DAUNOV SINDROM

Daunov sindrom
Nastaje usled hromozonskog disbalansa koji
uzrokuje niz deficita u
kognitivnom,jezickom,licnosnom i fizickom
razvoju.

Ponasanje i intrapsihicko funkcionisanje su vrlo

karakteristicni i lako uocljivi.
Oni imaju:
 koso postavljene i siroko razmaknute oci,
 mali nos sirokog korena,
 smanjen obim glave i pljosnat potiljak,
 usta su mala,pa jezik viri iz njih,a sam jezik je
cesto izbrazdan i uvecan,
 zubi su uvek nepravilnog oblika i broja, i kasno
izbijaju,
 sake su siroke i sa kratkim prstima,
 na dlanovima moze postojati brazda cetiri prsta
(majmunska brazda) uz izmenjene dermatoglife
(linije na sakama).
 Razvoj dece sa Daunovim
sindromom
Socijalni razvoj ide 2-3 godine ispred
intelektualnog.
Deca,pa I odrasli su cesto veseli,prijateljski
raspolozeni,aktivni I drustveni.

,,Prijatna priroda deteta sa Daunovim

sindromom,ispruzene ruke I osmeh na licu,plene
paznju okoline,koja im cesto uzvraca sa
neznoscu.” (Novak J.)
 burno izrazavaju emocije,
 ceste su im promene raspolozenja (izlivi
emocija radosti mogu brzo da se promene u
ljutnju,durenje,ljubomoru,tugu),
 zeljni su pohvale i paznje,
 impulsivni su (ne mogu da odloze trenutno
zadovoljenje potreba),
 tvrdoglavi su a ponekad i sebicni.
 Kvalitet zivota obolelih
1929.godine duzina zivota osoba sa Daunovim
sindromom je iznosila u proseku oko 9 godina.
Danas je zivotni vek produzen na 50 godina i
duze,zahvaljujuci blagovremenoj dijagnostici i
lecenju urodjenih anomalija.

Daunov sindrom je hendikep a ne bolest.

Taj hendikep moze da se ispolji veoma
razlicito-
o neki,koji su njime pogodjeni,mogu sasvim
normalno da zive sa svojim porodicama i da
rade,
o dok je nekima potrebna intenzivna nega.

Mnogi ih odbacuju,a u stvari samo im trebamo

pomoci.
Kako su se sprijateljili pas i decak sa Daunovim
sindromom:

http://www.youtube.com/watch?
feature=player_embedded&v=7O8lbQGq7W4
U nasoj zemlji,osobe sa Daunovim sindromom
uglavnom zive u svojim porodicama,a u
razvijenim zemljama sveta oni zive u
zajednicama,polu-samostalno,vode racuna o
sebi,ucestvuju u kucnim poslovima,rade i
privredjuju u zajednici i druze se medjusobno.
To,da stvarno vredi da se od malena odvajaju od
svojih porodica i da se uce da samostalno
zive,rade,zaradjuju,sticu nove
prijatelje,pokazuje jedini vlasnik restorana sa
Daunovim sindromom iz Albukerkija.

http://www.youtube.com/watch?
feature=player_embedded&v=y6He0FWoFj0
On kaze da najvise voli da zapocinje dan
plesanjem ispred restorana,a najvece
zadovoljstvo mu predstavlja druzenje sa
gostima koji uzivaju u njegovoj hrani.

-,,Kada vidim da je neko neraspolozen ili

utucen,ja ga zagrlim kako bi mu popravio
raspolozenje. Volim da se gosti u restoranu
osecaju prijatno,jer je hrana samo hrana, a
zagrljajem mozete ulepsati neciji dan.” – kaze
on.
Otvaranje restorana mu je bila zelja od malena i u
tome mu je pomogla porodica. Izborio se sa
hendikepom,jer nije zeleo da mu on sputava
zelje.
Literatura:

 http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/4330
94/Usluga-sa-osmehom-Ostvario-san-uprkos-D
aunovom-sindromu

 http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B0%
D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2_%D1%
81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D
0%BE%D0%BC

 http://www.drdzikic.co.rs/daunov-sindrom.htm
l
Sakic Tijana 1d-006/12
Spasic Aleksandra 2d-011/12