Султан реформатор

Махмуд II
Махмуд II (1808-1839.)
Османско царство 1800.
Породица

Aimée du Buc de Rivéry Накшидил султанија Абдулхамид I

Мустафа-паша Алемдар

 Рушчучка братија
 Велики везир
 Последња улога харема – султанија Есма
Sened-i İttifak

 Октобар 1808.
 Програм реформи
 Споразум ајана и султана
Vaka-i Hayriye (Срећни догађај)

 Хатишериф – 28. мај 1826. нове трупе

 Побуна јаничара – 15. јун 1826.
 Asakir-i Mansure-i Muhammediye, 17. јун
Реформа војске

 Сераскер (војска и полиција)

 12 000 војника
 Школовање официра у иностранству
Реформе школства

 Медицинска школа – 1827.

 Царска музичка школа
 Школа војних наука
 Оснивање рушдија и мектеба
 Реформатори

Giusepe Donizzeti Paşa Ataullah Efendi Şanizade

Hoca Ishak Efendi
Tercüme Odası
(преводилачка канцеларија)

 Јахја-ефенди
 Мехмед-ефенди Рухуддин
 Ахмед Вефик-паша
 Хоџа Исхак
Централизација

 Цензус 1831.
 Укидање тимарског система
 Директорат (министарство) вакуфа (Evkaf
Nezareti) 1826.
 Тakvim-i Vekayi (Весник догађаја)
 Поштански систем 1834.
 Канцеларија главног муфтије
 Укидање конфискација
Ферман од 22. фебруара 1834.

 “Неканико не игнорише чињеницу да сам

обавезан да пружим подршку свим својим
поданицима против злоупотреба у циљу
олакшања уместо увећавања њиховог
бремена и да им обезбедим мир и спокој.
Дакле, акти репресије су у супротности са
вољом Алаховом и мојим царским
наређењима”
Модернизација

 Министарство грађанских послова 1835.

(унутрашњих послова 1837.)
 Министарство спољних послова 1835.
 Министарство финансија 1837.
 Савет министара (Meclis-i Vükela)
 Савет за војна питања 1836.
 Високи савет за правне прописе 1838.
Мустафа Решид-паша (1800-1858.)

 Амбасадор у Паризу 1834. (1841.), Лондону

1836. (1838.)
 Министар спољних послова 1837.
 Велики везир (шест пута 1845-1857.)
 Идејни творац танзимата