem ne nastaje bilo
kakva forma privrednog društva.
⚫ nastaje ugovorom kojim se dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica povezuju radi ostvarenja
određenog cilja I radi toga ulažu imovinu (sredstva) I/ili rad.

⚫ Imovina uložena od ortaka u takav ortakluk je u statusu zajedničke nepodeljene svojine

⚫ Ortaci takvog ortakluka odgovaraju za obaveze ortakluka preuzete u pravnom prometu sa
trećim licima (poverioci ortakluka), solidarno neograničeno celokupnom svojom
imovinom, u odnosu solidarnih dužnika
⚫ Kada jedan od ortaka izmirio obavezu prema poveriocu ortakluka, on se tada može sa
regresnim zahtevima obratiti društvu ili drugim ortacima neposredno.

⚫ Neke od posebnih vrsta takvih ortakluka koja nisu privredna društva sa posebnim pravnim
subjektivitetom, a koja su česta u uporednoj praksi su, primera radi, konzorcijumi za
izvođenje investicionih radova, konzorcijum banaka za davanje bankarskih kredita, joint
venture za zajednički poslovni poduhvat, pool najčešće radi nekih špekulantskih poslova
 .

⚫ Udeli ortaka u dobiti ili gubitku , uređuju se ugovorom, a ako nisu uređeni,
svaki ortak ima pravo na jednak udeo.
⚫ Građansko-pravni ortakluk nije subject poreskog prava. Ne plaća porez na
dobit, niti na imovinu, već su poreski obveznici ortaci, kojima se dobit
društva pripisuje u prihod ortaka (na koji plaćaju porez na dohodak građana)
⚫ Građansko-pravni ortakluk prestaje ostvarenjem cilja, protekom vremena na
koje je osnovano, smrću fizičkog lica ili prestankom pravnog lica, kao
ortaka. Nakon prestanka ortakluka, dolazi do podele zajedničke imovine.

Ministar finansija Srbije

Siniša Mali potpisao je
ugovor o konsultantskim
uslugama s konzorcijumom
koji predvodi investiciona
banka Lazard, a koji čine i
KPMG Srbija i advokatska
kancelarija "Prica i
partneri", za pružanje
savetničkih usluga za
pronalaženje strateškog
partnera za Komercijalnu