ФАШИЗАМ У ИТАЛИЈИ

Италија после уједињења

 Terra irredenta
 Аграрни неразвијени југ и доминација
севера
 La rivoluzione mancata
 Ђузепе Мацини
 Ђошуе Кардучи
 Спора модернизација, урбанизација и све
већа социјална диференцијација
 Ђовани Ђолити - модернизација,
демократизација, либерализам
 Сидни Сонино – “Torniamo allo Statuto”
1897.
Елитизам fin de siècle

 Доктрина елитизма и
антипарламентаризма:
 Гаетано Моска
 Вилфредо Парето
 Сципио Сигеле
Флорентинска авангарда
 Ђовани Папини
 Ђузепе Прецолини
 Енрико Корадини
 Габриеле Д`анунцио
 La Voce 1908.
 “Секуларна религија, елитизам, рат,
империјални идеал, регенеративно
насиље, потреба за љубављу према рату
јер је насиље морални лек, будућности је
потребна крв”....
 “.... Потребне су људске жртве, кланица.
Крв је вино снажних људи и крв је гориво
велике машине која клизи из прошлости у
будућност” - Папини
ANI – Италијанска
националистичка асоцијација
 Прва националистичка политичка партија
 Основана 1910.
 “Пролетерска нација” - Корадини
 Национална револуција испред класне
 Демократе, модернисти, ауторитаристи
 Расцеп 1912. на демократе и десничаре
 Доктрина ауторитарног корпоративизма
 Алфредо Роко
 Sempre Pronti, 1919.
Револуционарни синдикализам

 Развио се у Француској 1890-их

 Револуција кроз велики штрајк
 Camere del Lavoro, 1907-8.
 Unione Sindicale Italiana (USI) 1912.
 Артуро Лабриола
 Друштво (нација) уместо класе
 Улога насиља – Сергио Панунцио
 Роберт Михелс
 Нова елита, лидерство, волунтаризам,
психологија масовних група, проблем
масовне мобилизације
 Економска теорија – Енрико Леоне
 Позитивна револуција – уместо олигархије
довести прогресивне снаге у политику и
економију.
 Национални синдикализам
Леви интервенционизам

 Fascio Rivolucionario d’Azione

Internazionalista окт. 1914.
 Fasci Siciliani 1895/6.
 Улазак у рат – улазак у револуцију!
 Бенито Мусолини – дец. 1914.
Бенито Мусолини

 1883. Ромања
 Школски учитељ са 19 година (мајка
учитељица)
 Боравак у Швајцарској – социјалиста (отац
социјалиста)
 Новинар
 Уредник новина у Трсту 1908.
 Уредник листа Аванти 1912.
 “Мусолини никад није био ортодоксни
Марксиста. Био је под снажним утицајем,
револуционарног синдикализма, Сорела и
Паретове теорије елита. Говорио је о себи
као ауторитарном, аристократском
социјалисти. Био је елитиста,
антипарламентарно настројен, склон
политичком насиљу и веровао да само
револуционарна авангарда може извести
револуцију.” – Стенли Пејн
L’homme qui cherche

 Одбрана нације кроз неагресиван рат

 Италија као заостала земља без
буржоазије и пролетаријата мора се
модернизовати пре револуције
 18. окт 1914. против политике
Социјалистичке партије
 Два дана касније подноси оставку на место
уредника Авантија
 Il Popolo d’Italia – нов. 1914.
Fasci

 Fasci d’Azione Rivoluzionaria, 6. јан. 1915.

 Fasci Politici Futuristi – Филипо Т. Маринети
 Мусолини учествује у рату
 Дисциплина, саможртва, братство
 Револуционарни и социјални
национализам
Послератна криза

 Vittoria mutilata (окрњена победа)

 Biennio rosso 1919-1920.
 Diciannovismo феномен
Борбени снопови
 23. март 1919. Piazza di San Sepolcro,
 Милано
 Fasci Italiani di Combattimento ПОКРЕТ
1. Револуционарни синдикалисти
2. Футуристи
3. Ардити
4. Бивши социјалисти
 85 (21 писац и новинар, 20 бирократа, 12
радника, 5 предузетника, 4 учитеља)
 Већина између 20 и 40 година
ПОКРЕТ
 Лидер – Мусолини
 Извршни одбор (9 чланова)
 Антипартија
 Италијанска револуција
 Минимални програм – 30. март 1919.
1. Право гласа за мушкарце и жене изнад 21
године
2. Укидање Сената (горњег дома)
3. Демократске изборе
1. Осмочасовни радни дан
2. Учешће радника у управи предузећа
3. Демократски парламент доноси одлуку о
облику власти
4. Избор националних техничких већа у свим
видовима економије
5. Антиклерикализам
6. Децентрализација
7. Редистрибуција земље
8. Нова спољна политика заснована на
независности и солидарности свих народа у
оквиру опште федерације нација